Branko Miljkovic - Izabrane Pesme

B ran k o M iljk ović Izabrane pesme R u k o p is p rilo ţen P ro jek tu R astk o lju bazn o šću g o spo d in a Danka Š ip k e (Univerzitet u Poznanju, Poljska). Original u FTP arhivi SerboCroatian Text Corpus, Adam Mickiewicz University Poznan, Poland. K o n v erto v an je i p rireĎ iv an je o v e v erzije u rad ili ap rila 2 0 0 0 . Z o ran S tefan o v ić, v eb m asterin g M ilan S to jić (P ro jek at R astk o ) Sadržaj:  Jo v an D eretić: O B ran k u M iljk o v iću Za one koje volimo 1. Uzalud je budim 2. Prvo pevanje Sedam mrtvih pesnika 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Branko G ro b n a L o v ćen u L aza K o stić Dis Tin M o m čilo N astasijev ić Goran

N oć s on e stran e m eseca 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.

Sonet Triptihon za Euridiku Orfej u podzemlju Slepi pesnik G raĎ en je p esm e R asp o red reči Rondel Sonet o ptici

18. 19.

S o n et o n ep o ro čn oj lju b av i Usnih je od kamena

T ragičn i son eti 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35.

P o četak sn a Kula lobanja Odbacivanje sumnje P o četak p u to v an ja P o četak trag an ja za b ićem P o isto v ećiv an je b ića i reči Isp aštan je S ećan je n a p o k o jn ik a P o četak zab o rav a Izm išljan je sv eta Z ačarav an je Propovedanje vatre Kraj putovanja Propovedanje ljubavi Magistrale Posveta elegija

Č etiri p esm e o sn u 36. 37. 38. 39.

Crni jamb sna Daktil sna Sonet Sunce

S m rću p rotiv sm rti 40. 41. 42. 43.

Hronika Odbrana zemlje Requiem Jugoslavija

Svest o pesmi 44.

*

45. 46.

** ***

A riljsk i an Ď eo 47.

A riljsk i an Ď eo

Utva zlatokrila 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58.

Frula Gojkovica Zova B o lan i D o jčin Sluga Milutin Utva Tamni vilajet Ravijojla Kolo Dodole Raskovnik

Pohvale 59. 60. 61. 62.

Pohvala bilju Pohvala svetu Paralelna pesma Pohvala vatri

Patetika vatre 63. 64. 65. 66. 67. 68.

Dva prelida Feniks Bol i sunce N o ć jača o d sv eta Svest o zaboravu Feniks(1)

Lauda 69.

Lauda

70. 71.

Balada More pre nego usnim

O sećan je sveta 72. 73. 74. 75.

P ro šlo st v atre B u d u ćno st v atre Zemlja i vatra O sećan je sv eta

Kritika poezije 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92.

Radni cvet O rfičk a p esm a Pesnik Beda poezije More za radnike Moravska elegija Nizvodno Ljubav poezije Kap mastila Kritika metafore Pripremanje pesme Provetravanje pesme Zamorena pesma S u n ce isk o rišćen o k ao ep itaf Crna vatra Sudbina pesnika P o eziju će sv i p isati

Smeli cvet 93. 94. 95. 96. 97. 98.

Agon Rudari More bez pesnika Epitaf Cveta Pesma

99.

S p av ači

O B ran k u M iljk oviću [Iz k n jig e: Jo v an D eretić, K ra tka isto rija srp ske kn jiževn o sti, BIGZ, Beograd 1983.] N o v n araštaj p esn ik a, k o ji se afirm iše u d ru g o j p o lo v in i 5 0 -ih godina, d o šao je n a p rip rem ljen teren i v ec n a sam o m p o cetk u p o k azao n iz p red n o sti što su im o m o g u cile b rz p ro d o r u k n jiţev n o st: zn atn u k n jiţev n u k u ltu ru , poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, p reu ran jen u zrelo st. U to m n araštaju jav lja se n ek o lik o o rijen tacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-19 6 1 ). O n je p rek ratio ţiv o t u d v ad esetsed m o j g o d in i i tim cin o m sn aţn o o b eleţio sv o ju p o eziju , koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza seb e zb irk e U zalu d je b u d im (1 9 5 7 ), P o rek lo n ad e i V atra i n išta (o b e 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je n ap isao zajed n o s crn o g o rsk im p esn ik o m B laţo m Š cep an o v icem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i fran cu sk o g . U celo m to m o p seţn o m rad u p o k azao je n eu m o rn o st i ţu rb u ali i u m etn ick u d iscip lin u i sam o sv est. M iljk o v ic je p esn ik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se o n a d o stiţe u m o m " i d a izraţav a "stan ja u m a", a n e d u šev n a rasp o lo ţen ja. P o o b razo v an ju filo so f, o n je v ero v ao d a se m o gu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s m o d ern o m filo so fijo m b ica. U p esn ick o m izrazu teţio je d a sp o ji m o d ern a istraţiv an ja s k lasicn im zah tev im a, zalag ao se za sav ršen stv o k ao n ajv eci id eal p esm e, sm atrao d a "n em a v elik e p o ezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od o b n ov itelja so n eta u n ašo j p o sleratn o j p o eziji. O d b o jan p rem a tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i sim b o lim a iz n aše n aro d n e p esm e.

Za one koje volimo 1. Uzalud je budim B u d im je zb o g su n ca k o je o b jašn jav a sebe biljkama zb o g n eb a razap eto g izm eĎ u p rstiju b u d im je zb o g reči k o je p ek u g rlo v o lim je u šim a treb a ići d o k raja sveta i n aći ro su n a trav i b u d im je zb o g d alek ih stv ari k o je liče n a o v e ovde zb o g lju d i k o ji b ez čela i im en a p ro laze u lico m zbog an o n im n ih reči trg o v a b u d im je zb o g m an u fak tu rn ih p ejzaţa jav n ih p ark o v a b u d im je zb o g o v e n aše p lan ete k o ja će m o ţd a biti mina u raskrvavljenom nebu zb o g o sm eh a u k am en u d ru g o v a zasp alih izm eĎ u dve bitke k ad a n eb o n ije b ilo v iše v elik i k av ez za p tice nego aerodrom moja ljubav puna drugih je deo zore budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu sig u rn o je rek la: n ek a m e traţi i v id i d a m e nema ta ţen a sa ru k am a d eteta koju volim to d ete zasp alo n e o b risav ši su ze k o je b u d im uzalud uzalud uzalud uzalud je budim jer će se p ro b u d iti d ru k čija i n o v a uzalud je budim jer n jen a u sta n eće m o ći d a jo j k aţu

uzalud je budim ti zn aš d a v o d a p ro tiče ali n e k aţe n išta uzalud je budim treb a o b ećati izg u b ljen o m im en u n ečije lice u pesku 2. Prvo pevanje O b reh se u n ek o j m račn o j šu m i DANTE T o je b ila šu m a k o ja je p o jela n eb o šu m a iz k o je k ad izaĎ o h v id eh d a n isam izašao d a su m e zv eri p o jele i zn ah d a će b iti g o rk o d a p ričam o to m e šta sam v id eo i n isam v id eo k ad u Ďo h u njen m rak i n e izaĎ o h iz te šu m e što je zelen im čelju stim a pojela svoje staze i izgubila se u sebi postoji jedna topla obala breg zelenila i jedna B eatriča ali su tri čelju sti tri m ak aze i tri n o ţa da voleo bih povratak išao sam isp red seb e p o isp lak an o m putu i pesak je ujedao za stopala ko staklo i videh pse koji su grizli zemlju v id eh g rešn ik e k ako ih v itla zli v etar n eb o što laje i k išu p ro k letstv a tešk u i v ečitu videh slepe vode Stiksa i blato m rţn je v id eh g rad u p lam en u i ţen e čije su ru k e zm ije v id eh zid p lača b ez zv ezd a i ču h reči b o la u v rtlo g u onih koji su postali drvo ili kamen i ne mogu se smrti nadati onih jadnih koji se nikada nisu rodili v id eh v id eh v id eh i ču h i zap lak ah

sv irala o d zem lje o d šu m e od krvi dozivala drugu obalu n a k o b n o m ţalu stajo n aro d i p lak o o jao jao v am a d u še u k lete s balsamovanim rukama i usnama od krvi v id eh v id eh v id eh ču h i p ad o h m rtav o Aheronte Aheronte sv e stran e sv eta stiču se n a tv o jim o balama. Sedam mrtvih pesnika 3. Branko N o ć isp o d zem lje razv eselim Izraste v etar u n eţn u b iljk u iz tog podzemlja gde svetiljku i pticu nikad da doselim N ep ro n aĎ en e p ro p lan k e k rv i i p eščan o p o d n e sam o d b o lo v o al to p li h leb tv o g im en a jo š m rtv im ptico m eĎ u p red elim a, S traţilo v o zemljo preko moga zaspalog uma d o k list p o list u m ire šu m a Dete sakriveno u jednom poljupcu pati su tra ro Ď en o . O n ek se v etar s b iljk am a izm o tav a N ek a se k am en je p red n ev id ljiv im raskršćem uspava S am o d a l će n a sk eletu o smeh moj prepoznati? 4. G ro b n a L o v ćen u A li n e, to jo š u v ek n ije v rem e To je jedno mesto

koje prepoznajem u prostoru M rtv e su g o re o d ak le ta reč d o Ď e S v in g o s p tico m laţljiv o m u m esto lica k o je Svlada tajn a iza slep e m aske. R o Ď en je je jed in a n ad a. Vidim smele mostove preko kojih nema ko da p ro Ď e. Spavaj ti i tvoja sudbina pretvorena u brdo, kruta gde provejava smrt i ljubav ne spasava. D an i n o ć si p o m irio u sv o jo j sm rti što n as obasjava. T aj san je u n o ći p ro d u ţetak d an a i p u ta. Š ta si p tica ili glas koji luga pod divljim nebom gde te pesma ostavila samog n a v rh u L o v ćen a s čelo m p u n im su n ca, tam o g d e n e p o sto ji v rem e, g d e jed n a sv etlo st ţu ta n eg d e u v isin i ču va o tisak tv o g a lica. Č o v eče tajn o fen iks je jed in a istin sk a p tica. 5. L aza K o stić Oprosti, majko sveta, oprosti, što n aših g o ra p o ţalih b o r. D a li ćem o je n aći u p o v ratk u n o ći u povratku cveta u povratku sna i gora na zbunjenom horizontu u gorkom kristalu n em o ći o d n aše ţeĎ i i m rtv o g an Ď ela g d e se sk am en ila mora Lice svih doba u o ček iv an ju v atre d a l će m o ći d a saču v a u sp o m en u n a n ju o d zab o rav a i p ro sto ra N ek a V elik o S azv eţĎ e u sm rti tv o jo j zan o ći

O p u sti ţali i ţalo sn a m o ra Koji su predeli u tvome srcu sada? M rtv a je a n eg d e jo š traje d an , o laste Svi mrtvi su zajedno bio si p u n m račn ih n ad a U p u stin ji si što u p razn o j sv etlo sti raste d o k u d vo stru k o j tišin i slep e je o či slu te Santa Maria della Salute 6. Dis O m o je su n čan o p o rek lo ta p o to n u la k rv N ek a se zab o rav i p rijateljstv o d rv eća i p tica N ek a se zem lja razv en ča sa su n cem Ţ ica o d v o d e p ro d en u ta k ro z u ši b o lja je n eg o crv O tišao Izašao n a v rata k o jih n em a U sv im v o d am a zelen i p si m e traţe Ovde niko ne dolazi odavde niko ne odlazi, to p le laţi poljubaca zakopa u pesak ova pustinja gde se sprema k rv o ţed n a tišin a k o ju sv o jo m lju b av lju h ran iti treba u o v o m izo b ličen o m p ro sto ru čija sm o polomljena rebra iz čijeg k am en a ču d o v išn e p tice v ire R u k o isp ru ţen a p rem a d ru g o j o b ali k lo n i Ako smo pali bili smo padu skloni O v d e je n o ć što se ţivotu opire 7. Tin S d ru g e stran e g ro b a ţiv a zv ezd a k u ca I zap aljen i v etar n a p o četk u d an a sn iva N o ć u m o m e g lasu v iše n e d o ziv a

prostore izgubljene koje poseduju sunca Krv moja zaspala pod kamenom ne bunca zb o g p ak la iz zem lje isk o p an o g ko ţiv a Ovde kamenje peva i ptica se skameni siva Ovde su svi prvi put mrtvi iza poslednjeg sunca O zašto sm o tak o sam i i slab i i k rti D o k se zem lja o k reće o k o sv o je sm rti n eg d e isp o d zem lje zri tišin a zla N ajzad sam d o v o ljn o m rtav n išta m e n e b o li Drvo se naginje n ad zab o rav o m n em a šta d a se voli N ek a n iče cv eće iz p ro k leto g tla 8. M o m čilo N astasijev ić Umesto zvezde slavuj iz nekog zida što se o d n je razlik u je tek o b lik o m i m ašto m . P red eo k o m e sam se p riv o leo , p lašto m ču v a sv o ju p ro v id no st za o n e k o ji v id e. Nek a m u zik a ču d n a n eču jn a izn ad g o rja razm ešta p red m ete u p ro sto ru i staje kad zapljusne tajna mramorja sred morja: d o ziv an o n edo zv an o šta je? O n eţn a m ag lo k o ja m e izd v ajaš, ev o v raćam se čist n a sv o je p rv o b itn o m esto . T išin o u sv eto j sen ci što sn o v e m o je v ajaš h o ćeš li p rim iti to telo u k leto , koje nastanjujem poslednji i prvi zato čen ik o d b eg le tajn e i sv o je k rv i. 9. Goran

N o ć su v iše v elik a za m o je zv ezd an o čelo u n ek im šu m am a crn im n ep o zn atim I drvo je reklo nemoj. Jutro moje belo ime ti svoje ostavljam kad ne mogu da se vratim P čele sleću n a leš k o g a n em a Z v o n a o d laze u p ro sto r crn im step en ištem M o j je zav ršen d an . A l se n a p o čin ak n e sp rem a san m o j iza b rd a g d e m rtav seb e ištem . Ovde dole svako svoju tamu ima Moj mrak je senka ptice. O ne ima p u ta k o jim b i d o m en e m o g li d o ći K o p ro leće k o je zab o rav i d a cv eta sad leţim m rtav n a sev eru sv eta S m rti lju b o m o rn a n ajv eća m o ja n o ći! N oć s on e stran e m eseca 10.

Sonet

T i p ro sto ri m e u ţasav aju PASKAL P ro sto r k o ji n ičim n e p o d seća n a seb e, pticam a p o m eran , v etro v im a sličan , sam u seb i, sam za seb e, n ičem u v ičan v ečiti p o četak u ţasan , b ez p o treb e. P ro sto r jezik o m trajan ja p rep ričan i p retv o ren u v ečn o st k o ja n ik o m n e treb a, v ečn o st za p ro k letstv o , k o je b u d no treb a p o d sv eţo m h u m k o m p len sv o j n ep om ičan . Z ab o rav im o m račn o p o v eren je seb e sa so b o m , u strašn o p o d o zren je p ro sto ri se ru še i crn a n ailazi p lim a.

U šk rto sti tišin e b ez seb e i im etk a m i sm o p o sled n ji zato čn ici p o četk a p o d k am en o m što im e im a. 11.

Triptihon za Euridiku

I N a u k leto j o b ali o d d an a d u ţo j, g d e su slav u ji sv i m rtv i, g d e je p re m en e crv en i čelik b io , gorki sam ukus tvoga odsustva osetio u u stim a. Jo š m i sm rt u u šim a zu ji N o ć s o v e stran e m eseca često o g rezn e u n ep o treb n e istin e i o d u šev ljen a k lan ja. O, ispo d k o ţe m laz k rv i m o je čezn e n o ć s o n e stran e m eseca, n o ć v išan ja. Al sva su zatvorena vrata. Svi su odjeci mrtvi. Nikad tako voleli nisu. D a li ću izn en ad iti tajn u sm rti, ja ţrtv a. G o rk a su za u srcu . N a k u ţn o m v etru sam . N ik ad d a se zav rši taj k am en i san Probuditi te moram Euridiko mrtva. II Na dno slepog predela gde me nema, jezoviti g d e su p rizo ri, s o n e stran e k rv i g d e v o će o tro v n o raste, siĎ o h , tam o g d e u sk o ro n o ć će p o k rasti sazv eţĎ e su za k o je će u o k u m i zriti. O , u slep o o čn ice se sv o je nastaniti. E v o m e b ez o d b ran e isp red strašn e sam o će. N e o k ren u ti se m a k o lik o d a se to h o će. L ice b ez o čiju n a p u sto m e zid u b iti. Crvene ptice pevaju u mome mesu.

C rn e p tice o b leću o k o m o je g lav e. N ek a m i čelo b u d e n ačeto u lesu gubom i kamenom ispod letnje trave, ako izgubim tvoje divno lice na ovoj gorkoj obali od mraka i groznice. III N o ć to su zv ezd e. Iz m o je zasp ale g lav e izleće ptica. Izm eĎ u d v e g o rk e d u b in e jed n a p tica: I rt d o b re n ad e. O m rtav d a sam . A l n e p o m aţu kletve. Smrt svoju u glavi nosim ja putnik bez prtljaga i lica. Izg u b io sam te n o ći p o d zem n o j d alek u ja d iv lji lo v ac zv ezd a k riv o tv o rn o suočen sa n eistin o m , n ep o m irljiv i sp av ač u o čen o d su d b in e, ja čije su ze sad a n iz tu Ď e lice tek u . Gde si osim u mojoj pesmi divna Euridiko? Prezrela si svaki oblik pojavljivanja o sliko moga crnoga grada i izgubljenog cilja. S v u d a u sv etu u ţasn a lju b av v lad a. Na horizontu se ukazuju kao poslednja nada O b laci p u n i p tica i b u d u ćeg b ilja. 12.

Orfej u podzemlju

M. P. N e o sv rći se. V elik a se tajna iza tebe odigrava. Ptice gnjiju visoko nad tvojom glavom dok beskrajna p atn ja zri u p o g led u i o tro v n e k iše liju . Z v ezd am a ran jen u sn u lu taš. S jajn a

ona ide tvojim tragom, al od sviju jed in i je n e sm eš v id eti. O sjaj na tebe njen dok pada nek je i sakriju ti ćeš n aći u laz d v a m u tn a p sa g d e sto je. Spavaj, u zlu je vreme. Zauvek si proklet. Zlo je u srcu. Mrtvi ako postoje p ro g lasiće te ţiv im . E to to je taj iza čijih leĎ a n asta sv et k o v ečita zav era i tu ţan zao k ret. 13.

Slepi pesnik

Filip u V išn jiću O čelo m o je o d sn a i v etra m ap o ču d n ih o tk rića v idu isp o d k o ţe u izm išljen o j sen ci cv ete i lam p o u m esto reči k o ja se p o n o v iti n e m o ţe. O čelo m o je o d sn a i v etra m ap o ! Odajem se mrtav suncu posle mene jer n esreća i p o sle sm rti traje. Slep i jasn o v id e su d b in u p red k o jo m šen e predeli nebesni satvoreni od izdaje. Odajem se mrtav suncu posle mene. T o je sv e što je o stalo o d m o g a g lasa, taj o d jek u k o m e su zato čen i sv i d an i. Je li spomenik grob? Izdvojen zvezdama stasa p red eo k o ji ću zauvek da nastanim. I to je sv e što je o stalo o d m o g a g lasa. U tihom se cvetu neke vatre pale. Izgubljene u svetu varke mi oko snuju. O tu ţn e n o ći p rek o sn a m o g p ale! Nek nebo usni oganj i oluju!

U tihom se cvetu neke vatre pale. O čelo m o je o d sn a i v etra m ap o ču d n ih o tk rića v idu isp o d k o ţe, u izm išljen o j sen ci cv ete i lam p o u m esto reči k o ja se p o n o v iti n e m o ţe. O čelo m o je o m o ja slep a m ap o ! 14.

G raĎ en je p esm e

Stanislavu Vinaveru Zimska muzika svira Osobino praha i kremena Op ro štaj sn a iza tem en a Kada me pokojem dirala To vreme uzme i ostavi T u g o rk u šu m u d a se p lav i U sred v ečn o sti n a d o m ak u Nestvarnosti ptici i oblaku P rah p tico su n čev og u ro k a Skok od pepela i let Nek budu jedini putokaz Za napor smisla i rast S u štine u vrlet Kada joj osvanu glas 15.

R asp o red reči

Plod neumoljen vidom slep Dozivanje zdravca pokoj i san V ek n jiše se p esk o m i sen P ad o m i h arfo m p ro b u Ď en slap Isceljen zabludom pretvoren u kip

Javu kad zbuni pesnik i mag K rije p o četak tajn u i m ig Od jezera dublja stoji kap Poverene boli dostojan stih Marljivim zaboravom izmenjen lik Veni u gromu kasna za lek P ro g n an e šu m e g d e n o g o m stah 16.

Rondel

M. D. Slepi hod da te od prostora skloni, posustalog, o d n o ći o sv etljen e p o zajm ljen im zv ezd am a, i tu d a zab o rav iš, zab o rav iš sv ak o g d an a p o m alo , ako je ime uzrok tome snu. N e v iĎ aj lju d e sa o p asn im ru k am a u d n u gde je pepeo svedok krvi i sve pospalo. Zaboravi, zaboravi svakog dana po malo. Jedno je ime uzrok tome snu. Ruke koje upotrebljavaju kamen i vreme stalo n a p o m erljiv o j lin iji izm eĎ u d v a v rem en a, gde mru dva glasna kamena i otvoren je put, neka uzmu pustinju za svedoka il sunce palo, da je jedno ime uzrok tome snu. 17.

Sonet o ptici

Isp ili se iz b ačen o g k am en a i bude zenica neba oslepelog, m alo ţiv o ta zb ilja p o letelo g s n aših b esk riln ih p o g nu tih ram en a. O ču d n a p tica čija n am en a

da bude let zemlje i pesma opustelog n eb a, k o ja se ču je al n e sh v ata. O , b elo udvaranje vetra toj ptici od plamena. Ptico uzidana u mozak i zid koju nikad nije upoznao vid k o ju je slu h n ašo u p ro sto rim a šu m n im , u n ašem u h u tv o ja se sm rt zače. O k am en a p tico n ek te n o ć o p lače zvezdama vrelim zvezdama nerazumnim. 18.

S o n et o n ep o ro čn oj lju b av i

N em a je o v d e, sv e je v iše g u b im U časn o m k ru g u k o g zab o rav ru bi. O h , g ip k a slik o v ark e, v ark o ţiv a, kad kamen vida njeno lice biva. D aj m i sn ag e d a n ep o ro čn o lju b im d an e zap o čeo tu ţn o . T u se sk riv a b o l b ez o d jek a i reč b ez o d ziv a. O, daj mi snage nad silama grubim. V rati m i sličn o st d a u sn im , d o k strav a tišti m i čelo i n iče n a sto lu . O n a je d eo p red ela što sp av a. P o m ešan a s v etro m d o k ću ti u sjaju iscrp em b u d u ćn o st u sv irep o m b o lu što san ja k rv leta i p ak ao u raju . 19.

Usnih je od kamena

Neka tvoji beli labudi kristalna jezera sanjaju, ali ne veruj moru koje nas vreba i mam. Prostore nevidljiva snaga sanja kojoj se suncokreti klanjaju v id iš li o k ren u ta zab o rav ljen im d an im a u

tami? T eb e tri sv eta v o le tri te v atre p rţe. A m i id em o isp red n ad e k o ju lu taju će p u stin je proganjaju. O n i sm o što su sv e izm islili i ostali sami, ţen o o d sv eto g m erm era b ela u teh o k o jo j se priklanjaju. N a zv u čn im o b alam a g d e d rev n o zav ršav a m o re k am en im srcem slu tiš: v azd u h je v elik o ču d o . Nek traje lepota sunca do poslednjeg sna, gore p rem a v rh o v im a k o ji zag u b iše n am trag . A l lu d o ne veruj tome moru koje nas vreba i i mami. Kristalna jezera sanjaj u tami. T ragičn i son eti 20.

P o četak sn a

Neka me nedostojnog vetar obavije K u lo s v rh o m v an v rem en a n a k o ju d išem T esn o je n eb u u p tici p tici jo š v iše Moje izdvojeno oko van glave bdije. Oduzimam svetu ime da ga u predstvarnost skrijem K ad n išta n e p o čin je jer n em a m esta v iše K ad n o ć o d u sp av an ih sila i sm rto n o sn e k iše Z v eri šu m o m u k lete i m en e sn o m u b ije. Č isto m v atro m g o n jen o šta ću sa o n im Š to sam v id eo i ču o k ad a n en aĎ en ro n im U p ro sto r p re reči g d e tru n e m o ja g lav a K ad a letim i n e m ičem se k o čo v ek k o ji sp av a R u ţo b ez srah a, su zo , o d b eg li ţd rale, Ţ alb o crn ih p tica i tu ţn e p o h v ale?

21.

Kula lobanja

Ţ alb o crn ih p tica i tu ţn e p o h v ale Prazno ime iza smrti i obijen vid To nije ljubav to je patnja i stid Kad odjeci pomeraju mesta i obale. Podzemni vetar uspava zaspale U laz ču v aju d v e tišin e i h rid To nije ljubav to je patnja i zid Od lobanja gde trunu zv ezd e što su sjale. Nestajem bdijem postajem glas i vreme C v et v eći o d n o ći p razn i talas b ez u sp o m en e Zvezde koje se nad glavom mojom pale Kojima zamenih vid i ime svoga pravca L aĎ o p u n a zab o rav a i v etra b ez p ram ca N ek o g a sv eta tešk e sen e p ale. 22.

Odbacivanje sumnje

N ek o g a sv eta tešk e sen e p ale Robe napornog brega i zlih vesti D o ck an je d a p o su m n jam o u o n o što je u n ašo j svesti C elo g a ţiv o ta reči su n as k rale. Neuspela ljubavi oka i varke uzdrhtale U jedan kraj mnogo prisniji me smesti G d e reč ima vrednost sudbine i podsvesti G d e su v eličan stv en e sen k e a stv ari m ale. Kad oslepim sve pojave vode kuda vode? D eca d u ţn a d a p o rastu n ek a se ro d e Za smisao tajne koja u Prividu snije. Frulo nespokojna u svome vazduhu

K ad su n ce izm išljen e v atre p o k lanjam zloduhu Š ta je to što se u d n u p esm e k rije? 23.

P o četak p u to v an ja

Š to je to što se u d n u p esm e k rije K ad isti d ar n eg d e je ju tro a n eg d e n o ć m ira? O d aljin o sn a g d e ju g v lašiće sv ira Skrij me od slepog kamena koji u nebu bdije. To pitome doline postaše p ro v alije U ovoj pesmi u kojoj nemam mira. S rce p u n o m rak a an Ď ela sv o g a b ira Da bdi nad gorkim morem i nameru mi krije. Crno jedro mog vetra plovidbo oslepljena Mojoj oholosti more do kolena Nad mojom glavom opasnost simetrije S v eto v a p o reĎ an ih umom u privid. S čim e d a te zd ru ţim k ad ti izg u b ih v id L ep i m o j d an e s d u šo m eleg ije! 24.

P o četak trag an ja za b ićem

L ep i m o j d an e s d u šo m eleg ije K ad o d B ića sen k a b iv a p red elim a Lutam u suzama strah me obuzima Zvezdani uticaj nada mnom - ko da ih suzbije (!) N eizd v o jen p o jav om jo š n ik o n ije o tk rio seb e, sv ete, u tv o jim prizorima V rati m i d an ak o g a n eg d e jo š im a Zemljo ponovo nepoznata kad u lobanji legu se zmije. P o reĎ an e g lav e u zab o rav ljen o m v rem en u S a u zalu d n im m islim a i p o sled n jim rečim a

Slute svoj lik u mutnome kamenu. T raţim te u v etru ak o te jo š im a Izg o v o ren a reči za sv eto v e p ale T raţim p o četak sjaj i sate stale. 25.

P o isto v ećiv an je b ića i reči

T raţim p o četak sjaj i sate stale D a ţiv e m o j ţiv o t i d a g a v ask rsn u Iz o statk a zb ilje p reru šen e u sn u K ad u šav u p u stin ju n ataji p o sp ale. P o n av ljam reči k o je su m i d ale T aj cv et taj k am en p ticu što isk rsn u Iz n ičeg a, su n ce k o je se rasp rsn u Nad svetom koji su same odabrale. O slu šk u jem p u n n ad e stran e sv eta. Zalazi mesec vreme. Nepokretna R eč je n ad sv eto m za reči o stale. Dan slepe ljubavi minu polustvaran. N e p ro Ď e p am teći sv et b alzam o m začaran K ad su ti d v e tu ţn e p tice v ečn o st d ale. 26.

Isp aštan je

K ad su ti d v e tu ţn e p tice v ečn o st d ale Strpljivost prostora i svoj lik po kazni, Glavo niz crne stube u neprolazni Dan patnje, kakve se vatre rasplamsale? U d n u je su n ce i v rem e je v atra. Ţ d rale, Gde mu je odjek u snu il smrti? Porazni Svedoci mora i promena ispraznih U sn u še m ir i sk am en iše v ale.

Svet pretvoren u vreme otet zlome zmaju Mirovanjem vatre i bolne nejasnosti. Grade N em a o su Ď en ih n oćas sv i san jaju U vrtovima gde raste nepovrat i paprat, i nade Nema, ali nema ni straha od zmije Pred vratima iza kojih prostor gnjije. 27.

S ećan je n a p o k o jn ik a

Pred vratima iza kojih prostor gnjije On je zbunjeni zlatnik i dvosmisleni rast M u tn e reči sv e d u b lje k o ja ček a n a n as D a n am srţ k lijan jem k ro z k o ru p ro b ije. U raspevanom plamenu ko da ga otkrije Trava raste iz njegovog imena i spas Jedini je budan a samo je glas Č u li su g a al g a n ik o v id o n ije. P ro sto r i v rem e izm eĎ u sv eg a što b iv a B ezg rešn im g o v o ro m p rev aziĎ e u sv etlo sti Kad gore gradovi u samoodbrani. On je zvezda nad prazninom govor koji otkriva Z d ro b ljen o su n ce p o d zem lja k ao ţiv u u k o sti. Tu izgubljen o sećan je p u stin ju h ran i. 28.

P o četak zab o rav a

T u izg u b ljen o sećan je p u stin ju h ran i P red m alim ţb u n o m v atre tico m u b ijen o m u letu T u je ţiv o što ţiv i a n em a g a u sv etu Š to traje p o četak u k raju a p ro šli su d av n o dani. T u je sv e im e ili reč. U v rem en u porani

Sunca i drugih zvezda i suncokreta. N o ć će izaći iz m o ra i p ro b u d iće se u srcu . Kometu P ro reče m rak u sn u ro su lek ran i. Z an et o k retan jem n eb a što m elje n aše k o sti D o k m u d raci p ro tu raju laţi o b u d u ćn o sti V id iš li o n o čeg a n em a to d a b ran iš? A nema ljubavi, dokaz je ova obala i ova voda. Trunu ostaci ukletoga broda Kraj vatre kojom ne hrane se dani. 29.

Izm išljan je sv eta

Kraj vatre kojom ne hrane se dani Izo b ličen i o b lici o d ţesto k o g rastv o ra Sna i praznine. Istino govora Sve je zamenjeno rečju n a n ejasan p o j m am i. Svet sa vetrom ispod svakog lista u tami K o ji se zav ršav a zv ezd am a izn ad n azn ačen ih gora I nakazom u poljupcu koja se roditi mora Svojim dolaskom izmislili smo sami. Al vrebaju nas visine gde stvari smisao gube, G d e je su štin a o k ru g la i o b lik seb i sličan , I o d cele jav e o stale su tek reči. A b o je? A zvukovi i miris? Mogu i da se ljube A l n e p o sto ji lju b av . D o g aĎ aj p rep ričan , Z ak o p an i lelek i n en aĎ en o b lag o sto je. 30.

Z ačarav an je

Z ak o p an i lelek i n en aĎ en o b lag o sto je O zvonka roso tu gde smo mi pali

U čaro lije k asn e k o je n ism o zn ali K ad v o d e n e tek u , jer n išta n e p o sto ji Ako prestalo nije. Predele razdvoji O d jek te reči. Č aso v i su stali I v ali u k ro ćen i n ad p o n o ro m . D a li S tv arn o st se p riv iĎ a il šu m p ro g o n jen d o ji Odbegla svest mutnim izlazom u nigde? O p u stin jo n ajsličnija su n cu im a li ig d e Finijeg peska uspavanog srcem i beskrajem! I koja strana sveta poklon biva K ad b d iš jed in a zv ezd o n ad izm išljen im k rajem , L ju b av i m o ja m rtv a a ip ak ţiv a? 31.

Propovedanje vatre

L ju b av i m o ja m rtv a a ip ak ţiv a N ek u sv o m d an u n ed o rečen g o ri Nek igra se pesnika dok pesmu ne stvori P tico m o sv etljen i p ev ač k o ji u m en i p reb iv a. O zlatni talog vremena prostori Puni sunca! Senko, gde se ta zemlja skriva Gde materija sva od zaborava otkriva Vatru u sebi i dan bez jutra u gori. Kako se zove pre nego se rodimo S p rem n i u tu Ď o j n ad i i b ezb o ln o m o g n ju sv e to? Z d rav o , o m o g u ća zv ezd o k o ju i n e slu tim o , Il m e zab o rav i p esm o , jer ţelja je m o ja k riv a. Pod zemljo m će se n astav iti trajan je zap o četo . O sv e što p ro Ď e v ečn o st jed n a b iv a. 32.

Kraj putovanja

O sv e što p ro Ď e v ečn o st jed n a b iv a. S en k o ja b eše d rv o k o je traje. B u d an Ispod svoga imena koje budi

R u k a sa cv eto v im a k rv što seb e o k iv a. Z av ršiće se p u to v an je o staće tih a b rd a, Siva praznina vetar koji bludi, M esto k o je n em a m esta u ţelji al n u d i Zlo da nas spase i istinu otkriva. T o čem u se m o lite je Ţ alo sn i S lav u j. L ju b av n ik ad a n ije zav ršen a. Č eg a im a lju d sk o g u p atn ji? O ču j Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje. Prazne ruke prazno srce pusta sena I nema mene al ima ljubavi moje. 33.

Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. D o v ršav a se an u n jen o j zah v aln o sti S ličn o m u zici sličn o p razn in i, spokojem. O n a će saču v ati n am ere m o je i tv o je I v ask rsn u će m rtv e ro Ď en d an e p o m ilo sti. U p o d n o ţju v etra n em erljiv a sen o h o lo sti N estaće u p ep elu o n ih što v iše n e p o sto je. U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, M in u la čeţn jo , d a se sv et p o n o v i. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, P a m i je p razan d an k o ji jo š d o šao n ij, K o g ran u k o ja se izd u ţu je u u zalu d an šu m Neka me nedostojnog vetar obavije. 34.

Magistrale

Neka me nedostojnog vetar obavije Ţ alb o crn ih p tica i tu ţn e p o h v ale

N ek o g a sv eta tešk e sene pale Š ta je to što se u d n u p esm e k rije? L ep i m o j d an e s d u šo m eleg ije T raţim p o četak sjaj i sate stale K ad su ti d v e tu ţn e p tice v ečn o st d ale Pred vratima iza kojih prostor gnjije. T u izg u b ljen o sećan je p u stin ju h ran i. I kraj vatre kojom ne hrane se dani Z ak o p an i lelek i n en aĎ en o b lag o sto je. L ju b av i m o ja m rtv a a ip ak ţiv a O sv e što p ro Ď e v ečn o st jed n a b iv a I nema mene al ima ljubavi moje. 35.

Posveta elegija

Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem n o siš? S v et zam en jen o k o m nad rekom zlo zasp ala san jaš i g o rk i p lo d podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. P ašće su n ce tam o g d e sam ja k lečao . Progovorite seni slutim li prevaru mutnoga p o tiljk a. O tu ţn i sev eru tela n eb o o d četiri v etra pretvori u paru n ad širo m o tv o ren o m v o d o m k o ja je razn ela tam u o k a p o celo m e telu . Ţ aru n ev eseli k ad a p esm e u m en i p ro n aĎ u m račn o o b ilje što m e m o ri g laĎ u . S v e što im am to su n aše reči n ad v o d am a što slute tajni splet to k o v a k ad o tk rije v rh b o l u m en i g d e k leči

p red m o jo m srţi što san ja b ezb o ln i cv et. T o što rek u iz zem lje izg o n i n ek a n as leči kad hleb nam u kamen pretvori svet kad ogledalo biva njeno mrtvo lice za ptice krilatice iznad zle litice. Glasnice predgorja kakvu pticu pod srcem n o siš? S v et zam en jen o k o m n ad rek o m zlo zaspala san jaš i g o rk i p lo d podneblja zagonetke nad svojim krvotokom kad minulo vreme i jaz postaje svod gorkih nam dana zabludelih tokom zvezda pod kojim sam u zanosu pao. P ašće su n ce tam o g d e sam ja k lečao . Č etiri p esm e o sn u 36.

Crni jamb sna

Ja p o sle v elik o g sna p o d u zeh p u t tu ţan MALARME U uhu zvezda za sna tamni zvuk: zri zv u čn i cv ete tu ţn im p red elim a u toploj kori mozga gde me ima taj san moj izvijen u zvezdani luk. Taj san je smeli silazak pod tle gde slepe ptice pevaju u tami. U sv ak o j im a jed n a šu m a. G le što v iše g o v o rim o sv e sm o v iše sam i. O v etar sa crn o m k ičm o m tam n i ro j i pakao raznosi svetom, menja tok o n esv ešćen o j reci. O n d a m o j zalu ta m eĎ u zv ezd e k rv o to k . U uhu zvezda za sna tamni zvuk:

zri zv u čn i cv ete tu ţn im p red elim a u toploj kori mozga gde me ima taj san moj nezavijen u zvezdan luk. II U sn u to sto jim isp o d zap aljen o g d rv eća p red ču d n im zn acim a i v iše n em am ru k e u prosto r p ro g n an i u v rem e. V eća sve biva senka moja daleko od huke g d e ću teći d o k o stali su m rtv i u sn u h . Joj vazduh vene umiru svi oblici! O m ilo sti za o n o što sam b io u sn u . To paklena mi ljubav u nedoumici. N o ć slep ih ţiljk o v a m e p rik o v a za tlo . Pod zem ljo m m račn i p red eli se m ešaju . P o m eraju se m o ra u ţasi se p rem eštaju sa jednog mesta na drugo mesto zlo. O strašn i p reo b raţaj m o j u srcu sn a g d e v asio n a p o čin je m i p ticam a, s d v a o k a v arn ica d a l će d a zn a d a p u t m i n aĎ e leto m ili k licam a. III Sam u snu svome - k o će d a m e sp asi! Od svega malo pepela u rukama za b u Ď en je m i o sta k ad u g asi k rv m o ja im e što g a rek o h m u k am a. Krv moja ima ime jednog cveta; d a u zb erem to im e u sleĎ en o j k rv i h o ću za n ju što k ro z m o je u ţase m irn o šeta, kad zveri beţe zle u n aše reči n o ću . Te zvezde - s n jim a k o i b ez n jih n o ć. O kulo snage gde je plavi dan stv ar sv ak a k ad a im a lek o v itu m o ć

i k ad se raĎ a sm isao u m ire m i san u v azd u h u k ad se pu tev i p ro d u ţe za m irise i an Ď ele d a p ro Ď u ! Pred kapijom sam koju crvi g lo Ď u za zlatn o g ro b lje g d e se sah ran ju ju ru ţe. IV N e, v iše n ije v aţn o šta ću reći. V eć b eše sv e to n ek ad k o zn a k ad u n ek o m sn u il n ek o j ču d n o j reči. Ja posle sna tog ne znam kuda sad. Ti, snu moj, moje tamno podne, sen zar svedok predela nestvarnih ja za sv et o d to p le g lin e u m ešen ! Kuda da odem posle ovog sna. 37.

Daktil sna

S to je izm išljen i b reg o v i od zlata gde zvezda sjala je. Tu smrti nema. Vetrovi u n eb o se v raćaju . P ala je lobanja niz crne grebene. U m račn e d u b in e n o si li to što sam čuo. Ledene obale senkom rosi li jezive vode za zakletve o d ţelje strašn e sm rzn u te. Na putu ostale su kletve I zvezde spore omrznute. O n em a šu m o n a o b ali n o ć g d e b esv esn a p o čin je da l snaga me slatka obali

ili m e san m o j o p čin je. Zatvoren je taj predeo u sebi. Ta mesta nemaju svoja sunca. Pod zemljom to oblik sna moga spremaju 38.

Sonet

T o su reči u v ek iste k o je k asn e g o rk u lju b av i sv et. O n e su u sp ešn i prestanak jave, al ne san kad se izjasne su n ca za n o ć, v eć n ešto treće, n eu tešni zb o g čeg a jesm o . Izv o d iz ču d esn e b asn e sn a. G o rk e o b ale n a k o jim a n eu m ešn i sto jim o o k ren u ti svo m e p o četk u g rešn i zbog gubitka vida kada svetlost zgasne. U sn u sm o o n i čije zalju b ljen e u sn e traţe reči b ez cilja, b ez izm išljen ih p red ela. O h te reči k ak o m o g u d a u b laţe ako su od sna. Lepoto neuvela reči b ez sen k e k ad a k o čašu su n ce d rţim o u sn u g led aju ći u crn e v rh u n ce. 39.

Sunce

O v o će se n eizv esno k retan je zav ršiti su n cem . O sećam to p o m eran je ju g a u sv o m e srcu . M aju šn o p od n e se ru g a u k am en u , v arn ica što će o sv etliti zvezdani sistem moga krvotoka. A d o tle sv e što b u d e n ek je zb o g p esm e. D ru g a uteha nam ne treba. to trajanje se ruga pretnji crnog i otrovnog nekog soka

N e, n eće se o tro v o m to p u to v an je zav ršiti. N ek i će sv em ir p o n o v o d a n as stv o ri. Mak ar slep o g lica i m račn o g srca reč p rav u izgovori. U k am en u sp av a m alo su n ce što će n as o sv etliti. Č u ješ li zv ezd an i sistem m o g a k rv o to k a! P o n av ljam : n ek i će sv em ir p o n o v o d a n as stv o ri m ak ar slep o g lica i m račn o g srca d o k su n ce n e progovori nad pretnjom crnog i otrovnog nekog soka. S m rću p rotiv sm rti 40.

Hronika

P rv o g a d an a p o m reše p tice i zm ije n astan iše gnezda i vetrove D ru g o g a d an a rib e izaĎ o še iz v o d e i v o d a o teče prazna T rećeg a d an a šu m a je p o šla p rem a g rad u a g rad a nigde Č etv rto g a d an a sazid aše ćele-kulu od lobanja i šk rg u ta P eto g a d an a šu m a je sk u p ljala k raj rek e o b ezg lav ljen e lešev e Š esto g a d an a m alo v atre zalju b ljen o n alik n a sunce S ed m o g a d an a n e zap ev aše an Ď eli Osmoga dana u ponedeljak prvi put zapeva ptica od pepela i zid progovori 41.

Odbrana zemlje

U srcu lju b av jača o d sm rti U g lav i m isao v eća o d g lav e

I to je odbrana zemlje S trašn i su ratn ici p o d zem ljo m , v o jn ici odbrane Z alih a sn ag e sp rem n a ak o ţiv i k lo n u I to je odbrana zemlje V elik a reč n i iz srca ni iz glave V eć iz zem lje k o b iljk a ili cv et Raste, i to je odbrana zemlje N am u čen o zrn o m isli cv et Dan misli sunce I to je odbrana zemlje Koliko je zemlje iza nas Toliko je snage u nama I to je odbrana zemlje 42.

Requiem

I Moja je krv moj put do tebe preludijum T o je zem lja av aj p o n ek ad često p o n ek ad isuv iše, b aštin a v etro v a i o n ih što im aju m an je n eg o n išta velika urna sa pepelom jedne i zajed n ičk e sm rti k o ja se p o n av lja ali ne pregoreva sa vremenom nikad zem lja n a k o ju ćete p asti čelo m vi i ja i m o je čelo m o j o b raču n sa m n o m taj n o k at n eb a i p ejzaţ zad n je svetlosti, to su predeli preslikani sa o čiju m rtv aca čije reči zalud smo hteli da nikad ne odu sa zemlje

sve smo zaboravili osim svoje v lastite sm rti k o ju ţiv im o molitva treba se m o liti sm rti za sv o j ţiv o t a tišin a će saču v ati sk am en jen e lo b an je za k išu lica i n eb a za v rata o d p esk a i crn e će ru ţe p ro cv etati d u ţ p u tev a o tv o renih za sv e v etro v e k o jim o d laze n ero Ď en i p o sv o ju sm rt II G led ali sm o k ak o u m iru sto jeći oni koje volimo sada vidimo mrak koji ne vide slepi sklopite o či d a v id ite o n e k o ji su d ali v ečn o j n o ći d an sv o jih o čiju o n i d rţe zem lju n a leĎ im a i n ep o k retn e n ik ad a iz stići n ećem o o n ik ad a n ik ad a se n eće izjed n ačiti v rem e n aše sm rti i n jih o v e v ečito b ićem o razdvojeni i mrtvi post scriptum C rv en e p tice p iće n am s u san a v id eti ih n ećem o v rištaće trav e u o b lacim a k rţljav im ču ti n ećem o III Krv otkucava korake i smrt i jed n e v ečeri p o sle ţiv o ta krv prestane da bude ptica postane zmija u travi pa svu noć d eca p laču mrtvi su na levoj strani uzalud

u p aljen e v atre ček aju n jih o v p ov ratak n jih o v a n o ć sa n ašim d an o m m eša se n e zab o rav ite d a to d eci k aţete uspavanka T o v iše d an n ije n iti n o ć sn o m treb a d o ček ati razb o jn ik e p tice su n eb o na jug odnele spavaj o n i n eće d o ći n jih o v i ko raci su tešk i sp av aj lju b av id e g rad o m n a štak am a spavaj al im glas ne sanjaj IV N o ć je p u n a m račn ih an Ď ela u k leta laĎ a nosi teret izgubljenog vremena i n aše m rtv e p rijatelje u šu m u b ez p tica treb alo je p reći m o re v rem e i p ro sto r k o ji su se p o m ešali sada su za jednu smrt daleko od svake obale svetlost i senka igraju na vodi ig ru ţiv o ta i sm rti d alek o p ro tiče rek a v ečita i u zalu d n a ptice lete za vetrom i ţen e p laču n a o b ali čo v ek p ad a n a sv o ju sen k u oni su b ez sen k e sišli u d u b in u i bez imena za istoriju

od slepog lica brodoloma u njihovim p o sled n jim o čim a stv o ren a je isto rija pouka za ostale lju d i su m rtv i a n e sm rtn i su n ce će p ro ći i k ro z n aše o či n eizm en jen o V Uzidali vas u zid nevidljivi i svi ste bili spremni da umrete jedni u drugima i bilo je tako zd rav o ču d n a rek o sp asa traţili v as zalu d u m račn o m e sp letu o n esv ešćen ih ču la n a g ran ici v as i izn en aĎ en ja n isu v as n ašli zb o g o m g rad e g d e se p rek id a m o je sećan je sad a ste m rtv i i v aše je telo n eo p ip ljivo sećan je i to p la p reg ršt zem lje p reg ršt S rb ije i n as refren: Usta su bila ispunjena peskom i svi su ću tali zb o g o m g rad e g d e se p rek id a m o je sećan je zd rav o ču d n a rek o sp asa VI Zvezdo crvena rano oblaka m aram ico k rv i u n o ći zak lju čan o j crn im k lju čev im a g d e su m rtv aci sah ran jen i jed n i d ru g im a p o d čelo m sm rti p o m n o ţen a sa h iljad u g ro b o v a joj na kordunu oblaci su uzeli cvet vatre iz njihovih ruku koje su poslednjim pokretom podelile predeo

n a d v e tišin e g d e p laču p tice o d p ep ela post scriptum U zem lji g d e se p o štu ju su n cok reti pali su licem prema istoku čin i m i se d a sam i ja p ao s n jim a različit o d o n o g a što ću reći VII Z elen g o ro h o ću d a izg o v o rim tv o je im e zelen g o ro začeta u trb u h u v etra zelena goro neba i zvezdo moje krvi strane sveta su se otimale za njihovu sm rt k o ja je b ila p o četak a n e k raj p u tev i su ih traţili po celom svetu nema ih p ro fil n jih ov o g od su stv a ču v a n o ć zelen g o re n jih o v e su sm rti n ajd iv n ija sazv eţĎ a n a ju g u n eb a zem lja m iriše n a m rtv e zelen g o ro ču jem te u šim a sv o g a srca i n jih tu niko nije umro ko je umro zvezdo moje krvi i njihove zelengore VIII Za one koji su iskoristili smelo m o g u ćn o st u m iran ja za o n e k o ji su p rek o račili p rek o sv o g a leša za njihovu smrt tako potrebnu protiv smrti za one koji su sada jedno jer sv et je p o d eljen lju d sk o m m o ţo m na dva dela a dva i dva su jed an k ad p ad n e po sled n ja n o ć za one koji su se utopili u v o d am a v ečito g sn a k ao što u m re

su n ce u d u nu d alekih p ejzaţa zak o p an o za o n e čije su reči nikle iz zemlje ko lek i buna neka pognu glave daleki suncokreti. 43.

Jugoslavija

E v o k ak o je p o čela u d an sv o je n u ţn osti S v e što n em a v atre u seb i sag o ri Š to sag o ri p o staje n o ć Š to n e izg o ri raĎ a d an T reb a zap aliti sv e što m o ţe d a g o ri T reb a sru šiti sv e sru šiv o , sv e što n ije v ečn o T reb a u sv em u i p o sle sv eg a p ro n aći n ad u R ev o lu cijo , o n o što o stan e je čo v ek O n o što p ro Ď e je p ro šlo st P ro šlo st k o ja n e p ro Ď e je b u d u ćn o st i b u d no st S v ak a stv ar sv ak i čo v ek je d etalj tv o je n ad e E to tak o je p o čela u d an sv o je n u ţn osti Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje O iv ičen a b esk rajem Savetuje plodovima ljubav i razum U fabrikama ljudi konzerviraju sunce K o je se jav lja n a n ajrazličitije n ačin e U plodu i kamenu podjednako Prvi put slatko drugi put vrelo Sad a im a sv e što je n jen o Na jugu More na severu oblake N a isto k u trešn je n a zap ad u m aslin jak e I sazv eţĎ a n ad F ru šk o m , zv ezd an e stro fe n ajlep še U kamenu i na vodi: Grozd je uspomena na njihov raspored Im a sv o ju b u d u ćn ost i n jen u p ro šlo st Ima svoj put i njegovu istinu

Savetuje plodovima ljubav i razum Obala jednome Moru Zvezda na Poluostrvu Rt Dobre Volje O iv ičen a b esk rajem T u Ď a p resah lo st b i jo j izv o re o tro v ala T u Ď e p u stin je k levetaju n jen o su n ce i zem lju A o n a b ez m ilo sti p rem a o n o m e što je stvarno Ali ne i istinito, ne prestaje da se bori Srce njenih gradova je belo sunce svih ljudi O n a u či g rad o v e d a b u d u b raća V elik o m e G rad u K o ji v en čav a Š u m ad iju i Z ag o rje M eĎ u so b n o i sa b ud u ćn o šću Istraţiv ači p o d zem ljo m , u sm rti, v o jn ici i rudari Istraţiv ači u v azd u h u , p ev ači i ik ari Istraţiv ači p o d v o do m , p esn ici n esv esno g a T raţite, n aĎ ite, p retraţite sv a b lag a, sv e m o g u ćn o sti i sva im en a sv o m Ju g u Koji savetuje plodovima ljubav i razum. Svest o pesmi 44.

*

M en e n ičeg a v iše n ije stid . Klonu sun ce p rek o sv eg a. Ţ eljen p lo d p u n je n o ći. G las što seb e san ja, zid otkri u daljini gde zazidan mi brod. U to m zid u ču v am sv o ju g o rdo st, p ev am iz te zazid an o sti lep še n o n a slo b o d i. O tk u d ta m o ć d a seb i o d o lev am , a n e o d o leše v in o grad i ro d n i! Je li to ču d n a ţelja d a se ţiv i b ez seb e? Ţ elja za p esm o m b ez p esn ik a? O d p ro šlo sti i zab o rav a v rem e što se d iv i

izdajstvu moga zaustavljenog lika? D a li to zn ači reći p ro m en i: n eću ! I ostaviti pesmu da se sama menja? P o k lo n iti seb e ţiv otin jam a i cv eću i snagu svoju dati gladi crnog korenja? U o v o j n o ći m en e n ije stid što p ev am iz zid a lep še n o n a slo b o d i. S u n ce m i u p eti b rid i. B lešti zid n a k raju p u ta što n ik u d n e v o d i. 45.

**

R eč v atra! ja sam jo j rek ao h v ala što ţiv im to j reči čiju p o sed ujem m o ć d a je k aţem . N jen p ep eo je zab o rav . A k o p red to m reči sk riv im p o d čelo m m i p o led ica i d an p o raţen . R eč k rv ! n ajlep ša reč k o ja se n e sm e. A k o lik o p tica i zv eri u k rv i m o jo j p ren o ći! M o ţd a izv an m o g a srca i n em a p esm e, jer krv je vanvremena mastilo b ez m o ći. R eč ţu d n ja! jed in a jo š sm isao n e n aĎ e; I p tica u p ak lu k ro z tu ţn u m i g lav u . O g o rk o m o re za m o je b ele laĎ e kroz ispisani predeo i verbalnu javu! R eč sm rt! h v ala jo j što m e n e sp rečav a da otputujem u sebe ko u nepoznato, g d e ak o n e n aĎ em seb e i sm isao što spasav a n aći ću sv o g a d v o jn ik a i n jeg o v o zlato . R eč v atra! ja sam jo j rek ao h v ala što ţiv im . R eč sm rt h v ala jo j što m e jo š n e p reči da volim samog sebe i da se divim sv o jo j lju d sk o j m o ći d a izg o v aram reči.

46.

***

Verujem da bih mogao da govorim d a izaĎ em iz seb e s n ad o m n a p o v ratak , makar kroz pustinju do mesta gde gorim, makar kroz smrt do istinskih vrata. U p o g rešn o m rasp o red u reči u tešn o v rem e m o ţd a ću n aći. Ili ću o tk riti k ak o je b esciljn o lju b im k o k iša, k ao v rem e, ko onaj što m en ja reči a n e sv et sk ro v iti. V eru jem , m ad a b ez n ad e u ći m o ra u n o ć, u zab o rav k ro z k o ji se p ro stirem , ta p esm a b ez zav ičaja, ta p tica b ez g o ra, d a sm rt sv o ju n e izd am , d a ţiv im d o k u m irem . Onaj ko peva ne zna je li to ljubav ili smrt. Kada miris pomeri cvet, g d e je cv et, d a l tam o g d e m iriše sa ru b a sveta punog a praznog, il tamo gde mu je cvet? Svaka je pesma prazna i zvezdana, N i b o l n i lju b av n e m o ţe d a je zam en i. O n a je sv e što m i o sta o d n ep o v ratn og d an a, P razn in a što p ev a i m ir m o j rumeni. Pesmo prazna i zvezdana, tamo, tv o j cv et m i srce slaţe, k ro z k rv šeta, ako ga uberem ostavlja me samog, ak o g a n ap u stim za leĎ im a m i cv eta. A riljsk i an Ď eo 47.

A riljsk i an Ď eo

A n Ď ele g o rk i p razn in e i sn ag e, Kad ukaza se sunce kakav nije

Svet, gde n ev o ljan jače ću v o leti d rag e, Dok plod posejan u paklu na nebu ne sazrije A k o n am ere d o b re srcu v o ću P o d ari, k ak v o m v atro m v o Ď en i id u , D o k p čela stav lja ţao k u u slatk o ću Za smisao leta na iskusnom zidu. O, opija me vatra tako trezna Oko tvoje glave k o p ro leće! Ko tebe nije video taj ne zna S eb e, k o teb e n e v id e taj n eće N ik u d a stići, jer b esk rajan je p u t. Gle mesec bliski iznad rujnog cveta Dobi oblik srpa: lepota je smrt G d e v rlin a o tk ri m o g u ćn ost u zleta. N ep o m ičan si, zato te n e m o g u stići; T ak o b lizu m en e d ru g i v azd u h d išeš D o k silazak u d u b in u o b ećav a sv e v iše Z v ezd a n a k o ju treb a se tek n av ići. D iv n o p razn o v erje što izm išljaš k rila O slep ljen o m v azd u h u u to j saţeto sti, Tvoja je mladost pre svih mladosti bila I ostala na zidu ko slika milosti. O sretn a m lad o st k o ja p ro ći n eće! Da bi bio razumljiv srcu osta Mlad u izdvojenom danu koji posta S v etlo st što m e m iri sa v ečitim p ro lećem .

P rah ru ţam a tak n u t d o m irisa se v in u N a zv ezd an o j p ro m aji g d e m i d an o d šk rin u Vatru, vatru, slep o to o b o ţav an je Elemenata, koje sagore sopstvenu B u d u ćno st i su n ce p retv o ri u sen u N eb esk o g a b ilja p red m račn o sv itan je.

T i m e zg u šn jav aš n a m estu g d e p ad o h , Iza poslednje misli poslednja nado! T v o ja ču la seb e o slu šk u ju , sv o ju Nestvarnost, svoju beskrajnu uspomenu; Tvoja praznina svet i zvezde krenu U ču d n o p o im an je tv o g d uh a u B ro ju . S ričem fo sil tv o g a im en a u su ši V ere i laţn o g rasta laţn o j d u ši, Jer i da te nema, praznina u kojoj Z am išljasm o te, ip ak , n ik ad n e b i Prestala da nas opija, u sebi U v ek d ru g a p rev aren o j srţi m o jo j. D a n isi an Ď eo k o g a strah m o j k ro tk i Č u d o v ište b i b io u sv o jo j lep o ti Č ije p o rek lo u m o jo j je ţelji D a u n išten b u d em tam o g d e p o staje M o ja n em o ć m o ja sn ag a k o ja d aje Istin u rečim a u laţn oj povelji. Z b o g tv o je n ad m o ći o stah p u st i sam , Š to sn ih zab o rav ih , p a m e p ro ţe p lam , D o k n a k raju tv o g im en a b u tk i b aršu n P tice što p relete sv et u n azad v arav D o m irisa ru ţe u k am en u . B ar šu m Naslikane grane da pomeri narav B ilja! K ak o d a te saču v am o d tu Ď ih M isli u m en i, d o k b iv am sv e lu Ď i, Z a v red n u g o rčin u , šu p lje d v o jstv o lika, Č iji je rast o d jek b u d u ćn osti p razn e, Š to p o d atn o traţi n ačin e p ro lazn e Da bujalost svoju neprolazno slika. Jo š m alo i zaću taću p red to b o m , D o k b d iš o n o cv etno n ad isp raţn jen im g ro b o m , A n Ď ele p red n eu m o ljiv o m lep o to m k raja Gde mir i zrelost pesmu zamenila,

I m ram o r g d e m rm o r v ečn e v o d e sp aja Sa kamenom kome izrastaju krila. S v e što p o sto ji teţi n ejasn o sti, G aleb o p o n aša litice p lah o sti, Š to v rtlo g o d razi sam o vrtlog biva; Ima li dokaza lepote pomerene Č u lo m u n eb iće k o je zao d en e O b lik o m b ek stv a stv arn o st što se sk riv a? O h n aše srce k o g d o sto jn i n ism o Ni onda kada najmudriji mi smo, D o k b u d n i p red o nim što n as sn o m p rev lad a Ne zavapimo: milosti! To pelud Nekorisnog pada na nevinost belu C v eta trezn o g čije im e p o sta n ad a. O an Ď ele b lag i u p rk o s sv o jo j m o ći, Il u p rav o zb o g n je, v atro sa sv o jo m n o ći, K ak o se zb i d iv n o d a b iće ti izb eg n e Mesto koje bi izvan tebe bilo, Jer zab u n o m sv e se zb ilo što se zb ilo A sjaj koji kasni najdublje dosegne. N aše im e n eće b erb u d o ţiv eti S v eg a što m o ţe seb e d a seti P o jed in ačn o n as, jo j, u n erazu m i; O p šte n as zaslep i. Z ab u n a je sličn o st. M o je lice to n e u ču d n u b ezličn o st K o ja m erm ero m svo je o či u m i. Ah, nado koju vrisak zn a izreći, T esk o b a i g riţa, p re n o m ir u sreći, Slabi smo i lomni kao list liskuna I n e u su Ď u jem o se d a b u d em o d ru k čiji. P reselili sm o cv eće p o d rep zm iji. A ip ak n am je d u ša n ad e p u n a. D aj lo b an ju za p reţiv ale laţi;

N eizb eţn i d o d ir sn a i p rah a traţi Im en a p o sn a tro stru k ih o d raţa. Vlastito me srce porazi. O, krah. K ad k rv sv o ju b u ri p o d m ećem , i p lah Penjem se na vrh presahnulog mlaza. V ratiće te v rem e. K lečaće i v lati K o u M atejči, n a g o ri što p ati, D o k te u d u b in i p reu reĎ u ju zv ezd e, Koje n e v id iš, al v id iš zv ezd an o st P resv islu u v o d i b ez čari što zan o s T v o g srca tro ši za h rid in e trezn e. M o ja te lju b av p retv o ri u n ešto Š to se n e m o ţe v o leti. A l v ešto T v o j k o stu r p razn o p rep o zn a sazv eţĎ e. K o će p reţiv eti P lo d , ak o g a b u d e, S iću šan ispod drveta, kog lude P o k u šaše tresti u zo re sv e b leĎ e. Tu vrsta tla progovori sa grane Zavedena od sunca u nepojamne dane, K ad a zn am šta m i o k ru ţav a v id , A l n e zn am su n ce što g a isp u n jav a Na ulasku u zemlju koja spava S an jaju ći tru le lo b an je i zid .

Prazno je dublje. Jao vreme, gde te Plamen preseca. Osporeni svete! N ije li strašan let k o ji je d o k az Praznine u stvarima. Cvet umesto oka Isto sunce vide. Slepo slepim samo V id eti m o ţeš. Z aleĎ en i p lam O g led alo p o sta o no m e što san ja. Oblik je vrline strela ugledanja Š to sv etlo st rask o p ča o rlu isp o d g rla: Z ap am ćen a zim o b it je n eu m rla.

Jao, vreme, ustah, al se ne probudih: Š ta to v id eh , šta to san jah , p a sad lu d im , A sk etsk a ru ţo , sen i o p lo Ď en a Cvetom, krv ti zajmim, a sam bivam sena. Tu n em a su n ca, jer sv e so b o m zrači M esto u zalu d p o k ušan o . Jači Postaje koji svoju slabost spozna, C v et šu p ljo m ru k o m o tk in u t. O g ro zn a S v iralo k o ja p resaĎ u ješ v lati Iz p ito m e d o lin e n a liticu što p lam ti! G lu v d a ču je n em o ć k ak o v ešto sv ira Š u p ljin u frule iznutra i pepeo dodira S lu h saţet zv ezd o m u sp o m en u zg u sn u P rep riča ro su i n ev ericu u sn u M am eći sen e iz sv irale p razn e Iščezlim d an o m . Jao , reči razn e Isto zn ače. N ik ad cv et n e m o g u reći A k o n e m irisah n ecv et m n o g o v eći. N ajb liţi d an je k o ji p ro Ď e davno, Smirenost seni primaknuta slavno. Jao , v rem e strm o izraslo iza laţn o g S u sreta ču la u u m u . N ev aţn o S p rem a u sv em u v iĎ en o m p o raze O k u i u h u d o k sazv eţĎ a silaze Kroz levak cveta u zemlju, prestrogo Š tiv o k o ren ju . T u sam izn em o g o , I v išak v atre posta suncem zlobe, Z latn i p o četak o tro v a i tesk o b e.

S v e je n estv arn o d o k traje i d iše; S tv aran je cv et čija o d su tn o st m iriše I cv eta, a cv eta v eć o d av n o n em a: B esp u ćem d o n ad e p esm u m i p rip rem a, K ad izd an jo š v o lim o n u k o ja sp av a. Uspomen o zlatn i p raţe zab o rav a!

Iz p resaĎ en o g o tro v a d an raste i sp rem a P o četak lep o te, a lep o te jo š n em a: U prekomernosti i izobilju se gubi, L ep o je m an jk an je u seb i što lju b i P razn in u i m esto jo š n eo p o rav ljen o O d o d lask a an Ď ela, sv islo b ilje. S en o Na trag u o d lu talo g cv eta čije im e M iriše izv an v rta i v o d i m e D o čistih m esta, n estv arn ih b ez n ad e, R u ţo p o m eren a n ajslaĎ i m o j jad e, O k ak o d iv n o traješ izm eren a S v o jo m o d su tn o šću , o d v aţn o m islen a. V atro b ezb o ln a, o ţestin o d ah a O n o g čeg a n em a, p rim ed b o mog praha, Š to p rista n a seb e, ali n ad e p u n , Z b o g k o je je sv ak i sv ršetak n ep o tp u n , Odsevom cilja neprozirnost smiri, U v red u g lin e su n cu , sjaj raširi. Z id m u tn i što se p o d fresk o m o trezn i I o jača p razn i zan o s n eo p rezn i, N ek lep še o d zv u k a slu ti m i su štin u , Gubljenje vida i put u dolinu. Jer i pad je let dok se ne padne U sebe; a tamo - n em a n as, v eć g ad n e Kljuju nas ptice i ruglo smo svima; K o n em a v iše srca taj g a im a. I pakao je ljubav kad dozrevanje oka R u ţu u slik u p retvo ri, d u b o k a Rasanjanost da joj ludi miris kroti I oduzme srce vedrini i lepoti, Jer ako krajnosti isto sunce doji S u v išn o je srce g d e p esm a p o sto ji. Providnost lepotu opsednu da plane K ad p reziro m k azn i sv e izlišn e d an e Gde dosada je vrlina bez nade Pepeo odbleska koji upoznade Isp raţn jen ju g i p o sv ećen e ru k e Sjajem nove zvezde za prastare muke

Kad pakao je ljubav i isti oganj gori U zlo čin ačk o m srcu i n a g o ri.

B iljk o , p o m ešan o st sm ešn u zem lje i v o d e K aţn jen u b lato m , b lag o p rezri cv eto m . Al pristani na svet koji zvezde vode Izlask u m u tn o m s b ezb o ţn im p o leto m . S rce ro d i p o n o ć g lav e, al izb av i S eb e an Ď elo m k ad a v rem e stad e. I o p lo Ď en p rah o m m u tn i cv et o b jav i P o m eran je p o rek la, d an v eći o d n ad e. Biljka te misli; moj um se iseli Smelo u cvet koji iron ičn o g led a Lobanju praznu. Ko pticom isceli P o n o r p ro leću b ezazlen o st p red a. R u ţo m p o g rešn o i n eţn ije k azan a v atro , P ro leće p ro Ď e i n ik o se n e stid i d a p reo stale d an e k ao b u d u ćn o st vidi, K o ju p reletaju g m izav ci s p tičjo m m ašto m . P rep o raĎ an jem isp iraj sjaj svetu I zvezdi koja ponore zataji; N ek a se tru leţ o trezn i u cv etu N ep o zn at n esv esno j ru ţi k o ja sjaji. D rţiš u ru ci v atru k ao d a je T o n ešto stv arn o , an Ď ele sa zid a. N a u lask u u zav ičaj k o ji d aje Lobanju trulu za zlato mog vida. Primi i cvet koga preziru ljiljani Z ap am ćen e m u d ro sti u su sret m o m p rah u . Istin sk e su reči tu ţn e; p rav i d an i

P razn i. U p rašin i trag n aĎ i u zd ah u ! K ao o n i što se o slo b o d iše lju b av i L ju b eći siln o , sići ću jed n o m p razan U svet polutame, gde zaborav plavi Polja, a zvezde tamani zaraza. T rešn jo n ev erice b ez o b lik a srca L ju d sk o g , zv ezd ane p ad av ice v ru će, U p o lju p cu se n ištav n o st k op rca, A p u t je sam o u p o zn ato b esp u će. Iz srca mi slavuje izmami gora, P a p razan k lečim p red o n im što p ad e, Sred nepokretnih vetrova i mora Praznih: pakao - predeo bez nade! Š u m o r b ez šu m e i cv rk u t b ez p tice, P razn o što traje; n e ču je se što jeste. D o k s m rtv o g o ca sk id am n asleĎ en o lice V atro m se zv eri i zv ezd e p ričeste. Č ista reč k o ja k aţe seb e m an o m Izb eţe tv o m b iću , ali u p o zn a zoru; D o v rši ti n eb o u n eisk azan o m , d a ti im e čezn u o strv a u m o ru . Da umesto mene pati, pesme eto! Isp raţn jen o srce jo š je u v ek ţiv o . Z a v elik o su n ce u k am en u saţeto K ristal istu ri p ro zirn o st k o sečiv o . K am en je p o tčin jen g o v o ru i zim i. O reči k o je rečen o p o tk up i! Zvezdo, moj pakao i moje srce primi U g ašen o m ru k o m što b esk raj iscrp i. O slep ljen o m ro so m u n ad an je i v eče V ara m e azu r p o k lo n o m teb i sličn im

I strah stv arn iji o d o n ih što k leče U strah u o d p ro m en a p red zlo m n ep o m ičn im . Ogo v araju v o d e o draţen o I d an p ro n aĎ en p re n eg o što sin e; P o četak sv eta v id e p o raţen o Ime svetlosti koja svetom mine. A tvoja milost puteve odvodi U ru ţičn jak e jasn e, sestro k rin a. Izmenjena zvezdama odsutnim u vodi Nad kojom lebdi njezina dubina. Pjan o d u d araca srca jo š tetu ram N a Ju g u b ez M o ra što p rep liv ah g a ip ak , Jer n estv arn o st je jača i n ajţešća je b u ra N a m o ru k o g n em a, a h u či i Ď ip a. Z v o n k e ru k e p ru ţam g rad u k o ji sp av a Pometenih jezika, sa suncem u bari, U zid an ih m ajk i u zid m u šk ih g lava, S an Ď elo m u v o ću i o k u što straţari L u k av stv o p o zajm ljen ih d o g aĎ aja, N eizreciv o a n au čen o k o v rem e, V ark o , u teb i u d es i slu čaj sp aja, Gde preraste sliku i sjaj uspomene. N ek ti im e čezn u o strv a u p lim i, A n Ď ele, i p esm a k o ja m esto m en e Pati, jer pakao i moje srce primi, Da bela iznutra crnim tragom krene. P o m eran je p o rek la d an v eći o d n ad e U k alem ljen o m p lo d u reči slu tim , P o n o r u ru ci an Ď ela što stad e S v atro m n a u lask u u zav ičaj m u tn i, D a d an p ro n aĎ e p re n eg o što sin e,

U o k u i v o ću tam n i obris raja, N estv arn o st p u n u v o lje i ţestin e K o ja u n am a k o b i slu čaj sp aja. Glavo sve dalja od srca mom prahu T ru leţ u cv etu o trezn i i celu N o ć k ro z p red ele b ez n ad e, u strah u , Prazno i zemljano vapi zvezdu belu. Utva zlatokrila 48.

Frula

Groznice neţn e p o rem ećen o g cv eta S lu tiš. G le, b ilju k lan jaš se o p et. T rag o m p jan o g ju g a i iščezlo g leta P o ţu ri, o p ev aj p re p razn ik a sv et. Ponovi an zbog nezahvalnog tela Š to su n cu u zv raća sen k o m i p esm u k v ari. V rati čo v ek u u sam ljen o m p ticu : Pod praznim nebom plaču so k o lari. Dozovi utve s gora u predanje. S astav i ču la p esm o m d a n e v en u U n o ći tela. N ek b u d e sv e m an je V id ljiv o g d a o stv ariš u sp o m en u . P razn iš m i k o len o i u zim aš srce Ţ u ri, k ru g o p ev aj, n esreću p rev ari Smederevo otvori, ptici se dodvori Pod prazn im n eb o m p laču so k o lari. 49.

Gojkovica

I tak o b u d u ćn o st m račn o j n ad i p o sta S u ţan j i talac zlo ţiv o tu v ern o . G rlicu o p ev a k am en je što o sta U predelu koji raste lakovern. Jesi li ţiv i stu b g rad a il m rtv a

B eli b ed em d o jiš p rev aru sv e v eću ? Prazno ime n ad e i p relep a ţrtv a U zid u b ez zv ezd a p rav ed n o se sreću . T ela čistijeg o d izg u b ljen ih reči g o ri Dan posle vremena kojeg se svi boje, N o ć n iz B o jan u o tiče u tv o je Srce prodano nesigurnoj zori. T rg o v ci časn i što k u p u ju v atro m Iz tvojih ruku istinito blago Na tvome telu grad crtaju jatom Ţ rtv en ih ţd ralo v a u m iljato m sn ag o m . 50.

Zova

Iz zove koja se sobom zabavlja Predelom slepim poguban je poj. Izdajstvo i bruka ko pesma se javlja; Uspomena traje u nameri zloj. C v eće n as o g o v ara; šu m a se p rik rad a Našo j n ak azn o j sam o ći. N em a tajn e. S v irala se ru g a. R u g o b a i čeţn ja Izjed n ačiše se p red k raj leta. S jajn e Z ab lu d e v atre n išta n e sav lad a, Intrige sunca u plodovima glasnim. Sirene biljne pustolove mame I čin e sv et sm ešn im i o p asn im . R eči su izd ajstv o : truljenje sunca vajnu S last p lo d a k u k av ičlu k o m o zn ači. Mulj i progonstvo zvezda koje tajnu K azaše p o n o ru b ezv u čn o p o m rači. 51.

B o lan i D o jčin

Je li istin ito o n o što je stv arn o Il sam o v lad a? P obed n ici b eţe. P razan je p razn ik b iće je u tv aio Dok dostojn i šetn je k ro z v rt m rtv i leţe.

Sunce je bolest i slabost je strela U snu odvojeni vodom dok se mrznu. U visini vatre hladno je bez tela. Ko pojede svoje srce taj se drznu D a p esn ik b u d e p red elu b ez p am ćen ja, C v et n ed o v ršen k ad p ro leće v eć p ro Ď e. Svet će sp o zn ati o n aj k o g a m en ja. S lab i su p o zv an i da p o stan u v o Ď e. Dozivaj pepeo bez straha jer nema P ep ela v eć sam o p lam en k o ji sp av a U k am en u m u tn o m što p o tajn o sp rem a Izlazak sunca iznad mrtvih glava. 52.

Sluga Milutin

Poslednju svetlost sablasti prate i bilje... Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! V arn ico m n eţn o m n iz crn o k o v ilje D o ţeljen p red eo o b u ze p rev ara. Š to je d u b o k o n it leti n it to n e, Nit varkanjem varke bogojavno plane, D a n o ć k o ja ih n aizu st zn a tro n e Potkupljivim srebrom mudrosti prerane. G o rk a p ričest slu h a u seb i v as k rije, Č em ern i lab u d i izlišn o sti b ritk e. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A k ad zid lo b an ja sv e v rem e o p čin i N ik o n eće zn ati je l ran o il k asn o Za ljubav za put il smrt dok sunce jasno K u v a o d b eg lu go rčin u u v isin i. 53.

Utva

Daj nesanicu grane s koje slete Z v u čn o u d an e p o sled n je i tu ţn e Zlatokrila koje ne mogu da se sete

C rn e šu m e iza g lav o b o lje ru ţn e. U tv rd u zem lju d a l o d lete šu p lja O d n eb a, p razn a k ao sv e što traje? V atra k o ja te v id i b iće sk u p lja Od zlata koje sebe ne poznaje. Osta samo ime: dosta da se rodi Pesma u letu sjaj daleke zore. S an jam te d o k p ev aš u sk am en jen o j v o d i Morem bez molitve pro neprelet gore, O d lete trag o m izd ajn ičk e sreće, Od bleska srca rukom sklanjam lice. N e k u n i v o d u izg oreti n eće, Udahnuo te kamen krilatice. 54.

Tamni vilajet

T u Ď o m su p esm o m o čaran i. T ešk a N ev arstv a k riju u srcu što strep i: S lav u je stran p u tica. S u n ce je g rešk a P laćen a v iĎ en im u ţasim a slep im . N o ć u m esto o k a lu k av a v atra n u d i, A l sto je k u ţn i u istro šen o m v azd u h u I sled e v id ljiv o st različito lju d i, B iljk e i zv ezd e p o d m ićen e u slu h u . Ponor sumnja u njih jer ih ispunjava; Samo su slabi izvan opasnosti. U zlo čin je u m ešan i o n aj k o sp av a. Nikoga nema da jakima oprosti Š to siĎ o še u tam n i v ilajet i zlato Š to g o d d a čin iš zlo čin iš jer b lato Iz to g p o d zem lja slav n o je sv e v iše. 55.

Ravijojla

...tu ţn a v ila n ije sjen a p u k a Tin

T v o je je srce u zro k d an a i n o ći V rem e sličn o su n cu d u b ok o m i p razn i Z ab ran jen i slav u ji slav n i al b ez m o ći T v o je je srce u zro k d an a i n o ći D a sv e što p ro Ď e v rati se p o k azn i T u ţn a p o sestrim o čem era ib u n e Pelen je jedini lek i gorka nega S rcu jo š g o rčem što se to b o m k u n e T u ţn a p o sestrim o čem era i b u n e Jetkih mudraca s izm išljen a b reg a T v o je je srce u d ru g im a ti sam o p ev aš I tv o ja ih p razn in a sv e v iše o čarav a O p ro šten a im o p o ro st d o sn ev a T v o je je srce u d ru g im a d o k p ev aš O isk ri isk ren o j k o ja o čajav a U tašto m p red elu k o m e o d o lev aš. 56.

Kolo

Van njega sve je beskraj, varka i zloba, P razn in a u v etar p retv o ren a tašto . Samo je budnost pesma, i teskoba, B ešču ln o m esto p rev aren o m ašto m . Izm išljan je slep o g u k o v itlac o k a, O sap litan je k ro z izm išljen v rt! Isk u stv o o slob o Ď en o p am ćen ja O p čin i b ilje n eţn o sti i sm rt Okolo vremena, okolo kostura, O k o lo d an ašn jeg dan a o p raštan je. D o k se srce ig ra sv o jo m p ro zirn o šću U g asla jasn o st ček a isp aštan je. Č ik aju sv et za p o tiljk o m . Č u j Š ta zak asn ela fru la k aţe sv etu . Iz p ep ela o k a izleće slav u j. Krilatost klisure odmeni sujetu. 57.

Dodole

Ko sat bez kazaljke svetom otkucava P ro n aĎ en a p razn in a d an u sag o relo m Š to p o sv aĎ a b u dn o sa o n im što sp av a I let zau stav ljen s laţi o d letelo m . P a p ev aju : d aj n am b u d u ćn ost k o sećan je, S v et v iše iza n as n eg o li u n am a. D a b i čezn u li i p ev ali daj manje N eg o što n am treb a. P ad aj k išo tam n a! R u ţu n u trin e n u d e b ezazlen o Promuklom dodiru dana da se svlada. Izm eĎ u n jih i sv eta strm o g , en o , K ao u jam u tešk a k iša p ad a. Ţ u b o rn ik u b iljno pesm o m d o ziv aju I d an iza leĎ a k o p o to n ji cv et. Bela im vrana na jeziku. Znaju S a laţn o m slik o m d a p o m ire sv et. 58.

Raskovnik

T o je n ek ak v a (m o ţe b iti izm išljen a) trav a za k o ju se m isli d a se od nje (kad se njome dohvati) svaka brava i svaki drugi zaklop otvori sam od sebe. V u k S t. K arad ţić Otvori kam u kom iskra malaksava, D a lep ši o d p razn ik a o b ičan d an b u de. Izn esi b lag o iz laţn ih o stav a, Iz izm išljen o g p ak la lek o v it jed ru d e. Pokloni svoju biljnu mudrost danu. O tv o ri p u t u reči, u rizn icu g o lje. Oko zahodi za suncem, ne srce. Osvanu V ark a, rek av ši: h ajdemo u polje! Biljni sezame otvori obzorje Za sve koji su se rodili prerano; N ek u Ď u u tu Ď e srce ak o su o tv o rili sv o je, O tv o ri sem en k u u k o jo j n eţn o čam i

Z ab o rav ljen o p ro leće. O tv o ri K am en što p reću ta zv ezd e sv o jo j tam i. O tv o ri p u t p tici, čo v ek u i zori. Pohvale 59.

Pohvala bilju

D o šle su iz jed n o g saţeto g d an a n ep ozn ate i poznate S n eb iv ljiv e u n ašo j u p o treb i m n o g o b ro jn e biljke Č in e v id ljiv o m lin iju k o jo m se g ran iči izm išljen o i stv arn o Svuda gde ima minerala i vazduha vode i m ašte Biljke koje n am p ro b ad aju telo zračn im kopljima mirisa K o je n as zau stav ljaju o tro v o m i p ro d u ţu ju b elan čev in o m S k u p ljaju n as p o sv etu i h ran e n ašu izn em o g lo st Iz zem lje zak lju čan e p red n ašim m o ćim a Vade neophodna blaga iz zatvorene brazde Iz crne brave za koju nem a d ru g o g k lju ča o sim bilja O vrlo smele i inventivne biljke S v e što p ro n aĎ u n eseb ičn o p o k aţu S to je izm eĎ u n as i p razn in e k ao n ajlep ša ograda B iljk e što ţd eru p razn in u i v raćaju n am v azd u h II Izn alaze p u tev e izm eĎ u k rajn o sti: izm eĎ u minerala u kom e n ik ad a n ije n o ć, g d e sunce ne zalazi, gde je simetrija staln a i n ašeg a srca Ona rastu van jave pa nam se onda jave

Č in e p araleln im p ro šlo st i b u d u ćn o st i staraju se d a n e b u d e v iše m rtv e stv arn o sti n eg o ţiv e n estv arn o sti Id u d o sm rti i n atrag i čine vreme potrebnim P o m ešaju d an i n o ć i začn u slatk e p lo d o v e Pripremaju ljubav III T u sv e p o čin je ak o u n jim a zaista im a p rilag o Ď en e sv etlosti (T am o g d e n e p o sred u ju izm eĎ u n as i n ašeg a sunca pustinja je) O n e stv araju sv et p re n jeg o v e o čig led n o sti pre prvoga dana Cvetaju ptice na granama ljudi od gline otvaraju stab la i u zim aju o tu d srce sličn o ru ţi O n e su n ajm an je izm išljen e Ne menjaju nedelju za ponedeljak IV D v a sv eta je izm išljaju : p o d zem n i i o n aj čiji je dan imitacija nevidljivog sunca Biljka sa korenom izvan ovog sveta O tv ara v etar i u lazi u p razn o n e k u caju ći Prodre kroz materiju i takne beskraj njen nagovoreni cvet Njeno biljno iskustvo: presipanje jednog sveta u drugi Z elen e v rad ţb in e b iljn i Ď av o cv et a n e sv est Njena bezboln o st d o d irn u ta ču d esn im Vrati zrno u zaborav O slo b aĎ a m e b o g a n jen a p ro v id n o st S ličn a p ticam a k o je p reletaju m o ra (K o n fu zn e p tice n e sh v ataju ći p ro sto r) N jen a b ezb o ln o st n jen cv et b ez p am ćen ja lišiše je beskraja iako je delo dva sveta

Iako eksploatiše jed n u su pstan cu n im alo konkretnu u dubinama dana Biljke! Izm išljam im im en a d a ţiv e sa m n o m p o k lan jam im vrt P rib liţav am im sv o jim n av ik am a i p o treb am a Koristim se njihovim zaboravom V Ja znam tvoj koren A li iz k o jeg zrn a sen k a tv o ja n iče Biljna lepoto dugo nevidljiva u semenci udaljena N ašla si p o d zem ljo m m o ju g lav u b ez tela što sanja istinski san Z v ezd e p o reĎ an e u m ah u n u S v e što je stv o ren o p esm o m i su n cem Izm eĎ u m o je o d su tn o sti i tv o jih b iljn ih am b icija n o ć K o ja m e čin i p o treb n im i kada me nema Zeleni mikrofonu moga podzemnog glasa zovo Š to n ičeš iz p ak la jer n em a d ru g o g su n ca p o d zemljom O b iljk o g d e su tv oji an Ď eli sličn i in sek tim a I m o ja k rv što v ezu je k iseo n ik i v rem e 60.

Pohvala svetu

N e n ap u štaj m e sv ete Ne idi naivna lasto Ne povredite zemlju Ne dirajte vazduh N e u čin ite n ik ak v o zlo v o d i N e p o sv aĎ ajte m e sa v atro m p u stite m e d a k o račam

Prema sebi kao prema svome cilju Pustite me da govorim vodi Da govorim zemlji I p tici k o ja ţiv i o d v azd u h a Glas m o j isp ru ţen k ao ţiv ac Pustite me da govorim Dok ima vatre u meni M o ţd a ćem o jed n o m m o ći D a to što k aţem o d o d irn em o ru k am a N e n ap u štaj m e sv ete Ne idi naivna lasto 61.

Paralelna pesma

hajdemo proste vode ama ne hajdemo svet je onakav kakav je prazno u punom to je m ala šetn ja d o nepoznatog i natrag pesma koju svi znaju i da je niko ne ispeva u v eţb an im n av ik am a d a se n ik o n e izd v o ji n ajo b ičn ije reči m i n ab av ljaju sv e što m i treba i ne treba da nijedan grad ne bude prestonica drugim gradovima to je n ajlep ša k u g a to su n ajreĎ e b o lesti n e, n em a razlo g a d a p išem p esm e tako potrebne mom tam n o m ţaru ak o u m em d a p rib liţim stvarnost k ad a p o k u šam d a izd v o jim o n o m e što rad im praznini kojoj se p rilag o Ď av am

m alo čisto g v rem en a p esm u šta in sp iracija za m u zičk u fo to g rafiju p razn in e šta n jen a zlatn a lu d o st m isao k o ja se p rem ešta koja se penje sličn a p razn im vodoskocima iz jednog sveta u drugi zvezdi crnoj ko sk lo p ljen o ok o k ad v elik im rečim a prethodi pustinja hajdemo proste vode hajdemo to je m ala šetn ja d o n ep o zn ato g i n atrag u v eţb an im n av ik am a k o je n as izjed n ačiše 62.

Pohvala vatri

I Ona nema nikoga osim sunca i mene II Ona se ukazuje lutalici ukazuje se lukavom ukazuje se zaljubljenom N išta n ije izg u b ljen o u v atri samo je saţeto III Na krajevima vatre predmeti koji ne svetle n iti se n ečim d ru g im o d lik u ju

traju u tu Ď em v rem en u P tica k o ja sam a čin i jato iz n je izleće U zm ite šak u sv eţeg p ep ela ili b ilo čeg a što je p ro šlo i v id ećete d a je to jo š u v ek v atra ili da to moţe b iti Patetika vatre 63.

Dva prelida

I U zab o rav zašto reče Š to n ep o g rešn o m p o g rešk o m steče Kad bljutavi svet s druge strane T ače te d a ti u k u s zg ran e Tu ptica bez ptice drugo posta R eči b ez sm isla p o k lo n za g o sta Š to sv o jo m d o sad o m se zab av lja Svi smo mi bolesni od zdravlja O d su n ca k o m e je n ajb liţa N aša ran a n ed o stiţn a II O h lad n a v atro k o ja izg araš S v u d o k o m en e a d an n e stv araš N e zn aju k u će g d e o d o še lju d i Nit pozna jutro one koje budi A l zn a ih p o n o ć p u n a su n co k reta Biljni petao na krovu sveta Koji ih samo zato budi Š to m rtv i zn aju d a b u d u bu d n i Da slede reku zvezde i ptice

I n astav e ţiv o t k rio m ice 64.

Feniks

D a l v ark o m čaraš p o m o m čelu O ti u meni odsutnost mene M o g u ćn o st k rila u m o m e telu I n ek e sv etlo sti zaleĎ en e I n ek e sv etlo sti zaleĎ en e Jesi li m o ţd a jav a p o zn a Kada se kasno ostvaruje O b ećan je cv eto v a za p o ro zn a Vremena kojim sjaj putuje Vremena kojim sjaj putuje C v et si što ţiv i u m rtv o m telu A n e zn a im e d o g aĎ aju K o ji rascv eta ru ţu b elu Za potonuli plamen u maju Za potonuli plamen u maju Sjaj koji sebe ne upozna Gorkim stvarima blagost vrati D a l će ta sv etlo st ik ad sjati D a l će ta sv etlo st ik ad sjati D a l v ark o m čaraš p o m o m čelu Ili si m o ţd a jav a p o zn a C v et što ţiv i u m rtv o m telu Sjaj koji sebe ne upozna Sjaj koji sebe ne upozna 65.

Bol i sunce

I S u n ce k o je p o d g rev aš u n o v o m

S v etu stare laţi o seljen ju p rah a N aša je n ad a o čajn a i p lah a N aš p ak ao p o če p esm o m lab u d o v o m . T i što n as n e razlik u ješ a o sv etljav aš S lik am a o d ju če, d an as v an v rem ena, U p u stin ji se p retv ara sv et k o ji sp asav aš Z alu d p tice k ru ţe o k o tv og im en a. O stu b su n čev zan et b ešču ln o m m u zik o m U b ija n as sn o m o sav ršen stv u , slik o m P u stin je što o čisti su n ce o d v rem en a I b elih sv etlo šti ču la što n am srce k rad u . Hvalite sunce koje osvetljava bez promena S u p ro tn e stv ari zav aĎ en e p o jav e o čajn u n ad u . II T o u šta se sjaj i b o l p retv ara isto B iv a: lju b av k o ju jo š p esn ik n e reče Jark i cv ete k o jim v rto v i se leče Iz p rv o b itn o g n erva rasteš b o ln o i čisto . D aj m i d a v id im sv ršetak tvog leta M ir tv o g a k retan ja što m i n em ir sn io I nepokretnost moja kad sam mrtav bio Sam u svom srcu bez munje i cveta G d e je u teh a za o n o što zn am o Nada bez onoga koji se nada, san B ez o n o g a što san ja, sv et b ez sen i! Je li to lju b av što se iz srca tamnog U v atru p rem ešta iz v atre u d an Ljubav van nas i u uspomeni? 66.

N o ć jača o d sv eta

O, koje li je vreme u kosmosu

Sazdan od zvezda rujni ponor cveta P rev azilaziš se m ag lo m p rek o sv eta Nema uspavanke za srditu joj rosu Jača o d sv eta n o ć tajn ih prepleta O čara p razn in u zaspalo g tela što se o su Zvezdama kad san ti sadi u potiljku lozu I p tice sleću u k am en sa d leta N ek ţu p lja sen k a n estan ak tela slav i Jedno je vreme u srcu drugo u glavi B u jn u n ev id ljiv o st sa sv ih stran a ču je Mi znamo da je o d p ro šlo sti v eće S v e čeg a n em a i što b iti n eće I da svet ovaj prazno odjekuje 67.

Svest o zaboravu

N ad a je lu k su z. V ečn a n o ć u k rv i izm išljen o m o k u slep im zid o m p reti. O vatro tamna iza sebe, ko prvi da ljubim tako ljubim, ne mogu da se setim. Zar znam što sam zn ao zar zn am što ću zn ati: skelet usamljeni izgubljeno ime d iv n o u sk laĎ en e s p razn in o m što p am ti jalovost cveta i jalovost zime. Ja sam zabrinuti ljubavnik tog cveta što m am i iz m en e su n ce i p razn in u p retv ara u slav u ja, k ad različit o d sv eta p red eo m e tače i p retv o ri u p rašin u . A l zab o rav o m sv et sam saču v ao i ču v am za sva vremena od vremena i praha O gde su ta mesta kada vetar duva i p u sto š p o m era? G d e zv ezd a m o ja p lah a?

N isk o sti u zalu d čezn u p esm u ! Č itam na kolenima predeo koji se otvara u b iću u k am en u p razn o m g d e je sk rita p o sled n ja zv ezd a čiji sjaj n e v ara. 68.

Feniks(1)

S m rću izm en jen a k am en o tv ara Prazno polje doziva glasom umiri mora Jed in a p tica što sam u seb e stv ara Iz pepela zlih vesti i praznih dogovora. O n a je raču n an je in sp irisan o zv ezd am a Sjaj koji ruku srce i um spaja O n a je cv et što p ro cv eta al u taja Predelu ime. Peva iz neznana. Jedina ume da pepeo pobedi I da iz vatre iznese svoj glas O b ećan a u o d g o v oru n a p ak ao leti S am a u seb i ček a svo j čas. Lauda 69.

Lauda

N ajlep še p ev aju zab lu d e. O , v ali, R im u je se m o re! T ad sm o n a ţal p ali. Malo je imena ispisanih na vodi. Svi puze il lete, al malo ko brodi Gordijim morem opasnoj slobodi. D an je u seb i n o ć, a su n ce p ali. Izgubi put ako putovanju smeta. A h što je lep o i o p asn o : cv etrad icv eta! Posveti gorkoj zvezdi uvrh leta

L ek o v iti rečn ik b ilja u u v ali. Kroz potajne gore goren lek ti je D a zem lju zem ljo m lju b iš v ek ti je. A l ak o je u o či p o lju b iš n ek ti je p ro zračan p o lju b ac k o p razn i k ristali. 70.

Balada

Ohridskim trubadurima M u d ro sti, n eisk u sno sv iću zo re, N a o b ičn e reči v iše n em am p rav o ! M o je se srce g asi, o či g o re. Pevajte, divni starci, dok nad glavom Rasprskavaju se zvezde kao metafore! Š to je v iso k o iščezn e, što je n isk o istru li. P tico , d o v ešću te d o reči. A l v rati Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli. U tu Ď em sm o srcu sv o je srce ču li. Isto je pevati i umirati. S u n ce je reč k o ja n e u m e d a sija. Savest ne ume da peva, jer se boji Osetljive praznine. Kradljivci vizija, Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim Prikovan za stenu koja ne postoji. Zvezdama smo potpisali prevaru N ev id ljiv e n o ći, tim crn je. U p am ti T aj p ad u ţiv o t k o d o k az tv o m ţaru . K ad m astilo sazre u k rv , sv i će zn ati Da isto je pevati i umirati M u d ro sti, jači će p rvi posustati! S am o n itk o v i zn aju šta je p o ezija, Kradljivci vatre, nimalo umiljati, V ezan i za jarb o l laĎ e k o ju p rati

Podvodna pesma javom opasnija. O n esv ešćen o su n ce u zrelo m v o ću će zn ati D a zam en i p o lju b ac što p ep eo o d m ara. A l n ik o p o sle n as n eće imati Snagu koja se slavujima udvara Kad isto je pevati i umirati. S m rto n o san je ţiv o t, al sm rti o d o lev a. Jed n a strašn a b o lest p o m en i će se zv ati. Mnogo smo patili. I, evo, sad peva Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva. Isto je pevati i umirati. 71.

More pre nego usnim

Svet nestaje polako. Zagledani svi su u zaţljiv o v rem e n a zid u : o h ajd em o ! G ran ice u k o jim a ţiv im o n isu granice u kojima umiremo. O p o ra n o ći m rtv a tela, mrtvo je srce al ostaju dubine. N o ćas b i v o d a sam u seb e h tela da ispije d o d n a i d a o tp o čin e. P u tu j d o k jo š im a sv eta i sazn an ja: b ićeš lep o d p rašin e, sp o zn aćeš p rah i sjaj. O slep i sv o jim k o račaju ći p u tem , al zn aj: laţn o je su n ce, istin a je n jeg o v a p u tan ja. N ek trg o v ci v rem en o m p lo v e sa v o sk o m u u šim a, ti sm elo slu šaj k ako pevaju pustinje, d o k k leče b ele zv ezd e p red zatv o ren im morem i ima u tebi snage koja te raspinje. Praznino, kako su zvezde male! T v o j san b ez tela, b ez n o ći n o ć, p rid ev je čisto g su n ca p u n p o hv ale. T o što te v id im je l m o ja il tv o ja m o ć?

Prozirna ogrado koju sjaj savlada, pusta providnosti koje me strah hvata, tvoj cvet je jedini zvezda iznad grada, tv o ja u zalu d n o st od čisto g a zlata! S v et n estaje p o lak o , tu ţn i sv et. K o će n aše srce i k o sti d a sah ran i tam o g d e n e d o p ire p am ćen je, p o k ret gde n as n e u m n o ţav a i n e p o n av ljaju d an i! Išču p ajte m i jezik i stav ite cv et: p o čin je lu tan je k ro z sv etlo st. R eči zau stav i! S u tra će sig u rn o i k u k av ice m o ći o n o što d an as m o g u sam o h rab ri i p rav i k o ji su u p ro sto ru izm eĎ u n as i n o ći n ašli d iv n e razlo g e d ru g ačije lju b av i. S v et n estaje. A m i v eru jem o sv o m ţestin o m u m isao k o ju jo š n e m isli n ik o , u prazno mesto, u penu kada s prazninom p o m eša se m o re i o g lasi rik o m . O sećan je sveta 72.

P ro šlo st v atre

O n a u či zv ezd e d a b u d u jetk e Spava sa svojim mrakom iz zag riţen o sti S p an Ď ala se sa v rem en o m M ešaju ći sv o j p ep eo sa sv eţin o m zo re Ona svetli: to svetli njena praznina N jen a će n em o ć o svetliti n aše p u tev e Sunce je ime njenog nasilja Njena izdajstva skriva ljudsko srce Ona je priznala sever O n a je p o d staro st b lag o siljala ciču P tica k o ja seb e stv ara iz sv o je n em aštin e

Č ita led iz n jin o g u m a N a n ačin u m iljat i strašan D an i su različiti al sv etlo st zo re je ista Z ag aĎ en a v atra u g lav i, b iv ša reč B u d u ću zo ru u či su ro v o sti 73.

B u d u ćno st v atre

S ak riću te u m o ju zim u V ečito p ro leće zaleĎ en a zo ro Sunce je tvoj neprijatelj U ime pravde i u ime pustinje S u n ce se o k reće istin a m en ja m esto O n im a k o ji o staju v ern i o staje sam o laţ Al na istinitom mestu je hladno N a istin ito m m estu n ik o n e d iţe d o m Ledena ptica vatre je jedino znanje O k am en u k o ji ţv aće sv o j p ep eo O pepelu koji ugovara novu nadu O n ad i iz k o je o n a izleće n ap u štaju ći je Č u d n i d ijalo g izm eĎ u v atre i p tice O b ećav a p ticu čaro b n iju v atru p am etn iju A k o p ro n aĎ u zajed n ičk i jezik Ptica i vatra mogu da spasu svet 74.

Zemlja i vatra

Dubina je sama svoj neprijatelj M o je o či b ez m en e lep šu zo ru v id e D o b ro v eče sa zv ezd o m u srcu Dobardan sa suncem u ruci S v e što leti u v ećav a p razn in u

T o zn ači d alek o o d seb e v o d iti ţiv o t p u n o p asno sti U v atri b ez d im a u p esm i b ez reči Izg u b iti zn an je čast i sn ag u T ak o ćem o b ez g o rčin e lep še lju b iti zem lju I šu m u k o ja se n e u su Ď u je čelu N o ći iza leĎ a cv et sasv im lo g ičan : B u d n im a trn , u sn u lim a ru ţa N ek sv ak o b u d e n asam o sa sv o jo m srećo m Eno munje visoko iznad dosade i nade Izm eĎ u b lata i v atre m i sm o za v atru Pozdravljam te nepotkupljiva zoro sveta 75.

O sećan je sv eta

P ro n icljiv a v atro n e isk u šav aj m e to lik o Dok me ne shvate pevalju neometen U m o m e srcu su n ce i n o ć p o staju lju b av n ici Kad sanjam u vrtu ispod jorgovana M iris je zg u sn u ta p razn in a u b iću Koje se udaljava od sebe kao u molitvi I tako starimo ja i moj plamen I tak o se o p ijam o svo jim ţiv o to m i p ep elo m M iris cv eta je m iris n jeg o v e b u du će sm rti T o m iriše n jeg o v a sen k a n jeg o v o im e Toliko proslavljeno u vazduhu T o lik o traţen o u rečn icim a T aj isk ren m iris n eţn a m ag la u g lav i K aţe d a je o sećan je sv eta u jezik u A l n ep o k retn a reč b rzo iscrp e sv o j sm isao A cv et u stu p i sv o j n eţn i k o ren zv ezd i Kritika poezije

76.

Radni cvet

To nije cvet ispod nule, niti cvet vatre, n iti cv et k o ji je sp o k o jn o sličan sv o m e isp raţn jen o m im en u . T o n ije zem lja n a sto lu : cv et za ţv ak an je, m iču rin sk o o b eščašćiv an je v rto v a, ali to nije ni cvet koji odbija oslepljen u plod da se pretvori. T o n ije n ap u šten cv et, ali to n ije n i cv et k o ji se m o ţe p resad iti, to je prazan cvet za sve koji nemaju hrabrosti. T o je cv et u isp ru ţen o j ru ci, to je cv et k o ji se p rib liţav a. to je cvet koji priznaje pravo oku i uhu da prisvoje istinu. To je cvet iza uha b u čn i cv et, cv et što raste n a n ak o v n ju i na radnikovom dlanu. to je cvet govora, cv et reči m an je o čig led n ih , m an je n ep rav ed n ih . To je iskren cvet, cvet koji pomera istok n e o d v ajaju ći g a o d su n ca. 77.

O rfičk a p esm a

Telo prostire svoju uzaludnost.

V elik a n o ć ispunjava vreme do pesme k o jo j slu šao ci p o treb n i n isu . Smrt je p o d iv ljalo n išta, p ro h o d ala p razn in a. P u n je n o ći k ak o d a u sp av am tu reč b u d n og m rak a k o ju n e m o ţe u razu m iti n ik ak v a p esm a k o ju n e m o ţe n i zem lja u p iti ni vatra izmeniti ni voda odneti! Ja im am sv o ju n o ć, ali u k ak v o m mutnom kamenu ja sam zam en io sv o je srce za tešk u v arn icu ? Z ar n o v im telo m o sv eţiti lo m n u k rv? K ak o se u su d iti zam en iti p u t p u to v an jem , b iće v atro m miris umesto senke izdan iznutra! Mrtva ona je izgubila sve moje dokaze protiv vetra, smrti, zime. L ju b io sam sram n o , n eţn o , časn o , to telo koje osvetljava sebi put ka svojoj smrti. Zar pesma? zavera protiv srca to je! P ak ao je p ak len jer n ije p rav iln o rasp o reĎ en , jer im a jed n a reč k o ju n e m o ţeš u k ro titi, k o ju n e m o ţeš ni izdati, reč su v iše b u d n a za n aše b lag o srce. 78.

Pesnik

on poznaje sve puteve i vetrove, vetrove i njihove vrtove, v rto v e u k o jim a rastu reči i p u tev e o d reči d o n ad e. Odnese ga put niz svet, o d n ese g a Ď av o m eĎ u reči, da se udvara svojoj vlastitoj senci,

d a p ev a u laţn o m v rtu : trice i k u čin u sv o je čaro b n e m esečin e, p seću ru ţu i sv o ju g ad ljiv o st, d a o slep lju je p red eo izv aĎ en iz tu Ď eg o k a, d a v rati n o ć u im e n eţn o sti. 79.

Beda poezije

R eci m i n esto što je šu m a R eci m i n ešto što je m o re K o zn a šta je to što treb a reći B o s i g o rak p o tu caš se o d reči d o reči V atra g o rča o d d im a P o d čelo m ti g o ri O n a će ti p rib av iti m n o g e p o časti A k o n e sag o riš p re v rem en a A D D O

li ak o b u d eš h teo a u čin iš stv arn im tu Ď e reči a p o h v ališ tu Ď e srce n d a ćeš zaţaliti što si p esn ik

Jer p esm a se n e p iše o n a se ţiv i Pesma nije pesma ako nije radosna K o n ik ad n ije p o hv alio tu Ď e srce T aj se p red ao n a m ilo st i n em ilo st rečim a 80.

More za radnike

D o k se u tv o jim stih o v im a d o saĎ u ju reči b ezn ad eţn e i n a sm rt o su Ď en e, ovo je m o re p o em a k o ja se n e u stru čav a. Njene su metafore plovne, opasne, u rn eb esn e i u m iljate, sasv im fo to g en ičn e. M o ţd a b i ti u k rao n jih o vu so i u čin io ih

bljutavim ali pred morem ti si nedostojan. More samo sebe opeva, bezobrazno i slobodno rimuje se čim e g o d stig n e, iak o n ev ičn o sro d no sti zb o g sv o je n ad aren o sti. Njegove su dubine mudrije od svih tvojih aforizama. More voli ribare koji ga potkradaju puni ljubavi i m o rn are k o ji k o riste o p asn o sti što im p ru ţa dok ne zalutaju i posle. More ne voli one koji mu se udvaraju kao svojoj vlastitoj mudrosti sporo i oprezno. More, ako voli, voli radnike na odmoru k o ji tri n o ći n e sp av aju d o k d oĎ u d o m o ra; a k ad d o Ď u , k aţu : "lep o je n aše m o re", p o ţu re d a p o crn e i d a se v rate k u ćam a. 81.

Moravska elegija

Gledaj visoka ptica gorama vrhove mami. O k ru ţen a n ek im v ečito b lu d n im sjajem zru b rd a uokolo. d an će d a m e zab o rav i, tajn o d o v ršen a u seb i k aţi se. K ad a p relazim iz jed n e tišin e u d ru g u p o d veliku senku sunca je li to d rv eće n a tv o jim o b alam a o k o štali mlaz gorkoga soka, vodoskoci koji se bude izvan moga sna? D u ţ teb e k asn im o d u ţ teb e sm o izd an i, d u ţ teb e u n ašem o d lask u rastu o m o rik e p ro k azan e v azd u ho m k o leb ljiv ih ţd ralo v a. T o d o le je li m rţn ja? Ili ja k o ji sv o jim poreklom u čestv u jem u sv im p rizorima? A h , k ak v a u ţasn a sv etlo st

p ro b u Ď en a p rv i p u t n ad sk lo p ljen im o čim a. E to to je o n o što se n aziv a pesnikom: biti licem u lice svetu preko puta pustinje i neke zvezde naopake i v id eti sv e g d e d ru g i v id e sam o n o ć. V ezo fin a izm eĎ u p ep ela i o k a i k am en a čaro lije ne prepirem se sa sličn o stim a, ali jed an je v aj, i nema druge smrti osim smrti. T o sv em iri se začin ju u m o jo j n esv esti u rask o rak u čiji je o d jek o v o v id elo sa izm išljen im v rem en o m i su n cem pola u zemlji pola na nebu O pesnici svuda i uvek okrenuti licem prema prividu sa zv ezd o m u m esto išču p an o g srca p red nepojatnim. k ad a je p red n am a sam o jed an d an , n ep o m ešan , k ao cv et k o ji se u sn u n ašem b u d i. 82.

Nizvodno

Dok lutam predelima svoga sklopljenog oka gde ni jedan cvet nije uzalu d an n iti izm išljen o n a m i isp ere g las i sm iri g a, p esm a b ez reči p o šao sam n eg d e a u d aljav am se o v o d o T i si g las p tice p o sle p o n o ći v rem en a an Ď eo s d v o stru k im licem i p o taja d alek o iza sv etlo sti d alek o iza časo v a kada je smrt velika maska sunca Izm en ih se p ev aju ći k asn im te rek o u n o ći zasaĎ en o j n ajlep šim b aštam a d u h m i v alo v lju sličan al istro šen n a b izarn e cvetove što cv etaju u n ašem o sk u d n o m zn an ju

D an se u d v aja g d e se raĎ a v rem e b u d u će n o ći v elik i v o d en i d uše n ad g o ram a k ad g ro m m i snuješ u slu h u k ad m i p ro sto re p o m ešaš rek o sa srcem o d v etra k ad a m i sv e n ad e zb u n iš M o ţd a b i treb alo d a p ev am tak o da se ne razlikujem od drugih koji silaze po vodu ali pored tebe najbolje sazreva moja podsvest sm ešten a izm eĎ u sun ca i m eseca 83.

Ljubav poezije

Ja v o lim sreću k o ja n ije srećn a P esm u k o ja m iri zav aĎ en e reči Slobodu koja ima svoje robove I usnu koja se kupuje za poljubac Ja v o lim reč o k o ju se o tim aju d v e slik e I slik u n acrtan u n a o čn o m k ap k u izn u tra Cvetove koji se prepiru sa vremenom U im e b u d u ćih p lod o v a i p ro lećn e časti Ja v o lim sv e što se k reće jer sv e što se k reće K reće se p o zak o n im a m iro v an ja i sm rti Volim sve istine koje nisu obavezne Ja v o lim ju čerašn je n eţn o sti D a k aţem sv o m e telu "d o sta" i d a san jam b ilje Prste o či slu h d ru g ačije rasp o reĎ en e U šu m i n eg o li u telu 84.

Kap mastila

šta sv e m o ţe d a stan e u k ap i m astila jedno nenapisano sunce jedna nepotpisana ptica

jedan nenacrtani cvet i jo š će o stati to lik o d a se n ap iše ep itaf: d v e su zv ezd e zan o ćile u čijem srcu u čijo j n o ći zatim su dva cveta nikla iz čije k rv i iz čije k rv i i dve su ptice poletele iz čije g lav e u čiju n o ć dve zvezde dva cveta dve ptice n ik o n e zn a čije su niko ne zna odakle su 85.

Kritika metafore

D v e reči tek d a se k aţu d o d irn u se I isp are u n ep o zn ato zn ačen je Koje s njima nikakve veze nema Jer u g lav i p o sto ji jed n a jed in a reč A p esm a se p iše sam o zato D a ta reč n e b i m o rala d a se k aţe T ak o reči jed n a d ru g u u če T ak o reči jed n a d ru g u izm išljaju T ak o reči jed n a d ru g u n a zlo n av o d e I p esm a je n iz o slep ljen ih reči A li je lju b av n jih o v a sasv im o čig led n a O n e ţiv e n a raču n tv o je k o m o tn o sti S v e su lep še što si n em o ćn iji A k ad iscrp eš sv e svo je sn ag e k ad u m reš L ju d i k aţu : b o g am u k ak v e je taj p esm e p isao I n ik o n e su m n ja u reč k o ju nisi rekao 86.

Pripremanje pesme

D a n em a tv o je srd ţb e o stario b i set Prave reke teku mutne uzvodno

H o ćeš li zag risti tam n i v rt U p lo d u k o ji te laţn o m g o zb o m k in ji (Sat otkucava Sunce zaverenicima N ečitk e p tice Tvoga rukopisa) R ečim a se zav ršav a p u stinja S lep o ća je b ela i o k ru g la, su p ro tn a n o ći P red b ezb o ţn o m g o m ilo m M u d ro st i čed n o st b eţe u m etafo ru (L aţn a zv o n a velika zvonjava V atra sišla s u m a R aču n a n a teb e) R eči k o je se sele i reči n ep o k retn e H o će li se sresti u p rezd rav elo j rečen ici Ili će ih u sred p esm e, n asred d ru m a, U sred šu m e u tu Ď o j g lav i zateći n o ć (N o ţ n ajeţen u srcu N iz d v e o štrice p ev a N ad o šle slav u je n asi# a I sunce bez svedoka) R eč p o reč p rim o rav aš seb e n a p esm u Izab rao si p u t i p u tu ješ g a u seb i K ao reči k o je n e izg o v araš K ao p esm u k o ju n e u m eš d a p rep ešačiš (P tice u leću u k lju čao n ice O tv araju se tešk e k ap ije Potomci imitiraju tvoj krvotok Z g raţav an je je sv eo p šte) Jo š jed n a slep a reč i p esm a će p ro g led ati

N a m estu g d e se to n ajm an je o ček u je Jo š jed an p razan dan I rad o v aćem o se p razn ik u 87.

Provetravanje pesme

Ceo jedan narod Izm išlja reči za p esm u K o ju će se u su d iti d a n ap iše Jed an čo v ek p o sle sto g o d in a N e b o j se reči N ije to n išta Al ipak pazi n e lju b i p ro šlo st u ru k u P ev aj k ao d a n išta n ije b ilo Juče ili p re sto g o d in a Nemamo vremena za rimu Zvezdi sa severa ptici s juga Ne boj se pesme R eci, g d e ćeš su tra Zamka ti u zamci ...v araj v rata, p iše n a v ratim a Poezija zija u svoje glupo p P esm e sm e sv ak o d a p iše I o n aj k o ji n e zn a k ak o se p išu Velika slova od danas nepotrebna Š to je v iše g lu v ih Pesma dobija u vremenu P o k aţi sv o je srce i u m ri Niko dva puta nije bio pesnik Kao lekar zaljubljen u bolesti L ju b av i p itam te čem u si m e n au čila

Kakvim nepotrebnim znanjima P ticam a zalju b ljen im u so n et i ćirilicu U vatri - n o ć Izaći iz sn a Al poneti i blago K ad san jaš n o ć je tv o ja slu šk in ja I g o v o rim ti k ao što p tica leti k ro z lišen o st Ko ljubi opasnost ljubi izgubljeno vreme i plamen S lu čaj ţiv i u n ed o statk u strasti Ja preplivavam da i ne mora uzaludnog Treba ljubavi moja Objasniti miris Definisati vatru M alo d u b lje m alo v iso čije zem lja je nekorisna V rem e p ro šlo je v rem e stv arn ije K ao p ro šlo g o d išn ja ţetv a k o ja se v ratila u zemlju T reb a sv e p o n o v o i d ru g ačije reći Ţ iv o t jo š n ije zav ršen iak o je p ro šao 88.

Zamorena pesma

Oni koji imaju svet N ek a m isle šta će s n jim M i im am o sam o reči I d iv n o sm o se sn ašli u to j n em aštin i U tešn o je b iti zem lja Ponosno je biti kamen Premudro je biti vatra

P o b o ţn o je b iti n išta P rljav o d su v iše o p ev av an e šu m e Pesnik peva uprkos poeziji B ez srca b ez n asilja i b ez ţara K ao reč k o ja je p reb o lela m u ţik u Sloboda je zastarela M o je p rav o im e ček a d a u m rem P tico iza su n ca u sred rečen ice K o jo m n asiln ičk i lju b im o b u d u ćn o st Sve izgore; to je praznik P o slu šn i p ep eo B rašn o n ištav ila Pretvara se Iza m o jih leĎ a u šu g av o g p sa Isp red m en e u ţar p ticu G o v o ri m i istin u iza leĎ a Grlice T i si p rav i n ag lasak u m rle n eţn o sti N ačin i zo ru o d n ašeg u m o ra Miris je vreme koje je posedovao cvet A l n ereč k aţe kasno je Necvet k aţe noć je N ep tica k aţe plam je A je k aţe n ije Na to ptica opsuje C v et k aţe to je p ak ao

P rav a reč se jo š ro d ila n ije 89.

S u n ce isk o rišćen o k ao ep itaf

U zeh zm iju i u Ď o h u v rt L ešev i se rasp ad aju o d p o sm rtn e n eţn o sti T rav e iza sm rti i m o k raća Im itiraju jaro st ţu tih p asa Z elen a b o ja u m a i p lav a slo v en sk a n eţn o st N ag rizaju p lu ća b u b reg i jetru Crna milovanja umesto uralskih snegova Opominju nas da je leto na izmaku Z alu Ď en i v atro m o čaran i alh em ijo m Precen ju jem o p esm u p o tcen ju jem o čast Bolesti pevaju iz vazduha P rek lin jem d a m e v eţu za jarb o l Ako si postao pesnik tako ti i treba S ad p o štu j n asleĎ en o b lag o B u d i tu Ď a p esm a tu Ď a sreća B u d i g ro m zarĎ ao u m o ru Onima koji svode svet N a p rv u reč n ed o v o ljno odgojenu I pticu koja nalazi svoje zakone u vetru Prepustimo sav rizik poezije P o d elim o o v aj m rak izm eĎ u seb e Spava svet al biju smutljivci S v o jim m iro m sv o jim zlato m sv o jo m čašću H o ćem o li m o ći d a p latim o n o ć lju b av n ik a N e, m i ćem o se zau stav iti P red n jih o v o m p išljiv o m ru ţo m M i ćem o p o stav ljati tešk a p itan ja n jih o v o m suncu

Ili će o d g o v o riti ili p asti Jed n a n o ć d ru g o j no ći p u t Dodirnut ciljem svetlosti Mrak cveta u vrtu - k ad a n au čite D a g o v o rite b iće k raj p esm i 90.

Crna vatra

N o ći o n o ći trostruka vatro Jed o m v atro m u b ijaš D ru g o m v atro m lečiš T rećo m se v atro m šališ (T reća v atra je crn a) Glad vari mrak P riro d a av aj jo š n ije stv o ren a Pesmo mani se margina Peva se odozgo nadole (O radosti brzog perja) N eţn o st je ţiv o tin jsk a len jo st p ro ţd iran ja Z a v rem e lju b av i jed an lu d ak ţd ere dugu I p ev a, m lad i ču v ar zo re, k lo ak o m slavuja N a n izb rd ici p esn ičk ih p o reĎ en ja 91.

Sudbina pesnika

S ad a je to jo š u v ek o p asn o st k o ja p eva P lam en k o ji p ro zirn o st p ro g lašav a za prijateljstvo Muzikalnije ptice umaknu sudbini

A li u m ak n u i rečim a R eči g reše p esm a se stv ara D ru g ačije n ik o n ije p o stao p esn ik Svet s deli na one koji su zapevali I one koji su ostali robovi A li d o lazi d an v elik o g o slob o Ď en ja P esm e će se o tv o riti k o tam n ice P esn ici će b iti u n išten i P esm e će b iti p rilag o Ď en e Kad narod otkrije tajnu kako se postaje velik T rg o v i će o stati b ez sp o m en ik a Nekad samo pesnicama dostupne tajne B iće p ro g lašen e sv o jin o m n aro d a 92.

P o eziju će sv i p isati

san je davna i zaboravljena istina k o ju v iše niko ne ume da proveri sad a tu Ď in a p ev a k o m o re i zab rin u to st isto k je zap ad n o od zap ad a laţn o k retan je je n ajb rţe sad a p ev aju m u d ro st i p tice m o je zap u šten e bolesti cv et izm eĎ u p ep ela i m irisa o n i k o ji o d b ijaju da p reţiv e lju b av i ljubavnici koji v raćaju v rem e u n azad v rt čije m irise zem lja n e p rep o zn aje i zemlja koja ostaje verna smrti jer svet ovaj suncu nije jedina briga ali jednoga dana tam o g d e je b ilo srce stajaće su n ce i n eće b iti u lju d sk o m g o v o ru tak v ih reči k o jih će se p esm a o d reći

p o eziju će sv i p isati istin a će p risu stv o v ati u sv im rečim a n a m estim a g d e je p esm a n ajlep ša o n aj k o ji je p rv i zap ev ao p o vu ći će se p rep u štaju ći p esm u d ru g im a ja p rih v atam v elik u m isao b u d u ćih po etik a: jed an n esrećan čo v ek n e m o ţe b iti p esn ik ja primam na sebe osudu propevale gomile: k o n e u m e d a slu ša p esm u slu šaće o lu ju ali: h o će li slo b o d a u m eti d a p ev a k ao što su su ţn ji pev ali o n jo j Smeli cvet 93.

Agon

D o k su o b ale u sv aĎ i V o d e će m irn o p ro ticati 94.

Rudari

S iĎ o še u p ak ao p o n ep rav d u Na kojoj se m o ţe o g rejati 95.

More bez pesnika

T i ček aš tren u tak d a se p rilag o d iš rečim a Al nema takvog pesnika Ni imena potpuno slobodnog O gorko o slepo more Zaljubljeno u brodolom 96.

Epitaf

U b i m e p rejak a reč 97.

Cvet

E v o cv eta d o v o ljno sm elo g d a m iriše Na praznom mestu i u uspomeni 98.

Pesma

V ark a p ro d re u reč V atra d o sto jn a p ro leća 99.

S p av ači

B u d an ja k rad em o n o što o n i san jaju