Barbara

Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana prokisla, radosna, očarana, pod kišom seti se Barbara, bez prestanka je kišilo nad brestom a ja sam te sreo u ulici Sijama smešila si se, i ja sam se smešio ti koju nisam poznavao, ti koja me nisi poznavala seti se seti se toga dana ne zaboravi neki čovek je stajao u tremu i viknuo tvoje ime, Barbara a ti si po kiši k njemu potrčala radosna, prokisla, očarana u njegov zagrljaj pala seti se toga Barbara, ne ljuti se što ti govorim ti ja kažem ti svima koje volim čak i onima koje sam jednom video ja kažem ti onima koji se vole čak i onima koje nisam upoznao. seti se Barbara i ne zaboravi tu kišu mudru i sretnu, na svome licu sretnom nad ovim gradom sretnim tu kišu iznad mora i iznad arsenalom tu kisu sto je pala na brod iz Cezana oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada pod kišom kanonada ognja, krvi i čelika a onaj koji te je grlio, zaljubljeno je li umro, nestao ili još uvek živi oh, Barbara bez prestanka kiši nad Brestom jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je srušeno to su porotne kiše, strašne i neutešne to nije oluja više od ognja, krvi i čelika to su naprosto oblaci što kao pseta crkavaju kao pseta što nestaju u mlazu vode nad brestom da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta od koga ništa ne osta. Barbara, Barbara