Bankarstvo Pu_ 2

9. LIKVIDNOST BANAKA Likvidnost banke znaci da je ona sposobna da izvrsi svoje obaveze o rokovima dospeca. Vazno je da banka kao finansijska institucija obezbedjuje dnevnu likvidnost da bi mogla da opstane na finansijskom trzistu. Banka uvek mora da bude spremna da odgovori dospelim obavezama. Solventnost je likvidnost na duzi rok to znaci da ce banka u jednom momentu moci da izmiri sve svoje obaveze. Banka mora da vodi poslovnu plitiku sa posebnim osvrtom na politiku likvidnosti - uskladiti priliv i odliv novcanih sredstava. Zadaci politike likvidnosti su da: - Odrzava optimalnu stopu likvidnosti - Odrzava optimalnu stopu solventnosti - Odrzava optimalnu strukturu rezervi likvidnosti Linije odabrane likvidnosti Vazna je uloga Centralne Banke u odbrani likvidnosti mada ona retko daje kredite ali je poslednje utociste u odbrani likvidnosti. Pored principa likvidnosti vazan je princip sigurnosti i rentablnosti. Odnos izmedju ova tri principa treba da bude optimalan – likvidnost optimalnog nivoa smanjuje rentabilnost zato je vazna uloga mendzmenta da balansira priliv i odliv sredstava i da pri tome posluje sigurno i profitabilno. Likvidnost banke zavisi od njene bilansne strukture (aktiva i pasiva) Banke su finansijske institucije koje vrse konverziju depozita pri cemu se vrsi rocna transformacija a moze doci do disbalansa sto vodi u nelikvidnost. Mora da vodi aktivnu politiku likvidnosti da ima odredjena rezervna sredstva da moze da ih upotrebi ako zatreba. Rezerva moze biti gotovina ili hartije od vrednosti. Postoje 3 grupe rezervi likvidnosti. - Primarne (novac i sredstva kod klijenata) - Sekundarna (kratkorocne vrednosne hartije) - Tercijalne ( obveznice i menice) Najnepovoljnija situacija je nesolventnost-nelikvidnost Ako je likvidna a ne solvetna onda se radi sanacija Ako je ne likvidna a solventna onda se problem resava novim kreditorima. Svaka banka mora da planira novcane tokove. 10. STRUKTURA IZVORA REZERVI LIKVIDNOSTI Banka kao finansijska institucija mora da vodi racuna o likvidnosti da bi opstala na finansijskom trzistu. Menadzment banke mora da vodi uspesnu poslovnu politiku ciji je vazan aspekt politika likvidnosti. Politika likvidnosti je odredjena strukturom izvora rezervi likvidnosti koje mogu biti: - Primarne rezerve likvidnosti (deficiti kod Centralne Banke , gotovina) - Sekundarne rezerve likvidnosti ( popunjavaju nedostatak primarnih i imaju autonomiju u formiranju). Plasmani u kratkorocne hartije od vrednosti kao izvori likvidnosti su kamatonosni plasmani ali sa niskom kamatom jer su kratkorocnih rokova dospeca. Ovi izvori se aktiviraju tek kada se istrose primarni. Nema univerzalnog resenja niti formule za likvidnost. Menadzment svake banke mora individualno da iznalazi resenja kako bi banka bila likvidna, solventna i profitabilna. Bitan element-faktor za svaku banku jesu izvori novcanih sredstava. Izvori sredstava cine moc i velicinu banke i pošto tim faktorom banka obezbeduje neophodni depozitni potencijal, to je osnovni cilj obezbedenja potrebnih izvora sredstava, upravo jacanje depozitnog potencijala. Izvori sredstava bankarskog poslovanja nalaze se u pasivi bilansa banke i osnovni cilj je da se pasiva, odnosno izvori sredstava, stalno povecavaju. Izvore sredstava cine: 1) osnivacki kapital 2) akcionarski kapital 3) depozitni potencijal 4) krediti uzeti od Narodne banke 5) krediti uzeti od drugih poslovnih banaka 6) zaduženja kod nekih vecih organizacija 7) obavezne rezerve poslovne banke 8) naknade i provizije koje banka naplacuje za izvršene usluge. Osnivacki kapital je deo uloženog kapitala od strane osnivaca da bi banka dobila status poslovne banke. Osnivacki kapital je pocetni kapital neophodan za konstituisanje i rad poslovne banke odreden visinom koju je Narodna banka propisala, a cine je sami kapitali osnivaca poslovne banke. Akcionarski kapital cine akcije, vrednosni papiri akcionara poslovne banke koji su u obavezi da jedan procenat sredstava ulože u akcije. Akcijski kapital akcionarima kod poslovnih banaka koje posluju sa pozitivnim finansijskim rezultatom (dobitkom) povlaci za sobom odredeni iznos dividende. Na kraju svake poslovne godine se akcijski kapital uvecava i na tako uvecani kapital obracunava se dividenda. Depozitni potencijal je najvažniji izvor sredstava u radu poslovne banke i svaka banka teži da uveca iznos sredstava. Najveca konkurencija izmedu poslovnih banaka nastaje u samoj, uslovno receno, borbi za veci broj deponenata-klijenata. Deponenti mogu biti i pravna i fizicka lica. Dodatni izvori sredstava su pozajmice (krediti) uzeti od Narodne banke, druge poslovne banke ili neke jace privredne organizacije. Ovakav nacin obezbedenja izvora sredstava nije popularan jer stvara zaduženje poslovne banke na odredeno vreme, jer mora da placa kamatu na pozajmljena sredstva, ali na kraci rok može da pomogne poslovanju banke da izade iz kratkorocne nelikvidnosti.

Obavezna rezerva banke je iznos sa kojim banka mora da raspolaže kada je poljuljan izvor sredstava sa kojima banka raspolaže. Pracenjem dnevne likvidnosti banka mora da vidi situaciju koja je danas i koja dolazi sutra. Mora da prati i kontaktira klijente sa velikim iznosom sredstava i da sazna kada ce oni da koriste sredstva, jer bi mogao da bude interval sa velikim odlivom sredstava, pa banka mora prema tome da planira ili korišcenje obavezne rezerve ili da manje plasira sredstva. Banka može da obezbedi sredstva tako što ce koristiti obaveznu rezervu banke. Ta obavezna rezerva koristi se u vremenu kada banka ne obezbedi dnevnu likvidnost, u slucaju zaduživanja kod NB, kao i u slucaju korišcenja kredita od drugih lica. 11.SOLVETNOST Sigurnost, solventnost i likvidnost su sinonimi pri cemu je razlika samo u vremenskoj distanci. Likvidnost znaci da je banka sposobna da odgovori dospelim obavezama u odredjenom vremenskom roku a solventnost se odnosi na duzi vremenski rok tj banka je sposobna da u jednom trenutku isplati sve svoje obaveze bez stete po deponente. Ako banka ima vece obaveze od aktive onda je ona nesloventna. U slucaju nesolventnosti moze biti sankcionisana od strane Centralne Banke i moze da dodje do likvidacije. Ako je banka sloventna znaci da moze da podnese rizik za svoje poslovanje - obezbedjuje sigurnost vlasnicima i deponentima. Princip solventnosti je vazan u makroekonomskoj funkciji banke u mobilizaciji i koncentraciji nacionalnih finansijskih sredstava. Osnov za solvetnost je adekvatna velicina kapitala. Nase banke su prihvatile ovaj princip tako da mogu u Evropsku Uniju. 12.PROFITABILNOST U savremenim ekonomskim sistemima banke kao akcionarska drustva imaju cilj – maksimizacija profita i maksimizacija imovine akcinara. To se postize postojanjem razlike izmedju aktivne i pasivne kamate , provizijom na usluzne delatnosti i sopstvenim poslovima. Banke teze za povecanjem efikasnosti cime raste trzisna vrednost akcije banke, porast kapitala a sve to prati porast bankarskih poslova. Sustina bankarske politike je da se istovremeno upravlja aktivom i pasivom pri cemu se prelazi sa nabavne na trzisne ponude ,na kome banka nudi svoje proizvode – usluge. Vazno je postovati sva tri principa profitabilnost, likvidnost, sigurnost. Ostvarenje profita je osnov radi cega banka kao finansijska institucija može da postoji i sebi obezbedi likvidnost i solventnost.Bankarska dobit se ostvaruje kroz 2 osnovne funkcije banke : 1) – izvore, za obezbedivanje sredstava 2) – plasiranje sredstava u vidu kredita i realizacijom drugih bankarskih usluga Bankovna dobit je odredena rizikom izmedu priliva sredstava i odliva sredstava koja bi morala biti pozitivna. U slucaju da razlika nije pozitivna, banka je prinudena da koristi odredene rezerve, koje su propisane od strane Narodne banke, sa kojima raspolaže kod NB. Dakle, bankovna dobit je pozitivna razlika izmedu aktive i pasivne kamate. Aktivna kamata obezbeduje odredeni priliv sredstava banci, a pasivna kamata se realizuje kroz odliv sredstava iz banke. 13. FINANSIJSKI INDIKATORI BANAKA U poslovanju banaka tezi se da se postigne pozitivna razlika izmedju prihoda i rashoda tj da se ostvari profit a da pri tom se pokriju troskovi poslovanja i odvoji sredstva za radnu jedinicu. Akcionari odlucuju da se ostvareni profit rasporedjuje na rezerve i osnivace banke (srazmerno ulozenim sredstvima pri osnivanju banke a deo profita moze da se raspodeli na sredstva koja mogu da se uloze u druge banke a ostatak na radnu zajednicu). Banka mora da poveca stopu profita po jedinici akcijskog kapitala jer ona moze da poveca plasmane na strani aktive i obim depozitnog i nedepozitnog trazenja na strani pasive. Postoji odredjene metodologija pracenja formiranja profita banke. Kamatni prihodi – kamatni rashodi, Neto kamatni prihodi – neto kamatni rashodi, Neto prihod – odvojene rezerve, profit pre oporezivanja – porez na promet. Za izrazavanje profitabilnosti banke koriste se indikatori profitabilnosti I ROE odnos profita i akcijskog kapitala II ROI odnos neto profita i ukupnih prihoda III ROA razlika profita i ukupne aktive banke IV AU odnos operativnih prihoda – ukupna aktiva V EM aktiva – akcijski kapital Svi ovi faktori su uzrocno posledicno povezani. 14. FAKTORI PROFITABILNOSTI BANAKA PROFITABILNI TRENDOVI Cilj svake banke je ostvariti profitabilnost i efrikasnost a faktori da bi se to ostvarilo su: Kvalitet menadzmenta koji vodi poslovnu politiku i kroz funkciju planiranja i organizaovanja, upravljanja, kontrole kadrova utice na profitabilnost. Menadzment treba da ima dobro znanje i da zna sta se desava na finansijskom trzistu i kakva je konkurencija. Da razmotri razne opcije ekspanzije banke kao vrednosti pojedinih opcija kao i eksterni rast banke. Kvalitet aktive i to njena dva segmenta zajmovni i investicioni kod zajmovnog bitno je smanjiti kreditni rizik procenom boniteta duznika. Ekonomija obima – bitno je prosiriti obim poslovanja sto povecava profit. To se ostvaruje kod velikih transakcija ciji su troskovi manji i kod sireg spektra bancanih usluga (poslovi platnog prometa, agencijski poslovi, poslovi osiguranja). Treba smaniti troskove na nivou organizacionih delova. Nova oprema, tehnologija smanjuju troskove ali to zahteva obuceno osoblje. O tome odlucuje menadzment banke, okruzenje banke – makroekonomski faktor. Za banku je bitna stopa neto prinosa na aktivi a to znaci da je takodje vazno da se dobro proceni kreditni rizik – dobra cena kredita, da kontrolise troskove poslovanja – bitan je dobar obim poslovanja i tako se pokrivaju fiksni troskovi.

PROFITABILNI TRENDOVI Do 80 godina banke su poslovale stabilno i profitabilno ali je tada doslo do pada stope profita zbog konkurencije i deregulacije procesa u finansijskoj usluznoj delatnosti. Dve koncepcije nastanka negativnih trendova su: I Pogorsanje zbog kombinacije ciklicnih i strukturnih faktora II Pogorsanje zbog tranzicije ili povecanje konkurencije. Novi trendovi su da banke kao dinamicke institucije sa adaptibilnom sposobnoscu poveca profitabilnost razvojem novih strategija, pracenjem kontorle nad troskovima, organizacionim prestruktuiranjem, povecanjem kamatnih marzi, sirenjem spektra bankarskih usluga. 15 KONFLIKTNOST CILJEVA BANKARSKIH PRINCIPA Osnovni principi bankarske politike su: likvidnost, sigurnost, profitabilnost. Posto banke uglavnom posluju tudjim sredstvima bitna je likvidnost i sigurnost a ne samo maksimalan profit. Menadzment banke mora voditi racuna o tri principa. Ne forsirati profitabilnost po svaku cenu da se ne bi ugrozila sigurnost i likvidnost (rizicni kreditni plasmani) a to je profit uz minimum rizika nelikvidnost i kreditni rizik. Banka je institucija koja je sklona riziku gde moze doci do sukoba interesa akcionara i mendzmenta banke. Gubici smanjuju rejting , povecavaju se kamatne stope a time se smanjuje profit i cena akcija. Ako menadzer ne dobije otkaz od akcionara onda ce banka izgubiti licencu od Centralne Banke i zato je manje sklon riziku. 16. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI Pasivni bankarski poslovi su vezani za poslovnu politiku banke tu se vrsi mobilizacija i koncentracija finansijskih sredstava . To su tudja sredstva tako da ona predstavljaju njen dug zato ih svarstavamo u pasivu. Banka mobilisana i koncetrisana sredstva transformise i stavlja na raspolaganju finansijski deficitnim transaktorima. Politika mobilizacije i transakcije sredstava su vazne jer su osnov za funkcionisanje banke. Ako je ova politika uspesna banka ce imati zadovoljavajuci kreditni potencijal koji moze ponuditi finansijski deficitnim klijentima a da pri tom posluje likvidno, sigurno i solventno. Banka upravlja kapitalom jer koncetrise tudja sredstva ali je istovremeno i duznik jer se zaduzila u ime finansijski deficitnih klijenata. Ova politika treba da bude stmulativna da bi finansijski suficitni klijenti nudili banci svoj visak sredstava..Postije 5 vaznih pravaca u ostvarivanju ove politike: I Ekonomija obima II Mobilsati finansijskia sredstava stanovnistva pa transferisati privredi III Rocnost IV Novine asortimana i usluga V Sto manje zivog rada i uvesti nove tehnologije 17. VRSTE PASIVNIH BANKARSKIH POSLOVA Pasivni bankarski poslovi se dele na: KRATKOROCNE I DUGOROCNE PASIVNI DEPOZITNI POSLOVI: mobilizacija raznih vrsta depozita- depozit po vidjenju, orocena namenska sredstva privrede i gradjana, neoroceni ulozi gradjana. SEKUNDARNE EMISIJE NOVCA: kombinacija aktivnih i pasivnih poslova REESKONTNI POSLOVI: jednom vec eskontovana menica se ponovo reeskontuje, eskont je aktivan a reeskont pasivan posao RELOMBARD pasivan posao izmedju poslovne banke i Centralne Banke Na osnovu obveznica, blagajnickih zapisa poslovna banka mobilise poslovna sredstva sa finansijskog trzista. Kratkorocni krediti kod drugih banaka su u cilju ocuvanja ili poboljsanja likvidnosti KRATKOROCNI PASIVNI BANKARSKI POSAO Je emisiona aktivnost banke jer kada banka odobri kredit on odmah predstavlja raspoloziv depozit. Centralna Banka da bi drugim bankama davala kredite stvara novac i taj novac druge banke mobilisu pa je istovremeno i primarna emisija novca i sekundarno formirani bankarski izvor. Banka moze na 4 nacina da stvara ili ponisti novac a time da smanji ili pojaca svoj finansijski potencijal. I Mehanizam povecanja ili smanjenja odobrenih kredita II Mehanizam povecanja ili smanjenja monetarnih rezervi III Kupovina ili prodaja hartija od vrednosti IV Ako se oroceni depoziti pretvaraju u depozite po vidjenju povecava se kolicina novca a ako se po vidjenju pretvori u orocene smanjuje se. Emisija novca znaci obligacija novca i to nije samostalna bankarska aktivnost vec je u funkciji drugih bankarskih aktivnosti: otkup zlata, deviza, kreditiranje. Stvaranje novca znaci stvaranje depozitnog novca i to otvaranje ziro racuna sa sredstvima kao i stavljanje u promet novcanica i kovanog novca. Novcanice postaju novac kada postanu deo bancane aktive tj kada napuste trezor. Savremeni novac je zakonsko sredstvo placanja a pojavljuje se u obliku kovanog novca papirnih novcanica i depozitnog novca.DUGOROCNI PASIVNI BANKARSKI POSLOVITransmisija dugorocnih hartija od vrednosti (dugorocne obveznice i akcije) banka emituje akcije – povecava broj akcionara ili se povecava ucesce vec postojecih. Emitovanjem dugorocnih hartija od vrednosti banka stice mogucnost dugorocnih stabilnih sredstava a pokrice su nepokretnosti ili hipoteka. 18. AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI Banka kao finansijska institucija ima ulogu poverioca pri obavljanju aktivnih bankarskih poslova koji podrazumevaju realizaciju finansijskih viskova i plasiranje kroz kreditna i nekreditna ulaganja. Za banku je

vazno povecanje kreditnih potencijala kao i brza cirkulacija finansijskih sredstava. Vazno je da banke prate sve inovacje i nove trendove u usluznim poslovima. Usluzni poslovi mogu biti: POSREDNICKI i KOMISIONI POSREDNICKI – poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu, banka obavlja poslove za tudje ime i za tudji racun ali zaracunava naknadu za te poslove. KOMISIONI – emisija hartija od vrednosti (obveznica, garancija, garantna pisma) obavlja poslove za svoje ime i za tudji racun. Sopstveni bankarski poslovi u svoje ime i za svoj racun banka ostvaruje profit ali ne naplatom provizija niti zaracunavanjem razlika vec banke ucestvuju u robnom, usluznom i proizvodnom prometu. KRATKOROCNI BANKARSKI POSLOVI - arbitrazni berzanski to su ustvari spekulacije nad hartijama od vrednosti (kupovina po nizem a prodaja po visem kursu) DUGOROCNI BANKARSKI POSLOVI (osnivanje sopstvenog preduzeca i akcionarskih drustava sve zbog profita) BANKARSKI BILANSI Bilans u bankarstvu je visestruko znacajan za banku, duznike, poverioce. On pokazuje ravnotezu izmedju aktive i pasive. Aktiva je imovina banke a pasiva su obaveze banke. Vazna su 2 bilansa: Bilans satanja ( svih pozicija) i Bilans uspeha koji je rezultat bankarske politike i bilansa stanja i unosi se kao nerasporedjena dobit ili kao nepokriveni gubitak u bilansu stanja. Prema visim kriterijumima postoji pocetni, medjubilans i godisnji bilans. Postoji EXTERNI i INTERNI bilans. Sa aspekta solventnosti razlikujemo bilans na nivou jedne banke i sistema banaka. KRATKOROCNI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI ESKONTNI krediti predstavljaju otkup menica klijenta pre roka dospeca menica je osnov za dobijanje kredita. LOMBARDNIkredit koji odobravaju banke na osnovu pokrica u vrednosti poput robe, zlata. AKCEPTNI banka postaje menicni duznik a klijent moze da realizuje kredit kada istekne dospece menice i potrazi od banke naplatu. RAMBURSNI vrsta akceptnog naloga koji se odnosi na inostranstvo. AVALNI banka garantuje da ce potpisnici menice izvrsiti obaveze ako ne izmire obaveze banka placa za iste. KONTOKORENTNI banka odobrava kredit po tekucem racunu VINRULACIONI kod trgovine na veliko DUGOROCNI AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI To su dugorocni krediti ili investicije u dugorocne hartije od vrednosti po vidjenju i njihovo stavljanje u promet koje banka odobrava svojim klijentima. Hipotekarni - dugorocni kredit Gradjevinski- za izgradnju objekta na 3 - 5 godine Investicioni - za investiciju razvoja i nabavka obrtnih sredstava Korzocijalni kredit – grupa banaka formira stalni ili privremeni konzorcijum a to se desava u slucaju javnih zajmova. Drafting - provizija je fiknsna i odnosi se na kupca a uvoznik (prodavac) posto je zakljucio ugovor dobija novac pre naplate.Potrosacki – gradjani traze unapred novac jer su potrebe vece od mogucnosti 19.NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI Oni poslovi su usluzni a spadaju u najstarije bankarske poslove i sastavni su deo ukupne poslovne politike. To su poslovi koje banka obavlja u tudje i svoje ime ali uvek za tudji racun. Postoji izvesna povezanost izmedju neutralnih sa jedne strane i aktivnih i pasivnih poslova sa druge strane. 20. BILANS STANJA BANKE Bilans stanja banke govori o uravnotezenosti aktive (potrazivanje + imovina) i pasive (obaveze + kapital). Na levoj strani bilansa stanja banke uvek je aktiva (imovina + plasmani) a na desnoj pasiva (to su izvori sredstava). Banka mora da ostvari rocnu i valutnu ravnotezu aktive i pasive. Rocna uravnotezenost aktive i pasive eliminise rizik nelikvidnosti dok valutna uravnotezena eliminise rizik promene deviznog kursa. Sustina bilansa banke je uvid u bankarske poslove A=OB+K ; K=A-OB . Politika banke i menadzment treba da istrazuju uskladjenost rocne strukture sredstava i plasmana jer to utice na likvidnost , profitabilnost, i gubitke. Svi plasmani prema roku i stepenu naplativosti su svrstani u 5 kategorija I aktiva i vanbilans nose 2% potencijalnog gubitka II aktiva i vanbilans nose 5% potencijalnog gubitka III aktiva i vanbilans nose 25% potencijalnog gubitka IV aktiva i vanbilans nose 50% potencijalnog gubitka V aktiva i vanbilans nose 100% potencijalnog gubitka ROCNA STRUKTURA BILANSA BANKE Aktiva Novac Depozit kod Centralne Banke Kratkorocni plasmani u hartije od vrednosti

Pasiva Depozit po vidjenju Kratkorocni depoziti Fondovi (osnovni i rezervni)

Kratkorocni krediti Dugor. plasmani u hartije od vrednosti Gradjevinski objekti i oprema Gubitak Ukupna AKTIVA

Rezerve banke Nerasporedjena dobit

Ukupna PASIVA

21. BILANS USPEHA BANKE Banka pokazuje dobit ili gubitak tj prihod i rashod preko bilansa uspeha banke u toku odredjenog vremenskog perioda. Sve ovo je bitno radi utvrdjivanja pozicije banke na finansijskom trzistu a za to su odgovorni vlasnici i menadzeri za njenu uspesnost ili neuspesnost u poslovanju. Na levoj strani su rashodi a na desnoj prihodi. A Poslovni prihodi 1. Materijalni troskovi Amortizacija 2. Nematerijalni troskovi

A Poslovni prihodi 1. Prihodi zakupnina 2. Prihodi prodaje inventara 3. Prihodi

B Rashodi finansija 1. Kamata na krat. i dug. Kredite 2. Negativne kursne liste

B Prihodi finansija 1. Prihodi od kamata 2. Pozitine kursne liste 3. Ostali prihodi

C Varedni rashodi 1. Neotpisana vrednost nematerijalnih i materijalnih dobara 2. Otpis nenaplativih potrazivanja

C Varedni prihodi 1. Kapitalni dobici ostvareni prodajom knjigovodstvene vrednosti Ukupni prihodi=A+B+C+D

KAPITALNI GUBITAK Ostvareni rashodi Ostvarena dobit se rasporedjuje na : Rezerve banke i Akcionare banke a nerasporedjena dobit na ostale namene. Gubici poslovne banke mogu se pokriti na sledeci nacin (rezervom banke, nerasporedjenom dobiti ili na teret osnivackog tela) Za analizu strukture prinosa uspeha banke koriste se 2 metoda: kompozitna i procentualna koja utvrdjuje poziciju balansa a samim tim se utvrdjuje i kvalitet poslovanja. 22. BANKARSKI AGREGATI Bankarski agregati su vazni da bi se utvrdili pokazatelji o bankarskom poslovanju. Oni takodje pokazuju dali je banka u ravnoteznoj ili neravnoteznoj poziciji. Najsiri bankarski agregati su: Potencijal = cela pasiva koju banka transformise u razne plasmane Transfer plasmana = zbir ukupne aktive bilansa CENTRALNI BANKARSKI AGREGATI SU: Kreditni potencijal + kreditni plasmani. Kreditni potencijal cini razlika finansijskog potencijala i standardnih rezervi. Standardne rezerve cine rezerve likvidnosti i obavezne rezerve a on predstavlja sav raspolozivi potencijal banke koji se moze plasirati u vidu kredita, hartija od vrednosti ili kupovinu osnovnih sredstava. Ali banka mora da vodi opreznu politiku sigurnosti i solventnosti tj pokrivenost svojih poterba. To se postize standardnim rezervama koje cine endogeno i enzogeno odredjene rezerve. Banka moze imati i razlicite bilansne pozicije: super likvidna i solventna i nelikvidna i nesolventna. FINANSIJSKI POTENCIJAL

= depozitni + nedepozitni + kapitalne potencijal potencijal rezerve

FINANSIJSKI PLASMANI

= kreditni

BANKARSKE REZERVE

+ plasmani + rezerve plasmani u hartije

likvidnost

= obavezna + rezerva rezerva likvidnost

23. RAST I FORMIRANJE BANKARSKIH RESURSA Poslovne banke treba da usmere svoju strategiju i politiku ka rastu bankarskih resursa. Bankarski izvori su i potencijali koje banka plasira u vidu kredita i hatrija od vrednosti, likvidne rezerve. Depoziti su najvazniji za formiranje resursa zato banke nastoje da privuku sto vise slobodnih finansijskih potencijala da bi bio sto jaci depozitni potencijal. Banka tezi da poveca stopu apsorbovanih finansijskih potencijala na finansijsko trziste. Na formiranje bankarskih resursa uticu 3 grupe faktora: - Makro finansijski uslovi stednje - Faktori unutar same banke - Banka tezi da joj finansijski resursi rastu

Tako da rastom depozita, nedepozitnih izvora banka nastoji da formira dodatne izvore – kamatna stopa od plasiranih sredstava umanjena za stopu obaveznih rezervi i ocekivanih gubitaka. Bankama odgovara depozit po vidjenju zbog niskih ili nultih kamata ali klijentima oni bas ne odgovaraju. Dodatni izvori se formiraju preko platnog prometa, licna primanja.Banka treba da vodi politiku rasta bankarskih resursa i to pre svega preko povecanja deozita i formiranja trajnih kvalitetnih izvora kao sto je kapital. 24. UPRAVLJANJE PASIVOM BANAKA To su mobilisana sredstva sa finansijskog trzista koja ne pripadaju vlasnicima banaka, pasiva banke su izvori sredstava i nju cine depozitni i nedepozitni izvori. To je pasiva u uzem smislu a u sirem je jos i pridodat kapital banke. Vece banke imaju bolju strukturu pasive u smislu da su nedepozitni izvori zastupljeni dok kod manjih banaka su vise zastupljeni depozitni. Depoziti mogu biti: - Bazicni (depoziti to su relativno stabilni izvori, dugorocni su i to su depoziti klijenata banke) - Pribavljeni (banka konkurentnim kamatnim stopama privlaci depozite sa finansijskog trzista) - Kratkorocni (depozit po vidjenju transanta na tekucim racunima orocen to su sredstva stanovnista - Dugorocni (finansijski suficit trasankcijom usmeravaju na duzi rok od 1 godine) Banka mora da bude od poverenja kako bi mogla da pribavlja depozite i plasira ih u kredite. Banka predpostavlja da svi klijenti nece u isto vreme da povuku sredstva iz banke ali mora svojom stabilnoscu i sposobnoscu da isplati klijente kada zele da podignu depozite. Pored depozita postoje i nedepozitna sredstva koja mogu biti: I Kreditni nedepoziti krediti kod Centralne Banke II Investicioni nedepozitni izvori hartije od vrednosti Kapital banke je nedepozitni izvor koji sluzi izmedju ostalog da se banka na finansijskom trzistu predstavi mocna i sigurna kako bi privukla sufucitne transaktore. Kapital se stvara tako sto akcionari ulazu sredstva u osnivacki fond a pritom banka emituje akcije (obicne i prioritetne) a deo se usmerava u kapital. Postoje standardi adekvatnosti kapitala ( minimum vrednosti kapitala koja pruza banci mogucnost podnosenja gubitka uz ocuvanje likvidnosti i solventnosti) Centralna Banka zakonom propisuje vrednosni minimum kapitala da bi se banka osnovala a kasnije se vrsi testiranje adekvatnosti kapitala pa se tek onda postavljaju standardi. Kapital ima sledece funkcije: Zastita depozita u slucaju nelikvidnosti, nesolventnosti, pokrivanje nepredvidjenih gubitaka, ulaganje u opremu i objekte. Dobrom poslovnom politikom treba utvrditi troskove i privuci najpovoljnija sredstva sa finansijskog trzista. Banka placa troskove preko pasivne kamatne stope da bi privukla finansijska sredstva sa trzista. Svi izvori se mogu posmatrati kao celina i tako se formira jedinstvena i prema rocnosti, likvidnosti, obimu formiranje cena i privlacenje kapitala siguran je rejting, ugled.Vazno je javno saopstiti stepen sigurnosti banke. Upravljanje pasivom je deo kontinuiranog procesa upravljanja aktivom i pasivom. Postoje 2 modela. I Model do 50 godina sa ciljem ocuvanja likvidnosti ukupna sredstva banke se posmatraju kao homogena celina II Model banka povecava obaveze prema samoj sebi da bi pokrila povecane kreditne zahteve svijih klijenata 25. UPRAVLJANJE AKTIVOM BANKE Upravljanje aktivom je proces usmeravanja resursa banke u razlicita ulaganja na finansijskom trzistu uz ostvarivanje maksimalnog profita. Pri tom postoje brojna ogranicenja: - Centralna Banka zahteva od banke da aktivu cuvaju kao obavezne rezerve - Klijenti banke ( sigurnost i likvidnost) banka uvek mora da odgovori zahtevu Klijenata Vazno je da upravljanje aktivom se sacuva likvidnost i sigurnost kao i da banka bude integrisana u bankarski sistem Pri upravljanje aktivom banka je suocena sa konfliktnoscu likvidnosti i profitabilnosti. Prvi put sredstva moze da upotrebi kada banka raspolaze velikim sredstvima (stedni depoziti, depoziti po vidjenju) pasiva banke je homogeni resurs koji je locira prema razlicitin namenama, prioritet sredstva alocirana u primarnim aktivama likvidnosti. Sredstva alocirana u negotovinsku aktivu su sekundarne rezerve. Alokacija sredstava u portfelj zajmova, krediti su najaci izvor portfelja zajmova. Alokacija aktive - likvidne potrebe treba povezati sa izvorima sredstava, svaki izvor sredstava ponasa se pojedinacno i postoji vise profitnih centara i oni imaju ulogu banaka u banci Model upotreba tehnike – linearno programiranje kompijukterskom tehnologijom pokusava odgovoriti na pitanje sta je problem, koje su mogucnosti i koja je mogucnost najbolja. Za ovaj program je bitna tehnologija i strucan kadar a moze da bude problem u malim bankama. 26. FORMIRANJE CENA BANKARSKIH PLASMANA

Od svih plasmana najvaznije je utvrditi cenu kreditnih plasmana jer oni cine najvazniji deo aktive To se moze na osnovu 2 pristupa: I Analizirati profitabilnost banke sa svakim klijentom posebno i on je zastupljeniji u razvijenijim ekonomijama. II Odredjuje cenu za svaku uslugu – rasclaniti na komponente posebno. Testitrati predhodno formirane cene kredita 27. DEPOZITNI IZVORI –DEPOZIT POTENCIJAL BANKE Finansijski potencijal banke cini: Depozitni izvori, nedepozitni izvori, kapital banke. Osnovni finansijski potencijal cine depozitni izvori, oni su bitni za ocuvanje bankarske stabilnosti. To su novcana sredstva nebankarskih transaktora (gradjani, privreda) na racunima banke ili suma novca koju je banka duzna da isplati ili transformise po nalogu depozita. Vrste depozita: Depoziti po vidjenju Oroceni depoziti Stedni depoziti Specijalni depoziti Sve komercijalne banke prikupljaju sredstva i formiraju svoj finansijski potencijal upravo putem depozita stanovništva i privrede. Zbog toga je i njihov osnovni cilj da obezbede trajan porast svojih depozitnih potencijala. Depozitni potencijal predstavlja finansijsku moc banke i najvažniji je izvor sredstava banke, a formira se na osnovu sredstava koja postoje kod deponenata banke. Deponenti banke su oni klijenti (fizicka i pravna lica) koji su ukljucili svoj žiro racun preko poslovne banke. Za banku je veoma važno da je depozitni potencijal što veci, jer se time obezbeduje veca likvidnost i solventnost na duži rok. Svoje maksimalne napore banka treba da usmeri na to da je prvenstveno kvalitetna, finansijski mocna i likvidna. Interes banke je da dovede što vece i jace depozitare kao što su: energetika, infrastruktura, PTT. Banka je u obavezi da svojim deponentima, kako na depozite po videnju, tako i na orocene depozite, placa odredenu kamatu i to je tzv. pasivna kamata. Depozitni potencijal se uvecava i naplatom naknade, provizije za izvršene usluge. 28. DEPOZITI PO VIDJENJU Je najstariji oblik depozita, to su kratkorocna ulaganja nebankarskih sektora kod banka pri cemu klijent ima pravo raspolaganja sredstava i to u pogledu velicine i roka ali samo u okviru pokrica. Karakteristike depozita po vidjenju su: 1. Nekamatonosna sredstva (u razvijenim ekonomijama postoje depozitni certifikati koji u kombinaciji depozita po vidjenju i orocenih depozita donose kamatu). 2. Instrumenti bezgotovinskog placanja (ziralni novac) pored gotovog novca predstavlja najznacajniji deo novcane mase 3. Dnevni novac – svakodnevne tekuce naplate 4. Na osnovu njih mogu se vrsiti finansijske analize (pokazatelj likvidnosti) U razvijenim ekonomijama depoziti po vidjenju su manje zastupljeni jer postoje mnogi drugi finansijski instrumenti koji klijenti koriste dok su u manje razvijenim vise zastupljeni zbog inflacije. Tendencija je daljeg pada jer se platni promet usavrsava. Depoziti po vidjenju su pod kontrolom monetarnih institucija tako sto postiji stopa obaveznih rezervi na depozite po vidjenju. Limitiranje kredita odobrenih na osnovu depozita po vidjenju, stope obaveznih rezervi. Potrebna je konkurencija na finansijskom trzistu kako bi se povecao njihov broj. Depoziti po videnju pravnih lica podrazumevaju ukljucivanje žiro racuna pravnih lica kod poslovne banke. Banka treba da maksimalne napore uloži i usmeri na to, da prvenstvono kvalitetna pravna lica dovede kao svoje depozitare, jer je interes banke da su oni jaki na nivou društvene zajednice i da su to klijenti sa vecim iznosom sredstava na svom žiro racunu, i da duže zadržavaju sredstva na svom žiro racunu. Deponent je klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod poslovne banke, a komitent je onaj klijent koji je ukljucio svoj žiro racun kod poslovne banke, a pored toga koristi i kredit kod poslovne banke. 29. OROCENI (INVESTICIONI) DEPOZITI Osnovni motiv za formiranje orocenih depozita je kamata. Oroceni depoziti finansijskih sredstava koji su na duzi rok deponovani kod banka tako da banka ima dugorocne obaveze prema depozitionarima. Oni se sem vremenskog kriterijuma od depozita po vidjenju razlikuju po tome sto: - Obracunata je mnogo manja stopa obaveznih rezervi - Imaju unapred odredjene rokove dospeca i postoji najava termina za povlacenje sredstava. Oroceni depoziti su: Stedni depoziti

Depoziti po orocenim racunima Trzisni depozitni certifikati Velika je uloga orocenih depozita u formulaciju ukupnog bankarskog potencijala. Oroceni depoziti su u porastu u zemljama u cijim ekonomijama je veca stednja, manja inflacija sa prihvatljivim kamatnim stopama. Oroceni depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i više kamatne stope, što predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju veoma važnu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki oroceni depoziti. Male uglavnom polaže stanovništvo, dok velike drže druge banke, kompanije i oni imaju oblik depozitnih certifikata. 30. STEDNI DEPOZITI BANAKA Odnose se na gradjane (stanovnistvo) koji svoj novac na stednoj salter sluzbi banke predaju na odredjen rok i uglavnom se radi o srednjorocnom orocenju. Sem banka oni svoj novac mogu deponovati i kod kreditnih udruzenja, penziono osiguravajucih fondova. Svoja sredstva mogu bez gubitka i problema podici kao gotov novac. U razvijenim zemljama postoje u obliku premija, osiguranja penzionih, osiguranja finansijskih institucija. To su dugorocna sredstva koja banka moze koristiti za dugorocno ulaganje. Neoroceni stedni depoziti su profitabilni jer su njihovi troskovi manji a mogu se srednjorocno ulagati. Treba zastititi ove depozite jer u nerazvijenim ekonomijama moze se ugroziti bancana likvidnost ako sve stedise u isto vreme povuku sva sredstva. Marketing sluzba treba da povuce klijente reklamom. U strukturi depozitnog potencijala znacajno mesto zauzimaju štedni i oroceni depoziti. Razlika izmedu štednih i orocenih depozita sastoji se u tome što štedni depoziti nemaju rokove dospeca, dok su kod orocenih depozita ti rokovi precizno utvrdeni. Štedni depoziti su sredstva po videnju na štednim racunima ulagaca. Svako povlacenje sredstava sa ovih racuna, ulagaci su dužni da najave najmanje 7 dana ranije, kako bi banka obezbedila sredstva za isplatu eventualno vecih suma. Ako se sredstva povuku bez najave, onda banka ima pravo da primeni odredene penale, u smislu da može da otpiše kamatu za nekoliko meseci. Ovi depoziti nemaju rok dospeca i uglavnom su namenjeni širim slojevima stanovništva, koji prihvataju nešto nižu kamatnu stopu u zamenu za mogucnost da sredstva mogu da povuku odmah. Oroceni depoziti su za razliku od štednih, namenjeni više sofisticiranim grupama gradana i preduzecima. Ovi depoziti imaju precizno odredeni rok dospeca i više kamatne stope, što predstavlja stimulativni faktor za štednju. Oni predstavljaju veoma važnu kategoriju u kreiranju depozitnog potencijala banke. U strukturi orocenih depozita postoje mali i veliki orocenii depoziti. Mali su uglavnom od stanovništva (knjižice ili racuni), a veliki od velikih kompanija i to su depozitni certifikati. 31. SPECIJALNI DEPOZITI Ovo je posebna vrsta depozita koji se plasiraju kod Centralne Banke i poslovnih banaka ali se ne mogu koristiti kod formiranja kreditnih plasmana , garancija i slicno. To su u sustini depoziti po vidjenju ali se od njih razlikuju u formiranju i koriscenju. Formiraju se zakonskim putem – administartivnim nacinom i sluze kao instrument realizacije odredjene ekonomske politike. To su ustvari prinudni depoziti za ulagace a banka se mnogo ne angazuje oko njih pa je i kamatna stopa niza . Njihova uloga je pre svega u regulisanju likvidnosti, investicija u zemlji i inostranstvu regulise obim novcane mase. 32. DETERMINANTE FORMIRANJA DEPOZITNOG POTENCIJALA Za funkcionisanje banke kao finansijske institucije najvazniji su stabilnost finansijskih izvora, njihovo efikasno koriscenje. Finansijski izvori uglavnom cine depozit pa je bitno pitanje formiranja obima i strukture kao finansijskog potencijala. Da bi banka napredovala bitan je rast depozita i adekvatna struktura. Motiv za ulaganje depozita u bankarstvu: - Kamata na depozite - Stabilnost - Transfer depozita Faktori koji uticu na formiranje depozita razlikuju se na nivou pojedinih banaka kao i na nivou bankarskih sistema. Makromonitarni i makroekonomski faktori koji na nivou sistema banaka uticu na formiranje depozita. Stavaranje adekvatne stope agregata stednje, stanovnista i privrede. Banke treba da budu dobro organizovane i integrisane, efikasne kako bi privukle stedise. Stopa inflacije – ako je velika usporen je rast depozita pa su vise zastupljeni depoziti po vidjenju. Kreditnomonetarna politika – negativna kamatna stopa obara nivo depozita a povecava se nivo gotovine i hartija od vrednosti . Faktori koji na nivou banaka uticu na formiranje depozita. Politika (osnovna, fundamentalna) Ekonomski prosperitet Nove bankarske usluge Strucnost i profesionalnost osoblja Lokacija banke – dobro ako su banke smestene u velikim poslovnim centrima. 33. NEDEPOZITNI IZVORI SREDSTAVA

Nedepozitni izvori bankarskih sredstava predstavljaju dopunska sredstva formirana institucionalnim putem ili dopunskom delatnoscu banke. U bankarskim sistemima razvijenih privreda ova sredstva se u bilansima banaka krecu izmedju 10 – 20% fiannsijskog potencijala. Ovi izvori po pravilu nose vece jedinicne troskove mobilizacije u odnosu na depozitne izvore. Banka je spremna na dodatnu mobilizaciju nedepozitnih izvora, ukoliko su marginalni prihodi plasmana iznad marginalnih troskova povlacenja sredstava. Nedepozitna bankarska sredstva, krediti kod drugih banaka i finansijskih institucija Centralne Banke 34. NEDEPOZITNA BNKARSKA SREDSTVA Bankarski finansijski potencijal cine 2 vrste izvora: depozitni i nedepozitni izvor sredstava. Depozitni izvori su vise zastupljeni i da bi sto vise depozita mobilisale banke koriste razlicite metode: atraktivne kamatne stope. Dopunski bankarski izvori su nedepozitna sredstva ali su oni uglavnom skuplji i osetljivi na promene kamatnih stopa pa moze u kratkom vermenskom roku doci do snaznog variranja troskova mobilizacije resursa. Nedepozitni izvori u bancanim bilansima su zastupljeni 10 %– 20% sa tendencijom uvecanja. Banka je zainteresovana za redepozit finansijskih sredstava ako su marginalni prihodi veci od marginalnih troskova privlacenja ovih sredstava. Nedepozitni izvori u uzem smislu : - Kreditni izvori kod Centralne Banke - Emitovane hartije od vrednosti Kapital spada u nedepozitna sredstva u sirem smislu. Banka ce povecati obim dodatnih izvora ako se poveca potraznja za kreditima. 35. KREDITI KOD DRUGIH BANAKA I FINANSIJSKIH INSTITUCIJA Izmedju poslovnih banaka moze doci do pozamljivanja sredstava ili do klasicnih kredita sve iz razloga nerazvijenosti trzista novca i kapitala dok u razvijenim finansijskim trzistima postoje drugi medjubankarski odnosi. Faktori koji uticu na medjubankarske kredite i pozajmice je tako sto banka daje drugoj banci sredstva jer je usla u zonu nelikvidnosti. Zajednicko finansiranje nekih poslova gde je jedna banka nosilac kredita. Jedna banka namenski kreditira drugu da bi banka koja je zapala u teskoce mogla da izmiri obaveze prema klijentima banke kreditora. Banka koja je kreditor mora da se rukovodi principom racionalnog koriscenja svojih sredstava ali i principa likvidnosti ako zapadne u krizu da moze da povuce svoja sredstva. Da bi banka svoja sredstva mogla da plasira u obliku kredita mora da se rukovodi sledecem. - Visinom svoje rezerve likvidnosti - Sigurnoscu banke kojoj se pozjmljuje novac Ove bankarske transakcije se uglavnom odvijaju posredstvom novcane berze i kratkorocnih hartija od vrednosti. 36. KREDITIRANJE CENTRALNE BANKE U POSLOVNOM BANKARSTVU Poslovne banke mogu da koriste dopunska sredstva dobijena od Centralne Banke pri formiranju finansijskih potencijala iz vise razloga: - Slabi depozitni izvori - Centralna Banka vrsi kontrolu nad poslovnim bankama - Selektivni namenski krediti Poslovne banke pre nego sto uizmu kredit treba da vode racuna o prilivu i odlivu sredstava, da vodi racuna o monetarnoj politici priliv i odliv sredstava i kredita. Poslovne banke mogu da koriste sledece kredite: reeskontni – reeskontovanje hartija od vrednosti reelombardni – kredit na osnovu zaloga on je namenski selektivni – namenski na osnovu hartija od vrednosti poljoprivredni i gradjevinski radovi

37 KAPITAL KAO NEDEPOZITNI IZVOR SREDSTAVA Depoziti banaka pokrivaju likvidnost i rentabilnost poslovanja. Osnova kapitala je da obezbedi sigurnost bankarskih depozita i prikazuje finansijsku strukturu i jacinu banke. Kapital je visak i suficit stvoren na osnovu uspesnog poslovanja banke. Kapital predstavlja garanciju i pokrice za eventualne rizike kao i poverenje u banku. Kako banka razvija svoje aktivnosti tako raste vrednost kapitala jer su rizici veci sto se tice troskova kapital je vrlo jeftin i moze se postici velika rentabilnost poslovanja plasmana. Kapital je osnov za odrzavanje sigurnosti bankarskog poslovanja. Zato je bitno: - Utvrditi adekvatnu stopu kapitala - Preispitati ulogu kapitala - Izvori kontinuiranog rasta kapitala 38 FUNKCIJA KAPITALA, STOPA KAPITALIZACIJE I IZVORI FORMIRANJA KAPITALA Uloga kapitala je da stiti banke u slucaju ne ocekivanih gubitaka ako ona moze da ih pokrije iz tekucih zarada. On pruza poverenje javnosti u banku i celog bankarskog sistema. Kapital je niskotroskovni i nedugovni izvor sredstava koji sluzi za odrzavanje visokog stepena poverenja u sigurno poverenje banke. Rentabilnost je primarni faktor finansijske sposobnosti banke. Sekundarni indikator je stopa kapitala Funkcije kapitala su:

- Zastita depozita (kapital je garancija u slucaju gasenja banke depozitori ce biti isplaceni) - Pokriva neocekivane gubitke - Regulativna uloga( definisanje minimalnih standarda za osnivanje finansijskih organizacija) 39. STOPA KAPITALIZACIJE U poslednje vreme u razvijenim zemljama doslo je do pada stope kapitalizacije pa je uvedena institucionalna ili standardna stopa kapitalizacije da bi se proverila adekvatnost obima kapitala. Ranije se adekvatnost stope kapitala merila odnosom obima kapitala i obima depozita i posle se stopa izracnavala odnosom obima kapitala sa obimom aktive bilansa banke. Da bi se kasnije stopa merila odnosom prema aktivi koja je rizicna. Danas stopa kapitala se izracunava tako da predstavlja uslov osnivanja, sirenja i ugleda banke. Stopa kapitala je vazna za stimulisanje, diversifikaciju bankarske mreze i razvijanje ekonomije obima, minimalizacije trzista, kreditne i likvidacione rizike. Pri odredjuvanju stope kapitala treba imati u vidu : Sposobnost osnivaca banke, uspesnost poslovne politike, neto prihod, likvidnost. 40. IZVORI FORMIRANJA KAPITALA Kapital je osnov za formiranje banke a neophodan je zbog eventualnih rizika u poslovanju (gubitaka). Vazan je nacin upravljanja rizikom i dali ce rizici dovesti do gubitaka. Postoje 2 izvora formiranja kapitala: Eksterni razliciti oblici – privrednog kapitala. Interni – nerasporedjena dobit u tekucoj godini Banke sa manjkom kapitala mogu da ga popune na sledci nacin: Banka smanjuje troskove Banka povecava profit Banka proda deo svoje imovine Banka proda hartije od vrednosti Da se spoji sa drugom bankom koja ima vise kapitala. 41. STRUKTURA KREDITNOG POTENCIJALA Finansijski izvori imaju razlicitu rocnu strukturu – do 1 godine su kratkorocni, od 1-3 su srednjerocni i preko 3 godina su dugorocni. STATICKA ravnoteza rocnosti podrazumeva uravnotezenost kratkorocnih izvora, kratkorocnih kredita kao i kratkorocnih plasmana sa kratkorocnim i dugorocnim kreditima ali ona ne donosi na profitabilnost vec samo na likvidnost banke. DINAMICKA ravnoteza omogucava likvidnost i profitabilnost a znaci rocnu transformaciju sredstava. Rocna transformacija znaci preusmeravanje fiannsijskih potencijala sa kracim rokovima dospeca u plasmane sa duzim rokovima dospeca, postujuci principe likvidnosti i solvetnosti. Moze da bude i suprotno iz dugorocnih u kratkoroicne cime se izlazi u susret klijentima. SEKTORSKA STRUKTURA podrazumeva ucesce pojedinih sektora u finansijskom i kreditnom potencijalu banke. Oni mogu biti na sledecim pozicijama depozitne, debitorske i neutralne Neto depozitne vise ucestvuju u formiranju depozita nego kredita Debitorske vise koriste kredite Neutralne ravnoteza depozita i kredita VALUTNA STRUKTURA vazna je konvertibilnost valuta, razvoj ekonomskog trzista, ukidanje devizne kontrole. Ako su devizni izvori veci, vece su mogucnosti za devizne kredite. Menadzment banke treba da stvori i metode za zastitu od deviznog rizika.

42. POSLOVNA POLITIKA BANAKA Poslovna politika svake banke je da maksimizira profit tj dobit. Zato banka postavlja taj cilj i preduzima odredjene mere kako bi ga ostavrila u predvidjenom roku. Na poslovnu politiku uticu endogeni i egzogeni faktori. Endogeni poticu od okruzenja od drzave. Enzogeni mikro faktori oni su za ostvarivanje profitabilnosti. Poslovnom politikom banka treba da balansira izmedju endo i enzo faktora tj da ostvari profitabilnost, minimizira rizik i ostvari sigurnost. Kreditna politika banke utvrdjuje uslove za odobravanje kredita. Menadzmet banke treba da optimizira odnos profitabilnosti i sigurnosti. Ako se banka opredeli za sigurnije plasmane onda je manje profitabilna. Male banke koje imaju jednog velikog akcionara moze da uvecaju profit a smanje rizike dok vece banke – korporacije teze da povecaju vrednost akcija.Vazno je ne samo obezbediti sredstva neko ih i kvalitetno plasirati. 43. STRUKTURA BANKARSKIH KREDITA Kreditna politika i kreditna struktura su danas dosta slozenije nego ranije i to u smislu: da se sve vise menja rocnost kredita od kratkorocnih u srednjorocne i dugorocne. Kreditna politika je slozenija u smislu da se vise analizira kreditni rizik kao i kreditna sposobnost duznika da vrati dug, ali i da se finansijska sredstva putem kredita plasiraju u sto kvalitetnije projekte. Ako banka ne upravlja kreditnim rizikom moze joj biti ugrozena likvidnoat i solventnost. Danas krediti imaju multikreditnu strukturu a sve sa ciljem maksimizacije profita. SISTEMATIZACIJA KREDITNIH OBLIKA 1. Valutna (dinarska i devizna)

2. Dospelost (rocna struktura) 3. Korisnik (gradjani, privreda, banka) 4. Nacin otplate ( jednokratni, visekratni) 5. Prema bezbednosti ( osigurani i neosigurani) 6. Prema nameni (potrosacki, stambeni, agrar, privredni) Kamata moze da bude fiksna i promenjiva Hartije od vrednosti specifican ugovor koji sadrzi prava i obaveze trasanta i njome se trguje na sekundarnom trzistu. 44. STANDARDI KREDITNE POLITIKE Svaka banka pri vodjenju kreditne politike treba da pored uvazavanja zastitnih specificnih principa mora da definise i sopstvene principe kreditne analize i sama donosi odluke o kreditiranju. Cilj je smanjenjiti kreditni rizik i povecati profitabilnost. Zastitni principi su: 1. Smanjiti broj ulozenih kredita u jednu granu privrede 2. Pre odobravanja kredita utvrditi uslove i namenu, nacin otplate, rokove dospeca. 3. Da pre odobravanja kredita podnese poslovni izvestaj 4. Banka mora da se stiti od kreditnog rizika Specificni principi su: Ako su krediti osigurani vrednost kredita treba da se odredi prema visini zaloga, kreditne linije na godinu dana uz mogucnost ponovnog odobravanja, kratkorocni krediti do 90 dana. Pre odobravanja kredita banka treba da proceni sopstveni kreditni potencijal i kreditnu sposobnost debitora. Banka moze na 3 nacina da kreditira privredu: Banka privredi obezbedi kredite u rokovima i kolicini prihvatljivi za privredu Monetarna vlast preko banke sprovodi – kreditno monetarnu politiku Krediti su najvaznije poslovna aktiva banke zato treba da se zastiti od kreditnih rizika. 45 KRATKOROCNO KREDITIRANJE PRIVREDE I KREDITNA ANALIZA Jedna od najznacajnijih uloga banke je plasiranje kredita a zadatak kreditne politike je dobra procena kreditne sposobnosti zajmotrazioca jer je cilj minimizirati kreditni rizik. Obzirom da je sve veca potraznja za srednjorocnim i dugorocnim kreditima u odnosu na kratkorocne kreditna politika je slozenija. Uslov uspesne kreditne politike je provera kreditne sposobnosti debitora, bolja procena kreditnog rizika i fleksibilniji uslovi kreditiranja. Kreditni rizik je verovatnoca gubitka zbog neizvesnosti u bankarskom poslovanju. Postoji kreditni rizik, rizik kamatne stope, rizik nenaplacivanja na dan dospeca. Solventnost se mari sa 2 aspekta: - Proveriti adekvatnost kapitala prema riziku jer je banka institucija novcanog Sistema, solventna banka je sigurna - Neizvesnost vracanja kredita u roku dospeca sa kamatom koja je obracunata u kreditni rizik Kreditnom analizom i kreditnom politokom banke obuhvataju: - Analizu kreditnog obima - Analiza solvetnosti debitora - Portfolijo analiza - Kreditna sposobnost preduzeca Svi su povezani medjusobno ali svaka deluje pojedinacno.