Astrologija Kao Astrolatrija Links

Astrologija kao Astrolatrija FATALISTIČKO VEROVANjE VAVILONSKE GREŠKE

Hrišćanin ne mora da bude čudotvorac, niti blistav bogoslov, niti, pak, prorok koji vidi ili stvara nebeska viđenja, ali će morati da odgovara zbog toga što nije bio svestan svojih grehova. U Pravoslavnoj Crkvi greh se shvata u onom smislu koji je u duhu grčke reči „αμαρτια – amartija”. U staroj Grčkoj, kada bi se neko spremao da pogodi cilj i kada bi promašio, onda bi se takva situacija označavala kao „amartia”, tj. kao promašaj. Prema tome, kada nešto promašite, kada ne dostignete svoj cilj i kada ne ostvarite svoju svrhu, onda je to greh. Kada hrišćanin čini ono što ga udaljuje od Hrista – on greši, jer ne živi u skladu sa svojim naznačenjem, a ono se sastoji u tome da živi u Hristu. Kada ne živimo saglasno sa svojim ciljem – da budemo „obraz”, tj. „ikona Božja” i da postanemo „podobije” Božje, mi onda i grešimo. Ako dopuštamo da nas vode zvezde sa neba, a ne Bog, koji je te zvezde stvorio, mi činimo greh. Kada prelistavamo novine da bismo pronašli svoj horoskop i videli svoju budućnost, umesto da mudrost i pouku tražimo od Biblije, mi onda grešimo. Kada nešto učinimo ili ne učinimo zato što su nam to savetovali astrolozi, i kada svoje uši zatvaramo za Božje zapovesti, mi onda grešimo. Mi grešimo kada se molimo našem hrišćanskom Bogu i kada, istovremeno, zodijak smatramo za nešto ozbiljno. Mi nismo vodolije, ribe ili vage, sinovi i kćeri zvezda; mi smo muškarci i žene, Božji sinovi i kćeri. FATALISTIČKO VEROVANjE Ljudi se sada predstavljaju kao ovnovi ili lavovi, a ne kao hrišćani. Zar nije čudno što ljudi radije pristaju da se nazovu po zvezdama i njihovim konstelacijama nego po Bogu, Tvorcu i Izvoru života? Danas je retkost da čujete kako ljudi za sebe kažu: „Ne marim za zodijak, ja sam Božji čovek, hrišćanin i mali brat Hristov”. Crkva je oduvek propovedala protiv astrologije. Tako prorok Jeremija kaže: „Ne učite se putu kojim idu narodi, i od znakova nebeskih ne plašite se, jer se od njih plaše narodi, jer je vera ovih naroda isprazna” (Jer. 10,2-3). Kada su proroka Danila suočili sa asirskim ili vavilonskim astrolozima (od kojih smo i nasledili astrologiju), Danilo je odgovorio: „Tajne koje car ište ne mogu kazati caru ni mudraci, ni zvezdari (astrolozi), ni vrači, ni gatari, nego ima Bog na nebu Koji otkriva tajne” (Dan. 2,27-28). Naš crkveni ustav zabranjuje ljudima da veruju u astrologiju. U stvari, 36. pravilo Laodikijskog sabora iz 369. g. odlučuje od Crkve ljude koji izrađuju, prodaju, kupuju ili nose zodijačke znakove. Slično starim Grcima, i Oci Crkve su osećali da „postoje mnoga čudesa u vaseljeni, ali da ništa nije čudesnije od čoveka”. Čovek je ikona Samoga Boga i, kako kaže 8. psalam, Bog ga je „umanjio zamalo od anđela, slavom i čašću ovenčao ga” (st. 6), da bi čovek bio gospodar nad celim svetom, uključujući i zvezde. Sveti Grigorije Veliki piše: „Nije čovek stvoren radi zvezda, nego su zvezde stvorene radi čoveka, i ako bi se

zvezda mogla nazvati čovekovim gospodarom, onda bi čoveka trebalo smatrati slugom svojih sopstvenih slugu”. Bog nije stvorio planete i zvezde sa namerom da vladaju nad čovekom, nego bi i one, kao i ostala stvorenja, trebalo da budu poslušne čoveku. Blaženi Avgustin smatra da je astrologija fatalističko verovanje koje je Crkva odlučno osudila. On smatra da svako ko veruje da je naš dobri Bog dao silu zvezdama da bi vladale i rukovodile našim životima, vređa Božju pravdu i ljubav. Sveti Jovan Zlatousti gleda na verovanje u zvezde kao na bezumno neverje koje se protivi Božjem svemogućstvu i stvaranju, pošto bi u tom slučaju i Sam Bog bio potčinjen sili zvezda. Sveti Zlatoust takođe naglašava da, ukoliko smo uistinu rukovođeni zvezdanom silom, ne postoji ni dobro ni zlo, jer ono što činimo činimo zato što nama rukovode zvezde. „To znači da zapovesti Božje da čovek ne čini greh ili da čini dobro nisu ništa drugo do besmislica”. VAVILONSKE GREŠKE Sveti Oci ukazuju na blizance, posebno na Jakova i Isava, i pitaju: „Zašto postoji takva razlika u životu blizanaca, u njihovim postupcima, bogatstvu, delima, prizivima, časti i u svemu onome što je značajno za ljudski život? Da li je to ishod male razlike u vremenu, čak i ako su začeti u istom trenutku?”. Sveti Grigorije smatra astrologiju za praznoverje i bezumlje i navodi sledeći primer: astrolozi su mu rekli da osoba koja se rodi u znaku vodolije tokom života bude ribar, dok je on u pustinji susreo mnoge vodolije, ali nijednog ribara. U Persiji, kada se caru rodi dete i postane princ, kažu da je to uzrokovala njegova zvezda; sveti Grigorije, međutim, postavlja pitanje: „Ko može da izračuna koliko je robova rođeno u istom času i trenutku kada i car? Jer sinovi careva, rođeni u istom trenutku kada i robovi, dobijaju carstvo, dok robovi, rođeni istovremeno kada i oni, umiru kao robovi”. Astrologija se pojavila u Vavilonu pre 4000 godina. Bila je utemeljena na tadašnjem astronomskom sistemu, prema kojem se Sunce okreće oko Zemlje, a ne Zemlja oko Sunca. Godina je bila podeljena na 12 meseci, od kojih je njih 6 imalo po 30, a 6 po 29 dana, što čini 354 dana, tako da je jednom bilo potrebno da uvedu i 13. mesec. Želim da ukažem na sledeće: osoba koja je prema našem kalendaru rođena u aprilu, tj. u znaku ovna, prema njihovom kalendaru bi bila rođena u znaku riba ili vodolije, jer mi idemo za mesec dana ispred njih. Prema tome, sve što ste pročitali o sebi je pogrešno, jer ste čitali podatke za pogrešan mesec. Vavilonski astrološki kalendar, dakle, za mesec dana zaostaje za našim. U svojoj Istoriji civilizacije Vil Durant naziva astrologiju jednim od mnogih sujeverja prošlosti koje još uvek cveta i u naše vreme. Međutim, na besmislicu svega toga najbolje je iskazao Šekspir: „Takvo je pomodarstvo sveta, i kada nemamo sreće, za svoje nevolje optužujemo sunce, mesec i zvezde; kao da smo nitkovi po nužnosti, budale zbog nebeske prinude, varalice, lopovi ili učitelji zbog vladavine sfera, pijanci, lažovi i preljubnici zbog prisilne pokornosti planetarnim uticajima”. Sumirajući suštinske

aspekte ljudskog dostojanstva, sv. Grigorije iz Nise ispravno kaže da, ukoliko smo samo oruđa nebeskih kretanja, mi nemamo slobodnu volju: „A čovek, ako izgubi slobodu, izgubio je sve”. Drugim rečima, ako čovek nije slobodan, onda i nije čovek. Prevod: Antonina Pantelić