7-intervju

Fakultet za medije i komunikaciju Predmet: Psihologija komunikacija Student: Ana Petrović III 60/07 Tema: ISTRAŽIVAČKI INTERVJU

Intervju je važan deo skoro svih socijalnih istraživanja, a pre svega je je značajan u akcijskim istraživanjima. Intervju se koriste iz razloga da bi stručnjaci iz raznovrsnih oblasti mogli na što bolji način da dođu do uspeha u svom radu, tj. da bi na što bolji način postigli cilj, procenili uspešnost svog rada ili ga poboljšali. Akcijsko istraživanje obuhvata različite aktivnosti. Oblikovanje istraživanja se može svesti na četiri faze, a to su: određivanje sfere znanja, određivanje ciljne grupe, izbor načina prikupljanja podataka i način obrade rezultata. Do kvalitetnih rezultata dolazi se postavljanjem jasnih i specifičnih pitanja. U intervju bi trebali biti uključeni samo oni ispitanici koji poseduju tražene osobine, kao i one koji su slučajan uzorak, reprezentativan uzorak ili pak kvotni uzorak(to je slučajni odabir jednakog broja iz delova populacije koji su zanimljivi za istraživanje). Svima je zajedničko pitanje brojnosti uzorka, velike brojke ostavljaju utisak, međutim sa većim uzorkom, brojno, nastaje i problem broja pitanja koja se mogu postaviti pojedincima, te se iz toga zaključuje da je manji broj ispitanika pogodniji radi kvalitetnijih podataka. Za dobar intervju je potrebno ostvariti postignuti uzorak od 30 do 40 ljudi. Intervjuisanje je skupo i oduzima dosta vremena, ali rezultati koje nudi su neprocenjivi. Postoje i nestrukturisani intervjui, koji zapravo znače pokretanje različitih tema na taj način što pitanja i njihov redosled zavise od razgovora sa ispitanikom, pa je analiza ovakvih intervjua teška i dugo traje. Korisnici ove vrste intervjua cene ovaj vid iz razloga razumevanja značenja rečenog. Za koji god način istraživanja se istraživač odluči, potrebnoje da obrati pažnju na sastavljanje i postavljanje pitanja, koja ne bi smela biti dugačka, da sadrže dve mogućnosti, sa budu sa pretpostavkama, sa žargonom, da budu sugestivna, niti da jedno pitanje sadrži niz drugih pitanja u sebi. Istraživač bi trebao da se pre intervjuisanja upozna sa pitanjima. Nikada ne bi trebao da traži i daje ne bitne podatke, kao i da bi obavezno trebalo beležiti sve odgovore. Postoje i telefonski intervjui koji su u prednosti što se odnose na slične rezultate koji se dobijaju, ispitanici su iskreniji u odgovorima, jeftiniji je intervju tog tipa, istraživač je mogućnosti korišćenja računara. Međutim, i ovaj način istraživanja ima svoje mane, a to su što nemaju svi telefon, te je ciljna grupa ograničena, stope

odgovaranja su niže, odgovori su nepotpuni, na složena pitanja se teže odgovara. Ovi intervjui su u principu za kraće intervjue. Intervjui sa decom su dosta specifični. Uglavnom se intervjuišu deca od 4 godine, pa na dalje, ali što je dete mlađe, to je i veća verovatnoća poteškoća za istraživača. Naime, dete može dati samo potvrdne odgovore, kao i odgovore tipa «Ne znam», deca mogu doslovno tumačiti pitanja, u dosta slučajeva su egocentrična i nikada im ne treba pomagati u davanju odgovora. Treba im objasniti šta predstavlja intervju, tražiti mirno mesto za vođenje istog, beležiti odgovore koje deca daju. Ovo je jednood najtežih intervjuisanja, ali istovremeno veoma korisno. Medijski intervjui su dosta atraktivni, ali medij prvenstveno treba da nudi zabavu, da prenosi informacije, mišljenja. Novinari uglavnom rade po naredbi urednika i treba da uvek paze da slučajno ne kažu nešto ne službeno, da informacija ne bi «procurela». I ne dođe do ne željenih situacija. U televizijskom intervjuu podaci treba da budu što kraći, informativni i korisni. Ako se intervju daje putem novina, trebali bi podaci da budu razumni, zanimljivi i korisni čitaocu. Prednost tv istraživanja je ta što ukoliko voditelj dođe u situaciju da na trenutak zaćuti, gledalac ga vidi, on to može da protumači kao vid razmišljanja, dok na radiju to izgleda kao problem. Na kraju, nikada se ne može predvideti pitanje slušalaca, što je takođe dosta nezgodno.