Fakultet za medije i komunikaciju Predmet: Psihologija komunikacija Student: Ana Petrović III 60/07 Tema: KARL GUSTAV JUNG
Jung, Švajcarski psihijatar, osnivač analitičke ili kompleksne psihologije u kojoj se razlikuju lično i kolektivno nesvesno. Ličnost je jedan od temeljnih pojmova psihologije koji se odnosi na neponovljiv, relativno čvrsto integrisan, stabilan i kompleksan psihički sklop osobina , koji određuje karakteristično i dosledno ponašanje individue.U te osobine spadaju intelektualne sposobnosti, vrednosti, motivi, emocije, ciljevi , namere i način ponašanje. Jung samtra ličnost ili psihe kao delimično zatvorem sistem energije ali dinamika ličnosti je podlozna uticajima i modifikacijama iz spoljnih izvora.Ličnost ne može da postane stanje savršene stabilizacije. Jungov termin za životnu energiju je libido. Konkretan izlaz u obliku aktuelnih ili potencijanih snaga u ličnosti je po Jungu duševna energija. Prema psihoanalizi ličnost je složen strukturalni i dinamički sistem koji obuhvata veći broj podsistema ili instanci. Zato se psihoanaliza orijentiše na specifično dubinsko razmatranje nesvesnih slojeva ličnosti , kao i na izučavanje dinamike razvoja , uključujući pored normalnih i patološke posledice disharmoničnog razvoja. Jung je otkrio postojanje kompleksa pomoću eksperimenata koji su se služili testom asocijacija reči. Kompleks se ne ispoljava uvek otvoreno. Pokazatelj kompleksa je svaki poremećaj ponašanja koji ukazuje na njegovo prisustvo. Intenzitet čovekove emocijalne reakcije na neku situaciju je još jedna mera jačine kompleksa. Jung zasniva svoje shvatanje psiho dinamike na dva osnovna načela, na nečeliu ekvivalentnosti i načelu entropije. Opadanje jedne vrednosti znači podizanje neke druge vrednosti. Energija stalno teče iz jednog sistema ličnosti u druge sisteme. Idealno stanje u kome je ukupna energija ravnomerno raspoređena po različitim potpuno razvijenim sistemima je jastvo. Jung tvrdi da je samoostvarenje cilj duševnog razvoja. Opšte je pravilo Jungove psihologije da svaki jednostrani razvoj ličnosti stvara sukob, napetost i pritisak, a ravnomeran razvoj svih sastavnih delova ličnosti proizvodi harmoniju, opuštanje i zadovoljstvo. Jung smatra da ljudi stalno napredujlu, ili pokušavalju da napreduju, sa nepotunijeg stupnja razvoja ka potrunijem stupnju. Razvoj ličnosti može ići progresivnim kretanjem napred ili regresivnim kretanjem natrag. Glavna odlika Jungove psihologije je da ličnost ima tendenciju da se razvija u smislu stabilnog jedinstva. Razvoj je otvaranje i razvijanje izvornih nediferenciranih celovitosti sa kojima su ljudi rođeni. Krajnji cilj ovog razvoja je ostvarivanje jastva.
Jung smatra da su u psilogogiji potrebna i prošlost i budućnost da bi potpuno mogli da razumemo ličnost. Jung je otkrio i načelo sinhroničnosti. U Jungovoj psihologiji daje se važna uloga nasleđu. Ali pored bioloških postoji i nasleđivanje predačkih iskustava. U Jungovoj psihologiji simbol ima dve glavne funkcije. On predstavlja pokušaj da se zadovolji neki instinktivni impuls koji je bio osujećen, a s druge strane, simbol je ovaploćenje arhetipnog materijala.