194272958-6-tahografi

1. TAHOGRAF I NJEGOVA ULOGA U SAOBRAĆAJU 1.1.

POJAM, POČETAK I ISTORIJSKI RAZVOJ

Polazeći od korena reči tahograf, koga čine grčke reči tachys- brzina i graphobeležim, dolazimo do osnovnog značenja pojma tahograf: uređaj koji pored merenja brzine u isto vreme vrši njeno registrovanje. Počeo je da se primenjuje krajem 19. i početkom 20. veka na zahtev vlasnika pivara koji su želeli da kontrolišu na koji način se koristi njihov vozni park. S obzirom na zadatak, jedan od prvih tahografa koji je korišćen zvao se "WAS-WAR-WANN" što bi u najgrubljem prevodu značilo "KAD-ŠTA-BI". Dakle, tahograf i njegova primena u saobraćaju su nastali kao posledica težnje vlasnika voznih parkova da:  imaju što precizniji uvid u racionalnost upotrebe vozila,  najbolje organizuju rad vozila i  ostvare što veću zaradu. Posmatrajući istorijski razvoj ovog uređaja može se reći da je osnovni zahtev ostao isti a promene su, u najvećoj meri, posledica tehnološkog razvoja i mogućnosti koje je taj razvoj pružao. U tom pogledu, najizraženije razvojne tendencija su: sprečavanje zloupotreba od strane vozača i povećanje broja zapisanih podataka na tahografskom listiću. Danas, velike transportne firme uz pomoć računara i GPS sistema mogu u svakom trenutku da znaju položaj svojih vozila, kao i sve druge parametre rada vozila i vozača. Veće tehnološke mogućnosti su proširile i krug korisnika, odnosno uz vlasnika vozila, korisnici su postali i vozači, korisnici transportne usluge i policija.

1.2.

PROPISI O TAHOGRAFIMA

Kako je uočeno da pravilna upotreba tahografa pored velike pomoći vlasnicima vozila u kontroli eksploatacije vozila, može da posluži i kao efikasno sredstvo za povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja oni su postali obavezan sklop na određenim kategorijama vozila. Pravilnikom o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima propisano je da tahograf moraju imati autobusi, teretna vozila najveće dozvoljene mase (masa vozila + nosivost vozila) preko 5 tona, specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veću od 30 km/h i trolejbusi. Veoma često je pogrešno tumačena odredba ovog propisa da autobusi za gradski i prigradski saobraćaj ne moraju imati tahograf što je netačno, odnosno i ova vozila moraju biti opremljena njima. Prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima autobus je motorno vozilo namenjeno za prevoz lica koje pored sedišta za vozača ima više od osam sedišta. (Ova zakonska definicija je navedena iz razloga što neka vozila proizvedena u inostranstvu sa npr. sa 10 i više sedišta nemaju ugrađene tahografe, ali da bi se registrovala, odnosno koristila kod nas oni se moraju ugraditi). U navedenom pravilniku je određeno da tahograf mora da pokazuje i registruje brzinu, vreme i pređeni put vozila duž celog puta, što su minimalne funkcije koje on mora da ima. Tahografi koji imaju samo minimalne funkcije, odnosno ne mogu registrovati druge profesionalne aktivnosti vozača, osim upravljanja, u praksi se zovu "obični" (oni su najbrojniji na našim vozilima) i mogu biti jednodnevni i sedmodnevni (dakle, mogu da registruju podatke za jedan odnosno sedam dana na ulošku koji se u njih postavlja). Mogućnost, da registruju i druge profesionalne aktivnosti vozača koje ne spadaju u upravljanje, poseduju tzv. "EVRO" tahografi, koji su obavezni na određenim vozilima u državama Evropske Unije i mogu biti samo jednodnevni. S obzirom na ovaj nedostatak "običnih" tahografa, vozač vozila koje poseduje ovaj tahograf, uz sebe mora imati individualnu kontrolnu knjižicu, u koju je dužan da upisuje svoje aktivnosti. Obrazac ove knjižice i uputstvo za popunjavanje dat je u Pravilniku o ukupnom trajanju vremena upravljanja sa vozilom, odmorima vozača i načinu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utiče na bezbednost upravljanja vozilom. Vozač vozila sa "EVRO" tahografom ovu knjižicu ne mora imati. Pojava da saobraćajna policija traži ovu knjižicu nije česta, što ne zanači da u narednom periodu neće insistirati na njoj, sa ciljem da se ubrza zamena "običnih" tahografa.

Годишњи жиг акредитоване лабораторије

Prema metrološkim propisima (propisi koji definišu oblast merenja) tahograf je merilo (sredstvo za merenje određenih parametara) za koje je obavezan periodični pregled sa rokom koji nije duži od jedne godine. Po izvršenom pregledu na tahograf se postavljaju plombe na odgovarajućim mestima i nalepnice (godišnji žig) u kojima na desnoj strani stoje dve poslednje cifre godine u kojoj ističe rok važenja žiga. S obzirom da godišnji žig nije vezan za datum kada je pregled izvršen, već za kraj kalendarske godine u kojoj ističe rok važenja pregledi se, praktično, vrše u roku koji nije kraći od jedne godine niti duži od dve godine godine minus jedan dan, pa je za transportno preduzeće najjeftinije da ovaj pregled obave početkom godine (Npr. Ukoliko se pregled izvrši 1. januara 2004. godine tahograf se žigoše nalepnicom sa brojem 05, odnosno koja važi do 31.12.2005. godine). U ovoj godini doneti su novi metroloki propisi za tahografe tj. Pravilnik o metrološkim uslovima za nadzorne uređaje za kontrolu rada vozača i kretanja vozila u drumskom saobraćaju (skraćeno MUS) i Metrološko uputstvo za pregled nadzornih uređaja za kontrolu rada vozača i kretanja vozila u drumskom saobraćaju (skraćeno MUP). Šta je novo u ovim propisima? MUS proširuje minimalan broj funkcija tahografa pa ga definiše na sledeći način: “Pod tahografom, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva se merilo koje pokazuje i beleži: 1) pređeni put vozila; 2) brzinu vozila; 3) vreme efektivnog upravljanja vozilom; 4) druge vrste radnih aktivnosti posade vozila; 5) dnevni odmor; 6) otvaranje kućišta, odnosno vađenje tahografskog listića.” S obzirom na ovo proširenje broja podataka, određeni su i rokovi u kojima, tahografi sa minimalnim brojem funkcija moraju biti zamenjeni novim. Tahografi sa trakom, proizvođač AGIS, tip EXAKTOR 7D TH i QUARTZ TH 7D, mogu se koristiti do kraja ove godine. Tahografi koji nemaju rešenje o odobrenju tipa (jednostavnije rečeno nisu dobili dozvolu za upotrebu kod nas od ovlašćene institucije) i tahografi marke KIENZLE tip 1309-02, 1309-04, 1309-06 i 1310 mogu se koristiti do kraja 2005 godine. Tahografi marke KIENZLE tip TCO 15-2,15-4 i 15-6; marke AGIS tip TCO 15-16 i TCO 15 i marke VDO NEON tip EFS 414.71 mogu se koristiti do 31.12.2011. godine. Novina koju pruža drugi propis- MUP- je obaveza da se pregled tahografa ne može izvršiti nezavisno od vozila (samo na radnom stolu kako se to do sada radilo) već se, uz pregled na stacionarnom uređaju u laboratoriji, pregled mora izvršiti i nakon postavljanja na vozilo. Periodičnu kontrolu vrše akreditovane laboratorije i samo one mogu izdati validna uverenja o izvršenom pregledu, odnosno postaviti godišnji žig na tahograf. Zbog nepoštovanja odredbi navedenih propisa određene su i kaznene odredbe, koje su date u prilogu.

1.3. OSNOVNI ELEMENTI MERNOG SISTEMA, PODELA I OZNAČAVANJE TAHOGRAFA Tahograf je izvršni element po kojem je merni sistem dobio ime i kojeg još čine adapteri broja obrtaja, koji se dobija od menjača odnosno diferencijala, i prenosni mehanizam. Da bi se dale najosnovnije informacije i o ovim delovima, prethodno je potrebno izvršiti podelu tahografa na mehaničke i elektronske. Mehanički tahografi informaciju o pređenom putu dobijaju od izlazne osovine menjača ili diferencijala (“Pinjon”), na čijem izlazu se postavlja mehanički reduktor koji dobijeni broj obrtaja za pređenih 1000 m puta prilagođava na konstantu tahografa, koja je obično 1000 obr/km ili 623 obr/ km. Tako adaptirana informacija (broj obrtaja) se preko gipkog vratila ("sajle") prenosi do tahografa, gde se to njeno obrtanje pretvara u kretanja kazaljki i pisača i aktiviranje brojača pređenog puta.. Elektronski tahografi prihvataju i obrađuju elektronske impulse koji se dobijaju od pretvarača mehničkog kretanja u elektronske impulse (davač impulsa) i koji se postavljaju na

izlazu iz menjača ili diferencijala. Veza između tahografa i davača se ostvaruje putem električnog kabla sa tri ili četiri voda. Dakle, na validnost podataka sa tahografa (kada je on ispravan) odlučujuće utiču reduktor, odnosno davač impulsa, s obzirom da su oni tahografu "prevodioci jezika menjača". Da bi ceo merni sistem bio podešen kao funkcionalna celina, na tahografima se postavljaju identifikacione ploče ili nalepnice (Slika 1. i 2.) na kojima se nalaze sledeći podaci: - naziv proizvođača; - serijski broj uređaja; - oznaku tipa uređaja (npr. 1308-02, 1318-26 i sl.); - konstantu tahografa u obliku k=... obr/km (za mehaničke tahografe) i k=...imp/km (za elektronske tahografe sa nepromenjivom konstantom, tahografi sa podesivom konstantom moraju imati dodatnu nalepnicu sa vrednošću konstante) - dozvoljeni ugao nagiba uređaja ako je konstrukciono potreban (sa dozvoljenom donjom i gornjom granicom) - homologaciona oznaka i kontrolni broj tahografskog listića koji se sme postaviti u tahograf.

Slika 1. Identifikaciona nalepnica ''EVRO'' tahografa

Slika 2. Identifikaciona nalepnica ''običnog'' tahografa

1.3.1 Osnovni delovi tahografa Osnovni delovi tahografa su:  pokazni uređaji (daljinomer, brzinomer i satni mehanizam);  uređaj za registrovanje podataka (mehanizam koji pokreće tahografski listić, pisači za zapis pređenog puta, brzine kretanja vozila i vremenskih perioda profesionalnih aktivnosti i odmora vozača i tahografski listić). Bez obzira na način prenosa i obrade informacije o brzini i pređenom putu, tahografi imaju isti medijum za zapisivanje tih podataka - tahografski listić ili traku. Osnovu sistema zapisivanja podataka, u funkciji vremena, čini satni mehanizam koji okreće traku ili listić čime se povezuje zapis trenutne brzine i pređenog puta sa stvarnim vremenom, kada je do zapisa i došlo. Pisači su čelične igle koje su elastično spregnuti sa pokretnim nosačem čime je omogućen stalni kontakt između njih i listića. Postavljeni su po jednom poluprečniku kružne osnove kućišta tahografa po sledećem rasporedu (posmatrano od centra osnove): put, vreme i brzina. Pisači u svom kretanju imaju mogućnost pomeranja po pravcu poluprečnika na kojem se nalaze, u oba smera, u tačno određenom intervalu. Da bi se na tahografskom listiću mogli realno registrovati mereni podaci on mora biti odgovarajućeg kvaliteta izrade i mora odgovarati tipu tahografa. Tahografski listići mogu biti u obliku trake (za najstariji tip tahografa čija je upotreba dozvoljena do kraja ove godine), u obliku diska za jednodnevne i sedmodnevne tahografe i u obliku paketa od sedam listića za sedmodnevne tahografe. Dakle, umesto paketa od sedam listića, u sedmodnevnim tahografima mogu se koristiti i posebno pravljeni jednodnevni listići za sedmodnevni tahograf, koji se moraju koristiti uz adaptersku pločicu koja omogućava pričvršćivanje listića za podlošku sa “špicevima”, preko koje satni mehnaizam okreće listić. Trake i listići se izrađuju od hartije, koja je presvučena posebnim premazom odnosno registrujućim slojem (sa jedne ili obe strane) na kojima pisači registruju trag pri prelasku preko listića. Tahografski listić sadrži sledeća polja:

-

površinu predviđenu za zapis brzine, površinu predviđenu za zapis pređenog puta; jednu ili više površina predviđenih za za zapis 4 vremenska perioda: efektivnog upravljanja vozilom, rad vozača u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena upravljanja, vreme kada je vozač na raspolaganju preduzeću (utovaristovar, čekanje na carini i sl.) i dnevni odmor; Površina za zapis brzine je izdeljena linijama na najmanje svakih 20 km/h sve do gornje granice beleženja. Svaka linija podele je označena brojnom vrednošću odgovarajuće brzine. Poslednja linija podele mora da se podudara sa gornjom granicom mernog opsega brzine. Površina ili površine predviđene za zapis vremenskih perioda moraju biti obiležene tako da je moguće jasno razlikovati zapise aktivnosti vozača. Na svakom tahografskom listiću moraju biti i sledeći podaci: - ime ili znak proizvođača listića; - oznaka homologacije listića (slovo E); - kontrolne brojeve na osnovu kojih se određuje u kojim tahografima listić može da se koristi; - gornja granica mernog opsega brzine; - vremenska skala sa vrednošću najmanjeg podeljka od 5 minuta. Na tahografskom listiću nalazi se i prazan prostor na kojem vozač upisuje sledeće podatke: - ime i prezime; - datum i mesto početka i završetka korišćenja listića; - registarsku oznaku vozila u kojem se listić koristi; - stanje na brojčaniku pređenog puta vozila u momentu postavljanja i vađenja listića. Na koji način odrediti koji listić odgovara nekom tahografu? Na identifikacionoj pločici tahografa se nalazi, kao što je i predhodno navedeno, i homologaciona oznaka i kontrolni broj tahografskog listića koji se sme postaviti u tahograf, a na brzinomeru maksimalna brzina koja se može pokazati. Kod "običnih" tahografa na identifikacionoj nalepnici postoji oznaka u vidu latiničnog slova B i kontrolni broj (npr. 123 što se vidi Slici 2.), na osnovu koje se bira tahografski listić. Naime, u centralnom delu taholistića (Slika 4.), namenjenom za upis podataka od strane vozača, mora postojati navedena oznaka sa istim kontrolnim brojem kao na tahografu. Pored toga, potreban je još jedan uslov da bi listić bio odgovarajući, odnosno mora se slagati maksimalna brzina na brzinomeru sa maksimalnom brzinom na listiću (i ovaj podatak je upisan u centralno polje listića). Kod "EVRO" tahografa homologacona oznaka je oblika E1 (broj je promenljiv) sa kontrolnim brojem (npr. 04, Slika 1.), i ona mora biti upisana na poleđini taholistića (Slika 3. tu su navedeni svi kontrolni brojevi prema tahografima u kojima se konkretni listić može koristiti). I kod ovih tahografa mora biti ispunjen i uslov da se mora slagati maksimalna brzina na brzinomeru sa maksimalnom brzinom na listiću.

Slika 3. Podaci pomoću kojih se utvrđuje da li listić odgovara “EVRO” tahografu

1.4.

Slika 4. Podatak pomoću kojih se utvrđuje da li listić odgovara “običnom” tahografu

UPOTREBA TAHOGRAFA

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se: postavljanje tahografa i njegova vezanost za određeno vozilo, korišćenje odgovarajućih taho-listići koji se mogu postaviti u odgovarajući tahograf, obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-listiću, usklalđivanje vremena na vremenskoj skali tahografa i uloška, posedovanje rezervnih listića, registrovanje podataka na taho-listiću, posedovanje taho-listića za određeni predhodni period i čuvanje taho-listići u preduzeću određen vremenski interval. Iako u propisima o bezbednosti saobraćaja nije propisan način upotrebe tahografa, svako preduzeće bi trebalo svojim internim aktima da reguliše ovu problematiku, zbog njenog značaja za uspešno poslovanje preduzeća. Da bi vozači znali pravilnu upotrebu "EVRO" tahografa (što je veoma bitno u međunarodnom prevozu) navodi se značenje simbola pored preklopnika, kojih na tahografu može biti jedan ili dva u zavisnosti da li je tahograf namenjen za jednog ili dva vozača. (Možda nije suviše naglasiti da se u zemljama Evropske unije primenjuje princip jedan tahografski listić – jedan vozač, za razliku od propisa kod nas gde je moguće da jedan listić bude korišćen od strane više vozača)

SIMBOL

ZNAČENJE vreme efektivnog upravljanja vozilom uključujući prekide vožnje kraće od pola časa rad vozača u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena upravljanja vozilom vreme u toku 24 časa kad je vozač na raspolaganju radnoj organizaciji (utovar-istovar, čeka zbog carine i dr.) dnevni odmor.

1.5.

NEISPRAVNOSTI TAHOGRAFA

Najčešće neispravnosti celog mernog sistema su: neispravnosti na prenosnom sistemu i neispravnosti strujnog napajanja. Kod mehaničkih tahografa, usled neispravnosti prenosnog sistema, tahograf prestaje da registruje stvarne podatke, odnosno registruje lučne linije kao kad vozilo stoji). Najčešće neispravnosti ovog tipa su: kidanje gipkog vratila, lom ili zaglavljivanje reduktora i povremeno ili stalno izubljivanje izlazne osovine na menjaču zbog pohabanosti ležaja. Usled

neispravnosti prstenastog zaptivača (“semeringa”) “pinjona” može doći do izlivanja ulja u "bužir" gipkog vratila, koje zahvaljujući njenom okretanju može čak doći do tahografa, što dovodi do registrovanja netačnih podataka a u krajnjem slučaju i otkaz tahografa. Na slici 5. je prikazan deo tahografskog listića na kojem su registrovani podaci sa uređajem koji ima opisanu neispravnost. Naime, tamne površine umesto kontinualne izlomljene linije, u polju za registrovanja brzine vozila, su indikator ove neispravnosti. Na sličan način se manifestuje i neispravnosti gipkog vratila, odnosno njena loša pričvršćenost za šasiju vozila i to samo kada se registruju manje brzine vozila. U oba slučaja neispravnost se može primetiti i pomoću kazaljke brzine, koja osciluje ("kazaljka maše") oko konstantne brzine kojom se vozilo kreće. I kod elektronskih tahografa kvarovi prenosnog sistema uzrokuju prestanak registrovanja stvarnih podataka, odnosno na listiću se registruju podaci kao da vozilo stoji i u periodima kada se ono kreće. Kod tahografa Marke Kienzle tip 1318 neispravnost davača impulsa ili prenosnog kabla ima za posledicu da se ne registruje podatak o brzina, već lučna linija čija širina odgovara brzini od 30 km/h. Postoji i blaža forma ispoljavanja ove neispravnosti, tj. samo kada vozilo stoji registruje se navedena lučna linija, a kada se kreće normalno se registruju podaci (Slika 6.). Ovo se može primetiti i pomoću kazaljke za brzinu koja na svakih 8 sekundi pokazuje otklon do brzine od 38 km/h.Oba slučaja manifestovanja neispravnosti zahtevaju odlazak kod servisera. Na slici je prikazana opisana neispravnost.

Slika 5. Registrovanje podataka kod tahografa sa uljem u košuljici gipkog vratila

Slika 6. Registrovanje podataka kod tahografa tipa 1318 sa neispravnim davačem ili prenosnim sistemom

Najteži kvarovi na tahografu nastaju kao posledica velike nestabilnosti napona zbog labavih klema na akumulatoru, pri čemu će otkazati svi elektronski delovi na tahografu. Kod mehaničkih tahografa, sa kvarcnim satom i elektromehaničkim sistemima za zapis radnih vremena, doći će do otkaza ovih delova i pisači će pisati u mestu na tahografskom listiću koji označava trenutak kada je do neispravnosti došlo. Do teških kvarova na tahografu može doći ukoliko se vrši elektrolučno zavarivanje na vozilu, a da nisu odvojene kleme od akumulatora. Pojava da sat i signalizacija povremeno rade a povremeno ne rade ukazuje na neispravnost instalacije u tahografu. Usled otvaranja i zatvaranja tahografa, tokom višegodišnjeg rada, dolazi prvo do kidanja licni, pa tek kasnije do kidanja izolacije, koja dok je celovita žice povremeno spaja i odvaja što se odražava na rad sata i signalizacije na opisani način. Korišćenje taho-listića domaćih proizvođača, je jedan od vidova neispravnosti, jer ne omogućava tačno registrovanje podataka usled neprecizne izrade mernih skala.

1.6.

KONTROLA TAHOGRAFA OD STRANE SOBRAĆAJNE POLICIJE

Kontrola tahografa se sprovodi kroz: neposrednu kontrolu koju na putu sprovode uniformisani pripadnici saobraćajne policije i inspekcijski nadzor u središtu preduzeća koju sprovode oficiri saobraćajne policije. U operativnoj kontroli na putu se proverava posedovanje tahografa s obzirom na propisane norme, funkcionalnost tahografa kroz zapis na taho-listiću i vizuelni pregled pisača i posedovanje odgovarajućeg taho-listića sa aspekta usklađnjnosti mernog opsega na skali brzine tahografa i skali listića. Inspekcijski nadzor se vrši u sedištu preduzeća, odnosno u prostorijama službe koja je zadužena za organizovanje i trajno vršenje unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja. Pri nadzoru se utvrđuje da li je preduzeće opštim aktima (Pravilnik o unutrašnjoj kontroli) regulisalo pitanja iz člana 165. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, među kojim a je i pitanje koje se odnosi na tahografe. Na osnovu odredbi iz tog pravilnika konstatuje se da li se sprovodi kontrola (i kakva) ispravnosti i korišćenja tahografa, odnosno pregled i evidencija tahografskih traka ili ploča. Na osnovu podataka iz putnih naloga i taho-listića utvrđuje se poštovanje odredbe koje se odnose na: odmore vozača, vreme upravljanja

vozilom, pređeni put u toku dana i maksimalne dozvoljene brzine. Na osnovu zapisa sa listića ocenjuje se ispravnost tahografa. Na ovom mestu treba podsetiti, da je neispravnost tahografa, prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima svrstana u teže neispravnosti vozila, tj. tretira se isto kao neispravnost kočnog sistema i uređaja za upravljanje.

2. TAHOGRAF

-propisi i njihova primena2.1.

UVOD

Tahograf i njegova primena u saobraćaju su nastali kao posledica težnje vlasnika voznih parkova da imaju što precizniji uvid u racionalnost upotrebe vozila. Posmatrajući istorijski razvoj ovog uređaja uočava se tendencija za sprečavanje zloupotreba od strane vozača i povećanje broja zapisanih podataka na tahografskom ulošku (u daljem tekstu taholistić). Pravilna upotreba tahografa pored velike pomoći vlasnicima vozila u kontroli eksploatacije vozila, predstavlja i element za povećanje nivoa bezbednosti saobraćaja, kao i sredstvo za veštačenje saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovala vozila sa tahografom. Etimon reči tahograf su grčke reči tachys-brzina i grapho-beležim, dakle uređaj koji pored merenja brzine u isto vreme vrši i njeno registrovanje.

2.2.

DEFINICIJE I PROPISI

U zakonima koji tretiraju problematiku drumskog saobraćaja (Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju, Zakon o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, Zakon o prevozu opasnih materija, Zakon o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima – ZOBS i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima -ZBS) pojam “Tahograf” se koristi jedino u kaznenim odredbama ZOBS-a i članu 164. ZBS-a, kojim se bliže određuje unutrašnja kontrola bezbednosti saobraćaja. U stavovima 6. i 7. člana 189. ZOBS-a propisano je sledeće: “Kada upravlja motornim vozilom vozač mora kod sebe da ima individualnu kontrolnu knjižicu i da u nju upisuje svoje aktivnosti i dužan je da je pokaže na zahtev ovlašćenog lica. Izuzetno od odredbe stava 6. ovog člana, individualnu kontrolnu knjižicu ne mora da ima vozač ako je u vozilo ugrađen uređaj koji obezbeđuje upisivanje vremena vožnje članova posade, vremena provedenog u obavljanju profesionalnih aktivnosti koje ne spada u upravljanje vozilom, kao i vremena odmora, brzine vozila i pređenog rastojanja.” Tekst koji je istaknut tamnim slovima može predstavljati definiciju onoga što u praksi zovemo EVRO tahograf. Ni u podzakonskim aktima koji su proistekli iz odredaba ZOBS-a i ZBS-a, (Pravilnik o dimenzijama, ukupnim masama i osovinskom opterećenju vozila i osnovnim uslovima koje moraju da ispunjavaju uređaji i oprema na vozilima u saobraćaju na putevima- u daljem tekstu Pravilnik o masama i uređajima vozila; Pravilnik o ukupnom trajanju vremena upravljanja sa vozilom, odmorima vozača i načinu rada udvojenih posada na vozilima, u obimu koji utiče na bezbednost upravljanja vozilom- u daljem tekstu Pravilnik o vremenu upravljanja; Pravilnik o tehničkom pregledu vozila) pojam “tahograf”, takođe, nije precizno određen. U članu 49. Pravilnika o masama i uređajima vozila, poglavlje 7. Uređaji za kontrolu i davanje znakova, u odredbama vezanim za obavezu posedovanja tahografa kaže se: “tahograf koji pokazuje i registruje brzinu, vreme i pređeni put vozila duž celog puta”. Naredbom o etalonima i merilima za koje je obavezan pregled u delu Etaloni i merila specijalnih namena i ostalih fizičkih veličina svrstani su i “hronotahografi” kao merila koja se koriste u saobraćaju. Dakle, minimalan propisan broj funkcija tahografa odnosno hronotahografa je pokazivanje i registrovanje brzine, vremena i pređenog puta. Ako se sada vratimo na odredbe date u stavu 6. i 7. člana 189. ZOBS-a može se zaključiti sledeće:

-

individualna kontrolna knjižica je obavezna za vozače motornih vozila (nije precizirano kojih motornih vozila, a posmatrano u kontekstu odredaba ostalih stavova navedenog člana može se pretpostaviti da se radi o vozilima najveće dozvoljene mase preko 3.500 kilograma),

-

ukoliko na vozilu postoji tahograf kod kojeg postoje mogućnosti za registrovanje drugih aktivnosti vozača koje ne spadaju u upravljanje vozilom (EVRO tahograf), vozač ne mora imati individualnu kontrolnu knjižicu i

-

kada na vozilu postoji tahograf koji ispunjava minimalno propisane uslove neophodna je i individualna kontrolna knjižica vozača popunjena na način propisan Pravilnikom o vremenu upravljanja.

U članu 49. Pravilnika o masama i uređajima vozila određena su vozila koja moraju imati ugrađene tahografe, na neprecizan i nepotpun način koji je proizvodio pogrešna tumačenja i primene. Odredba tačke 2) koja glasi: ”na autobusima, osim na autobusima za gradski i prigradski saobraćaj: ...”, bez obzira na odredbu tačke 3) kojom su obuhvađeni autobusi za gradski i prigradski saobraćaj, imala je za posledicu pogrešno tumačenje da ti autobusi ne moraju imati tahograf (ovakvih tumačenja ima i u nekim udžbenicima i priručnicima za polaganje vozačkog ispita). Osnovni uzrok pogrešnih tumačenja je, pored odredbi Pravilnik iz 1975. godine prema kojima autobuse za gradski saobraćaj nisu morali posedovati tahografa (odnosno, od 01.01.1978. godine morali su imati specijalne tahografe koji registruju podatke o brzini kretanja vozila na poslednjih 1000 metara) i loše izabrana formulacija. Posledice tumačenja uočene su u praksi: autobusi, dobijeni kao humanitarna pomoć kao i autobusi nekih privatnih prevoznika, učestvovali su u gradskom saobraćaju a nisu imali tahografe. Odredbama tačaka 5) i 6) određeno je da teretna vozila najveće dozvoljene mase preko 5 t, odnosno specijalna i radna vozila koja mogu razviti brzinu veću od 30 km/h, moraju posedovati tahograf. Članom 10. ZOBS-a teretno vozilo je definisano kao svako motorno vozilo koje je namenjeno za prevoz stvari, dok definicije specijalnih i radnih vozila ne postoji. Vozila namenjena za vuču vozila (tegljači) nisu obuhvaćeni ni analiziranim članom Pravilnika ni navednim članom ZOBS-a. JUS M.N0.010 definiše kao posebnu grupu automobila: teretni, automobil za vršenje rada i automobil za vuču vozila, dok posebna grupa specijalnih vozila ne postoji i ona su podgrupe u grupi autobusa, putničkih i teretnih automobila. Prema tome, ako u nedostatku zakonske definicije primenimo standard (odnosno u specijalna vozila uvrstimo sva specijalna vozila iz navedenih grupa) i odredbe tačke 6) tahograf bi bio obavezan i na vozilima hitne pomoći, servisnim vozilima, interventnim vozilima itd. odnosno specijalnim teretnim vozilima bez obzira na najveću dozvoljenu masu (?), ali ne i na tegljačima. Pored navedenih kategorija, tačkom 4. propisana je obaveza posedovanja tahografa i za trolejbuse za gradski saobraćaj (u praksi ova vozila nemaju tahografe).

2.3.

PERIODIČNA KONTROLA TAČNOSTI RADA TAHOGRAFA

Naredbom o etalonima i merilima za koje je obavezan pregled propisana je periodična kontrola etalona i merila i vrste merila za koje je obavezno ispitivanje tipa. Prema navedenoj Naredbi za hronotahograf je obavezno ispitivanje tipa merila i periodična kontrola (“baždarenje”) sa rokom od jedne godine. U praksi, postije tahografi za koje nije izvršeno ispitivanje tipa merila i kojima je istekla važnost rešenja o odobrenju tipa, a za koje se vrši periodična kontrola tačnosti (u suprotnosti sa članom 49. Zakona o mernim jedinicama i merilima). Pored toga, po izvršenom pregledu na tahograf se postavljaju nalepnice (godišnji žig) koje u krajnjem slučaju omogućavaju da se sledeća periodična kontrola vrši za dve godine minus jedan dan. Periodičnu kontrolu vrše akreditovane laboratorije. U opštim odredbama metrološkog uputstva za pregled hronotahografa u tački 4. stava 3. kaže se: "Pregled tahografa u upotrebi (nakon postavljanja u vozilu) obavljaće se prema posebnom uputstvu". To uputstvo

još uvek nije napisano, tako da se pregled tahografa obavlja isključivo na radnom stolu, nezavisno i neobavezujuće u odnosu na vozilo na koje će biti postavljen. To praktično znači da vozilo može imati uredno žigosan tahograf, a da registruje podatke koji nisu tačni.

2.4.

UPOTREBA TAHOGRAFA

Pod upotrebom tahografa podrazumeva se: postavljanje tahografa i njegova vezanost za određeno vozilo, korišćenje odgovarajućih taho-listići koji se mogu postaviti u odgovarajući tahograf, obaveza upisivanje potrebnih podataka na taho-listić, usklađivanje vremena na vremenskoj skali tahografa i uloška, posedovanje rezervnih listića, registrovanje podataka na taho-listiću, posedovanje taho-listića za određeni predhodni period i čuvanje taho-listići u preduzeću određen vremenski interval. U propisima o bezbednosti saobraćaja nije definisan način upotrebe tahografa. U članu 165. ZBS-a definisana su pitanja koja su dužni da regulišu organizacije i organi, koji moraju da organizuju i trajno vrše unutrašnju kontrolu bezbednosti saobraćaja, od kojih je jedno pitanje i: “ispravnost i korišćenje tahografa i kontrola i evidencija tahografskih traka ili ploča”. Dakle, kompletna problematika upotrebe je prebačena da bude definisana opštim aktima preduzeća koja, kao što je istaknuto na početku teksta, tahografe uglavnom smatraju “nužnim zlom”.

2.5. KONTROLA TAHOGRAFA OD STRANE RADNIKA SAOBRAĆAJNE POLICIJE Kontrola tahografa se sprovodi kroz: neposrednu kontrolu koju na putu sprovode uniformisani pripadnici saobraćajne policije i inspekcijski nadzor u sedištu preduzeća koju sprovode oficiri saobraćajne policije. U operativnoj kontroli na putu se proverava posedovanje tahografa s obzirom na propisane norme, funkcionalnost tahografa kroz zapis na taho-listiću i vizuelni pregled pisača i posedovanje odgovarajućeg taho-listića sa aspekta usklađenosti mernog opsega na skali brzine tahografa i skali listića. Inspekcijski nadzor se uglavnom vrši u sedištu preduzeća (pod uslovom da preduzeće ima sedište, jer ima dosta slučajeva da na adresama gde su preduzeća registrovana nisu nikada poslovala), odnosno u prostorijama službe koja je zadužena za organizovanje i trajno vršenje unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja (Obaveza iz člana 8. ZOBS-a i 164. ZBSa). Pri nadzoru se utvrđuje da li je preduzeće opštim aktima (Pravilnik o unutrašnjoj kontroli) regulisalo pitanja iz člana 165. ZBS-a među kojim je i već navedeno koje se odnosi na tahografe. Na osnovu odredbi iz tih pravilnika, koji su najčešće prepisani, konstatuje se da li se sprovodi kontrola (i kakva) ispravnosti i korišćenja tahografa, odnosno pregled i evidencija tahografskih traka ili ploča. Na osnovu podataka iz putnih naloga i taho-listića utvrđuje se poštovanje odredbe koje se odnose na: odmore vozača, vreme upravljanja vozilom, pređeni put u toku dana i maksimalne dozvoljene brzine. Na osnovu zapisa sa listića ocenjuje se ispravnost tahografa. Da bi se oba vida kontrole onemogućila, odnosno sprečilo preduzimanje mera za prekršaje koje su učinili vozači, uočene su sledeće pojave:

-

uređaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako što se deluje na pojedine sklopove koji su dostupni vozaču, a što se relativno lako može utvrditi vizuelnim pregledom tahografa ili zapisa (krivljenje ili blokiranje pisača, neispravnost sata, vožnja sa otvorenim tahografom, vraćanje uloška unazad, postavljanje neodgovarajućeg uloška, nezamenjivanje uloška na vreme i sl.);

-

uređaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako što se deluje na pojedine sklopove koji nisu dostupni vozaču, odnosno u kućište ili na prenosnom mehanizmu se ugrađuju neodgovarajući sklopovi ili se instaliraju dodatni (pri čemu se izvode komande koje su dostupne sa vozačkog mesta kako bi se po želji vozača omogućilo netačno registrovanje podataka samo u pojedinim intervalima vremena ili delovima puta), a što se ne može lako utvrditi ni vizuelnim pregledom tahografa ni zapisa (ugradnja neodgovarajućeg reduktora ili davača impulsa, ugradnja “deturbina” sa komandom koja ima nekoliko mogućih položaj u kojima se za tačno određenu vrednost umanjuje pokazna i registrovana brzina ili sa komandom u vidu potenciometra, gde vrednost umanjenja brzine ili pređenog puta se reguliše po želji vozača, ugradnja neodgovarajućeg satnog mehanizma i sl.);

-

tahografski ulošci se menjaju češće u toku vožnje (posebno kada su na njima očigledni učinjeni prekršaji), a najčešće ispred mesta na kojem se nalazi patrola saobraćajne policije (čiju lokaciju znaju iskustveno ili zahvaljujući “kolegijalnosti” i komunikaciji preko mobilnih telefona) i pri čemu predhodne uloške unište ili sklone;

na osnovu različitih ugovora preduzeća, navodno, ustupaju vozila fizičkim licima, čime se izbegava obaveza organizovanja i trajnog vršenja unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja, odnosno zahvaljujući različitom zakonskom tretmanu preduzeća koja se bave prevozom i privatnih auto-prevoznika, izbegavaju se visoke novčane kazne koje su zaprećene za kršenje propisa od strane vozača transportnih preduzeća (npr. ako je vozač upravljao vozilim, najveće dozvoljene mase preko 20 tona, duže od 8 časova i pri čemu je prešao više od 500 km predviđena je članom 221. ZBS-a novčana kazna zbog privrednog prestupa za pravno lice od 300.000 do 3.000.000 miliona dinara, a za odgovorno lice od 20.000 do 200.000, dok za autoprevoznika za nepoštovanje iste odredbe ne postoji kaznena odredba jer je član 224. ZBS-a brisan, odnosno za vozač je članom 228. tačka 31. predviđena kazna od 1500 dinara). Pored ovih namernih pojava onemogućavanja kontrole postoje i nenamerne (?) i one se uglavnom odnose na korišćenje taho-listića domaćih proizvođača, na kojima dolazi do netačnog registrovanja podataka usled neprecizne izrade mernih skala. Uočena je i pojava korišćenja uređaja koji brzinu mere u MPH (miljama na sat). Kontrolu tahografa, takođe, otežavaju i nepotpuni i neprecizni propisi u pogledu obaveze posedovanja tahografa, čime su i mere koje je potrebno preduzeti nejasne i neprecizne. Na kraju, neefikasnosti kontrole tahografa doprinosi i neprimenjivanje svih propisanih odredbi ZOBS-a od strane radnika sobraćajne policije, pre svega odredbe koja se odnosi na posedovanje individualne kontrolne knjižice, čime je onemogućen uvid u vreme upravljanja vozilima najveće dozvoljene mase od 3.5 do 5 tona.

2.6.

KLASIFIKACIJA TAHOGRAFA

Podela tahografa se može sprovesti po više kriterijuma: prema načinu rada, prenosnom sistemu, obliku medijuma za zapis, dužini perioda zapisa, posebnoj nameni itd. Prema nameni postoje tahografi koji su namenjeni samo za osnovne funkcije praćenja trenutne brzine i pređenog puta u funkciji vremena (ovakvi tahografi su propisani članom 49. Pravilnika o dimenzijama i masama). Ovi tahografi se mogu nazvati “obični” a negde u literaturi se može naći i naziv “putopisači”. Pored njih postoje tahografi koji pored navedenih osnovnih zapisa omogućavaju zapis vremena provedenog u obavljanju

profesionalnih aktivnosti koje ne spada u upravljanje vozilom. Kako je ovaj tahograf postao obavezan u zemljama EU može se nazvati EVRO tahograf. Prema načinu kako se informacija o pređenom putu prenosi i obrađuje tahografi se mogu podeliti na mehaničke, elektronske i digitalne. Mehanički tahografi informaciju o pređenom putu dobijaju od izlazne osovine menjača ili diferencijala preko gipkog vratila (sajle), To obrtanje sajle, u samom tahografu, se pretvara u kretanja kazaljke i pisača i aktiviranje brojača pređenog puta. Na izlazu iz menjača ili diferencijala moraju postojati mehanički reduktori (“pinjoni”) koji broj obrtaja koji se dobija od menjača ili diferencijala za pređenih 1000 m puta prilagođava na konstantu mehaničkih tahografa, koja je obično 1000 obr/km ili 623 obr/ km. Elektronski tahografi prihvataju i obrađuju elektronske impulse koji se dobijaju od pretvarača mehničkog kretanja u elektronske impulse (davač impulsa) i koji se postavljaju na izlazu iz menjača ili diferencijala. Veza između tahografa i davača se ostvaruje putem električnog kabla sa tri ili četiri voda. Digitalni tahografi funkcionišu na sličan način kao i elektronski, pri čemu davač ipulsa digitalnog tahografa, pored impulsa koji predstavljaju broj obrtaja, šalju prema tahografu i kodirane podatke, koji se u samom tahografu porede sa osnovnim i ukoliko se javi neusklađenost podataka, vozaču će biti signaliziran kvar. Prema dužini perioda zapisa tahografi mogu biti jednodnevni i sedmodnevni.

2.6.1 Označavanje tahografa Na tahografima postoje identifikacione ploče ili nalepnice na kojima se nalaze sledeći podaci: - naziv proizvođača; - serijski broj uređaja; - oznaku tipa uređaja; - konstantu tahografa u obliku k=... obr/km (za mehaničke tahografe) i k=...imp/km (za elektronske tahografe sa nepromenjivom konstantom, tahografi sa podesivom konstantom moraju imati dodatnu nalepnicu sa vrednošću konstante) - dozvoljeni ugao nagiba uređaja ako je konstrukciono potreban (sa dozvoljeno donjom i gornjom granicom) - homologacionu oznaku tahografskog listića koji se sme postaviti u tahograf. Primer označavanja tipa i podvrsta običnih tahografa marke KIENZLE: 1308 – 02 - 05  1308- tip tahografa;  02- varijanta (01- jednodevni, registruje osnovne podatke, prilagođeni za švajcerska vozila, 02- jednodevni, osnovni podaci, 03- jednodevni, registruje osnovne podatke i broj obrtaja, prilagođeni za švajcerska vozila, 04- jednodevni, registruje osnovne podatke, 05- sedmodnevni, registruje osnovne podatke, prilagođeni za švajcerska vozila, 06- sedmodnodevni, registruje osnovne podatke, 07- sedmodnodevni, registruje osnovne podatke i broj obrtaja osim tahografa tip 1318);  05- dodatni uređaj

Primer označavanja EVRO tahografa marke KIENZLE: 1318 – 26 – 45 – 41  1318–tip;  2–podvrsta (2- automatski, 3- standard)  6–varijanta (4-registruje osnovne podatke za jednog vozača, 5-registruje osnovne podatke za jednog vozača i broj obrtaja motora, 6-registruje osnovne podatke za jdva vozača i broj obrtaja motora, 7-registruje osnovne podatke za dva vozača);  45, 41–dodatni uređaji

2.7.

OSNOVNI DELOVI TAHOGRAFA

Osnovni delovi tahografa su:  pokazni uređaji (daljinomer, brzinomer i satni mehanizam);  uređaj za registrovanje podataka (mehanizam koji pokreće tahografski listić i pisači za zapis pređenog puta, brzine kretanja vozila i vremenskih perioda profesionalnih aktivnosti i odmora vozača). Bez obzira na način prenosa i obrade informacije o brzini i pređenom putu, tahografi imaju isti medijum za zapisivanje tih podataka - tahografski listić ili traku. Osnovu sistema zapisivanja podataka, u funkciji vremena, čini satni mehanizam koji okreće traku ili listić čime se povezuje zapis trenutne brzine i pređenog puta sa stvarnim vremenom, kada je do zapisa i došlo. Opisati i druge delove tahografa (indikator prekoračenja brzine i uređaj za podešavanje brzine kada se indikator uključuje, bravu tahografa, osovina koja okreće taho listić, reper za usklađivanje vremena na satu i listiću, odnosno za očitavanje vremena sa listića, uređaji za razdvajanje taho listića kod sedmodnevnog tahografa)

2.7.1 Tahografski listići Da bi se na tahografskom listiću mogli realno registrovati mereni podaci on mora biti odgovarajućeg kvaliteta izrade i mora odgovarati tipu tahografa. Tahografski listići mogu biti u obliku trake (za najstariji tip tahografa čija je upotreba dozvoljena do kraja ove godine prema Pravilniku o metrološkim uslovima za tahografe), u obliku diska za jednodnevne i sedmodnevne tahografe i u obliku paketa od sedam listića u obliku diska za sedmodnevne tahografe. Dakle, umesto paketa od sedam listića, u sedmodnevnim tahografima mogu se koristiti i posebno pravljeni jednodnevni listići za sedmodnevni tahograf, koji se moraju koristiti uz adaptersku pločicu koja omogućava pričvršćivanje listića za podlošku sa “špicevima”, preko koje satni mehnaizam okreće listić. Trake i listići se izrađuju od hartije, koja je presvučena posebnim premazom odnosno registrujućim slojem (sa jedne ili obe strane) na kojima pisači registruju trag pri prelasku preko listića. Tahografski listić sadrži sledeća polja: - površinu predviđenu za zapis brzine, - površinu predviđenu za zapis pređenog puta; - jednu ili više površina predviđenih za za zapis 4 vremenska perioda: efektivnog upravljanja vozilom, rad vozača u vezi sa upravljanjem vozilom, osim efektivnog vremena upravljanja, vreme kada je vozač na raspolaganju preduzeću (utovaristovar, čekanje na carini i sl.) i dnevni odmor; Površina za zapis brzine je izdeljena linijama na najmanje svakih 20 km/h sve do gornje granice beleženja. Svaka linija podele je označena brojnom vrednošću odgovarajuće brzine. Poslednja linija podele mora da se podudara sa gornjom granicom mernog opsega brzine. Površina ili površine predviđene za zapis vremenskih perioda moraju biti obiležene tako da je moguće jasno razlikovati zapise. Na svakom tahografskom listiću moraju biti i sledeći podaci: - ime ili znak proizvođača listića; - oznaka homologacije listića (slovo e); - oznaka homologacije tahografa u kojima listić može da se koristi; - gornja granica mernog opsega brzine; - vremenska skala sa vrednošću najmanjeg podeljka od 5 minuta. Na svakom tahografskom listiću mora biti predviđen prazan prostor na kojem vozač upisuje sledeće podatke: - ime i prezime; - datum i mesto početka i završetka korišćenja listića; - registarsku oznaku vozila u kojem se listić koristi;

-

stanje na brojčaniku pređenog puta vozila u momentu postavljanja i vađenja listića.

Primer utvrđivanja odgovarajućeg listića prema vrsti tahografa.

2.7.2 Pisači Pisači su čelične igle koje su elastično spregnuti sa pokretnim nosačem čime je omogućen stalni kontakt između njih i listića. Postavnjeni su po jednom poluprečniku kružne osnove kućišta tahografa po sledećem rasporedu (posmatrano od centra osnove): put, vreme i brzina. Pisači u svom kretanju imaju mogućnost pomeranja po pravcu poluprečnika na kojem se nalaze, u oba smera, u tačno određenom intervalu. Pisač za put ima interval kretanja čija širina odgovara širini površine na taho listiću za registrovanje pređenog puta. On se kreće od jednog graničnog položaja prema drugom graničnom položaju i kada se taj krajnji položaj dostigne pisač se kreće u suprotnom smeru. Kada se vozilo zaustavi pisač za put staje i ostaje na tom mestu sve do pokretanja vozila, nakon čega nastavlja da se kreće u onom smeru u kojem se kretao pre zaustavljanja vozila. Ova osobina pisača za put se može iskoristiti za dokazivanje nekih nepravilnosti pri upotrebi tahografa. Zapis koji registruje ovaj pisač, kad pređe put od jednog do drugog krajnjeg položaja, svog intervala kretanja, odgovara pređenom putu vozila od 5 km. Izlomljena linija u obliku špica, koja se dobija kada se pisač vrati u posmatrani početni položaj, odgovara pređenom putu vozila od 10 km. Što je ugao, koji zaklapa linija zapisa pređenog puta (između dva krajnja položaja) i poluprečnika taho listića koji prolazi kroz tačku u kojoj linija dostiže jedan ili drugi krajnji položaj, manji to je veća brzina kretanja vozila, odnosno što su špicevi širi vozilo je sporije. Pisač za registrovanje vremena kod običnih tahografa registruje vreme kretanja odnosno mirovanja vozila. U ovom slučaju ovaj pisač ima isti pogon kao i ostala dva, odnosno kad se vozilo kreće i on se kreće u intervalu određene širine (osciluje sa malom amplitudom) usled čega se na taho listiću registruje deblja lučna linija. Kada se vozilo zaustavi staje i pisač, u mestu u kom se našao, i usled okretanja taho listića dolazi do registrovanja tanke lučne linije na taho listiću. Kod EVRO automatik tahografa pisač za vreme pokreće elektromotor koji registruje zapise različite debljine u zavisnosti od aktivnosti vozača. Ovaj motor se aktivira pomoću preklopnika za pojedine profesionalne aktivnosti i odmor. Kod EVRO standard tahografa aktivnosti vozača se registruju u različitim određenim (obeleženim) nivoima površine za registrovanje vremena, lučnim linijama iste širine osim vremena upravljanja vozilom koja je nešto šira. Pisač za brzinu je, u svakom trenutku, pokazuje otklon od početnog položaja koji odgovara trenutnoj brzini vozila. Dakle kada vozilo miruje pisač se nalazi u početnom (najnižem položaju), pa kako se taho listići okreće registruje se tanka lučna linija neposredno iznad vremenske skale koja deli površinu za registrovanje brzine od površine za registrovanje vremena. Pokretanjem vozila pisač ima otklon adekvatan brzini vozila. Kada se vozilo kreće na listiću se registruje izlomljena linija. Ukoliko su na zapisu brzine vidna oscilovanja sa velikim amplitudama, radi se o upravljanju sa čestim promenama režima vožnje (karakteristično za gradsku vožnju i nervozne vozače) a što su amplitude oscilovanja manje promene režima su ređe (vožnja na otvorenom putu, ekonomična vožnja). Pri zaustavljanju vozila pisač za brzinu se vraća u početni položaj.

2.8.

NEISPRAVNOSTI TAHOGRAFA

Kada se govori o neispravnosti tahografa misli se na neispravnosti celog mernog sistema od priključka na menjaču odnosno diferencijalu pa do samog uređaja. Neispravnosti mogu nastati kao posledica dotrajalosti ili neadekvate istalacije delova mernog sistema (neispravnosti objektivne prirode ali koje ne isključuju odgovornost npr. prekid gipkog vratila, ) ili kao posledica namerne radnje vozača (ili vlasnika vozila) ili nekog drugog (stručnijeg) lica kojom se uređaj dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje. Kada ove radnje izvodi vozač on deluje na pojedine sklopove koji su mu dostupni (i koji ne zahtevaju rastavljanje uređaja) i to se relativno lako može utvrditi vizuelnim pregledom tahografa ili zapisa (krivljenje ili blokiranje pisača, vožnja sa otvorenim tahografom, vraćanje uloška unazad, postavljanje neodgovarajućeg uloška, nezamenjivanje uloška na vreme i sl.). S obzirom na lakoću otkrivanja navedenih neispravnosti, u poslednje vreme uređaj se dovodi u neispravno ili nefunkcionalno stanje tako što se deluje na pojedine sklopove koji nisu dostupni vozaču,

odnosno u kućište ili na prenosnom mehanizmu se ugrađuju neodgovarajući sklopovi ili se instaliraju dodatni (pri čemu se izvode komande koje su dostupne sa vozačkog mesta kako bi se po želji vozača omogućilo netačno registrovanje podataka samo u pojedinim intervalima vremena ili delovima puta), a što se ne može lako utvrditi ni vizuelnim pregledom tahografa ni zapisa (ugradnja neodgovarajućeg reduktora ili davača impulsa, ugradnja “deturbina” sa komandom koja ima nekoliko mogućih položaj u kojima se za tačno određenu vrednost umanjuje pokazna i registrovana brzina ili sa komandom u vidu potenciometra, gde vrednost umanjenja brzine ili pređenog puta se reguliše po želji vozača, ugradnja neodgovarajućeg satnog mehanizma i sl.). U objektivne neispravnosti može se ubrojati korišćenje taho-listića domaćih proizvođača, na kojima dolazi do netačnog registrovanja podataka usled neprecizne izrade mernih skala, i gde je veoma teško dokazati odgovornost vozača. Uočena je i pojava korišćenja uređaja koji brzinu mere u MPH (miljama na sat).

PRILOG 1 Kaznene odredbe Zakona o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima koje se odnose na neispravnost tahografa, odnosno neposedovanja individualne kontrolne knjižice ČLAN 222. Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice: 25) ako u saobraćaju na putu upotrebljava vozilo koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog opterećenja ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahograf i pneumatike (član 192. stav 1.); Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 6.000 do 60.000 dinara i odgovorno lice u preduzeću, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu. ČLAN 223. Novčanom kaznom od 60.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj samoupravna interesna zajednica ili drugo pravno lice: ... 14) ako naredi ili dozvoli da njegovim motornim i priključnim vozilom u saobraćaju učestvuje vozač bez individualne kontrolne knjižice, kao i ako u njoj nije upisan pregled aktivnosti vozača (član 189. stav 6.); ... Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u preduzeću, samoupravnoj interesnoj zajednici ili drugom pravnom licu. Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana i u organu društveno-političke zajednice ili drugom državnom organu. ČLAN 226. Novčanom kaznom od 1.800 do 9.000 dinara ili kaznom zatvora do 60 dana kazniće se za prekršaj: 32) vozač koji u saobraćaju na putu upravlja vozilom koje ne ispunjava propisane uslove u pogledu dimenzija, ukupne mase ili osovinskog opterećenja ili nema ispravne propisane uređaje za upravljanje, uređaje za zaustavljanje, uređaje za spajanje vučnog i priključnog vozila, tahograf i pneumatike ili nema tahograf ili ga za vreme vožnje ne uključi (član 192. stav 1.); Za prekršaje iz tač. 2, 3, 4, 11, 12, 14, 15, 16, 18, 19, 20, 27, 28, 36 i 37. stava 1. ovog člana vozaču ili vozaču instruktoru će se uz kaznu izreći i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca do jedne godine, a i za druge prekršaje iz tog stava ta mera se može izreći u istom trajanju. Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kojim je izazvana neposredna opasnost za drugog učesnika u saobraćaju ili prouzrokovana saobraćajna nezgoda, učinilac će se kazniti novčanom kaznom od 4.500 do 21.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 do 60 dana, a vozaču će se uz kaznu izreći i zabrana upravljanja motornim vozilom u trajanju od 3 meseca do jedne godine.

PRILOG 2 Kaznene odredbe Zakona o mernim jedinicama i merilima ČLAN 77. Novčanom kaznom od 15.000 do 150.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće i drugo pravno lice: ... 2) ako upotrebe ili stave u promet merilo za koje je po ovom zakonu obavezno ispitivanje tipa, a za koje nije izdato rešenje o odobrenju tipa merila i koje nije na propisan način žigosano odnosno snabdeveno uverenjem o ispravnosti merila; ... Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu. Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 1.000 do 10.000 novih dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, u organu republike članice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u republici članici. Uz novčanu kaznu za radnje iz stava 1. ovog člana može se izreći i zaštitna mera oduzimanja merila kojim je učinjen privredni prestup. ČLAN 79. Novčanom kaznom od 3.000 do 30.000 novih dinara kazniće se za privredni prestup preduzeće i drugo pravno lice: ... 3) ako stave u promet ili upotrebe etalon, odnosno merilo za koji je prestao da važi žig, odnosno uverenje o ispravnosti (član 62. stav 5.); ... Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u preduzeću i drugom pravnom licu. Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od od 150 do 1.500 novih dinara i odgovorno lice u organu Savezne Republike Jugoslavije, u organu republike članice, odnosno organu teritorijalne organizacije i lokalne samouprave u republici članici. ČLAN 81. Uz novčanu kaznu za prekršaj iz člana 79. i 80. ovog zakona može se izreći i zaštitna mera oduzimanja merila kojim je učinjen prekršaj i zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi.