190234673 Korak Po Korak Do Kucnog Biznisa

MALA BIBLIOTEKA SRBIJA 21 – NOVI PO^ETAK PREDUZETNI^KI DUH Kako sam uspeo? KORAK PO KORAK DO KU]NOG BIZNISA

Autorka Mirjana Radovi}-Markovi}

2006. 1

KORAK PO KORAK DO KU]NOG BIZNISA Izdava~ Demokratska stranka - Istra`iva~ko-izdava~ki centar Beograd, Nu{i}eva 6 011/3244 511 [email protected] Glavni i odgovorni urednik: Slobodan Gavrilovi} Zamenik glavnog urednika: Dragan Beli} Urednici: Aleksandar Denda, prof. dr Radmila Grozdani} Autorka: Mirjana Radovi}-Markovi} Redakcija: Sawa Jovi~i}, Tawa Milisavqevi}, David Radakovi} Kompjuterska obrada: Jasmina @ivkovi} Lektor: Miroslav Josi}

Sa`etak Bizis kod ku}e privla~i qude {irom sveta, bez obzira da li su mladi ili stari, mu{karci ili `ene, razli~itih materijalnih mogu}nosti i nacionalnosti, kao i one sa razli~itim nivoom obrazovawa i prethodnog radnog iskustva. Naime, iako preduzetnici koji rade kod ku}e poti~u iz razli~itog miqea, svi oni imaju ne{to zajedni~ko. To podrazumeva wihovu visoko izra`enu motivisanost, samopouzdanost i spremnost da preuzmu rizik, kao i da naporno rade. Preduzetnici koji rade kod svojih ku}a ispoqavaju istovremeno sposobnost da rade samostalno i da preuzmu punu odgovornost za upravqawe svakim aspektom svog biznisa. Osnovni zadatak ovog priru~nika je da potencijalnim preduzetnicima uka`e na sve prednosti i nedostatke ove vrste biznisa i da im uka`e kako da, korak po korak, ostvare svoje poslovne ciqeve.

Korice: Milan Bogdanovi} [tampa: Evro Giunti, Beograd

Uvod

Tira`: 10 000

Raditi kod ku}e je op{ti trend u svetu koji }e se nastaviti i u budu}nosti, s obzirom da sve ve}i broj qudi napu{ta „korporativni `ivot”, zamewuju}i ga biznisom koji obavqaju u mnogo opu{tenijem ambijentu svoje ku}e i porodice. Ovu konstataciju potvr|uju istra`ivawa koja

ISBN

2

3

ukazuju da se u svetu svakih deset sekundi zapo~iwe neki novi biznis kod ku}e. Prema statisti~kim podacima, u SAD se za posledwih ~etrnaest godina broj biznisa koji se obavqaju na ovaj na~in pove}ao sa 6 miliona na 32 miliona. Tako|e zna~ajno je napomenuti da se prema proceni nekih ameri~kih stru~waka svakodnevno kod ku}e otvara oko 8.493 novih poslova. Re~ je o legalnim poslovima, a ne o poslovima u sivoj ili crnoj ekonomiji, koji ujedno predstavqaju i jedan od najva`nijih izvora samozapo{qavawa. Imaju}i u vidu ekspanziju biznisa u ku}noj organizaciji, namera nam je da ovim kratkim priru~nikom pru`imo osnovne instrukcije u nekoliko koraka: kako i pod kojim uslovima ga treba pokrenuti, uzev{i u obzir sve wegove prednosti i nedostatke.

1. Prvi korak: Odre|ivawe prednosti obavqawa biznisa kod ku}e Za osnovne prednosti obavqawa biznisa kod ku}e naj~e{}e se izdvajaju wegove slede}e osobenosti: 1. Materijalna u{teda – Jednom od najve}ih prednosti obavqawa biznisa kod ku}e smatra se materijalna u{teda koja se ostvaruje tom prilikom. Ona se pre svega ogleda u velikoj u{tedi sredstava i eliminisawu tro{kova iznajmqivawa poslovnog prostora ili kupovine kancelarije, {to se smatra glavnim tro{kom najve}eg broja malih biznisa. Osim toga, na ovaj na~in se 4

elimini{u i tro{kovi prevoza do radnog mesta i neki drugi sli~ni tro{kovi. 2. Fleksibilnost i sloboda – Na ovaj na~in preduzetnici imaju punu slobodu kod strukturirawa wihovog radnog i slobodnog vremena, {to im omogu}ava da u potpunosti kreiraju vlastiti `ivotni stil. 3. Adaptibilnost – Prednost malog biznisa koji se obavqa kod ku}e, ogleda se i u ~iwenici {to on lak{e i br`e mo`e da se prilagodi kretawima i promenama na tr`i{tu, s obzirom da nije optere}en ogromnom birokratskom procedurom kod dono{ewa odluka, {to je naj~e{}e odlika velikih firmi. 4. Part time opcije – Ova vrsta biznisa pru`a velike mogu}nosti dodatnog anga`ovawa radne snage, koja mo`e biti zaposlena u delimi~nom radnom vremenu. Kada do|e do pove}awa obima poslova i {irewem aktivnosti firme, delimi~na zaposlenost radne snage mo`e da preraste u poslovni anga`man u punom radnom vremenu.

2. Drugi korak: Utvr|ivawe {ta je potrebno i ~ime se treba rukovoditi kod osnivawa biznisa kod ku}e 1. Biznis kod ku}eje posbno atraktivan za `en Kao i kod druge vrste biznisa, i u ovom slu~aju je neophodno registrovati biznis, pribaviti licencu za rad (ukoliko je to potrebno), na}i dobre saradnike, obezbediti finansijska sredstva, dobiti potrebne informacije o porezima i drugim davawima i obavezama 5

prema dr`avi. Ne sme se u}i u posao bez odgovaraju}ih dozvola za pokretawe firme, bez obzira da li se biznis obavqa kod ku}e ili ne. Jedan broj vlasnika biznisa kod ku}e smatra da im nije potrebno da poseduju dozvolu za svoj biznis, Biznis kod ku}e je posebno atraktivan za ba{ zato {to ga obavqaju kod ku}e. Osim toga, treba obratiti pa`wu `ene na one proizvode ~ija je proizvodwa zabrawena u ku}noj radinosti, kao {to su eksplozivi, otrovi, lekovi i sli~no. U mnogim zemqama strogo je zabrawena proizvodwa hrane, pi}a i lekova u ku}noj re`iji. Stoga o tome treba posebno voditi ra~una, pre nego {to se zapo~ne sa biznisom. Pored pomenutog, pri dono{ewu odluke o registrovawu biznisa kod ku}e, potrebno je uva`iti i li~ne afinitete osniva~a i o~ekivawa od vlastitog biznisa. Na primer, s jedne strane, ve}ina `ena preferira izvesnu vrstu sigurnosti u poslu, dok, sa druge strane, one `ele samostalnost, {to iziskuje veliki stepen Rangirawe ciqeva po wihovim pririzika, neizvesnosti i oritetima je od izuzetne va`nosti za postizawe poslovnog nesigurnosti. Ova dva suprotna ciqa ~esto uspeha 6

stvaraju velike konflikte, posebno kada treba da se donese kona~na odluka za zapo~iwawe vlastitog biznisa. Tako|e, ukoliko neka potencijalna vlasnica biznisa kod ku}e ima ve}i broj razli~itih ciqeva, mora da ih rangira po svojoj va`nosti i da odredii prioritete, to jest da izvr{i hijerarhijsko rangirawe li~nih ciqeva. Za primer internog konflikta mo`e da nam poslu`i i osoba ~iji ciqevi ukqu~uju istovremeno veliki uspeh u karijeri i u porodi~nom `ivotu. Oba ova ciqa iziskuju visok stepen anga`ovanosti, ali ~esto vode osobu u dva razli~ita pravca. Mnoge `ene suo~avaju se sa ovom dilemom, i to im ote`ava utvr|ivawe prioriteta. Struktura li~nosti naj~e{}e ima odlu~uju}i uticaj kod usagla{avawa ciqeva, odre|ivawa kompetencija, formirawa o~ekivawa. Tako osoba koja odlu~i da se bavi ra~unovodstvom verovatno }e biti ona koja sebe do`ivqava kao metodi~nu i smirenu li~nost. Odnosno, ona }e svoj li~ni koncept prilagoditi svom pona{awu, koje je konzistentno sa ciqevima i verovawima, ~ak i ako ima problema kod dostizawa postavqenih ciqeva. Mnoge osobe ula`u velike napore da ostvare svoje poslovne koncepte, permanentno u~e}i i razvijaju}i sebe u skladu sa svojim idejama. Pored ve} navedenih dilema, ve}ina `ena koje zapo~iwu biznis kod ku}e ne mogu da prihvate ~iwenicu da svoje radno vreme provode u „~etiri zida”, li{ene ~esto direktne komunikacije sa poslovnim svetom. Isto tako, mnoge ne prilaze ovakvoj vrsti rada profesionalno, kao u poslovima koje obavqaju van ku}e, {to se ogleda u wihovom na~inu odevawa, planirawu vremena, odvajawu poslovnih od porodi~nih obaveza i 7

drugom. Razlog tome se ~esto nalazi i u ~iwenici {to ne znaju ili nedovoqno pripremqene ulaze u osnivawe ove vrste biznisa. Na kraju ovih razmatrawa mo`emo sugerisati da je kod dono{ewa odluke o pokretawu biznisa kod ku}e od izuzetne va`nosti samoprocena. Naime, poznavawe vlastitih znawa, mogu}nosti, navika, slabosti i kvaliteta va`an je korak u proceni da li je za vas samozapo{qavawe dobar izbor ili nije. Onda kada shvatite da imate dobru ideju i kada postanete potpuno sigurni da od we mo`ete da zaradite za `ivot, tada ste sigurno spremni da zapo~nete svoj biznis.

3. Tre}i korak: Pridr`avawe osnovnih pravila za uspe{no obavqawe biznisa kod ku}e Nije lako raditi kod ku}e, iako to izgleda tako na prvi pogled. Mnogi qudi imaju viziju posla u ku}noj organizaciji, koji treba da im omogu}i puno vremena za odmor, dru`ewe, bavqewe porodicom i druge li~ne aktivnosti. O~ekuju da }e na ovaj na~in izbe}i duge poslovne sastanke, prekor {efa ukoliko zakasne na posao i sli~no. Me|utim, iako rad kod ku}e dopu{ta vi{e slobode i razli~ite mogu}nosti za kvalitetnije kori{}ewe vremena, ipak vlasnici biznisa neretko upadaju u druge zamke, s obzirom da pate od nedostatka organizacionih sposobnosti, ne umeju da dobro strukturiraju svoje obaveze i vreme, a ponekad gube i svoj identitet. Da bi se uspelo u poslovnim namerama i 8

izbegle zamke vo|ewa biznisa kod ku}e, nave{}emo nekoliko pravila kojih se treba pridr`avati u poslu: a) Sledite va{e srce – Oja~ajte energijom va{u preduzetni~ku ideju tako {to }e te je pokrenuti i pretvoriti u konkretnu aktivnost. b) Usluge – Razmi{qajte o tome kako }e va{ biznis na jedinstven i originalan na~in da maksimizuje uslugu prema klijentima i potro{a~ima. v) Kupci moraju da budu u sredi{tu va{e pa`we – Poznato je da se svaki biznis ra|a sa nekim proizvodom ili uslugom, a da umire bez kupaca. Stoga, bez obzira koja se vrsta biznisa zapo~iwe, da li e-biznis ili tradicionalni, va`no je odr`avati kontrolu svih wegovih operacija i resursa. Me|u wima, sve vi{e kupci se smatraju najva`nijim resursom. Zato se pove`ite sa va{im kupcima i ponudite im razlog da vam se ponovo vrate. Iz tih razloga veoma je zna~ajno kreirati kod wih pozitivno iskustvo, koje je kombinacija svega {to kupac vidi i u ~emu u~estvuje. Uvek imajte na umu da je dobro iskustvo kupca u saradwi sa vama kqu~ uspeha svakog malog biznisa. g) Istaknite svoju posebnost u odnosu na druge – Prona|ite tr`i{te koje ne odlikuje visok nivo usluga, i ponudite ne{to novo, originalno i kvalitetno. Na primer, umesto jednostavne ponude sekretarskih usluga, ponudite one usluge koje }e da pospe{e razvoj malog biznisa kod ku}e. d) Postanite tehni~ki fanatik – Koristite prednosti najnovijih tehni~ko-tehnolo{kih dostignu}a, koja treba da pomognu da se va{ biznis 9

unapredi i razvije. Stalno inovirajte i doterujte va{u veb prezentaciju i radite na tome kako bi bila {to interesantnija za ve}i broj posetilaca. |) Povezivawe – Od su{tinskog zna~aja je povezivawe preko Interneta sa spoqnim svetom, kao i preko profesionalnih udru`ewa, organizacija i drugog. Ukoliko vas ideja da samostalno obavqate biznis kod ku}e pla{i, udru`ite se sa jo{ nekom poslovnom `enom ili mu{karcem. Prime}uje se u posledwe vreme da se sve ve}i broj `ena udru`uju da rade zajedno. e) Strukturirajte va{e vreme – Potrebno je napraviti dobru organizaciju vremena, kako se ne bi me{ale poslovne obaveze sa privatnim. `) Grupi{ite va{e poslove – Poku{ajte da {to mawe boravite van va{e kancelarije u vreme koje je odre|eno za rad. z) Koristite usluge stru~waka i praktikujte timski rad – Vlasnici biznisa kod ku}e smatraju da sve mogu da dr`e pod svojom kontrolom i ~esto se prema poslu odnose kao roditeqi koji preza{ti}uju svoju decu. Naime, misle da niko ne mo`e boqe od wih da obavi posao. Takav odnos prema poslu mo`e da deluje kao ograni~avaju}i faktor za daqi rast i uspeh biznisa. Zato je potrebno formirati tim stru~waka i spoqnih saradnika koji }e imati kriti~ki pristup poslu i koji }e biti mnogo objektivniji od vlasnika. i) Odredite koji deo ku}e mo`ete da odvojite za kancelariju – Po`eqno je odvojiti jedan deo ku}e kao 10

zaseban prostor u koji mo`e da se smesti sve {to vam je potrebno za obavqawe posla. j) Odredite koliko vam je potrebno novca za osnivawe i razvoj biznisa i kako ga obezbediti – Postoje tri na~ina kako se mo`e do}i do novca, po{to se prethodno napravi i finansijski plan koji sadr`i sve finansijske procene i neophodne pokazateqe: a. li~na sredstva, b. Pozajmice, v. investitori. j) Ovde treba imati posebno u vidu da je kod osnivawa biznisa kod ku}e najboqe obezbediti vlastita sredstva, jer su veoma male {anse da se za ovu vrstu biznisa na|u investitori sa strane ili dobije pozajmica, sve dok ovi poslovi ne za`ive i poka`u se uspe{nim. l) Izaberite pravni oblik firme koji vam najvi{e odgovara – Konsultujte se sa va{im advokatom, kwigovo|om ili drugim stru~wacima, kako bi vam dali savet koji bi vam pravni oblik firme najvi{e odgovarao prema raspolo`ivoj situaciji. Kod izbora se treba rukovoditi slede}im faktorima: a) porezima, b) koli~inom novca kojom se raspola`e, v) strukturom porodice i wihovim ukqu~ivawem u poslove, g) kontaktima sa potencijalnim partnerima, d) planovima razvoja biznisa, |) potro{a~ima, e) brojem zaposlenih u firmi. 11

m) Skupite neophodne informacije – Neki poslovni zadaci su isti za sve vrste malih biznisa, dok se neki razlikuju i specifi~ni su za biznise koji se obavqaju kod ku}e. To treba preduzetnik da ima u vidu kada organizuje svoj biznis. j) Pa`qivo planirawe i prikuplawe informacija, zasnovanih na razgovorima sa ve}im brojem vlasnika privatnih biznisa kod ku}e mo`e da bude veoma od pomo}i za pravilno vo|ewe posla, uspostavqawe radne discipline, racionalnijeg kori{}ewa svih raspolo`ivih resursa, mawe gubqewa vremena i radne energije i sli~no. n) Obezbedite neophodna znawa za vo|ewe poslova – Mnogi qudi imaju dobre poslovne ideje, ali nemaju dovoqno znawa kako da ih realizuju u praksi.

4. ^etvrti korak: Testirawe biznisa i utvr|ivawe da li je biznis kod ku}e na pravom putu do uspeha? Logi~no je o~ekivati da svako ko pokrene neki biznis `eli da on i uspe, bez obzira na vrstu biznisa i na~in na koji se on organizuje i vodi. Ali {ta uop{te zna~i biti uspe{an u poslu? Kao preduzetnik, sasvim je za o~ekivati da ~esto postavqate sebi ovakvo pitawe, s obzirom da tro{ite svoju energiju, vreme i novac, kao i talenat za gra|ewe nekog biznisa. Naime, uprkos va{im naporima, iskustvu i znawu, ponekad mo`e da vam se u~ini da se va{ biznis ne kre}e u `eqenom pravcu. Zbog toga je va`no 12

samoprocewivawe koje mora da bude deo va{eg svakodnevnog menaxment procesa. Saznawe kako radite mo`e biti odli~na osnova u kom pravcu treba daqe i}i. Nave{}emo neke od na~ina, na osnovu kojih mo`e da se utvrdi na „kakvom je putu” va{ biznis: a) Da li ste postigli svoje zacrtane ciqeve? Uporedite va{ biznis plan sa onim {to ste realizovali u poslu. Tako|e, uporedite performanse va{eg biznisa sa konkurenstkim biznisom. Odredite koliko je va{e u~e{}e na tr`i{tu? b) Da li redovno pla}ate va{e ra~une? Jedan od glavnih indikatora uspe{nosti va{eg biznisa je da li ste u stawu da redovno pokrivate sve tro{kove i pla}ate dospele obaveze i da`bine. Ako jeste, onda mo`ete smatrati da va{ biznis dobro funkcioni{e. Ukoliko niste to u mogu}nosti da u~inite, tada je neophodno preduzeti izvesne korake i napraviti dodatne napore kako biste poboq{ali va{e poslovne aktivnosti. Mo`da je potrebno samo da smawite tro{kove. Ili je va{ izbor biznisa bio potpuno pogre{an. c) Da li ste vi{e uradili kao preduzetnik u odnosu na period kada ste bili zaposleni kod nekog poslodavca? Mnogi preduzetnici zapo~iwu svoj vlastiti biznis iz razloga {to nisu bili zadovoqni dotada{wim poslom, materijalnim i dru{tvenim statusom. Stoga, kada ste u{li u preduzetni~ke vode, neophodno je povremeno da se zapitate da li sada vi{e zara|ujete u odnosu na period kada ste radili 13

za drugog? Tako|e, po`eqno je uporediti zarade va{ih kolega koji obavqaju sli~nu vrstu posla, imaju pribli`no obrazovawe i radno iskustvo sa va{im kao preduzetnika? Svi ovi odgovori bi}e vam odli~an pokazateq da li ste sada uspe{niji u odnosu na raniji posao koji ste obavqali za nekog drugog. d) [ta finansijski izve{taj ka`e? Jednostavna finansijska analiza mo`e da poka`e na najboqi na~in finansijske slabosti i prednosti va{eg biznisa. e) Kako ide prodaja? Potrebno je prou~iti kako ide trenutno prodaja va{ih proizvoda, upore|uju}i podatke sa prethodnim mesecom i prethodnom godinom. Ako primetite konstantan pad va{e prodaje, morate da zastanete i druga~ije osmislite va{u prodajnu strategiju. Naime, ovi podaci treba da poka`u da li su efikasni va{i marketin{ki napori, da li rade dobro mehanizmi distribucije i da li jo{ postoji izra`ena tra`wa za va{im proizvodima ili uslugama. f) Da li ostvarujete profit? Da li gubite novac ili zara|ujete? Kada mo`ete da o~ekujete profit od biznisa? Da li imate dovoqno finansijskih sredstava da pokrijete tro{kove i gubitke dok je va{ biznis bez profita? Da li je va{ biznis uop{te profitabilan na du`i rok? g) Kako se ose}ate kada je va{ biznis u pitawu? Mo`da je odgovor na ovo pitawe jedan od najboqih pokazateqa da li ste postigli uspeh u poslu. Naime, 14

mnogi preduzetnici osnivaju svoj biznis iz razli~itih pobuda. Neke od wih smo ve} pomenuli, ali jedna od onih koja je od izuzetnog zna~aja je sigurno satisfakcija koja se posti`e u poslu, izbalansiranost privatnog `ivota sa poslovnim obavezama. Od izuzetne va`nosti je i da li se poslu prilazi jo{ uvek sa istom stra{}u kao i na wegovom po~etku? Na kraju ove analize mo`ete sami zakqu~iti, bez posebne Ciq svakog konsultacije sa stru~wacima, da preduzetnika je ost- li je va{ biznis vredan va{eg varivawe profita anga`ovawa i ulo`enog truda. Uvek treba da imate na umu da samo biznis koji vas u svakom smislu ispuwava i ~ini sre}nim mo`e da vam donese uspeh.

5. Peti korak: Identifikovawe problema i odre|ivawe na~ina za wihovo prevazila`ewe Voditi brigu o porodici i podizati decu i istovremeno upravqati vlastitim biznisom predstavqaju dva ozbiqna posla koji tra`e anga`man u punom radnom vremenu. Iz tih razloga ~esto je {ema svakodnevnih obaveza prenatrpana razli~itim aktivnostima. Stoga se javqaju mnogobrojni problemi i ~esti propusti koji mogu 15

veoma negativno da se odraze na uspeh kompletnog posla. Me|u naj~e{}e se ubrajaju: 1. Konflikti u porodici – Konflikti u porodici postaju ~esta pojava zbog nemogu}nosti balansirawa porodi~nih sa profesionalnim obavezama, {to neretko nailazi na nerazumevawe me|u ~lanovima porodice. Naime, kada se radi kod ku}e, prostorije za rad su u neposrednoj blizini prostorija gde vreme provode ostali ~lanovi porodice, {to mo`e da smeta obema stranama. Ovi konflikti bi}e mawi ukoliko postoji porodi~na harmonija i razumevawe svih ~lanova porodice. ^lanovima porodice je obavezno potrebno objasniti da (ukoliko i sami nisu ukqu~eni u biznis) u toku dana mora da se odvoji odre|en broj sati iskqu~ivo za profesionalne svrhe. Porodica mora da se usaglasi sa vlasnikom da on mora da radi du`e od uobi~ajenog radnog vremena prvih nekoliko meseci, u prvoj fazi biznisa, dok se poslovi ne ustale. Kada pro|e ta po~etna faza, koja je uvek i najte`a za vlasnika biznisa, mo`e se postepeno skra}ivati radno vreme ili tra`iti pomo} sa strane. Va`no je da ovaj problem ne sme nikako da se ignori{e. Ako se ovaj problem ignori{e, mogu nastati jo{ ve}i problemi, kako u biznisu tako i u porodici. 2. Odvajawe profesionalnog od porodi~nog `ivota – Mnogi preduzetnici koji vode poslove u okviru svoje ku}e smatraju da je najve}a prednost ovakvog na~ina organizovawa posla {to su u stalnom kontaktu sa svojom porodicom. Me|utim, pored dobrih strana, to mo`e da bude i velika mana. Pre svega zbog toga {to dnevne ku}ne obaveze mogu lako da oduzmu vreme profesionalnim obavezama i redovnim aktivnostima (na primer, 16

odgovarawe na po{tu, slawe faksova, i-mejlova). Drugim re~ima, mnogi preduzetnici koji su se opredelili za rad kod ku}e imaju problema da se dobro samoorganizuju. Iz tih razloga, oni naj~e{}e dobro ne planiraju svoje vreme i obaveze. S obzirom da ~esto me{aju privatne sa profesionalnim obavezama, prave jednu od najve}ih gre{aka kod vo|ewa biznisa kod ku}e. To se mo`e objasniti ~iwenicom {to je biti {ef samom sebi mnogo te`e nego {to se pojedincima ~ini. Mnogi i nemaju iskustva, rade}i po prvi put samostalno neki biznis, te stoga neracionalno koriste svoje vreme i imaju puno praznog hoda. Zato se preporu~uje onima koji su u ovom pogledu neiskusni da obavezno planiraju svoje radne aktivnosti, kako dugoro~no tako i svakodnevno. 3. Neposedovawe posebnog radnog prostora – Otvoriti kancelariju kod ku}e nije problem ukoliko se ima dovoqno prostora. Me|utim, ako to nije slu~aj, onda je potrebno odvojiti neki kutak u stanu u kome mo`e da se smesti radni sto, kompjuter i odgovaraju}a oprema za obavqawe posla. Va`no je da radni prostor mora da bude odvojen od `ivotnog prostora. 4. Neposedovawe posebne telefonske linije – ^esto se koristi isti broj telefona i za privatne i za poslovne svrhe. Umesto toga, potrebno je uzeti zasebnu telefonsku liniju za kancelariju, kako bi se delovalo {to profesionalnije. Na telefonske pozive teba odgovarati sa qubazno{}u i strpqewem, {to treba da stvori pozitivan utisak kod klijenata. 5. Lo{ imix biznisa – Mnogi preduzetnici koji su kod ku}e svoje hobije razvili u biznise, vrlo ~esto ne ostavqaju utisak ozbiqnosti kod svojih klijenata ili 17

potro{a~a. Stoga ove poslove nazivaju i „malim hobijima”, posebno ako se ne obavqaju u punom radnom vremenu. Preporu~uje se preduzetnicima da svojim poslovima prilaze profesionalno i da se tako odnose prema radnim zadacima, kako bi ih i drugi tako prihvatili i cenili. U protivnom, svoje biznis ideje koje su proistekle iz nekog hobija ne}e nikada razviti u neki profitabilan posao. 6. Nedostatak privatnosti – Velike profesionalne obaveze koje iziskuju stalni anga`man, posebno ako se kancelarija nalazi u ku}i, ~esto anga`uju vlasnike da prekovremeno rade. Drugim re~ima, stalna prisutnost u kancelariji uti~e na nedostatak privatnosti i vremena za odmor i druge aktivnosti. Zato je va`no povu}i granicu izme|u profesionalnih i privatnih obaveza, {to je jedino mogu}e ako se dobro upravqa radnim i slobodnim vremenom. Osim toga, mnogi ne znaju kada treba da prestanu sa poslom. Na primer, posle ve~ere preduzetnik koji radi kod ku}e `urno odlazi u svoju kancelariju da obavi jo{ neke preostale poslove, umesto da se odmori. 7. Nedostatak samodiscipline – Produktivnost radnika koji rade kod ku}e mo`e da varira, u zavisnosti od samodiscipline. To podrazumeva lo{e upravqawe vremenom, {to se posledi~no, u negativnom smislu, odra`ava na postizawe zacrtanih ciqeva. 8. Nedovoqno posve}ivawe pa`we marketingu – Zna~aj konkurentske strategije se ozbiqno ne uzima u razmatrawe. Naime, mnogi vlasnici malih biznisa kod ku}e smatraju da nije u ovom slu~aju potrebno posebnu pa`wu posve}ivati ispitivawu javnog mwewa, kako bi 18

utvrdili potro{a~ke percepcije wihovih biznisa nasuprot konkurentskim. Problemi mogu da nastanu i usled nedovoqnih marketin{kih informacija, zbog ~ega se savetuje periodi~na tr`i{na analiza. Ova analiza treba da snabdeva firmu informacijama vezanim za wihovo ciqno tr`i{te. 9. Problemi oko upravqawa qudskim resursima – Ovi problemi tako|e dovode do propadawa biznisa. Re~ je uglavnom o nedovoqno stru~nom i kvalifikovanom osobqu za obavqawe poslova ili nedovoqno pripremqenim za sve ekonomske aktivnosti koje ih o~ekuju. ^lanovi porodice ~esto bivaju zaposleni u firmama pod ku}nim krovom, {to mo`e da ima posledice i negativno deluje na posao. Razlog tome se nalazi naj~e{}e u wihovoj nedovoqnoj stru~nosti ili radnom iskustvu. Stoga oni predstavqaju vlasniku firme dodatni fiksni tro{ak. 10. Menaxerski problemi – Ova vrsta problema se ubraja u druge po zna~aju kada su uzroci propadawa biznisa u pitawu. U ovom domenu problemi nastaju naj~e{}e iz slede}ih razloga: a) Otvarawe malog biznisa podrazumeva postojawe `eqe da se poseduje biznis, kao i posedovawe odgovaraju}ih znawa i prakti~nih ve{tina. Na`alost, mnogi novi vlasnici potcewuju zna~aj preduzetni~kog znawa i iskustva. Bez ranijeg iskustva, obuke ili obrazovawa, novi vlasnik je „slabo opremqen” da rukovodi novim biznisom. Logi~no re{ewe za sticawe prakti~nih znawa je da novi vlasnik prethodno bude zaposlen kod nekog drugog koji se bavi sli~nim biznisom. 19

b) Pro{irewe biznisa iziskuje anga`ovawe stru~nih qudi sa strane, na {ta jedan broj vlasnika nije uop{te spreman, jer smatra da sve poslove mo`e sam da obavqa i dr`i pod kontrolom. Naime, u poslovnoj praksi dugo se smatralo da mali biznisi ne treba posebnu pa`wu da posve}uju menaxmentu i menaxerima, {to se jo{ uvek odra`ava i dolazi do izra`aja kod mnogih biznisa, a posebno kod biznisa koji se obavqaju kod ku}e. Drugim re~ima, bilo je odoma}eno mi{qewe da je menaxment imanentan iskqu~ivo velikim firmama. Uprkos tome, vremenom se pokazalo da mali biznisi iziskuju mnogo sistemati~niji i organizovaniji menaxment ~ak i od velikih firmi. Isto tako nije se znala ni prava uloga menaxera u upravqawu i rukovo|ewu malim biznisima. Tako u nekim studijama, menaxeri se razmatraju sa aspekta wihovih personalnih kvaliteta, znawa i sposobnosti, dok u drugim posebna pa`wa se posve}uje wihovim rezultatima rada. Tako|e se prou~avaju sve vrste menaxera – menaxeri u proizvodwi, u prodaji, finansijama, marketingu, turizmu, ugostiteqstvu, projekt menaxeri, a ocewuje se i wihov doprinos uspe{nosti svakog biznisa. U novije vreme sve ve}i zna~aj dobijaju projekt menaxeri koji svojim specifi~nim znawima i ve{tinama treba da doprinesu da se lak{e izvr{i procena, analiza i evaulacija nekog projekta i da se uz wihovu pomo} u hodu mogu vr{iti izvesne korekcije ili kompletne promene ciqeva i zadataka postavqenih u projektu, ukoliko se oni poka`u nesvrsishodnim. Time se umawuje rizik i otklawa mogu}nost pravqewa ve}ih gre{aka, {to posledi~no umawuje tro{kove, uti~e na 20

ve}i stepen iskori{}enosti resursa i optimizaciju kori{}ewa vremena. 11. Problemi u sferi finansija – Problemi se u ovoj sferi javqaju ili zbog nemogu}nosti da se obezbede dugoro~na finansijska sredstva ili zbog nepredvi|enih visokih finansijskih tro{kova. Zbog toga se savetuje vlasnicima novih firmi da naprave finansijski plan, kako bi se izbegli pomenuti problemi. 12. Izostanak planirawa ili neadekvatno planirawe – Odsustvo planirawa mo`e da dovede do dono{ewa odluka na dnevnoj bazi, {to smawuje mogu}nosti kori{}ewa svih raspolo`ivih resursa. Dugoro~no planirawe omogu}uje firmi da boqe anticipira i da se boqe pripremi za budu}nost. Me|utim, dugoro~no planirawe kod ve}ine malih biznisa je neadekvatno, nejasno i nekontrolisano. Prema mi{qewu nau~nika Petersona i Lila, kqu~ za uspeh malog biznisa je razvoj menaxerske ekspertize. Oni isti~u da je kriti~no za male firme ~ija se delatnost obavqa kod ku}e da ne prave biznis plan koji sadr`i finansijsku, menaxersku i marketin{ku komponentu. Razlog tome je {to ve}ina vlasnika nemaju znawa, dovoqno sposobnosti ili `eqe da naprave biznis plan. Razvojni plan je tako|e problemati~an. Neplaniran rast mo`e transformisati uspe{ne poslovne aktivnosti u svoju suprotnost. Drugim re~ima, ukoliko nije planiran i unapred predvi|en razvoj i pro{irewe biznisa, firma ostaje nepripremqena – finansijski i menaxerski. 13. Velika izolovanost od spoqnog okru`ewa – Raditi ~itav dan kod ku}e bez kontakta sa spoqnim svetom je veoma stresno, {to se negativno, u psiholo{kom smislu, 21

odra`ava na one koji poseduju biznis u ku}i. Stoga sposobnost da se iza|e na kraj sa „izolacijom” ima velik zna~aj kod onih koji se opredequju za ovakav na~in vo|ewa poslova. Naime, velik broj je onih koji ne mogu da se naviknu da rade kod ku}e dvanaest i vi{e sati bez napu{tawa kancelarije i kontakta sa spoqnim svetom. Stoga oni smatraju da su „zato~enici i robovi svoga posla”. Ako se tome jo{ pridoda da ve}ina qudi koji obavqaju svoj biznis iz ku}ne perspektive prete`no sve poslove obavqaju samostalno, bez i~ije pomo}i, onda se mo`e na}i puno razumevawa i opravdawa {to oni za ovaj na~in obavqawa posla ka`u da je isuvi{e zamoran i iscrpquju}i. Osim toga, nije dovoqno da se samo vlasnici naviknu na ovakav na~in vo|ewa poslova, ve} i wihova porodica i prijateqi. Da bi prevazi{le pomenute i sli~ne probleme, onima koji rade kod svojih ku}a preporu~uje se da se povremeno odvoje od svojih svakodnevnih aktivnosti na jednu ili dve nedeqe. To vreme treba da iskoriste za sagledavawe svih poslovnih obaveza sa distance, kako bi utvrdili da li i u kojoj meri obavqaju neke poslove koji im nepotrebno odvla~e pa`wu i bespotrebno uzimaju energiju. Na taj na~in mogu da elimini{u prazan hod u vremenu, te tako redukuju svoje obaveze, ali i radno vreme.

Zakqu~ak S obzirom da se permanentno pove}ava tra`wa za uslugama raznih vrsta, istovremeno se pove}avaju i mogu}nosti za otvarawe biznisa u ku}noj re`iji. 22

Ekspanziji ove vrste biznisa umnogome doprinosi i ekonomska kriza u svetu i sve ve}e u~e{}e `ena u strukturi radne snage, koje otvarawem vlastitih biznisa ne doprinose samo svojim porodicama kroz uve}awe porodi~nog buxeta, ve} u velikoj meri kreiraju nove poslove i apsorbuju nezaposlenu radnu snagu, ~ime doprinose oporavku ekonomija svojih zemaqa. Zato se s pravom `ene smatraju herojima sada{weg ekonomskog oporavka mnogih zemaqa (`ene poseduju osam miliona malih biznisa u SAD, i u toku proteklih deset godina su osnovale dva puta vi{e malih biznisa od mu{karaca, u Australiji stopa rasta `ena koje zapo~iwu vlastiti biznis je tri puta ve}a nego mu{karaca), a biznis u ku}noj re`iji postao je sinonim fleksibilnosti i autonomije u `ivotu i radu mnogih `ena. Stoga se o~ekuje da }e se ovaj trend rasta biznisa u ku}noj re`iji nastaviti i u ovom veku, {to }e kao kona~an rezultat imati potpuno uskla|ivawe radnih mesta i posla sa `ivotnim stilom. A `ivotni stil bi}e sve vi{e merilo uspeha i pokazateq kvaliteta `ivota, kome }e se posebno te`iti u vremenu koje je pred nama.

Absract Home-based work attracts people from all over the world: young and old; male and female; people from every income bracket and ethnicity; and those with varying educational backgrounds and past work experiences. Home-based entrepreneurs come from many different walks of life, but all share several personality traits in common. These traits include being highly motivated, self-confident, goal-oriented, 23

willing to take risks, and hard working. Home-based entrepreneurs also possess both the ability and desire to work independently, and they accept full responsibility for managing every aspect of their business. The main goal of this manual is to show all advantages and disadvantages of this kind of businesses to prospective home business entrepreneurs and to help them how to reach step by step their business goals.

24

25