1018.pdf

KOSMO

Österreichische Post AG. MZ 09Z037990 M

10 / 2 018 | I Z D A N J E B R . 9 7 | N A Š N A J T I R A Ž N I J I M A G A Z I N U A U S T R I J I | W W W. K O S M O . AT

ŠKOLOVANJE

Prvaci — zamorčići austrijske politike

EKSKLUZIVNO

Intervju: Parni valjak

ODBAČENE

BEBE One su napuštene, bez identiteta i kao paket ostavljene, a iza njih ostaju samo mede sa kojima se niko igrati neće.

COVER STORY. Šta se stvarno krije iza vrata džamije? Čitajte u našoj velikoj reportaži.

Entgeltliche Einschaltung

BMF/Fotolia

FAMILIENBONUS Bis zu 1.500 € Steuern sparen pro Kind Berechnen Sie Ihren persönlichen Vorteil: familienbonusplus.at

Der Familienbonus Plus ist die bisher größte Entlastungsmaßnahme aller Zeiten für Familien. Insgesamt werden rund 950.000 Familien und etwa 1,6 Mio. Kinder in Höhe von bis zu 1,5 Mrd. Euro entlastet. Ein großes Plus für Familien Was heißt das nun für Ihre Familie? Sie erhalten künftig einen Steuerbonus von bis zu 1.500 Euro pro Kind und Jahr. Der Familienbonus Plus vermindert also direkt Ihre zu zahlende Steuer. Bei niedrigeren Einkommen bedeutet das in Zukunft sogar nicht nur weniger, sondern gar keine Einkommensteuer mehr bezahlen zu müssen. Der Familienbonus Plus steht Ihnen so lange zu, so lange für das Kind Familienbeihilfe bezogen wird. Nach dem 18. Geburtstag Ihres Kindes steht Ihnen ein reduzierter Betrag zu, wenn für dieses Kind weiterhin Familienbeihilfe bezogen wird.

Neu: Der Kindermehrbetrag Anders als bisher werden nun auch geringverdienende Alleinerziehende bzw. Alleinverdienende berücksichtigt, die gar keine oder eine sehr niedrige Einkommen-

steuer bezahlen. Ihnen steht künftig ein so genannter Kindermehrbetrag in Höhe von 250 Euro pro Kind und Jahr zu.

Neues ersetzt Altes – zu Ihrem Vorteil Die gute Nachricht vorweg: Niemand steigt durch den Familienbonus Plus schlechter aus als zuvor. Im Gegenteil: Der Familienbonus Plus kann unter den Eltern aufgeteilt und damit optimal ausgenützt werden. Da er unmittelbar die Steuer und nicht nur die Steuerbemessungsgrundlage vermindert, hat er eine vielfach höhere Entlastungswirkung als die Abzugsfähigkeit von Kinderbetreuungskosten und die Berücksichtigung des Kinderfreibetrages, die ab 2019 wegfallen.

So holen Sie sich Ihren Bonus Sie können gegenüber Ihrem Arbeitgeber erklären, dass der Familienbonus Plus ab

dem Jahr 2019 über die Lohnverrechnung berücksichtigt werden soll. Dann verringert sich schon während des Jahres Ihre Lohnsteuer. Sie können ihn aber auch nach Ablauf des Jahres beim Finanzamt über die Steuererklärung bzw. Arbeitnehmerveranlagung geltend machen.

JETZT ERSPARNIS BERECHNEN Der bewährte Brutto-Netto-Rechner wurde erweitert, damit Sie sich Ihre persönliche Steuerersparnis durch den Familienbonus Plus beziehungsweise den Kindermehrbetrag ausrechnen können. Den Rechner, den aktuellen Folder sowie weitere Informationen finden Sie gesammelt auf familienbonusplus.at

REPORTAŽA

26 Eksperiment sa decom

STARS

44 Parni valjak: „Opraštanje nije u planu!”

Istražujemo kako novi zakon o dodatnim časovima nemačkog u školama utiče na prvake.

Nakon 43 godine postojanja Parni valjak i dalje radi punom parom!

COVER

30 Džamija — kuća straha? Da li je tačno da se u džamijama propoveda mržnja i kreiraju paralelna društva? Upustili smo se u obilazak bečkih džamija u potrazi za odgovorima! Otkrijte šta smo saznali i doživeli! 12 MOJE PRAVO

Patlidžan. Povrće koje je omiljeno u čitavoj Evropi, izvor je ne samo zdravlja, već i bogatih ukusa, a odličan je i za „fingerfood”!

14 POLITIKA Ebner. Sekretar partije VP za Donju Austriju, govori o zanatskim subvencijama koje ova pokrajina nudi.

42 STARS

36 TEHNIKA

Fotos: iStockphotos, Amel Topčagić, KOSMO

40 GOURMET

Škola. Uskoro roditelje i staratelje očekuje nov zakon kao i direktne novčane kazne ukoliko deca neopravdano izostanu iz škole.

58 SPORT

Prelazak. Fudbaler Smail Prevljak za KOSMO otkriva kako je prelazak u Red Bull Salzburg promenio njegov život i karijeru.

60 AUTO-MOTO

Poskupljenje. Međunarodni testovi kojima se od ove jeseni mere količine štetnih izduvnih gasova razlog su za poskuplje­nje automobila.

Šmekeri. Podsetimo se nekih od najvećih šmekera bivše Jugoslavije, čija lepota sa godinama ne prolazi!

50 KULTURA

Apps & Co. KOSMO Vam predstalja nekoliko aplikacija koje će Vam pomoći da bolje organizujete svoje obaveze i smanjite svakodnevni stres.

Bosansko-hrvatsko-srpski. Lingvistkinja Snježana Kordić ekskluzivno za KOSMO daje odgovor na večito pitanje: da li se radi o jednom ili o tri jezika?

38 ZDRAVLJE Umnjaci. Iako većina ljudi vadi svoje osmice, postoje situacije kada se njihovo vađenje ne preporučuje. DDr. Haider govori o ovom problemu.

56 RAZONODA Vaspitanje. Nijedan roditelj nije isti. Svako vaspitava dete na svoj način, a opšti trendovi i metode vaspitanja su se tokom istorije više puta menjali.

REPORTAŽA

22 Ostavljenje bebe

U Beču od 2001. godine postoji tzv. „Baby box”, u okviru bolnice Wilhelminenspital, gde majke potpuno anonimno mogu ostaviti svoju neželjenu decu. KOSMO Vam otkriva koliko je dece do sada napušteno u glavnom gradu Austrije i šta se dešava sa njima kada ih majke ostave. KOSMO 03

Illustration: Filip Andronik

Majn šenes Esterajh — majn ajnciges Hajmatland! 04 KOSMO

Časovi njemačkog:

pomoć ili diskriminacija?

Fotos: Jovana Vasilić

Redaktion: Jovana Vasilić

NOVI ZAKON. Jedna četvrtina svih učenika u austrijskom obrazovnom sistemu ne koristi njemački kao razgovorni jezik kod kuće. Kako bi se osigurao razvoj u školama, neophodni su dodatni časovi njemačkog za one učenike koji ne mogu da prate nastavu. Prema tome, od školske godine 2018/19. se uvode dodatni časovi njemačkog jezika za sve one koji ne ispunjavaju uslove. KOSMO se raspitao šta o tome misle naši sugrađani.

Dajana Topić (23), student usmenog prevođenja

Dejan Vujičić (26), građevinski inženjer

Ðurđica Hammer (40), HR menadžer

Milena Filipović (24), student ekonomije

Deca treba od malih nogu da uče jezik jer tada najviše „upijaju”. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da je najbolje kada dete u školi priča sa svojim vršnjacima na nemačkom. Ne treba ni maternji zanemariti, ali zato služe roditelji.

Moje mišljenje o dodatnim časovima je veoma pozitivno. Kao i mnogi, ja sam prvo naučio svoj maternji jezik pa tek onda njemački. U osnovnoj školi sam išao na dodatne časove njemačkog i to je bila savršena prilika da usavršim jezik.

Kao majka za svoje dijete želim najbolje mogućnosti u školskom obrazovanju. Odlično poznavanje njemačkog jezika je preduslov za praćenje nastave ne samo u osnovnim školama, već i za dalje obrazovanje u budućnosti.

Dodatni časovi predstavljaju pomoć prije svega za djecu čiji roditelji ne vladaju njemačkim jezikom i ne mogu da pomognu svojoj djeci pri učenju. Osim toga roditelji ne moraju da plaćaju privatne časove njemačkog.

Milena Stanković (47), njegovateljica

Nemanja Erdevički (23), student usmenog prevođenja

Svetlana ˘Vasilić (45), radnica

Vesna Avramović (25), kontrolor finansija

Dodatni časovi njemačkog nisu diskriminacija. Bolje je u školi uzimati dodatne časove jer tako roditelji znaju da je njihovo dijete na sigurnom. Uostalom, ne moraju da plaćaju posebno časove njemačkog jezika, koji inače koštaju puno.

Smatram da su dodatni časovi više pomoć nego diskriminacija ili bilo šta neopravdano. Dodatni časovi koji su povezani sa edukacijom i prilikama za učenike su zaista pametan postupak od strane države Austrije.

Sigurna sam da ima mnogo djece koja ne znaju savršeno njemački, ne samo stranaca već i Austrijanaca. Prema tome, dodatni časovi u školama su potrebni i odlična prilika kako bi usavršili svoje znanje jezika i kako bi lakše pratili nastavu.

Uvođenje obaveznih dodatnih časova u školama nije diskriminacija. Djeca će dosta da nauče počevši od najjednostavnijih stvari kao na primjer članova koji se u Beču i Donjoj Austriji pogrešno ili nikako ne koriste.

KOSMO 05

prehrambenih proizvoda. Priče migranata u Beču čitajte na: www.facebook.com/KOSMOMagazin

06 KOSMO

Redaktion: Jovana Vasilić Foto: Jovana Vasilić

kovač svoje sudbine i sreće. Otišao sam u bijeli svijet kako bih izdržavao oca, majku, ženu i kćerku. Nisam ih često viđao, ali borba i upornost su se isplatili. Nakon dugo godina kao sezonski radnik dobio sam stalni i siguran posao”, rekao nam je Pantelija Vasilić iz Republike Srpske koji je zaposlen u firmi

„Svako je

Pizza Kriminale. Ihr Essen riecht so kriminell, dass der Verzehr in der U6 jetzt verboten ist. Bitte essen Sie geruchsintensive Speisen nur draußen.

Nicht

drinnen

:

E ss in de e n r U-Bah

n

S VE I S VA Š TA

Luka Modrić — hrvatski fudbaler

Međunarodna fudbalska federacija (FIFA) je za najboljeg igrača svijeta u sezoni 2017/18. izabrala Luku Modrića kojem je ovo prvi put da dobije nagradu The Best FIFA Men's Player. Osim toga, Modrić je proglašen za najboljeg igrača Svjetskog prvenstva u Rusiji. Pored nagrade za najboljeg igrača, Modrić se nalazi i u dream teamu Real Madrida koji je prošle sezone osvojio sve što je mogao. Hrvat je nagradu dobio u konkurenciji Cristiana Ronalda i Mohameda Salaha, a on je prekinuo višegodišnju dominaciju Ronalda i Messija.

08 KOSMO

LUZER Theresa May — britanska premijerka

Premijerka je u Kejptaunu, Južnoj Africi saopštila novu šemu britanske obrazovne politike, a đaci jedne osnovne škole su priredili doček prilikom kojeg je i gospođa Mej zaplesala. Kako su njeni pokreti djelovali ukočeno poput robotskih, korisnici društvenih mreža su njen ples nazvali „mejbot”. Između ostalog tviteraši su njen „nastup” usporedili sa koreografijom Džordža Buša mlađeg, tokom posjete zapadnoafričkih plesača Bijeloj kući 2007. godine.

Fotos: zVg

JUNAK

FRANCUSKA:

Škole bez mobilnih telefona

Nova školska godina je počela, a učenicima prvih devet razreda u francuskim školama je zabranjen unos mobilnih telefona, tableta i konektovanih satova.

Ova zabrana se odnosi ne samo na učionice već i na školska dvorišta. Svi učenici koji sa sobom nose mobilni telefon, moraju da ga ostave na ulazu u školu, a u suprotnom telefon će biti konfiskovan. Ukoliko dođe do ponovljenih slučajeva, roditelji moraju kod socijalnog radnika. Dozvolu za nošenje i korištenje mobilnog telefona imaju samo učenici kojima je to dozvoljeno iz zdravstvenih razloga ili ako su neophodni za nastavu. Još jedan novitet u francuskim obrazovnim ustanovama je četvorodnevna radna nedelja. Učenici imaju nastavu ponedeljkom, utorkom, četvrtkom i petkom, a srijedom odmaraju.

CITAT MJESECA

„Poseta australijskog

kancelara Sebastiana

Kurza je jaka poruka i poticaj za sve nas“,

ODLAZAK SA FUNKCIJE: trijski U utorak, 18.9.2018. je bivši aus no nič zva n, Ker ian rist kancelar, Ch dsjedpre e kcij fun sa lači pov se da objavio nicu ljed nas u gov nika partije SPÖ. Za nje n Ker er. agn di-W Ren izabrana je Pamela laPar za ti ova did kan se će je izjavio da podršku ment Evropske unije i ima punu su u ent lam svoje partije. Izbori za par ata će did kan a list a , maju 2019. godine . ine god 8. 201 jem kra biti objavljena

BROJ MJESECA

20

okruga čini Donju Austriju, dok su St. Pölten, Krems a. d. Donau, Waidhofen a. d. Ybbs i Wiener Neustadt statutarni gradovi. (Izvor: noe.gv.at)

moglo se pročitati na oficijalnom Facebook profilu Zorana Zaeva, makedonskog premijera, prilikom posjete austrijskog državnog kancelara Skoplju. Ovaj maler nije bio jedini jer je prilikom dočeka austrijska zastava igrom slučaja ili igrom neznanja zamjenjena latvijskom.

ENERGETSKA PIĆA:

Zabrana za mlade Istraživanja su pokazala da konzumiranje energetskih pića može da izazove anksioznost, poremećaj sna i glavobolju. Osim toga konzumiranje u kombinaciji sa brzom hranom ima negativan uticaj na razvijanje mozga kod tinejdžera. Jedna limenka sadrži količinu kofeina kao šolja crne kafe uz dodatnih šest kocki šećera. Jedan od sastojaka je i vještački proizveden taurin koji može da prouzrokuje zavisnost. U Velikoj Britaniji je uveden zakon o zabrani konzumiranja energetskih pića osobama mlađim od 16 godina.

NAUČNA REVOLUCIJA:

Voda na mjesecu

Američka akademija nauka zajedno sa časopisom „Guardian” objavila je slike koje su definitivan i direktan dokaz o postojanju smrznute vode na Mjesecu. Naime, astronomi su pronašli led koji je nastao od tekuće vode na površini sjevernog i južnog pola na Mjesecu. Ova područja su zaštićena od direktne sunčeve svjetlosti i mogla bi jednog dana da posluže kao izvor vode za posjetioce sa Zemlje ili za eventualno formiranje kolonije na Mjesecu.

KOSMO 09

I NTEG R A CIJ A

Izveštaj o integraciji žena

Ministarka spoljnih poslova i ministarka za integraciju Karin Kneissl i predsjedavajuća Savjetom stručnjaka za integraciju, doktorka Katharina Pabel su na temelju aktuelnih brojeva i podataka o izazovima integracije za doseljenike i izbjeglice iz statističke knjige Migration & Integration predstavile novi izvještaj o integraciji. Težište leži na integraciji djevojčica i žena sa migrantskim porijeklom kao i ženskih izbjeglica kulturološke integracije. Po prvi put na raspolaganju stoji i posmatranje integracije (Integrationsmonitoring) koje različite postojeće podatke iz oblasti migracije i integracije sakuplja i povezuje. Kako navodi Karin Kneissl, žene su motor integracije. One igraju veoma bitnu ulogu u tom procesu jer one, prije svega, u patrijarhalnim sistemima

10 KOSMO

nose odgovornost za vaspitanje i obrazovanje djece.

Brojčani podaci

Zakon o integraciji koji je u junu 2017. godine stupio na snagu, predviđa kurseve vrijednosti i orijentacije kao i kurseve njemačkog jezika za azilante i sve one koji imaju pravo na zaštitu. Od uvođenja ovog zakona, učešće žena izbjeglica koje uzimaju u obzir usmjereno savjetovanje se značajno povećalo, a trenutni broj iznosi 41 odsto. Učešće žena na kursevima vrijednosti i za orijentaciju je sa 21 odsto u 2016. godini porastao na 45 odsto. Kursevi integracijskoj fonda informišu sve učesnike o osnovnim vrijednostima, pravilima zajedničkog života, vladavini prava, demokratiji i ravnopravnosti žena i muškaraca. Osim toga, daju učesnicima osnovne informacije o školskom obrazovnom sistemu, radnom tržištu i zdravstvenom sistemu. Izvještaj o integraciji takođe ima uvid o aktuelnim migrantskim strujama. Doseljavanje u Austriju se smanjilo u odnosu na 2016. godinu, dok se ušečće stanovništva sa migrantskim porijeklom u Austriji u proteklih

za obrazovanje i profesionalnu karijeru. Takođe informiše o mjestima za savjetovanje u slučaju nasilja prema ženama. Tokom integracije žena poznavanje njemačkog jezika igra veliku ulogu, prema tome postoje i kursevi njemačkog koji uzimaju u obzir potrebe žena koje se brinu o djeci. Takozvani kurs „Startpaket Deutsch” nudi mnogobrojne besplatne materijale za učenje kao i interaktivne snimke za učenje od početničkog do naprednog nivoa. Ukupno 25000 osoba je 2017. godine prisustvovalo kursevima vrijednosti i orijentacije, a ove godine taj broj je do kraja februara iznosio 4200. Od njih 40 odsto dolazi iz Sirije, 31 iz Avganistana i devet odsto iz Iraka.

deset godina povećalo sa 16 na 23 odsto, što iznosi skoro dva miliona osoba. U odnosu na ostale države članice Evropske unije, Austrija se nalazi na petom mjestu sa 2,8 zahtjeva za azil na 1000 stanovnika.

Kursevi za ženske izbjeglice i doseljenike

Na inicijativu ministarke Kneissl, od marta 2018. godine Austrijski integracioni fond uvodi u ponudu format kursa koji je prilagođen samo ženama. Ovaj dodatni format savjetovanja je namjenjen ženama sa migrantskim porijeklom i ženskim izbjeglicama, a tematizuje pitanja poput samoopredjeljenja, ravnopravnosti u porodici i na poslu, vladavini prava i informiše o šansama

PROČITAJTE JOŠ

Broj djece koja ne govore njemački kod kuće Broj u procentima za školsku 2016/17. godinu Ukupno 25 na teritoriji Austrije

51

26

21

21

17

17

17

17

15

Beč

Vbg

GA

Sbg

Bgld

DA

Štrk

Tirol

Knt

Izvor: APA

Fotos:ÖIF, APA/Statistik Austria

Izvještaj o integraciji je predstavljen 13. septembra 2018. godine od strane Savjeta stručnjaka za integraciju, Statistik Austrije kao i Ministarstva za spoljne poslove i integraciju. Težište ovogodišnjeg izvještaja se odnosi na žene i djevojčice, a Austrijski integracioni fond prilagođava ponudu kurseva ženama.

M OJE P RAV O

KOMENTAR Dr. Thomas NIKODEM, LL.M Partner u firmi TELOS Law Group Rechtsanwälte GmbH

Bežanje iz škole: pravne posledice

TELOS Law Group Winalek, Wutte-Lang, Nikodem, Weinzinger Rechtsanwälte GmbH Hörlgasse 12, 1090 Wien Telefon: +43 (0) 5 1719 [email protected] www.telos-law.com Blog: www.telos-law.blog

12 KOSMO

Novčane kazne za izostajanje iz škole Roditelji i staratelji su zakonski obavezni da se brinu o tome da njihova deca idu redovno u školu. Nepridržavanje ovog propisa tretira se kao prekršaj koji sa sobom donosi novčane kazne. Škole su na početku svake školske godine u obavezi da obaveste đake i roditelje o ovim zakonskim propisima i posledicama njihovog nepridržavanja.

Obavezno obrazovanje

Obavezno obrazovanje u Austriji počinje prvog septembra u onoj godini, u kojoj dete navršava 6. godinu života i traje devet godina.

Odgovorne osobe

Roditelji i staratelji su dužni da vode računa o tome da njihova deca idu redovno u školu, da rade sve kontrolne i pismene zadatke, da imaju svu neophodnu školsku opremu (udžbenike, sveske itd.), kao i da ne narušavaju pravila ponašanja u školi. Za svaki prekršaj koji naprave odgovaraju njihovi roditelji. Kada dete napuni 14 godina, ono takođe, pored svojih roditelja, snosi određenu dozu odgovornosti za svoje posptupke. U slučaju nepridr-

žavanja ovog propisa tj. ukoliko odgovorne osobe (roditelji ili staratelji) ne obezbede redovno pohađanje škole svoje dece, na snagu stupaju određene mere koje imaju za cilj ispravljanje situacije i postizanje redovnog odlaska dece u školu. Ukoliko se te mere ne ispoštuju od strane roditelja ili staratelja, izriče se novčana kazna za prekršaj po upravnom postupku. Kazna može iznositi najviše 440 evra ili, u slučaju nemogućnosti plaćanja kazne, do dve nedelje zatvora.

govor sa razrednim starešinom (Klassenlehrer) ili razrednim predstavništvom (Klassenvorstand) u prisustvu učenika. Na tom razgovoru treba da se objasne razlozi za neopravdano izostajanje. Na kraju razgovora neophodno je pismenim putem dogovoriti sledeće korake koji će sprečiti buduće izostajanje iz škole, kao i objasniti roditeljima i učenicima koje su posledice

Mere za redovno pohađanje nastave

Roditelji su odgovorni za redovan odlazak dece u školu

Sledeće mere stupaju na snagu ukoliko dete neredovno pohađa nastavu u školi tokom trajanja obaveznog obrazovanja. Ukoliko dalje te mere ne dovedu do poboljšanja situacije, staratelji ili roditelji dobijaju prethodno navedenu novčanu kaznu. U pojedinim slučajevima, direktor škole može produžiti dole navedene rokove. Postiji pet nivoa mera: —— Nivo 1 – ukoliko učenik pet dana ili 30 školskih sati tokom polugodišta ili tri uzastopna dana neopravdano izostane sa nastave roditelji ili staratelji su u obavezi da što pre obave raz-

OBAVEZA

neredovnog pohađanja nastave. —— Nivo 2 – u roku od četiri sedmice nakon obaveljenog prvog razgovora, učenik i njegovi roditelji/staratelji treba da obave drugi razgovor sa razrednim starešinom. Tokom ovog razgovora se proverava da li su ispoštovane sve mere prethodnog dogovora i da li je učenik krenuo redovno da pohađa nastavu. Ukoliko se

Fotos: iStockphoto, Katharina Wisata

P

ostoji mnogo razloga protiv bežanja iz škole. Ono što mnogi roditelji i deca ne znaju je, da bežanje iz škole ne povlači za sobom samo interne posledice, već i zakonske. Neopravdano izostajanje sa časova predstavlja prekršaj, za koji se izriče novčana kazna ili, čak, zatvorska ukoliko roditelji nisu u mogućnosti da plate novčanu kaznu. Prema zakonu, roditelji nose odgovornost i obavezu za ispunjavanje svih uslova obaveznog školovanja kod svoje dece. U to prevashodno spadaju redovno pohađanje časova i pridržavanje školskih pravila. Od četrnaestog rođendana su, pored roditelja, i deca odgovorna za svoje ponašanje. Ukoliko se ova dva glavna uslova ne ispunjavaju, roditeljima prete zakonske kazne: ukoliko dete više od tri dana tokom trajanja obaveznog školovanja neopravdano izostane sa časova, roditelju se izriče novčana kazna u minimalnom iznosu od 110 evra. Najviša kazna iznosi 440 evra. Osim toga, na snagu mogu stupiti i dodatne zakonske mere poput upozorenja, razgovora sa školskim savetnicima i psiholozima, kao i sa školskom upravom. Zbog toga i roditelji i deca treba da budu svesni, da neopravdano izostajanje sa časova predstavlja zakonski prekršaj koji može preouzrokovati veoma neprijatne posledice.

ustanovi da određene mere nisu donele poboljšanje ili samo u maloj meri, razredni starešina je obavezan da uključi školskog psihologa u dalje korake rešavanja izostajanja. Cilj na ovom nivou je da se prepoznaju uzroci za izostajanje iz škole i da se pogođenim osobama (roditeljima, starateljima i deci) omogući bolja međusobna komunikacija. Nakon razgovora neophodno je potpisati pismeni dogovor o primenama dogovorenih rešenja. —— Nivo 3 – u roku od četiri nedelje nakon razgovora sa školskim psihologom, roditelji ili staratelji su dužni da zajedno sa svojim detetom obave još jedan

dogovorenih i uspostavljenih mera za rešavanje situacije. Osim toga, starešina je dužan da u slučaj uključi službenika zaduženog za menadžment kvaliteta, koji će ispitati pridržavanje dotadašnjih mera i uspostaviti nove mere za poboljšanje situacije. To podrazumeva redovno korišćenje sistema školskog savetovališta kako bi se uzroci problema uspešno uklonili. —— Nivo 4 – dve nedelje nakon razgovora sa osobom zaduženom za menadžment kvaliteta, potrebno je obaviti još jedan razgovor sa njim kako bi se utvrdilo da je došlo do poboljšanja. Ukoliko se tokom razgovora

Promene podrazumevaju direktan prelazak na novčane kazne za neopravdane časove. razgovor sa školskim psihologom i razrednim starešinom, te da se proceni da li je došlo do poboljšanja. Ukoliko se tokom razgovora utvrdi da prethodni koraci nisu doveli do rešavanja situacije ili jesu u maloj meri, onda je razredni starešina obavezan da informiše roditelje ili staratelje i učenika koje pravne posledice mogu da snose, ukoliko se ne budu pridržavali

ispostavi da je učenikovo obrazovanje i redovno pohađanje škole na bilo koji način ugroženo od strane njegovih roditelja ili staratelja, o tome se u što kraćem roku moraju obavestiti institucije zadužene za zaštitu dece i omladine tj. socijalna služba. —— Nivo 5 – socijalna služba ima rok od četiri nedelje nakon razgovora učenika i roditelja tj. staratelja sa osobom zaduženom

Nove zakonske promene, koje mogu stupiti na snagu već od ove školske godine, isključuju sistem od pet nivoa. za menadžment kvaliteta da zakaže sledeći razgovor, tokom kojeg će ispitati da li su mere dogovorene sa menadžerom kvaliteta ispoštovane i da li su donele poboljšanje. Ukoliko se ispostavi da ciljevi tih mera nisu dostignuti, razredni starešina je dužan da prijavi roditelje tj. staratelje nadležnom opštinskom upravnom sudu.

Zakonske promene

Sadašnji plan od 5 nivoa, koji je stupio na snagu 2013. godine, je prema mišljenjima mnogih previše komplikovan i zahteva obimnu administraciju, koja u daljem toku iziskuje ogromne novčane i logističke troškove. Ministar obrazovanja, Heinz

Faßmann, želi da pojednostavi taj birokratski put, te da uvede novčane kazne odmah nakon što učenik izostane tri puta neopravdano sa nastave. Pritom neće važiti više pravilo o uzastopnom izostajanju, već će biti dozovljeno da se neopravdano izostane samo tri puta tokom čitavog trajanja obaveznog obrazovanja tj. tokom devet godina. Ko prvi put napravi taj prkršaj dobiće najmanju novčanu kaznu u iznosu od 110 evra, a najviša propisana (za ponovljene slučajeve) će iznositi 440 evra, a može se kretati i do 66o evra. Visina kazne će zavisiti od pojedinačnih slučajeva i učestalosti izostajanja sa nastave. Više na:­ www.help.gv.at.

Was zählt, sind die Menschen.

Radost je zarazna! 50 evra za vašu preporuku. Atraktivne ponude za sve nove klijente! Od 15. oktobra u Vašoj Erste Bank filijali!

do Akcija bra vem o n . 6 1

KOSMO 13

P OLITIKA

INTERVJU. Sekretar VP-a Donje Austrije, Bernhard Ebner razgovarao je sa KOSMOM o aktuelnoj situaciji na tržištu rada, evropskoj politici i o integraciji „starih” i „novih” migranata. KOSMO: Nedavno je najavljena najveća podrška šegrtima u Donjoj Austriji. Šta nas zapravo očekuje? Bernhard Ebner: Tu postoje tri glavne tačke. Svi oni, koji nemaju završenu školiu, imaće mogućnost da to nadoknade na sedam lokacija u Donjoj Austriji. Omladina koja nije zavšrila zanat, ili je prekinula izučavanje, moći će ga završiti na pet lokacija. Svi oni, koji ne mogu da pronađu mesto za usavršavanje, dobiće mogućnost da to učine u centru za zanate (Lehrzentren). Ono što je nama i pogotovo predsednici pokrajine Mikl-Leitner od velike važnosti, je da se samo putem obrazovanja može smanjiti broj nezaposlenih i samo na taj način se oni mogu vratiti u poslovni svet. Stoga je oblast mladih od izuzetnog značaja. Zakonske kvote i rok čekanja u vezi minimalne socijalne pomoći (Mindestsicherung) su odbačeni od strane Ustavnog suda. Kako ćete dalje postupati? Jeste, doneli smo zakon u Donjoj Austriji koji je, nažalost, odbačen. No, jedna stvar nam je bila veoma važna po tom pitanju. Onaj ko radi, ne sme da ispašta! Oni koji rade treba da imaju više od onih koji žive od socijalne pomoći. Uskoro će na uvid biti poslat predlog novog zakona, koji će se većinskim

„Ljudi iz Ex-YU su nerazdvojni

deo Donje Austrije”

Piše: Manuel Bahrer Fotografije: Dušica Pavlović

14 KOSMO

delom bazirati na sadašnjem zakonu u Donjoj Austriji, samo sa drugačijim pristupom. Nadam se da će onda taj novi zakon važiti za celu Austriju. Onima koji iskorišćavaju socijalni sistem, treba to u potpunosti onemogućiti. Dosta se pisalo i pričalo o zatvaranju filijala kompanije Kika/Leiner. Da li po tom pitanju ima nekih novosti, pogotovo što se bivših radnika tiče? Usvojen je socijalni plan za prva radna mesta u Donjoj Austriji, tako da postoji niz mogućnosti za bivše radnike, kao što je na primer prekvalifikacija ili dobijanje posla na drugom otvorenom radnom mestu. Austrijski biro za zapošljavanje (AMS) je veoma intenzivno involviran u čitav ovaj proces. I sadašnja privredna situacija na tržištu rada dosta pomaže, jer postoje brojna otvorena radna mesta. Mislimo da će svi pogođeni uskoro naći novo radno mesto. Naša predsednica

širom sveta, koje ćemo sad maksimalno koristiti. Novi pokrajinski savetnik Martin Eichtinger je takođe veoma ugledna osoba na međunarodnom nivou. Evropski forum Wachau se izuzetno dobro etablirao i postao je glavna tačke evropske politike pokrajine Donje Austrije. Koji su ciljevi Donje Austrije kada je predsedavanje Evropskom unijom u pitanju? Želim da pokrajinu Donju Austriju predstavim u naboljem mogućem svetlu i da predsedavanje Evropskom Unijom itekako iskoristim za privredne i poslovne kontakte. Na poslednjem sastanku vlade smo definisali novo domaće tržište sa Francuskom. Na ovom tržištu želimo da uspostavimo još prisnije mreže. Posedujemo privredu koja je veoma jako orjentisana prema izvozu, a predsedavanje Evropskom unijom nama daje mogućnost da ga, zapravo, predstavimo još široj javnosti. „Zajedno” je jedan od šlagvorta politike pokrajine Donje Austrije. Koju ulogu igraju takzovani „stari migranti” tu? Kada se priča o Jugosla-

„Onima koji iskorišćavaju socijalni sistem treba to u potpunosti onemogićiti”, naglasio je Ebner. pokrajine Donje Austrije, Johanna Mikl-Leitner i pokrajinski savetnik Martin Eichtinger su već u uskom kontaktu sa velikim kompanijama, poput REWE-a i drugih, koji su pokazali interesovanje da preuzmu bivše radnike iz firme Leiner/Kika. Kern je izjavio da želi da se kandiduje na predstojećim izborima Evropske unije. Ko će biti glavni kandidati iz redova ÖVP-a? Za evropske izbore će sve biti odlučeno i spremno na vreme, ali će to tek biti posle predsedavanja Evropskom unijom. Mi u Donjoj Austriji ćemo i u budućnosti učvršćivati naše evropske mreže i uspostaviti nove kontakte. Naša predsednica pokrajine je, zahvaljujući svom radu kao ministarka, izgradila brojne mreže

„Zajedništvo nije samo šlagvort niti politička strategija, već nešto, što treba da se živi.” viji, onda se može lako reći da su tadašnji migranti toliko dobro integrisani, da se oni ne razlikuju više od većinskog društva. U opštini, odakle sam ja, poznajem brojne ljude koji su došli za vreme rata u Jugoslaviji i postali nerazdvojni deo tamošnjeg društva, bez kojih se ono nije

moglo više zamisliti. Veoma su angažovani u raznim sekcijama i dešavanjima u opštini. Ovde se ne mora više pričati o merama za integraciju, jer su oni u potpunosti postali deo našeg društva.

POSAO

Samo obrazovanjem se nezaposleni ponovo mogu naći na tržištu rada A kakva je situacija sa „novim migrantima”? Uspeli smo, ako smem to tako da kažem, da savladamo izbegličku krizu veoma dobro, iako se i dan danas mogu osetiti njene posledice. Ovde isto važi kao i kod migranata iz bivše Jugoslavije: ukoliko postoji spremnost na integraciju, onda će sve i funkcionisati bez problema. Ukoliko vodimo takvu politiku da naselimo migrante na jedno mesto u gusto naseljenim područjima, onda će integracija biti sve teža i teža. Ukoliko se, pak, radi na društvenom mešanju, koje migrantima pomaže da žive život kao bilo koji drugi pripadnik većinskog društva i da ravnopravno učestvuje u njemu, onda neće biti nikakvih poteškoća kada je integracija u pitanju. Socijaldemokratska stranka Donje Austrije naziva trenutnu politiku politikom „graničnih vrednosti”. Kako Vi reagujete na takve i slične optužbe? Zajedništvo nije samo šlagvort i nikako nije politička strategija. Radi se o nečemu što treba da se živi. Ne odnosi se samo na odnose unutar partije, već i na druge stranke i prvenstveno na sve građane Donje Austrije. Uspeli smo da sklopimo ugovor o radu sa partijama SPÖ i FPÖ i nijedna odluka u pokrajinskoj vladi nije doneta isključivo sa glasovima iz redova naše partije. A jedna trećina svih odluka je čak bila jednoglasna. To, što SP Donje Austrije želi ovo zajedništvo da torpetira iz svojih strateških razloga, kao što je to bio slučaj sa ovom izjavom, možda im se čini pravim potezom. Ja, iskreno, ne mislim ništa dobro o tome.

KOSMO 15

S TANO VA NJE

Izgradnja: digitalizacija kao sledeći korak Roboti na gradilištima, 3D štampači i inteligentni koferi sa alatom − digitalizacija je stigla u dosta područja života, a stiže i u građevinarstvo. Privredna komora zajedno sa Ars Electronica Futurelab-om organizuje takozvane „Innovation Labs” u kojima stručnjaci analiziraju moguće posljedice novih tehnologija u oblasti građevinarstva.

Na radionicama sarađuju predstavnici domaćih preduzeća. U Austriji postoji veliki broj malih preduzeća, a brzina digitalnih promjena predstavlja veliki izazov za njih. Razvoj u građevinarstvu je zapanjujuć, ali digitalizacija je još uvijek iz kamenog doba. Početna faza tj. planiranje izgradnje je na veoma dobrom putu jer postoje dronovi koji mjere zemljište i mašine se registruju na jedan

Sa razvojem novih tehnologija sve više se razvija i ideja njihove upotrebe u građevinarstvu, a prvi pokušaji su u toku. zajednički Cloud kanal kako bi se lakše stavile u pogon. Međutim, razvoj treba da se pretvori u praksu. Rješenje logističkih problema, prije svega u velikim gradovima je

sve teže, a rok izgradnje sve kraći. Standardizacija produkcije u fabrikama je jedino rješenje kako bi se jednog dana vršila samo montaža na građevinskim lokacijama.

Pogled na zelenilo produžava život Prosječan Evropljanin provede 80 do 90 odsto dana između četiri zida. Ovaj broj u zimsko doba kod djece iznosi čak 91 odsto, pokazuju istraživanja Instituta za Euromedicinu u Salzburgu. Biologija izgradnje sadrži dugu listu stvari koje su štetne za čovjeka, kao na primjer azbest ili plijesan, dok efekat arhitekture

može u velikoj mjeri uticati na blagostanje čovjeka. Doktori smatraju da gust i siv građevinski stil može da izazove zdravstvene probleme kao na primjer povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, sklonost alergijama i psihičke poremećaje. Arnulf Hartl, direktor Instituta za Euromedicinu se zalaže za više prirode u okruženju i zelene površine za dječje parkove umjesto asfalta.

Ljudi dosta vremena provode u svom stanu. Zbog toga je izuzetno važno od kakvih materijala i boja je on sačinjen. Naravno, za ovakve mjere troškovi rastu, ali su dragocjena i dugoročna investicija u budućnost. U drugim državama je ova misao uveliko zavladala. Poznati italijanski

arhitekta Stefano Boeri je jedan od mnogih koji podržavaju ovu zamisao zelenila u okruženju i poznat je po izgradnji visokih kuća sa dosta biljaka i cvijeća.

U Grazu je planirana izgradnja mikrograda za 220 studenata. Ukupna investicija će iznositi oko 31 milion eura, a stanovi će biti useljivi do 2022. godine. Sa početkom zimskog semestra u jesen 2022. godine će 60 različitih modula za stanovanje biti spremno za useljenje. Svaki modul na raspolaganju ima dve do pet stambenih jedinica. Čitav

16 KOSMO

projekat je pod nadležnošću dizajnera koncepta Silver Livinga i firme za nekretnine Öko-Wohnbau. Stanovi će se prostirati na površini od 7255 kvadratnih metara preko puta Tehničkog univerziteta u centralnom becirku Graza, Jakominiu. Ovaj mikrograd će biti u obliku masovnih drvenih zgrada. Istraživanja tokom proteklih godina u Austriji su pokazala da su studentski

Izgradnja mikrograda za studente u Grazu će privući veći broj mladih ljudi u ovaj grad koji je jedan od omiljenih. domovi u trendu, ne samo kod studenata nego i kod investitora. Očekuje se da će 95 odsto ovih stanova biti iskorišteno. Osim toga, grad će obuhvatati atrij,

velike prostorije za čitanje i učenje, kafić, takozvane „chill-out” sobe, gornji sprat za sunčanje, prostorije za „Urban Gardening” i sport, kao i mogućnost roštiljanja.

Fotos: iStockphotos, Wohnservice Wien, zVg.

Graz pravi novi mikrograd za studente

Povećana prodaja stanova

Urban i održiv namještaj

U Austriji je u 2018. godini prodato više stanova nego u odnosu na 2017. godinu. Agencija za nekretnine Remax je objavila da je broj transakcija narastao za četiri odsto.

Nakon dugog i napornog dana, naš dom je udobno mjesto za povlačenje gdje se najbolje možemo opustiti. Ovogodišnji trend za uređenje enterijera je puno drvo.

Cijene stambenih objekata rastu usporeno, za oko jedan odsto jer se vlasnici više korištenih objekata mijenjaju. Jednu petinu svih uknjiženih stanova čini novogradnja. Novoizgrađeni stanovi u prvih šest mjeseci 2018. godine su prodati za prosječnu cijenu od 253.215 eura, a to je 44 odsto više od već korištenih stanova. Najskuplji stanovi novogradnje su u Vorarlbergu sa prosjekom od 319.025 eura. Prosječna cjena stana u Beču iznosi 221.222

Od januara do juna prodato je 26.166 stanova, što je 4% više nego prethodne godine. eura, dok cijena po metru kvadratnom iznosi 3.771 eura. Najskuplji stanovi su u Alsergrundu i Josefstadtu, a najjeftiniji u Brigittenauu, Ottakringu i Rudolfsheim-Fünfhausu.

Svejedno da li hrast, bukva ili orah − jedinstven prirodni sastojak od svakog komada namještaja napravi unikat. Ukoliko želite malo ostrvo tišine i mira sa karakterom i jedinstvenim sjajem, nabavite barem jedan komad namještaja od punog drveta koji možete pronaći u mnogim kućama namještaja. Sa visokovrijednim sastojcima ili pravom kožom u pješčanim ili zemljanim bojama, namještaj od punog drveta ostavlja utisak na svakoga.

Namještaj od punog drveta stvara prijatnu i zdravu atmosferu i širi lijep miris. Posebno u spavaćoj sobi ovaj prirodan produkat pokazuje svoje osobine. Drvo povezuje mirise, upija toplotu i vlagu i tako savršeno reguliše klimu u prostoriji.

Prijava u toku: Gundackergasse Subvencionisani stambeni objekat predstavlja najbolji projekat na takmičenju izvođača građevinskih radova u dijelu grada „Gundackergasse II”. Fokus projekata u okviru takmičenja je bilo razvijanje ideja i koncepata za zdravo stanovanje u okviru prirode. Na tri gradilišta do 2021. godine treba da se izgradi oko 300 subvencionisanih stanova, od toga 100 tzv. pametnih (smart) stambenih jedinica. Površina gradilišta veličine četiri hektara je dio zaštićenog zelenog područja od 16 hektara. Veliko takmičenje je dio „Wohnbau-Offensive 2016-2018”. Naziv ovog subvencionisanog projekta je „Na ivici šume” („Am Waldrand”), jer se područje izgradnje graniči sa poljanama

i šumama. Zbog ove lokacije, stambeni objekti koji će se ovdje izgraditi nisu samo u neposrednoj blizini šumskog prostora, već će između samih zgrada biti dosta zelenih površina koje će biti na raspolaganju stanarima. Samo će se 40% površine za izgradnju iskoristiti kako bi se sazidale zgrade, a ostatak prostora ostaje pokriven zelenim tepihom. Tako će se izgraditi tri stambena objekta sa 151 subvencionisanim stanom od koji će 51 biti „pametan” stan. Pristup zgradama obezbjeđen je preko širokog trga, a svaki objekat raspolaže četirima spratova (prizemlje i tri sprata). Ponuda stanova je široka i obuhvata dvosobne, trosobne, četvorosobne i petosobne stanove veličine od 52 do 103 m², kao i desetak etažnih stanova. Svi

Projekat izgradnje novih stambenih jedinica u 22. bečkom becirku predstavlja savršen spoj modernog i prirodnog. stanovi su opremljeni laminatom po sadašnjim standardima, a budući vlasnici „pametnih” stanova mogu da biraju različite pakete za stanovanje. Uz određenu novčanu nadoknadu moguće je prilagoditi opremu u stanu ličnim potrebama. Fleksibilan raspored prostorija u stanovima omogućava prilagođavanje prostora individualnim potrebama, te se u bilo

kom momentu mogu izvršiti željene promjene. Pojedine stambene jedinice imaju tzv. francuske prozore koji obezbjeđuju dosta svjetla u stanu. Svi stanovi raspolažu ili terasom ili balkonom ili malom baštom, tako da svi stanari imaju svoj prostor na otvorenom. Prostor između zgrada je popunjen zelenilom, tako da nudi mogućnost za mnogobrojne vanjske aktivnosti.

D ONJ A A U S T R I J A

Nove direktive za podsticanje brige o deci Vlada Donje Austrije je usvojila nove direktive za brigu o djeci. Uz pomoć novih odluka 2,1 miliona eura će biti investirano u Donju Austriju. Povratno djelujući od 1. septembra 2018. godine, novčana podrška za ustanove koje pružaju usluge brige o djeci se povećala sa 17.500 na 22.000 eura. Ovaj iznos je na godišnjem nivou i odnosi se na jedan razred djece. Osim toga, vaspi-

tači koji se brinu o djeci do treće godine života će umjesto početnih 30 eura dobivati 37,50 eura po djetetu u mjesecu. Predsjednica Donje Austrije i državna savjetnica za porodične teme su izjavile da će sa novim direktivama za brigu o djeci biti jednostavnije podnijeti zahtjev za podsticaj do 300 eura u mjesecu. Uz ovaj iznos povećane su i granice prihoda roditelja za 25 odsto. Sa novim mjerama za podsticaj na porodičnom

„Dodatna podrška za naše porodice”, istakle su predsjednica pokrajine Mikl-Leitner i državna savjetnica Teschl-Hofmeister. polju treba da se omogući lakše ujedinjenje poslovnog i porodičnog života, kao i podrška prilikom brige o djeci. Ovaj plavo-žuti porodični paket ima za cilj otvaranje 100 novih gru-

pa za brigu o djeci širom Donje Austrije u narednih nekoliko godina. Vlada, pokrajine i opštine će u naredne četiri godine uložiti 180 miliona eura na godišnjem nivou u ovu oblast.

Donesena odluka o izmjeni zakona za mlade Prema novoj planiranoj regulativi tinejdžeri do napunjene 14. godine života imaju ograničeno vrijeme izlaska, a konzumiranje alkohola i duvana je zabranjeno za sve maloljetnike. Nova regulativa zakona o mladima bi trebala da stupi na snagu početkom 2019. godine nakon donošenja zajedničke odluke u pokrajinskom parlamentu. Državna

savjetnica Christiane TeschlHofmeister smatra odluku o zabrani konzumiranja alkohola i cigareta za sve osobe do 18. godine života ujedinjenom, koja je već neko vrijeme zakonita u Evropi. Izmjena zakona se odnosi na ograničeno vrijeme izlaska, koje se sa 22 časa povećava na 23 časa za sve osobe do 14. godine života. Osobe od 14. do 16. godine života imaju pravo na izlazak do 1 čas posle ponoći.

„Postavili smo kamen temeljac za harmonizaciju zakona o mladima širom Austrije”, istakla je pokrajinska savjetnica. Veliku ulogu u pridržavanju ovih granica igraju roditelji i staratelji. „Zahvaljujući novim zakonskim izmjenama danas smo korak bliži da ostvarimo dugogodišnji cilj,

a to je izjednačavanje zakona o mladima na teritoriji čitave Austrije. Zahvaljujem se svim kolegama koje su dale svoj doprinos”, istakla je pokrajinska savjetnica Teschl-Hofmeister.

Uz prisustvo predsjednice Donje Austrije Mikl-Leitner u Pfaffstättenu, okrugu Baden, oficijalno je otvorena Kuća generacija (Generationenhaus). Građevinski radovi su započeti u maju 2016. godine a ukupno je investirano oko 5,3 miliona eura. Projekat se sastoji od tri građevinska dijela za različite ciljne grupe. Stanovanje sa brigom i njegom sadrži 18 stanova,

18 KOSMO

stanovanje za mlade deset, a porodično stanovanje broji pet stanova i dve ustanove za brigu o maloj djeci. Prvi građevinski dio je za siromašne i ljude od 60. godine života. Stanovanje sa brigom i njegom organizuje zajedničke izlete, posjete pozorištima, časove muzike, kao i socijalno savjetovanje. Osim toga, organizuju se i susreti sa djecom iz jaslica i mladim ljudima. Stanovanje za mlade je građevinski dio koji ostvaruje

Ovaj projekat predstavlja jedan od najvećih projekata ove decenije, a Kuća je uzor jer je zajedništvo u centru pažnje. san o sopstvenim prvim stanovima. Stanovi su povoljni sa ograničenim ugovorima o najmu. Porodično stanovanje je za novopečene porodice sa djecom. Svi stanovi su povolj-

ni, a glavni razlog je prijateljska spremnost prethodnih vlasnika posjeda da prodaju svoj zemljišnio dio po povoljnoj cijeni i besplatno daju na korištenje građevinskom udruženju WET.

Fotos: iStockphotos, www.noe.gv.at.

Kuća generacija u Pfaffstättenu

B UR GE NL A N D

Veliki plan za bolnice u Burgenlandu Premisa plana je očuvanje svih pet lokacija bolnica, radnih mjesta, kvaliteta pružanja njege i mogućnosti finansiranja. Radni nalog je dodjeljen zdravstvenom fondu BURGEF, a u jesen 2019. godine će biti predstavljeni rezultati. Izrada plana će se izvršiti pod nadležstvom BURGEF-a u saradnji sa savezom bolnica KRAGES, a biće uključeni i radnici, strani stručnjaci, zdrav-

stvena osiguranja, Ljekarska komora i drugi. Projekat će trajati godinu dana, a zdravstveni fond će finansijski podržati svih pet bolnica u Burgenlandu, uključujući i četiri koje su u državnom posjedništvu u Oberwartu, Oberpullendorfu, Güssingu i Kittseeu. Ovaj plan bi trebalo da uskladi pružanje usluga na svih pet lokacija, a među ostalim ciljevima je i modernizacija, poboljšanje kvaliteta usluga kao i ophođenje sa

Pet bolnica u Burgenlandu je razumno, ali je potrebna bolja povezanost među njima i efikasnija struktura rada bolnica. državnim finansijama. Kako bi se sačuvala finansijska podrška i veoma dobar nivo pružanja medicinke njege u zdravstvenom sistemu Burgenlanda neophodno je preuređenje siste-

ma. Stručnjaci u ovom slučaju govore o dodatnih 200 miliona eura do 2021. godine. Bolnica Eisenstadt i Oberwart će ostati glavne bolnice uz nekoliko dodatnih specijalizacija.

Zdravstveni centri za žene i djevojčice Od septembra 2018. godine šest savjetovališta za žene u Burgenlandu rade pod nazivom „Feminina” i djeluju kao mjesta za prvi kontakt kada je u pitanju zdravlje žena i djevojčica. Burgenland je osma od devet pokrajina u Austriji u kojoj su otvoreni zdravstveni centri za žene i djevojčice. Sva pažnja je usmjerena na zdravstvenu preventivu i ogranak medicine prilagođene pol-

nim razlikama. Za prvu godinu djelovanja socijalni i resor za žene su dodijelili 100.000 eura. Državna savjetnica Astrid Eisenkopf smatra da se dugo ignorisala činjenica da je zdravlje muškaraca i žena različito i iz tog razloga joj je ovaj projekat od posebnog značaja. Činjenica je da žene pokazuju drugačije oblike simptoma u slučaju zdravstvenog problema, prema tome težište je na medicini prilagođenoj pol-

Broj ponuda u savjetovalištima za žene raste, a fokus leži na preventivi i medicini prilagođenoj razlikama u polovima. nim razlikama. Jednakost između muškaraca i žena mora da postoji i u zdravstvenoj oblasti. Opšte ponude su u svim centrima jednake, dok postoje i ponude koje su pri-

lagođene posebnim željama i potrebama. Pored savjetovanja nude se i kursevi, radionice i informaciona predavanja za sva starosna doba žena i djevojčica.

U vili Vita u Pamhagenu, Burgenlandu održan je 19. i 20. septembra najvažniji događaj za energetsku ekonomiju u Austriji, naime kongres energetike. Teme ovog kongresa su bile dekarbonizacija, decentralizacija i digitalizacija, kao i predsjedništvo Austrije u Evropskom savjetu. Ovaj kongres je po prvi put održan u Burgenlandu, a učestvovalo je oko 580 govornika,

20 KOSMO

referenata, sponzora i izlagača koji su predstavili najnovije i aktuelne trendove i razvoje u oblasti energetike. Osim toga učesnici su imali priliku da razmjene informacije i lična iskustva. Moto ovogodišnjeg kongresa je „Los geht´s”, a mjesto lokacije predstavlja uzor u održivom i pažljivom ophođenju sa prirodom. Energetska ekonomija je ključni sektor u Austriji jer snabdijeva našu državu energijom i bitan je partner u

Pokrajina, kao evropski uzor želi da do 2050. godine ukupna potražnja električne energije dolazi iz obnovljivih izvora. modernizaciji. Burgenland je prije ostalih pokrajina iskoristila i prepoznala šanse obnovljive energije i igra vodeću ulogu u ovom energetskom sektoru ne samo u Austriji već širom Evro-

pe. U prethodnoj godini 147 odsto energetske potražnje je podmireno tzv. zelenom energijom, što znači da je više od 50 odsto struje dobijeno iz obnovljive energije.

Fotos: Bgld. Landesmedienservice

Austrijski kongres energetike

Česte zablude o radio i TV pretplati Kada čujemo reč GIS, onda odmah pomislimo na šlagvorte kao što su pretplata, ORF, terenske radnike koji kucaju na naša vrata i slično. Oko radio i TV pretplate, naime GIS, se vrti bezbroj zabluda i dezinformacija. Mnogi, na primer, misle da se GIS-taksa plaća samo za austrijsku radio-televiziju ORF i njene programe.

Q FA

ODGOVOR: Ovde se radi o veoma učestalom mitu. Principijalno važi da se GIS-pretplata uvek mora plaćati kada se u domaćinstvu nalaze uređaji koji koriste tehnologiju radiodifuzije. Tu spadaju televizori, kablovska televizija, satelitski program, kompjuteri i tableti sa DVBT-stickom ili TV-/ radio-karticom, radio uređaji i svi ostali uređaji sa prijemom vrlo visoke frekvencije. „Ne Radio i TV pretplata se plaća nezavisno od toga da li uopšte ili koliko gledam često konzumirate ponuda ORFprogram a. Takođe ne postoji nikakva poORF-a i stoga vezanost sa naplatom za druge ne moram da TV-servise (npr. A1 ili UPC). platim GIS.“ Inače, ORF-u pripada samo maleni deo GIS-pretplate.

ODGOVOR: Podrazumeva se da servisni radnici GIS-a ne smeju tek tako ući u Vaš dom, ukoliko Vi to ne dozvolite. Međutim, na sva pitanja se mora odgovoriti istinito i po potrebi pokazati dokaze kao što su identifikacija i prijava o boravku (Meldezettel). Ovo se inače traži samo u retkim slučajevima kada idenditet stanara nije potpuno jasan. Ukoliko se „Ne terenskom radniku ne daju nikakve informacije, ili se čak pred njemoram govim nosom zatvaraju vrata, da pustim onda to važi kao kršenje zakoterenske na, što može u administraciji radnike GIS-a becirka (Bezirksverwaltung) u svoj stan.“ dovesti do maksimalne kazne od 2.180 evra.

ODGOVOR: I ovo je glasina „Pisma od GIS-a koja može u nekim slučajevima se mogu tek da košta puno. Ukoliko se radi o računu o radio i TV pretplati tako i bez onda to dovodi bezuslovno do posledica opomena i u najtežim slučajevima ignorisati.“ do dodatnih troškova zbog naplate (Inkasso). GIS-pretplatu treba, kao i sve ostale zakonske takse, platiti na vreme. Ukoliko još niste prijavljeni i dobijete poštom upit o radio uređajima u Vašem domaćinstvu, onda na njega morate, po zakonu, reagovati i dati istinite informacije.

ODGOVOR: To nije baš tačno. Pod određenim uslovima možete biti oslobođeni od GIS-pretplate. Kako biste ovo dobili treba predati zahtev, takozvani „Befreiungsantrag”. Oslobođenje od radio i TV pretplate zavisi od brojnih faktora, stoga se za svaki slučaj individualno ispituje da li postoji zakonsko pravo za oslobođenje od takse ili ne. GIS Gebühren Info Service pružiće Vam sve detaljne informacije o tome.

Kontakt: • Telefon: servisna linija 0810 00 10 80 pon.-pet. 08:00-21:00 Uhr sub. 09:00-17:00 Uhr • Pismeno: GIS Gebühren Info Service GmbH Postfach 1000, 1051 Wien • Faks: 050 200 DW 300 • Lično: Faulmanngasse 4, 1040 Wien Mo-Fr 08:00 – 18:00 Uhr • Internet: www.gis.at

„Oslobođenima od takse GIS-a nije potrebna prijava.“

toji se sas ? a g e Od č pretplata GIS- replata p io i TV (ORF) • Rad gram osti ) o a r v p a ž a (dr etn az je um oknad • nad encionisan v • Sub a) rez ž (dr av rajinski po k • Po rajina) (pok

VAŽNseOs! elite,

iko Ukoli eba inform n r t e r onda IS Gebüh šoj sati G rvice o Va e Info S voj adresi. no

R EPOR TA ŽA

Piše: Manuel Bahrer i Dušica Pavlović

„baby box”?

22 KOSMO

Fotos: Dušica Pavlović

Poslednja šansa —

BABY BOX. Jedan potpuno normalan dan na intenzivnoj nezi neonatološkog odeljenja. Tišinu odjenom narušava rezak zvuk alarma i slika bebe na monitoru. Jasan znak da se otvorio „baby box”. Sva sreća, ovaj scenario se dešava jednom do dva puta godišnje.

koji se može otvoriti i u njega, na toplo termo ćebe, staviti beba. Čim se ’baby box’ otvori i dete stavi u njega, upali se alarm na odeljenju intenzivne nege, a lekari preko monitora mogu videti dete. Ko u tom momentu napušta svoje novorođenče, ne može se znati jer je kamera usmerena samo ka krevecu za bebu, tako da se od majke koja ga ostavlja naziru samo ruke. Nakon toga osoblje sa intenzivne nege dolazi po bebu i, u zavisnosti od stanja u kojem se beba nalazi, vode je ili na odeljenje intenzivne nege ili u sobu za opservaciju”. Osim toga, Služba za zaštitu dece i omladine se uvek obaveštava kada se neka beba ostavi u „baby box”. Ukoliko sa medicinskog stanovišta ne postoji nikakav problem, ostavljene bebe se u roku od osam nedelja daju na usvajanje. S pravne

Fotos: Dušica Pavlović, iStockphoto

Primarijus: „Anoniman porođaj je bolja opcija od ’baby boxova’ zato što se dete onda rađa u sigurnim uslovima.”

porađaji, kao i „baby boxovi” nisu krivična dela! nama širom zemlje postoji mogućnost da se bebe anonimno u njima ostave. Ove specijalne „kutije” za decu su napravljene pod pokroviteljstvom crkvenih organizacija i bolnica. „Prvi ’baby box’ je napravljen u ovoj bolnici (Wilhelminenspital) zahvaljujući inicijativi mog prethodnika. U mnogim zemljama vladaju različita mišljenja da li su ’baby boxovi’ dobra ili loša stvar.

Između 1980. i 1999. godine na ulicama Beča nađene su 23 bebe. Od 2001. godine do danas, u „baby boxove” je ostavljeno 30 beba, a u tom periodu su samo tri nađene na ulicama Beča.

D

r. Thomas Frischer, primarijus odeljenja za pedijatriju u bolnici Wilhelminenspital počinje da nam objašnjava: „U okviru dečje ambulante u ulici Flötzersteig nalazi se jedna niša, kroz koju čovek neopaženo može ući sa ulice. Tamo se nalazi ’baby box’,

ANONIMNI

tačke gledišta, majke mogu vratiti svoje napuštene bebe u roku od šest meseci. Međutim, vraćanje bebe nije lak proces: „Iskreno rečeno, tako nešto se još nikada nije dogodilo. Ukoliko bi se majka vratila po dete dan nakon što ga je ostavila u ’baby box’ i rekla da ga želi nazad, onda bismo morali detaljnije da ispitamo razloge zbog kojih se ona, u prvoj liniji, odlučila na taj korak. Služba za zaštitu dece i omladine ne vraća tek tako bebe nazad roditeljima koji su ih napustili sa obrazloženjem da se radilo o vanrednoj situaciji. Uzroci te ’vanredne situacije’, kao i uslovi u kojima majka živi se detaljno moraju ispitati pre nego što se odobri vraćanje novorođenčeta biološkoj majci”, dodao je primarijus.

„Baby box” u Austriji

„Baby box” je u Austriji prvi put uveden 2001. godine. Danas u svim pokraji-

Dosta ljudi smatra da je za decu izuzetno važno da znaju svoje poreklo, kojem se gubi trag ukoliko se anonimno ostavljaju u 'baby boxove'. Ipak, mišljenje mog prethodnika, kao i moje lično je da je bolje napraviti toplo i sigurno mesto za neželjene bebe, nego da se one ostavljaju na hladnim ulicama i parkinzima”, objašnjava Dr. Frischer. Anna Lisa Putz, šef odeljenja za socijalni rad pri Magistratu 11 (MAG 11) dalje objašnjava cilj uvođenja „baby boxova: „Baby boxovi kao i anoniman porođaj imaju za cilj da se spreči ubijanje i ostavljanje neželjene dece na nesigurnim mestima.” Iako određene službe grada Beča intenzivno pomažu budućim majkama tokom i nakon trudnoće, i dalje postoje žene koje se zbog straha od kazne ili stida odlučuju da anonimno ostave svoju decu u „baby boxove”. „Nažalost, ne znamo iz kojih razloga majke napuštaju svoju decu jer

KOSMO 23

R EPOR TA ŽA je mali broj onih, koje se neposredno nakon ostavljanja novorođenčeta jave Službi za zaštitu dece i omladine sa željom da uzmu dete nazad”, govori gospođa Putz. Majke uzimaju u obzir „baby boxove” tek nakon porođaja kada

do danas, u „baby boxove” je ostavljeno 30 beba, a u tom periodu su samo tri nađene na ulici. „Najveći utisak na mene je ostavila mala Gloria, kojoj smo ime dali po građevini Gloriette kod dvorca Schönbrunn. Ona je nađena u neposrednoj blizini tog objekta u kanti za smeće. Imao sam dežurstvo to veče kada je dovezena kod nas u bolnicu (tada sam radio u AKH). Beba se nalazila u kritičnom stanju hipotermije i imala je tešku infekciju. Kada joj je stanje stabilizovano, predata je na usvajanje”, ovu pretužnu priču, ali sa srećnim završet-

mogu potpuno anonimno da ostave svoju novorođenčad. „Korišćenje ’baby boxa’je potpuno jednostavno, a majke imaju i tu mogućnost da uz svoju bebu ostave neku ličnu stvar. Pored kreveca za bebu nalaze se koverte sa kodovima. Samo uz pomoć tih kodova majke mogu da dobiju informacije o svojim bebama anonimno jer na osnovu njih znamo o kojoj bebi je reč”, objasnila nam je medicinska sestra na neonatologiji, Agnes Hinterleitner, koja radi na odeljenju intenzivne nege. Koverte sa kodovima su ponuđene na nekoliko stranih jezika (nemački, engleski, bosanski/hrvatski/

Kada se dete ostavi u „baby boxu”, upali se alarm koji svetli i zvoni na odeljenju intenzivne nege, a na monitoru se preko kamere vidi ostavljeno novorođenče.

kom, ispričao nam je primarijus. Do „Baby boxa” koji je u okviru bolnice Wilhelminenspital dolazi se sa ulice Flötzersteig 4, a nalazi se tačno pored ulaza u dečju ambulantu za hitne sluča-

Putz: „Baby boxovi kao i anoniman porođaj imaju za cilj da se spreči ubijanje i ostavljanje dece na nesigurnim mestima.” navodi Dr. Frischer. Koliko je važno da postoje „baby boxovi” u glavnom gradu Austrije govore i statistike. Između 1980. i 1999. godine na ulicama Beča nađene su 23 bebe. Od 2001. godine

24 KOSMO

jeve. Zahvaljujući dvokrilnim vratima zaštićena je od pogleda prolaznika, a kako je kamera okrenuta samo ka unutrašnjem delu, tj. na ćebencetu na koji se spušta beba, a ne ka spolja, majke

srpski, arapski, ruski, japanski, turski, španski i francuski), a majke pre zatvaranja „boxa” mogu uzeti otisak stopala svog deteta. Nakon toga nema povratka, jer kad se vrata „boxa” jednom zatvore, automatski se zaključavaju, a tim sa intenzivne nege odmah dolazi po dete. „Nema mnogo koristi od uzmanja otiska stopala deteta. U najvećem broju slučajeva majke uz bebu ostavljaju oproštajno pismo, za koje ja lično smatram da je od izuzetne važnosti za dete. Tu uglavnom objašnjavaju svoju tešku situaciju koja ih je naterala da ih se odreknu, govore kako im je žao i da ih vole najviše na svetu”, sa tugom u glasu nam sestra Agnes opisuje surovu

Fotos: Dušica Pavlović

PROBA. Sestra Agnes navodi da se više puta desilo da neko otvori „baby box”, a da ne ostavi dete.

situacija za njih već postaje hitna. Slično su nam rekli i u bolnici Wilhelminenspital. „Bebe koje majke ovde ostave su uglavnom tek nekoliko sati ili jedan dan stare. Sreća je da se one uglavnom nalaze u dobrom zdravstvenom stanju, bez teških povreda. Nekada se desi da su u stanju hipotermije, ali bez komplikovanijih zdravstvenih problema”,

novorođeno dete. Ono što je važno napumenuti je da anonimno ostavljanje dece u „baby boxove”, kao i anoniman porođaj nisu zakonski kažnjiva dela. „Uvođenjem ’baby boxova’ su buduće majke dobile mogućnost da ostave svoju decu, a da time ne čine kažnjivo delo”, naglašava gospođa Putz iz MAG 11. Čak je i Dr. Frischer tokom našeg razgovora više puta naglasio ovu činjenicu. Ipak, skrenuo nam je pažnju na to da je za buduće majke mnogo bolja opcija anonimnog porođaja od ostavljanja deteta u „baby box”.

U „baby boxu” se nalaze koverte sa kodom za majke, kako bi se anonimno preko njih mogle raspitati za svoje dete. realnost. Ovakva pisma ili lične stvari od bioloških majki mnogo znače deci, posebno kad odrastu i izraze želju za saznanjem o svom poreklu. Da ostaviti dete u „baby boxu” nije nimalo laka odluka, potvrđuju i priče zaposlenih na

„Sigurnije za majku i dete”

Što se samog porođaja tiče, anoniman porođaj se ni po čemu ne razlikuje od običnog. Jedina razlika leži u tome što porodilje u slučaju anonimnog porođaja ne moraju davati svoje lične podatke niti zdravstvenu knjižicu, a nakon što donesu dete na svet, mogu slobodno da napuste bolnicu bez njega. Cilj anonimnog porođaja je taj da se i majci i detetu obezbedi kvalitetna medicinska nega već tokom trudnoće. Osim toga,

KRIVIČNO DELO Ostavljanje beba na nesigurnim mestima se kažnjava!

savetovanja za majke u bolnicama”, navodi gospođa Putz. Medicinskoj službi Magistrata 11, kao i socijalnim radnicima uspeva da majkama, koje žele da napuste svoju decu, daju alternativna rešenja kao što su klasično davanje deteta na usvajanje, a u manjem broju slučajeva se majke čak odluče da zadrže dete. „Anoniman porođaj je u svakom slučaju bolja opcija od ’baby boxova’ zato što se dete onda rađa u sigurnim uslovima. Kada majka ostavi dete u ’baby boxu’, ne znamo da li je rođeno u nasilnom okruženju, da li je možda i droga bila u njegovoj blizini, itd”, objasnio nam je primarijus. Kao i u slučaju ’baby boxova’, tako i kod anonimnog porođaja postoji mogućnost da

ZAKON:

Ukoliko sa medicinskog stanovišta ne postoji nikakav problem, ostavljene bebe se u roku od 8 nedelja daju na usvajanje. S pravne tačke gledišta, majke mogu vratiti svoje napuštene bebe u roku od šest meseci. intenzivnoj nezi. Ispričali su nam da se više puta dogodilo da neko otvori „baby box” i da zatvori bez ostavljanja bebe u njemu. Ova „probna otvaranja” ukazuju na to da majke posete „baby boxove” i razgledaju, pre nego što definitivno donesu odluku da tu zaista i ostave

porođaj u kliničkim uslovima je mnogo bezbedniji, kako za majku, tako i za dete. „Moguće je dobiti anonimnu knjižicu za majku i dete (Kind-Mutter-Pass) na osnovu kojeg se u bolnici mogu vršiti svi neophodni pregledi. Služba za pomoć dece i omladine u tim slučajevima nudi

majke zatraže svoju decu nazad u roku od šest meseci. Tada moraju da daju svoje ime i prezime, a anoniman porođaj se evidentira retrogradno kao običan. Nakon toga majkama se pruža psihološka pomoć i podrška, kako bi im se omogućili najbolji mogući uslovi za odgajanje deteta.

KOSMO 25

R EPOR TA ŽA

NEMAČKI JEZIK. Temelj svakog obrazovnog sistema je jezik, a godinama unazad se tvrdi da školarci u Austriji ne blistaju u toj nastavnoj oblasti. Od ove školske godine usvojen je novi zakon, a tiče se prvaka.

A

Piše: Vera Marjanović Fotografije: Amel Topčagić

ustrijski obrazovni sistem često je kritikovan kao manjkav, a koplja su se lomila preko leđa učenika migrantskog porekla koji, navodno, zbog nedovoljnog poznavanja nemačkog jezika usporavaju nastavne procese. Ako se neko seća, time su opravdavani i ne baš sjajni rezultati Austrije na međunarodnom PISA testiranju krajem prošle decenije. Ako ćemo biti iskreni, država je nastojala da za građane migrantskog porekla osmisli brojne programe za uspešnu integraciju, a jedan od najvažnijih ticao se dece. Vrtići su postali besplatni, a predškolska godina obavezna za pohađanje, ali je i dalje bilo roditelja koji te pogodnosti nisu koristili. Međutim, novi migrantski talas je u austrijske škole doveo puno dece koja, po mišljenju nadležnih, nisu imala dovoljno vremena da savladaju jezik, kako bi sa lakoćom pratila nastavu. Zato je od početka ove školske godine na snagu stupio novi zakon kojim su obuhvaćeni učenici prvog razreda, a podrazumeva dodatno učenje nemačkog jezika. Doduše, i do

Prvačići kao politički

eksperiment

26 KOSMO

sada je postojala mogućnost da se to organizuje u užem obimu, pod uslovom da je u nekoj školi bilo više od osmoro dece koja su zaostajala u poznavanju jezika. Za takve slučajeve su dodeljivana dodatna finansijska sredstva iz budžeta, što su neki direktori zloupotrebljavali, unoseći odrednicu „außerordentlich” u svedočanstva dece koja su nemački govorila čak bolje od maternjeg jezika. Nova vlast u Austriji je na početku svog mandata najavila izmene zakona o obrazovanju, odnosno inteziviranje učenja nemačkog jezika, a najavu promena su mnogi direktori škola i nastavnici protumačili kao nepravednu prema deci,

je posetio tri porodice. Njihove priče se veoma razlikuju, što ukazuje da se novousvojeni zakon u svom elementarnom obliku ne sprovodi u svim školama.

Jelena Stanisavljević, Minina i Sofijina mama

Jelena, radnica u gastronomiji, mama je dve devojčice: Mina (7) je pošla u prvi razred, dok Sofija (3) ide u vrtić. „Moje ćerke su u vrtić pošle već sa godinu dana, pa nemački govore savršeno, čak bolje nego srpski. Nažalost, u najranijem uzrastu Mina je imala poteškoće sa sluhom, pa je po savetu lekara vaspitačica sa njom primenjivala posebne metode za

Novi migrantski talas je doveo puno dece koja još nisu savladala jezik kako bi pratila nastavu. kao preterano zadiranje u autonomiju škola, a bilo je oštrih političkih komentara, kojima u ovom tekstu nije mesto. Išlo se tako daleko da je 300 direktora škola pisalo peticiju protiv zakonskih izmena, ali uzalud. Prvaci su 3. septembra, pored školskih torbi, na leđima poneli i teret prve generacije na kojoj se isprobava novi zakon. U želji da sazna šta o tome misle roditelji našeg porekla i kakva su njihova iskustva iz prvih školskih dana, KOSMO

učenje jezika. Iako smo kod kuće govorili srpski, zbog tadašnjeg zdravstvenog problema i stručnog načina rada u vrtiću, lakše je usvajala nemački jezik. Srećom, sve je došlo na svoje mesto i naša Mina sada sasvim normalno čuje, pa je bez problema upisana u školu”, ispričala nam je Jelena. Na testiranju za upis u školu devojčica je pokazala izvanredne rezultate, a mama misli da je za to zaslužno upravo poznavanje jezika.

Jelena Stanisavljević: „U kući govorimo srpski, ali Mina za neke pojmove zahteva dodatno objašnjenje na nemačkom.”

Prvaci su, pored školskih torbi, na leđima poneli i teret prve generacije na kojoj se isprobava novi zakon. „Mi u kući govorimo srpski, ali se dešava da Mina za neke pojmove i situacije zahteva dodatno objašnjenje na nemačkom. Istina, ona ne zna da čita i piše, ali ne verujem da će joj predstavljati problem da nauči. Na roditeljskom sastanku u junu, učiteljica nam je saopštila da će tokom prva tri meseca u školi pratiti napredovanje dece u opismenjavanju, a da će ona kojoj to bude teže išlo, do kraja godine nastaviti da rade po predškolskom programu”, istakla je dvostruka mama. Minu su roditelji upisali u privatnu školu u 10. becirku, verujući da je to za njihovu ćerku najbolje rešenje. „Na taj korak smo se odlučili jer smatramo da su prve četiri školske godine najvažnije u izgrađivanju odnosa prema učenju i obavezama, kao i u sticanju radnih navika. Smatramo da u privatnoj školi učiteljica ima više prostora za posvećenost svakom detetu pojedinačno. Ova škola

nudi puno dodatnih sekcija iz umetnosti, nauke i sporta, što je dodatno uticalo na našu odluku, kao i tvrdnja mnogih

STAV:

Početak je najvažniji za sticanje radnih navika prijatelja da se dete lakše upisuje u gimnaziju nakon privatne škole. Naše je da joj na početku pružimo kvalitetnu osnovu, a odluke će donositi sama kad za to dođe vreme”, podvukla je Jelena, dodajući da je učiteljica na početku školske godine za svako dete odredila individualni termin, kako bi se bolje upoznala sa njima, a u slučaju da neko od njih bude imalo poteš-

KOSMO 27

R EPOR TA ŽA

RAZRED

Osmoro do devetoro dece učiće intezivno nemački koće u savladavanju gradiva, biće mu omogućena pomoć u školi. Na pitanje da li je roditeljima nešto rečeno o učenju nemačkog jezika po novom zakonu,

Sandra Spirić Živanović – Sarina i Minina mama

Ova priča je istinski pokazatelj koliko je deci i roditeljima teško kad se bez znanja jezika nađu u novoj zemlji. Sandra, dipl. ekonomista i instruktorka fitnesa, u Beč se sa dve ćerke doselila pre tri godine. Nisu znale nemački. „Suprug je kao elektroinženjer dobio posao, pa je godinu i po dana pre nas postao stanovnik Beča. Deca i ja smo došle tačno 6. septembra, dan nakon početka školske godine. Sara (9) je odmah dobila mesto u predškolskom razredu, a Maša (6) je pošla u vrtić. Prvih šest

od drugog polugodišta drugog razreda, u školi je jednom nedeljno organizovan dodatni čas nemačkog. Sari je problem pričinjavalo čitanje i pisanje, ali je na kraju prvog polugodišta drugog razreda imala prolaznu ocenu. Šok je usledio kad mi je učiteljica pri kraju školske godine saopštila da moje dete ima negativnu ocenu jer puno grešaka pravi u diktatima. Tražila je da napravimo test na legasteniju, ali srećom, ustanovljeno je da se radi samo o nedovoljnom poznavanju jezika”, nastavlja ova mama. Iako je iz svih ostalih predmeta

Sandra Spirić Živanović: „Ukoliko bi postojala potreba da Maša pohađa dodatne časove jezika, ja bih to podržala.” gospođa Stanisavljević je rekla: „Direktorica nam je na prvom roditeljskom sastanku saopštila da će sva deca biti testirana od strane stručnjaka, koji će oceniti njihovo poznavanje nemačkog jezika. Navodno, izdvojiće se osmoro do devetoro dece, koja će činiti poseban razred, u kojem će se nastava odvijati kao i u ostalima. Prednost će biti mali broj učenika sa kojima će se intezivirati učenje nemačkog i komunikacija, kako ne bi zaostajali za ostalim đacima. Iako to ne očekujem, ako bi se kojim slučajem desilo da moja Mina bude jedno od te dece, ne bih se bunila jer je savršeno znanje nemačkog jedan od najvažnijih preduslova za kvalitetan život u ovoj zemlji”.

28 KOSMO

meseci Sara je sa suzama odlazila i vraćala se iz škole jer je mislila da se učiteljica ljuti i da viče na nju. U sebi je stvorila otpor prema školi i to je trajalo sve dok nije počela da razume šta se oko nje dešava. Kupovali smo knjige i kod kuće zajedno učile nemački. Nažalost, nisam mogla da pomognem detetu, niti da od učiteljice zatražim pomoć za Saru”, sa tugom se seća Sandra tih prvih meseci. Kad je upisala master studije na Univerzitetu i počela da pohađa nastavu nemačkog jezika, već nakon šest meseci i Sandra se bolje snalazila. No, i na kraju te školske godine, Sara je imala probleme u razumevanju nemačkog. „Ponovila je prvi razred, a tek

Sara imala jedinice, učiteljica je predložila da se zbog nemačkog ponovo vrati u prvi razred, što je bilo zakonski neprihvatljivo. „Sara je ipak dobila prolaznu ocenu za prelazak u treći razred, uz uslov da je upišem u privatnu

školskoj godini napredovala u nemačkom i savladala zahtevno gradivo”, odlučna je Sandra. U međuvremenu, za školu je pristigla i mlađa Maša. Na testiranju u vrtiću, njeno znanje jezika ocenjeno je kao sasvim zadovoljavajuće. „Kad je Maša u pitanju, mnogo sam opuštenija jer bih rekla da je ona bolje savladala jezik od starije sestre i da joj je neuporedivo lakše jer je opuštena u komunikaciji na nemačkom. Maša ide u državnu školu, a ukoliko bi postojala potreba da pohađa i dodatne časove jezika, ja bih to podržala”, tvrdi Sandra, dodajući da je i sama dostigla nivo znanja B2, pa može kod kuće mnogo više da radi sa decom, te da tako zajedno poboljšavaju nemački. U Mašinoj školi model dodatnog učenja je drugačiji. „Po rečima učiteljice, sva deca će biti testirana, a ona koja imaju problem sa nemačkim jezikom dve godine će svakodnevno imati dva časa nemačkog i još dva tokom kojih će prelaziti gradivo iz ostalih predmeta. Testiranja će se obavljati jednom kvartalno, kako bi se utvrdilo koliko mališani napreduju. Skrenuta nam je pažnja da taj obim časova možda neće biti dovoljan za savladavanje matematike, pa mi roditelji ne treba da budemo iznenađeni ako neko od dece bude moralo ponovo da pohađa drugi razred. Učiteljica je zaključila da je Mašino znanje nemačkog dobro, pa očekuje da će uspešno proći test. No, i pored toga, znam da ću sa obe ćerke morati puno da radim kod

Iako je imala sve jedinice, učiteljica je predložila da se zbog nemačkog Sara vrati u prvi razred. školu nemačkog. Napravila sam ugovor na godinu dana, koji sam na uvid donela učiteljici, pa moje dete dva puta nedeljno po dva časa pohađa nastavu nemačkog. To nas košta skoro 3.300 eura, ali mi smo spremni na sve žrtve, kako bi Sara u ovoj prelomnoj

kuće”, na kraju razgovora nam je rekla gospođa Spirić Živanović.

Andrea i Jakov Ugljar – Anini roditelji

U tročlanoj porodici Ugljar, polazak u prvi razred ljupke devojčice Ane, koja ima šest

dodatni sat njemačkog. Od viška znanja glava ne boli”, složni su supružnici Ugljar.

Supružnici Ugljar: „Ne bismo imali protiv da Ana posjećuje dodatni sat njemačkog. Od viška znanja glava ne boli.”

Šta kaže zakon?

U kući mama sa Anom više govori nemački, a ako eventualno čuje neku grešku, ispravlja je. Tata forsira hrvatski. i po godina, doživljava se kao pravi praznik. „Dali smo je u vrtić sa napunjenih 18 mjeseci. U početku su to bili kratki boravci među decom, kako bi se što jednostavnije i bezbolnije navikavala na kolektiv. Isto tako, željeli smo da što ranije počne sa učenjem njemačkog jezika. Bilo je onih koji su nam govorili da ima vremena do polaska u školu, ali smatrali smo da je ovako pametnije i nismo se pokajali”, kaže mama Andrea, koja radi kao službenica. U kući mama sa Anom više govori nemački, a ako eventualno čuje neku grešku, odmah je ispravlja. „Ana odlično govori oba jezika, ali joj je njemački ipak bliži i lakši za govor. Važno mi je da ih ne miješa. Ja, iskren da budem, više forsiram hrvatski, kao i naša familija. Znam da je naša kćer dobro savladala njemački, ali nalazim da je poznavanje maternjeg jezika od velikog značaja jer se na taj način sprječava proces asimilacije. Primijetio

sam da, kad tokom ljeta odemo na more, Ana vrlo brzo usvaja nove riječi na hrvatskom, pa čak i naglasak koji se tamo koristi”, s ponosom ističe Jakov, koji je privatni preduzetnik. Ana je išla u privatni vrtić, ali sad pohađa državnu školu, gde se dodatno bavi muzikom. „U privatnom vrtiću naše dijete nije imalo predškolsku nastavu, ali je na testiranju za školu rečeno da psiho-fizički ispunjava sve kriterijume za polazak u prvi razred. Kako čujem, puno djece je iz privatnih vrtića određeno za pohađanje predškolskog razreda”, dodaje naša sagovornica. U Aninoj školi ima puno dece migrantskog porekla, ali dodatna nastava nemačkog jezika je svedena na jedan čas sedmično. „Na prvom roditeljskom sastanku smo obaviješteni o izmjenama zakona, vezano za učenje njemačkog jezika. Rečeno nam je da će sva djeca biti testirana, a roditelji

će biti obaviješteni kojoj djeci je neophodna pomoć. Jednom sedmično će se za njih održavati jedan školski čas, na kojem će dodatno učiti njemački, kao i matematiku. Za to vrijeme, ostala djeca iz razreda će crtati, izrađivati različite predmete i baviti se vještinama, a kompletnu ostalu nastavu pratiće svi zajedno. Ako bi trebalo, ne bismo imali ništa protiv da naša Ana takođe posjećuje taj

Za decu koja zbog nedostatka znanja nemačkog ne mogu pratiti redovnu nastavu, održavaće se posebna nastava jezika. Nakon prvog polugodišta će se sprovesti testiranje, pa ako se primeti vidni napredak, deca će nastaviti praćenje redovne nastave, s tim što mogu biti podržana sa po šest dodatnih časova nemačkog nedeljno. Ostala deca test će ponovo proći na kraju školske godine. Dodatna nastava nemačkog jezika maksimalno može trajati četiri polugodišta, odnosno dve školske godine. Ministarstvo obrazovanja je pripremilo nastavne programe za osnovno i srednje obrazovanje, a cilj je da se učenici usmere na savladavanje usmene i pismene komunikacije na nemačkom jeziku.

C O V ER

Da li Vas je strah Piše: Muhamed Beganović

Foto: iStockphoto

džamije? 30 KOSMO

Džamija. Po medijima i kafićima se džamije predstavljaju kao mjesta na kojima se propovjeda mržnja, usađuje teror i kreiraju paralelna društva. No, da li je to tačno? Jedna mala džamija u Ottakringu se već godinama bori da stvori drugačiju sliku.

KOSMO 31

C O V ER

U

je kao da više ne može čuti niti pročitati tu riječ. Spustivši pogled nadolje kratko je razmišljao kako da odgovori na pitanje. „Šta je jedna džamija”, pita nas retorički. Kako bi nam dao odgovor na stvaranje paralelnih društava, prvo mu je trebao odgovor na njegovo pitanje. I u pravu je. Naime, u junu je državni kancelar Sebastian Kurz, zajedno sa vice kancelarom, Heinz-Christianom Stracheom, ministrom u nut a r nji h p oslova , Herbertom Kicklom i ministrom za kulturu, Gernotom Blümelom, održao konferenciju za štampu na kojoj je govorio o zatvaranju džamija i borbi protiv „političkog Islama”. Kasnije se ispostavilo da je vlada iskoristila zat varanje džamija u svoje svrhe kao manevar za skretanje pažnje sa istine. Jer, istina je da su razlozi za zatvaranje džamija administrativne prirode, koju je islamska zajednica sama mogla riješiti. Ali, to je postalo nebitno. U komentarima na društvenim mrežama, ispod vijesti o ovome, mogle su se pročitati uznemira„Već godinama djecu i odrasle učim poštovanju, toleranciji vajuće rečenice u kojima i otvorenosti”, govori nam Mersad Muratović, imam džamije se zahtijeva zatvaranje „Džemat Bosna” u 16. bečkom becirku. svih ostalih džamija, u kojima se svi muslimani žigošu kao islamisti puni Muratović, kleči ispred mihraba koji mržnje, a stvaranja paralelnih društava je okrenut u smjeru Mekke. Nosi je upravo njihova krivica. Riječ „džacrnu odoru koja je tipična za imame. mija” je brzinom svjetlosti postala Ahmedija, bijela kapa isto tipična za sinonim za sve negativno. No, to nije imame, krasi njegovu glavu, dok crna nikakva novina. Već godinama se dobar brada krasi njegovo lice. Kad smo dio društva ježi kada pročita ovih šest ga pitali šta misli o paralelnim druš- slova, a pogovoto kada se negdje izgradi tvima, umorno se nasmiješio. Izgledao nova džamija. I zbog toga se vratimo na Muratovićevo pitanje: Šta je zapravo džamija? džamiji „Džemat Bosna” u ulici Hippgasse u Ottakringu je mirno. Jedan mali prolaz vodi direktno do sobe za molitvu u kojoj je postavljen debeli, zeleni tepih. Imam, Mersad

ZAJEDNIŠTVO

Veliki Iftar na otvorenom je bio dokaz da muslimani ne žive u paralelnom društvu 32 KOSMO

Džamija je mjesto na kojem se muslimani mogu moliti. No, ona ima i druge funkcije. U džamijama se ljudi sastaju i susreću sa svojim prijateljima i poznanicima, razgovaraju i pričaju o svojim problemima. Baš kao i u jednom udruženju: „Ona je takođe i mjesto odgoja”,

Sa župom „Maria Namen” Muratović i njegova zajednica imaju vrlo dobre i prijateljske odnose, koje njeguju već godinama. kaže imam. „Djeca u džamijama uče o Islamu, a uče se i lijepom ponašanju prema roditeljima i društvu”, objašnjava Muratović. I za odrasle postoje lekcije. „Često propovjedam o tome kako se čovjek može riješiti loših osobina kao što su škrtost, zavist i laganje”, priča nam dalje ovaj imam. A šta je sa mržnjom? Imam se opet umorno nasmijao. „Propovjedam i protiv mržnje. Za nju nema PROČITAJTE JOŠ

Jedno mjesto, osam religija U dijelu grada Seestadt je 2015. godine okačeno osam zastava vjerskih zajednica. To je bio prvi korak planiranog kampusa religija. Projekat je planiran od strane dioceze sa ciljem mira da spoji religije. Za sada je još samo ostalo otvoreno pitanje finansiranja.

POD JEDNIM NEBOM. Na najvećem Iftaru na otvorenom u Austriji prisustvovalo je 1.500 osoba različitih religija i kultura. Iftar su omogućili mnogobrojni donatori. PROČITAJTE JOŠ

mjesta u Islamu. Već godinama djecu i odrasle učim poštovanju, toleranciji i otvorenosti”, dodaje Muratović, koji nije samo čovjek od riječi, već i od djela.

Fotos: Reinhard Lingl, Diva Shukoor, Džemat Bosna, Muslim Jewish Conference

Hrišćanski učesnici velikog Iftara su rekli da bi trebalo postojati više međureligijskih druženja. Mala džamija se već godinama zalaže za međureligijski dijalog. „Imamo jako dobru saradnju sa susjednom crkvom. Međusobno se posjećujemo i dolazimo jedni drugima na vjerske proslave i praznike”, kaže Muratović. Zajednica učestvuje i u drugim aktivnostima. Prošle godine su, na primjer, zajedno sa drugim vjerskim zajednicama organizovali feštu u Ottakringu, na kojoj su posjetioci mogli da se informišu o najrazličitijim religijama. I ove godine su bili aktivni. Dan na kon spomenute konferencije za štampu i diskusije o paralelnim društvima, džamija je pozvala ljude na najveći Iftar na otvorenom. Iftar je arapska riječ za prekid posta tj. za prvi obrok koji muslimani smiju jesti tokom Ramazana, mjeseca posta, kada zađe sunce. Tim povodom je džamija rezervisala dio ulice Hasnerstraße, kako bi tamo postavila stolove

i stolice, koje im je pozajmila crkva „Maria Namen” koja se nalazi preko puta džamije. Na Iftar je mogao doći ko je htio. „Svi na jednom mjestu, umjesto paralelno”, rekao je Muratović. Zajednica je pozvala sve komšije, pa tako i župu. Ove godine nisu mogli prisustvovati Iftaru zbog drugih termina, ali su prošle godine bili počasni gosti. Na velikom Iftaru je bilo preko 1.500 gostiju. Među njima je bio i Tarafa Baghajati, predsjednik Inicijative muslimanskih Austrijanca (IMÖ), koji je imao prilike da razgovara sa mnogim hrišćanskim gostima, pa tako i sa nekoliko učitelja. „Rekli su mi da bi bilo lepo kada bi se više ovakvih događaja organizovalo”, ispričao nam je Baghajati. Oni

Muslim Jewish Conference Bečlija Ilja Sichrovsky je 2009. godine osnovao konferenciju Muslim Jewish Conference. To je platforma za razmenu između mladih Jevreja i muslimana. Ove godine se održava deveta konferencija od 12. do 16. decembra u Parizu. Najmanje jednom godišnje se održava manje okupljanje u Beču.

Predstavnici islamskih i hrišćanskih zajednica u toku zajedničke molitve mira u Ebu Hanife džamiji, održanoj prošle godine. KOSMO 33

C O V ER bi pomogli jačanju prijateljstava i povezanosti, kao i stvaranju kontakata među komšijama. Toga su svjesni i Muratović i njegova džamija. Oni su aktivni članovi Religijskog foruma Ottakring. Sa ostalim članovima foruma, Muratović se sastaje jednom mjesečno. Krajem septembra su se sastali, kako bi planirali zajedničke manifestacije za 2019.

Podržavanje međureligijskog dijaloga

„Stalno se trudimo da odgajamo, kako mlade, tako i starije generacije. Želimo da se integrišu, da u miru sa svima žive i da poštuju svoju i tuđu religiju i sva društva”, kaže imam. U svojim nastojanjima da pomogne integraciju i međureligijski dijalog, džamija nije sama. Tako i grad Beč podržava ovu inicijativu. „Mi podr-

RAZMJENA

„Uvijek sam vjerovao da se zajedno možemo moliti. Na taj način se bolje upoznajemo.”

LJUDSKI DIJALOG „Dijalog među religijama je za nas hrišćane od ključnog značaja. Ovdje u 10. becirku je posebno interesantno stupiti u dijalog sa različitim vjerskim zajednicama. Mi ne vodimo naučni, već jedan ljudski dijalog i svakome pristupamo sa poštovanjem. Kod Islamskog centra Bošnjaka Ebu Hanife vidim ogromno interesovanje za zajedničkim dijalogom i tu se polako stvara prijateljstvo. Uvijek sam vjerovao da se zajedno možemo moliti. Na taj način se bolje upoznajemo. Kako se živi u Islamu, može se naučiti samo kroz razmjenu. A način na koji se živi Islam u ovoj džamiji je ispravan i zdrav i uopšte ne izgleda onako, kako ga predstavljaju u medijima. Ni mi katolici, ni vjernici u džamiji ne smijemo dozvoliti da nas iskoriste manipulatori javnog mnijenja”– Matthias Felber, župan katoličke župe „Zum Göttlichen Wort” 34 KOSMO

žavamo i pomažemo bečku populaciju da na najbolji mogući način izgradi život sa drugima i da razbiju predrasude kroz razmjenu kulture i kontakata”, rekao nam je Stefan Almer iz MA 17. „Kako je religija u mnogim društvima visoko pozicionirana, dijalozi različitih vjerskih zajednica su od posebnog značaja za miran i tolerantan suživot”, ističe dalje Almer. Ovaj magistrat često organizuje slične susrete, ali su vjerske zajednice uglavnom te, koje ih iniciraju. Džamija Ebu Hanife, koja se nalazi u ulici Buchengasse u

Fotos: Reinhard Lingl, Diva Shukoor

Dijalozi između religija su najbolji način da ljudi uče jedni od drugih i da razbiju predrasude

PROČITAJTE JOŠ

Dan otvorene džamije Već nekoliko godina Islamska federacija u Beču u saradnji sa Islamskom vjerskom zajednicom (IGGIÖ) organizuje dan otvorenih vrata džamije. Zainteresovani mogu obići džamiju u organizovanim turama i postavljati pitanja. „Posjetioci su, naravno, bilo koji dan dobrodošli, ne samo na ovaj”, ističe Mersad Muratović, čija džamija „Džemat Bosna” učestvuje na ovoj manifestaciji.

10. becirku, je 19. decembra 2017. godine sa župom „Zum göttlichen Wort” organizovala zajedničku molitvu

molitve mira, Ebu Hanife džamija je često bila domaćin različitih susreta i posjeta džamiji, koje za cilj imaju

Imam Muratovic je bio dirnut hrišćanskom velikodušnošću, koju je doživio mnogo puta. mira. „Udruženje džamija podržava sve međureligijske projekte”, kaže Eldin Bajrić, zapisničar džamije, koja već godinama njeguje intenzivnu razmjenu među vjerskim zajednicama u Beču. Pored organizovane zajedničke

Imam Mersad Muratović poziva svakog ko se interesuje za Islam da slobodno prođe kroz staklena vrata.

umrežavanje. „Sarađujemo, kako sa katoličkom, tako i sa evangelističkom crkvom. Narednih mjeseci je planirana još jedna zajednička molitva mira u evangelističkoj crkvi, kao i izlet u Mariazell”, kaže Bajrić, dodavši da je osim molitve u džamiji takođe bila održana jedna molitva u spomenutoj župi. I prije dvije godine osnovana, bošnjačka Et-Taqwa džamija u 22. becirku se zalaže za međureligijski dijalog. Na Iftar na otvorenom su pozvali i predstavnike katoličke i pravoslavne crkve. Dijalog među religijama je zastupljeniji nego što se čini. „Međureligijski dijalozi su najbolji način da se ljudima, koji nikada nisu bili u džamiji, pokaže šta mi ovdje radimo”, naglašava Muratović. „Na taj način pokazujemo da niti propovjedamo mržnju, niti stvaramo paralelna društva. Mi živimo u i sa društvom”, dodaje imam. On dalje ističe

da je učenje obostrani proces. Tokom mnogih zajedničkih manifestacija je mnogo naučio o hrišćanskoj velikodušnosti. „Bio sam zaista dirnut kada sam vidio koliki broj crkava je otvorio svoja vrata izbjeglicama”, kaže imam. Prostorije

džamije su premale da bi se tu smjestile porodice. Imam se ipak odlučio da vrata džamije drži otvorenim za sve, koji se za Islam interesuju. Zato savjetuje da se ne plašite staklenih ulaznih vrata i da slobodno uđete.

Nedelja uživanja u Kućama za život

Domovi za penzionere (KWP) sa 30 Kuća (Häuser zum Leben) i 150 klubova je najveći centar za penzionere u Austriji. KWP je razvio koncept koji je posvećen potrebama migranata.

Sadržaj koncepta

•_ Govorimo Vašim jezikom •_ Sveža kuhinja, balkanski specijaliteti •_ Muzičari i umetnici sa Balkana •_ Upražnjavanje vlastite kulture i religije •_ Članovi porodice su dobro došli

Opis stanovanja

• Stan u okviru penzionerskog doma, nega prema ličnim potrebama • Sloboda kretanja, odlazak na odmor • Pet obroka dnevno

Uslovi

Odobrena subvencija od FSW (Fonds Soziales Wien) austrijsko državljanstvo, EU državljanstvo ili trajna naseljenička viza (Daueraufenthalt). Posebno važi za državljane Bosne i Hercegovine i Srbije

Kontakt

Za više informacija kontaktirajte Häuser zum Leben: Amila Crnalić 01/313 99 122 211

KOSMO 35

TEH NIKA

Wunderlist držite svoje obaveze preglednima Wunderlist je trenutno jedna od najomiljenijih aplikacija kada je reč o organizaciji različitih zadataka. Pregledan i moderan dizajn, kao i brojne funkcije čine ovu aplikaciju savršenom alatkom za prevazilaženje svih organizacionih prepreka. Bilo da planirate odmor, radite na projektima ili jednostavno treba da sastavite spisak za šoping, Wunderlist je Vaša desna ruka! Osim toga, preko alpikacije možete podeliti zadatke i obaveze na kojima radite sa Vašim saradnicima ili članovima porodice, tako da svi u bilo kom trenutku i na bilo kom mestu mogu pratiti razvoj istih.

Toggl menadžer vremena

#pregledno

st

Posebno korisna i interesantna za freelancere, timove i mala preduzeća, Toggl je aplikacija bez koje ni približno dobro ne možete organizovati svoje poslove, kao što to možete sa njom. Aplikacija prati koliko vremena Vam treba za svaki projekat i tačno izračunava koji poslovi Vam donose najviše para, a koji Vas blokiraju. Uz pomoć aplikacije vreme možete razbiti na projekte, pojedinačne zadatke, klijente itd, tako da ćete i za najmanju obavezu znati tačno koliko Vam vremena oduzima. Osim toga, Toggl možete koristiti, kako na kompjuteru, tako i na telefonu.

a j i c a k i l p a a ! r a b j i o c D ka organiza la a Pavlović

kom poslu a v s u je t Kreativnos a ni najbolje ideje . A J I C A Z I N ORGA edalje, m a n dobra ora r t ji s o t s a n e d n je h samo liko iza nji m od sledećih beo k u e n is r o e neko nisu k s e it ž lu s o rezultat! P ! n a la ij a c a im iz s n k a a g kacija za m li p a ih n t la sp

36 KOSMO

Fotos: iStockphoto, zVg.

Piše: Dušic

The Vault sve lozinke na jednom mestu U današnje digitalno vreme, lozinke su postale sastavni deo našeg života. Imejlovi, društvene mreže, bezbroj portala koje koristite za posao, obrazovanje itd. Sve to dovodi do toga da s vremena na vreme imate problem da im pristupite, jer ste zaboravili lozinku. Sada konačno možete odahnuti, jer The Vault pamti sve Vaše lozinke! Zahvaljujući formatu slobodnog unosa teksta bez ikakvih ograničenja, ova aplikacija je vrlo praktična i laka za korišćenje. Iza prijatnog dizajna početne stranice krije se jedan od najjačih enkripcijskih kodova na svetu, koji čuva Vaše podatke od zloupotrebe.

cija a z i n a g r o # Toshl Finance -

zabavno organizovanje finansija

#jednostav

nost

Ovo je aplikacija zahvaljujući kojoj Vaše finansije možete organizovati na vrlo zabavan i jednostavan način. Početna stranica aplikacije je pregledno i jednostavno dizajnirana, a praktična infografika Vam pruža informacije o svim izdacima na jednom mestu. Kako biste uspeli da uštedite novac i odredite Vaš mesečni budžet, Tosh automatski pravi poveznicu sa Vašim bankovnim računom, paypalom itd. Aplikacija će Vas povremeno obaveštavati o tome, koliko još para imate na raspolaganju za izdatke. Svaki put kada nešto platite, Tosh to preuzima u svoju listu izdataka.

st

#pristupačno Habit List naprvite bolju verzije sebe Nakon aplikacija, koje će Vam olakšati organizaciju poslova i vremena, red je došao na Vaše zdravstveno i duševno stanje. Kako biste bili produktivni u svim sferama, izuzetno je važno da Vaš um i fizička spremnost budu izbalansirani. Tu Vam pomaže Habit List. Upišite u aplikaciju aktivnosti koje se tiču sporta i zdravog načina života, a ona će Vas blagovremeno obaveštavati o njima. Svaku aktivnost možete obojiti različitim bojama i time odrediti njen prioritet. Osim toga, uz pomoć statistike možete pogledati kako ste napredovali na nedeljnom ili mesečnom nivou.

KOSMO 37

Z D RAV L JE

OSMICE. Umnjaci poslednji izlaze i, mada ih zovu zubima mudrosti, oni ljudima obično prave najviše problema.

Piše: Vera Marjanović

a razliku od zuba označenih brojevima od jedan do pet, kako na lijevoj, tako i na desnoj strani gornje i donje vilice, svoje mliječnjake nemaju šestice, sedmice i osmice. Mliječni zubi imaju tačno određeni ritam kojim se mijenjaju, a onda sa napunjenih šest godina izlaze šestice, sa dvanaest rastu sedmice, dok osmice, zadnje u zubnom nizu, izbijaju obično od 17. do 25. godine života. Nažalost, puno je ljudi kod kojih izlazak umnjaka prate problemi, o čemu za KOSMO govori DDr. Emir Haider. „Zbog smanjenja glave tokom evolucije, danas čovječja vilica anatomski nije programirana za 32 zuba, a imamo ih. Osmice izbijaju poslednje, kad je u vilicama već sve složeno, a kod skoro 80% populacije makar jedan umnjak raste krivo. Kod nekih ljudi umnjaci uopšte ne

38 KOSMO

izrastu, a ima i onih kod kojih se pojavljuju sasvim normalno, bez ikakvih problema. Kako će se riješiti eventualni problemi sa osmicama, zavisi od njihovog položaja, ali to se dosta često mora obaviti operativno”, ističe DDr. Haider. Osmice izrastaju u svim mogućim smjerovima, pa zato i prave probleme. Da bi se na vrijeme saznalo šta pacijenta očekuje, važno je da roditelji brižljivo vode računa o zdravlju dječjih zuba, što ne znači samo redovno održavanje higijene. „Svakom roditelju savjetujem da se djetetu sa deset godina uradi rentgenski snimak vilica (panorama), kako bi se ustanovilo da li su eventualno neki zubi nezametnuti. To se najčešće dešava sa osmicama, potom sa dvojkama i na kraju sa peticama. Na osnovu nalaza se blagovremeno može uključiti ortodoncija, kako bi se problem rješavao. Taj prvi snimak obično

daje uvid i u pravac rasta koji uzimaju zametnuti umnjaci, a treba ga ponavljati svake dvije godine”, savjetuje stomatolog.

Sačuvajte umnjake!

Nekad je među stomatolozima važilo pravilo da umnjake treba preventivno vaditi jer su zbog lokacije teško dostupni za intervencije, a ako krenu rasti ukrivo, nisu pokušavane korekcije. Naš sagovornik po tom pitanju ima jasno definisan stav, koji se temelji na najnovijim istraživanjima. „Ako izrastaju normalno, ja ne preporučujem preventivno vađenje umnjaka jer su to zubi istog kvaliteta kao svi ostali, a jednom mogu biti veoma korisni. Poznato je da se djeci često izvadi šestica jer roditelji previde da je to stalni zub i zato je kasnije osmica idealno rješenje kao nadoknada. Dakle, ako iz nekog razloga ne postoje petica ili šestica ili ako

je šestica kanalski liječena, što je čini 80% manje vrijednom, bolje je izvaditi taj loš zub i tu ortodonski stvarati mjesto za osmicu. Da pojednostavim, protezom se zubi pomjeraju i osmica zauzima novu poziciju u zubnom nizu. I u poznijim

KOD 80% populacije makar jedan umnjak raste krivo

godinama sačuvani umnjaci mogu biti izuzetno korisni kao nosači mosta, umjesto da se ugrađuju implantati”, upozorava doktor Haider. Ranije je vladalo uvjerenje da umnjake treba preventivno vaditi i da se kasnije ne bi stvorio tzv. frontal

Fotos: iStockphoto, Radule Božinović

Z

Sve što niste znali o umnjacima

crowding, odnosno preklapanje zuba usled nedostatka mjesta u donjoj vilici. Međutim... „Gornja vilica rast završava sa 18 godina, a najnovijim istraživanjima je dokazano da između 18. i 21. godine života dolazi do trećeg rasta donje vilice, gdje ona u prosjeku naraste za još 1 – 2 mm. Međutim, do preklapanja zuba dolazi i kod ljudi čije osmice uopšte nisu ni zametnute, što ukazuje da one nisu uzrok, što isključuje preventivno vađenje umnjaka”, kategoričan je naš sagovornik.

Vađenje umnjaka

Čak iako je krenuo krivo rasti, ukoliko u vilici ima mjesta, orto-

se izbjegle ozbiljne komplikacije koje mogu nastati prilikom vađenja osmice”, upozorava DDr Emir Haider. U nastojanju da zauzmu mjesto u vilici, krivorastući umnjaci znaju donijeti niz tegoba, a bol je ponekad izuzetno jaka. „Umnjak često leži na glavnom živcu donje vilice, a svaka tri do četiri mjeseca dobija tzv. poticaj rasta. Kako zbog nepravilnog položaja ne može da izađe, stvara se pritisak na susjedne zube, a to jako boli. Pacijent se ljekaru javlja sa nedefiniranim bolom, ne zna o čemu se radi, a ako je bol u sljepoočnici ili u uhu, najčešće ga izaziva umnjak u gornjoj, odnosno u donjoj vilici.”

Medicinske vesti

Bol u zglobovima?

Rešite problem u samom uzroku! Problemi sa zglobovima se javljaju u odredenim životnim fazama ili su, u najgorem slucˇaju, stalni ˇc ovekov saputnik. Najviše se odražavaju na male zglobove, npr. na one u prstima, kao i na velike poput kolena i kuka. Bez obzira na to gde se pojavljuju, jedno im je zajednicˇko: narušavaju kvalitet života i pokretljivost. Uzroci problema

Kod tzv. osteoartritisa se hrskavica koja štiti kosti u zglobovima postepeno troši. Pored toga, količina zglobne tečnosti koja obezbeđuje elastičnost se smanjuje. Kao rezultat toga, kosti se trljaju jedna od drugu i svaki pokret postaje bolan.

DDr. Emir Haider: „Ako izrastaju normalno, ne preporučujem vađenje umnjaka jer jednom mogu biti veoma korisni.” donski se umnjak ponekad može povući u željenu poziciju. No, kad postoji puni zubni niz i kad su zubi dobri, takve intervencije nisu potrebne. „Ako umnjak izrasta krivo, prvo izlazi jedna njegova kvržica, dok je drugi dio pokriven zubnim mesom. Nažalost, u tom slučaju je otežano održavanje temeljite higijene jer ispod pokrivača od zubnog mesa ulazi i zadržava se hrana, što stvara idealne uslove za razvoj bakterija. One su uzročnici upalnih procesa i karijesa koji može ugroziti i susjednu sedmicu, što je indikacija za vađenje umnjaka. Ukoliko je dostupan, vadi se konvencionalnom metodom, a ako to nije moguće, pacijentima se preporučuje odlazak kod oralnog hirurga, kako bi

Upozorenje za kraj:

„Ukoliko se umnjaci moraju vaditi, to se obično čini između 20. i 30. godine, a nakon te dobi oni rijetko izlaze. Ako su zametnuti, ipak postoji teoretska šansa da krenu sa izlaskom i u poznijim godinama. Zato, ukoliko se pacijentu radi protetika od sedmice na dalje, radi izbjegavanja rizika, poželjno je takve umnjake prethodno izvaditi. Naravno, ima slučajeva da umnjaci uopšte nisu zametnuti.”

Kontakt:

DDr. Emir Haider Preysinggasse 44/5 1150 Wien Tel.: 01 985 19 09 E- mail: [email protected]

Problemi koji se ispoljavaju su raznoliki: mogu se pojaviti samo prilikom pomeranja zgloba, ili u stanju mirovanja. Čuje se škljocanje i pucketanje, a svaki pokret postaje mučenje. Čak su i uzroci ovih problema mnogobrojni. Uslovljeni su istrošenošću zgloba usled starosti ili dugogodišnjeg, napornog fizičkog rada, kao i prekomernom težinom i nedostatkom fizičke aktivnosti.

Izaberite pravi tretman

Ko želi dugoročno rešiti problem sa zglobovima, tretiraće ih redovno, duži vremenski period. Ko se želi samo kratkoročno rešiti bolova, rizikuje napredovanje problema sve do potpune nepokretljivosti zgloba. Za akutno ublažavanje bolova uglavnom se koriste masti i gelovi, koji prodiru do bolnih tačaka u tkivima, ali ne rešavaju uzrok problema. Uzrok problema leži u samom zglobu, kojem su konstantno neophodne sve supstance od kojih je sastavljen za normalno funkcionisanje.

Snažan kod tegoba sa zglobovima

Supstance, koje čine sastavne delove zglobova su njihova priprodna hrana: glukozamin, hondroitin, kolagen, hijaluronska kiselina i biološki aktivni sumpor. U poređenju sa kratkoročnom akutnom terapijom, ovim supstancama treba vremena da dostignu svoj puni efekat. Stoga ih treba uzimati u obliku tableta tokom nekoliko meseci. Dr.  Böhm® Gelenks complex je snažan u borbi protiv tegoba sa zglobovima. Sadrži svih pet nutrijenata u optimalnoj dozi i dugotrajno snabdeva zglobove. • Poboljšava pokretljivost • Deluje u samom zglobu, gde masti ne dopiru • Dobro se podnosi • Proizvodi se u Austriji Upravo ove prednosti Dr. Böhm® Gelenks kompleksa su razlog da je ovaj proizvod postao broj 1 u borbi protiv problema sa zglobovima.* Dr. Böhm® Gelenks complex

PZN 3335801 (60 Stk.) PZN 3440159 (120 Stk.)

Broj

1 kod

*

TEGOBA SA ZGLOBOVIMA

Dr. Böhm® Gelenks complex: Dijetetski proizvod za posebne medicinske svrhe. Za dijetetski tretman degenerativnih oboljenja zglobova. *Proizvodi za zdravo funkcionisanje zglobova, prodaja u apotekama prema IMS podacima Österreich OTC Offtake CalYR/12/2017

KUHINJ A

e v s a z e Povrćke Piše: Dušica Pavlović

prili

Fotos: iStockphoto

je pruža niz jeko će vr po no ič ob Ne N. PATLIDŽA ednosti! Osim toga što dinstvenih zdravstvenih pr h jela, patlidžan štiti ni je pogodan za bezbroj ukus a, podstiče mršavljezdravlje probavnog sistem li dijabetesa. ro nje i pomaže u boljoj kont

40 KOSMO

Mousse od patlidzana Sastojci: • 2 srednja zrela patlidžana • 2 manje glavice belog luka • 500 grama maslaca • 1, 5 dl maslinovog ulja • so i sveže mleveni biber • 1 manji limun (sok) • 1 srednji paradajz • 2 struka mladog luka • 10 kapi tamari soja sosa • 5-6 kapi tabasco sosa

Priprema: Patlidžane prepolovite i četkicom namočenom u suncokretovo ulje premažite polovine, malo posolite i stavite ih da se peku na 180°C oko 15 minuta. Ohladite ih na sobnoj temperaturi, izdubite meso i zajedno s lukom, belim lukom i oguljenim paradajzom sameljite u kuhinjskom blenderu. Umešajte maslinovo ulje i začine, limunov sok i omekšali maslac. Ostavite penu da se hladi 2

•••••

Težina pripreme: Trajanje pripreme: 40 minuta

sata u frižideru. Malo jače prepecite crni ili ražani ili integralni hleb, te poslužite. Servirajte uz fino belo vino i fetu sir kao hladno predjelo ili večernju zakusku. Odličan je izbor za hladni bife, švedski sto ili za noćnu mezu. Kad ga pravite za predjelo ili posebne prilike, možete ga poslužiti u polovinama kore patlidžana, samo pazite da ne oštetite koru prilikom guljenja.

KOSMO 41

S TA RS

žene i devoju s e ij v la s o g u J U vreme SAN SNOVA. Za ovih muškaraca na zidovima. a re ke držale poste a, neretko su im slale ljubavn i m v uzdisanju za nji bacivale brushaltere i gaće. O o pisma pa čak d ri su bili san bezbroj žena. e balkanski šmek

i r e k e m š i ć e Najv e Piše: Manuel B

ahrer

g u J e š v i b

Frano Lasic

Zdravko Colic

bi bio e ke r a n e m š k a is Ovaj sp le. Na čuvnog Čo a m e n a d potpun teljke u obožava p tu s a n svakom , a on eš na binu v ji n o d le su baca ensku i stasom ž m o s la g je svojim Pre 15 o u trans. a c a b u ij c popula godišsvoju dugo io n e ž o je godina kojom sandru, sa k le A u jk o nju dev i Unu. rke − Laru ima dve će Fotos: zVg.

Rođen u Rijeci i odra stao u Du br ov nik u, ov aj po zn at i svestrani umetnik zav odio je žene širom Jugoslavije. Viđali smo ga u brojnim filmov ima, a posebno ga pamtimo po scenama u „Kiklopu” sa Mi rom Furlan. Žene su ga obož avale, a posebno kad je za pevao „Volim te budalo mala” .

42 KOSMO

Neven ic Boskov niji maneken Jugoslaa-,

speš h žen mnogi ji i naju l a o v jb o a n N met s sveta. je pred i širom o i o b k a je t i , v državi vao za bivšoj orišća k u s i o k e j a i k o g led n priličn svoj iz ć se po e v , a c No, on o dana kih sr je žens braku d m o n ć e lomljen sr odi i živi u a prov d io i l n o e ž v o še rano s najvi . Dana g je n š kom. dana m unu ji o v s sa vreme

Dragan Nikolic

Neretko se može za prem glumca D inulog ragana N ikolića č je bio na uti da jlepši ba lkanski ikada. Že glumac ne širom bivše drž uzdisale ave su za njim, a definitiv slomio sr no im je ce kada s e Dragan na pauzi Nikolić snimanja filma „Ka volele dv ko su se e budale” o ž e nio Milen Dravić. Č om uveni glu mac je pr u 2016. u eminuo svojoj 73 . godini ž ivota.

Mese seniorac

www.se

nior-in-w

Zarko Lausevic

Rođeni Crnog orac je svoju veliku popularnost stekao zahval jujući seriji „Sivi d om”, a posle su se ređale i film ske uloge i važna priznanja. N a leto 1993. godine Laušević je napadnut od grupe momaka, pa je u samoodbr ani iz svog pištolja usmrtio dvoj icu, a trećeg teško povredio. Od služio je zatvorsku kaznu u tra janju od 4,5 godin e.

2018

ien.at

Poziv na nedelju uživanja 8.–12.10.2018 U okviru meseca / mjeseca seniora 2018. Kuće za život (Häuser zum Leben) i Klubovi penzionera grada Beča (Pensionistenklubs der Stadt Wien) Vas pozivaju na nedelju punu uživanja i šarenila. Pridružite nam se! Detaljan program svake kuće možete pronaći ovde: www.hauser-zum-leben.at.

■ 8.10. Haus Wieden, 1040 Wien, Ziegelofengasse 6a ■ 9.10. Haus Margareten, 1050 Wien, Arbeitergasse 45 ■ 9.10. Haus Rudolfsheim, 1150 Wien, Oelweingasse 9 ■ 11.10. Haus Schmelz, 1150 Wien, Ibsenstraße 1 svaki termin od 14 sati / casova

KOSMO 43

KULTU RA

Piše: Dušica Pavlović

priča koja

44 KOSMO

Fotos: IDEA PRO, KOSMO

Parni valjak:

BEZ KRAJA. Legende jugoslovenskog rocka uspešno opstaju na sceni već pune 43 godine. Kako kažu, ne planiraju da se rastave jer još nisu ispričali svoju priču do kraja, koju četiri decenije neumormo slušaju generacije i generacije.

traje KOSMO 45

KULTU RA KOSMO: Nakon 43 godine postojanja i rada, koje momente iz vaše karijere biste izdvojili kao najlepše, a koje kao najteže? Parni valjak: Pitanje na koje je nemoguće dati odgovor. Bilo je toliko lijepih, nezaboravnih koncerata, putovanja, suradnji... A teške trenutke ne pamtim, iz svega smo uvijek nastojali izaći jači i bolji. Mislim da smo u tome uspjeli. Kako je bilo praviti muziku u bivšoj Jugoslaviji, a kako u novonastalim državama, u jednom novom, drugom vremenu? U čemu je razlika i šta vam najviše fali iz bivše Juge? Nema to veze sa državama i uređenjem. Vrijeme i način života su potpuno drugačiji nego kada smo kretali, tako da je uopće nemoguće komparirati. No, recimo da svako vrijeme nosi svoje dobre, ali i loše strane. Mi smo nastojali uzimati samo dobro. Da li rock na našim prostorima još uvek postoji ili je scena „mrtva” izuzevši legende? Scena definitivno nije mrtva, ima zaista nekoliko vrlo zanimljivih izvođača, a do kuda će doprijeti, ovisi samo o njima. Bitno je da budu uporni i da vjeruju. Mnogi kažu da je rock znak progresa jednog društva. Šta današnji muzički

Nakon 43 godine postojanja, Parni valjak i dalje neumorno radi i nastupa, a KOSMO ih je dočekao na njihovom nedavno održanom koncertu u Beču. trendovi govore o našem društvu i da li se u naš region ikada može vratiti enorman hype rock’n’rolla koji je postojao u Jugoslaviji? Teško, realno teško. Druga su vremena, ljudi jednostavno žive potpuno drugačije živote, sa ogromnim brojem informacija koje dobijaju svaku minutu putem medija ili društvenih mreža. Kako se sam Parni valjak promenio od njegovog osnivanja do danas? Promijenio se personalno, u prvom redu. Promijenio se glazbeno i svirački jer bolje sviramo nego na početku, što je i logično. Sada smo već dugi niz godina u ovoj postavi, i usudim se reći da nikada nismo bolje zvučali. Naravno, to je zasluga i naše ekipe koja nas prati i nama omogućava da mislimo samo i jedino o tome da odsviramo koncert što bolje.

Aki: „Osim Parnog valjka i porodice ništa drugo ne postoji i teško bih se pomirio sa tim da ne mogu da nastupam. Ali, hvala bogu nije tako i idemo dalje!” 46 KOSMO

Vi ste jedan od veoma retkih ex-yu bendova, koji je i dalje aktivan. Koja je tajna vašeg višedecenijskog opstajanja? Šta je to što vas drži zajedno? U prvom redu volimo to što radimo i dokle god je

tako, mi ćemo svirati. Volimo biti na probi, na putu, na bini. Parni valjak je jedna obitelj, u kojoj se točno zna tko što radi, tako da jednostavno uživamo. Da li je bilo teško postati i ostati popularan za vreme Jugoslavije kada je konkurencija bila dosta jaka? Šta biste vi izdvojili kao glavnu odliku, koja vas je razlikovala od drugih bendova? Ne mogu odgovoriti na ovo pitanje.Svaki bend u to doba dao je neki svoj doprinos sceni, pa tako i mi. Koje svetski poznate rock zvezde i grupe su vam bile najveći uzori? Previše je tu bendova da bih mogao nekoga izdvajati, ali Stonesi su uvijek nekakav uzor, ne samo glazbeno već u cijelom poimanju posla kojim se bavimo. Koje pesme su za vas od posebne sentimentalne vrednosti? Tu malu tajnu bi sačuvao za sebe. (smeh) Da li postoji neka pesma koju nećete nikada više izvoditi uživo? Teško je to reći, često ubacimo na set listu neku pjesmu koju dugo nismo svirali, tako da za niti jednu ne mogu reći da sigurno neće biti odsvirana. Na koja ostvarenja tokom vaše karijere ste najviše ponosni? Ima li možda

i kajanja zbog nekih propuštenih prilika? Ne želim izdvajati ništa posebno. Ponosan sam što ide 44-ta godina kako Valjak radi i ponosan sam na našu publiku koja je sve te godine uz nas. Od 2006. Do 2009. Godine ste imali pauzu u radu. Zbog čega ste se bili povukli sa scene i šta vas je motivisalo da se ponovo okupite? Puno puta ispričana priča. Dođe trenutak kada osjetiš da je vrijeme da odeš. Tako se dogodilo i nama. Isto tako dođe trenutak kada shvatiš da ne smije biti kraj. Da nisi ispričao priču do kraja. Nakon veoma uspešnog koncerta u Beču, planirate li sledeće koncerte ili je ovaj bio oproštajni? Ne znam zašto bi bio oproštajni koncert?

PROMENA

Druga vremena donose i neki drugi zvuk, a Valjak je svoju muziku doveo do savršenstva nice, kako produkcijski, tako i na sve druge načine. Ne želimo se ponavljati ili postati dosadni. Dokle god je tako, Parni valjak biti će tu. Aki, šta biste uradili da su Vam lakri rekli da ne možete više nastupati nakon moždanog udara? Ja bih nastupao pa bih video kako bi išlo.

„Parni valjak je jedna obitelj, u kojoj se točno zna tko što radi, tako da jednostavno uživamo”, složni su članovi benda. Pa mi sledeće godine idemo na veliku dvoransku turneju, oproštaj nije u planu. Posotji li još nešto što biste kao bend volile da ostvarite/doživite? Naravno da ima. Stalno pomičemo gra-

(smeh) Četrdeset i više godina sam u ovom poslu i on je moj život. Osim Parnog valjka i porodice ništa drugo ne postoji i teško bih se pomirio sa tim da ne mogu da nastupam. Ali, hvala Bogu, nije tako i idemo dalje.

„Teške trenutke ne pamtimo. Iz svega smo uvijek nastojali izaći jači i bolji.”

Da li ste znali... Zanimljivosti - Parni valjak je inspiraciju za svoj naziv dobio zahvaljujući pesmi „Ja sam parni valjak” tadašnje grupe „220”. - Branimir Johnny Štulić je bio član sastava tek dve nedelje tokom 1979. godine. - 1987. godine Parni valjak postaje prvi sastav koji je napunio zagrebački Trg Republike (danas Trg Bana Josipa Jelačića). - 1989. godine nastupaju na Zagreb Rock Forces zajedno s Prljavim Kazalištem, Jurom Stublić i grupom Film, te Psihomodo popom i to kao najjači, odnosno najpopularniji sastav. - 13.05.1990. godine Parni valjak organizira veliki koncert u zagrebačkom Domu Sportova, koji biva rasprodat, no zbog nereda na utakmici Dinamo – Crvena zvezda niko nije došao na koncert, a sastav održava koncert pred praznom dvoranom. - 31.12.2005. godine održavaju svoj tek drugi koncert na Trgu Bana Jelačića, i to oproštajni. - 17.10.2010. Parni valjak postaje tek drugi izvođač koji uspeva rasprodati dva vezana koncerta u Beogradskoj areni. - 2013. godine singl „Samo da znaš” obara sve rekorde, te se na prvom mestu nacionalne top liste zadržava punih 8 nedelja. Brojke - Tokom svoje četiri decenije postojanja, Valjak je imao 24 članova benda, od toga osam gitarista, pet bas gitarista, šest bubnjara, troje klavijaturista, jednog pratećeg vokala i jednog frontman-a. - Parni valjak broji osamnaest studijskih albuma, pet albuma uživo snimljena, osam kompilacija, šest video izdanja, i 22 singlova. - Bend je tokom rada osvojio mnogobrojne nagrade, između ostalih: 1995. Album godine („Buđenje”) i pesma godine („Sve još miriše na nju”), 1996. Album godine („Bez struje – Live in ZeKaeM”), 1998. najbolje izvođenje grupe s vokalom („Samo snovi teku uzvodno”), 1998. najbolji aranžman, 2002. najbolje izvođenje grupe s vokalom („Kao nekada: Live at S.C.”), 2006. najbolje izvođenje grupe s vokalom (pesma „Prazno tijelo”).

KOSMO 47

1.

je t s o n nje t e a v o l Um e d o n v i t a j i c i n i 2.

Jelena Micić je umetnik, diplomirani filozof, filolog skandinavskih jezika i dobitnica prestižne novčane nagrade koju dodeljuje radio Ö1. Rođena je 1986. godine u Knjaževcu i suosnivač je neformalne grupe UMETNIK*. KOSMO Vam otkriva ovu interesantnu umetnicu. KOSMO: Odakle je došla ta ljubav za umetnošću i koja je poveznica ovih oblasti? Jelena Micić: Mislim da je prvo postojala ljubav za vizualnom umetnošću, pa su tek onda došle studije. Celokupno iskustvo koje sam sticala na prethodnim studijama sam upotrebila u praktične svrhe. Studiram tekstualnu skulputuru na Akademiji u Beču, a ova klasa se bavi izučavanjem konteksta izlagačkog prostora. Momenat teksta u nazivu klase je vezan za značenje i jezik. Moj diplomski rad iz filozofije se bavio teorijom umetnosti, a zainteresovana sam i za filozofiju jezika. Prema tome, može se reći da jezik prožima ove tri oblasti.

NAŠE f fa acce e

4.

3.

Kaži nam nešto više o grupi UMETNIK*? Naziv je nastao u odnosu na kosovsku fusnotu (UMETNIK sa zvezdicom), gde smo prilagodili i tekst u fusnoti rezolucije. Žarko Aleksić i ja smo osnovali grupu u Knjaževcu/Beogradu i bavili se teorijskim i praktičnim razmatranjima pojmova umetnika i umetnosti, a performansi su od 2012. do 2013/14. godine bili vezani za srpsku umetničku scenu. Imali smo na primer galeriju od ljudi, gde smo pozvali autore da na Trgu Republike lično i fizički predstave svoje radove. Sledeći veliki projekat je knjiga u kojoj trinaestero istoričara umetnosti, teoretičara i kustosa pišu o našim radovima.

Amira i Bojan 22.10.2018. 20:30 Porgy Jazz & Music Club Amira Medunjanin i Bojan Z su muzičke srodne duše. Amirin glas podsjeća na glas Billie Holiday i Cesaria Evora, koji dovodi do suza i unosi radost u srca. Bojan upotpunjuje tu žal i radost u Amirinom pjevanju sa zvukovima

48 KOSMO

Kakva dela stvaraš i šta preferiraš u svom umetničkom izražaju? Trenutno sam u formalističkoj fazi i radim seriju akrilnih slika manjeg formata sa nazivom Bojne probe. Kako me je oduvek interesovalo ispitivanje boja, da li sa političkog ili socijološkog aspekta, sada je boja postala sama tema proučavanja. Počela sam da radim niz bojnih eksperimenata radi dobijanja određene nijanse. Osim toga, uvek sam radila od materijala koje ljudi bacaju i koji su neprimetni u svakodnevnom životu, kao na primer kartonska pakovanja iz marketa ili mrežice od voća i povrća.

A IGRA RADN NAG

Šta za tebe znači osvajanje nagrade i da li planiraš nove izložbe? Ta nagrada znači, pre svega, podršku za sam rad, ali i značajnu finansijsku podršku. Mnogo mi je pomogla jer još uvek nisam završila studije, tako da sam na početku profesionalnog bavljenja umetnošću. Nadam se da će mi osvajanje te nagrade dati zapravo mogućnost da ne moram sama ili sa svojim prijateljima da organizujem izložbe, kao i da će moji radovi biti vidljivi široj publici. Imam samostalnu izložbu 26. oktobra u Užicu za koju spremam novi rad. Još jedna, meni lično draga izložba će biti 2019. godine u Bratislavi.

apoklanja KOSMO aloga Balkanizicić. šest kattorke Jelene M u tion au www.kosmo.at Više na ewinnspiele! rubrici G Piše: Jovana Vasilić ić Fotografija: Jovana Vasil

njegovog klavira. Izbor pjesama je savršen i odgovara zajedničkoj tradiciji i senzibilnosti ovih umjetnika. Amira je rođena u Sarajevu, a od mladih godina je istraživala i pjevala sevdalinke. Ona je među top deset svjetskih muzičkih diva, a njen peti album Damar je moćna i emocionalna izjava koja prelazi granice njene domovine BiH. Prošle godine ju je britanski magazin Songlines svrstao u najbolje pjevačice svijeta. Bojan Z je rođen u Beogradu, a pripada poznatoj evropskoj jazz

A IGRA RADN NAG

sceni. Sa pet godina je počeo da svira klavir, a od 1988. živi i radi u Parizu. Godine 1993. je osnovao svoj kvartet „Bojan

Z Quartet”. Više informacija o koncertu možete pronaći na internet stranici: www.amiramedunjanin.ba.

Fotos: zVg.

SCEN A

Koncert Massima Savića Theater Akzent

Massimo Savić je rođen 1962. godine u Puli. Muzičku karijeru je započeo u osnovnoj školi u Zagrebu. Massimo je bio frontmen legendarne grupe Dorian Gray sa kojom je izdao dva albuma „Sjaj u tami” (1983) i „Za tvoje oči” (1985). Ipak, njegova grupa je pokupila svu slavu prilikom izvedbe pjesme „The Sun Ain´t Gonna Shine Anymore” od Walker Brothers zbog Massimovog očaravajućeg glasa. Nakon raspada grupe započeo je solo karijeru i izdao četiri albuma u saradnji sa Zrinkom Tutićem. Sa solo albumima prešao je na drugi žanr, art-pop i rock koji dolaze do izražaja na njegovom albumu „Elements”

20.10.2018. 21:00

(1992). Nakon petogodišnje pauze, 2003. godine izdao je album pod nazivom „Massimo”, a slijede ga „Vještina” i „Vještina 2”. Za više informacija posjetite www.akzent.at.

Franše D'Epere na Južnom Bulevaru

Fotos: zVg.

18.10.2018. 19:30 Monodrama „Franše D'Epere na Južnom Bulevaru” je delo čuvenog srpskog pisca Aleksandra Popovića. Reč je o junaku koji je kao i njegovi kafanski prijatelji jak na rečima sopstvene mitomanije. Ovo je priča o čika Duletu sa Čubure, penzionisanom železničaru i njegovom životu. Glavni junak je mali čovek koga možemo sresti na ulici, u kafani, na jutarnjim ili večernjim šetnjama sa usamljenima ili u društvu sa onima koji su se našli na životnim raskršćima kao što je i on sam. Tumač lika čika Duleta, Jovica Jašin glumac je Narodnog pozorišta iz Zrenjanina.Monodrama je učestvovala na najznačajnijim pozorišnim festivalima u Srbiji i regionu: Festival pantomime

Club EX YU in Wien

Galija koja je na prostoru bivše Jugoslavije ostavila neizbrisiv trag sa klasicima kakvi su „Još uvek sanjam”, „Gospi”, „Burna pijana noć”, „Stare trube”, „Digni ruku” ili „Dodirni me”, izuzetnu 40 godina dugu diskografsku karijeru nastavila je ovog proleća CDom „U raju iznad oblaka” (PGP RTS), albumom jakog umetničkog senzibiliteta koji kroz savremenu produkciju vraća grupu njenom starom progresivnom zvuku. Posle optimistične „Nešto me goni” i raskošne naslovne „U raju iznad oblaka”, Galija se odlučila da sa novog albuma treći singl bude „Kad bi ti

otišla iz ovoga grada”, za koju je Milosavljević muziku napisao na stihove velikog pesnika Matije Bećkovića. Informacije i rezervacije za predstojeći koncert na: +436769009649.

Ein gutes Gefühl. Werden Sie ÖAMTC Mitglied für 2019

Amtshaus Rudolfs­ heim-Fünfhaus

Jetzt bis zu 3 Monate geschenkt!* i monodrame Zemun; Festival Klasike – Vršac; TKT Fest Tuzla; Festival Malih scena-monodrame Sarajevo, u Beogradu, Novom Sadu... Ulaz slobodan, rezervacija obavezna! Rezervaciju sa Vašim imenom možete poslati na [email protected].

G 1689_18 | ZVR 730335108

26.10.2018. 19:30

World Press Exhibition 2018

z.B. Auto-Mitgliedschaft & Schutzbrief 2019 um e 128,40 ✆ 0800 120 120 | oeamtc.at * Bei Neu-Beitritt für 2019: Mitgliedschaft für Okt, Nov, Dez 2018 geschenkt. Angebot nur gültig bei aufrechter, bezahlter Mitgliedschaft bis 31.12.2019.

1689_18 Ins_WNB_NT_82x124.indd 1

Ein gutes Gefühl, beim Club zu sein.

49 KOSMO 01.10.18

16:27

KULTU RA

DEKLARACIJA. Lingvistkinja Snježana Kordić već dugi niz godina istražuje jezik na prostoru bivše Jugoslavije. Njena knjiga „Jezik i nacionalizam” iz 2010. godine je po prvi put pokrenula javnu diskusiju o povezanosti ovih dvaju pojmova.

KOSMO: Zašto se pre Vas niko nije usudio da govori javno o nacionalizmu u jeziku unutar Balkana? Snježana Kordić: Ljude iz moje struke u domaćoj sredini koči pomisao na posljedice ako se suprotstave vladajućoj nacionalističkoj ideologiji, koja itekako koristi temu jezika za svoje ciljeve. Osim toga, ubrzano su napredovali u svojoj karijeri baš oni koji su uplitali nacionalizam u jezične teme. A drugi, koji su to manje činili, bivali su odmah sumnjivi i na razne načine sankcionirani. U „Deklaraciji o zajedničkom jeziku” čvrsto stojite iza tvrdnje da BiH, Hrvatska, Srbija i Crna Gora imaju jedan jezik. Šta zapravo čini jezik jedinstvenim? Jedan kriterij je međusobna razumljivost između govornika, a drugi kriterij je količina identičnoga u jeziku. Treći kriterij je da li je isti dijalekt postao svuda standardni jezik, kao što je to kod nas štokavica. Da li današnji standardi ispunjavaju karakteristike da se mogu nazivati samostalnim jezicima? Kad se primijene navedeni kriteriji, odgovor je jednoznačan: riječ je o jednom, zajedničkom jeziku jer je međusobna razumljivost najveća moguća, a takva je zahvaljujući ogromnoj količini identičnoga u jeziku. A količina identičnoga je ogromna zahvaljujući tome što je na sve četiri strane štokavica u 19. stoljeću postala standardni jezik.

Piše: Manuel Bahrer

s Jugoslavijom”

50 KOSMO

Fotos: zVg.

„Zajednički jezik nema veze

U svojoj knjizi tvrdite da se radi o jednom pluricentričnom jeziku, sličnom nemačkom, engleskom, španskom itd... To je sociolingvistički termin koji kaže da jedan jezik ima nekoliko centara jer se govori u nekoliko naroda i/ili država i između njih postoje prepoznatljive jezične razlike, ali ne toliko velike da bi ugrozile međusobnu razumljivost i tečnu komunikaciju. Često dobijate kritike da se Vaši stavovi baziraju na Vašoj jugonostalgiji. Kako Vi odgovarate na takve optužbe? Tvrdnja da je riječ o zajedničkom policentričnom standardnom jeziku nema veze

osobe neupućene u lingvistiku i u funkcioniranje jezika. Taj zahtjev za navodnom jezičnom čistoćom izražen je danas u južnoslavenskim državama. Purizam, tj. jezička čistoća, je česta pojava današnjice. Gde vreba opasnost i kako ona utiče na svakodnevni život? Trenira ih da u svakodnevnoj aktivnosti govorenja izbor riječi podređuju pitanju „je li ovo riječ iz mog naroda ili nije“. I onda „ako je iz mog naroda, onda je dobra i mogu je koristiti, a ako je iz drugog naroda, onda je loša i ne mogu je koristiti“. Time se, preko odnosa prema riječima, usađuje odnos prema ljudima: moj narod je dobar, drugi narod je loš. A to je usađivanje nacionalizma, i to kapilarno jer se odvija kroz našu stalnu, banalnu aktivnost govorenja.

Šta se zapravo dešava kod govornika ukoliko se neprestano insistira na „čistoći”? Jednim dijelom se tako i konstruira „svoje“ i „tuđe“, a ujedno se i smanjuje mogućnost stilskih varijacija unutar varijante i time osiromašuje mogućnost izražavanja. Ovu jezičnu cenUmetnička instalacija za knjigu „Jezik i nacionalizam” zuru sprovodi lektorska služba sa svim poglavljima na engleskom jeziku. državne televizije, koja pravi iluziju da čitava populacija govori kako oni odrede. Obični s Jugoslavijom jer je jezik standardiziran ljudi odjednom više ne mogu na televiveć sredinom 19. stoljeća, a prva Jugosla- ziji čuti riječi koje su svi dotad govorili vija nastala je tek 1918. godine. Ni raspad jer spikeri ujednačeno koriste drugu riječ. Jugoslavije 1990-ih nije uzrokovao da ljudi Onda obični ljudi počnu sumnjati u sebe, pređu na neki drugi jezik, nego su nastavili osjećaju se usamljeni naspram medijskog govoriti istim jezikom. A da se radi o istom, bombardiranja novom riječju, pomišljaju zajedničkom jeziku, dokazuju svi objektivni da ne znaju ispravno jezik, plaše se da će ih lingvistički kriteriji. Konstatiranje te činje- proglasiti nacionalno nedovoljno osvijenice ne priziva neku zajedničku državu niti štenima i da će biti kočeni da napreduju u traži da se uljepšano govori o bivšoj državi, kao što ni konstatacija da Austrijanci, Nijemci i većina Švicaraca govore zajedničkim jezikom ne priziva neku zajedničku državu i/ili naciju.

ČISTOĆA

Preko odnosa prema riječima se usađuje odnos prema ljudima čitavo 20. stoljeće radilo na umjetnom povećavanju jezičnih razlika pozivanjem na jezičnu čistoću: krenulo je s purizmom već od sredine 1920-ih pa se zahuktalo za vrijeme NDH, zatim je opet krenulo krajem 1960-ih i zahuktalo se od 1990-ih. U Beču sam primetio da dijaspora govori veoma sličnom varijantom. One bi se danas smatrale nesrpskim, nehrvatskim, nebosanskim i necrnogorskim... Jasno je da narod može biti zaseban iako ima zajednički jezik s drugim narodima. To nam svjedoče brojni primjeri: Austrijanci, Švicarci, Amerikanci, Kanađani... Uostalom, najčešća situacija je da se narod i jezik ne podudaraju. Bi li nastavak ovakve jezičke politike doveo do situacije da za par godina možemo pričati o različitim jezicima? Ni nekoliko stotina godina nije dovoljno jer sve ove promjene unutar jezika su neznatna sitnica naspram svega onoga što je i dalje isto. Različiti jezici nastaju kad su ljudi razdvojeni takvim teritorijalnim preprekama da ne mogu učestalo kontaktirati, ali ni tada nekoliko stoljeća nije dovoljno, kako vidimo na primjeru Amerike. A mi danas komuniciramo svakodnevno licem u lice i preko interneta, na društvenim mrežama, forumima itd. Sve to znatno poništava nastojanja nacionalista u smjeru pravljenja različitih jezika.

„Austrijanci, Nijemci i većina Švicaraca govore zajedničkim jezikum, što ne priziva neku zajedničku državu ili naciju.”

Jednom prilikom ste upoređivali današnju balkansku jezičku politiku sa Trećim Rajhom. Po čemu je pristup jeziku sličan? 1930-ih je nacionalsocijalizam prenosio svoju ksenofobiju i na jezik pa se išlo tragati za navodno nepoželjnim riječima stranog porijekla. Tražila se nekakva čistoća, kako rase tako i jezika, iako je u lingvistici poznato da nikada nije postojalo neko stanje čistog jezika, da nema nečeg što bi bilo čist jezik i da jezičnu čistoću mogu zastupati samo

društvu. Zato počinju koristiti riječi forsirane od strane jezičnih lektora, koji svoju jezičnu cenzuru neosnovano proglašavaju kulturom i znanjem. Da li je bilo u Titovoj Jugoslaviji postupaka čišćenja jezika sa ciljem spajanja, koliko ih danas imamo radi odvajanja? Nije bilo pokušaja spajanja, nego se može pratiti kako se čak i u Jugoslaviji a i kroz

Iako u deklaraciji nije reč o predlogu za naziv zajedničkog jezika, nije sporno da on zapravo predstavlja veliku kosku... U svakodnevnim situacijama ljudi sami nađu rješenje u obliku „naš jezik“ ili slično. Kad bi među političkim elitama bilo dobre volje, mogli bi se usuglasiti oko zajedničkog naziva za zajednički jezik, koji, uostalom, još otkako je standardiziran sredinom 19. stoljeća ima svoje ime.

KOSMO 51

KULTU RA

U srcu je bogatstvo – Branislav Mikulić Dobra knjiga, Sarajevo 2018.

O va knjig a je ispovjedna proza, iskreno autorovo kazivanje o putu u duhovnost u kojoj je srce izvor svemoćne snage, čudesne topline koja druge može ogrijati i život podariti. Autor smatra da je ljubav najbolji dio čovjeka sa kojom je sve moguće. Tugu tuđu u radost ona pretvara, plač u smijeh obrće, beznađe svako od nje bježi.

BG priče I – III – Zoran Lj. Nikolić Novosti, Beograd 2018.

Knjiga simboličnog naslova je mnogo više od reporterskog zapisa. Balada o gradu i ljudima koji su bili i jesu beleg i neuništiva tvrđava vekovnog trajanja. Između korica je preplet prošlosti i sadašnjosti, zanimanja kojih više nema. Priče imaju magnetnu privlačnost jer su podsetnik i putokaz nepoznavaocima Beograda.

Sjena brončanog štakora – Mladen Kopjar Naklada Ljevak, Zagreb 2018. Duhovit razgovor četrnaestogodišnjaka o ljubavi i pro b lem ima polako zalazi u svijet okultnoga. Autor sa svakodnevnih, aktuelnih problema današnje omladine se okreće sferi mističnoga brišući granice između zbilje i iluzije. Kako su polazište legende zagorskoga kraja, djelo zadobiva ugođaj zavičajne autentičnosti.

52 KOSMO

Stand up komedija Neše Bridžisa 8.11.2018. 19:30

Akzent Theater

A IGRA RADN NAG

Čuveni Stand Up komičar Neša Bridžis predstavlja nam svoj novi dvočasovni šou koji nosi naziv „Život”, koji se bavi njegovim detinjstvom, odrastanjem i životom do današnjih dana. Njegovi nastupi nisu sa izgovaranje komičnog teksta, već i izuzetan scenski nastup praćen odličnim songovima. Nenad Danilović, alijas Neša Bridžis, je stand up komičar, šoumen i jedan od najboljih imitatora na našim prostorima. Nastup se velikim delom zasniva na realnim pričama i likovima, kao i fantastičnom imitacijom. Upotpunjuje ih scenskim pokretom i vokalnim sposobnostima, što ga izdvaja od ostalih komičara.

KOSMO Vam poklanja 2x2 karte. Više u rubrici Gewinnspiele na www.kosmo.at.

Sevdah na Dunavu − pjesma susreta 3.11.2018. 19:30

Redoutensaal

Centar savremenih inicijativa Austrija – CSI organizira večer umjetnosti i kulture u historijskoj dvorani Redoutensaal u centru grada Linza. Večer je posvećena bosanskohercegovačkim sevdalinkama, jednoj od najdragocjenijih folklornih muzičkih tradicija u Evropi, te će ih tu noć izvoditi odabrani umjetnici iz Austrije i BiH. Među njima je Latif Močević – kantautor, solista i dobitnik više muzičkih nagrada i priznanja i Selma Aljović – operska pjevačica i voditeljica prve bosanskohercegovačke muzičke škole u Beču. Ulaznice i više informacija na [email protected] ili 068181706066.

U okviru sporazuma BiH i Austrije o kulturnoj saradnji, uživaćete u najljepšim tonovima!

VIENNALE — filmski festival 25.10 – 8.11.2018. različito vreme

Festivalkinos in Wien

56. po redu filmski festival Viennale predstavlja Vam holivudsku retrospektivu i oko 300 novih igranih, dokumentarnih i kratkih filmova iz cijelog svijeta. Festival traje 14 dana i predstavlja aktuelno stanje internacionale filmske kulture na najvišem estetičkom i političkom nivou. U saradnji sa Austrijskim filmskim muzejom, preko 92.000 posjetioca će svakodnevno imati priliku da razgovara i posluša predavanja filmskih stručnjaka, a naveče ih očekuju koncerti i žurke. Aktuelni program ovogodišnjeg Viennale će biti objavljen 16. oktobra, a prodaja ulaznica počinje 20. oktobra. Više informacija na www.viennale.at.

Uživajte u preko 300 igranih, dokumentarnih i kratkih filmova iz cijelog sveta!

Fotos: zVg.

Knjige

Pogledali smo za vas - novo na repertoaru

APP

Ciao Chérie Žanr: drama, dokumentarac Glumci: Nahoko Fort-Nishigami, Simonida Selimović, Ayo Aloba Režija: Nina Kusturica Na repertoaru od: 19.10.2018. Ocena: 4

Nina Kusturica nam dopušta da zavirimo u neprimjećeni svijet koji zapravo predstavlja esenciju ljudskog postojanja. Radnja filma se odvija u jednom bečkom Call Shopu gdje imamo priliku da svjedočimo životima ljudi sa različitim migrantskim porijeklom. Telefoniranje, slanje novca, surfovanje na internetu su glavni razlozi odlaska u Call Shop

gdje se svakodnevno razgovara o nostalgiji, ljubavi, neizvjesnosti, brigama i nadanjima, a porijeklo i pripadnost su potpuno kontradiktorni. Veza preko žice je zapravo sve što stranci u Austriji imaju, kako bi ostali u kontaktu sa svojim najmilijima i ona na neki način predstavlja pupčanu vrpcu preko koje su povezani sa svojom zemljom porijekla. Film predstavlja ljude u njihovoj raznovrsnosti i kompleksnosti, a klišei o strancima, prošlost i priče o žrtvama i zločincima se stavljaju na stranu. Život ljudi se nastavlja na nekom novom mjestu sa cijelim rasponom životnih dešavanja i sudbina, ali kada i kako se zapravo pozdravljaju sa starim ognjištem i sa onima koji su ostali?

Bioskop – najnoviji blockbusteri

Book Club Žanr: komedija, romansa Glumci: Diane Keaton, Jane Fonda, Candice Bergen, Mary Steenburgen Režija: Bill Holderman Na repertoaru od: 13.9.2018. Slavne oskarovke u ovoj urnebesnoj komediji će Vam pokazati kako život u trećoj životnoj dobi može biti itekako interesantan. Radnja filma je smješte-

na u Kaliforniji, a prati živote četiri prijateljica Vivian, Diane, Carol i Sharon, koji će se promijeniti nakon čitanja trilogije Fifty shades u njihovom književnom klubu. Ova vrsta literature je neuobičajna za uspješne dame, ali okrenuće njihove živote naopačke. Napokon će se prepustiti novim ljubavnim avanturama i rasplamsati strast u njihovim životima.

The Nun Žanr: horor, triler Glumci: Demian Bichir, Taissa Farminga, Jonas Bloquet, Bonnie Aarons Režija: Corin Hardy Na repertoaru od: 6.9.2018. Radnja ovog filma smještena je u razdoblje pre Conjuring i Conjuring 2. Nakon što je mlada časna sestra u jednom rumunskom manastiru sebi

oduzela život, Vatikan šalje svještenika istraumatiziranog sopstvenom prošlošću i opaticu da istraže njenu smrt. Zajedno otkrivaju ne baš svetu tajnu. Rizikujući ne samo svoje živote, već i vjeru, njihove duše su na kocki jer se suočavaju sa zlonamjernom silom u obliku demonske časne sestre. Manastir postaje bojno polje za žive i proklete.

VOR | AnachB besplatna

Svi telefonski razgovori u filmu su na izvornim jezicima, kako bi vjerodostojno dočarali raznolikost prikazanih osoba. Ciao Chérie je humanističko poučno djelo za sve one koji razmišljaju na „Mi i drugi” način. Ovaj film predstavlja nastavak prethodnog filma „Little Alien” koji dublje zalazi u živote ljudi nakon napuštanja domovine.

VOR pronalazi za Vas najbolji način da stignete na određenu destinaciju širom Austrije javnim prevoznim sredstvima, biciklom ili automobilom. Sa informacijama o saobraćaju, ova aplikacija Vas obavještava o kašnjenjima, preusmjeravanjima i promjenama, a takođe pronalazi za Vas i slobodna parking mjesta.

PAYBACK besplatna Payback je Vaš lični asistent za šoping. Aplikacija sadrži Vašu karticu kupca sa kojom na kasi ili online sakupljate bodove koje u narednim kupovinama možete iskoristiti i ostvariti popust do 50%. Osim toga, svakodnevno dobijate ponude i kupone. Payback aplikacija ima preko 60 partnera kod koji važe sakupljeni bodovi.

Igrica

PUBG MOBILE besplatna

Ova igrica preživljavanja i istrajnosti Vam omogućava da zajedno sa saigračima krenete u virtuelni rat sa neprijateljima. Uz pomoć VoiceChat-a možete da se dogovarate sa prijateljima širom svijeta o strategijama za napad. Na raspolaganju Vam je veliki broj raznovrsnih vozila i oružja od tiganja za kuvanje, preko automatskih pušaka, pa sve do ručnih bombi. Uskoro ćete ovu igricu moći da igrate i na Vašem Xbox-u i PlayStation-u.

KOSMO 53

HOR OS K OP

i n č e Mjes

p o k s horo

Znak

mjeseca

54 KOSMO

Horoskop poznatih

Tereza Kesovija

3.10.1938, Dubvarotskvna ikpevačica šansona

hr Tere za Kesovija je akon ike Mediterana . N uz m lu i pesama u sti flautu, la ole u kojoj je svira Srednje muzičke šk emiju u Za grebu. Pr vi veliki ad , a 1965. upisuje Muzičku ak grebačkom Varijeteu listički za u ala im je p stu na oj. So nastupa u Francusk godine počinje da najvažniOlimpiji je jedan od bitnica koncert u pariškoj do je za oj karijeri. Tere jih događaja u njen izma i nastupa la je na UNIan m hu snimila je Zlatne povelje a. U svojoj karijeri a petim er nc ko , va CEF-ovim -o singlova i deset CD uskom, preko se damdeset nc fra , om m, ita lijansk ko ns ve slo na i je va la kom. , engleskom i nemač ruskom, španskom

Fotos: zVg.

VAGA: P ra harmonija vda, red, mir i su za osobe u veoma bitni znaku Vag e. One su vrlo dra raskošnom ge i voljene, sklone reći da uživ životu, te se može a m o ć n ih i slavnih ju u društvu poznati često umetn h, lj udi. Vage su ic i, konstru od poveren ja koji se b ktivni i intuitivni. To idealisti, rzo naljute Najbolji po su ljudi ,a sl svoj rafinir ovi za njih su oni u k li još brže odljute. an o kreatori, d i ukus, kao što to m jima mogu da pokaž izajneri ili ogu, na pri u kriti mer, modn Snaga: dru i željubivost čari. Slabost: n , diplomate eo , Omiljena dlučnost, gunđala, sa izražen osećaj za lepo boja: plav mosažaljen a je

Ovan (21.3 - 20.4) Oktobar donosi poboljšanja u komunikaciji. Ovaj mesec je obeležen pregovorima u svim sferama profesionalnog angažmana, prema tome budite pripremljeni i neka Vam organizacija bude besprekorna. Vaše finansije će se popraviti. Budite što više uz svoju porodicu i prijatelje jer će Vam to dati još više snage. Izgladite odnose sa prijateljem sa kojim niste u poslednje vreme govorili. KOSMO SAVET: Uživajte!

Vaga (24.9 - 23.10) U ovom periodu ćete imati prilike da razgovarate sa partnerom o svemu što Vas je mučilo prethodnih nedelja. Osećaćete da napokon imate snage da to što Vam je na umu i usmeno izrazite. Dobri ste u ubeđivanju i diplomatskim razgovorima. Bićete motivisani za sve, ali dobro raspodelite svoje vreme i energiju. Povedite računa da dovoljno vremena posvetite dragim ljudima. KOSMO SAVET: Nemojte da čekate, zgrabite priliku!

Bik (21.4 - 20.5)

Skorpija (24.10 - 22.11)

Blizanci (21.5 - 21.6) Veze zauzetih Blizanaca su u redu, ali je potrebno postavljanje određenih granica. Neke stvari moraju da se znaju i poštuju. Slobodnim Blizancima se smeše nove veze. Oni koji se bave odnosima sa javnošću i prodajom imaće velike uspehe. Trenutno nezaposleni imaju velike mogućnosti da pronađu posao. KOSMO SAVET: Ne popuštajte pred emocionalnim teretom!

Strijelac (23.11 - 21.12) Ovaj mesec ćete zračiti ljubavlju i toplinom, a ako ste u braku možda Vas očekuje proširenje porodice. Ako niste zaljubljeni, ne brinite, neće Vam biti dosadno jer se Vaš status veze može lako promeniti. Na poslovnom polju budite tačni, organizovani, precizni i strpljivi i uspeh će sam doći. Na svim poljima Vam ide! KOSMO SAVET: Znate koliko možete – samo osmeh na lice!

Rak (22.6 - 22.7) Oni koji su u dužim vezama će se zbližiti sa svojim partnerom, dok je pred slobodnim Rakovima mesec zabave uz dosta flerta i neobaveznih susreta. Posao Vam donosi mnogo obaveza i moraćete da donesete jednu veliku odluku, s toga sednite i razmislite dobro. Vreme provedeno sa bliskim osobama će Vam dati više energije da svaki problem koji naiđe bolje i brže rešite. Planirajte kraći odmor. KOSMO SAVET: Istrajte!

Jarac (22.12 - 20.1)

Lav (23.7 - 23.8) Manje turbulencije u vezama zbog manjka empatije i razumevanja. Pokušajte da se smirite i ne tumačite pogrešno signale Vašeg partnera. Slobodni Lavovi bi trebalo da poslušaju šta im unutrašnji osećaj govori i da se ne oslanjaju previše na savete drugih. Vreme je da svoje planove sprovodite u delo. Oktobar je dobar mesec za sve uspešne karijere i doneće Vam poboljšanje finansijskog stanja. KOSMO SAVET: Samo smireno i naspavano!

Vodolija (21.1 - 19.2) Slabi ste na Vašeg partnera i uvek prvi popuštate što Vas čini drugom osobom. Ipak, na neki čudan način će Vam to prijati. Vodolije koje nisu u vezi će ovaj mesec biti raspoložene za ljubav i moguće su avanture bez obaveza. Problemi na poslu, ali oslonite se na svoju intuiciju. Pozitivne promene na finansijskom polju. U slučaju da posumnjate u sebe, oslonite se na prijatelje. KOSMO SAVET: Verujte u sebe!

Djevica (24.8 - 23.9) Kada su emocije i ljubav u pitanju razmislite o kompromisima. Nemojte da radite samo onako kako Vama odgovara, već poslušajte i drugu stranu. Ljubav, ali i posao će Vam biti podređeni finansijama. Posavetujte se sa stručnjakom i pokušajte da izbalansirate ulaganja i štednju. Pronađite nešto što Vas opušta i prepustite se. KOSMO SAVET: Strpljen – spašen!

Ribe (20.2 - 20.3) Moguć nesporazum sa partnerom, ali uz racionalno razmišljanje strasti će se smiriti. Usredsredite se na zajednički cilj, a sve razlike ostavite po strani. Slobodne Ribe će možda promeniti status veze i to će biti ono što su dugo čekale. Timski rad i komunikacija su bitni na poslovnom polju. Vi umete da slušate i da „prodate” svoj rad. KOSMO SAVET: Ispeci pa reci!

Budite u balansu i uspostavite stabilnu komunikaciju sa partnerom kako ne bi došlo do problema u vezi. Za slobodne Bikove ovaj mesec je pun druženja, zanimljivih poznanstava i neobaveznog flerta. Na poslovnom polju imate potrebu za takmičenjem što će Vam doneti uspeh. Nailazićete samo na pozitivne komentare i kritike. Poslušajte i potrebe tela. Vežbe i više sna bi Vam dobro došlo! KOSMO SAVET: Dajte svoj maksimum, isplatiće se!

Škorpije u vezi će se na nekom ljubavnom putovanju još više zbližiti, a ukoliko ste slobodni shvatite da ne može sve da bude savršeno, pa ni Vaš partner. Prisni prijateljski odnosi sa kolegama na poslu mogu biti zabavni i veoma korisni. Ne plašite se da budete inovativni jer je ovaj period dobar za posao naročito ukoliko se bavite poslom koji utiče na veći broj ljudi. KOSMO SAVET: Posvetite se sebi i svojim osećanjima!

Odnos sa porodicom Vam je na prvom mestu, a potreba da budete detinjasti će Vas dodatno zbližiti sa njima. Ukoliko Vam se čini da tapkate u mestu, pokrenite razgovor o toj temi i sve se može na bolje promeniti. Ovaj mesec je savršena prilika za slobodne Jarce, jer imaju priliku da na nekom privatnom ili poslovnom putovanju upoznaju budućeg partnera. KOSMO SAVET: Radite ono u čemu uzivate!

KOSMO 55

R A ZO NO D A

A kome rađate djecu?

L

jubav nas navodi na blesave odluke. Ona je i rizik i dobitak. Najčešće se slavi, a ponekad žali. Pretočena je u epove, u srcelamajuće romane, ekranizirali su je sto puta, a neki su zbog nje i ginuli, to provjereno znam. U njoj se spoje dvije duše, a iz tog prkosnog osjećaja, neodoljive prirode, rodi se i malo dijete, kao plod, produžetak ljubavi što mu roditelji stvaraše…. I onda, dijete u neznanju, prepuste okolnostima, okolini i društvu. Nek' ga odgaja ko stigne! A kome rađate djecu? Kome? Je li davno prošlo vrijeme kad su se djeca rađala zarad viška radne snage? Davno je prošlo vrijeme kad se na dijete gledalo kao na alat, dobrog radnika il' još bolju domaćicu. Došlo je neko novo vrijeme, ali smo opasno skrenuli u novu krajnost – danas ni ne gledamo na vlastitu djecu. Rađamo ih (iz ljubavi, nadam se), a onda zagnjureni u vlastiti ego, puštamo djecu da rastu k’o divlja stabla u dalekim šumama – kako znaju i kako umiju. U tom bunilu odrastanja, djecu odgaja komšiluk, televizija, okolina, društvo, ko stigne, a onda se pitamo u šta to izrasta ono što je nekoć bilo naše, a sad je svačije; ono što je bilo moje, a danas jadno ničije. Imaju sve na raspolaganju – osim pažnje i ljubavi i onog najvećeg poklona koji roditelj može dati djetetu – odgoja. Ako rađam dijete, to nije samo dijete… to će danas-sutra biti insan, biti čovjek i trebat će mu nešto da ga vodi i da ga čini budnim i važnim i odvažnim – trebat će mu ljubavi, a neka je nađe u meni, a ne u društvu koje ni ne zna šta mome djetetu treba. Ako samo želim donijeti dijete na svijet, mogu li ga i odgojiti i hoću li ga uopšte moći voljeti? Ljubav nikada nije bila riječ, ona je uvijek, uvijek bila djelo.

56 KOSMO

Vaspitanje je društveno-istorijska pojava, koja je nastala pojavom čoveka i društva kao organizovane jedinice. Društvena uslovljenost vaspitanja, najbolje se može uočiti kroz posmatranje vaspitanja tokom ljudske istorije, tj. kroz razvoj vaspitanja. U tom razvoju postoji pet etapa:

Vaspitanje u prvobitnoj ljudskoj zajednici Vaspitanje u ovo vreme još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost, već je bilo sastavni deo celokupnog rada i života jedne zajednice. Vaspitanje se sastojalo u prenošenju iskustva starijih članova na mlađe i bilo je zadatak i obaveza svih članova, kako još uvek nisu postojale društvene razlike. Ono se ostvarivalo kroz neposredan život i rad, a s ciljem pripreme za život.

Antičko vaspitanje

Pojavom privatne svojine i nastajanjem društvenih razlika, prvobitno vaspitanje gubi karakter društvene jednakosti, a s počecima klasnog društva javljaju se i počeci klasnog vaspitanja. Za antičko društvo karakteristično je vaspitanje koje je bilo organizovano u Sparti, Atini i Rimu. U vaspitnom sistemu ovih država postojale su bitne razlike, a zajedničko im je to što je vaspitanje bilo rezervisano samo za decu iz robovlasničke klase. Deca robova bila su lišena mogućnosti da idu u školu, a njihovo vaspitanje bilo je samo ono koje se ostvarivalo u procesu rada uz odrasle.

U sr edn pojam dejetim veku ne posto gledalo k njstva. Na decu ji se ao na ma le ljude.

Srednjovekovno vaspitanje

Osnovne karakteristike srednjovekovnog vaspitanja su: - vaspitni cilj: vaspitati poslušnog i pobožnog čoveka, - sadržaji: religijski, crkvene dogme, (načela, istine u koje se ne sumnja), - metod: pamćenje, učenje napamet, prepisivanje crkvenih knjiga, - vaspitni princip: ne sumnjaj u ono što učitelj kaže, - nastava: verbalna, - izvor znanja: crkvene knjige.

Novovekovno vaspitanje

Država počinje da se meša u školstvo, iako crkva i dalje ima jak uticaj. Kroz projekte o narodnom obrazovanju, u kojima se ističe princip obaveznosti školovanja za sve, zahteva se odvajanje škole od crkve, traži se uvođenje sadržaja prirodnih nauka, kao i uvođenje radnog vaspitanja i izučavanje korisnih zanimanja. Veći značaj se pridaje prirodnim naukama i učenju na maternjem, narodnom jeziku.

jezike odiskog na narodnzoevanju dece. tin la sa ak az el Pr ulogu u obra grao je značajnu

Fotos: iStockphotos

Hazimovo pero

Istorijat e c e d a j n a it p s a v

Vaspitanje i obrazovanje 19. i 20. veka

Tek se od 19. veka, pa sve do sredine 20. veka intenzivno radilo na promeni čitave sfere vaspitanja i obrazovanje dece. Socijalizacija dece postaje u ovom periodu centralna tema društva. Javlja se svest da deca ne treba samo „fizički” da se razvijaju, već treba da se posmatraju kao ravnopravni članovi društva. Može se čak reći da je dete otkriće 19. veka. Od sredine 20. veka psihički razvoj deteta postaje glavni prioritet, tako da se čitavo društvo okreće podržavanju ovog razvoja.

Psihički gove potrerazvoj deteta, nje su bitni be i razvoj posta tek od 2 li 0. v ek a.

Piše: Dušica Pavlović

Hazim HADŽIĆ

Uređuje: Dušica Pavlović Ilustruje: Filip Andronik

SPOR T

evljak INTERVJU. Smail Pr jskog ri (23), napadač aust Bull d nogometnog prvaka Re riva ok Salzburga, za KOSMO striju kako je dolazak u Au t. promijenio njegov živo

e c i m k a t u „Prije

” a d i l a H slušam

58 KOSMO

Fotos: Red Bull Salzburg (GEPA)

Piše: Petar Rosandić

B

osanski napadač Smail Prevljak (23) nedvojbeno je već sada jedan od najboljih strijelaca u austrijskoj Bundesligi. Napadač Red Bull Salzburga protekle je sezone na posudbi u Matterssburgu dao 16 pogodaka u 32 utakmice, a ovu sezonu je, ponovo u dresu Red Bulla, otvorio sa četiri pogodaka u

s njima uvijek treba računati. Onda je i razočaranje manje. Što ti je cilj ove sezone? Naravno, želimo osvojiti kup i prvenstvo. A i u Europi možemo daleko dogurati jer imamo kvalitetu koja je potrebna za to. I nakon poraza protiv Crvene Zvezde u kvalifikacijama za Ligu prvaka ponovo smo

„Poraz protiv Zvezde nas je razočarao, ali već smo se oporavili od toga.” šest utakmica. Nakon što je početkom rujna (septembra) u dvoboju s Admirom u 19. minuti zadobio ozljedu gležnja, krajem prošlog mjeseca opet je dobio „zeleno svjetlo” kluba za igru… KOSMO: Sezonu si otvorio odlično, ali onda te, iako samo na kratko, zaustavila ozljeda gležnja. Jesi li ponovo spreman za igru? Smail Prevljak: Opet treniram punom snagom s ekipom, opet sam u formi. Ozljede su dio nogometa,

se preporodili u Euroligi, pobijedili Red Bull Leipzig i pokazali da svatko mora na nas računati… Ne zanima te titula najboljeg strijelca lige? Ma naravno da me zanima. I dobro je krenulo, da… Potrudit ću se da nastavim dobro, a koliko će golova tko na kraju sve imati, to ćemo tek vidjeti. Iako nisi bio na terenu zbog ozljede: je li te pobjeda ekipe

protiv Red Bull Leipziga, v a š e g v el i ko g b r a t a , iznenadila? Pa i nije, znao sam da moja ekipa to može. Istina, vidjelo se da je Red Bull Leipzig imao i loš dan, i da nisu bili na razini svoje najbolje igre. Najvažnije je da smo zapisali ta tri boda. Sada si već pet godina u nogometnoj obitelji Red Bulla. Kako se tvoj život promijenio dol askom prvo u Leipzig, a kasnije u Salzburg? Pa otvorila su mi se vrata europskog nogometa, i na tome sam Red Bullu zahvalan. Srećom, sve se tako poklopilo da sam dobio šansu otići u inozemstvo i to baš u Red Bull. Ovdje imamo sve što nam treba za profesionalno igranje nogometa. Ipak, u svom rodnom Konjicu si ispekao zanat. Kakva sjećanja imaš na vrijeme u bosanskoj ligi? Pa, iskreno, nije bilo lako igrati u Bosni. I uvjeti, i

REPKA

„Igrati za BIH, to je uvijek bio moj san”, kaže mladi nogometaš nogometna infrastruktura su na daleko lošijem nivou nego ovdje. No, imam lijepih sjećanja, naravno. I vječno sam zahvalan mom privatnom treneru Sadiku Fejziću iz Hadžića koji mi je popravio tehniku. Koju muziku slušaš prije utakmice? Halida Bešlića. Bez njega ne ide ništa. Gdje su najbolji ćevapi u Salzburgu? Teško je to reći jer ja ih uvijek uspoređujem s onima iz Sarajeva. A takvih ovdje, nažalost, nema.

Smail Prevljak ozbiljan je kandidat za najboljeg strijelca austrijske Bundeslige.

je otvorio u Bosni. Red Bull mi „Nije bilo lako igrati, kaže Smail. sasvim nova vrata” KOSMO 59

A UT O- M O T O

i t u a i v o N i j l p ku Rosandić

s d a nik

ovih auton i c p u k i ć NJE. Doma računati POSKUPLJE striji od 1.9 moraju se kriu mobila u A cijenama. Saznajte što sa skupljim je iza toga.

60 KOSMO

A

ko želite kupiti novi automobil u Austriji, od 1.9 za to vam je potreban dublji džep nego ranije. Razlog tome su postroženi testovi kojima se od ove jeseni mjere količine štetnih ispušnih plinova na razini Europske Unije. Riječ je o WLTP-u (Worldwide Hramonized Light Vehicle Test Procedure), novom međunarodnom testu koji ima za cilj realnije oslikavati potrošnju i emisiju CO2 plinova, a za razliku od dosadašnje situacije uzima u obzir svu specifičnu opremu jednog automobila, a ne samo gume i

Fotos: iStockphoto, zVg.

Piše: Petar

kotače. Ista procedura koristit će se naravno i kod prijave novih automobila, što će automatski povećati njihove vrijednosti i izazvati skuplje cijene na tržištu…

Već sada 360 eura skuplji

Ova nova pravila odnose se na sve zemlje Europske Unije, pa tako i na Austriju. Budući da novi testovi imaju direktan utjecaj i na vrijednosti ispušnih plinova koje se mjere pri registraciji novih vozila, kroz novi ciklus provjere ispušnih plinova već je došlo do poskupljenja svježe prijavljenih automobila. Zaključak je to analize Eurotaxa koji tvrdi da je od 1.9.2018, po stupanju na snagu novog zakona i nove računice, već došlo do povećanja vrijednosti CO2 plinova sa 119 na 127 grama prosječno, a NoVA (jednokratni porez na ispušne plinove pri registraciji novog vozila) se povećala sa 5,8 na 7,4 posto. Automobili su u prosjeku, prema toj računici, već sada poskupjeli za 360 eura. Za državu bi ovaj zakon mogao značiti plus od 130 milijuna eura godišnje. A iako se prvotno smatralo da će s povratnom formulom na dosadašnje NEFZ-vrijednosti biti isključeno da će cijene ići znatno u vis,

Novi način testiranja automatski mjeri povećane vrijednosti CO2 u odnosu na ranije testove. Stoga rastu i troškovi kupnje novog automobila.

analiza Eurotaxa dokazuje suprotno. „Naši međunarodni podaci pokazuju prosječan rast CO2-vrijednosti od šest do sedam posto”, kaće Roland Strilka, analitičar Eurotaxa. Slične trendove potvrđuje i Günther Kerle, glasnogovornik austrijskih uvoznika automobila. „U septembru je već došlo do osjetnog rasta cijena”, kaže Kerle.

2019: 120 posto skuplja NoVA

No, ovo je tek početak poskupljenja, upozoravaju stručnjaci. „Situacija će postati još tvrđa kada krajem iduće godine kada se iz testa isključi i NEFZ-metoda računjanja vrijednosti ispušnih plinova, i kad se isključivo bude računalo po WLTP-testu. Onda će NoVA za registraciju novog vozila u prosjeku u Austriji koštati 2.940 eura više, a postotak NoVE iznosit će onda 12,8 posto“, piše austrijski ekonomski magazin Trend. Zaključak cijele priče je, kako za kupce tako i za proizvođače, i više nego šokantan kad je riječ o financijama: novi automobili će u odnosu na razdoblje prije 1.9.2018 krajem sljedeće godine biti za 120 (!) posto skuplji, znači više nego dvostruko. Glavni profiter ovog poskupljenja je ponovo država koja će u budućnosti, odnosno od kraja sljedeće godine, moći računati s 550 milijuna eura više godišnje u državnome proračunu.

Poskupljenje u svim klasama

Austrijski automobilistički klub ÖAMTC također trenutno zaokuplja tema poskupljenja novih automobila, a od septembra, prema njihovim podacima, postoje slučajevi u kojima su neki automobili već sada skuplji za čak 4.000 eura. Prema istom izvoru, automobili iz kompaktne klase u prosjeku su poskupili u bruto cijeni za 556 eura, a auto sred-

RAST CIJENA

Neki novi automobili već sada su za čak 4.000 eura skuplji nje klase vrijedan 36.900 sada već košta 37.822 eura. Još drastičnije se to odrazilo na SUV-ove od kojih, po primjeru ÖAMTC-a, jedan auto dosad vrijedan 46.050 eura sada košta 48.650 eura.

Od 2020. ponovo bolje?

I dok proizvođači, prodavači i kupci negoduju i u tiskovnim priopćenjima prosvjeduju protiv novonastale situacije, tražeći od države konkretne mjere kojima bi se zaustavilo poskupljenje, u ministarstvu financija razmišljaju o promjenama tek od 2020. „Ukoliko od strane zastupnika automobila postoji zabrinutost da će cijene automobila biti veće, ministarstvo financija u suradnji s ministarstvom za promet pojačat će dijalog kako bi se razmjenila iskustva u pogledu porezne reforme za 2020. godinu”, kažu iz ministarstva. Sudeći po tome, do „opuštanja“ situacije ranije neće ni doći…

KOSMO 61

KOSMO.at u septembru

Kanibal iz BiH pojeo vlastitu majku

ist oder immer in seinem Herzen ist, wenn sie stirbt!

Horo scene izgleda da nisu samo rezervisane za holivudske filmove, već se odigravaju u pravom životu i to u BiH. Sabahudin Velić (33) nije samo ubio svoju majku, već ju je raskomadao u delove i jeo danima.

Gloria Winkler: Da sieht man wieder, wie gefährlich manche Menschen überhaupt sind.

Izdvojeni komentari usera: Vera Lazar: Das ist eine Katastrophe! Die Welt steht nicht mehr lang. Kristian Pavlović: Der hat zu ernst genommen, dass seine Mutter ein Teil von ihm

Snežana Aleksić: Strašno − rodiš, odgajiš i ono te pojede! Zoran Jovanović: Treba ga obesiti za vilicu, a prethodno odseći i muda i onu stvar, a guzicu napuniti cementom. Enis Hadrović: Ich wusste gar nicht, dass es solche Psychopathen auch in Bosnien gibt!

Atrakcija Okotberfesta: Dragana Mirković Heidi

pjevačica na Balkanu i to bez skandala i skidanja!!!

Pedesotogodišnja turbofolk pevačica objavila je slike na svom instagram profilu na kojima pozira pored austrijskog tajkuna, Richar­da Lugnera, u austrijskoj narodnoj nošnji i time pokazala da je i dalje deo bečkog Crème de la Crème društva.

Goca Jovanović: I kerovi je zaboravili pa se se slika sa Lugnerom! Bolje da se vrati u selo!

Izdvojen komentari usera: Bou Tatoo: Mogu njoj samo zavidjeti! Dragana najbolja

Poštovani čitaoci, KOSMO je otvoren za sve Vaše reakcije, prijedloge i pitanja. Podijelite s nama svoje komentare na: Zeitschrift KOSMO Handelskai 388 Büro Top Nr. 741 1020 Wien, na e-mail: [email protected]

IMPRESSUM Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar ([email protected]) | Co-Herausgeber und Chefredakteur: Dragomir Janjić ([email protected]) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović ([email protected]) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić ([email protected]), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović ([email protected]) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić ([email protected]) | Redaktion: Manuel Bahrer, BA ([email protected]), Muhamed Beganović, Vera Marjanović ([email protected]), Dušica Pavlović, BA ([email protected]), Petar Rosandić, MA ([email protected]), Jovana Vasilić, BA BA | Kolumnisten: Hazim Hadžić | Lektorat: Dušica Pavlović, BA ([email protected]), Petar Rosandić, MA ­ ([email protected]), Jovana Vasilić, BA BA | Art Director und Grafik: Jelena Cvetković Šarkanović, univ.dipl.inž.obl.tekst. in oblač. | Illustrationen: Filip Andronik | Fotografen: Radule Božinović, Reinhard Lingl, Dušica Pavlović, Diva Shukoor, Amel Topčagić, IDEA PRO | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Cover-Foto: iStockphoto | Druck: NP Druck Gesellschaft m.b.H. Auflage: 120.000 Stück Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse: Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | [email protected] | www.kosmo.at Web-Redaktion: Manuel Bahrer, BA ([email protected]), Mag.a Adisa Begić ([email protected]), Mariana Lukić, Bakk. phil. ([email protected]) Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2017. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Mit der Teilnahme an einem Gewinnspiel o.ä. erklären Sie sich mit der Speicherung und Verarbeitung der von Ihnen bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Diese Daten können für Marketingzwecke verwendet und an Dritte weitergegeben werden. Sie können Ihre Zustimmung jederzeit widerrufen.

62 KOSMO