Zorica Simovic - Jelena

Zorica Simovi}

JELENA

246

Zorica Simovi}

ZORICA SIMOVI] (Lipovac, 1954) diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, katedra za dramaturgiju, 1976 godine. Bila je urednik scenskih programa u De~jem kulturnom centru Beograda, De~ijeg FESTA i “Radosti Evrope” pozori{ni kriti~ar Tre}eg programa Radio-Beograda, saradnik mnogih listova i ~asopisa objavquju}i pozori{ne, filmske i kwi’evne eseje, poeziju i prozu. Bila je scenarista velikog broja de~jih ‘ivo izvo|enih i televizijski preno{enih programa iz Sava centra i De~ijeg kulturnog centra, kviza “Sveznadar” kao i {est epizoda televizijske serije “Pazi, sve`e obojeno”. Radovi prevo|eni na {panski, norve{ki, gr~ki i makedonski jezik. Izvedeni komadi: Zidawe Skadra, Vinski kabare, Lutkarska biblija, Ba{ ~elik, Rastko najmla|i sin, Magisonihari i princeza Bo, Zemqa bajki, Dve vre}ice bra{na, Nov~i} u fontani, Bajka o srebrnoj {umi... Autor je vi{e nagra|enih i izvedenih radio drama. ^lan je Saveza dramskih umetnika Srbije u statusu samostalnog umetnika. Kreator je i izvr{ni producent projekata trupe Pozori{te Bajka u Novom Beogradu.

247

Jelena

Zorica SIMOVI]

JELENA

LICA SOLAN@ JELENA KLAUS

Zatvor Sante u Parizu Godina 1943.

248

Zorica Simovi}

*** Zatvorska }elija. Visoko gore – mali prozor sa re{etkama. Solan`, u ode}i zatvorenice, hoda uznemireno. Na dasci za spavawe sedi monahiwa Jelena. SOLAN@:

Nema Boga! Ako ga i ima, on je suvi{e daleko i ne ~uje moj glas!

JELENA:

^uje{ li ti wegov glas?

SOLAN@:

Ne ~ujem ni{ta!

JELENA:

@eli{ li da odem?

SOLAN@:

Ne znam.

JELENA:

Odlu~i.

SOLAN@:

Ostani. Ili idi. Radi {ta ho}e{. Ti mo`e{ da bira{.

JELENA:

I ti mo`e{ da bira{.

SOLAN@:

Da li }u ~uti ili ne}u ~udi wegov glas?

JELENA:

Da.

SOLAN@:

Ma soeur Héllène, nasmejala si me. To je uspeh!

JELENA:

Solan`!

SOLAN@:

I ja sam mislila da je osu|enik na smrt neko drugi... Na dalekoj obali...

JELENA:

Da tako mislim, ne bih do{la.

SOLAN@:

Nego si do{la da slu{a{ spisak mojih grehova!

JELENA:

Ne govori u moje ime.

SOLAN@:

Regarde! (Pokazuje na re{etkasto prozor~e) Posledwi titraji zemaqske svetlosti!... Na mostu Mirabo – zaqubqeni par... Bakica sa pudlicom {eta kod Invalida... Purpur zalaze}eg sunca obliva podjednako i de~ja kolica i tenkove na [anzelizeu... ^izme ili baletanke? [ta to briga plo~nike na Mon Martru! Miroir de la Senne!... Galebovi na {lepovima... [ta bih dala da sve to jo{ jednom udahnem! Mo`da }e mi ujutru, ispred onog zida, pre nego {to odjekne “Feuer!” neki vetar-nesta{ko proneti kroz kosu i kroz prste taj miris... Ali to se ne}e dogoditi, ma soeur...

249

Jelena

JELENA:

@eli{ li da razgovaramo?

SOLAN@:

Zaista, ima mnogo pitawa veoma va`nih za ovaj trenutak! Da li je pametnije borcima plesti ~arape? Ili emigrirati? Da li braniti Francusku zna~i obogotvoravati zemqu, a najva`niji je ~ovek, kruna stvarawa, hram Duha Svetoga? Mo`da }u na stra{nom sudu odgovarati kao samoubica? Da li smo se iz ~iste gordosti igrali heroja u okupiranom Parizu?... ^eznula sam za qudskim glasom me|u ovim kamewem, a sad se pitam, da li bih vi{e volela ti{inu? Da zatvorim o~i i zami{qam Esperans na svome krilu? Izvini, ali moram pa`qivo da tro{im svoje posledwe ~asove.

JELENA:

Odlu~i.

SOLAN@:

Sedi ti tu. Ja }u malo da sawarim.

Solan` legne na da{~ani le`aj, zatvori o~i. ]ute. Ispred }elije prolazi Klaus. KLAUS:

Schwester Hellena, bitte schon!... (Daje joj znak da nema mnogo vremena)

JELENA:

Ne}u dugo. Hvala vam.

Spoqa dopiru glasovi na francuskom i nema~kom, topot ~izama, brujawe motora, zveket kapija, cvrkut ptica... SOLAN@:

Da li se Empedoklo bacio u grotlo Etne iz religioznog zanosa ili iz ekshibicionizma?

JELENA:

Mo`da je bio usamqen i nije ose}ao pripadawe.

SOLAN@:

[ta misli{, da li je oti{ao u pakao?

JELENA:

Pakao je na{a uobra`enost koja nas odvaja od drugih, i ovde i tamo.

SOLAN@:

Jesi li oti{la u manastir da ne bi ra|ala gre{nike?

JELENA:

Ne.

SOLAN@:

Da li si volela nekoga?

JELENA:

Da.

SOLAN@:

... Da si kojim slu~ajem srela Empedokla...

JELENA:

Ne bi sko~io u Etnu.

SOLAN@:

Na mene }e se ujutru sru~iti lavina svih vulkana! Zar je onda va`no {ta }u misliti danas?

JELENA:

I razbojnik na krstu pored Isusovog poverovao je posledweg dana.

250

Zorica Simovi}

SOLAN@:

To je ipak bio wegov posledwi dan.

JELENA:

“@ivot je most, ne gradi ku}u na wemu”.1

SOLAN@:

To o ~emu pri~a{ je nevidqivo. Ima{ li ti neku ideju kako da zbri{em odavde? Liberté! Liberté, ma soeur! Tu as compris?

JELENA:

Je parle sur liberté ausi mademoiselle!

SOLAN@:

Ono zlatno nebo sutra za mene ne}e postojati.

JELENA:

Jo{ lep{e nebo te ~eka...

SOLAN@:

... A postoja}e za milione drugih o~iju, za bezbroj ptica...

JELENA:

... bude{ li mu okrenula lice!

SOLAN@:

Ne verujem u izmi{qotine!

JELENA:

U {ta veruje{?

SOLAN@:

Ne znam. Mo`da sam u vlasti svojih `eqa! Poku{aj da razume{. Meni se `ivi! Ovde i sada! U carstvu zemaqskom. Moje dete nema ko da podoji! Za{to taj tvoj Bog to gleda? Za{to da mu okre}em lice kad je on okrenuo svoje lice od mene?... Dobro, hajde, ja sam to zaslu`ila, gre{na sam, nisam an|eo... Ali {ta je zgre{ilo ono ovolicno bi}e? ^ije ra~une ono pla}a?

JELENA:

Natovari mu jo{ ra~una! Neka jo{ vi{e pla}a!

SOLAN@:

Ne razumem. Ja vi{e ni{ta ne mogu da u~inim.

JELENA:

Mo`e{. O tome se radi. Uvek mo`e{.

SOLAN@:

“Oj grobe, odajo mi bra~na, dome ti Oj dupki, vje~na stra`o, u te polazim... ... Sad slazim, prije no navr{ih `i}a vijek.”2

JELENA:

..."Oj zemqe tebanske o~inski grade I roda nam bozi, Ah vode me i ne odolijevam vi{e! Oh, gledajte mene, glavari Tebe, K}er kraqevsku, koja sama jo{ ostah, – [to l’ trpim a od kakvijeh qudi, Jer svetu du`nost izvr{ih!"3

1 2 3

Kineska poslovica. Sofoklo: Antigona. Isto.

251

Jelena

Solan` slu{a Jelenu pomalo za~u|eno. SOLAN@:

Ti vr{i{ svetu du`nost... I kad iskam~i{ od mene ono {to si naumila, oti}i }e{ sa osmehom – pridobila si jo{ jednu du{u za Hrista!

JELENA:

Da li bi bilo boqe da nisam do{la?

SOLAN@:

Hvala ti {to si do{la, ali to ni{ta ne mewa na stvari. Sutra me ne}e biti. Moje dete me ne}e zapamtiti. Ko zna ho}e li ga iko prihvatiti i othraniti!

JELENA:

U~ini to zbog wega. Moli se za wega. Gospod }e ~uti tvoj glas.

SOLAN@:

Plakala sam i ridala danima i no}ima. Nije ~uo i ne}e ~uti!

JELENA:

Plakala si i ridala kao neko kome je wegova patwa najve}a!

SOLAN@:

Meni jeste moja patwa najve}a.

JELENA:

Svako misli da je wegovo stradawe najva`nije na svetu.

SOLAN@:

Va`nije je stradawe moga deteta, sla`em se.

JELENA:

Ti ne zna{ wegovu sudbinu.

SOLAN@:

Mo`da }e biti i sre}no?

JELENA:

Mo`da.

SOLAN@:

Zavole}e drugu `enu? Ne}e znati ni da sam postojala?

JELENA:

Opet si va`na ti.

SOLAN@:

Jesi li do{la da me vre|a{?

JELENA:

Ne.

SOLAN@:

Za{to me onda vre|a{?

JELENA:

Jesi li uvek terala po svome?

SOLAN@:

Jesam.

JELENA:

[ta su ti roditeqi rekla kad si u{la u Pokret?

SOLAN@:

Pobegla sam od ku}e.

JELENA:

Eto vidi{.

SOLAN@:

[ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo da radi poslu{na }erka u okupaciji?

JELENA:

Biti poslu{na }erka – je l’ to ne{to r|avo?

252

Zorica Simovi}

SOLAN@:

Mo`da i nije r|avo ali je staromodno... Je l’ ti ho}e{ da ka`e{ da mi je ovo kazna za neposlu{nost?

JELENA:

Ne.

SOLAN@:

A {ta ho}e{ da ka`e{?

JELENA:

Da ne ume{ da oslu{ne{ tu|i glas.

SOLAN@:

E, ne moram ba{ danas da se popravqam!

JELENA:

Ne mora{.

SOLAN@:

Meni se jo{ gre{i! Srqa! Jo{ se nisam dovoqno naudarala glavom o zid! Potrebna sam svome detetu makar sve `ene sveta bile boqe od mene! Ima{ li ti neke protekcije kod ovih [vaba? A i ja sam na{la koga da pitam! ^udim se da su te uop{te pustili da u|e{ ovde!

JELENA:

Htela si sve {to si htela, a sad kuka{.

SOLAN@:

Pogledaj okolo! Zar i tebi nije do kukawa?... I ~emu sve ovo?

JELENA:

Da posledice tvoje samovoqe ne bi bile jo{ gore.

SOLAN@:

Ima li gore?

JELENA:

Ima.

SOLAN@:

I sad ja treba da budem ni{~a duhom pa da poverujem u to!

JELENA:

Stalno ponavqa{ te re~i. Kao da ne{to nalazi{ u wima?

SOLAN@:

Nalazim. Potvrdu besmislenosti vere! Sve je iz praha i sve se vra}a u prah!... Zatekli mladi}a u grn~arskoj radwi kako krade }up. Gledao to prolaznik pa veli: prah krade prah!

JELENA:

A da nije krao?

SOLAN@:

Onda bi prah mesio prah, prah bi prodavao prah!... Evo i sada razgovaraju prah i prah!

JELENA:

Mo`e{ slagati re~i u bezbroj kombinacija.

SOLAN@:

A re~ je ipak samo re~.

JELENA:

To samo ne poseduju milioni drugih bi}a na zemqi.

SOLAN@:

I {ta im nedostaje?

JELENA:

Da li bi se mewala sa nekima od wih?

253

Jelena

SOLAN@:

Zaista, da li bih vi{e volela da sam lasta, {koqka ili tigar?... Ne bih!

JELENA:

Za{to ne bi?

SOLAN@:

O, ne bih! Ne bih!

JELENA:

Vidi{...

SOLAN@:

Druga bi}a verovatno ne pate kao mi, a ja se ipak ne bih mewala. [ta je to onda u meni {to mi i ovaj krwatak od `ivota ~ini dragim, skupocenijim od celog sveta?

JELENA:

Dala si sebi odgovor.

SOLAN@:

Ipak ne znam, {ta je to?

JELENA:

To je ono zbog ~ega ti i ja ovde razgovaramo.

SOLAN@:

Je l’ moja du{a zaista toliko va`na?

JELENA:

Od celog sveta je va`nija, kao {to si rekla.

SOLAN@:

Kome je va`nija? Meni ili Bogu?

JELENA:

Svima nama.

SOLAN@:

Svima je va`na?

JELENA:

Da.

SOLAN@:

@elela bih jo{ dugo da je imam.

JELENA:

Zato sam ovde.

SOLAN@:

[ta misli{ o tome da iz istog razloga bude{ na nekom drugom mestu?

JELENA:

Onda vi{e ne bih mogla da pomognem.

SOLAN@:

Kome?

JELENA:

Tvojoj du{i.

SOLAN@:

U ~emu?

JELENA:

Da `ivi ve~no.

SOLAN@:

Ja da se ispovedim, pokajem i poverujem i moja du{a }e `iveti ve~no?

JELENA:

Nisam to rekla.

SOLAN@:

Ako to u~inim, mo`da i u|em u raj, a ako to ne u~inim, sigurno ne}u u}i u raj?

JELENA:

Ni to nisam rekla.

254

Zorica Simovi}

SOLAN@:

Sve ti nisi rekla! A {ta si rekla? Za{to si do{la? Da tamo kod nekog svog biskupa upi{e{ jo{ jedan poen? Vele~asni ispovedila sam osu|enicu na smrt! Slava Bogu! Samo tako nastavi, sestro!

JELENA:

Na{e je da se trudimo.

SOLAN@:

Tvoj trud je uzaludan! Ne gubi vreme sa mnom! Idi u druge }elije! Sakupi}e{ vi{e poena!

JELENA:

Molim te, oprosti ako sam te uznemirila. I dozvoli mi da jo{ malo ostanem s tobom.

SOLAN@:

Blago tebi, Héllène!

JELENA:

Za{to?

SOLAN@:

Verovatno ne ~ezne{ ni za ~im.

JELENA:

^eznem za nebeskim zavi~ajem.

SOLAN@:

Ni za ~im ovde...

JELENA:

Ali nisam ravnodu{na ako si to htela da ka`e{.

SOLAN@:

Na{la si smirewe. Zar ne?

JELENA:

Jesam. Bogu hvala.

SOLAN@:

Vidi{, ja `ivim posledwe ~asove svoga `ivota, a ne mislim dovoqno ni o detetu, ni o roditeqima...

JELENA:

O ~emu misli{?

SOLAN@:

Tugujem {to nisam odigrala jedan kabare. Premda je to samo alternacija. Predstava je dugo `ivela u izvo|ewu na{e najve}e zvezde. Ali ona je po~ela da pije... Sve ~e{}e je otkazivano “zbog bolesti glumca”...

JELENA:

Odigraj sada.

SOLAN@:

Première au prison Santé?!

JELENA:

Jedan glumac i jedan gledalac – eto pozori{ta, nisu li vas tako u~ili?

SOLAN@:

Jesu.

JELENA:

Onda...

SOLAN@:

(Ulazi u lik kabaretske peva~ice i peva) Kuda plovimo da l’ iko zna Vina baruta tu{ta i tma Ne igraj sebe k’ o amater Nous ne sommes qu’ une fois sur la terre

255

Jelena

Ti si val a ja galebov let Zapqusni taj hladwikavi svet Meteor koji ne zna svoj smer Nous ne sommes qu’ une fois sur la terre Pramac broda tamu re`e Obale se udaqi{e [ta nas jo{ za kopno ve`e Ne ~eka nas niko vi{e Kapetana re~i nade U praznini zazvoni{e K’ o bludnici krst o vratu K’ o zastava zemqe biv{e Kuda plovimo da l’ iko zna Vina baruta tu{ta i tma Ne igraj sebe k’ o amater Nous ne sommes qu’ une fois sur la terre Pamti sve taj trenutak tu ~ar Biser sna svaka zemaqska stvar Prometej ba{ ne beja{e fer Nous ne sommes qu’ une fois sur la terre Pramac broda tamu re`e Obale se udaqi{e [ta nas jo{ za kopno ve`e Ne ~eka nas niko vi{e Kapetana re~i nade U praznini zazvoni{e K’ o bludnici krst o vratu K’ o zastava zemqe biv{e. Dok je Solan` pevala, ispred }elije se pojavio Klaus spreman da pozove kalu|ericu da izi|e, ali ostaje zbuwen prizorom. Jelena mu daje nemi znak da ode. On se povla~i. Sedne u ugao hodnika i na usnoj harmonici prati pesmu zatvorenice. Trenutak zaborava, zanos igre, pre{ao je u ridawe, u krik. Solan` pada na Jelenino krilo i dugo jeca. JELENA:

Ne pla~i. Pru`i mu ruke!

256

Zorica Simovi}

SOLAN@:

To ~inim stalno u mislima, molim ga, prekliwem...

JELENA:

Prvo zatra`i opro{taj!

SOLAN@:

Ako sve priznam i pokajem se, ho}e li mi biti lak{e? Ho}e li mi pomo}i da s mirom prihvatim ono {to me ~eka?

JELENA:

On mo`e sve.

SOLAN@:

On mo`e sve?...Neka me oslobodi! Neka me pusti da `ivim!.. Ali re{etke su ja~e!

JELENA:

I te re{etke – on je stvorio!

SOLAN@:

On je stvorio re{etke? Za zlo~ince kao {to sam ja?!

JELENA:

Najte`i ispiti su za najboqe kandidate!

SOLAN@:

^itala sam i ja ono o apostolu Petru kad je bio zato~en, pa do{ao an|eo i oslobodio ga... Stra`ari nisu ni{ta primetili... Je l’ treba u to da poverujem?

JELENA:

Da.

SOLAN@:

Prah ne razume prah.

JELENA:

Ne boj se onih koji ubijaju telo...

SOLAN@:

Zavidim ti. Mora da si veoma sre}na.

JELENA:

Jesam.

SOLAN@:

Ako poverujem, ho}e li i mene tako da usre}i?

JELENA:

To mal~ice zavisi i od tebe.

SOLAN@:

O ~emu mi pri~amo?

JELENA:

O slobodi.

SOLAN@:

Izvini, ponekad mi se u~ini da mi se ruga{.

JELENA:

Da li ti je jedna ista stvar u razli~itim trenucima izgledala razli~ito?

SOLAN@:

Da! Mrzela sam mi{eve. A ovde me ponekad obraduje kad ~ujem ono grebuckawe. Onda pri~am s wim... Hej, maleni, kako je to ~udno – u istom smo prostoru, a ti si na slobodi...

JELENA:

Jedan ~ovek mo`e biti u svojoj ku}i, drugi u zatvoru, pa onaj u zatvoru – slobodan, a ovaj u ku}i rob...

Solan` ne slu{a Jelenu, ~u~nula je i kucka u zid.

257

Jelena

SOLAN@:

Hej, maleni, jesi li tu?... Ne pla{i se, to sam ja... Hajde, oglasi se... Greb, greb, ciju, ci....

Jelena ~eka da se Solan` vrati. JELENA:

Da li si nekad zbog ne~ega patila, a kasnije se zbog te iste stvari radovala?

SOLAN@:

O, da! Dosta puta.

JELENA:

Eto.

SOLAN@:

Kada sam ostala trudna, [arl je bio u braku... Stidela sam se svoga velikog stomaka, krila sam ga, `elela sam da {to du`e igram... Mislila sam, uz to, da prave velike glumice i ne ra|aju decu... Da je umetnost iznad, iznad svega u na{em `ivotu... Roditeqi su me odbacili... Sve je bilo protiv mene... Pomi{qala sam na prekid trudno}e... Ali, kad sam videla lice moje male Esperans... Sve sam zaboravila!...

JELENA:

A kada bi izi{la iz zatvora, da li bi `elela jo{ da ra|a{, ili samo da glumi{?

SOLAN@:

O, i jedno i drugo! Sada tek vidim da u `ivotu za sve ima mesta! Sada bih se ponosila trudno}om! I ako bi me izbacili iz pozori{ta, igrala bih za svoju decu, za susede u dvori{tu!...Sve je lepo! I poni`ewe, i siroma{tvo, i sporedne uloge! I tuga je lepa! I bolest je lepa!I glad je lepa!... Sve osim onoga {to }e se desiti sutra u zoru... Mo`da ipak postoji neki na~in da pobegnem? Mo`da taj tvoj Bog ima neku ideju, a?

GLAS KLAUSA: SOLAN@:

Schwester Hellena! Po`urite! ... Ali bar ona }e ostati... Mo`da }e se neko setiti mene kad ~uje wen glas... Mo`da }e joj neko re}i kako me je gledao u pozori{tu ... O, bar da sam igrala neke uloge!... Drugi grobar i Kantica za rosu!... Moj `ivot je kolekcija greha. Sebi~nosti, sujete... Ali zar da na kraju sru{im sliku o sebi koju sam tako bri`qivo gradila?... Ne mogu da zamislim pravu ispovest. A opet, to mora da je divno. Re}i sve ono zbog ~ega }e{ osetiti stid a potom suzama pokajawa sprati tu ne~istotu!... Slu{ala sam o tome... O, sestro Jelena, moj najve}i greh je {to mi se `ivi... Prosto ne znam ni {ta sam ja to radila u ovom `ivotu, sve je bilo kao neki san! Znam da sam samo pravila gluposti! Onda je i najboqe da umrem.

258

Zorica Simovi}

JELENA:

“... Umreti, Spavati – spavati – mo`da sawati: Da, tu je ~vor! Jer u tom spavawu Smrtnom, kakvi bi snovi mogli do}i Kad `ivota ovo klup~e odmotamo? Tu moramo stati; to je obzir taj [to bedi na{oj produ`ava vek!”4

SOLAN@:

“Dobri Horacio, kakvo raweno Ime bi posle mene ostalo, Kad se ni{ta ne bi znalo. Ako ikad, Ikada srcu tvome bejah drag, Ve~itoj sre}i nemoj i}i jo{, U grubom svetu ovom vuci dah Tegobno, da moju povest pripoveda{.”5

JELENA:

“Ostalo je }utawe.”

SOLAN@:

Ko si ti? Moinesse ou profeseur de la litterature?

JELENA:

Pre nego {to sam primila postrig, bila sam glumica.

SOLAN@:

Ma soeur Héllène?!!

JELENA:

Za{to se ~udi{?

SOLAN@:

Gde si igrala?

JELENA:

Hudo`estvennäÇ, Bolå{oÇ...

SOLAN@:

Za{to si napustila glumu?

JELENA:

Ispa{}e da te odvra}am.

SOLAN@:

Ne ~udim se. Ima{ ubedqiv nastup. Kakve si uloge igrala?

JELENA:

Glavne...

SOLAN@:

Antiku, [ekspira... Sve ono o ~emu sam mogla samo da sawam... A ja sam igrala lik koji se zvao – Kantica za rosu! Kada sam usko~ila u Drugog grobara – niko sre}niji! Znala sam napamet ceo komad. Mogla sam uvek da zamenim {apta~a.

JELENA:

Kako si se ose}ala na sceni?

SOLAN@:

Kao na krilatom kowu!... A ti?

4 5

V. [ekspir: Hamlet. Isto.

259

Jelena

JELENA:

Kao na kowu od slame.

SOLAN@:

Kako to?

JELENA:

Nisam znala ta~no {ta mi tu smeta ali mi je naj~e{}e ne{to nedostajalo...

SOLAN@:

[ta ti je nedostajalo?

JELENA:

Ne{to kao trenuci istine.

SOLAN@:

Za mene je scena `i`a u kojoj se susre}e energija velikog broja qudi. Me|usobno boga}ewe.

JELENA:

Stvarnim ili la`nim novcem?

SOLAN@:

Ne odlu~ujem o izboru teksta. Mogu samo da ga odbijem.

JELENA:

Problem glumca je u dono{ewu teksta. Mo`e li ubedqivo odigrati Antigonu neko ko ne bi dao `ivot za bli`weg?

SOLAN@:

Mo`e. Neko ko `eli da je dosegne.

JELENA:

Ko }e biti dovoqno iskren da takvu ulogu odbije?

SOLAN@:

Mo`da misli{ da pozori{ta treba zatvoriti?

JELENA:

Ne. Ve} samo iz wih izbaciti varku.

SOLAN@:

Ono je igra.

JELENA:

Ne mora se igrati na kvarno.

SOLAN@:

[ta si postigla time {to si se zamona{ila?

JELENA:

Mo`da sam smawila razdaqinu izme|u `eqe i postignu}a.

SOLAN@:

Da se nisi malo sklonila od `ivota?

JELENA:

Trudim se da mu slu`im.

SOLAN@:

Da li su se sklonili oni me|u vama koji `ive kao pustiwaci?

JELENA:

Prema jevrejskoj legendi, svet po~iva na le|ima trideset {est pravednika. Mo`da i nas na svojim poniznim ple}ima nosi neko takav, a mi ga nikada ne}emo sresti i re}i mu hvala...

SOLAN@:

Mo`da je neko od tih trideset {est pravednika glumac.

260

Zorica Simovi}

JELENA:

Mo`da je. Samo ja to nisam mogla biti.

SOLAN@:

Mo`da ti je nedostajalo strpqewa?

JELENA:

Bila dva ot{elnika. Jedan se podvizavao pored Nila a drugi u dubini pustiwe. Jednom se wih dvojica sretnu. I drugi veli: ne bih mogao da slu{am toliku buku, to {u{tawe trske...

SOLAN@:

Da se nisi prevarila?

JELENA:

Jednom }u, vaqda, i to saznati.

SOLAN@:

Ponekad deluje{ samouvereno, ponekad nesigurno...

JELENA:

Uzdam se u onoga koji }e mi dati snage koliko mi treba.

SOLAN@:

Mo`da ni ja sada ne bih bila ovako malodu{na, kada bih se uzdala u wega?

JELENA:

Odlu~i sama.

SOLAN@:

Da li me nagovara{ ili me odvra}a{?

JELENA:

Ko ho}e, neka po|e za mnom, rekao je.

SOLAN@:

Kad vidim taj tvoj mir, do|e mi da ti se pridru`im. Ali kad pomislim da si bila glumica... Sve se to mo`e nau~iti!... Jo{ ako si poznavala Stanislavskog...

JELENA:

Dolazio je kod nas kad sam bila mala. Dao mi je ~okoladu, pogledao me u o~i i rekao: “Ovo dete }e u~initi neko veliko delo.” Jo{ jedna potvrda da ne treba proricati.

SOLAN@:

Obistinilo se. Postala si glumica. Igrala velike role.

JELENA:

[to sam dobijala vi{e aplauza, cve}a i pohvala kritike, ose}ala sam ve}u nelagodnost. Kao da pobiram nagrade za ne{to za {ta nisam ni najmawe zaslu`na.

SOLAN@:

Kako mo`e{ re}i – ni najmawe? Mora da si u~ila glumu, da si studirala svaku ulogu...

JELENA:

Premali trud za onoliku halabuku. Sam ~in malo koga zanima ve} sve ono drugo – premijere, kokteli, rituali, ~estitke, kritike, nagrade, festivali... Dru{tvena igra...

SOLAN@:

Zar nismo pozvani da slu`imo svako prema svome daru?

JELENA:

Jesmo. Zato sam kalu|erica.

SOLAN@:

Mo`da si sa scene mogla da uti~e{ na qude u gledali{tu da se mewaju, da smawe razdaqinu izme|u onoga {to govore i onoga {to svedo~e?

261

Jelena

JELENA:

Mo`da, ali ne vredi da popravqam samo wih, kad mi nije i{lo sa samom sobom... Sem toga, savremeno pozori{te ide nekim novim tokom koji ne znam kuda vodi... ^ini mi se da umetnicima vi{e ni do ~ega nije stalo, kao da bi se samo igrali, `onglirali sredstvima teatra...

SOLAN@:

Otkuda onda toliki uspeh nekih predstava?

JELENA:

Pojedine predstave su dugoveke ili zato {to uprava pozori{ta tako ho}e, a ona najboqe zna kome pola`e ra~une i za{to, ili zbog ~udnog, pre}utnog pakta izvo|a~a i gledaoca. Glumac svesno vara uveravaju}i sebe da onaj to ne zna, a gledalac, ~ak i kad naslu}uje o ~emu se radi, ne}e da prizna da je prevaren jer bi to zna~ilo priznati da nije dorastao svetiwi umetnosti. Obostrana simulacija. Ono tre}e – predstava sa du{om, retkost je kao i milosr|e. Kad qudi izi|u sa takve predstave, izgledaju ganuto, sti{ano i vedro.

SOLAN@:

A kad izi|u sa drugih?

JELENA:

Ponekad ih i danas gledam...

SOLAN@:

Kako ti izgledaju?

SOLAN@:

Kao neko ko se sklawa od dnevnog svetla... I ne{to tra`i... Zato sam bivala pomalo tu`na posle na{ih predstava... Bilo je zajapurenosti, razdraganosti ponekad... Ali ne i unutra{weg ozarewa. Kao da nisu na{li to {to tra`e...

SOLAN@:

Da li se umetnik igra Tvorca?

JELENA:

Tako je i nastala profesija rediteq – neka vrsta maloga boga, koji od `ivog tkiva teksta i od `ivih glumaca oblikuje novu stvarnost. Kada se divi Tvorcu prisutnom u re~i darovitog pisca i u talentu glumca, ne isti~u}i sebe, kada slu`i on tada i stvara, a kada ho}e da stvara, obi~no ru{i.

SOLAN@:

Ako u`ivamo i mi i gledaoci, {ta to kome smeta!

JELENA:

Igrajte lak{e `anrove...

SOLAN@:

Taj mali gre{ni glumac, kao i svaki drugi ~ovek, ipak `eli da se pozabavi krupnim temama, da se rve sa wima, da tra`i izlaz iz svoga {kripca.

262

Zorica Simovi}

JELENA:

To si tako lepo rekla da mi do|e da se vratim u pozori{te. Ali, mali i gre{ni vi{e voli igru kojom }e i sebe i druge ubediti da je zna~ajan i mo}an, veli~anstven i mnogo va`an.

SOLAN@:

Prenagla{ava{ krivicu.

JELENA:

U~inilo ti se. Glumac mo`e da bira. Ili }e se prepustiti trenutnom odobravawu publike, ili }e se uspiwati, {to je mukotrpnije za obe strane. Tada mali broj polazi za wim, dok on snagom svoga uverewa ne istraje. Zato priznawa najboqima dolaze pokasno. A novac – skoro nikad.

SOLAN@:

Zar to nije nepravedno?

JELENA:

Priznat je i prepla}en, veli mudrac sa Ejvona!

SOLAN@:

Ni{ta ti ja o tome ne znam! Nosila me samo neka strast!

JELENA:

Postoje izuzetno skromni i neprimetni qudi kojima nije zakr`qalo ~ulo za svetlost.

SOLAN@:

U mojoj familiji ima i katolika, i protestanata. Od prvih me je odbijala izvesna strogost, od drugih neka vrsta hladno}e, racionalnost... Pravoslavqe mi je daleko... Ali rekla bih da u sebi sadr`i previ{e misticizma... Mislim da mogu bez svega toga... Dovoqna mi je umetnost...

JELENA:

Dovoqni su ti Leonardo, Mikelan|elo i Mocart, a da li bi bilo Tajne ve~ere, Stvarawa sveta, Davida, Mojsija, Piete i Rekvijema – bez onog posebnog nadahnu}a koje otvara vid za nestvarno?

SOLAN@:

Mo`da je umetnicima vera i potrebna. Ali nau~nicima nije.

JELENA:

Nauka i vera polaze od sna`ne slutwe da ne{to postoji a onda idu ka tome, tra`e potvrdu za to.

SOLAN@:

Nau~nik svoju slutwu proverava eksperimentom.

JELENA:

I vernik proverava svoju slutwu opitom. Samo {to je tu redosled ~e{}e obrnut. Kao na putu za Damask.

SOLAN@:

Va{ opit je samo vama znan, vi ga ne mo`ete logi~ki objasniti drugima.

JELENA:

“Zvezdano nebo nada mnom i moralni zakon u meni” – nije samo iskustvo jednog Kanta, nego i moje, i tvoje, zar ne?

SOLAN@:

Jeste.

JELENA:

Ako je neko od ro|ewa slep, mo`e li tvrditi da nema zvezda na nebu?

263

Jelena

SOLAN@:

Ali kakav je taj opit koji potvr|uje postojawe Boga?

JELENA:

Duboko li~an.

SOLAN@:

Sasvim subjektivna stvar.

JELENA:

Da li su radost i bol subjektivna stvar?

SOLAN@:

Jesu.

JELENA:

A da li veruje{ da postoje?

SOLAN@:

Znam da postoje.

JELENA:

Po ~emu zna{?

SOLAN@:

Iz svog i tu|eg iskustva.

JELENA:

Tako se i moje iskustvo poklapa sa iskustvom drugih. Tvoja tvrdwa da Boga nema je ~in vere. Ti tvrdo veruje{ u to, zar ne?

SOLAN@:

Da.

JELENA:

Mo`e{ li to dokazati?

SOLAN@:

Ne mogu.

JELENA:

Ti, dakle, ne mo`e{ dokazati da Boga nema kao {to ni ja ne mogu dokazati da ga ima. Preostaje nam obema samo verovawe u ono {to naslu}ujemo. Ose}awe jeste subjektivna stvar. Ali ~ovek nije samo od ose}awa. On ima i slovesnost, um. Stoga tvoj sada{wi bol nije samo tvoje subjektivno iskustvo.

SOLAN@:

Koga je briga za moj bol?

JELENA:

Onoga za koga ti misli{ da ga nema.

SOLAN@:

Za{to onda ne{to ne preduzme?

JELENA:

Otvori mu vrata svoga srca.

SOLAN@:

To va{e nazovi znawe jo{ je gora iluzija od pozori{ta koga smatra{ nemoralnim! A progon nau~nika koji su dovodili u pitawe crkvene dogme – to je moralno?

JELENA:

U na{im glavama je zbrka. Di~imo se znawem. Znawe nadima, a qubav gradi, veli bo`anstveni apostol. Mi samo znamo da je Crkva progonila nau~nike a ne znamo da su ba{ ta otkri}a koje su pojedinci gonili, bila delo crkvenih qudi! I Kopernik, i Galilej, i \ordano Bruno, i Gutemberg, bili su sve{tena lica! Kepler ka`e: “U tvorevini ja kao da rukama dodirujem Boga.” Jedan fizi~ar veli da prirodne

264

Zorica Simovi}

nauke stvarno gledaju kako Bog radi! Danas obogotvoreni Darvin, u svome delu “Moj `ivot” pomiwe Tvorca koji je u po~etku usadio `ivot u nekoliko `ivih oblika! Luj Paster bele`i: “Mnogo sam se bavio izu~avawem prirode. Zato verujem kao bretonski seqak.” Otkri}a su u najve}ima pobu|ivala divqewe. A mi se ose}amo pametnijima od svih tih genijalnih i smernih te se progla{avamo vojnicima nauke wenim gardistima koji je {tite od Boga! Tako je bilo i pre dve hiqade godina kada je na{ Spasiteq rekao: blago ni{~ima duhom, misle}i na one koji se ne gorde znawem, ve} dopu{taju da vi{i smisao dela kroz wih, shvataju}i da su deo celine, da slu`e drugima i da samo u tom slu~aju mogu o~ekivati nagradu! A mi ho}emo da slu`imo sebi ili da drugi slu`e nama! U tome je zbrka! SOLAN@:

Zar ~ovek nije u sredi{tu svega?

JELENA:

Jeste. Ali kakav ~ovek? Sve ideologije nude kalup u kome uvek nekome krckaju kosti.

SOLAN@:

I religija nudi kalup.

JELENA:

Svaki apstraktni ideal vodi totalitarizmu, bio on nau~no ili religijski obrazlo`en. Jevan|eqe nudi konkretan ideal. Ali i milost za one koji ne uspevaju da ga slede. Ono je priziv. Crkva nije skup svetiteqa nego skup gre{nika koji se kaju i okre}u ka Tvorcu.Antonije Blum.

SOLAN@:

Ipak je dosta neslobode niklo iz toga okretawa.

JELENA:

Sloboda je lepa re~ o ~ijem zna~ewu ima mnogo razli~itih mi{qewa. Podsticati ~oveka da bude sve {to ho}e, ne zna~i li to i povla|ivati lewosti, inerciji, sebi~nosti?... Da su zna~ajni qudi od malena mogli da ~ine ba{ sve {to ho}e, sigurno bi izabrali len~arewe i igru kao sva deca, a mi bismo danas bili bez Fuge i tokate, bez Bra}e Karamazovih, bez elektri~ne energije, telegrafa i penicilina! Svako uspiwawe je te{ko. No ne znam za{to bismo raspirivawem najni`ih pobuda uskra}ivali ~oveku radost dostizawa visina na koje je pozvan.

SOLAN@:

Sve to zvu~i lepo, ali zlo je ja~e, ma soeur!

JELENA:

Tako govori neko ko misli da se sve zavr{ava ovde i sada. Kada je Filip Makedonski pokoravao slavnu Gr~ku sa svim wenim kulturnim dostignu}ima, `ivela su dva ~oveka. Jedan se zvao Eshin, drugi Demosten. Prvi je na trgovima govorni~ki zastupao one koji dolaze, a Demosten je branio

265

Jelena

ono {to propada. Prvi je verovatno bio okru`en sjajem i svim po~astima poput dana{wih prostira~a tepiha za nastupawe ja~ih. Za wega odavno vi{e niko ne zna. Demosten je bio gubitnik na ~ijim se govorima {kolovala i makedonska dinastija, i dr`avnici potowih vekova! Nije ustuknuo pred ja~im nego je branio vrednosti staroga sveta, a te su iste vrednosti i pre, kroz Aristotelovo vaspitavawe Aleksandra i posle, Aleksandrovim {irewem gr~kog duha – vaskrsle. SOLAN@:

[ta misli{, ima li Bog ne{to protiv Marksa?

JELENA:

Nisam bo`ji portparol. Ali je nelogi~no zamisliti da on mo`e biti protiv bilo koga. I najzalutaliji ~ovek wegovo je ~edo.

SOLAN@:

Ne prihvata{ u~ewe o socijalnoj pravdi?

JELENA:

Svi smo mi bili zaneseni tom idejom. I Ber|ajev je bio Marksista. Ali marksizam zarad kolektiva zanemaruje li~nost.

SOLAN@:

Zar kolektiv nije iznad pojedinca?

JELENA:

Sokrat je prihvatio voqu Areopaga, ali Areopag nije prepoznao vrednost Sokratovog glasa.

SOLAN@:

Verovali su da filosof deluje na {tetu drugih.

JELENA:

Bilo je i takvih kojima je savest davala druga~ije signale. Ali nadja~a{e oni koji su pogubqewe mudraca pravdali interesom kolektiva.

SOLAN@:

Zlo je bilo ja~e.

JELENA:

Privremeno. Seti se Eshina i Demostena.

SOLAN@:

Da li bi Sokrat ostao Sokrat da nije ispio kukutu jer je postojala i ta mogu}nost?

JELENA:

Dobrovoqnim podre|ivawem kolektivu potvrdio je svoju snagu.

SOLAN@:

I, najzad, ko je u pravu? Pojedinac ili kolektiv? Ko koga treba da slu{a?

JELENA:

Jedni druge, a naro~ito mla|i starije i neznalice mudre.

SOLAN@:

Ko }e za sebe re}i da je neznalica?

JELENA:

Samo najve}i i najboqi.

SOLAN@:

Lako je bilo Sokratu da ka`e da ni{ta ne zna kad je bio superioran u odnosu na savremenike!

266

Zorica Simovi}

JELENA:

[to je ~ovek mudriji, boqe vidi kolike su naslage la`nog znawa i postaje skru{eniji pred tajnom univerzuma. Zato je Gr~ka i mogla u naru~je svoga jezika i svoje kulture prihvatiti blagu vest.

SOLAN@:

To je paradoksalno. Ho}emo znawe o smislu i ciqu, Sokrat je na to utro{io `ivot, a treba da pristanemo na ~iwenicu da ne mo`emo saznati.

JELENA:

Zato nam je i poslat pomo}nik koji }e nas, kao zalutalo jagwe, izneti na svojim ple}ima.

SOLAN@:

I kad nas iznese, kakav to vidik puca pred na{im o~ima?

JELENA:

Toliko lep da nas mo`e potpuno usre}iti.

SOLAN@:

Blago siroma{nima duhom vaqda zna~i i blago onima koji s mirom prihvataju taj odnos ~oveka koji ne zna i Boga koji zna...

JELENA:

Na{ posao s jedne strane, jeste da se pomirimo sa onim {to ne mo`emo promeniti i da mewamo ono {to mo`emo... Setimo se vapaja – Bo`e, daj mi mudrosti da razlikujem to dvoje! S druge strane gledano, nebeski gost je do{ao kako bi nam pomogao da se pribli`imo apsolutnom znawu. Bog je postao ~ovek da bi ~ovek postao Bog, veli svetiteq. I sama re~ zna~i znawe, od sanskrtskog bagda.

SOLAN@:

Kako je zagonetno sve to, Héllène! Moram ti priznati, Crkva je meni uvek izgledala kao ne{to {to ho}e da me sputa, ukroti...

JELENA:

U tebi je, kao i kod ve}ine dece ovog veka, razbuktana potreba za slobodom od... Od svega! Od svih!... Nije li zmija rekla Evi – {ta, zabraweno vam je da jedete taj plod? Samo napred! Ali nije dala uputstvo za kori{}ewe takve slobode, nije ni{ta rekla o posledicama! Postoji jo{ jedna sloboda. A to je sloboda za... Za drugog. Za zajednicu. Tada mo`emo o~ekivati i da drugi pru`i ruke nama.

SOLAN@:

I ja sam dopala ropstva jer sam se igrala Eve?

JELENA:

Babeq veli da Bog u svakoj ulici ima svoje policajce.

SOLAN@:

Mogu li oni jednom zavesti reda?

JELENA:

Mo`da je boqe da se zadr`imo na onom poqu koje nam je dostupnije. A to je poqe na{e du{e. Zamisli kako bi izgledao ovaj svet kada bi svako odgajio tu malu ba{tu!

SOLAN@:

Misli{ li da je to ostvarivo?

267

Jelena

JELENA:

Da tako ne mislim, zar bih bila ovo {to jesam?

SOLAN@:

Nije li takvo o~ekivawe ravno ludosti?

JELENA:

Ako glas vapiju}eg u pustiwi odjekuje i posle dva i po milenijuma u mojoj du{i, za{to bih sumwala?

SOLAN@:

Zar zla po~iwena tokom dva i po milenijuma ne poni{tavaju svrhu toga glasa?

JELENA:

Glas dobra ~esto je glas vapiju}eg u pustiwi ~ovekove du{e... Ali setimo se Jova. Setimo se prekrasnog Josifa...

SOLAN@:

Sve je to bilo davno...

JELENA:

Evo i u pro{lom veku, jedan mlad ~ovek, gorostasno lep, zamona{en na zahtev svoga roda, gledao je, od ro|ewa, u preduboke kawone i prema vrhovima litica koje prosecaju oblake i izgovorio {est re~i za kojima, kao za majskom ki{om, ~ezne ba{ta sva~ije du{e...

SOLAN@:

A tih {est re~i su...?

JELENA:

“Neka bude {to biti ne mo`e!”

SOLAN@:

Mrtva slova na papiru.

JELENA:

A {ta je drugo pozori{te nego prilika da se ne~im naizgled iluzornim, kao {to je svetlo, pokret tela i ono {to ti zove{ mrtvim slovima na papiru – dotakne srce `ivota?

SOLAN@:

Ako se pozori{tem mo`e dota}i srce `ivota, za{to si ga napustila?

JELENA:

Zato {to to nije moj put.

SOLAN@:

Za{to je Gospod uop{te stvorio zlo?

JELENA:

Nije ga on stvorio. Zlo izabiramo sami. Dao nam je slobodu da biramo smer svoga delovawa ~ime nam je ukazao po{tovawe, kao slici svojoj. [ta bismo radili u stati~noj tvorevini, da smo svi kao lutke? Da li bi stvarawe takvog sveta uop{te imalo smisla? Sve mi je dozvoqeno ali mi sve nije na korist, veli Pavle.

SOLAN@:

Te{ko mi je da mislim kako }e nagrada do}i tek negde tamo. Ja bih `elela nagradu ovde.

JELENA:

Nije da se ne mo`e dobiti i ovde.

SOLAN@:

Dokaze, dokaze na sunce, ma soeur! Zna{ li nekoga ko ju je dobio ovde?

268

Zorica Simovi}

JELENA:

Znam. Sebe.

SOLAN@:

Odrekla si se ~oveka koga si volela i profesije u kojoj si blistala! [ta si ti to dobila?

JELENA:

Smirewe. I radost {to gledam ovaj prelepi svet. [to mogu ponekome dodati malo duhovne hrane.

SOLAN@:

[ta bi bilo kada bismo se svi zamona{ili?

JELENA:

To mogu primiti samo oni kojima je dano. Smirewe mo`e zadobiti svako.

SOLAN@:

Smirewe. [ta je to ako nije mona{tvo?

JELENA:

Vaqda neka mera izme|u davawa i o~ekivawa. Ako {to ve}i broj nas nau~i da vi{e daje, bi}e dobra u izobiqu, osta}e i za davaoce.

SOLAN@:

Kako do}i do toga u okeanu `eqa?

JELENA:

Pomenula si anti~ku dramu. Ona nas lepo u~i kuda vode {irok put i {iroka vrata. Ona nam kao na dlanu prikazuje sudbinu onih kojima su ovladale strasti, gordost, qubomora, vlastoqubqe... Anti~ki ~ovek je i stigao do onolikih visina zato {to je uvek tra`io odgovor na pitawe: kako uravnote`iti razum, `equ i voqu. Nije slu~ajno {to su ba{ oni toliki zna~aj dali pozori{tu jer su znali da nema dr`avni~kih ni ekonomskih uspeha bez usavr{avawa du{e.

SOLAN@:

Za{to je onda rana Crkva zabrawivala pagansko pozori{te?

JELENA:

Mo`da zato {to vi{e nije bilo komada poput “Trojanki”.

SOLAN@:

Umetnik ne mo`e popraviti ni{ta.

JELENA:

Onda bar neka ne kvari! Kada si posledwi put plakala u pozori{tu? Malo~as, kad si ono meni igrala. Za{to si plakala? Jer te boli tvoja sopstvena stvarnost. A Grci su u~ili narod da ga boli stvarnost drugih. I da je stvarnost drugih deo na{e sopstvene stvarnosti. I da popravqaju}i sebe same popravqamo zajedni~ku stvarnost.

SOLAN@:

Wihove drame pune su porodi~nih ubistava, incesta...

JELENA:

Ali i stida. Edip je sebe kaznio za greh u~iwen u neznawu. To nam govori koliko su bili u stawu da se suo~e sa grehom, da ga priznaju i da se bore s wim. Zato su i imali pravo da postave tako visok eti~ki ideal koji je te{ko dosti`an, ne samo nama danas, nego i wima onda.

269

Jelena

Wihovi dramati~ari nisu pisali jedno a radili drugo. Pitagora je ubijen zato {to nije hteo, be`e}i od gonilaca, da pogazi wivu pasuqa. Dana{wi glumac ho}e da igra velike teme, ali mu ne pada na pamet da sebe uskla|uje s tim. SOLAN@:

Mo`da }e vremenom po`eleti...

JELENA:

Glumac koji je odigrao Hamleta, posle predstave }e piti do zore, zavoditi tu|u `enu, kad do|e ku}i, nastavi}e zapo~eti sukob sa ocem oko imovine... Ra{}e u svojim o~ima jer mu je poveren tako va`an zadatak, a s uk o b s a o k o l i n o m p r i p i s a } e d r u g i m a , v r e m e n u , politi~arima... Sve mawe }e mu o dgovarati ona prosta devojka s kojom se ven~ao u svojoj anonimnoj mladosti... Posta}e osoran i prek, jer je ve} nau~io da druge oslovqava sa slugo ili robe... Svakome od nas u srcu tiwa iskra gordosti, na{e je ho}emo li joj dozvoliti da se rasplamsa, ili }emo je utuliti. Uspeh je isku{ewe kao i neuspeh, samo {to ovo drugo obi~no donosi boqi plod.

SOLAN@:

Da si ostala u teatru, mo`da bi ukazala na druga~iji put.

JELENA:

Nisam znala kako.

SOLAN@:

Mo`da bi ti Gospod dodao snage.

JELENA:

Mo`da.

SOLAN@:

[teta. Sigurna sam da ima qudi koji bi te razumeli. Mo`da ih nije bilo u Rusiji, u ono vreme...

JELENA:

I van scene sam gre{ila.

SOLAN@:

Mu{karci su te opsedali?

JELENA:

Kada sam u vreme studirawa pomislila na udaju, profesor dikcije mi je rekao: “Vi ste glupa~a! Mo`ete imati pored sebe toliko mu{karaca!” Zastidela sam se. Osetila sam da qudi oko mene mahom preziru brak. Qubav smatraju prolaznom jer je poistove}uju sa pohotom tela. A qubav, bezuslovna qubav, ona koja ne tra`i svoje, ne prolazi.

SOLAN@:

Kako se zvao momak koga si volela?

JELENA:

Jegor Stroganov. Studirao je slikarstvo.

SOLAN@:

Da li nas je oblikovala vera ili mi wu – ali bih rekla da razlika izme|u isto~nog i zapadnog ~oveka ipak postoji.

270

Zorica Simovi}

JELENA:

Trebalo bi ih ujediniti u sebi, ono najboqe od jednog i od drugog. U bilo kom kraju sveta, me|u qudima najrazli~itijih uverewa, mo`emo na}i plodove svetosti.

SOLAN@:

[ta je bilo sa Jegorom?

JELENA:

Porodice nas nisu podr`ale. Nisam mogla da shvatim sve te zemaqske prepreke.

SOLAN@:

Za{to se nisi izborila za wega?

JELENA:

Slamaju}i prepreke, nanosila bih bol mnogim qudima. Mislila sam da se tako klonim greha, a mo`da sam prino{ewem te `rtve htela jo{ jedan nevidqivi aplauz...

SOLAN@:

Ko bi se tu sna{ao? Mo`e li ~ovek uop{te znati kada je na dobrom putu?

JELENA:

Mo`e da zatra`i pomo}.

SOLAN@:

Da li si zavr{ila sa dilemama te vrste?

JELENA:

Ponekad se jo{ zapitam, da li sam u pravoj ulozi.

SOLAN@:

Mo`da bi ti boqe pristajala uloga majke Jegorove dece? Zna{ li {ta je sada sa wim?

JELENA:

Ne znam.

SOLAN@:

Kako si dospela ovamo?

JELENA:

Morala sam oti}i {to daqe. Ovde sam imala prijateqe. Dosta Rusa je prebeglo na zapad.

SOLAN@:

Ja sam prihvatila qubav o`ewenog ~oveka. Esperans je vanbra~no ro|ena. Zbog [arla sam i u{la u Pokret. Bilo mi je va`no samo da sam uz wega.

JELENA:

Gde je on sada?

SOLAN@:

Tamo gde }u ja biti sutra. Bi}e tamo i @an Mulen. Elita Pokreta otpora...

JELENA:

Gde je Esperans?

SOLAN@:

U siroti{tu. Zar ti ceo ovaj svet ne izgleda ponekad kao siroti{te?

JELENA:

Ne.

SOLAN@:

Kako ti izgleda?

JELENA:

Divim se wegovoj lepoti.

271

Jelena

SOLAN@:

Ne pati{ zbog Jegora?

JELENA:

Ta lekcija mi je namewena sa nekim razlogom.

SOLAN@:

I ova }elija ti je lepa?

JELENA:

Sve ima svoju svrhu. Ona nam nije uvek poznata.

SOLAN@:

Koja ti je bila posledwa uloga?

JELENA:

Kordelija. A iz mene su probijale Gonerila i Regana. Dok sam igrala Dezdemonu, ose}ala sam da u meni ima barem isto toliko Jaga...

SOLAN@:

Zar pozori{te i ne slu`i tome da kroz razne likove, i dobre i zle, sagledamo sebe? Mi jesmo istovremeno i Gonerila i Kordelija, i Dezdemona i Jago, i Dankan i Ledi Makbet, i Hamlet i Klaudije... Prepoznavaju}i sebe u wima, mi kao iz }ase prosa, izdvajamo samo ono {to vaqa.

JELENA:

^inimo li to? Ili samo brojimo ru`e, primamo komplimente, i{~ekujemo sutra{we novine, pretresamo do u tan~ine gluma~ka sredstva?...

SOLAN@:

Kako je izgledao tvoj odlazak?

JELENA:

Kao i sve {to sazreva pa mu do|e trenutak da se dogodi, meni je taj trenutak do{ao na jednoj predstavi “Lira”. Ve} sam uveliko gledala na sve to kao na ne{to ~emu vi{e ne pripadam. Najvi{e vremena provodila sam u garderobi pred ogledalom pitaju}i se – ko sam {ta radim tu, ~emu ta {minka, kostim?... Obi~no bih mirno sedela pred ogledalom i dugo, dugo gledala svoje lice, svoje o~i... Naro~ito o~i... Kao da sam u wima htela da pro~itam neki znak, neki odgovor na sva moja pitawa... O~i su me, ina~e, oduvek fascinirale. Materija koja vidi! I po{to ve} ima to ~udesno svojstvo, do`ivqavala sam je kao vezu sa nevidqivom stvarno{}u... Nisam iz porodice ponela neku naro~itu pobo`nost... Ali sam uvek ose}ala da tamo negde ne~ega sigurno ima... Moje o~i u ogledalu kao da su mi to govorile... Spremala sam se za scenu u francuskom logoru kada Kordelija treba da ka`e: “I da im niste otac, ove sede vlasi Zahtevale bi wihovo sa`aqewe. Zar ovo lice da bude stavqeno u sukob vetrova? ... Du{maninov pas, da me ujede, bio bi te no}i Kraj moga ogwi{ta. A ti, jadni, jadni

272

Zorica Simovi}

O~e, morao si da se sa sviwama I lutalicama o~ajnim zavla~i{ U kolibu s trulom, izga`enom slamom.”6 Osetila sam da mi te re~i ni malo ne pristaju, jer sam sopstvenog starog oca koliko ju~e naqutila i dovela do suza, jer sam u raspravi s wim ~ula u sebi Gonerilu i Reganu kako mu smi{qaju pakosti, i rekla sam sebi: otkud ti pravo? Ona materija koja vidi u ogledalu ni{ta mi nije odgovorila. Bila je jo{ zagonetnija nego pre. Otkud ti pravo da predstavqa{ samilosnu }erku, punu qubavi i pra{tawa, govorila sam ve} naglas i kao u nekom zanosu, unosila se u ono lice u ogledalu, sve dok mi se na rame nije spustila ruka inspicijenta. “Barä{nè Karavaeva na~inaet sedmaè scena.” Iza{la sam teturaju}i se. Ne{to od mog bola prenelo se na ostale glumce. Ne znam {ta se doga|alo. Dok me je stari Voskresenski dr`ao na rukama i {aputao – “Ti mi vi{e ne}e{ do}i, nikad, nikad, nikad, nikad, nikad” mislim da sam plakala, mrtvac koji pla~e, se}am se neke bremenite ti{ine i re~i poput – on gubi svest, kraqu, moj kraqu, prepukni srce, o pustite ga, dana{wa du`nost nam je op{ta `alost... A kada je tuma~ Olbanija izgovorio – “Stari su patili, a mlad ne}e niko Ni videti, niti `iveti toliko” nastao je muk od nekoliko sekundi a onda freneti~ni aplauz od koga samo {to se nisu strovalile galerije. SOLAN@:

Ka`u da je najboqe oti}i na vrhuncu slave.

JELENA:

Htela sam odmah da pobegnem, ali sam znala da bi to bilo nekulturno i sebi~no. Klawala sam se sa ostalima i gledala kako se slapovi cve}a slivaju pred na{e noge. I{li smo koji korak nazad pa opet napred, sve kao u nekom snu, noge su mi bile kao u onog drvenog lutka... Znala sam da je to kraj. Sutradan sam odigrala jo{ Antigonu. To je bila najte`a predstava u mom `ivotu. Ose}ala sam se kao da sam u gluvoj sobi. Izme|u nas i gledali{ta nepremostiva raselina, kolege i ja kao da ne ~ujemo jedni druge... Povremeno sam bezrazlo`no pru`ala ruke prema nekome kako bih

6

V. [ekspir: Kraq Lir.

273

Jelena

premostila tu narastaju}u prazninu, kako bih se, vaqda, uhvatila za ne{to... Aplauz je bio mlak. Pobegla sam ne pokloniv{i se i vi{e nikada nisam kro~ila ni u jedno pozori{te. SOLAN@:

[ta bih dala da sam u tom ~asu bila na tvom mestu!

JELENA:

^eznem za onom lepotom koju ne}emo videti razli~ito.

SOLAN@:

Da li ti je ipak malo `ao?

JELENA:

Za{to bih `alila za prolaznom stanicom na nekoj pruzi ma kako bila lepa?

SOLAN@:

Ja nisam odigrala ni jednu glavnu ulogu pa se nisam nikada ose}ala kao na prolaznoj stanici. Ne znam da li sam potrebna publici, ali ona je neophodna meni. Ona me hrani, bodri, razvija mi krila... Mo`da bih i ja bila u stawu da sve lako prebolim da sam okusila slast vrhunaca kao ti.

JELENA:

To mi je pomoglo da br`e istra`im teritoriju.

SOLAN@:

Da li ti je ipak ne~ega `ao?

JELENA:

Ono {to najvi{e volim, to mi je uvek pred o~ima. A to su qudska lica. Ne znam da li }u se ikada zasititi ~itawa te kwige. Lice je kao prese~eno stablo. Ima ubele`enu pro`ivqenost. Mi svojim licem pokazujemo ili lik Boga, ili lik palog an|ela, ono {to je prevagnulo u nama.

SOLAN@:

Ipak, za{to monah napu{ta qude?

JELENA:

Monah je najdru{tvenije bi}e. On zastupa druge i kada oni to ne znaju. On `ivi po pravilima koja va`e za sve samo u stro`em vidu. Tri mona{ka pravila – bezbra~nost, nesticawe i poslu{nost, za svetovna lica zna~e uzdr`avawe od bluda, preqube, razvoda, obuzdavawe pohlepe za materijalnim dobrima kao i spremnost da se poslu{a iz qubavi i poverewa {to je osnova svake zajednice.

274

Zorica Simovi}

SOLAN@:

A ti, Solan`, ~inila si sve {to ho}e{, a sada ti se de{ava ono {to ne}e{! Molim lepo!... I {ta onda biva sa tim ho}e{-ne}e{ tipovima?... Za wih su, kao za sve olupine, smetli{ta `ivota!

JELENA:

Takvo mesto ne postoji.

SOLAN@:

A {ta je ovo?

JELENA:

Vatra u kojoj se kali{.

SOLAN@:

Mo`da bih i ja tako mislila na tvome mestu.

JELENA:

Ho}e{ da ka`e{ da sam u azilu?

SOLAN@:

Da.

JELENA:

A da si ti na najgoroj koti `ivota?

SOLAN@:

Da.

JELENA:

Stalno se susre}u novi Davidi i Golijati. Na nama nije da se nadamo ratni~koj sre}i, ve} da zavredimo pomo} onoga koji je nad svim vojskama!

SOLAN@:

Da li si ti zavredela wegovu pomo}?

JELENA:

Kad samo pomislim koliko puta sam aplaudirala predstavama koje svojim sadr`ajem skrnave sve vrednosti, ~ija je krajwa svrha da zamrse odnos dobra i zla, da relativizuju istinu – jedinstveni contradictio in adéecto, jer re~ istina poti~e od isto, uvek isto, i ozna~ava apsolutnu vrednost ne{to ka ~ijem osvetqavawu jedino ima smisla te`iti... U gr~kom jeziku istina se ka`e alitija. Prefiks a oduzima osnovno zna~ewe re~i, a litija zna~i povorka, procesija, ne{to {to te~e. A-litija – zna~i ne{to {to ne te~e, {to je neprolazno. Ali po{to nas je neko slagao da je su{tina umetnosti igra, izveli smo genijalni zakqu~ak da od svega mo`emo na~initi igra~ku. U tome nas {tedro bodre samovoqa, samoqubqe i, naravno, novac – ku{a~ nad ku{a~ima... Sve vi{e li~imo na razobru~eno bure koje pliva nizvodno.

SOLAN@:

[ta ako na{a sre}a ode nizvodno dok se mi suprotstavqamo sili gravitacije?

JELENA:

Jedan svetiteq veli – pusti dobro niz vodu, kreni uzvodno i sre{}e{ ga!

SOLAN@:

Zar tok doga|aja ne kreiraju ja~i?

275

Jelena

JELENA:

Da, ali, na `alost, ne na na~in Aleksandra Makedonskog koji je {irio kulturu pokorene Gr~ke. I Gr~ku bogatio onim {to je najboqe u drugim kulturama. Ni jedan svitak nije mogao biti no{en brodovqem kroz Sredozemqe, a da ne bude zadr`an u Aleksandriji i prepisan.

SOLAN@:

A danas?

JELENA:

“Istina je pas koji mora u {tenaru.”7

SOLAN@:

Da li si se, odlaskom u manastir, sklonila od takvog stawa stvari?

JELENA:

Pre bi se moglo re}i da sam mu po{la u susret.

SOLAN@:

Ima li u tebi straha?

JELENA:

Ne boj se, malo stado, rekao je na{ Spasiteq. Ko tebe r|avim delom, ti wega dobrim. Jer ciq nije pobeda, ve} preobra`aj. Spasewe svih.

SOLAN@:

Okreni-obrni, ti si uvek neka junakiwa. A ja? [ta je sa mnom u toj pri~i?

JELENA:

[ta ti vi{e nedostaje: dete ili pozori{te?

SOLAN@:

Pitam se {ta bih postigla time ako bih bila iskrena. Gnu{a}u se sebe, ti }e{ se gnu{ati mene, a onda }e do}i oni – ra-ta-ta-ta i... Divnog li kraja!

JELENA:

Sama si rekla da ~ezne{ za boqom ulogom!

SOLAN@:

Mora da mi fali neka daska u glavi, ali pozori{ne daske mi mnogo vi{e nedostaju. Detetu je neophodan moj zagrqaj, a meni – energija punog gledali{ta!

JELENA:

Ako tako nastavi{, tvoje uloge bi}e sve boqe.

SOLAN@:

Ostala mi je jo{ jedna.

JELENA:

Glavna. Najva`nija.

SOLAN@:

Ko ~eka, do~eka.

JELENA:

Gledaj da je ne upropasti{.

SOLAN@:

Divna uteha.

JELENA:

Ute{i se porede}i svoj polo`aj sa ne~ijim kome je gore.

SOLAN@:

Ne znam nikoga takvog.

7

Isto.

276

Zorica Simovi}

JELENA:

Zamisli nekoga ko posledwi dan `ivota provodi u nesvesti, u bolesti.

SOLAN@:

Zar to nije lak{e?

JELENA:

Ali je gore.

SOLAN@:

Lak{e, gore, boqe... Opet samo re~i...

JELENA:

Zamisli nekoga ko je silno `eleo da se obrati Bogu a nije stigao.

SOLAN@:

Nije li `arka `eqa dovoqna za iskupqewe?

JELENA:

To ja ne znam. Ali pomisli, koja je razlika izme|u tvog i wegovog kraja?

SOLAN@:

Meni je problem bol a ne iskupqewe.

JELENA:

Kad ugleda{ onaj zra~ak, bola nestaje.

SOLAN@:

Ma kakav zra~ak!

JELENA:

Poku{aj da prihvati{ Wegovu voqu. Da mu po|e{ u susret s mirom.

SOLAN@:

Tu est fou! Exscusez-moi! Jesu li svi Rusi tako {a{avi? Kako da budem mirna? Kako? Kad me sve mami, zove? ^ujem pla~ Esperans, ~ujem galebove sa Sene, ~ujem `amor publike pred po~etak predstave!... (^uje se rafalna paqba. Solan` utihne) Generalna proba! Uve`bavaju... I ja sad treba da se molim za wih?!

JELENA:

Da.

SOLAN@:

Kako?

JELENA:

“One nama bliske i one, zbog na{ih slabosti, nama daleke, neka pomene Gospod u carstvu svome.”

SOLAN@:

“Zbog na{ih slabosti nama daleke”? Oni {to }e ujutru pucati u mene daleki su mi zbog mojih slabosti?

JELENA:

Da.

SOLAN@:

Jesu li svi Rusi tako {a{avi?

JELENA:

Solan`, ti ima{ }erku. Ako weni savremenici budu mislili ovako, qudi se ne}e gledati preko ni{ana. Uzmimo na sebe odgovornost za podele, prebrodimo bar milimetar ka drugom ma kakav on bio, i ovaj svet }e imati nadu!

277

Jelena

SOLAN@:

I kad ujutru uperi cev u mene, da mu mahnem i po{aqem poqubac?

JELENA:

Ne. Nego mu u du{i svojoj oprosti. Kao {to je na{ Spasiteq oprostio svojim yelatima jer nisu znali {ta rade.

SOLAN@:

I moji yelati ne znaju {ta rade?

JELENA:

Ne znaju, Solan`! To su vojnici. Ne~ija deca. Zalutale ovce. Pomoli se za wih, neka im tvoje pra{tawe spere krv sa ruku.

Dugo }ute. Klaus prolazi, zvezcka kqu~evima... SOLAN@:

Hvala ti na svemu!...Ali mislim da ovde gubi{ vreme!... Izvini... Mo`da te drugi `eqno o~ekuju! Nemoj da se quti{, ali ne nalazim ni{ta u tome {to mi govori{! Samo re~i, re~i... Mogu li wima da prizovem onaj `ivot iza ovog zida? Grudi me bole... Sve me boli... Ovde je prqavo... Ja sam sva prqava... Smrdim... No}as }e biti hladno... Kad bih mogla bar malo da se uqudim pre nego {to iza|em pred tog tvog Boga! Stid me je {to sam ti rekla da mi je `alije pozori{ta nego }erke! Mo`da i treba da umrem. Kad sam joj takav oslonac.

JELENA:

Ne stidi se stida. Samo kad govori{ istinu, onda si pravo Bo`je ~edo.

SOLAN@:

Kad meni nije stalo do moje k}eri, za{to bi on brinuo o meni?

JELENA:

On uvek brine o nama vi{e nego {to bismo mi mogli o bilo kome.

SOLAN@:

Nema Boga!... Ostavi me na miru!

JELENA:

Zamisli ~oveka koji nikada nije ~uo muziku. Da li je wegov `ivot siroma{niji zbog toga?

SOLAN@:

[ta }e mu muzika! Ako ima glavu na ramenima.

JELENA:

Solan`!

SOLAN@:

Za{to bi mi pomogao neko u koga ja ne verujem?

JELENA:

On ne pravi razliku. Wemu su svi va`ni.

SOLAN@:

[ta ako ja poverujem, a ispostavi se da ga nema?

JELENA:

A {ta ako smo mi dva leptira koji sawaju da su qudi?

278 SOLAN@:

Zorica Simovi}

Sve tvoje re~i su lepe. Ali ja, i da poverujem, opet ne bih mogla biti sre}na kao ti.

JELENA:

Kako zna{?

SOLAN@:

Poku{avam da zamislim.

JELENA:

Previ{e veruje{ sebi. A lepo si malo~as priznala da ni svome detetu nisi dobar oslonac.

SOLAN@:

Nema oslonca.

JELENA:

Ne `eli{ ga.

SOLAN@:

I da ga `elim, {ta onda?

JELENA:

Onda }e{ ga na}i.

SOLAN@:

I da stvarno poverujem u Boga, {ta on jo{ mo`e u~initi za mene?

JELENA:

On mo`e sve.

SOLAN@:

On mo`e sve osim da me natera da ga volim?...I ti zaista veruje{ u to?

JELENA:

Da.

SOLAN@:

Blago siroma{nima duhom!

KLAUS:

Schwester Hellena, bitte schon!

JELENA:

Voli{ li poeziju?

SOLAN@:

Da.

JELENA:

Da li je ona va`na za ~oveka?

SOLAN@:

Veoma.

JELENA:

Kako bi je definisala?

SOLAN@:

Mo`da kao {ifru za otvarawe vidika ka neobja{wivom i ve~nom...

JELENA:

Eto vidi{. Svi govorimo o istome. Dana{wi ~ovek poezijom naziva svoj vapaj za onostranim. Za ucelovqewem. ^ovek radi, stvara, tka, glumi, istra`uje, prou~ava ne samo da bi zaradio za hleb, nego i da bi se odazvao na neki neobja{wivi priziv. Obi~no se ka`e za one najboqe kako ~ine ne{to za ~ove~anstvo. Ta~no! Ali oni time ucelovquju i sebe, dora|uju svoj lik, bruse svoju grubu prirodu. Ni jedno otkri}e, nijedno zna~ajno delo nije nastalo bez truda, posve}enosti, podviga... Tu smo se sreli. Svi. I veruju}i i neveruju}i. Tu nema nesporazuma: ~ovek je stvoren za ne{to vi{e od naizgled datog. Pitawe je samo kako }emo nazivati

279

Jelena

tu vi{u realnost ka kojoj te`imo, ~ije savr{ene zakone odgonetamo, kako }emo obja{wavati isto~nik i odredi{te na{e egzistencije. SOLAN@:

[ta li sam ja to radila i dokle sam stigla? Ne znam.

JELENA:

Ne znam je prvi ispravan korak.

SOLAN@:

Koji je drugi ispravan korak?

JELENA:

Tra`im pomo}.

SOLAN@:

Pomo} tra`imo od onih u koje imamo poverewa.

JELENA:

Da li si u nekoga imala poverewa?

SOLAN@:

Mo`da sam suvi{e verovala sebi. Ali, ako je Bog u nama, za{to je }utao?

JELENA:

Mo`da ga nisi ~ula od buke koja dolazi spoqa... U Kwizi o carevima pi{e: “I gle, Gospod prola`a{e, i pred Gospodom velik i jak vjetar, koji brda razvaqiva{e i stijene razlama{e; ali Gospod ne bje{e u vjetru; a iza vjetra do|e trus, ali Gospod ne bje{e u trusu; a iza trusa do|e ogaw, ali Gospod ne bje{e u ogwu. A iza ogwa do|e glas, tih i tanak. I to bje{e Gospod.”

SOLAN@:

U~ili su nas da smo mi bogovi.

JELENA:

Omiqena igra onoga koji je ja~i od nas a slabiji od najja~eg.

SOLAN@:

Za{to najja~i to dozvoqava?

JELENA:

Zato {to nas voli.

SOLAN@:

^udna qubav, ma soeur! I razapiwu}e strasti mi je dao zato {to me voli?

JELENA:

Naravno. Da bi wihovom preobra`enom energijom stvarala ~uda.

SOLAN@:

O, ma soeur! Moje strasti bi raznele Bastiqu! Da ve} nije prona|en dinamit, mogli bi ga napraviti od moje sr`i! (Kao da se na trenutak vrati u teatar, ponese je zami{qena muzika, ona i zapeva svoju kabaretsku pesmu...) Pamti sve taj trenutak tu ~ar Biser sna svaka zemaqska stvar.

JELENA:

(Za sebe) Barä{nè Karavaeva, na~inaet sedmaè scena!

SOLAN@:

(Nastavqa da pevu{i, da se okre}e) Prometej ba{ ne beja{e fer Nous ne sommes qu’ une fois sur la terre.

280

Zorica Simovi}

JELENA:

Svako od nas mora da dospe u sredi{te oluje, tamo gde su se sreli Isus i Petar na vodi. Petar je hodao po vodi sve dok je pred sobom video bo`ji lik, a kad se setio da je ~ovek, po~eo je da se davi. Isus je zaustavio oluju prenose}i na wu svoj unutra{wi mir.

SOLAN@:

... Za tebe je ovaj svet ne{to skladno, povezano... (Pevu{i) Pramac broda tamu re`e Obale se udaqi{e...

JELENA:

Sklad nije datost ve} zadatost...

SOLAN@:

(Pevu{i) [ta nas jo{ za kopno ve`e Ne ~eka nas niko vi{e...

JELENA:

... ~ast je biti pozvan da ga uspostavqa{, da se, kako bi rekao moj omiqeni pesnik, “kao slamka me|u vihorove” baci{ u tu buru!

SOLAN@:

Za{to smo uop{te stvoreni?

JELENA:

Ako ti je `ao, priliku za povratak u nebi}e ima{ uvek. Biraj!

SOLAN@:

Izme|u povratka u nebi}e i...?

JELENA:

I onoga {to se re~ima ne mo`e opisati.

Pauza. SOLAN@:

Ti si neopisiva. Neopevana!

JELENA:

Je l’ ti `ao {to si rodila jedno bogoliko bi}e?

SOLAN@:

Izgleda da sam u tome sporedna li~nost!

JELENA:

I jesi! Ali raduj se! Najve}a ~ast je slu`iti. Ko zna koliko }e gladnih tvoja }erka nahraniti, koliko `ednih napojiti, koliko ucveqenih obradovati!

SOLAN@:

Ipak... Misao da }u umreti nepodno{qiva mi je.

JELENA:

Nepodno{qiva je mnogim qudima jer se dr`e ovoga ovde kao pijan plota.

SOLAN@:

Tebi ovo ovde nije va`no?

JELENA:

Jeste. Koliko i trenutak u odnosu na ve~nost. Ali trenutak u kome se trasira taj beskraj.

SOLAN@:

Da smo se ranije srele, bilo bi druk~ije sve.

JELENA:

Druk~ije – da, ali boqe mo`da i ne.

281

Jelena

SOLAN@:

To je, dakle, ta va{a slovenska logika bez trunke logike!

JELENA:

I ti si srqala vrlo slovenski!

SOLAN@:

Vidim i sama. Donela sam nesre}u sebi i svima oko sebe. Nisam nikoga spasla, oslobodila... Okupatoru nisam naudila ni koliko jedna buva.

JELENA:

Nije ciq nauditi.

SOLAN@:

Nego im treba ~estitati? Bravo, majstori! Pola sveta je pod va{om ~izmom!

JELENA:

Ciq je {to korisnije upotrebiti svoju malu snagu.

SOLAN@:

[ta mogu kad je ba{ u trenutku moga ro|ewa Bog delio kostime pajaca! Ali, na kraju igru{ka na|e pla~u{ku! I ne samo da sam upropastila ovaj trenutak, nego i onu tvoju, ako je ima, ve~nost!

JELENA:

Jedan indijski mudrac veli: koliko god mi bili sposobni da sebi zakomplikujemo `ivot, ni onaj koji o nama brine, nije mawe ma{tovit!

SOLAN@:

I sad }e onaj koji o nama brine, da po{aqe goluba sa pismom u kome pi{e: “Rat je zavr{en. Vi ste pobednik. Vive la France!”

JELENA:

Zlato se kali u vatri!

KLAUS:

Schwester Hellena! Gehen Sie, bitte aus! Bitte cshon! Es gibt keine Zeit!

JELENA:

Mislim da sada stvarno mora da se ide.

SOLAN@:

Hvala ti! Neizmerno ti hvala! Skratila si mi najte`e ~asove! Ho}e{ li potra`iti Esperans? Ho}e{ li joj pri~ati o meni?

Jelena skida sa sebe ode}u. JELENA:

Daj mi tvoju haqinu! I obla~i ovo!

SOLAN@:

[taaaaa?!!

JELENA:

DavaÇ!

SOLAN@:

Ma soeur Héllène??!

JELENA:

Bästree! Bästree! (Skida zatvorenici wenu ode}u, navla~i je na sebe, a woj navla~i svoju mona{ku)

SOLAN@:

Ne! Ne}u! Ne}u to!... Ali za{to?

282

Zorica Simovi}

JELENA:

]uti!

SOLAN@:

Ne razumem!

JELENA:

Nije va`no!

SOLAN@:

Nemam prava na to!

JELENA:

Br`e!

SOLAN@:

Ne}u! Nema{ prava da mi nare|uje{!

JELENA:

Pssssssst!

KLAUS:

(Pribli`avaju}i se) Schwes ter Hellena!

JELENA:

(Daju}i znak Klausu da se ne pribli`ava) Samo jo{ ~asak, molim vas!

SOLAN@:

Ne! Ne `elim da ogre{im du{u!

JELENA:

Ssssssssss! (Name{ta joj pokrivalo na glavi)

SOLAN@:

Treba da umrem! Prihvatila sam to. Ko zna za{to mora tako da bude! (Skida pokrivalo sa glave) ... Hvala ti, ali zaista ne mogu.

JELENA:

Neka bude {to biti ne mo`e!

SOLAN@:

Ne}u.

JELENA:

Ho}e{! (Vra}a joj pokrivalo na glavu)

SOLAN@:

Ko si ti da mi nare|uje{? Ja ho}u da umrem! Zaslu`ila sam to!

JELENA:

Pusti zasluge! Obuvaj ove cipele!

SOLAN@:

Ne teraj me u to! Evo, pristajem na sve, kajem se za sve, verujem u Boga!...

JELENA:

Obuvaj!

SOLAN@:

Za{to bi bilo po tvojoj voqi?

283

Jelena

JELENA:

Nije sad va`no ~ija je voqa!... (Cima cipelu) Pazi, zavezala se pertla namrtvo!

SOLAN@:

Za{to da idem? Da igram Drugog grobara i Kanticu za rosu? Da podi`em dete koje volim mawe od aplauza na otvorenoj sceni? Ovo je za mene, sestro Jelena! Zna onaj gore {ta radi! ^udim se samo za{to je tebe odveo iz teatra?

JELENA:

Pusti pitawa!... Hajde!

KLAUS:

Schwester Hellena!

Jelena izgurava Solan` iz }elije. SOLAN@:

Ne}u!

JELENA:

Pokori se jednom u `ivotu!

SOLAN@:

Ali ti to ne zaslu`uje{!

JELENA:

Mo`da.

SOLAN@:

Tebi da smrkne da bi meni svanulo?

JELENA:

Glupa izreka! Izlazi!

Solan` stoji kao ukopana. Dolazi Klaus i izvodi je napoqe. KLAUS:

(Prate}i Solan`) Treba da znate da je i meni ovde te{ko. Imam klaustrofobiju od mi{eva!

Solan` se vrati do ulaza u }eliju, uhvati se za re{etke. SOLAN@:

([apatom) Da napustim pozori{te?

JELENA:

Ne! Ali ne ~ezni za velikim ulogama. Igraj Kanticu za rosu.

SOLAN@:

Za{to?

JELENA:

Zato {to }e jedno dete posle predstave na}i zrno p{enice na plo~niku, staviti ga u zemqu i zalivati... Iz zrnceta }e ni}i klas koji }e dati {aku zrnevqa... A {aka zrnevqa – wivu... Wiva – mogo hlebova...

SOLAN@:

Hvala ti.

JELENA:

Bogu hvala!

SOLAN@:

Stvarno mi treba pokajawe!

284

Zorica Simovi}

JELENA:

Raduj se!

SOLAN@:

Kako se ne bih radovala, sestro Jelena! Ali, ti...

JELENA:

Ja sam jo{ sre}nija, veruj mi! Idi sad!... Poqubi Esperans...

KLAUS:

(Odvode}i Solan` koja na sebi ima ode}u kalu|erice) Schwester Hellena, ispovedite me, molim vas. Ja sam gre{nik!

SOLAN@:

Niste ve}i od mene! Niste ve}i od mene!... (Odlazi)

Jelena ostaje sama iza re{etaka. Kroz mali prozor nazire se izlaze}e sunce. Grune muzika. Kad se zavr{i muzi~ka tema, sa trake se za~uje mu{ki glas. MU[KI GLAS:

Toga jutra, u zatvoru Sante u Parizu, streqana je monahiwa Jelena Karavajeva. Posle rata, Republika Francuska odlikovala je posmrtno Jelenu Karavajevu Ordenom heroja i izdala po{tansku marku sa wenim likom.