Vise Od Filma

"L i m i j e r o v s n o p"

VI[E OD FILMA Ima ne~ega biblijskog u susretu ameri~ke i evropske kinematografije. Evropskih kinematografija, rekli bismo samo pre tridesetak godina. Od kako su ameri~ki studiji napravili kalup za "savr{eni film", savr{eni zlo~in kapitala nad umetno{}u ne prestaje da odnosi `rtve. Brane}i se od prekookeanske filmske more, Francuska je paragrafima protekcionisti~kih zakona poku{ala da uspostavi sopstveni vrednosni "izuzetak". Bez mnogo uspeha, ~ini se, jer jo{ uvek su ameri~ki filmovi prvi na listma gledanosti. Ne zato {to su mnogo bolji od francuskih, nego {to su sa znanjem velikih reklamera plasirani kao industrijski proizvod "fabrike snova" Najneobi~niji izum propagandnih genija je duga pri~a o filmu koji jo{ nije ni po~eo da se snima. Budu}em gledaocu se u oskudnim naznakama predstavlja projekat, zamisli i nesre}ne promene u knjizi snimanja, starizovani glumci koji }e svu umetni~ku nestalnost re`isera izneti na svojim ple}ima. Indiskretne kamere zatim zalaze u studija gde majstori za efekte animiraju svakojake monstrume ili ljupka dobro}udna bi}a. Ako je pri~a zasnovana na kakvom prirodnom fenomenu, pa`ljivo odabrani stru~njaci se trude da {to plasti~nije predstave mehanizam delovanja fizi~kih sila. Ovim je preparirani potro{a~ spreman da konzumira i film i ono {to mu uz njega utrape. Francuskom re`iseru, naj~e{}e autoru, ispod svake je ~asti ovako prodavanje roga za sve}u. Dobro uvre`eni kodeksi starog kontinenta ne podnose prljavo me{etarenje kapitala tamo gde mu nije mesto, u ne~emu {to du{a sama iz sebe ima da prika`e. Tako se propaganda svodi samo na promociju, {to zaradi producenata oduzima mnogo. S druge strane, veliki broj evropskih producenata ne poseduje dovoljno para da bi se upustio u avanturu ameri~ke reklamne pri~e o ne~emu {to }e mo`da tek da bude ispri~ano. Film "Peti element" je pretrpeo nekoliko ru`nih kritika zbog amerikanizacije postupka proizvodnje. Osnovna zamerka je bila sadr`ana u blago nacionalisti~kom pitanju: "Za{to francuski film mora da podse}a na ameri~ki da bi mogao da uspe?" Valjda zato, {alimo se mi, {to je kulturna kolonizacija kona~no dosegla kulminiraju}i nivo. Najevropskiji od svih ameri~kih re`isera, Vudi Alen, progovorio je pro{le godine francuski. Kada je u jednoj emisiji televizije Kanal plus (C+) bio upitan kako mu je to uspelo, lakonski je odgovorio: "Pomo}u u~itelja". Na pitanje za{to ga u Francuskoj vole, gotovo obo`avaju, nije znao da odgovori; a o tome za{to ga u Sjedinjenim ameri~kim dr`avama ne uzimaju dovoljno za ozbiljno nije `eleo ni da razmi{lja. Razmi{ljanju nikada kraja u francuskim distrubuterskim krugovima o pona{anju ameri~kih kolega. Radna teza je da oni preko bare jednostavno ne podnose strani film. Prvo odbijaju da bude titlovan na engleskom, a zatim ne `ele ni da bude dubliran; na prvo ameri~ki gledalac nije navikao, drugo navodno ne bi shvatio. Valjda je zato francuski film "Indijanac u gradu" mogao da do`ivi samo rimejk, to jest: pored ve} postoje}e francuske verzije, ameri~ki producent snima svoju sa glumcima iz holivudskog kruga kamerom. Neki novi filmovi su na putu da do`ive sli~nu sudbinu. Kako bilo, nadamo se da }e evropski filmski David uspeti makar da se odr`i dovoljno dugo na nogama, dok stari kontinent jednoga budu}ega dana ne zdr`i kapital producenata zarad mega produkcije samo njemu svojstvene - umetnosti. Njemu svojstvene, to jest sa puno originalnosti, dramatike i du{e. Milan @or` \or|evi}, "Limijerov snop", Pariz, Francuska