Svetosavac Broj Prvi

Светосавац Гласник ЦШО Свeти Сава у Лондону, број први, лета Господњег 2009

Д

Serbian Orthodox Church Saint Sava, 5567 Wonderland Road South, London, ON N6P 1N8, Telephone: (519) 652-2771

D

ear brothers and sisters, it is the pleasure of our parрага браћо и сестре, радост је наше парохије и ish and orthodox diocese to announce the commenceЦ.Ш.О. да је почео са издавањем наш интерни ment of publishing of our internal bulletin named Гласник ‘’Светосавац’’. Он ће се штампати два пута годишње: о Васкрсу и о Божићу, и имаће верску поуку, “Svetosavac”. It will be published biannually: at Christmas and at Easter. It will contain a reliкао и све актуелне догађаје gious message as well as all of везане за нашу школу са the current events connected веронауком, “Kоло српских to our school, “Kolo Srpskih сестара”, фолклорнy групy, Sestara”, folklore group, footфудбалски клуб и црквени ball club, and church choir. хор. Захвалан сам свим I am thankful to all conсарадницима који ће tributors who will participate учествовати, заједно са with me in the preparation мном, у припреми овог of our bulletin, as well as the Гласника, као и Управи Board of the Directors who Ц.Ш.О. која је за ово дело provided their support. Every дала подршку. Сваки issue will have a sponsor, thus нови број имаће свог all interested persons can conновог донатора, и сви tact the editorial team. заинтересовани могу се Dear brothers and sisters, обратити уредништву. the greatest Christian holiday Пред нама је, браћо и – the Resurrection of Christ is сестре, највећи хришћански upon us. This is when we celпразник Васкрсење ebrate the victory over death Христово, кад славимо and sin, and hope that our победу над смрћу и грехом, Resurrected Lord Christ will и надом да ће и нас Васкрсли illuminate us with His divine Христос обасјати својом light, give us spiritual peace, Божанском светлошћу, дати because the times in which we нам мир духовни, јер време live are difficult. The economic у којем живимо нимало није crisis, which has engulfed huлако. Није само економска manity, is not the only probкриза која је захватила lem of a modern man. It is човечанство проблем савременог човека, него је криза морала у човечанству the crisis of morality that may have caused all of this, because можда све ово произвела, јер нема бриге за свог ближњег. it does not contain the care for our fellow man. Us Christians A ми хришћани морамо бити весници Христовог морала, must be the heralds of Christ’s morality, regardless of the chalбез обзира на изазове који су пред нама. Зато прво lenges before us. Therefore, let us forgive our sins to one another, help each опростимо једни другима грехе, помажимо се између себе, и долазимо недељама и празницима на Богослужења other, and come on Sundays and holidays to our church. Let us у нашу цркву. Доводимо своју децу на причешће, јер тиме bring our children to the Communion, because in such a way прилазимо Васкрслом Христу, који зна све наше духовне we approach Christ who knows all our spiritual and material needs. а и материјалне потребе. Срећни и Богомблагословени предстојећи празници: ‘’ХРИСТОС ВАСКРСЕ, ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ’’ Ваш молитвеник пред Васкрслим Христом парох Лондонски- протојереј Милојко Димитрић

Христос Вoскрсе, Ваистину Вoскрсе

Страна 2

Светосавац

Светосавац број 1

Уз благослов Његовог Преосвештвенствa Епископа Канадског Господина Георгија

Уредништво (519) 652-2771

Подпредседник Предраг Сувајац Благајник Ранка Цвијановић Главни и одговорни уредник Рачуновођа Бранислав Цетковић Протојереј Милојко Димитрић, Парох Лондонски Секретар Ненад Лојпур Лектор /преводиоц Члан Гордан Кнежић Тања Зец О’Нил Члан Никола Ивановић Сарадници Ненад Лојпур, Велибор Станковић, Жељко Лојпур, Надзорни одбор Председник Миленко Јовић Жарко Радаковић, Предраг Сувајац, Божана Веб, Члан Раде Кондић Бранислав Рацић, Владо Сорак Члан Станко Вучетић Тираж 400 комада. Гласник је бесплатан. Повереници (Trustees) Ђорђе Иванишевић Управа ЦШО Свети Сава у Лондону за 2009 годину Раде Вељовић изабрана на редовној Годишњој скупштини одржаној Бранко Иванишевић 21 Децембра 2008 године, и потврђена од Његовог Љубиша Спасић Преосвештвенствa Епископa Канaдског Господинa Јанко Басара Георгијa Никола Ивановић Председник Ђорђе Иванишевић Подпредседник Милан Кукољ

Светосавац број 1

Страна 3

Васкршња Посланица Његовог Преосвештвенствa Епископa Канaдског Господинa Георгијa

У

“Који једе хљеб овај живјеће вавијек” (Јн. 6, 58)

посљедње вријеме, све више се чује, и све чешће, са забринутим лицем, прича о “свјетској економској кризи”. То још називају и “глобалистичком кризом”. И није чудо, јер се свијет опредијелио за саможивот а не за саживот са осталим људима, створењима Божијим, за које је Бог са неба сишао. Зашто овако почињем овогодишњу посланицу о Васкрсу? Не да вас и ја уплашим тиме, не због тога што вјерујем да је безизлазност одговор на проблеме и “кризе”. Не, него да поставимо једну паралелу у односу на све проблеме, старе и новонастале, а вјероватно и неке у будућности. Сам Бог је устројио свијет овакав какав је, довољан за све људе, свих времена. Када је Бог створио свијет, закључио је: “И све добро бијеше веома” (1. Мој. 1, 31). Шта је то што нас је упропастило, и шта упропаштава тај свијет који је “добар веома”? Одговор је један и једноставан: грешни и обезвјерени човјек; човјек обезбожени и саможиви. Тај човјек који у свему види себе као круну свега и врх пирамиде у којој се, испод њега, ствара његово власништво. Човјек који не признаје Бога изнад свега а ближњега свога као брата и равна себи. И онда, несавршени човјек, похлепни и незајажљиви, настоји да приграби себи оно што припада мени, теби, другима уопште. Само је једини Бог и Господ наш Исус Христос рекао: “Од ове љубави ко ће наћи већу већ да душу своју положи за пријатеље своје” (Јн. 15, 13). Онај који је спреман да положи душу за ближњега, ево је, и ових

дана, полаже ради нас и ради нашег заједништва са Њим. Тај нам може помоћи и у свим свјетским кризама, ако то од Њега тражимо. Овоземаљски владари, економисти и “експерти”, уводе нас у питање голе егзистенције овдје на земљи. При томе не задиру ништа дубље од овоземаљских уживања. А Бог нас уводи у живот вјечни. Он нама обећава Царство небеско. “Него иштите најприје Царство Божије и правду Његову, и све ће вам се друго додати” (Мт. 6, 33). Док састрадавамо са Христом, док саосјећамо Његову спаситељску жртву за нас и за наше спасење, не губимо наду да ће и овоземаљске проблеме Бог најбоље ријешити. А да и ми од Њега тражимо рјешење, једно од тих рјешења могло би бити: дијелимо са браћом оно што нам је богатство наше. Јер и сам језик нам каже - богатство долази од ријечи “Бог”. Богат је сваки онак који Бога носи у себи.

Није ли нам довољан примјер ријешене оскудице хљеба, кад је Христос наредио ученицима да посједају силне људе који су га слушали и дају им да једу. Бог им је рекао нека посједају и нека подјеле оно што имају. Пет хљебова и двије рибе. А кад су нахранили тиме пет хиљада људи, преостало је још дванаест котарица. “Тамо гдје Бог хоће, побјеђују се закони природе”. Највећу награду, највећу храну и наду, Бог је дао човјеку обећањем: “да сваки који види Сина и вјерује у Њега, има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан” (Јн. 6, 40). “Који једе хљеб овај живјеће вавијек” (Јн. 6, 58). Васкрсли Господе, васкрсни умртвљену гријесима и похотама душу моју. Молитвеник пред Дародавцем свих добара, Васкрслим из мртвих, Господом Христом, Епископ канадски Георгије

Страна 4

Светосавац број 1

Православље и савремени изазови код нас Епископ Артемије и проф др Драгиша Бојовић. Сви проблеми који притискају и муче српски народ у целини, истовремено су и проблеми Српске Православне Цркве. Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска; 25.02.2009

А

то су, пре свега, последице више-деценијске владавине комунизма на овим просторима и посебно ових задњих година ратовања и страдања на свим просторима на којима живи, посебно на Косову и Метохији. Те последице су видљиве на свим сегментима народног живота: биолошком (рапидно се топимо, нестајемо), економском (свенародна беда и сиромаштво, уништење економске базе), душевном (психичка раслабљеност и неуротичност) и духовном (практични атеизам и богоотуђеност), пројављеном као индиферентизам, екуменизам и глобализам. Што се пак тиче чисто црквених проблема у ужем смислу речи, сматрамо да је то жеља и настојање већине црквених служитеља (од највише до најниже јерархије) да се по свим питањима живота прати светски тренд, губећи често из вида канонске принципе и правила која су Свети Оци установили и која у цркви важе као мерило живота и понашања кроз векове. Отуда често пута разлике, па и размимоилажења у ставовима, мишљењу и понашању међу појединим великодостојницима СПЦ, па и шире – међу представницима Православља у целини, што се онда негативно одражава на живот верника и њихов однос како према Цркви, тако и према своме личном спасењу. Иако изгледа да се данашња наша тема, бар према наслову, односи искључиво на проблеме у нашој помесној СПЦ, није могуће проблематику Православља и савремених изазова не посматрати у ширем, свеправославном светлу.

Јер све православне помесне Цркве сачињавају једну Православну Цркву, која је Једна, Света, Саборна (= Католичанска) и Апостолска Црква Симбола Вере. Православље утврђује ову увереност на основу непрекидног, континуираног постојања те саме вере и живота по вери кроз векове што и представља Православно Предање. Ово Предање не треба схватити као један статички чинилац или просто као једну историјску датост, него као динамичан факт, као једно непрекидно живо и животворно присуство Светога Духа у животу Цркве. Питање Предања увек је било, а поготову данас, јесте питање живота и смрти, вечног живота или вечне смрти, за сваког члана Цркве Божије Православне. То питање о Предању имало је одувек за Цркву огроман значај зато што се и апостолат Цркве у Свету, а тиме и само њено постојање, налази у непосредној зависности од њеног односа према Предању. Оно је и данас, несумњиво, важније од сваког другог питања, данас када смо вољно или невољно запали у разна беспућа савремених питања и изазова, од којих да поменемо само нека која данас прете да разоре и изопаче све елементе Вере Православне креирајући живот савременог човека на другим вредностима који су потпуно туђи духу Православног Предања. На све те савремене ИЗАЗОВЕ: Индиферентизам, Екуменизам и Глобализам, као и разне друге јалове дијалоге и друштвене болести савремене нам епохе, савршено би се могле применити речи светог Василија Великог, да су се у њој „све границе Отаца помериле; сви темељи и тврђаве

Његово Преосвештенство Епископ Рашко-Призренски Господин Артемије догмата пољуљале“. Управо о тим „изазовима“ који данас стоје пред Православном Црквом у целини, а посебно овде код нас, и треба да говоримо вечерас и овде. Шта значи, пак, сама реч „изазов“? Оно што за појединца, за сваког верника, сваког човека представља искушење, то на ширем плану, када је у питању народ или Црква – јесте изазов. Искушење је, најкраће речено, скуп околности у којима човек, појединац може, по слабости својој, да падне у неки грех. Зато се и молимо свакодневно Оцу своме Небеском „и не уведи нас у искушење“, јер смо свесни својих слабости да, можда, у моменту искушења не бисмо одолели греху. Исто тако, као заједница, као народ, као Црква, знамо и осећамо да је савременим изазовима, уколико се у њих упустимо, тешко одолети и своју Веру Православну очувати чистом и неупрљаном. Дакле, изазов би био свако искушење које угрожава Православље на ширем (свеопштем) плану. Такви изазови данас за наш народ (а и шире за све народе) су углавном три, из којих сви остали извиру. То су:

Светосавац број 1 1. Индиферентизам, 2. Екуменизам, 3. Глобализам. Погледајмо сваки од њих понаособ. ИНДИФЕРЕНТИЗАМ, у суштини изражава и показује недостатак воље за разликовање појмова у основним вредностима вере и морала. Супротно овом стању је – фанатизам, као пренаглашавање вредности једног елемента (неке небите ствари) на рачун целине. Индиферентизам као недостатак интересовања за наше лично спасење осуђује сам Господ на више места у своме Еванђељу (види: Мт. 13, 24-30; 22, 1-17), као рецимо у својим речима: „Марта, Марта, бринеш се и трудиш за много, а само је једно потребно“ (Лк. 19, 41-42). Такође, апостол народа свети Павле пише у посланици Јеврејима: „Како ћемо побећи не маривши за толико спасење“(Јевр. 2, 3). Још више су карактеристичне речи пророка Илије за индиферентност људи према вери: „Докле ћете храмати на обе ноге? Ако је Господ Бог, идите за Њим, ако је Ваал, идите за њим“ (ИИИ Цар. 18, 21). Или, како опомињуће говори св. Јован Богослов: „О, да си студен или врућ! Тако будући млак, и ниси ни студен ни врућ, избљуваћу те из уста својих“ (Откр. 3, 15-16). Отуда произилази да је индиферентност велико зло са сваке стране. Ово зло овладава када се пројављује у пределима вере и морала, особито у вишим круговима или у већини народа. Управо то зло

Манастир Високи Дечани , задужбинa Светог краљa Стефанa Дечанскoг у 14. веку Eпархијa рашко-призренскa, Србија, Косово

Страна 5 индиферентизма ухватило је дубоког корена у животу нашег народа нарочито у прошлом, 20 веку. Узроци су, нема сумње многи, али нам се чини да је то у највећој мери последица вишедеценијског утицаја комунизма, атеизма и материјализма. Та болест се пројављује у свим сферама народног живота када је у питању однос према вери и Цркви Православној. Набројаћемо само неке сегменте индиферентизма: однос према посту (грех не улази на уста), посећивању богослужења (црквеност), одсуство појма о греху, и посебно небрига о своме спсасењу. Вера се код многих своди на: „Има нешто“, али то као да се њега не тиче. Није му стало да сазна шта је то „нешто“. Једноставно живимо као и они који не верују у Бога. Брига за материјално, пролазно окупира цело наше биће. У загробни живот се углавном не верује. Често се чује у нашем народу: „Дај ти мени да једем и пијем док сам жив, а кад умрем,баци ме где хоћеш“. Када је пак морал у питању, познато је да индиферентизам као болест захвата најпре највише слојеве друштва (грађанске средине), па се онда попут епидемије и помодарства преноси у широке народне масе. Село је до скора било имуно на утицај градске средине, али са појавом мас-медија, а нарочито под утицајем комунистичке идеологије и обезбожене просвете у школама, изгубило је ту отпорност, те се по злу и неморалу мало где разликује од града. Обесхрабрујућа је појава да има људи који, живећи у средини једне људске заједнице која се непрекидно креће (тече), остају хладни као камен и инертни као парче дрвета у води, ношено таласима тамо и овамо, тј. све се креће око њих, а они остају инертни. Ако се индиферентизам у питањима вере може окарактерисати као једно од највећих зала, онда се слично томе може окарактерисати и његова супротност – фанатизам, који је исто тако погубан када је вера и спасење у питању. Отуда, православац је дужан

да изграђује у себи средњи, царски пут, здраву црквену свест, ослобађајући се истоврмено како мржње према некоме, тако и предубеђења према нечему. Зато је свети Максим Исповедник у праву када каже да је „врлина средина између две крајности“. Други, не мање пагубан изазов који стоји данас пред Црквом Православном, и пред сваком православном душом, јесте ЕКУМЕНИЗАМ као природно чедо индиферентизма. Индиферентизам је у многоме код православних људи ослабио ревност за питања вере и спасења, за традиционалне вредности, за узвишене идеале. На тако припремљеној подлози лако је пустила корен друга бољка на телу Православља звана Екуменизам који настоји да избрише и уклони разлике између светлости и таме, између Христа и Велијара, између Православне Вере и разних јеретичких учења, између Цркве Православне и постојећих хришанских деноминација које су по суштини јереси, али се по инерцији називају црквама, и тд. Отуда, Екуменизам као појам који означава покрет за међусобно приближавање и коначно уједињење разних хришћанских цркава, није православни појам. Јер Православље исповеда и проповеда веру у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву, и као такво не познаје и не признаје постојање више хришћанских цркава, иако се и код нас појам „црква“ по инерцији или навици користи за од Цркве отпале и издвојене хришћанске деноминације, као што су римокатолици, протестанти (разних фела), англиканци и др. Тај покрет Екуменизма своје зачетке у савременом поимању има на почетцима 20 века, а родио се у протестантској средини. То је заиста био изазов и искушење и за саме Православне Цркве тога времена, које су кроз непосредне контакте и неопрезне изјаве појединих црквених великодостојника, постепено губиле осећај сопственог индетитета.

Страна 6

Манастир Грачаницa, задужбинa Светог Краљa Милутинa у 14. веку , Eпархијa рашко-призренскa, Србија, Косово

У кокетирању са екуменистима предњачила је Цариградска Патријаршија, како тада тако и данас. Остале помесне Православне Цркве су је следиле. Временом се стигло до ССЦ, чији је „органски члан постала и Православна Црква“ кроз своје високе представнике. У жаргону се временом одељене јеретичке групе хришћана од православних почеле називати „сестринским црквама“, па се стигло до „теорије грана“, па до „два плућна крила“, међуцрквеног дијалога, заједничких молитава и тд. Зло семе једном посејано, ухватило је корена и брзо се разрасло. Почетни екуменизам, сада већ познат као Светски савет цркава, постао је модерна хришћанска јерес, или како га назива свети отац Јустин Ћелијски, свејерес. Феномен екуменизма није данас нешто ново и непознато. О њему се деценијама доста пише и говори, те се с правом може рећи да се ради о једној веома сложеној појави. Екуменизам је, пре свега, еклисиолошка јерес, јер удара на сам корен православне вере – на Свету Цркву Православну, настојећи да је претвори у једну „екуменску“ организацију, лишену свих богочовечанских епитета Тела Христовог, припремјући тиме пут самом Антихристу. Иако је екуменизам ухватио дубоког корена, иако су се многи „православни“

Светосавац број 1 активно упрегли у његова кола и активно у њему учествују, ипак циљ који је екуменизам поставио себи уједињење свих хришћана, још је и сувише далеко и не може се назрети на видику. У православним народима постоји јак отпор екуменском покрету, који се испољава на различите начине. Протагонисти екуменизма виде да ће тај процес упознавања и приближавања разних хришћанских група потрајати, а да је коначни циљ – њихово пуно уједињење, крајње неизвестан. Ко ће га дочекати? А њима се жури. Стога су недавно и кренули са новим пројектом, новим изазовом који се зове ГЛОБАЛИЗАМ. Тачно по пророчким речима светог Јован Богослова: „Зло друго прође; ево зло треће иде брзо“ (Откр. 11, 14). Светски моћници и творци Новог светског поретка, увидевши да је пут екуменизма спор и дуг да би се избрисале разлике које вековима постоје како између различитих хришћанских деноминација, тако и између различитих религија (хришћанства, ислама, јудаизма, будизма…), те да је због тога циљ – стварање светске религије која би одговарала једној светској влади (као припреме за Антихриста), крајње неизвестан, пронашли су, према њиховом мишљењу, нешто ефикасније. Тај нови изум зове се управо глобализам. Глобализам се не базира на прозелитизму (превођење верника, милом или силом, из једне религије у другу), што је био омиљени метод римокатолицизма кроз векове, нити на екуменизму (превиђање или заборављање разлика међу верама ради приближавања и уједињења). Глобализам, коме само име говори о његовој суштини, односи се на све, тежи да постане светска религија без Бога. Зато од својих „апостола“ очекује и захтева као први корак, не да се одрекну досадашње своје вере, нације и сл., него да их презру, исмеју,

попљују. Сваки своје вредности и величине, своје националне хероје, традицију, светиње. Своје, а не туђе. Омаловажавање и пљување по туђим вредностима ствара деобу, раздор и сукобе, а пљување по својим – парадоксално, води приближавању и уједињењу. Јер то је управо оно што ће глобалисте из свих народа и религија приближити и ујединити. Неће више постојати ништа што их раздваја, што их разликује једне од других. Глобализам за почетак не захтева ни од кога да кида демонстративно са тим својим (досадашњим) вредностима и институцијама у којима појединци заузимају неке (често високе) положаје. Он не ствара своје институције, не зида посебне богомоље, јер би то опет водило у деобу и раздвајање, што је противно циљу самог глобализма. Реч „глобализам“ означава не институцију, већ – идеологију коју велике западне државе покушавају да наметну целоме свету. Присталице и промотери глобализма се препознају по томе што у јавном своме деловању афирмишу схватања и идеје карактеристичне за глобализам. Ниједна до сада позната идеологија или религија није примењива и прихватљива за цео свет. Отуда и нејединство света. А управо оно, то јединство, је неопходно онима који маштају и желе да успоставе владавину над целим светом. Да би у томе успели, потребна им је светска религија која би надишла и заменила све до сада познате религије. Они су свесни да ни једну од постојећих религија није могуће наметнути свима. Отуда се и родила идеја да их све треба заменити нечим општим, глобалним, нечим што би ујединило свет. То управо и јесте глобализам. Глобализам не настоји да подржи и пропагира једну од постојећих религија и њене вредности, него да омаловажи, унизи, попљује и одбаци сваку религију. То је, пак, задатак који нико не може одрадити деловањем споља, него само изнутра сваке од њих. Зато је циљ носиоца

Светосавац број 1 глобализма да у сваком народу, у свакој религији нађу „своје“ људе, своје присталице који ће тај посао одрадити. Без обзира из кога народа потицали, којој вери и религији до сада припадали, присталице глобализма имају задатак да релативизују, а затим и да сатанизују своју прошлост: своје претке, националне и верске вредности, величине, идеале. Своје, а не туђе. И ето их на домаку циља. Када се сви одрекну, релативизују и сатанизују своје вредности, своје величине, своје светиње које су их до сада разликовале и одвајале од осталих, биће међусобно уједињени. Више неће постојати ништа што их међусобно дели, нешто по чему се разликују од осталих. Глобализам, дакле, представља некакву средњу вредност, подједнако удаљену од свих до сада постојећих, и стога подједнако неприхватљиву како за православне хришћане тако и за хришћанске јеретике, за муслимане, за будисте, па чак – и за атеисте. Оно што екуменизам није успео, то глобализму, као млађем брату, полази за руком. И као што у животу бива, да се млађи брат угледа на старијега, да га подражава и имитира, тако и овде. Чудно, али истинито, екуменисти су свуда, па и код нас, постали први и најватренији заговорници глобализма и његових идеја, које покушавају да засаде у наш народ. Када је, пак, реч о моралном плану,

Mанастир Пећка Патријаршија, оснивач Архиепископ Свети Арсеније Први у 13. веку Eпархијa рашко-призренскa, Србија, Косово

Страна 7 по глобализму, све је допуштено. Не важе више никакве забране, греси, обзири. Само је забрањено сумњати и дирати у идеале самог глобализма. Отуда и ауторитети који су постављали те моралне принципе – више се не поштују, чак ни Свето Писмо, ни Господ Христос, а камоли свети Апостоли, свети Оци… За глобалисте чак не важе ни обични грађански закони, Устави и све оно што нас одваја или чини другачијим од осталих. Све се то качи мачку на реп. Закони су добри само уколико и док служе глобализму. Зато међу глобалистима постоји изванредна и беспрекорна синхронизација и координација до које се стиже и која се негује у дијалогу водећих личности међусобно признатих институција. Сви договори, смернице, заповести, принципи глобализма су веома конспиративни. Они су невидљиви за обичне смртнике. Нема јавних ансамблеја, конференција, делегација као у екуменизму. Глобализам још увек нема ни своје институције преко којих би ширио и пропагирао свој утицај. Глобализам се користи постојећим државним или црквеним институцијама, кроз њих делује и намеће своје ставове. Присталице глобализма остају на својим високим положајима у својим институцијама, јер тако могу да буду најефикаснији у негирању традиционалних вредности цењених и поштованих од народа. У томе им помаже раније стечени ауторитет док су били прави представници тих институција. За пропагирање нових идеја глобализма, његови носиоци и мисионари успели су да медије јавног информисања ставе под своју пуну контролу. Преко медија се најуспешније мења јавно мњење на одређеној територији или у одређеном кругу људи, чиме се, уствари, уноси збрка и подела у сваку заједницу националну или верску, јер се традиционалисти кроз медије приказују тендециозно као ретроградни, назадни, незнавени

и конзервативни, док глобалисти, као напредни, стварају слику да је већина на њиховој страни. Ради постизања свога коначног циља, глобалисти су у стању да се повремено, када то интереси захтевају, привремено повуку, застану у свом наступу, да учине неки компромис, да покажу флексибилност. То показује да та нова религија, будући да нема Бога, природно нема ни своје мученике, јер глобалисти просто не желе да умиру за своју веру. Уместо тога за њих је највиши идеал забава, разонода, игра, разбибрига, чиме највише добијају на масовности, јер народу је од вајкада било стало до „хлеба и игара“. Поготову за народ који је кроз индиферентизам и екуменизам (као припремне фазе) удаљен од истинских вредности вере Православне чиме је изгубио моћ да разликује духове „да ли су од Бога“. На крају, шта остаје нама православнима у овим временима и у овим условима? Остаје нам да, као верна чеда Цркве Православне, још више пригрлимо наше традиционалне вредности, да следимо наше славне и свете претке који нам оставише пример како треба живети у овоме свету да бисмо постали достојни грађани Царства Христовога у другоме свету. Пред нама је Свети ускршњи Пост, време које је Света Црква одредила да више живимо о небу него о хлебу, да више мислимо на Бога него на богаство, да више бринемо о потреби душе него тела. Да се држимо свете Вере Православне и да живимо по тој Вери, држећи и испуњавајући свете и спасоносне заповести Божије. Јер само кроз лично и живо интересовање за основне проблеме живота који муче сваког човека, особито младог, на које управо Православље у свом изворном поимању, као вечно Еванђеље Христово, даје праве и спасоносне одговоре, моћи ћемо безбедно да прођемо између савремених „Сцила и Харибди“ и избегнемо све погубне изазове нашег времена о којима смо до сада говорили.

Страна 8

Светосавац број 1

Са новим знањем, нова пријатељства

О

томе да школа Српског језика са вјеронауком постоји и вриједно ради вјероватно сте сви већ чули. Наши мали Српчићи и Српкињице не само да уче азбуку, него скоро већ сви и читати знају. Школски одбор на челу са наставницама Иреном и Божицом организују наставу у складу са планом уз благо прилагођавање према знању ученика и узрасту дјеце. Сваке недеље у 4:45 наши мали ђаци су у својим школским клупама. Радо долазе не само они него се и родитељи све радије одазивају на разне активности које се организују испред школског одбора. Један од циљева школе за ову школску годину био је да се оснује школска библиотека. Почетна средства за реализацију плана даривала је ТД Банка уз заслуге Јелене Кнежић са прилогом од $500.00 за куповину првих књига. Ученици су веома заинтересовани за нову литературу и радо посуђују књиге. На Светог Саву је поново одржана приредба у знак сјећања на овог великог свеца чије име носи наша црква. Ученици су нас обрадовали својим рецитацијама, скечевима и наравно предивним звуцима Химне Светом Сави. На Бадње вече наши вриједни малишани су својим наступом увеличали ово вече. Уз низ стихова Божићних здравица чули смо и пјесму Божић, Божић у извођењу школског хора. Чланови школског одбора у намјери да наше малишане зближе и у ваншколским активностима орагнизовали су у фебруару и диско вече за малишане, маме и тате. Одзив је био феноменалан. На сликама се може видјети и доста будућих ђака. Предивна атмосфера уз пригодну музику, по неки плес и добру трпезу трајала је до касно. Сви смо се разишли са намјером да оваква дружења требамо чешће организовати. У суботу, 21 марта смо присуствовали још једној предивној културној вечери посвећеној једном од највећих научника свих времена Николи Тесли. О овом великом човјеку говорили су Бојан Кошарац и Предраг Сувајац а онда

SERBIAN SCHOO L ST.SAVA

LONDON

смо сви заједно погледали два документарна филма. У два сата је немогуће испричати много о овом великом човјеку али ако смо научили неколико наше дјечице да не забораве да овај великан има исте коријене као они онда је и ово вече веома успјело. Желим да поменем да су ове године у оквиру плана рада ученици доста учили о нашим крајевима, градовима, планинама, ријекама. Ученици су спремали веома интересантне презентације о мјестима која су посјетили на својим путовањима. Дјеца су радо дијелила слике и утиске а родитељи су још једном показали колико се поносе својим родним грудама.

Школски одбор вриједно ради у реализовању будућих идеја да се организују биоскопске вечери гдје ће се приказивати наши филмови како стари тако и нови. У јуну ове године је планирано једнодневно поклоничко путовање у манастир Светог Преображења у Милтону, гдје ће ученици присуствовати и такмичењу ученика Српских школа из Онтарија. Ове године ученици наше школе се неће такмичити него само присусвовати у улози школе посматрача. Више информација о путовању ће бити накнадно објављено преко школског одбора. Још бих додала да су позитивна енергија и добра воља чланова школског одбора, наставника и ученика веома присутни и да уз подршку родитеља у будуће као и до сада можемо остварити још много. Сви заинтересовани да се укључе у рад школе било донацијама, идејама или приједлозима су добро дошли. Предиван је осјећај кад видимо наше малишане да рецитују пјесмице Српским свецима, глуме у драмским скечевима или пјевају наше химне. Научимо нашу дјецу да разуме нас хумор да би се могли заједно с нама смијати.

Школски хор пева за Божић

Контакт: Предраг Сувајац, Тел: (519)474-7774; Јелена Кнежић, Тел: (519)474-3176

Светосавац број 1

Страна 9

With New Knowledge, new Friendships

Y

ou have all probably heard that the School of Serbian Language and Religion exists and is diligently working. Our little Serbian girls and boys are not only learning alphabet, but will soon be able to read. The School Board, under the leadership of teachers Irena and Bozica, organizes the instruction according to the curriculum, with slight adjustments according to the knowledge and the age of students. Every Sunday at 4:45 pm, our little pupils are at their desks. Not only do they gladly come to classes, but the parents are welcoming the various activities organized by the School Board. One of the goals of the School for this year was to institute the school library. The initial funds for the realization of this project were donated by the TD Bank together with the efforts of Jelena Knezic, who donated $500 for the purchase of the first books. The students are very interested in the new literature, and are gladly borrowing the books. For the St Sava Day, another performance was arranged in the memory of this great saint, whose name our Church proudly carries. The students delighted us with their recitals, skits and wonderful sounds of the Hymn to Saint Sava. Christmas Eve was enriched by the performance of our little ones. Together with the string of verses of Christmas carols, we heard the song “Bozic, Bozic” performed by the school’s choir.

Приредба за Светог Саву

With the intention to bond our little ones even in the extra-curricular activities, School Board members have organized a disco night for pupils, moms and dads in February. The response was phenomenal. In the pictures one can see many future students. Wonderful atmosphere, with the appropriate music and

great food, lasted until late into the night. We all parted with the intention to organize such gatherings more often. On Saturday, March 21st we attended another wonderful cultural evening devoted to one of the greatest scientist of all times – Nikola Tesla. Bojan Kosarac and Predrag Suvajac spoke about this great man, and following the lecture we saw two documentary films. It is impossible to mention everything about this great man, but if we were able to teach some of our children that they share same roots as him, than this was a very successful evening. I wish to mention that this year, within the framework of our curriculum, students learned much about our regions, cities, mountains and rivers. The students have pre-

pared very interesting presentations about the places they visited in their travels. The children gladly shared their impressions and images, and the parents yet again have shown how proud they are of their native land. The School Board is diligently working toward the future realization of organization of cinema evenings where old and new films would be shown. The one-day homage to the monastery Milton is planned this year for June, where the students of Serbian Schools of Ontario will participate in the competition. This year, our students will not participate but will be present as observers. Further details about the trip will be duly announced through the School Board. I would also like to mention that the positive energy and good will of the School Board, teachers and students are very present, and that with the support Диско вече of parents we can do even more in the future. Everyone who is interested in the activities of the school, either through donations, ideas or suggestions is more than welcome. It is a wonderful feeling when we see our little ones reciting songs to Serbian saints, acting in dramatic skits or singing our hymns. Let us teach our children to understand our humor, so they could laugh with us.

Вече посвећено Николи Тесли

Contact: Predrag Suvajac, e-mail: [email protected]; Jelena Knežić, email: [email protected]

Страна 10

Светосавац број 1

Српска фолклорна група ”Светосавље”

С

Serbian Folklore Group Svetosavlje

T

he Serbian Folklore Group Svetosavlje, as an integral part of the Serbian Orthodox Church St. Sava London, is promoting and teaching Serbian tradition and culture for more than 15 years. The mission of the Svetosavlje is to perpetuate the rich history and traditions of Serbian folk dances and music by sharing with young people the beauty and traditions of Serbian folklore. Svetosavlje fulfills its mission by educating its members and audiences through dance performances. The group has 47 members divided in four groups – Junior, Junior Intermediate, Intermediate and Senior Group. The junior groups will ensure the continuity of our Folklore group. Folklore Group Svetosavlje had numerous shows across Canada and the US (Ottawa, Montreal, New York, Chicago, Cleveland, Toronto, Waterloo, Hamilton, Windsor, etc). Practices for Svetosavlje are held every Sunday at Serbian Cultural Centre with professional choreograph from Toronto. Group is funded through membership fee and income from Folklore Festival.

рпска Фолклорна Група Светосавље при ЦШО “Свети Сава” у Лондону већ више од 15 година ради на учењу и промоцији српске културе и обичаја кроз фолклорне игре у традиционалним српским ношњама. Наш мото је упознати нашу омладину са истинским вредностима српске културе и код њих развијати жељу да то пренесу на своје наследнике, јер само тако ћемо бити сигурни да ће српска традиција још дуго трајати на просторима далеким од отаџбине. Фолклорна Група Светосавље, тренутно броји 47 чланова сврстаних у 4 групе – Мала, Друга Средња, Прва Средња и Велика група. Група иде на путовања и већ годинама наступа на српским фолклорним фестивалима широм Канаде и Америке (Отава, Монтреал, Њујорк, Чикаго, Кливленд, Торонто, Ватерлу, Хамилтон, Виндзор, итд). Пробе се одржавају сваке недеље у просторијама Српског Културног Центра са професионалним кореографом из Торонта. Група се финансира од чланарине и прихода зарађеног на годишњем Фолклорном Фестивалу.

Предстојећи догађаји

Upcoming Events

• 25. April, 2009 at 5 pm – Serbian Folklore Festival - that will be held on April 25, 2009 at Polish Canadian Club, 554 Hill Street, London. Presentations will have the following Folklore Groups: Ravanica and Rastko Detroit, Gavrilo Princip Waterloo, Stevan Sindjelic Kitchener, Legende Ottawa, Vuk Karadzic Sherbrook, Opanka Windsor, Kosovski Bozuri Oakville. • 15-18 May 2009 our guests will be Folklore Group Mlada Srbadija from Vancouver. Mlada Srbadija will have with our group Svetosavlje two hours presentations at our Cultural Center on May 17.

• 25. април 2009 почетак у 17 caти – Српски Фолклорни Фестивал, који ће се одржати у Пољској Сали, 554 Hill Street., Лондон. У програму учествују следеће Фолклорне Групе: Раваница и Растко Детроит, Гаврило Принцип Ватерлу, Стеван Синђелић Кичинер, Легенде Отава, Вук Караџић Монтреал, Опанак Виндзор, Косовски Божури Оаквил. • 15-18. маја 2009 наши гости ће бити Фолклорна Група Млада Србадија из Ванкувера. Фолклорна Група Млада Србадија ће са нашом групом Светосавље имати двочасовни програм у недељу 17. маја 2009 на нашем црквеном имању за време пикника.

Контакт/Contact: Zeljko Lojpur, Tel: (519)679-7459, e-mail: [email protected]

Светосавац број 1

Коло Српских Сестара “Огњена Марија”

К

ада чујемо име “Коло српских сестара”,онда долазимо до сазњана да смо, као група, лондонске Сестре блиско повезане на много начина. Стварала су се познанства и пријатељства са онима који су се одселили, и са онима који су још и данас активни, а стари и нови чланови раде заједно у корист цркве и заједнице, као што су то радили одувек. Основни задатаци “Кола српских сестара” су да служе потребама наше цркве, да сачувају наше обичаје, предање и културу а такође покушавамо помоћи придошлима при прилагођавању у нову заједницу. Приоритет нам је подржати нашу младост у очувању историје њихових очева и дa радимо на хуманитарној помоћи нашој браћи и сестрама. Са задовољством вас обавештавамо о следећим плановима у нашој заједници који нас настављају зближавати током читаве године: проcлава Божића у јануару, дружење после недељних црквених служби, посећивање оних у невољи и чишћење нашег црквеног имања. Такође припремамо нови “Кувар” који ће се штампати ове године (молимо све да нам пошаљу рецепте до 15. маја). Продаје хране (Bake-Sale) су заказане за април и септембар у Черихил Тржном Центру на Оксфорду. Затим, врло занимљива презентација “Ваше Здравље” је одржана 4. априла у црквеној сали. Следи слављење Васкрса и одржавање обичаја као што су бојење јаја, доношење корпица и печење хлеба. Они су такође основни део очувања Православља и Сестринског доприноса заједници. Сакупљање новчане помоћи такође је важан вид нашег добровољног рада, као на пример продаја карата за лутрију. У јулу је наша слава “Огњена Марија”, и биће свечани ручак за све у нашој заједници а могућа је на јесен модна ревија. Понекад када помислимо да се популарност Кола умањује међу члановима, постајемо поносни на снагу Кола cрпских cестара. Увек су

Страна 11 нам добродошли нови чланови наше заједнице, који ће ширити наш рад у заједници, а тиме ћемо добити нове чланове у Коло cрпских cестара.

Circle of Serbian Sisters “Ognjena Marija”

A

s we reminisce and hear the term “Circle of Serbian Sisters”, it may surprise you to know that, as a group, the London Sisters are very closely connected in many ways. We have formed relationships and friendships with those who have moved away, and those who are still active today. Old and new members work together to benefit their church community as much as they did long ago. The aim and purpose of the Serbian Sisters is to serve the needs of our church, to preserve our customs, traditions and culture. We also try and help newcomers integrate into their new communities. Supporting our youth in preserving the history of their fathers is also very important. The past and present humanitarian aid for our sisters and brothers, if ever the need arises, will always be a priority. We are happy to advise that the following community events are continuing to strengthen our ties throughout the year: starting with the celebration of Christmas in January, social hours after our weekly church services, visiting those in need, and clean-up of our church grounds. We are also working on a new “Kuvar” to be published this year (everyone please submit recipes by May 15th). Our Bake sales are scheduled for April and September at the Cherryhill Mall,

on Oxford Street. On April 4th we had a very interesting presentation on “Your Health” at the parish hall. Following this, is the observation of our Easter with traditions such as decorating eggs, bringing baskets and baking bread. Those are also an essential part of preserving Orthodox religion and Sisters’ contribution to the community. Fundraising is an important aspect of our volunteer work such as selling raffle tickets. In July, we celebrate our Slava Ognjena Marija, with a dinner for entire congregation. A fashion show in the fall is a possibility! At times when we think that the Circle’s popularity is diminishing among our members, we become elated when we learn of the strength of the Sisters. For the Serbs of London and area, there is much to celebrate and enjoy. We are establishing a new community members list, which will inform more people about our events and will hopefully bring in new members to help our Circle expand.

Црквени Хор

С

ваке Недеље и већим празницима, на Светој лутургији у Храму верни узносе своје молитве Богу. Током Свете Литургије Хор својим учествовањем и певањем употпуњује и оплемењује наша духовна стремљења. Црквени Хор при храму Светог Саве у Лондону, који носи име “Епископа Стефана Ластавице”, има своју крсну славу Свети Петар Цетињски и основан је пре 10 година. Највећу заслугу за оснивање Хора има протојереј старофор Првослав Пурић, некадашњи парох у Лондону. Музика је одвајкада била саставни део људског живота. Музиком се изражава свако људско осећање. То је једини вид комуникације који не захтева превод, она се разуме на неком вишем нивоу. И сасвим је схватљиво зашто је у нашем најважнијем духовном - животу певање заузело истакнуто место. Као што Псалмопевац Давид каже у Светом Писму Старог Завета: “Певаћу Господу у целом животу своме, певаћу Богу моме докле год постојим” и ми певајући у Храму узносимо молитве Господу своме. Драга браћо и сестре, сви они који сматрају да могу и желе да дају свој допринос да служба и молитва буде потпунија, Богоугоднија, нека се придруже нашем Хору.

Контакт/Contact: Dragica Trapara (519) 472-1783 ; Bonnie Webb (519) 660-8176

Страна 12

Светосавац број 1

ФУДБАЛ SOCCER

As Dejan Savićević broke Efemberg and Grahamber in the first game against Bajern Minhena, so did our player Robert Berić singlehandedly tumbled over half of the German team in order to defend the goal. Such a feat Serbian people did not see since the Second World War. The last season veterans have ended at the head of the second division. This season even better play and results are to be expected. It will start May 22nd with the game against Tilsonburg on a domestic terrain. We thank from the bottom of our hearts to all of You who have supported us during the last season, and hope to see you in greater numbers. We will see you on our terrain at our Church. The entrance is free. Everybody is welcome! May 10.2009 at 5:00 PM (Juniors) May 22. 2009 at 6:00 PM (Veterans)

Контакт/Contact: Srdjan Djukić, Tel: (519) 852-3750 ; Nikola Zubić, Tel: (519) 854-9041

СД Обилић

A

fter several years of thinking and gathering strength, Serbian youth of London returns to football, thus continuing a tradition which lasts for almost half a century. The newly formed team almost won the championship of the third division last season. This goal FC Serbia will follow into the new season. The new season starts may 2nd with the visit to the LA Juventus. Following it is the first game at home on May 10th against Norfolk. Except the juniors, here we have veterans as well. Their game is exemplary: young footballers can learn how to guard the ball from Gačić and brothers Cvetković. From Dačić and Dobrić they can learn how to give it, from Simić and Rakić how to guard a goal, and from Zarić and Rožek, how to score one. With their footballer skill, veterans remind us often of Crvena Zvezda from 1991.

ФК Србија

Н

акон пар година размишљања и прикупљања снаге, Српска младеж у Лондону враћа се фудбалу, настављајући тако традицију која траје већ скоро пола вијека. Новооснованом тиму је претходне сезоне за мало измакло првенство треће дивизије. Тај циљ ФК Србија поставља себи и у новој сезони. Нова сезона почиње 2. маја гостовањем у ЛА Јувентусу. Десетог маја слиједи прва утакмица на домаћем терену против Норфолка. Осим првотимаца ту су и ветерани. Игра екипе ветерана је за примјер: од Гачића и браће Цветковић млади фудбалери могу научити како се лопта чува, од Дачића и Добрића како се даје, од Симића и Ракића како се гол чува, од Зарића и Рожека како се гол даје. Фудбалском вјештином ветерани често подсјећају на Црвену Звезду из ‘91. Као што је, на примјер, Дејан Савићевић у првој утакмици против Бајерн Минхена у трку ломио Ефемберга и Грахамбера, тако је наш играч везног реда Роберт Берић у циљу самоодбране гола својеручно савладао пола Њемачког тима. Таквог подухвата не видје Српски народ још од Другог Свјетског Рата. Прошлу сезону ветерани су завршили на челу друге дивизије. Ове сезоне се очекује још љепша игра и још бољи резултати. Овогодишња сезона почиње 22. маја са утакмицом код куће против Тилсонбурга. Од свег срца захваљујемо свима Вама који сте нас прошле сезоне подржали и надамо се да ћемо вас ове сезоне видјети у још већем броју на нашем терену код наше Цркве. Улаз је бесплатан. Сви су добродошли! 18.00 ч, 22. Мај 2009 (Ветерани) 17.00 ч, 10. Мај 2009 (Први Тим)

Светосавац број 1

Страна 13

Списак добровољних приложника у 2008 години за обнову Храма, и финансирање фолклора и школе Антић Милорад . . . . . . . . . . $400 Антић Mилош . . . . . . . . . . . $300 Aћимовић Mилeнa . . . . . . . . . $35 Aћимовић Raдишa . . . . . . . . $100 Агбаба Милорад . . . . . . . . . . $495 Агбаба Никола . . . . . . . . . . . $220 Ањоли Mиљa . . . . . . . . . . . . . $20 Арсић Дejaн . . . . . . . . . . . . . $50 Басара Јанко . . . . . . . . . . . . $560 Берић Роберт . . . . . . . . . . . . $280 Богдановић Сретен . . . . . . . $1886 Бoрић Миланa . . . . . . . . . . . $100 Бован Љубо . . . . . . . . . . . . $180 Божић Мирјана . . . . . . . . . . . $80 Божинић Јадранка . . . . . . . . . $20 Брдар Лепосава . . . . . . . . . . . $40 Бркљач Нада . . . . . . . . . . . . $490 Брунета Станкo . . . . . . . . . . . $60 Цекић Марица . . . . . . . . . . . $405 Clancy – Pasic, Judy Кланси – Пaшић, Џуди . . . .$320 Цетковић Бранислав . . . . . . $1170 Цетковић Драгољуб . . . . . . . . $250 Цветковић Милета . . . . . . . . $705 Цветковић Владе . . . . . . . . . $550 Цветковић Ружа . . . . . . . . . . $411 Цветковић Новак . . . . . . . . . $250 Цвијановић Жељко . . . . . . . $1138 Чехо Чедо . . . . . . . . . . . . . . $40 Цејић Дејан . . . . . . . . . . . . . $60 Челаревић Снежана . . . . . . . . $190 Цицевачки Радe . . . . . . . . . . . $15 Дачић Рајко . . . . . . . . . . . . . $150 Дeлић Mилe . . . . . . . . . . . . . $20 DILL Company ДИЛЛ Компанија . . . . . . . $100 Димић Србољуб . . . . . . . . . . . $20 Свештеник Димитрић Милојко $830 Д’Алонсио Марио . . . . . . . . . $540 Димитријевић Звонимир . . . . . $40 Дивић Стојан . . . . . . . . . . . $100 Дивић Љубо . . . . . . . . . . . . . $30 Добријевић Момчило . . . . . . . $430 Добрић Рајко . . . . . . . . . . . . $711 Dobric Beverly Добрић Беверли . . . . . . . . $100 Добрић Mикe . . . . . . . . . . . . . $50 Добрић Јевросима . . . . . . . . . . $50 Доброта Милка . . . . . . . . . . $200 Драгаш Душан . . . . . . . . . . . $530 Драча Павле . . . . . . . . . . . . $100 DVK Љиљана . . . . . . . . . . . . . $20 Ђурић Бошко . . . . . . . . . . . $310 Ђордевић Зоран . . . . . . . . . . $463

Ђуришић Миладин . . . . . . . . $500 Ђукић Драгица . . . . . . . . . . . $265 Ђукић Милица . . . . . . . . . . . $120 Ђукић Загорка . . . . . . . . . . . $850 Ерић Милорад . . . . . . . . . . . $300 Фалџић Породица . . . . . . . . . . $20 Форцан Манојло . . . . . . . . . . $520 Фолклорна Група . . . . . . . . . $500 Фудбалски Клуб . . . . . . . . . $1480 Франгос Радмила . . . . . . . . . . $70 Гачић Младен . . . . . . . . . . . $440 Гагић Дојчило . . . . . . . . . . . $300 Гaјовић Александар . . . . . . . . . $10 Гамбирожа Милан . . . . . . . . . $350 Гајоха Ксенија . . . . . . . . . . . $200 Голе Дани . . . . . . . . . . . . . . $250 Главаш Саша . . . . . . . . . . . . $800 Главаш Душан . . . . . . . . . . . $240 Голић Саша . . . . . . . . . . . . . $200 Говедарица Миодраг . . . . . . . $100 GT Tires ГТ Тајерс . . . . . . . . . $100 Хрњак Душко . . . . . . . . . . . $600 Hide Park Motors Хајд Парк Моторс . . . . . . . $350 Илинчић Љиљана . . . . . . . . . $50 Исаиловић Милисав . . . . . . . $100 Исаиловић Вујадин . . . . . . . . $200 Иванишевић Ђорђе . . . . . . . $1870 Иванишевић Бранко . . . . . . $2032 Иванишевић Сава . . . . . . . . $1780 Иванишевић Милан . . . . . . . $130 Иванишевић Новица . . . . . . . . $50 Иванишевић Jaнкo . . . . . . . . . $90 Иванишевић Предраг . . . . . . . $80 Иванишевић Нoвaк . . . . . . . . . $80 Ивановић Никола . . . . . . . . $350 Ивков Горан . . . . . . . . . . . . . $20 Ивеља Перо . . . . . . . . . . . . . $100 Јовић Миленко . . . . . . . . . . $1225 Јовић Милан . . . . . . . . . . . . $720 Јовић Желимир . . . . . . . . . . . $40 Јовић Саша . . . . . . . . . . . . . . $20 Јовић Сандра . . . . . . . . . . . . . $70 Јовић Чедомир . . . . . . . . . . . $300 Јездић Жарко . . . . . . . . . . . . $20 Јовичић Вероника . . . . . . . . $100 Јовичевић Игор . . . . . . . . . . . $20 Јосин Софија . . . . . . . . . . . $200 Јанковић Свето . . . . . . . . . . $120 Јанковић Душко . . . . . . . . . . . $60 JFJ Auto Sales ЈФЈ Ауто Сејлс . . . . . . . . . $100 Калаковић Славица . . . . . . . $100 Каран Жељко . . . . . . . . . . . . $600

Каран Илија . . . . . . . . . . . . . $20 Каран Мира . . . . . . . . . . . . $148 Караћ Наталија . . . . . . . . . . $100 Караћ Лука . . . . . . . . . . . . . $120 Караћ Васо . . . . . . . . . . . . . . $40 Караћ Славиша . . . . . . . . . . . $60 Др Катсиос З. . . . . . . . . . . . . $20 Кљакић Вељо . . . . . . . . . . . $1010 Кнежић Милан . . . . . . . . . . . $710 Кнежић Мирјана . . . . . . . . . $100 Кнежић Тамара . . . . . . . . . . $100 Кнежић Тед . . . . . . . . . . . . $210 Кнежић Гордан . . . . . . . . . . . $910 Китановски Александар . . . . . $200 Комленовић Горан . . . . . . . . . $280 Короман Предраг . . . . . . . . . $190 Ковачевић Јелена . . . . . . . . . $300 Коло Српских Сестара . . . . . . $770 Кондић Раде . . . . . . . . . . . . $199 Ковачевић Жељка . . . . . . . . . $395 Ковачевић Татијана . . . . . . . . . $20 Козарац Нада . . . . . . . . . . . . $50 Колуџић Јованка . . . . . . . . . $230 Колунџић Милан . . . . . . . . . $120 Колунџић Илија . . . . . . . . . . . $50 Кнежић Жељко . . . . . . . . . . . $10 Краишник Рајко . . . . . . . . . . $100 Кресовић Мишo . . . . . . . . . . $50 Кравић Милисав . . . . . . . . . $100 Крстић Сузана . . . . . . . . . . . . $10 Крндија Милош . . . . . . . . . $1091 Кризић Бранислав . . . . . . . . . . $60 Куљанин Радослав . . . . . . . . $745 Куљанин Гордана . . . . . . . . . . $15 Кузмановић Францис . . . . . . $200 Кукољ Милан . . . . . . . . . . $1025 Кукољ Душан . . . . . . . . . . $1275 Кукољ Велимир . . . . . . . . . . $100 Кубурић Предраг . . . . . . . . . $100 Лојпур Ненад . . . . . . . . . . . $1425 Лојпур Жељко . . . . . . . . . . $1410 Лојпур Савета . . . . . . . . . . . $500 Litt Milie Лит Мили . . . . . . . . . . . . $150 Лазић Јездимир . . . . . . . . . . $495 Лалин Драгомир . . . . . . . . . . $150 Лукић Остоја . . . . . . . . . . . . $40 Мачар Драгиша . . . . . . . . . . $805 Манаски Радмила . . . . . . . . . . $20 Максимовић Бобан . . . . . . . . . $80 Максимовић Мирко . . . . . . . . $20 Марковић Саша . . . . . . . . . . $300 Марковић Недељко . . . . . . . . $170 Марковић Дејан . . . . . . . . . . . $50

Страна 14 Марковић Симо . . . . . . . . . . . $50 Маринковић Владета . . . . . . . . $20 Марић Тодор . . . . . . . . . . . . . $20 Марић Миленка . . . . . . . . . . . $10 Марић Славиша . . . . . . . . . . . $20 Малиновић Марија . . . . . . . . $500 Manheim Auctions Манхајм Окшнс . . . . . . . . $300 Миленковић Раде . . . . . . . . . . $50 Минић Радмила . . . . . . . . . . $210 Милошевић Слободан . . . . . . . $40 Милошевић Владе . . . . . . . . $820 Мириловић Бранко . . . . . . . . $860 Митровић Јока . . . . . . . . . . $100 Мирковић Миљан . . . . . . . . . $75 Мићуловић Брент . . . . . . . . . $20 Миљковић Петар . . . . . . . . . $110 Миладиновић V. . . . . . . . . . . $40 Мрђеновић Марко . . . . . . . . . $80 McKenzie’s Assts. Мекензи Астс. . . . . . . . . . $100 Marino’s Pizza Маринос Пица . . . . . . . . . $100 Мумџијан Александар . . . . . . $180 Мургаски Ангелина . . . . . . . $100 Налбатин Зана . . . . . . . . . . . $70 Нешић Бранко . . . . . . . . . . $1802 Николић Зоран . . . . . . . . . . . $60 Нинковић Радиша . . . . . . . . . $20 Николова Ани . . . . . . . . . . . $100 Новаковић Благоје . . . . . . . $1825 Остојић Милош . . . . . . . . . . $610 Свештеник Обрадовић Добрица $220 Обрадовић Војислав . . . . . . . $200 Орељ Предраг . . . . . . . . . . . $140 Опачић Јовица и Мара . . . . . . $750 Pasic Danny Пашић Дани . . . . . . . . . . . $50 Пашић Мирко . . . . . . . . . . . $655 Пашић Мaрко . . . . . . . . . . . $300 Пашић Душан . . . . . . . . . . . $260 Павловић Сретко . . . . . . . . $1990 Павловић Драган . . . . . . . . . $200 Павлов Мaрко . . . . . . . . . . . . $10 Пећанац Жељка . . . . . . . . . . . $20 Пелеш Петар . . . . . . . . . . . . $100 Пејин Слободан . . . . . . . . . $1200 Перовић Дан . . . . . . . . . . . . $200 Петковић Живорад . . . . . . . . $100 Пијевац Данијел . . . . . . . . . . . $30 Писић Зоран . . . . . . . . . . . . $655

Светосавац број 1 Поповић Благоје . . . . . . . . . . $380 Поповић Зоран . . . . . . . . . . $120 Поповић Роса . . . . . . . . . . . $180 Познановић Зоран . . . . . . . . $160 Пуљић Миро . . . . . . . . . . . . $371 Радаковић Драган . . . . . . . . . $350 Радосављевић Драган . . . . . . . $140 Радумило Милош . . . . . . . . . $110 Ракић Александар . . . . . . . . . . $25 Ракић Бранислав . . . . . . . . . $120 Растовац Драган . . . . . . . . . . . $40 Ристић Горан . . . . . . . . . . . . $100 Рожек Игор . . . . . . . . . . . . $200 Ружић Срђан . . . . . . . . . . . $100 Ружић Кармела . . . . . . . . . . . $75 Ружичић Вук . . . . . . . . . . . . $170 Самарџић Мирослав . . . . . . . . $60 Сандић Бојан . . . . . . . . . . . . $80 Сандић Свјетлана . . . . . . . . . $100 Српски Студенти . . . . . . . . . $100 Симоновић Слободан . . . . . . $100 Симић Саво . . . . . . . . . . . . $440 Скаламеро Ливио . . . . . . . . . $200 Средојевић Драган . . . . . . . . $630 Спасић Љубиша . . . . . . . . . . $865 Спасић Никола . . . . . . . . . . . $30 Спасић Ристо . . . . . . . . . . . . . $80 Спасић Драгољуб . . . . . . . . . $424 Спасић Јован . . . . . . . . . . . . $950 Самчевић Димитрије . . . . . . . . $40 S & I Cleaning С & И Клининг . . . . . . . . . $100 Степанчев Владимир . . . . . . . $680 Степанчев Даница . . . . . . . . . $400 Стевандић Срђан . . . . . . . . . $100 Стевандић Стела . . . . . . . . . . $300 Стевандић Тихомир . . . . . . . . $100 Стевандић Драгомир . . . . . . . $400 Станковић Велибор и Сања . . $1740 Стојановић Сретен . . . . . . . . . $50 Сувајац Предраг и Драгица . . . $690 Шеховац Зоран . . . . . . . . . $1851 Шеховац Мирослав . . . . . . . . $210 Шаренац Мирко . . . . . . . . . . $190 Шаренац Зоран . . . . . . . . . . . $60 Шолаја Славица . . . . . . . . . . . $20 Штековић Бошко . . . . . . . . . $350 Шyшњap Милан . . . . . . . . . . $100 Шуштарић Стево . . . . . . . . . . $90 Шпирић Миља . . . . . . . . . . . . $20 Шућур Ирена . . . . . . . . . . . . . $10

Молимо све вернике и парохијане наше Црквено Школске Општине, ако имају некога свога болесног и да је у болници, а имају жељу да их свештеник посети и причести, да се обрате свештенику на телефон (519) 652 2771 или на и-меил: [email protected]

Шарић Александар . . . . . . . . . $50 Татић Душица . . . . . . . . . . . $100 Тимчевски Зоран . . . . . . . . . $100 Тодоровић Мирољуб . . . . . . . . $50 Тодоровић Зоран . . . . . . . . $1319 Тодоровић Ана . . . . . . . . . . . . $20 Тодоровић Душанка . . . . . . . . $40 Тординац Дејан . . . . . . . . . . . $20 Тошић Драгиша . . . . . . . . . . $200 Трапара Драгица . . . . . . . . . $1111 Унипан Стефан . . . . . . . . . . $600 Угрешицћ Љуба . . . . . . . . . . . $50 United Way Toronto Јунајтед Веy Торонто . . . . . . $52 Ускоковић Миленко . . . . . . . . $220 Узелац Милан . . . . . . . . . . . $450 Вечерак Весна . . . . . . . . . . . . $40 Векић Велибор . . . . . . . . . . . $400 Векић Далибор . . . . . . . . . . . . $50 Великоња Ана . . . . . . . . . . . . $40 Вељовић Раде . . . . . . . . . . . $1600 Вељовић Вера . . . . . . . . . . . . $70 Верховен Александра . . . . . . . $160 Видојевић Рада . . . . . . . . . . . . $50 Видаковић Славко . . . . . . . . . $100 Влачина Мирослав . . . . . . . . $120 Влачић Бранко . . . . . . . . . . . . $40 Вранковић Славко . . . . . . . . $250 Врањковић Јово . . . . . . . . . $1520 Вудраг Боро . . . . . . . . . . . . . $20 Владетић Божица . . . . . . . . . $100 Вујичић Александар . . . . . . . . $20 Вучетић Станко . . . . . . . . . . $810 Вујић Милош . . . . . . . . . . . . $700 Вулетић Мира . . . . . . . . . . . $140 Вишњак Стефан . . . . . . . . . . . $20 Вујановић Нада . . . . . . . . . . . $40 Webb Bozana Веб Божана . . . . . . . . . . . $675 Webb Lindsy Веб Линдси . . . . . . . . . . . . $20 Williams Maja Вилиамс Maja . . . . . . . . . . . $50 Закић Милоје . . . . . . . . . . . $1616 Закић Снежана . . . . . . . . . . . $320 Зарић Сашa . . . . . . . . . . . . . . $90 Зец Радојка . . . . . . . . . . . . . $245 Zec – O’Neill, Tanja Зец - О’Нил, Тања . . . . . . . . $20 Зимоњић Мишo . . . . . . . . . . $240 Зубић Момчило . . . . . . . . . . $340

If any of the parishioners have anyone ailing or in the hospital, and wish a priest to visit and give a communion, please contact Priest Milojko Dimitric at (519) 652-2771 or e-mail: [email protected].

Недозволимо да наша Светиња пропада, помозите својим прилозима обнову нашег Храма! Мај 17, Донаторски скуп и прикупљање добровољних прилога за реновирање црквеног крова. Распоред Богослужења за Васкршње празнике

Недеља, 12. Април, y 10:00 ч. – Цвети, Света Литургија у наставку освећење Врбице Четвртак, 16. Април y 10:00 ч. - Велики Четвртак - Света Литургија Четвртак, 16. Април y 18:00 ч. - Велики Четвртак – Велико Бдење (читање 12 Јеванђеља) Петак, 17. Април y 18:00 ч. - Велики Петак, Вечерње са изношењем Гроба Христова – Плаштенице Недеља, 19. Април y 10:00 ч. - Васкрс, Јутарње са Светом Литургијом Понедељак, 20. Април y 10:00 ч. - Други Васкрс, Света Литургија Уторак, 21. Април y 10:00 ч. - Трећи Васкрс, Света Литургиja

Распоред прослава на нашем имању од Васкрса до јесени

Недеља, 19. Април - Васкрс, после Светe Литургије cвечaни ручак зa cве вернике Субота, 25. Април y 17:00 ч. – Фолкоријада – Српски Фолклорни Фестивал, у Пољској Сали, 554 Хилл Ст., Лондон Субота, 9. Мај - Голф турнир који организује Црквено Школска Општина (за све информације обратите се Влади Цветковићy (519) 319-9713 или (519) 681-9437 или свештенику) Недеља, 17. Мај - Донаторски скуп и ручак за све парохијане Црквено Школске Општине Свети Савa, прикупљање добровољних прилога за реновирање Црквеног крова музика уживо наступ Фолклорнe групe Светославље и Фолклорна група Млада Србадија из Ванкувера. Хранa је бесплатна: спремамо јагњетину и прасетину на ражњу и ћевапе. Улаз је бесплатан. Недеља, 6. Септембар - Дан наше парохије, Дан Владике Стефана - После Светe Литургије народно весељепикник. Хранa: спремамо бика на ражњу и ћевапе. Музикa уживо. Улаз је за све бесплатан.