Stevan R

(5. јул 1928. године Нересница код Кучева - 6. мај 2007. Београд) је био српски песник и академик. Гимназију је учио у Сенти, Крушевцу, Смедереву и Суботици, где је и матурирао. Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује песме у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“. До 1980. године Раичковић је био уредник у Издавачком предузећу „Просвета“. Објавио више од двадесет збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950. године, да би већ следећом „Песма тишине“, две године касније, био примећен. Превео је и Шекспирове сонете и "Десет љубавних сонета" Франческа Петрарке. Раичковићева поезија објављена је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику. DELA • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Detinjstva (1950), Pesma tišine (1952), Balada o predvečerju (1955), Kasno leto (1958), Tisa (1961), Kamena uspavanka (1963), Stihovi (1964), Prolazi rekom lađa (1967), Varke (1967), Zapisi (1971), Zapisi o crnom Vladimiru (1971), Slučajni memoari (1978), Točak za mučenje (1981), Panonske ptice (1988), Monolog na Topoli (1988), Svet oko mene (1988), Stihovi iz dnevnika (1990) Fascikla 1999/2000 (2001)

Knjige za decu

• • • • • • •

Veliko dvorište (1955), Družina pod suncem (1960), Gurije (1962), Krajcara i druge pesme (1971), Vetrenjača (1974), Male bajke (1974) Slike i prilike (1978);

Portreti pesnika (1987),Dnevnik o poeziji (1990),U društvu pesnika (2000),Monolog o poeziji (2001);

Poetski prepevi

• • • • • •

Šekspirovi soneti (1964), Šest ruskih pesnika (1970), zatim dopunjeno izdanje pod naslovom Sedam ruskih pesnika, Deset ljubavnih soneta Frančeska Petrarke posvećenih Lauri (1974), Slovenske rime (1976) Zlatna jesen – izbor iz poezije Borisa Pasternaka – (1990);

Pevajući o stranom prostoru i mrtvoj dragoj, Raičković je ostvario neke od svojih najzanimljivijih pesama, a njemu svojstven osećaj melanholije i usamljenosti, na poseban način, prožima ove stihove. moguće pomisliti da je reč o dnevniku, knjizi, svesci sa svakodnevnim intimnim zapisima, jednom prilikom, o svom pesništvu, životu i zavičaju on je istakao: „Ne bih mogao da se zakunem da sam zapamtio svoje rodno mesto. Otišao sam iz njega kada sam imao dve godine. Od tada se odvijalo se moje bezuspešno traganje za zavičajem. Umesto jednog - pronašao sam mnoge“