Spoljasni Faktori Koji Uticu Na Rad Preduyeca

1

UVOD

Zašto sam odabrao baš ovu temu?

Pa ja smatram da ako hoćemo da imamo zdravo preduzetništvo sa zdravim etičkim principima treba pažljivo studirati svi spoljažni faktori kuji utiču na rad jedne preduzeće. Kad bi ja studirao detaljno svih spoljašnih faktora koji utiču na rad preduzeća moj rad bi izaša kao rad za doktoraturu,ali ja ću se potruditi da nabrojem neke ključne faktore,i što jasnije da predstavljam suštinu tih faktora. Mi znamo da sa ekonomskom globalizacijom ima mnogo ekonomske struje koje vode te kao preduzeće tamo kde ti ne želiš,a je i teško suprostaviti takvoj struji. Ako ne uđeš u taj krug,a znamo da nemaju ni procenat etičkih principa,ti kao mala preduzeća ili kao lokalna preduzeće stradaš,tako treba da budeš saučesnik u jednoj unapred dirigovanoj igri gde ti treba samo da pratiš ritam. Ova je jedna od zanimljivih tema koju sam radio kao student Više Poslovne Škole Čačak.

2

I.

Monopol

Preduzeće se smatra monopolom ako je: Jedini prodavac nekog proizvoda i ako proizvod nema bliskih supstituta suprotno savršenoj konkurenciji Teorijski model – prisutan ali ne tako čest u praksi Veliki broj slučajeva u kojima preduzeće ima određeni stepen monopola.

I.1 Zašto nastaju monopoli? Osnovni razlog postojanja monopola su barijere ulasku na tržište Vlada daje jednom preduzeću ekskluzivno pravo da proizvodi neku robu Vlada zabranuje ulazak drugim preduzećima Patenti i autorska prava (Coca-Cola, Microsoft, lekovi) Troškovi proizvodnje čine jedno preduzeće efikasnijim u odnosu na situaciju u kojoj bi postojao veći broj proizvođača Opadajući troškovi Transmisija električne energije Vodovod Svojina kao osnov nastanka monopola Oskudni resursi De Beers korporacija i tržište dijamanata Traganje za rentom

I.2 Šta nas interesuje? Kako se monopolisti mogu ponašati? Da li je monopol loš? Da li vlada treba da preduzme korake po pitanju monopola? Ako preduzima mere, onda kakve?

I.3 Profit monopola Monopolista prisvaja ekonomski profit sve dok je cena veća od prosečnog ukupnog troška.

3 I.4 Regulacija monopola Državni organi mogu da regulišu cenu po kojoj monopol prodaje: Alokacija resursa je efikasna ako se cena formira na nivou jednakom marginalnim troškovima. U praksi, državni organi dozvoljavaju monopolima da prisvajaju deo ekstra profita

I.5 Primeri Roche A.G., BASF A.G., Rhone-Poulenc i Takeda proglašeni su krivi za nedozvoljeno dogovaranje o cenama vitaminskih preparata i izrečena je kazna od preko jedne milijarde dolara Microsoft je optužen za korišćenje monopolskog položaja predatorske aktivnosti koluziju Srbija Komisija za zaštitu konkurencije Zakon o zaštiti konkurencije

I.6 Cenovna diskriminacija Cenovna diskriminacija podrazumeva formiranje različitih cena istog proizvoda ili usluge za različite grupe kupaca. Ukoliko bi prodavac mogao savršeno da diskriminiše kupce, naplaćivao bi onoliko koliko bi oni bili spremni da plate (rezervaciona vrednost) i time potpuno“preuzimao potrošačev višak”.

I.7 Savršena diskriminacija Savršena diskriminacija podrazumeva da prodavac naplaćuje onoliko koliko bi kupci bili spremni da plate (rezervaciona vrednost) i time potpuno“preuzima potrošačev višak”. Proizvođaču je veoma teško da sprovede savršenu diskriminaciju: kada postoji veliki broj kupaca jer ne može da oceni njihovu rezervacionu vrednost (koliko su spremni najviše da plate)

1.8 Nesavršena diskriminacija Prodavci često imaju mogućnost da izvrše segregaciju tržišta i da isti proizvod prodaju po drugačijim cenama: određivanje cena na osnovu potrošene količine ili u blokovima (diskriminacija drugog stepena) električna energija

4 kada je moguće klasifikovati potrošače po grupama koje imaju različitu cenovnu elastičnost tražnje (diskriminacija trećeg stepena) npr. biznis i ekonomska klasa

II . NETRŽIŠNO POSLOVNO OKRUŽENJE I NJEGOV ZNAČAJ. Nisu sva preduzeca ista na trzistu, neke kompanije imaju kontinuirani uspeh na trzistu i uzivaju poverenje javnosti i vlade, dok neke druge kompanije koje su imale veliki uspeh na trzistu nisu to uspele. Problemi sa kojima se susrecu kompanije proizilaze iz netrzisnog okruzenja. Rec je o problemima koji ne poticu od konkurenata vec od strane javnosti, zainteresovanih grupa, zakona i vlade. Na dugi rok stanje konkurenata zahteva efektivno vodjenje i netrzisne okoline. Poslovno okruzenje svake kompanije sadrzi trzisne i ne trzisne komponenete. Trzisno okruzenje podrazumeva interakciju izmedju firmi, dobavljaca i potrosaca koji se nalaze na trzistu. Netrzisno okruzenje podrazumeva socijalne, politicke i institucionalne odnose i structure izvan, ali u vezi sa trzistem. Ovo okruzenje podrazumeva interakcije izmedju firmi i pojedinaca, zainteresovanih grupa, vlade i javnosti,odnosno javnih institucija. Aktivnosti u ne trzisnom okruzenju mogu biti dobrovoljne i nedobrovoljne. Netrzisne teme se odnose na pitanja zastite okruzenja, zdravlja i bezbednosti, tehnoloskih postupaka, regulacije I deregulacije, ljudskih prava, medjunarodne trgovinske politike i slicne teme.

II.1. Pravilo upravljanja netrzisnim okruzenjem. Netrzisne teme su za menadzere vazne. Menadzment kompanije je odgovoran za analizu netrzisnog okruzenja kao i za samu trzisnu strategiju. Participacija menadzera u netrzisnom okruzenju jeste jedna od strategija. Oni se mogu obracati javnosti putem medija, praviti koalicije i saveze, sastajati se sa aktivistima,pregovarati sa zainteresovanim grupama i analizirati zakone. Uspesni menadzment ce praviti radne analize netrzisnih tema i formulisati starategije za njihovo resavanje. Trzisno i netrzisno okruzenje biznisa su povezani. Aktivnost firme u trzisnom okruzenju moze generisati netrzisne teme i promeniti se u netrzisno okruzenje. U trzisnom okruzenju performanse firme odredjuju se njenom proizvodnjom, njenim finansiskim uspehom i trzisnim strategijama. U netrzisnom okruzenju njene performance su odredjene raznovrsnim regulativama, administrativnim odlukama i pritiskom javnosti nastalih kao rezultat konkurencije individua, aktivista i zainteresovanih grupa, drzave i firme. U ovom okruzenju strategije su povezane sa javnoscu, institucijama, sudovima, agencijama. Kao sto se trzisno okruzenje menja i evoluira,i netrzisno se menja i utice na netrzisna podrucja firme.

5

II.2.Analiza netrzisnog okruzenja – interes. Netrzisno okruzenje firme karakterise sirinu zahvacenih tema,postojenje interesa z ate teme ali i institucija koja se time bavi i postojanje odredjenih informacija. Interes za tu temu mogu imati zainteresovani pojedinci I grupe, agrokulturoloske I biotehnoloske kompanije i ukupna javnost. U svemu tome prisutan je interes same javnosti. Oni koji ucestvuju u nekom problemu imaju i odredjeni interes. Rec je pre svega o zaposlenima, kupcima,osiguravajucim drustvima i samim kompanijama. Interesi menadzera i radnika mogu biti organizovani i neorganizovani. Interes za resavanje odredjenih problema mogu imati i aktivisti, advokati i druge grupe.

II.3.Analiza netrzisnog okruzenja – institucije. Netrzisno okruzenje firme karakterise sirinu zahvacenih tema, postojenje interesa z ate teme ali i institucija koja se time bavi I postojanje odredjenih informacija. Interes za tu temu mogu imati zainteresovani pojedinci i grupe, agrokulturoloske i biotehnoloske kompanije I ukupna javnost. U svemu tome prisutan je interes same javnosti. Trzisno i netrzisno okruzenje obuhvata aktivnost i unutaer i izvan javnih institucija. Javne institucije mogu biti zakonodavne, izvrsne, administrativne agencije i internacionalne organizacije kao sto je STO. Netrzisno okruzenje podrazumeva skup zakona i regulacija objavljenih od strane tih institucija. Netrzisno okruzenje obuhvata opstine, sudove, zakone i vlade.

II.4.Analiza netrzisnog okruzenja – informacije. Netrzisno okruzenje firme karakterise sirinu zahvacenih tema, postojenje interesa z ate teme ali i institucija koja se time bavi i postojanje odredjenih nformacija. Interes za tu temu mogu imati zainteresovani pojedinci i grupe, agrokulturoloske i biotehnoloske kompanije I ukupna javnost. U svemu tome prisutan je interes same javnosti.Informacija govori o tome koliki interes i kakav stav imaju pojedinci, grupe ili institucije prema nekom pitanju, kakve su moguce posledice njihovih acija i kakve su alternative. Informacija moze biti vazna za procrs resavanja problema koji se javljaju u netrzisnim podrucjima.

II.5. Promene i neophodnost predvidjanja promena u netrzisnom okruzenju. Do promena u netrzisnom okruzenju preduzeca dolazi usled novih naucnih otkrica i tehnoloskog napretka,novih shvatanja, institucionalnih promena i usled aktivnosti zainteresovanih grupa. U trzisnom okruzenju stvaraju se sanse za pojavu novih proizvoda, primenjuje se postojece znanje i stvaraju se srestva koja ce omoguciti buduca otkrica.

6

Netrzisno podrucje moze proisteci iz novih tehnoloskih i naucnih zakljucaka. Efikasnost sa kojima se firme i menadzeri odnose prema ne trzisnim pitanjima zavisi od toga kakav ce pristup zauzeti prema netrzisnom okruzenju. • Jedan jested a odgovori na teme samo kada okolnosti prisile firmu da reaguje, • Drugi pristup je da procene granice moguce stete. • Treci pristup je da se firma unapred pripremi da probleme resava odma kako se pojave. • Cetvrti pristup predpostavnja da menadzeri ne samo predvidjaju koja ce se tema pojaviti, nego i da je odmah lokalizuju i resavaju. Ovaj pristup je najefikasniji jer menadzeri pokusavaju da indentifikuju potencijalana zarista i da odmah reaguju. Osnovni korak tog pristupa jested a se odvoji potencijalno zariste od ostalih potencijalnih problema. Analiza ekonomskog, politickog i socijalnog konteksta sa kojima se suocava danasnji menadzment je veoma cesto presudna za uspeh njihovih trzisnih strategija.

III. ZAKONODAVDSTVO I ZAKONI

Mnogi zakoni zabranjuju nemoralnu praksu Nemoralni postupci su najvecim delom drustveno stetni. Otud, mogucni nacin dokazivanja da neki zakon treba doneti jeste tvrdnja da je ponasanje koje ce zakon staviti pod nadzor nemoralno i ozbiljno stetno po drustvo. Na primer, rasna diskriminacija bila je nemoralna pre nego sto je proglasena za nezakonitu. Zakon je najvecim delom reaktivan: Postoji razmak izmedju prakse koju drustvo razotkrije kao stetnu i skiciranja i donosenja zakona koji je pretvaraju u nezakonitu. Nisu svi zakoni moralno odbranljivi: Dokaz za to su zakoni koji nalazu rasnu segregaciju i razne vidove diskriminacije. Sprovoditi diskriminaciju povinujuci se zakonu u stvari znaci delovati nemoralno (razlika izmedju legalnog i legitimnog). Opasno je poistovetiti legalno i moralno jer to pobija mogucnost da se sa moralnog stanovista raspravlja da li neki zakon treba usvojiti ili neki los zakon ukinuti.

7

Ne moze se sve nemoralno proglasiti za nelegalno: Mada je, na primer, nemoralno lagati, to ne znaci da svako laganje treba da se proglasi za nezakonito. Niti bi takav zakon bio sprovodljiv, niti bi bio vredan truda i vremena pokusaj njegovog sprovodjenja

u ma kojoj znacajnijoj meri. Pa ipak, niko iole razuman nece iz toga izvuci zakljucak da bi bilo ispravno da poslovni ljudi – cak i oni koji tvrde da ih obavezuje samo zakon – lazu kad god im se svidi, bilo ljude unutar kompanije bilo one s kojima posluju. Poslovno okruzenje nekad… Stabilan ekonomski rast (neposredno i stabilno nagradjivanje u gotovini) Nada u zaposlenje u istoj kompaniji i sa manje-vise istim ljudima do kraja zivota Homogena radna snaga (slicnih nazora i sistema vrednosti) Nacionalni obrazovni sistem koji je naglasavao tradicionalne vrednosti Ponasanje se drzalo prihvatljivih granica jer: Ucesnici su imali slicne stavove Kolac je bio dovoljno velik za sve i rastao je Zakonodavstvo je bilo relativno blagonaklono Menadzer je mogao da ima direktan uvid u ponasanje podredjenih Sve u svemu, slobodno trziste je bilo opazeno kao humano. Sad…. Od 70-tih okruzenje se menja a 90-tih je vec potpuno izmenjeno Ekonomska recesija Smanjenje broja zaposlenih, spajanje kompanija Izuzetna mobilnost radne snage Internacionalizacija i diverzifikacija radne snage Sve veci broj zakonskih regulativa Nedostatak obrazovanja o vrednostima u skolama Sve veca geografska razudjenost korporacija i sve labavije veze medju ljudima Nestajanje tradicionalnih metoda liderstva (licni kontakti, komunikacija s vrhom…)

8

IV . ZNAČAJ STRANIH DIREKTIH INVESTICIJA (SDI) ZA POSLOVANJE PREDUZEĆA U potencijalnu zemlju domaćina SDI donose integrisani paket materijalnih i nematerijalnih resursa (kapital, tehnologija, menadžment, marketing,organizaciona znanja, obuka radne snage i sl.) koji služi kao alternativa migraciji radne snage i kao stimulans privrednom razvoju. Investicioni paket, s jedne strane, dopunjava raspoložive domaće faktore proizvodnje i kreira uslove za novu zaposlenost i rad, a sa druge strane, stimuliše rast zemlje domaćina preko transfera tehnologije, obuke radne snage, spostavljanja veza s ostalim delom privrede i otvaranja puteva domaćim proizvodjačima prema svetskom tržištu (Vidas Bubanja, 1998, str. 316). Otvaranjem filijala u zemlji domaćinu multinacionalne kompanije unose savremenu tehnologiju i druga potrebna znanja. One osposobljavaju lokalnu radnu snagu za rad na nivou savremene tehnologije, školuju kadrove za funkcije upravljanja i organizacije savremenih procesa proizvodnje. Bez uvoza inostranog kapitala preduzeća u manje razvijenim zemljama (zemljama u tranziciji - ZUT i zemljama u razvoju - ZUR) bi umnogome otežala realizaciju svojih razvojnih ciljeva i aspiracija, jer bi teže dolazila do savremenih tehnologija i neophodnog znanja za organizaciju procesa proizvodnje. Pored ovih direktnih koristi, SDI mogu da imaju i indirektne koristi koje se realizuju putem eksternalija. U mnogim slučajevima najvažniji pozitivni efekti SDI upravo potiču od eksternalija. Naime, SDI ne donose u zemlju domaćina samo kapital i devizna sredstva, već i menadžerske veštine, tehničko osoblje,tehnološko znanje, administrativnu organizaciju i inovacije u proizvodima i proizvodnim tehnikama – što sve nedostaje zemljama domaćinima.SDI predstavljaju jedan od najvažnijih načina putem kojeg se znanje o odnosimai vezama medju organizacionim komponentama prikuplja i širi. Jedna odjedinstvenih koristi SDI je eksperimentisanje u praksi koja utiče na performanse, i koju je moguće transferisati u druge zemlje. Ova uloga eksperimentisanja je još važnija i vrednija u okruženju gde je uspostavljanje institucija još u ranoj fazi razvoja. (Kogut, 1996, str. 293) SDI doprinose generisanju novog znanja delom putem priliva kapitala i tehnologije, a delom putem njihovog efekta na transformisanje pravila i institucija koje regulišu organizaciju poslovanja. Ulazak stranih firmi ponekad rezultira u destrukciji veza unutar i izmedju postojećih domaćih preduzeća. Ova destrukcija može da bude pozitivna ukoliko dovodi do toga da se veze izmedju preduzeća depolitizuju i do povećanja konkurencije. Ona, medjutim, može da bude štetna ukoliko važne firme u lancu ponude nestaju.

9

ZAKLJUČAK

Šta sam zaključio,JA? Tokom studiranja ove teme seminarskog rada ja sam stekao jedno nerpocenjvo znanje koje ne verujem da ako ne bih radio ovu temu bih mogao naučiti. Monopol ,nisam znao da monopol je toliko važan faktor u radu preduzeća,monopolista ima strašan uticaj na preduzetnika,on diriguje cenu itd,iako nije etički imati cenu veću nego što vredi,monopolista tera po svoje,pošto većina su TNK (Trans Nacionalne Kompanije)što ponekad znaju da budu iznad zakona,ali ponekad i hvata zakon kao što je bio primer MICROSOFT-a. Zakonodavdstvo i zakoni,mi znamo da zakonodavstvo ima veliki uticaj na život ljudi u jednoj zamlji pa tako i ima uticaj na život jedne preduzeće. Zakonom se zabranjuju neke ne-etičke radnje kapitalista ka trčanju ka što brže stigne do negovog cilja,a to je kao i što znamo -$. Značaj stranih direktnih investicija SDI ,e kad znamo da smo mala zemlja i siromašna onda znamo da naša preduzeća pogledaju ka mali broj Strani Direknih Investitora,a kad baš našu preduzeću biraju da investiraju onda mi skinemo sve moralne i etičke norme,da ne bih dodali glavobolje novim investitorima,da ne bih pobegli oni. Pa ako mo etičkim normama radnici su trebali da rade od 8 do 10 časova u dan,sad director čim je došao novi investitor odmah povećao radon vreme 12 časova na rad,bez da traži Strani Investitor.

1 0

LITERATURA

„Miran život je najsladi monopolski profit.” John R. Hisks “Theory of Monopoly ” Econometrica (1935) „Tako da u prirodi coveka nalazimo tri osnovna uzroka razmirica. Prvo, konkurencija. Drugo, nepoverenje. Trece, slava. Prvo cini da ljudi napadaju zarad korist, drugo zarad bezbednosti, a trece zarad reputacije.” Thomas Hobbes Leviathan (XIII) (1961)

1 1

strana I. I.1 I.2 I.3 I.4 I.5 I.6 I.7 I.8 II. II.1 II.2 II.3 II.4 II.5 III. IV.

UVOD MONOPOL ZAŠTO NASTAJU MONOPOLI ŠTA NAS INTERESUJE PROFIT MONOPOLA REGULACIJA MONOPOLA PRIMERI CENOVNA DISKRIMINACIJA SAVRŠENA DISKRIMINACIJA NESAVRŠENA DISKRIMINACIJA NETRŽIŠNO POSLOVNO OKRUŽENJE I NJEGOV ZNAČAJ PRAVILO UPRAVLJANJA NETRŽIŠNIM OKRUŽENJEM ANALIZA NETRŽIŠNOG OKRUŽENJA-INTERES ANALIZA NETRŽIŠNOG OKRUŽENJA-INSTITUCIJE ANALIZA NETRŽIŠNOG OKRUŽENJA-INFORMACIJE PROMENE I NEOPHODNOST PREDVIĐANJA PROMENA U NETRŽIŠNOM OKRUŽENJU ZAKONODAVSTVO I ZAKONI ZNAČAJ STRANIH DIREKTNIH INVESTICIJA U POSLOVANJE PREDUZEĆA ZAKLJUČAKA LITERATURA

1 2 2 2 2 3 3 3 3 3 4 4 5 5 5 5 6 8 9 10