Sirius Problem.docx

UVOD

Ova prica se desava otprilike 20-30 godina prije desavanja u originalnom Hari Poter serijalu tj. za vrijeme skolovanja bandita. Većina događaja je proizvod moje maste kao i glavni lik Adrijana Kros. U ovom uvodnom tekstu ću ukratko opisati glavne likove i događaje koji su prethodili priči. ADRIJANA KROS – potiče iz čistokrvne porodice koja živi u Gordikovoj dolini. Imanje Krosovih graniči sa posjedom Poterovih. Krosovi su vrlo anti-Normalski nastrojeni i podržavaju Voldemorovu težnju da pročisti čarobnjačku rasu od Blatokrvnih. Adrijana je osoba koja u sebi nosi ljubav prema svemu što živi te ne razumije svoju porodicu i to je uzrok čestih sukoba. Ipak kako odrasta Adrijana se sve više povlači u sebe i da bi izbjegla brutalne kazne gradi masku hladne, ohole i arogantne osobe koja u potpunosti podržava stavove svojih roditelja. Kao dijete se jednom prilikom upoznala sa Džejmsom Poterom i proveli su fantastičan dan igrajući se, ali kada je njen otac saznao s kim se družila nije bio oduševljen. Zabranio joj je da više ikada razgovara sa tim dječakom jer su njegovi roditelji proNormalski nastrojeni. Adrijana je tada u bijesu rekla da mrzi oca i njegovu opsjednutost čistokrvnošću te izgubila kontrolu nad magijom zaledivši cijelu prostoriju. Njen otac je tada prvi put upotrijebio bolnu kletvu da bi je kaznio. Gore povrede od tog ispada imala je samo kada je umjesto u Sliterin kao čitava njena porodica ona svrstana u Grifindor. Tada nije mogla ustati iz kreveta dvije sedmice. Njen otac je koristio sina svog prijatelja da bi kontrolisao njeno ponašanje u školi. Šta god uradila pratile su je hladne plave oči Lucijusa Melfoja. Zbog toga je Adrijana odbijala svaki kontakt sa ostalim Grifindorcima pretvarajući se da su svi oni ispod njenog nivoa. To je dovelo da postane jedna od najomraženijih osoba u školi uprkos tome što je imala najbolje ocjene i vrlo atraktivan izgled. Ostali učenici su je zvali Krvava Adrijana zbog njene kose. Adrijana je izgledala kao mala vila zbog svoje sitne graciozne građe. Uprkos tome što je izgledala krhko kao da ce se svakog trenutka slomiti, na početku njene pete godine kada ova priča započinje, bila je vrlo zgodna, zaobljenih bokova, uskog struka i jedrih grudi. Ipak najupečatljivija osobina na njoj bila je kosa koja joj u blagim valovima dopirala do struka. Ako je prostorija zamračena mogli biste pomisliti da joj je kosa crna ali na danjem svjetlu je imala crveni odsjaj koji je izgledao kao da joj je kosa prelivena krvlju. Mnogi su smatrali da izgleda jezivo. OSTALI LIKOVI: Sirijus Blek, Džejms Poter, Remus Lupin, Piter Pitegru, Lili Evans, Severus Snejp, Lucijus Melfoj, Narcisa Blek, Belatriks Blek, itd...

PRVO POGLAVLJE – ADRIJANA POV

-

Čula sam da je proklela neke prvake koji nisu htjeli da joj ustupe vagon. – rekla je jedna plavokosa djevojka lažnim šapatom. - I ja. Kažu da su dva dječaka poslata u Sent Mungo jer ih je mučila. – dodala je njena drugarica. Adrijana je već navikla na ovakve komentare iza svojih leđa ali je i dalje bilo vrlo bolno slušati ovakve laži. Gledala je u svoj tanjir praveći se da ih ne čuje. Razvrstavanje i gozba će uskoro završiti pa će se konačno moći skloniti iza baldahina na svom krevetu gdje je niko neće uznemiravati. Prava istina o njenom putovanju Hogvorts Ekspresom je bila ta da je ona samo otvorila vrata kupea da provjeri da li je slobodan, a dvije djevojčice sa druge godine iz Haflpafa su vrišteći pobjegle. Posegnula za sokom od bundeve kada ju je presjekao oštar bol u ruci. Velika opekotina, koju joj je otac napravio kada je saznao da nije postala asistent, još uvijek nije zarasla. Dambldor je završio svoj govor i Adrijana je lagano pošla prema spavaonicama u Grifindorskoj kuli. - Evansova čekaj. – zvao je Džejms Poter ni ne osvrnuvši se kada je ramenom zakačio Adijanu umalo je oborivši. Ona je na takvo ponašanje navikla. Zavukla se u svoj krevet sa baldahinima i, bacivši utišujuću čin, zaspala. Ubrzo se probudila vrišteći. Ponovo je sanjala isti san kao i čitavog ljeta. Pitala se da li će to mučenje ikada prestati. Da li će ikada biti u mogućnosti da zaboravi događaje ovog ljeta. Sreća pa je preduzela mjere predostrožnosti ili bi čitava Grifindorska kula bila probuđena njenim vriskom. Popila je napitak za budnost, kao i milion puta do sada, te sišla u dnevni boravak, uzela Vodič kroz napredno preobražavanje i zadubila se u čitanje. Sutradan je bila prva koja je sišla na doručak. Profesorka MekGonagal je dijelila rasporede. Adrijana je htjela vrištati kada je vidjela raspored za ponedeljak. To je vjerovatno bio najgori ponedeljak koji je vidjela u životu: dvočas napitaka sa Haflpafovcima, aritmentija, dvočas istorije magije i dvočas odbrane od mračnih vještina sa Sliterincima. Nevoljno je išla prema tamnicama kada je začula jedan zloban glas iza sebe: Da li je tačno da se usta usmrde ako dugo ne razgovaraš ni sa kim? Mislim ti bi to trebala znati budući da nemaš prijatelje. – rekla je Madelin Nikesus, Grifindorka sa Adrijanine godine. Grupica djevojaka oko nje se samozadovoljno smijala ali Adrijana se samo ljupko osmjehnula i odgovorila: - Da li je tačno da se mozak polako smanjuje kada ga ne koristiš? Mislim ti bi to trebala znati budući da nemaš mozga. - Nema šanse da pobijediš ledenu kraljicu u uvredama. Samo ispadaš smješna Madelin. – rekao je Sirijus Blek koji je upravo prolazio tuda sa svojom grupicom prijatelja – Nije loše Krosova. Uvijek si bila dovitljiva djevojka. – dodao je uz svoj poznati poluosmjeh - Odustani Blek. Neću spavati sa tobom. – rekla je Adrijana mrzovoljno. Sirijus Blek je bio poznat po tome da je bio sa svakom djevojkom koja je imala grudi na Hogvortsu. Djevojke su bile lude za njim zbog njegovog dobrog izgleda ali on ih je mijenjao brze nego čarape. Ali Adrijana nije izlazila ni sa momcima koji su imali ozbiljnije namjere. Njen izbor i izbor njenih roditelja su se razilazili, a ona nije htjela da navlači sebi nevolju na vrat. - Pa morao sam pokušati. – iskezio se Sirijus. Pužororg je bio vrlo uzbuđen kada su došli na čas. Održao im je govor o tome kako ove godine polažu O.Č.N. testove pa će u skladu sa tim raditi napornije nego ikad i kuvati vrlo teške napitke. Zatim ih podijelio u parove i zadao da pripreme jedan od ljubavnih napitaka. Adrijana je bila u paru sa Sirijusom Blekom. - Vježbaj Krosova. Trebaće ti ovaj napitak ako uskoro ne izađes sa nekim. – Sirijus je pokrenuo temu njenog otuđenje od društva.

Adrijana mu je zlobno odgovorila, već ljuta od zadirkivanja cijelo jutro: - Pa ti ne bi trebao imati problema se kuhanjem ovog napitka. Pretpostavljam da ti nije prvi put ako uzmemo u obzir broj djevojaka oko tebe. - To se zove šarm. Nešto što ti nemaš. – osorno joj je odgovorio. Adrijana se okrenula prema jednom stidljivom momku iz Haflpafa i ljubazno osmjehula: - Mogu li posuditi tvoj srebrni nož. Zaboravila sam svoj. Baš šašavo s moje strane. – rekala je nesigurno se ugrizavši za usnu i nakrenuvši glavu gledajući ga molećivim pogledom. Stvarno je bila neodoljivo slatka kada je to htjela. Momak se strašno zacrvenio i dao joj svoj srebrni nož mucajući nešto i usput oborivši skoro sve na stolu. Zadovoljno se okrenuvši ka Sirijusu Adrijana reče: - Nešto si govorio Blek. – Možda nije trebala pokazati ljubaznu stranu ali svi su već toliko navikli na nju kao hladnokrvnu kučku tako da ovom jadnom momku niko neće ni vjerovati ako bilo šta kaže. Barem je uspjela začepiti usta onom nadmenom Bleku. Na kraju časa profesor Pužorog im je zadao da napišu sastav od pola metra o različitim vrstama ljubavnih napitaka i njihovom dejstvu. Ostatak dana je protekao slično. Svi profesori su pričali o važnosti O.Č.N. i zadali im ogromne zadaće. Do kraja sedmice Adrijana je pretrpjela mnogobrojne verbalne napade i dva pokušaja trovanja. Ništa ozbiljno ali ipak zar su ti glupani mislili da neće primjetiti ako joj u bundevin sok sipaju povraćajući napitak ili blebetajuće piće. Njene noćne more su se nastavile. Ponestajalo joj je napitka za budnost. Odlučla je da će za vikend morati napraviti još jednu turu. Noći koje je provodila budna iskoristila je da ide u korak sa brojnim zadacima koje su im profesori zadavali. Naravno tu je bio još jedan tajni posao koji je radila od kada je krenula na Hogvorts. Kada bi svi ostali u Grifindorskoj kuli zaspali ona bi pokupila sve nezavršene eseje i napisala ih umjesto njihovih vlasnika. Naravno nije mogla raditi za one sa viših godina jer nije bila upoznata sa materijom ali svake godine je imala sve više i više posla. Čule su se priče o duhu u Grifindorskoj kuli koji pomaže zaspalim učenicima da završe svoje zadatke. Kada god bi čula neku od tih priča Adrijana bi zasijala od sreće. To je bio njen način pobune protiv roditelja koji su prezirali činjenicu da im je kćerka u Grifindou. Ujedno je uživala da pomaže svojim kolegama. Ipak je ona, uprkos svojoj maski, bila vrlo nježna osoba. I ove godine se sve činilo uobičajeno. Nije ni slutila da će se njen život uskoro iz korijena promijeniti.

DRUGO POGLAVLJE – SIRIJUS POV

Sirijus i Džejms su sjedili u dnevnom boravku završavajući domaće zadatke. Prošlo je jedan sat. Remus i Piter su završili i odavno su spavali. Sirijus je popio napitak za budnost da bi izdržao dok ne završi čitav esej. U boravku je bio još samo jedan četvrtak zaspao nad svojim pergamentom. Sirijus se okrenuo da nešto kaže Džejmsu ali i on je spavao. U tom trenutku se začula lagana škripa stepenica. Ni sam ne znajući šta ga je navelo da tako postupi Sirius je spustio glavu na sto praveći se da spava, a ujedno se pitajući ko ustaje u ovo doba noći i zašto. Kroz trepavice je vidio da je Adrijana Kros u poluprozirnoj ljubičastoj spavaćici sišla u dnevni boravak. Sirijusov stomak je poskočio od uzbuđenja. Bila je zgodnija nego što je zamišljao. Ali prije nego što stigao i pomisliti nešto drugo bio je odignut od kauča. Adrijana je sve osobe koje su zaspale u dnevnom boravku levitirala do spavaonica. Nakon što je svakog pokrila vratila se u dnevni boravak. Sirijus ju je krišom posmatrao. Šta ona to za ime Boga radi, pitao se. Adrijana je prionula na pisanje sastava. Kada je pred zoru završila magijom ih je poslala u torbe njihovih vlasnika. Sirijus je bio zaprepašten. Dobri duh Grifindorske kule je zapravo Adrijana Kros. Da li je to uopšte bilo moguće? Ona nikada nije uradila bilo šta ljubazno. Zašto bi godinama pisala zadaću svima u Grifindoru? To je sve bilo vrlo intrigantno. Ko je zapravo ta djevojka? Sirijus nije mogao dočekati da ostali banditi ustanu da im ispriča o sceni kojoj je prisustvovao. - Jesi li siguran da nisi halucinirao druže? – nepovjerljivo je začkiljio Džejms kada je čuo Sirijusovu priču – To ne zvuči kao nešto što bi Krosova uradila.

Džejms i Adrijana se nisu podnosili još od prvog dana kada ga je ignorisala na Kings Krosu. Ono što Džejms nije znao je to da ona nije smjela ni pogledati u njega u strahu od svog oca koji ju je upozorio da se sa Poterom ne smije družiti. - Pa ne znam baš? - razmišljao je Remus – Mislim da je nemoguće da jedna osoba bude potpuno zla. U svakom od nas ima dobrote samo je iskazujemo na različite načine. - Uf dosta sa filozofiranjem Mesečko. Krosova je pokvarena do srži. Roditelji su joj u krugu Voldemorovih najbližih saradnika, a rat samo što nije započeo. Kladim se da će i ona biti u prvim redovima. – rekao je Džejms i okrenuvši se Sirijusu dodao – Mislim da si je pomiješao sa nekim. - Čekaj večeras samnom pod ogrtačem u dnevnom boravku. Vidjećeš da sam u pravu. – iznervirano mu je odgovorio Sirijus Te večeri su zajedno čekali u zajedničkoj prostoriji Grifindorske kule da uhvate Adrijanu na djelu. Oko pola dva je sišla i scena od prethodne večeri se ponovila. Džejms je zamišljen otišao u krevet razmišljajući koja osoba je prava, Adrijana koju je upoznao kao dječak ili ova koju mrzi skoro cijela škola. Remus i Piter nisu bili zainteresovani za otkrivanje prave Adrijane ali su Sirijus i Džejms postali opsjednuti misterijom zvanom Adrijana Kros. Pratili su je kud god je išla ali umjesto da im postane jasnije kakva je ona osoba samo su postajali sve zbunjeniji. Jednom prilikom vidjeli su kako je krišom proklela Teodora Nota iz Sliterna nakon što je on maltretirao nekog Revenklovca, samo da bi malo kasnije do suza dovela jednu djevojku iz Haflpafa svojim zlobnim ponašanjem. Ona je bila tako kontradiktorna osoba. Crno i bijelo. Toplo i hladno. Zagonetka. Početkom oktobra desio se incident nakon kojeg ni Džejms ni Sirijus više nisu mogli Adrijanu smatrati bezosjećajnom jer su je na kratko vidjeli bez maske koju je uvijek nosila. Ipak i dalje nisu bili sigurni na čijoj će strani ona biti u nadolazećem ratu. Za vrijeme doručka u velikoj sali velika crnobijela sova je donijela pismo za Adrijanu. Sirijus ju je zainteresovano posmatrao. Do sada nije dobijala nikakva pisma. Adrijana je izgledala kao da joj je muka kada je ugledala da joj je sova donijela pismo, a postajala je sve zelenija u licu kako ga je čitala. Izneneda je skočila od stola i otrčala iz velike sale. Dio stola gdje je ona sjedila je bio zaleđen. Šta ju je to toliko uznemirilo da je izgubila kontrolu nad magijom. Džejms je gurnuo Sirijusa laktom: - Šta je to bilo? – pitao je zbunjeno. - Ne znam. Hajde da saznamo. Imaš li ogrtač? – odgovorio je Sirijus, a Džejms je klimnuo glavom i zajedno su požurili za Adrijanom dok je Remus odmahivao glavom. Dok su zajedno pretraživali gdje bi Adrijana mogla biti ugledali su neke uplašene gjevojke kako bježe iz wc-a na prvom spratu. Mrmljale su nešto o tome kako nije normalna i kako je danas strašnija nego obično. Bili su sigurni da one ne mogu govoriti o nikom drugom osim Adrijane. Navukli su nevidljivi ogrtač i ušunjali se u žensko kupatilo. Prizor je bio strašan. Adrijana je imala napad bijesa. Lupala je ogledala, umivaonike. Uništavala je sve što joj je došlo pod ruku. Kada je neka djevojka pošla da uđe u wc magijom ju je tako silovito izbacila da je jadnica odletjela nekoliko metara. Nakon toga je zaključala vrata da niko više ne uđe. Pošto je uništila skoro sve u kupatilu skupila se na podu i zaplakala. Jecaji su parali tišinu u kupatilu, a Sirijus i Džejms su se nelagodno pogledali. Nisu očekivali ovakvu scenu. Adrijana, koja je uvijek izgledala tako nezemaljski hladna, sada je ličila na ljudsko biće. Sirijus je mrzio kada cure plaču. To je za njega bilo tako dosadno, ali vidjevši je ovako slomljenu poželio je da je zagrli i utješi. Na šta on to misli, brzo je ukorio samog sebe. Ona je možda budući Smrtožder. Ne smije mu postati draga. Ali ako neko kao što je Adrijana Kros plače ovako neutješno onda za to sigurno ima veliki razlog. Pitao se o čemu je ono pismo koje je primila. Nakon nekog vremena Adrijana se smirila. Ustala je i napravila komplikovan zamah štapićem. Sve u kupatilu se popravilo i vratilo na svoje mjesto. Duboko je udahnula i pogledala se u ogledalo. Nije bila u svom najboljem izdanju. Kosa joj je bila u neredu, a oči crvene. Uz još jedan zamah štapića u momentu je izgledala kao da je izašla iz kozmetičkog salona. Niko ne bi ni posumnjao da je prije par trenutaka plakala. Nabacivši prezriv izraz lica kakav je uvijek imala ponosno je izašla iz kupatila kao da se ništa nije desilo. Sirijus i Džejms su skinuli nevidljivi ogrtač i izašli za njom. - Šta se upravo dogodilo? – bio je zblanut Džejms – Ko bi rekao da ta kučka ima osjećanja.

-

Mislio sam da si prestao da je mrziš kada si vidio da je ona u stvari dobri duh Grifindora. Mada bi tačnija definicija bila doba vila. Mislim ona izgleda kao vila zar ne. Sa tim krhkim malim tijelom i dugom kosom. Da ne spominjem da je nadprosječno lijepa. - Hej lakše malo sa tom Odom ljubavi.- zadirkivao ga je Džejms - Ja nisam – zamucao je Sirijus ali ga je Džejms prekinuo - Opusti se samo te zavitlavam. Ali ozbiljno ne možeš je odjednom početi smatrati dobrom. Sve to stoji da godinama radi zadaću Grifindorcima ali to ništa ne dokazuje. Ja ne mogu promijeniti mišljenje preko noći mada moram da priznam da se dvoumim oko nje. Ali ipak pogledaj samo njeno grozno ponašanje. Pogledaj samo ko su joj roditelji. - I moji roditelji su poput njenih, a ipak oboje smo završili u Grifindoru. Znaš pitam šta je bilo u onom pismu. – okrenuo je raspravu u drugom smjeru Sirijus - Možda bismo mogli zamoliti Evansovu da nam ga donese iz njihove spavaonice budući da mi ne možemo ući gore zbog tih ludih klizavih stepenica. –predložio je Džejms pun nade - Ne, ona je previše odgovorna da bi tako prekršila pravila. Šta misliš o Nikesusovoj. - Neee nema šansa. Ta tračara će sve ispričati cijeloj školi. – odbio je Džejms kategorično Dok su oni tako raspravljali o taktici idući prema Grifindorskoj kuli nabasali su na prizor podjednako neobičan i uznemirujući kao i onaj u kupatilu. Lucijus Melfoj je strastveno ljubio Adrijanu Kros u prolazu iza tapiserije. Sirijus se osjećao kao da mu je neko izvrnuo utrobu. Nije mu bilo jasno zašto mu je tako mučno da vidi par koji se ljubi. Na kraju krajeva to je bilo vrlo uobičajeno na Hogvortsu. Ali nije bilo uobičajeno da to bude Adrijana Kros. Počeo je vaditi štapić, ni sam ne znajući zašto je odjednom toliko bijesan. - Skloni to Blek. Nisi mi dorastao. – hladno je rekao Lucijus i sam vadeći štapić - Baš nemaš ukusa Melfoj. Od svih djevojaka si našao ledenu kraljicu. Kladim se da je kao mrtva riba u krevetu. – ispljunuo je Sirijus - Pravi se javio da priča o ukusu. Ja nikada ne bih ni pipnuo te prljave blatokrvne sa kojima si bio. Adrijana je čistokrvna iz ugledne porodice, a da ne spominjemo da je vjerovatno najzgodnija djevojka u školi. – rekao je Melfoj uz zloban smješak i otišao ostavivši Grifindorce da gledaju bijesno za njim. Adrijana je već bila otišla, Sirijus je bjesnio dok su išli u dnevni boravak: - Ta odvratna, dvolična vještica. Sve nas je prevarila svojim slatkim, nevinim ponašanjem. Bio si u pravu Rogonjo. Ona će definitivno biti u Smrtožderskim redovima. - Čovječe da te ne poznajem rekao bih da si ljubomoran. – vrtio je glavom Džejms - Ja. Ljubomoran. Nije nego. Prošavši kroz rupu na portretu zatekli su Pitera i Remusa kako se uzbzđeno došaptavaju. Sirijus se mrzovoljno zavalio u fotelju i mrmljao sebi u bradu nešto o izdaji. - Nikada nećete pogoditi šta se desilo. – rekli su Remus i Džejms istovremeno - Ti prvi. – rekao je Remus - Ne ti. - Ne ti. - TA PRLJAVA MALA VJEŠTICA IZLAZI SA LUCIJUSOM MELFOJEM.- povikao je Sirijus prekidajući njihovo nadglasavanje - A i vi ste saznali za to. – rekao je Piter - Kako to misliš i mi. Kako vi znate za to? – pitao je Džejms zbunjeno - Pa nakon što ste vas dvojica otčali kao ludi za Adrijanom nakon što je primila ono pismo pomislili smo da biste možda htjeli da saznate šta piše u njemu. – objašnjavao je Remus – Zbog toga smo zamolili Crvorepovu sestru da se ušunja u Adrijaninu spavaonicu i uzme pismo iz njenog kovčega. Pismo je od njenih roditelja i ... - Daj mi da vidim. – grubo ga je prekinuo Sirijus i zgarabio pismo od Remusa

Adrijana, Sa radošću te obavještavam da tvoja nesposobnost da postaneš asistent i sramna činjenica da si umjesto u Sliterin svrstana u Grifindor nije naštetila ugledu naše porodice. Moj dugogodišnji prijatelj Abraksas Melfoj i ja smo se složili da bi bilo vrlo poželjno ako bi se naše dvije porodice povezale. U skladu sa tim dogovorena je tvoja vjeridba sa Abraksasovim sinom Lucijusom. Vjeridba će se zvanično objaviti za Božićnom večerom na kojoj ćemo se svi okupiti. Upozoravam te da se ni u kom slučaju ne prijavljuješ za ostanak na Hogvortsu kao do sada jer ću lično doći po tebe. Nadam se da nisi zaboravila kako izgleda kada mi se suprostavljaš. Lucijus je sin za primjer i nadam se da ćeš usvojiti neke stvari od njega. Hoću da vas dvoje počnete izlaziti odmah po prijemu ovog pisma. To je poželjno da biste se bolje upoznali, a i nadam se da će on imati više uticaja na tebe jer ti očigledno ne obraćaš pažnju na ništa što ti majka i ja govorimo. Toni Kros Sirijus je nekoliko puta pročitao pismo i svaki put mu se činilo da sve lakše diše. On ne izlazi sa Melfojem po svojoj želji. Možda još ima šanse. Čekaj, šta? O čemu on to misli. - Užasno je zar ne? – rekao je Remus tiho – Govore o vjeridbi svoje kćerke kao da je to samo neki poslovni dogovor. Sirijus i Džejms su im ispričali o sceni u kupatilu i da su naletjeli na Adrijanu i Lucijusa u prolazu iza tapiserije. Banditi su se ponovo vratili na početak. I dalje nisu znali ništa sigurno o Adrijani Kros. Ali uprkos njenom arogantnom ponašanju počeli su sumnjati da je ona puno bolja osoba nego što to pokazuje. Nisu ni slutili da će im njena dobrota u dogledno vrijeme spasiti živote.

TREĆE POGLAVLJE – ADRIJANA POV

Adrijana je ležala sklupčana u svom krevetu sa baldahinom. Po drugi put danas neutješno je plakala. Kako su mogli tako nešto da joj urade. Ovo poniženje joj se činilo gore nego sve kletve kojima je bila izložena. Vjerena. Za Lucijusa Melfoja. Pa tek joj je petnaest godina. On se naravno nije bunio. Izvukao je premiju. Jedna od najpoželjnijih djevojaka u školi iz ugledne porodice mu je buduća vjerenica. Htjela je da vrišti, ali to naravno ne bi pomoglo. Dugo se tuširala vrelom vodom prije nego što je legla. Ali i dalje se osjećala prljavo. Ona nije htjela da joj prvi poljubac bude ovakav. Lucijus je bio iskusan i grub. Njegove ruke su istraživali njeno tijelo kao da je njegovo vlasništvo. Bila je zahvalna kada su Džejms i Sirijus naletjeli na njih. Da nije bilo tog prekida ona bi vjerovatno višteći pobjegla. Ali i dalje ju je progonio Sirijusov pogled. Nikada ranije je niko nije tako pogledao. Stresla se. To nije bio ugodan pogled. Sirijus ju je gledao sa mješavinom povrijeđenosti i bijesa, kao da mu je ubila nekog dragog. Zašto? Njih dvoje se nikada nisu dobro slagali, ali to je važilo za većinu učenika u školi. Zašto je onda izgledao toliko ljut na nju. Sa glavom koja je brujala od nerazjašnjenih pitanja Arijana je zaspala. To je bila velika greška. Probudila se oko tri, okupana hladnim znojem dok joj je srce ludo tuklo. Njena noćna mora se ponovila. Nemajući kud ustala je i pošla u dnevni boravak. Možda će joj čitanje pomoći da se smiri. Ali to jednostavno nije bio njen dan. Nije joj bilo suđeno da ima barem pet opuštajućih minuta. U dnevnom boravku je zatekla Sirijusa kako sa smješkom čita neko pismo. Prišavši bliže odmah je prepoznala aristokratski rukopis svog oca. To đubre. Kako se samo usuđuje da čita njenu poštu. I to sa tako zadovoljnim osmjehom. Vjerovatno smišlja kako će je mučiti sadržajem tog pisma. - Kako se samo usuđuješ ti odvratni, arogantni psu! – vrisnula je ne obraćajući pažnju na to što svi u Grifindorskoj kuli vjerovatno spavaju – To je moje pismo. Kako si ga uzeo? - Ja... Stani. Čekaj. Mogu da objasnim. – zamuckivao je Sirijus dok je Adrijana izvlačila štapić - Šta sam ti ja ikada uradila da me toliko mrziš? - Ne nije tako... Nije kao što izgleda. Stvarno. – smirivao ju je Sirijus bezuspješno

-

O ti prokleti... Furnunkulus! – povikala je Adrijana i dok su Sirijusu izbijali plikovi po cijelom tijelu, zgrabila je pismo i otrčala nazad u svoju spavaonicu ignorišući pospane Grifindorce koji su probuđeni njenom galamom sišli da vide šta se zbiva. Sutradan je prva ustala u nastojanju da izbjegne Sirijusa i ostalih. Sada kad je pročitao pismo i zna njenu tajnu sigorno će joj s tim zagorčavati život. Bio je vikend pa je odlučila da ode do biblioteke i tu se sakrije. Tu je provela skoro čitav dan. Bilo je skoro vrijeme za večeru. Udubila se u čitanje U potrazi za biti, knjigom koju im je profesor Flitvik zadao da pročitaju po slijedećeg puta, kada je osjetila da ju je neko potapšao po ramenu. Okrenula se i susrela se sa sivim očima Sirijusa Bleka na samo par centimetara od svog lica. Pocrvenivši kao bulka instinktivno je odskočila srušivši nekoliko knjiga se police. Iznenađenje je ubrzo ustupilo mjesto bijesu. - Šta ti dođavola... – započela je ali ju je Sirijus prekinuo - Samo sam želio da se izvinim. Ja... Ali Adrijana nije bila raspoložena za izgovore. Bijesno se okrenula, zgrabila svoje stvari i izaletila iz biblioteke. - Čekaj. Hoću da... - Ne želim da razgovaram sa tobom Blek – vikala je Adrijana dok je Sirijus trčao za njom - Ali ja... - Slušaj – ponovo ga je prekinula Adrijana – Gadiš mi se i ti i tvoje superiorno ponašanje. Čak ni Dambldor nema pravo da čita tuđu poštu, pa zašto si onda mislio da si ti iznad toga. Okrenuvši se na peti pošla je da siđe niz stepenice ali se onda osjetila vrlo slabo. Uhvatila se za ogradu. Vrtilo joj se u glavi. - Da li si dobro? – pitao je Sirijus zabrinutim glasom. Adrijana je pokušala da mu odgovori ali je izgubila ravnotežu i pala. Za trenutak je osjetila jak bol, a onda se sve zamračilo. A sada da čujem. Šta su Normalci? - Pitao je njen otac. Normalci su glupe životinje koje postoje samo da bi nam služili. – odgovorila je Adrijana ravnim glasom. To je bio dio redovne obuke. Krosovi su se veoma trudili da svojoj kćerki nametnu određeni način razmišljanja. Ona je naučila da je lakše složiti se, čak i ako to ne misliš, nego biti kažnjen. Da vidimo koliko ti se to urezalo u pamćenje. – rekla je njena majka otvorivši jedna vrata. Na podu je svezana ležala neka žena. – Hoću da mučiš ovu Normalku bolnom kletvom. Adrijana ju je izbezumljeno gledala. – Da li si ti normalna? To je protivzakonito. – Mračni gospodar će to uskoro legalizovati. – osmjehula joj se majka bez imalo topline. To je bio jeziv osmjeh. – Ne. Ja... Ne mogu. – promucala je Adrijana. – Ti beskorisna vještice. Sramoto moga mesa. – galamila je gospođa Kros. – Gledaj i uči. Krucio! Žena je vrištala. Uvijala se u zraku, a Adrijana ju je gledala kao hipnotisana. Njena mišije siva kosa se rasula na sve strane, a suze su joj se slivale niz lice otapajući maskaru. Crne fleke su joj se pojavile oko očiju. Lice joj je bilo crveno od plakanja i vrištanja. – Žačepi ti prljava Normalko. Avada Kedavra! – zaurlao je Adrijanin otac. Uz bljesak zelene svjetlosti i zvuk kao da je nešto protutnjalo pored njih žena se srušila na pod. Mrtva. Kosa joj se rasula na sve strane, a njene plave oči bile su prazne. I Adrijana je plakala. Vrištala. Otac ju zgađeno posmatrao. – Plačeš za Normalkom. Učasnut sam činjenicom da imam ovakvu kćerku. Valjda će te ovo naučiti ponašanju. Krucio!

ČETVRTO POGLAVLJE – SIRIJUS POV

-

Nema razloga za brigu gospodine Blek. – objašnjavala je madam Pomfri – Gospođica Kros je očigledno uzimala napitak za budnost previše često. Onesvjestila se od iscrpljenosti. Samo odmor će joj pomoći bolje od bilo koje čini ili napitka. Od pada niz stepenice je samo povrijedila članak i natukla rebra ali to sam već...

Monolog madam Pomfri je prekinuo Adrijanin vrisak. Sirijus je izbezumljeno potrčao ka njenom krevetu. Tresla se kao prut dok su joj se suze slivale niz lijepo lice. Izgledala je prestravljeno. - Hej sve je u redu. To je bio samo san. – rekao je nježno obuhvativši joj lice rukama i palčevima obrisavši suze. U tom trenutku je samo želio da je poljubi. Bilo mu je svejedno da li je Smrtožderka ili ne. Samo nije želio da je gleda ovako uplašenu. Ali Adrijana je pocrvenila i trgnula se kao da ju je opekao. - Ne trebaš mi ti da mi kažeš da je to bio san. Svjesna sam i sama toga, hvala lijepo. – odgovorila je u svom uobičajenom maniru ali je utisak pokvario glas koji je drhtao. – Madam Pomfri da li mogu da idem. - Ne, žao mi je dušice ali potrebno je da ostaneš preko noći da bih ti zaliječila zglob. Samo lezi i spavaj. Potrban ti je odmor. – odgovorila je madam Pomfri - Ali ja... Ne mogu... Mislim ponovo ću... – zamuckivala je Adrijana – Da li mi onda možete dati napitak za san bez snova. Ne osjećam se baš pospano. - O ne brini za to. Iscrpljena si. Sigurna sam da ćeš brzo zaspati, a i ne smijem da ti dam taj napitak jer u kombinaciji sa napitkom za budnost koji si uzimala čini otrovnu kombinaciju. - Da li mogu ostati ovdje tokom noći? – upitao je iznenada Sirijus - Ne... Šta... Da li si ti normalan? – pitala je zbunjeno Adrijana - Ona mora da se odmori. – odmahnula je glavom madam Pomfri - Siguran sam da vi znate najbolje. Ipak ste vi najbolji vidar kojeg sam u životu upoznao. – laskao je Sirijus - Ali svečano obećavam da neću smetati. Samo smatram da će Adrijani biti ugodnije spavati ako ne bude sama ovdje u bolničkom krilu. - Oh pa dobro onda ali ako čujem neku buku izbaciću vas gospodine Blek. – rekavši to okrenula se i otišla Sirijus se okrenuo ka Adrijani i nježno se osmjehnuo. Ona ga je napeto gledala. Sjeo je na kraj njenog kreveta i tiho rekao: - Uplašio sam se kada si pala niz stepenice i ostala nepomično ležati. Samo sam mislio da je naš poslednji razgovor bio svađa. Strašno mi je žao što sam čitao tvoje pismo. Jednostavno sam bio znatiželjan da vidim zašto si onako otrčala iz velike sale. Znam da to nije izgovor ali... Molim te oprosti. Znam da se nikada nismo slagali ali ne želim ni da se svađamo. Adrijana je bila ganuta ovim iskrenim izvinjenjem iako se svim sliama trudila da to ne pokaže. Okrenula je glavu i gledala u jednu tačku na zidu ne trepćući. Polako birajući riječi rekla je: - Već si se jednom izvinio. Tako da je u redu. Ne moraš ostajati ovdje cijelu noć. Nisam ljuta. Barem ne koliko sam bila. – dodala je. - Nisam zamolio madam Pomfri da ostanem ovdje da bi se izvinio. Maloprije si imala nećnu moru, zar ne? Zato si se probudila sa vriskom. – napravio je pauzu ali kada ona nije negirala tu tvrdnju, nastavio je – Moraš da spavaš. Možda će ti biti lakše ako je neko uz tebe. Probudiću te ako primjetim da loše sanjaš. - Ali onda ti nećeš spavati. – pobunila se Adrijana - Nisi ti jedina koja uzima napitak za budnost samo što sam ja malo obazriviji sa količinom. - Nisam očekivala da ću ikada čuti da si ti obazriv u bilo čemu gospodine nesmotreni Blek. – nasmješila se Adrijana Sirijus ju je zamišljeno posmatrao. Pa ona se zaista šalila. Bože bila je tako slatka. Ne razmišljući nagnuo se i ovlaš je poljubio. Kao da mu je struja prošla kroz čitavo tijelo. Šta mu to radi ova djevojka? Izlazio je sa mnogima ali nikada se nije ovako osjećao. To mora da je zbog misterije koja je obavija. Adrijana se trgla nazad iznenađeno i ponovo pocrvenila. - Šta to radiš? Ja sam vjerena. – rekla je promuklim glasom - Oboje znamo da to nije tvojom voljom. – odgovorio je Sirijus, a ona je ponovo planula - Pa nije bilo tvoje da to saznaš. – zagalamila je - Tiše ili će me madam Pomfri izbaciti. – umirivao ju je Sirijus - Baš me briga. - Izvini neće se ponoviti. – rekao je skrušeno Sirijus - Uf ti. – počela je Adrjana ali se zaustavila – Sa takvim glumačkim sposobnostima čudim se da skoro ikada budeš kažnjen. Dobro možeš ostati noćas ali ako bilo šta pokušaš prokleću te.

Sirijus je klimnuo glavom i zavukao se u krevet pored Adrijane obgrlivši je rukama. Kada je počela da se buni rekao joj je: - Pst. Spavaj. – i ona je naslonila glavu na njegova prsa i ubrzo zaspala. Sirijus ju je gledao kako spava. To je bilo jedino vrijeme kada je bio siguran da se ne pretvara. Nije izgledala uobraženo i hladno. Pred zoru se počela vrtiti sa bolnim izrazom lica ali on ju je samo čvršće zagrlio i ona se smirila. Mogao je tako još dugo da je gleda kako spava dok joj se kosa presijava na jutarnjem suncu ali u jedanaest sati je došla madam Pomfri sa jos jednom dozom napitka za zarastanje.

PETO POGLAVLJE – ADRIJANA POV

Adrijana Kros je konačno mirno spavala, sigurna u Sirijusovom zagrljaju. Osjetila je kako je lagano zove po imenu. Otvorila je oči. Prva stvar koju je ugledala bilo je njegovo lijepo lice kako se nadvija nad nju. Tamna kosa mu je padala oko lica savršeno ga uokvirujući. Duboko je udahnula ispravljajući se u krevetu. Srce joj lupalo trista na sat. Mora da se smiri. Ne smije sebi dozvoliti da on počne tako uticati na nju. On je ženskaroš, a onaj poljubac sinoć je to samo i dokazao. - Vrijeme je za tvoj lijek spavalice. – šapnuo joj je na uho, na šta je ona pocrvenila – I vrlo ste slatki gospođice Kros kada tako pocrvenite. Adrijana ga je gurnula sa kreveta i okrenula mu leđa. Bolje da što prije uspostavi distancu. Popila je gorak napitak koji joj je donijela madam Pomfri. Na vratima bolničkog krila je ugledala Lucijusa Melfoja. On ni po koju cijenu ne smije saznati da je Sirijus bio sa njom cijelu noć. - Hvala na brizi Blek ali ja sam dobro. Možes da ideš. – rekla je hladno, a Sirijus ju je zbunjeno pogledao pokušao nešto reći ali ga je presjekao glas Lucijusa Melfoja - Šta ti tražiš ovde Blek? – nadmeno ga je upitao - Ja bih tebi mogao postaviti isto pitanje? – ljutito je odgovorio Sirijus - Adrijana je moja djevojka i imam svako pravo da budem ovdje za razliku od tebe. - Ja sam taj koji ju je doveo ovdje. Imam pravo da provjerim kako je. – rekao je Sirijus izlazeći Iza Lucijusovih leđa je namignuo Adrijani i šeretski se osmjehnuo. Ona nije mogla a da ne prevrne očima na to njegovo dječije ponašanje. Lucijus se zadržao nekih deset minuta kod Adrijane. Deset vrlo neprijatnih minuta. Bio ljubomoran na Bleka i zabranio je Adrijani da sa njim ponovo razgovara. Zabranio. Adrijana nije mogla vjerovati svojim ušima kada je to rekao. Naređivao joj je kao da je ona njegovo vlasništvo. Obavjestio ju je da je slijedeći vikend posjeta Hogsmidu te da će ići zajedno. Nije je čak ni pitao. Samo joj je rekao. Njegovo naređivačko ponašanje joj je uništilo raspoloženje. Kada je poslije ručka otpuštena iz bolničkog krila bila je toliko nervozna da su joj ljudi bukvalno bježali s puta. Te večeri je, želeći da izbjegne što je moguće više ljudi, rano otišla na spavanje. Nije bila nešto naročito pospana jer se prošla noći dobro naspavala zahvaljujući Sirijusu. Zbog toga je ležala i čitala. Ali kada je konačno zaspala to je bilo kratkog vijeka. Ponovo se probudila vrišteći. Znajući da neće uskoro ponovo zaspati sišla je dnevni boravak. Ali i tamo ju je čekalo iznenađenje. Čekao ju je Sirijus. - Pitao sam se da li ćeš moći spavati. – rekao je – Želiš li da pričaš o tome šta te muči? - Ne tiče te se da li ja mogu spavati ili ne. Ostavi me na miru već jednom. – povikala je Adrijana iznervirano dok joj je srce ubrzano lupalo od samog pogleda na njega. Okrenula se nazad ka spavaonici ali ju je Sirijus uhvatio za ruku i zaustavio. - Hej šta je s tobom. Nisam mislio ništa loše. - Ne tiče me se šta si mislio ili bolje rečeno nisi mislio. Pomogao si mi jednom. Hvala. Ali to se neće ponoviti nikada više. Da li si me razumio? – vikala ponovo probudivši pola Grifindorske kule – Ti i ja nismo prijatelji Blek. Nikada nismo ni bili, a jedna noć to neće promijeniti, zato se ne ponašaj kao da me razumiješ. Rekavši otrgnula je ruku od iznenađenog Sirijusa i odmarširala u spavaonicu. Bože što joj je trebao ovaj ispad. Ali bolje da na vrijeme povuče oštru crtu. Svi će biti manje povrijeđeni ako se ovo nesuđeno prijateljstvo sasječe u korjenu. Ipak, dok je budna ležala u svom krevetu sa baldahinom, pitala se zašto je toliko muči to što je bila gruba maloprije. Ona je uvijek gruba prema svima, zašto bi Sirijus Blek bio izuzetak. Sirijus je očigledno bio i previše šokiran da bi joj bilo šta odgovorio.

Razmišljajući ležala je budna sve do jutra. Madam Pomfri ju je upozorila da najmanje mjesec dana ne smije uzimati napitak za budnost. Poslije samo tri dana bez spavanja Adrijana se već osjećala potpuno iscrpljeno. U četvrtak je čak uspjela dobiti kaznenu nastavu od profesorke MekGonagal jer je zaspala na času. Sirijus ju je nekoliko puta pokušao uhvatiti nasamo ali ga je ona uporno izbjegavala. On je na kraju odlučio da će je potpuno ignorisati. Očigledno je bio ljut na nju. Osjetila je ubod tuge kada je to shvatila ali tako je ipak bolje za sve.