Secanja Na Prabhupada

NAJVI[E TRANSCENDENTALNO ZADOVOLJSTVO

(izvodi iz knjige “Njegovim primerom-Snala`ljivost I mudrost A.C.Bhaktivedanta Swami Prabhupada” autora Gurudasa)

Nakon propasti pregovora oko Lak{mi Rani Kundj palate, Prabhupada je tra`io da otputujem sa njim u Vrindavan kako bi smo odlu~ili koji }e biti na{ slede}I korak u vezi osnivanja hrama tamo. Gospodin Saraf je Prabhupadi najavio mogu}nost doniranja jednog placa. Ja sam u ~ekao Prabhupada na aerodromu Palam u Nju Delhiju. Zamolio me je da uredim prevoz kolima do Vrindavana. Rekao je “Vrindavan nema veze sa kupovinom karte donde. To je stav, na~in da se prihvati specijalna milost svetog mesta.” Ja sam I ranije bio u Vrindavanu, ali ovoga puta Prabhupad nije samo organizovao putovanje tamo, ve} me je on sam sprovodio kroz “kapiju”. Pomislio sam : “Kada bih mogao da odaberem najvi{e transcendentalno zadovoljstvo, od svog bezgrani~nog mogu}eg izbora, ta najvi{a transcendentalna `elja bi bila biti sa Prabhupadom u Vrindavanu.” Naj~istiji bhakta I naj~istije mesto se sada kombinuju I moja transcendentalna `elja je ispunjena. Samos mo Tejivas I ja do~ekivali Prabhupada. Pa ipak, on je prihvatio na{ garland, sandalovinu I ru`inu vodocu sa tolikim odu{evljenjem da nas je potpuno o~arao. Voza~ “ambassador” kola je stigao. Prabhupada mi je predao svoju malu, belu torbicu u kojoj se nalazio na{ Pokret: va`ni papiri, bankovni ra~uni, validni izve{taji, pisma… Shyamasundar, koji je putovao sa njim, je otvorio vrata automobile I Prabhupada je skliznuo na prednje sedi{te polako I ritmi~no. Shyamasundar se smestio na zadnje sedi{te, a ja sam seo pored njega. Mahali smo pozdravljaju}I Tejiyasa I odjurili sa aerodrome na put za Ko{I Kalan I Agru. ~ekao sam da Prabhupada progovori, ali on ni{ta nije rekao. Shyamasundar I ja smo bili poput dva {kolarca, {apu}u}I vesti o bhaktama I aktivnostima {irom sveta. Govorili smo tihim, prigu{enim glasom kako ne bi smo uznemirili Prabhupada. Minuti su prolazili poput ~asova dok sam i{~ekivao transcendentalne re~I, neku instrukciju, neko saznanje, ali Prabhupada je ostao nem.

Zapravo, meni nije bilo potrebno priznanje. Ja sam bio njegov u~enik, a to je ina~e uvek bilo Prabhupadovo raspolo`enje, ta odlu~nost. ~ak je I ti{ina sa njim bila prijatna. Kad god bih do{ao u njegovu sobu, uvek bih ~ekao da Prabhupada uspostavi raspolo`enje. Nisam sam poku{avao da nametnem. Ako je Prabhupada `eleo {alu, ja sam se {alio, ako je `eleo da grdi, ja bih pognuo glavu sa `aljenjem, ako je `eleo da razgovaramo o poslovima, pri~ao sam o poslovima, ako je `eleo da razgovaramo o filozofiji, ja bih slu{ao a onda postavljao pitanja. “Nema pitanja?”, ponekad bi rekao “Onda mora da ve} zna{ sve odgovore.”Pa ipak, na putu ka Vrindavanu i{~ekivao sam neke uzvi{ene instrukcije, neke mudre poruke, {loku… bilo {ta… Dok je on samo opu{teno sedeo na prednjem sedi{tu. Na semaforu indijska verzija bajkera se dokotrljala do na{ih kola. Prabhupada je blago okrenuo glavu I rekao “Hare Kri{na”. Mlada osoba masne kose je odgovorila sa “Hare Kri{na” I po~ela uzbudjeno da govori ne{to na hindiju svojim prijateljima. Oni su mu promrmljali ne{to kao odgovor, I Prabhupadinom milo{}u transformisali se u Gandharve, prava nevina{ca koja su nam pru`ila kraljevsku pratnju na motorima nekoliko milja pre nego {to su ubrzali I nestali. Mi smo se jo{ uvek nadali nekoj Prabhupadovoj re~I dok je on samo tiho mantrao. Ve} smo napustili grad. Prabhupadov autoritativni glas, medno-hrapavi zvuk je prekinuo ti{inu. “Cement” rekao je. Sve {to sam do tada pro~itao u onim romanti~nim duhovnim knjigama o miri{ljavim svetim osobama I sadhuima koji ne rade ni{ta rasprslo se poput balon~i}a od sapunice. “Cement”, ponovio je, “Bi}e nam potrebno zaista mnogo cementa da sagradimo ne{to takvo.” Pokazao je na veliki vodotoranj koji se nalazio pored puta. “Trebalo bi da sagradimo jedan ovakav u Vrindavanu.” Nasmejao sam se. Prabhupada me je upravo pou~io jo{ jednoj lekciji o prakti~noj primeni devocije. -Gospodar ringa (Vrindavan, India)Milo{}u [rimati Radarani, bili smo na putu da zaklju~imo dogovor oko dobijanja par~eta zemlji{ta u Raman Retiju, iako su se jo{ neki nadmetali za tu istu parcelu. Prabhupada je istrajao, ~ak I kada su kraljevi I biznismeni prekr{ili obe}anja. Kada smo stigli u Vrindavan, njegove uvek sjajne o~I postale su jo{ sjajnije. Odseli smo u ku}I gospodina Sarafa, donatora zemlje u Raman Retiju. Postavili smo kamp na najvi{em spratu, koji se sastojao od {est malih soba sa strane I velike centralne prostorije. Prabhupada je uzeo

sobu u sredini, kao borbeni general. On je predosetio {ta }e se sutradan dogoditi. Prabhupadov godbrader Kri{na das Babaji se pojavio I oni su toplo pozdravili jedan drugog. Kri{na das Babaji je I bez obave{tenja znao kada je Prabhupada stigao u Vrindavan. Jo{ godbradera, zvani~nika I Gosvamija je do{lo da pozdravi Prabhupada, okupljeni na neki misteriozan na~in poput tihih `ivotinja koje se jedna po jedna pojavljuju iz dubine d`ungle. Prabhupada je rekao meni I Shyamasundari da pozovemo Gospodina Sarafa u njegovu sobu I tada smo dogovorili postavljanje kamena temeljca za Kri{na Balarama Hram. Izaslanik Shyam Devi koja je `elela to isto par~e zemlje na kome smo mi `eleli da gradimo, je ~ekao u drugoj sobi. On je bio u pratnji policije I penzionisanog ~lana parlamenta koga je poveo sa sobom. Nakon razgovora sa gospodinom Sarafom, Prabhupada je oti{ao da razgovara sa izaslanikom I kada ga je umirio, ubedio ga je da su Shyama Devini poku{aji da dodje do tog zemlji{ta uzaludni Oni su oti{li ba{ kada su dva Gosvamija, Madan Mohan I Gora}and zajedno do{li iz Rada Damodar hrama. I pored toga {to ih je delilo samo dvori{te, godinama nisu razgovarali jedan sa drugim. Gora}anda Goswamija, koji je jedva video, vodio je njegov sin Pan~u. Prabhupada se opet dosetio. On je do~ekao jednog Goswamija I smestio ga u sobu, a meni rekao da do~ekam drugog I smestim ga u drugu sobu. Onda smo oti{li I zavr{ili pripreme. U medjuvremenu Shyamasundar je zavr{io kona~ni ugovor za zemlji{te u Raman Retiju. Prabhupada je prelazio iz sobe u sobu I potpisao dva ugovora sa tri odvojene strane za samo dva minuta. Svako od njih je prihvatao Prabhupada kao svog saveznika. Jo{ godbradera I starih prijatelja je pristizalo. On ih je po~astio prasadamom u svojoj sobi. Bio je poput velikog vodje predstave u cirkusu, sa medvedom koji ple{e u jednom ringu, ta~ke na zategnutoj `ici u drugom, klovna u slede}em I lavova u poslednjem. Sve nas je op~inio. “Mo`ete kupiti kartu za Vrindavan, ali Bog se ne zadr`ava na Loi bazaru.” A.C.Bhaktivedanta Swami

SE]ANJA TAMAL KRI[NA GOSVAMIJA

Drage Vai{nave, molim vas prihvatite moje ponizno po{tovanje. Sva slava Srila Prabhupadu

Milo{}u Sri Nitai-Gour, Radhe-Shyam I Krsna-Balarama, I Njihovog najdra`eg sluge Srila Prabhupada, mi prisustvujemo 25-o godi{njici otvaranja na{eg hrama. U ~ast ovog dogadjaja, ja }u podeliti neka se}anja na dogadjaje koji su vodili do otvaranja hrama, u ~emu sam I ja, kao GBC za Indiju u periodu 1970-74, imao sre}u da u~estvujem. Kada smo prvi put do{li u Indiju 1970., Srila Prabhupada mi je rekao da ima `elju da uspostavi veliki centar u Indiji, u to vreme je mislio da to treba biti ili u Vrindavanu, ili Mayapuru, ili Bombayu, ali Krsna je `eleo da ispuni `elju Svog ~istog bhakte I dao mu je hramove na sva tri navedena mest. U Vrindavanu je predlo`io Madan Mohan Goswamiju iz Rada Damodar hrama da ISKCON unapredi hram u svakom pogledu ako se on I ostali koji tu zive slo`e. Iako nisu pristali, ovaj Gosvami nam je iznajmio sobu iznad Prabhupadovih li~nih prostorija, kako bi smo u njoj boravili.Na kraju Prabhupadu je donirana zemlja u Raman Retiju. Po{to me je anga`ovao na zapo~injanju gradnje na{e Lotosove zgrade u Mayapuru, Prabhupada je tra`io da dovedem jednog in`enjera iz Kalkute I zapo~nem izradu hrama u Vrindavanu. Iz na{eg prebivali{ta u Rada Damodar hramu svakodnevno smo odlazili u Raman Reti, usput izvode}I kirtan.Na kraju, da bi bili {to bli`I zemlji{tu, smestili smo se u novoizgradjene prostorije nasuprot dana{njem sporednom ulazu koji vodi do guest housa. Zemlja je o~i{}ena I potpisan ugovor sa Allah Baksom, lokalnim preduzima~em I pred sam po~etak radova, dobio sam instrukciju od Prabhupada da nastavim do Bombaya kako bih pomogao u razre{enju pravne zavrzlame koja nas je spre~avala da tamo sagradimo hram. Nakon nekog vremena, kada je izgradnja zapo~ela, Prabhupada nam je pisao da u Bombayu kolektiramo novac za izgradnju Guest Housa. Vide}ete mnogo plo~ica sa imenima donatora iz Bombaya na vratima soba u Guest Housu Bilo je mnogo zabava sa Prabhupadom u Vrindavanu tokom izgradnje I kasnije, ali nemam dovoljno prostora da o tome detalji{em. Tako da }u zaklju~iti sa Prabhupadovim uva`avanjem njegovog hrama u Vrindavanu. Jednog dana, tokom poslednjih meseci, Prabhupada me je podsetio na situaciju kada mi je rekao da ga vodim iz Los Andjelesa u Indiju 1970. Tokom nekih pote{ko}a sa kojima se Pokret tada susretao. Sada mi je otkrio {ta mu je tada bilo u umu. Rekao je da je oti{ao pred Bo`anstva Rukmini-Dvarkadish I rekao “Moj Gospode, Ti I samo Ti si me doveo ovde. Za{to me sada

udaljava{?” U to vreme nisam mogao da shvatim – Prabhupada je objasnioAli sada shvatam da me je Kri{na udaljavao iz tog predivnog hrama u Los Andjelesu samo da bi mi dao jedan koji je 100 puta bolji. Dakle, Prabhupada je toliko cenio Kri{na Balaram hram. Ovde I jedino ovde je `eleo da zavr{I svoje zabave na zemlji. Bombay je bio njegova kancelarija, Mayapur njegovo mesto obo`avanja, ali Vrindavan je bio njegov dom. On je jo{ uvek kod ku}e ovde `ele}I dobrodo{licu svima koji dodju da `ive sa njim ve~no. [rila Prabhupada Ki Jaya! [ri Kri{na Balarama Ki Jaya![ri Vrindavandhama Ki Jaya! Sluga sluge, Tamal Kri{na Goswami.

SE]ANJA RADAKUNDA DEVI DASI

Mnogo puta sam sanjala da celom svetu govorim koliko mi Srila Prabhupada zna~i- I koliko je toga za mene u~inio. Ali ne samo za mene, ve} za ~itav svet! Ne{to kao oti}I na vrh planine I vrisnuti da sada kada je Srila Prabhupada poslao mesec Gospodina Caitanye po ~itavom svetu, Kali Yuga nema {anse ni za slede}ih 10.000 godina! Slu{aju}I o ovom velikom otvaranju Krsna Balarama hrama, dobi}emo nagove{taj slave Njegove Bo`anske Milosti – Om Vi{nupada Paramahansa Parivradjaka~arya astotara sata Sri Srimad A.C.Bhaktivedanta Swami – Srila Prabhupada. O~igledno je da on nije bio iz ovog sveta. On je do{ao iz drugog sveta – poslat od strane Gospodina Kri{ne po nas. Srila Prabhupada je totalno transcendentalno ~udesan, genijalan, dinami~an, gigantski I za~udjuju}i! On je sve ono predivno – “simply wonderful”- oslobodjen tri gune materijalne prirode. Kako je sam osmislio ovaj Krsna Balarama Mandir je takodje jednostavno predivno. Ako mo`ete do da vizuelizujete – 1975. je- Krsna –Balarama hram je tek dovr{en te75. Gaura Purnima festival se tek zavr{io u Mayapuru I stotine bhakta iz ~itavog sveta se slilo ovde. Oni su u potpunoj ekstazi {to vide Vrindavanadham po prvi put! ~itava atmosfera je naelektrisana transcendentalnim uzbudjenjem! Ramnavmi! Dan pojave Gospodina Rame! A sada – dan pojave Sri Sri Krsna Balaram, Sri Sri Radha Shyamasundar, Lalita,

Visakha I Sri Sri Gaur Nitai! Najveca proslava otvaranja, toliko dugo i{~ekivana, upravo se de{ava! Starije I mladje bhakte jurcaju unaokolo daju}I sve od sebe kako bi potrebne stvari sakupili na vreme – neki donose drva za vatru, neki nose novu ode}u za Bo`anstva, neki donose mleko, vodu, jogurt, gi, med… za ogromni abi{ek, neki pripremaju stvari za yagyu, drugi donose ogromne vre}e povr}a, pirin~a, dala, bra{na….. za veliki annakut I podelu prasadama. Se}am se da sam stajala usred svega toga I razmi{ljala: “Ovo je duhovno nebo, bez izuzetka, svi jednostavno slu`e Kri{nu, misle o Kri{ni I vole Ga! Hvala ti, Srila Prabhupada {to si dozvolio da budem deo ovoga.” Stigli smo rano ujutru I oti{lid a vidimo Srila Prabhupada. On je mantrao na japi, tako bla`eno, o~iju duboko zatvorenih – delovalo je kao da mantra sa petoro usta ali `eli jo{ stotine. Tako je brzo mantrao! Delovalo je kao da je pomahnitao za Svetim imenom I svako je mogao da shvati da je za njega Sveto Ime “`ivot njegovog `ivota”. Dali smo Srila Prabhupadi “svami kapu” koju sam sa{ila za njega. On je odmah probao, ali mu ona nije odgovarala, pa ipak on je bio tako sretan zbog nje. Poput oca prepunog ljubavi, {to je on zapravo I bio, upitao je: “Da li ste uspeli da pronadjete gde da se smestite? Da li ste ~astili prasadam? Kako je tvoje zdravlje sada? Kako ti je }erka?” Tako ogromno srce! Kako je {irio svoju ljubav I zainteresovanost na ceo svet! Bila sam zapanjena. Svi lokalni babadji su takodje bili za~udjeni! ”Kako je Srila Prabhupada pro{irio Kri{na Bhakti PO CELOM SVETU za samo NEKOLIKO godina? To nije bilo mogu}e! Ovde se nalaze bhakte iz svih zemalja na svetu! Takvo propovedanje je mogu}e samo za Srimati Radharani ili samog Sri Caitanyu Mahaprabhua.” Babadji su zaklju~ili. Ali za nas, Srila Prabhupada je bio ~ak I vi{e! Moj mu` je preneo Srila Prabhupadu {ta ovi babadjiji za njega govore. Tada je nastavio: “Ali ti Srila Prabhupada, ti si uspe{niji I od Gospodina Caitanye, jer Gospodin Caitanya je propovedao samo u Indiji, a ti si onaj koji je propovedao po ~itavom svetu!” Sve vi{e I vi{e je slavio Srila Prabhupadovu veli~anstvenu slu`bu, ali ga je najednom Srila Prabhupada prekinuo. Zagrcnuv{I se, rekao je : “Previ{e pri~a{! Sri Caitanya Mahaprabhu mi je tako ljubazno poslao toliko divnih momaka I devojaka da mi pomognu da ispunim instrukciju svog Guru Maharaja.” Bio je tako ponizan. Srila Prabhupada je pozvao mnogo lokalnih brahmana da mantraju pranpratistha mantre, iako je rekao da je na{ Hari Nam Sankirtan dovoljan. Delovalo je kao da danima traje to njihovo mantranje monotonih mantra. Istovremeno, bhakte su odr`ale najneverovatniji, najbu~niji kirtan ple{u}I I ska~u}I u ekstazi. Annakut je spremljen tako da je vazduh bio ispunjen najdivnijim mirisom gija.

Pandal aran`man – sedenje po~asnih I ostalih gostiju, abhisheka stolovi za sva Bo`anstva, cvetne dekoracije, svetla, garlandi, podela prasadama – koliko miliona stvari se de{avalo! A kako je Prabhupada sve to organizovao u potpunosti I na vreme! A istovremeno potapaju}I sve u okean sre}e! Kao da je kru`io oko nas prskaju}I sva~ije srce devocijom. Re~eno mi je da napolju postavim {tand za prodaju knjiga I prodajem Prabhupadove knjige. U jednom trenutku Srila Prabhupada nas je posmatrao dok ih delimo. Nije ni{ta rekao, ali osetili smo da je jako zadovoljan. Bilo je ~udesno! Kona~no je do{ao I taj dan! Svi su jurcali unaokolo zavr{avaju}I pripreme. Hram je predivno izgledao u narastaju}em uzbudjenju. Kirtan koji su bhakte vodile postajao je sve bu~niji I bu~niji dok ekstaza nije bo~ela da klju~a – prelivaju}I se kroz ulazne kapije hrama I svi me{tani su pohrlili unutra. Pevanje se nastavilo I tokom programa, yagye, abhiseka… Kada su Bo`anstva izneta, odmah su zaokupila sva~ije srce! Neke bhakte su govorile: “Ovo je najlep{a Radharani koju sam ikada video!” , drugi su komentarisali sna`ne ruke Krsna Balarama! A neki su bili potpuno sludjeni sa Gaura-Nitai! Stotine litara mleka, gija I drugih stvari je prelivalo Njihova lotosova tela. Mi smo bili napolju dele}I knjige tokom ve}eg dela programa, ali mogli smo ~uti {koljke, zvona, gongove, mridange I karatale. Postajalo je sve ekstati~nije I bu~nije. Nismo mogli odoleti. Spakovali smo {tand sa knjigama I utr~ali unutra. Unutra je delovalo kao more bhakta od kojih su neki visili sa stubova, prozora, lukova, re{etki I izlivalo se kroz vrata… Svuda je vladala potpuna ekstaza, gore, dole, severno, ju`no, isto~no, zapadno……. Svuda! Kirtan je bio kakav nikad ranije nismo iskusili! U nekim kirtanima neke bhakte pevaju I ple{u a neke ne. Ali u ovom kirtanu niko nije izostavljen, svi su leteli, plakali, pevali kao {to nikada niko nije! Potpuno sigurno svi polubogovi – Gospodin Siva, Narada Muni, [ukadeva Gosvami, Gandharve – svi su bili prisutni! Nude}I prvi aroti Njihovim Bo`anstvima, Srila Prabhupada je postao preplavljen ekstati~nom ljubavlju. Njegove o~I I um su bili u potpunosti fiksirani na Krsna Balarama, suze su se slivale niz njegove obraze, a ruke su mu se tresle dok je nudio parafrenalije. Kada se aroti zavr{io on je iza{ao I podigav{I ruke visoko po~eo da ska~e u velikom odu{evljenju! Bhakte, videv{I njega kako ple{e, postajali su totalno sludjeni ekstazom, pla~u}I, smeju}I se, ska~u}I, znoje}I se, pevaju}I I ple{u}I kao nikada u svojim `ivotima! Delovalo je kao da se okean transcendentalnog zanosa ekspandirao iz Srila Prabhupadovog srca I poput ciklona pro{irio kroz ~itav hram ili ~ak prodro {irom univerzuma! Kirtan se nastavljao I nastavljao – Jaya Krsna Balaram! Jaya Radhe Shyam!Jaya Gaura Nitai! Jaya Prabhupada! Svi su se kasnije slo`ili da nikada nisu iskusili takav kirtan. Onda su gosti dr`ali govore. Jedan je, se}am se, govorio vrlo pozitivno o Srila Prabhupadu. Rekao je da bi Srila Prabhupadovo srce prokrvarilo ako bi

~uo da ljudi {irom sveta pate. Srila Prabhupada bi se pitao kako oni mogu biti spa{eni od pakla koji ih ~eka nakon smrti. “Njegovo saose}ajno srce je odvelo Bhaktivedanta Svamija na Zapad I tako sve vas dovelo danas ovde. Ovde u Vrindavanu mi nemamo strance – tek danas ih prvi put vidimo I to u tolikom broju I toliko razli~itih nacija. Mi smo du`nici Njegove Bo`anske Milosti jer je ~itavom svetu pokazao slave Indije. Gledaju}I ovaj predivni Krsna Balarama Mandir I sve ove sretne bhakte… ovo je najsre}niji dan u mom `ivotu! Molimo se Gospodu da ne odvodi Bhaktivedanta Swamija nazad na Krsna loku, ve} da on ostane ve~no na ovoj planeti radi dobrobiti celog sveta!”. Mnogi su govorili. Srila Prabhupada je govorio rekav{I vrlo jednostavno da je bezuzro~na milost Svevi{njeg Gospodina da su se pojavili tako ljubazno pred nama danas. Mogao je pru`iti so~nu diskusiju ispunjenu Radha bhavom, jer je on definitivno bio maha bhagavata I ku{ao najvi{I nivo preme. Ali nije. On nije davao takve javne lekcije jer ni njegov guru maharaja ni Caitanya Mahaprabhu nisu davali takve lekcije. Kada je Gospodin Caitanya bio sa u~enjacima, On je diskutovao o filozofiji Bhagavad Gite, kada se radilo o vrlo naprednim bhaktama poput Ramananda Raye, On je govorio o Krsna lili, a kada je propovedao masama, organizovao bi ekstati~ni sankirtan u Jagannatha Puriju svako ve~e po ~etiri sata. Gospodin Caitanya je igrao ulogu bhakte acarye – onoga koji postavlja primer koji svako treba slediti. On je dao metod propovedanja koji je Srila Prabhupada striktno sledio I koji bi I ostali trebali slediti. Srila Prabhupada je toliko dao svetu I jo{ uvek daje kroz svoje knjige. U njegovim knjigama on svima daruje bhakti lata biju, koja sve sadr`I – sambandhu, abhideyu I prayojanu, kao {to seme sadr`I ~itavo drvo, I njegove cvetove I plodove. Na svakome od nas je da zalivamo to seme slu{aju}I I mantraju}i. Srila Prabhupada je definitivno jo{ uvek `iv. “Pogre{no tuma~I onaj ko ka`e da vai{nava umire, jer oni jo{ obitavaju u zvuku. Vai{nava umire da bi `iveo I `ive}I {iri Sveto Ime.” Srila Prabhupada se uvek pojavljuje ljudima u snovima, govore}I im da mantraju I sl. Srila Prabhupada je tu ne samo za svoje direktne u~enike, nego za sve. On je govorio da je deda jo{ milostiviji prema svojim unucima. Tako da njegove bhakte unuci mogu o~ekivati jo{ vi{e milosti od Srila Prabhupada nego njegovi u~enici! Hajde da svi poka`emo svoju zahvalnost Srila Prabhupadu tako {to }emo saradjuju}I pogurati ISKCON. On je milostivo prosuo svoju krv kako bi sve ovo po~eo zbog nas. Kako mu se mo`emo odu`iti? On je nama dao tako mnogo – svoje knjige, Sri Vrindavan Dham, Sveto Ime, Krsna Prasad, Jamunu, Gaura Nitai, Radhe Shyam, Krsna Balaram… Ja nikada ne bih ~ula za Vrindavan da Srila Prabhupada nije do{ao u Sjedinjene Dr`ave I rekao nam. I{la sam u Indiju u potrazi za Bogom ili smislom – ali nisam ~ak ni znala {ta zapravo tra`im I vratila sam se u Njujork veoma tu`na I razo~arana. Jedino zahvaljuju}I Srila

Prabhupadu I njegovim knjigama ja sam danas ovde u Vrindavani I mantram Hare Krsna maha mantru. Jednom nam je Srila Prabhupada govorio o svom bolu koji je pretrpeo poku{avaju}I da propoveda – o vremenu kada ga je bik povredio, o sr~anim udarima na brodu dok je plovio ka SAD, bez novca I pomo}i…Rekao je: “Nisam se osvrtao levo ni desno – Pro{ao sam pravo kroz vatre pakla kako bih do{ao po vas.” To je samo Prabhupadova milost, jer mu je toliko stalo da prodje kroz sve te patnje samo da bi do nas do{ao. Molimo se da mu se na neki na~in mo`emo odu`iti ponizno slede}I njegove instrukcije I propovedaju}I kako bi smo ga zadovoljili. Nije mogu}e odu`iti mu se, ali ako Ga zadovoljimo, sigurno }e nam jednog dana ljubazno otkriti svoju ~istu Krsna premu. Ne postoje materijalisti~ki opisi ili kalkulacije koliko je on u~inio za svet, pa ipak mi moramo poku{ati da celom univerzumu ka`emo za njegova veli~anstvena dela. U pro{losti nisu postojale knjige, slike, kasete, video snimci… gurua. Sada kada je Srila Prabhupada omogu}io da imamo njegovo prisustvo u svim ovim oblicima – hajde da svi iskoristimo ovaj ogromni okean nektara.

SE]ANJA DHANANJAYA DASA

Kada sam ~uo da je Srila Prabhupada spomenuo Colombo, nadao sam se da to mo`e poslu`iti kao uvod da zatra`im njegovu dozvolu da odem tamo I otvorim hram. Ali Srila Prabhupada je onda spomenuo Bengali poslovicu da svako ko zakora~I na tlo Lanke postaje Ravana, {to je zapravo zna~ilo da je ta zemlja jo{ uvek veoma mnogo pod uticajem Ravaninog zlodela. “Uh, uh”, pomislio sam “ovo mo`da ipak nije pravi trenutak da mu uputim moju poniznu molbu.” Postao sam veoma uznemiren, razmi{ljaju}i: “[ta ako me Prabhupada upita, {ta ja zapravo ovde tra`im?” Nastala je duga pauza, a onda se Prabhupada okrenuo prema meni I rekao mi veoma ~vrsto: “Tako, `elim da ti bude{ temple president u Vrindavanu. Svi u sobi, osim mene, su uzviknuli: “Jaya!” “Dakle, da li se sla`e{?” Srila Prabhupada me je upitao. “Da, Srila Prabhupada!” “O.k. Mislim da immo kvorum GBC-ja prisutan ovde. Treba da napravimo tu rezoluciju.” Srila Prabhupada je ispod stola izvukao sve{~icu I po~eo da zapisuje da je odr`an sastanak, koji su ~lanovi GBC-ja prisutni I da je doneto re{enje da Dhananjaya das postane temple president u Vrindavanu.

Nakon {to je potpisao, Srila Prabhupada je dodao sve{~icu kako bi I svi ostali mogli da potpi{u. Onda je Srila Prabhupada zatra`io od ~lanova GBC-ja da izadju I kada smo ostali sami upitao me da li mi ovakav aran`man odgovara, ili bih mo`da vi{e voleo da ostanem u Mayapuru I tamo slu`im. Bio sam veoma iznenadjen koliko je brzo odluka doneta I da su starije bhakte to podr`ale. Naravno, ose}ao sam se I duboko po~astvovanim. Odgovorio sam da `elim da uradim ono {to Srila Prabhupada `eli. Onda me je upitao gde se nalazi moja `ena. Ona je jo{ uvek bila u Bhaktivedanta Manoru u Engleskoj. Srila Prabhupada mi je rekao da I ona mora do}I u Indiju {to pre je to mogu}e, I da gde god `ena `ivi, mu` }e sigurno tamo oti}I, a on je `eleo da bude siguran da se ja ne}u vratiti u Englesku. Takodje mi je rekao da je Harikes trenutno u Vrindavanu I da sebe smatra temple presidentom. Po{to bi mogao da postane uznemiren kada ~uje da sam ja postao zvani~ni temple president, Srila Prabhupada mi je rekao da nikome ne ka`em za donetu odluku ve} da radim sa Pranavom, bhaktom iz Indije, da zajedni~ki potra`imo zemlju sa pija}om vodom, koja bi odgovarala za gajenje sto~ne hrane, nedaleko od Krsna Balarama hrama.Zemlji{te koje je Pranav na{ao na tr`i{tu je imalo samo slanu vodu I Harikes me je zbunjeno gledao, tako nakon {to sam izvestio Srila Prabhupada, rekao sam mu da }u se pridru`iti Tejyasu u Delhiju kako bih nau~io vi{e o organizovanju Do`ivotnih ~lanova, I ostao sam tamo dok me Srila Prabhupada nije pozvao da dodjem na Gour Purnima festival. Kada su saznali da je Srila Prabhupada odredio grihastu za temple presidenta u Vrindavanu, neki sannyasiji su insistirali da taj posao treba da obavlja sannyasi. Srila Prabhupada je napravio kompromis I postavio Akshayananda Swamija za temple presidenta, ali sa instrukcijom da stalno putuje I propoveda u Uttar Pradeshu I Rajasthanu, a ja sam postao “unutra{nji” temple president koji }e se baviti menadziranjem svakodnevnih poslova svih hramskih odeljenja – Bozanstva, Gesthaus, Restoran, brahmacary asram, lokalno propovedanje, hramski program…… I pored najboljih namera Saurabha, na{eg holandskog bhakte arhitekte, zidanje u Vrindavanu jo{ nije bilo gotovo kada smo se vratili sa Gour Purnima festival. Srila Prabhupada je odredio da Ramnavani bude krajnji rok. Pozivnice su od{tampane I poslate sa dogovorenim dolaskom Dr. Channa Reddyja, guvernera Uttar Pradesha, kao glavnog po~asnog gosta. Srila Prabhupada mi je dao instrukciju da ne napu{tam Dr.Reddyja tokom otvaranja I da se postaram da on u svakom trenutku bude zbrinut. Sva Bo`anstva su dr`ana u sobi u Srila Prabhupadovoj ku}i. Svi su znali da }e hram biti nazvan po Krsna Balaramu, ali Radha Krsna Bo`anstvima jo{ nije dato ime. Kada sam predlo`io Srila Prabhupadu da Njihova Bo`anstva budu nazvana Radha Shyamasundar, Srila Prabhupada je klimnuo glavom u znak odobravanja. .