PRIRUCCNIK NOVINSKE AGENCIJE BETA = Uvod Svrha ovog Prirucnika je visestruka: on je namenjen novinarima i urednicima koji u Betu dolaze iz drugih redakcija/medija i nemaju iskustva u agencijskom novinarstvu ili je Beta njihova prva radna sredina. Prirucnik ce im omoguciti da relativno brzo dobiju opstu sliku o agenciji, radu u tom mediju, pravilima koja vazze u ovom poslu, proizvodima agencije, redakcijama, rubrikama, medjusobnom odnosu pojedinih delova agencije... Novinarima i urednicima koji su vec u agenciji, standardi uspostavljeni u Betinom prirucniku olaksace i ubrzace rad, i otkloniti dileme koje se svakodnevno pojavljuju u poslu. Ocekivani rezultat dosledne primene Betinih standarda i drugih pravila agencijskog rada je kvalitetniji konacni proizvod koji pouzdanije i brže nalazi mesto u medijima. U prirucniku su takodje razradjeni razliciti standardi (novinarski, tehnicki, jezicki), skup profesionalnih pravila, koje mora da ispuni svaki tekst u Beti da bi bio emitovan. Novinari i urednici su duzzni da se ponassaju po tim standardima. Novinska agencija Za razliku od drugih medija, novinska agencija se ne obraca krajnjem korisniku tj. slusaocu, gledaocu ili citaocu - glavni korisnici njenih proizvoda su mediji, elektronski i stampani. Servise novinske agencije ("tiker") koriste i strani novinari, vladine ustanove/agencije, politicke partije, NVO kao i svi za ciju je delatnost neophodno da budu u toku sa dnevnim zbivanjima u politici, ekonomiji, kulturi, sportu. Zadatak agencije je da brzo, tacno i nepristrasno izvestava o nekom dogadjaju/drustvenom procesu koji su od javnog interesa. Velike svetske agencije (Reuters, AFP, AP, Xsihua, Itar-Tass) ali i manje, nacionalne novinske agencije imaju, u celini gledano, dve grupe servisa: generalni (ili opsti, namenjen velikom broju domacih ili stranih korisnika i koji obuhvata razlicite vrste dogadaja od nacionalnog, regionalnog ili sireg znacaja) i posebne servise za medije koji prate dogadaje samo u pojedinim oblastima (ekonomija, vojska, kultura, medicina, zabava, berze, sport, nauka...). GLAVNE SVETSKE NOVINSKE AGENCIJE Novinske agencije sa kojima saradjuje BETA: Agence France-Presse (AFP) - agenciju je 1835. godine osnovao Charles-Louis Havas i tada se zvala Agence Havas. Prethodno, Havas je 1832. godine postavio osnove za rad svoje agencije koja je prevodila pisanje strane stampe. Sediste agencije je u Parizu. Reuters - Osnivac je Paul Julius Reuter, nemacki Jevrejin. On je najpre za prenos poruka izmedju Brisela i Ahena koristio golube-pismonose, a razvoj telegrafa mu je omogucio da dve godine kasnije - 1851. godine osnuje agenciju i pocne da prenosi berzanske kvote (izvestaje) izmedju Pariza i Londona pomocu novog podmorskog kabla Dover-Kale. Sediste Rojtersa je u Londonu. AP (Associated Press) je americka novinska agencija cije je sediste u Njujorku. Dogovor o osnivanju agencije koja ce distribuirati medjunarodne vesti postignut je 1848. godine na sastanku 10 njujorskih izdavaca listova. Prva vest iz Evrope stigla je putem transokeanskog kabla 1858. godine.
HINA (Hrvatska izvjestajna novinska agencija) hrvatska novinska agencija, pocela je da radi 18. avgusta 1990. godine. Osnivac je Republika Hrvatska. Krajem 2001. godine Hina je iz drzzavne transformisana u javnu ustanovu, a cilj je da postane "javni servis". STA (Slovenska tiskovna agencija) novinska agencija Republike Slovenije. Osnovana je 20. juna 1991. godine, nekoliko dana pre nego sto je Slovenija proglasila nezavisnost. MAKFAX Makedonska nezavisna novinska agencija. ONASA Nezavisna I PRIVATNA novinska agencija agencija sa sedistem u Sarajevu osnovana je aprila 1994. godine u okviru lista "Oslobodenje", a kasnije su sva prava vlasnisstva preneta na jednog novinara. ATA (Agjencia Telegrafike Shqiptare) je DRZZAVNA albanska novinska agencija, osnovana 1912. godine. BETA je saradivala sa vise agencija u državama nastalih posle raspada SFRJ, medu kojima su STINA (nezavisna novinska agencija sa sedistem u Splitu), SRNA novinska agencija Republike Srpske, MontenaFax .... NOVINSKA AGENCIJA BETA: BRZO, TACNO, NEPRISTRASNO BETA je osnovana 1992. godine, a osnivaci su: Radomir Diklic, Ljubica Markovic, Dorde Zorkic, Dragan Janjic, Julija Bogoeva, Dusan Reljic, Aleksandar Nenadovic i Stevan Niksic. Agencija je kao nezavisna, privatna i regionalna pocela da radi 4. maja 1994. godine. (Sediste BETE je u Beogradu, Kralja Milana 4.) Uredivacki koncept Agencije cvrsto je zasnovan na relevantnim domacim i medjunarodnim dokumentima o slobodi izrazzavanja, pravu na javnu rec i slobodnom novinarstvu, medju kojima su NAJVAZZNIJE Evropska konvencija o ljudskim pravima sa protokolima (koju je u Rimu 4. novembra 1950. godine usvojio Savet Evrope) i Deklaracija o principima postupanja novinara (usvojena na Drugom zasedanju Svetskog kongresa Medunarodne federacije novinara IFJ, aprila 1954, sa amandmanima od juna 1986.). Clan 10 Sloboda izrazzavanja 1. Svako ima pravo na slobodu izrazzavanja. Ovo pravo ukljucuje slobodu misljenja i slobodu ? rimanja i prenosenja informacija i ideja, bez mijesanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj clan ne sprecava države da zahtijevaju dozvole za rad od radio, televizijskih i filmskih kompanija (Evropska konvencija o ljudskim pravima) "Prva i najvažnija obaveza novinara jeste da postuje istinu i pravo javnosti da zna istinu. Ispunjavajuci tu obavezu, novinar ce uvek braniti principe slobode postenog prikupljanja i objavljivanja vesti, i prava na korektan komentar i kritiku." (Deklaracija IFJ o principima postupanja novinara) Prvu vest BETA je emitovala 7. maja 1994. godine iz Vranja. SHEMA
AGENCIJSKO NOVINARSTVO Rad u novinskoj agenciji/agencijsko novinarstvo ima dosta dodirnih tacaka sa radom u elektronskim i stampanim medijima, ali se i razlikuje u jednoj znacajnoj stvari - to je nacin na koji se sagledava i obradjuje neki dogadaj, pojava ili trend. Dok je za radio i tv stanice ili listove/nedeljnike komentarisanje pojedinih dogadaja ili pojava ili zastupanje odredenih opcija "dopussteno" i oduvek spada u praksu, naroccito sstampanih medija, jedno od osnovnih pravila agencijskog rada je izvesstavanje (bilo u kojoj formi) zasnovano na ccinjenicama i bez ikakvog komentara, dakle, nepristrasno. Novinska agencija obezbedjuje kompletnu, preglednu i jasnu informaciju o nekom dogadaju, ideji ili misljenju, ali ne i autorski komentar toga. Komentar strucnjaka ili ucesnika dogadaja smatra se delom kompletne informacije o dogadaju, ideji ili misljenju. AGENCIJSKA VEST - Postoje pravila koja kazuju kako treba vest da bude napisana, odnosno pripremljena. Najpoznatije pravilo koje je usslo u sve udzzbenike novinarstva je pravilo "pet duplih v", odnosno "five W", koje podrazumeva da je vest kompletna tek kada pruzza odgovor na sledechih pet pitanja. 1. Ko (who) 2. SSta (what) 3. Zassto (why) 4. Gde (where) 5. Kada (when) - Ponekad se toj listi od pet W dodaje i jedno H, a to je kako (how). - Primer: Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odluccio je vecceras u Njujorku da ukine embargo na isporuku naoruzzanja zemljama bivsse Jugoslavije. Odluka je donesena posle potpisivanja sporazuma o kontroli naoruzzanja na podruccju bivsse Jugoslavije, prossle sedmice u Firenci Idealno saccinjena, agencijska vest je univerzalna, odnosno jasna i razumljiva kako lokalnom ccitaocu, tako i onome koji se nalazi hiljadama kilometara daleko. Novinari i urednici, zbog razliccitih razloga, a najccessche nedostatka vremena, nisu u stanju da posstuju taj princip "univerzalnosti". U tom sluccaju autor treba da nastoji da se sa raspolozzivim podacima ssto visse priblizzi tom cilju. Primer: ako se prenosi vest da che gradske vlasti Beograda odvojiti sredstva za borbu protiv AIDS-a, u toj informaciji MORA da se nadje i podatak o tome koliko je obolelih od te bolesti u Beogradu, iako to na skupu gde je to saopssteno nije recceno. Specificcnosti agencijske vesti su slag (odrednica koja u susstinskim crtama ukazuje o cemu se radi u vesti), naslov (blizze fokusira temu), lid (udarni deo vesti, prvi pasus koji se mozze koristiti kao kratka vest), bekgraund (objasnjava pozadinu dogadjaja). Vesti koje agencija emituje treba da budu aktuelne, jasne, kompletne, razumljive, precizne. Pre svega, one moraju da budu taccne. Precizna i svuda vazzecha definicija vesti ne postoji. Ono ssto je za jednu lokalnu sredinu vest, nije vest vech 50 kilometara dalje. Ali postoje neka opssta pravila na osnovu kojih se mozze rechi ssta vest treba da sadrzzi kako bi zasluzzila taj naziv.
BLAGOVREMENOST I BRZINA su pojmovi koji se ccesto poklapaju, ali postoje situacije kada che vest iz objektivnih razloga kasniti, ali che biti blagovremena (niko je pre toga nije objavio, na primer). Brzina je jedan od kljuccnih pojmova koji se vezuje za pojam agencije, ali ne treba tezziti brzini na usstrb drugih vazznih odrednica: taccnosti, pouzdanosti, preciznosti. Na blagovremenost mogu uticati: a. NACCIN SLANJA VESTI Dopisnici vesti ssalju u elektronskoj formi, mejlom ili direktnim unossenjem u obrazac na internetu na koji ulaze pomochu ssifre. vest se mozze slati faksom u sluccaju kada ne postoje drugi naccini prosledjivanja redakciji. Diktiraju se samo hitne vesti ili vesti sa terena, gde ne postoji moguchnost elektronskog slanja. Diktiraju se i kratke verzije sa bitnih dogadjaja. b. VRSTA I SADRZZAJ INFORMACIJE Prenos informacija je daleko najbrzzi kada je tekst podeljen na flesseve i vesti. Zato, u sluccajevima kada je vest izuzetno vazzna ili hitna, emituje se prvo fless a potom kratka verzija, da bi se kasnije emitovala kompletna vest. Prosseccna DUZZINA vesti treba da bude oko 35 redova, ali propisana ograniccenja u pogledu duzzine ne postoje. U principu, treba izbegavati da vest bude duzza od 70 redova. Vest mora da bude TACCNA I PRECIZNA. Taccna – znacci da ne sme sadrzzati materijalne gresske – a precizna da mora sadrzzati sve relevantne podatke i ne sme ostaviti korisnika u nedoumici. Novinar mora proveriti svaki podatak iznesen u vesti. NETACCNOSTI u imenima, pojmovima, datumima ili bilo kojoj ccinjenici oduzimaju kredibilitet i stvaraju zbrku u javnosti.Ako u vesti neki bitan podatak ili detalj nedostaje iz objektivnih razloga (nije dostupan), to u njoj mora da bude napisano. Vest mora da bude ISCRPNA. Onaj koji je ccuje ili proccita ne sme da bude uskrachen u podacima, postavljajuchi pitanja na koja nema odgovora. Zbog toga treba pribaviti objassnjenja ili podsechanja na sve dogadjaje koji su elementi te vesti, ccak i ako su se desili veoma davno. To je ono ssto se naziva BACKGROUND. Ono ssto je za autora occigledno, nije uvek jasno i korisniku, odnosno ccitaocu, koji mozze da se nalazi hiljadama kilometara daleko od mesta dogadjaja i koji je o pozadini zbivanja sasvim neobavessten. BEKGRAUND (engl. background) objasnjava pozadinu dogadaja o kome se izvestava i smesta dogadaj u odredeni (politicki, siri drustveni, kulturni ili neki drugi) kontekst, podsechajuchi, istovremeno, na isti ili sliccan dogadjaj/pojavu itd, ukoliko je potrebno. Izbor elemenata za bekgraund je veoma vazzan deo posla i tome se pristupa pazzljivo, jer bekgraund obogachuje vest i omoguchuje celovit uvid u temu. Ne sme se insistirati na bekgraundu od nekoliko pasusa koji che se lepiti na vest. Bekgraund treba sazzeti u jedan pasus ili, ssto je nekada uputnije, bekgraund provuchi kroz vest. Lica i mesta koja se navode u vesti treba da uvek budu identifikovana i treba precizirati gde se nalazi glavni lik. Izuzetak su sluccajevi gde se zbog presumpcije nevinosti ili zasstite maloletnika ili zzrtve ne navode puna imena. Kada je recc o javnim liccnostima, u vesti je neophodno navesti puno ime, prezime, titulu, funkciju ili ccin. Godine ljudi se unose u tekst, a nacionalnost aktera vesti se navodi iskljuccivo u sluccaju koji je relevantan, o ccemu se po pravilu prosudjuje od sluccaja do sluccaja, ali uvek sa pazznjom da se objavljivanjem takvog podatka ne sugerisse odgovornost, krivica itd. POUZDANOST - Svaka vest, posebno ona u kojoj je izvor anoniman, odnosno poznat novinaru/redakciji mora biti pouzdana. Ne sme se tezziti ekskluzivnosti na usstrb pouzdanosti. Ovo vazzi i kada se prenose izjave ili saopsstenja - uvek treba voditi raccuna o pouzdanosti. Svaki podatak, ccak i ako je iznet na konferenciji za novinare ili je izrekao zvanicnik, a ako je sumnjiv ili zvucci neuverljivo, mora biti proveren. Ako sumnjamo u recci govornika, a ne mozzemo da ih proverimo, treba se ograditi citatom ili navodjenjem "kako tvrdi" i sliccno. Nije
posao agencije da dokazuje da govornik ne govori istinu, ali cilj novinara je da ponudi sve ccinjenice. Ako postoji kontradikcija, novinar treba da poredja ccinjenice na naccin koji che omoguchiti korisnicima da sami izvlacce moguche zakljuccke. primer: Ako ministar napravi lapsus i kazze da je budzzet za ovu godinu 848 umesto 484 milijarde (podrazumeva se da od ranije znamo da je budzzet 484), u izvesstaj chemo staviti 484. AKo, medjutim, kazze da je, kada je on izabran, proseccna plata bila 100 evra, a mi znamo da je bila 200 evra, stavichemo da on tvrdi da je bila 100 evra. Da bi nessto uopsste postalo vest, mora da zadovolji neke principe: vazznost, aktuelnost, i/ili ljudski interes (tema mora da bude poznata i zanimljiva potencijalnim korisnicima) i/ili neobiccnost (ccak i ako je nepoznato, biche zanimljivo ako je neobiccno - primer: izbori za gradonaccelnika nekog mesta u Brazilu nisu vest u Srbiji, ali je vest ako kandidati obilaze amazonska plemena koja zzive isto kao i pre nekoliko vekova i agituju da glasaju za njih). EKSKLUZIVNA informacija je uvek posebna vrednost medija koji je obelodanjuje. To vazzi i za agencijske vesti. Da bi vest bila ekskluzivna potrebno je da se objavi pre nego ssto to uccini bilo koji drugi medij. TAJMING:Iskustvo pokazuje da je takvu vest bolje pustiti dovoljno rano da bude objavljena, ali i dovoljno kasno da konkurencija, odnosno klijenti, nemaju vremena da eventualno takvu vest emituju kao svoju. Svaka vest mora da sadrzzi IZVOR. To znacci da je ono o ccemu se pisse video novinar ili je recceno na konfereniji za sstampu, u izjavi, na mitingu, sastanku, preneseno iz novina ili sa radija. Vest bez izvora ne sme da se emituje. Izuzetno, novinar, u dogovoru sa urednikom, mozze da se poziva na anonimne izvore, cciji identitet redakcija mora da zna, ali zbog nekog odredjenog razloga, zzeli da ne otkrije. Novinar, suoccen sa politicckim ili drugim pritiskom, svoj izvor mora da ccuva. U tome treba da ga sstiti redakcija. Vest treba da je maksimalno SAZZETA, bez ijedne suvissne recci. To spada u veoma bitan posao novinara, i mnogi novinari misle da onaj, koji je uspeo da savlada vesstinu pisanja vesti, mozze sa lakochom da se oproba i u drugim novinarskim zadacima. Vest treba da je PREGLEDNA, razumljiva, pisana jednostavnim stilom. Jedna reccenica, jedna misao. Jedna misao, jedan pasus. Pisati samo ono ssto je jasno i ssto je autor vesti razumeo, jednostavnim i direktnim jezikom. Vest napisana po svim pravilima mozze da bude "suva" iako sadrzzi sve ccinjenice. Pitanje je novinarske vesstine da se, u okviru zadatog, vest uccini zanimljivom i dinamiccnom. PRIMER: Izvesstaj sa sudjenja mozze sadrzzati sve ssto se zahteva – da bude taccan, precizan, blagovremen (brz), sazzet, pregledan, sa dobrim lidom, ali suv, ako izostavimo, na primer, atmosferu u sudnici prilikom izricanja presude. Jedan mali detalj (sudija je kinuo, na primer) ozziveche atmosferu, a korisnika che uveriti da je novinar zaista bio u sudnici i da je verno preneo, pored atmosfere, i sve ccinjenice. JEDNOSTAVNOST je takodje vazzan element novinarske obrade vesti koji se najbolje iskazuje u konstrukciji vesti. Najlakssi naccin da se naccini jednostavna vest jeste da se novinar (nakon konferencije za sstampu, possto proccita saopsstenje ili izjavu) zapita ssta je tu vest i da u jednoj reccenici prepricca ssta je tu bitno. Ta reccenica, eventualno podeljena u dva pasusa, pojaccana citatom i garnirana neizbezznim bekgraundom, biche dobra vest. Izuzetno vazzan dao novinarskog posla, bez obzira na to da li je vest ili druga forma informacije, jeste izbor, selekcija iz mnosstva detalja, na osnovu koje che se sastaviti tekst. - Vest treba da je
napisana u obliku FIOKA, ssto znacci da pasusi ccine celinu, i mogu se po potrebi izbaciti, a da se celina bitno ne narussi. Nijedan paragraf ne sme da bude duzzi od pet redova. Ima izuzetaka, kada se, na primer, citiraju tekstovi, dokumenti ili nabraja tekst nekog sporazuma. To ipak, ne vazzi i za lid, za koji treba tezziti da ne predje ccetiri reda. - Tekst NE sme da bude organizovan HRONOLOSSKI. Najvazznije ccinjenice idu napred, a manje vazzne i dodatna objassnjenja slede. To omoguchava korisnicima da mogu da skrate tekst prema potrebi, ali da on i dalje bude u potpunosti razumljiv. Uvek treba imati OBE STRANE - ako neko optuzzi nekoga za nessto, vest mozze da se emituje bez druge strane samo ako onaj ko optuzzuje ima toliki autoritet da je to ssto optuzzuje vest sama po sebi. Odmah potom treba trazziti drugu stranu. Ako druga strana ne zzeli da reaguje ili je nedostupna to treba da se vidi u tekstu "Taj i taj nije danas zzeleo (nije bio dostupan za komentar) da reaguje na te i te navode". TREBA IZBEGAVATI dosadne i nepotrebne opise, suvissne recci, otrcane recci, banalnosti, lepe figure, izraze kao: bolja polovina, otac nacije, zub vremena, dnevno svetlo, zemni ostaci, lepeza argumenata, zeleno svetlo, majstori (fudbaleri ili kossarkassi) itd. TREBA IZBEGAVATI ironiju i cinizam, insinuacije i druge komentatorske forme kazivanja koje konkretnoj vesti oduzimaju kredibilitet. Agencija je prema definiciji objektivna i nikada se ne stavlja ni na jednu stranu u sporu ili politicckom ili vojnom sukobu. Raznovrsnost klijenata joss je vecha obaveza. Zbog toga se ne mogu autorski upotrebljavati izrazi kao ssto su "hegemonista", "secesionista", "bandit", "saboter", "oslobodilac", "patriota", koji sugerissu stav autora vesti. Nikada se ne smeju upotrebljavati bilo kakve politiccke kvalifikacije, tipa: "izdajnik", "imperijalista", "fassista", "revizionista", "leviccar" itd. Takvi izrazi koriste se samo u citatu. Takodje, treba izbegavati i preterano pohvalne izraze, kao i izraze odussevljenja. Novinar nikada ne sme da navodi liccno missljenje o ljudima i dogadjajima o kojima izvesstava. U vesti se podaci o mestu dessavanja unose u odnosu na vech poznata odredissta: glavne gradove, veoma vazzne gradove, granice itd. Podaci o prostiranju i razdaljini unose se u kilometrima. (Npr: ...Sartid, fabrika u Smederevu, gradu 80 kilometara jugoistoccno od Beograda). Poznate gradjevine i lokaliteti mogu se pominjati bez dodatnih objassnjenja (Palata federacije, Bela kucha, Kremlj, Jelisejska polja, Dauning strit), ali manje poznate treba izbegavati. SATI se navode po lokalnom vremenu, uz naznaku koje je to vreme po centralnoevropskom vremenu. To je posebno vazzno u sportskim vestima - najavama utakmica. Vremena se navode od 0 do 24 ccasa, a ne u granicama od 12 ccasova pre i posle podne. Ako se brojccano pisse vreme onda se mora posstovati vazzechi pravopis a ne prepisivati vreme sa oznakama iz engleskog, francuskog ili nekog drugog jezika. Zbog vremenske razlike, kao i zato ssto njihove vesti prenosi sstampa na razliccitim kontinentima, svetske agencije nekad izbegavaju recc "danas" i koriste naziv dana u kojem se dogadjaj desio. U Betinim vestima treba da stoji "danas", ali umesto "jucce" i "prekjucce" uputnije je koristiti "utorak" i "ponedeljak". U vestima za WAP i javni internet sajt obavezno stoji dan u nedelji, a ne jucce, danas, sutra. U sluccaju kada se izvesstava o neccemu ssto se zbilo jucce, treba objasniti klijentima kassnjenje. Ako je u pitanju saopsstenje o neccemu ssto se zbilo dva dana ranije, onda treba
rechi odmah da je to "danas saopssteno". Ako je, pak, u pitanju juccerassnja vest koju niko drugi nije objavio, kao vremensku odrednicu treba koristiti "utorak" umesto jucce. Inacce, u naccelu, juccerassnja vest je za koss. U agencijskim vestima upotrebljava se metriccki sistem koji je vech u ustaljenoj upotrebi svuda u svetu. Anglosaksonske mere (milja, jard, stopa) polako izlaze iz upotrebe. Treba, ipak, znati, da kopnena milja iznosi 1.609 m, a da morska milja iznosi 1.852 metra. Jedan ccvor je 1,85 kilomatara na sat (morska milja na sat). Incc je 2,54 cm, jard je 91,4 cm, stopa 30,48 cm (12 incca). Funta je 454 grama, unca 28,3 grama. Zlatna unca je 31,1 gram. Teccni galon je 3,78 litara, americcki galon 4,4 litra, a britanski 4,5 litara. Jedan bussel je 35 litara (koristi se za pssenicu). Barel (nafte) je 159 litara. Temperature se navode u Celzijusovim stepenima. U anglosaksonskim zemljama navode se u Farenhajtima, ali ih uvek treba prebaciti u Celzijusove. Stepeni Farenhajta se preraccunavaju u Celzijusove po formuli: C=(F-32)/1,8 (od temperature u Faranhajtima se oduzme 32 i dobijena razlika podeli sa 1,8). Obrnuto - Cezlijusovi stepeni se pomnozze sa 1,8 i doda se 32 i dobijamo Faranhajte. Beta ne koristi izraze poput vagona i metricckih centi. Vagon je 10 tona. Novccani iznosi za domache vesti se navode u dinarima, a ukoliko je t potrebno, izrazzavaju u evrima u zagradi. Vlute stranih zemalja se navode u domachoj valuti, sa evrima u zagradi. Navodjenje brojeva uvek nosi rizik gresske. Zbog toga se peporuccuje da se iznosi pazzljivo provere, pre nego ssto se emituju. Umesto znaka % treba pisati "odsto" ili "procenata". Svako ime treba da sadrzzi kompletnu funkciju. Funkcija u principu ide uvek ispred imena. Ime nepoznatih (stranih) novina, partije, ili organizacije treba da bude blizze objassnjeno u toku teksta (uticajni poljski dnevni list blizak desniccarskoj partiji na vlasti, prokomunisticcka nikaragvanska stranka)... Ime se obavezno pisse ispred prezimena, a kod stranaca oba treba navesti u originalnoj ortografiji. Npr: Dzzordzz Mejdzzor (George Major). Obratiti pazznju na ccinjenicu da Madjari i Japanci prvo pissu prezime pa ime. - Treba izbegavati titule koje se koriste u diplomatiji, mondenskom svetu ili u crkvi, jer one opterechuju agencijsku vest. Npr: Njegova kraljevska visost princ X...
FORMA I STIL Novinska agencija Beta proizvodi tekstova, audio priloge i fotografije. Svi proizvodi zadovoljavaju osnovne kriterijume - taccnost, preciznost, pravovremenost, ali imaju specificcnosti u pogledu forme i stila. TEKSTOVI Tekstovi su "proizvodi" koji se emituju kroz generalni servis i posebne servise, tekstovi za dnevne i nedeljne biltene, kao i specificcni tekstovi (najave) u vezi sa fono servisom, koji che biti obradjeni u poglavlju posvechenom tom servisu. Pod tekstove spadaju vesti iz dnevnog servisa, ekonomskog, sporta, kulture, zanimljivosti, ssou biznisa, vojvodjanskog servisa, servisa cclanaka, pregledi, najave, kalendar, nedeljni ccip, medijska nedelja. Pod odrednicu "tekstovi" spadaju i tekstovi za Beta week, Beta news, Defence, Monitor, WAP, javni internet sajt (koji obuhvata i dokumente, Tribunal, servise na manjinskim jezicima), kosovski sajt, CCiste ruke, Kriminal net...
Ovi tekstovi mogu imati razliccitu formu i stil, u zavisnosti od sevrisa za koji se rade, ali i u zavisnosti od sadrzzaja. DATIRANJE, POTPIS Svi tekstovi, izuzev onih za koje je posebno naznacceno (tekstovi za pojedine posebne servise, za internet sajtove, WAP i sl) poccinju osnovnim elementima datiranja, tj. nazivom mesta odakle se ssalje, datumom i imenom agencije koja je prenosi, i zbog tehnicckih razlika, na kraju svake mora da stoji (Kraj), a pre toga inicijali autora, obradjivacca i dezzurnog urednika. Primer: BEOGRAD, 24. aprila 2003. (Beta) - Prvi pasus (Kraj) aut/urd Ako je tekst kompiliran iz dva izvora, mogu se navesti dva grada: NOVI SAD/KRAGUJEVAC, 1. maja 2006. (Beta) - Poccetak Visse od dva grada ne stavljamo, i u sluccajevima kada tekst sadrzzi izvore iz visse od dva mesta, datira se u Beogradu, gde se ti tekstovi kompiliraju. Ako neko daje izjavu telefonom iz inostranstva, vest se datira: INOSTRANSTVO/BEOGRAD, i u tekstu se navede da je telefonom pribavljena. primer: Kosstunica u Savetu bezbednosti, direktan prenos na TV-u SVT-UN-SRBIJA UJEDINJENE NACIJE/BEOGRAD DJukanovich u Briselu, daje izjavu telefonom za Betu: SVT-EU-CRNA GORA BRISEL/PODGORICA u tekstu stoji: ...u telefonskoj izjavi agenciji Beta iz Brisela. DJukanovich u Briselu izjavu za Radio Crne Gore SVT-EU-CRNA GORA BRISEL/PODGORICA .. u izjavi za Radio Crne Gore iz Brisela. Ako neko od zvaniccnika u izjavi iz inostranstva pricca o ovdassnjim temama, koje nemaju veze sa posetom inostranstvu (Labus u Briselu o predlogu G17 plus sa DS udje u Vladu Srbije), slag je ZEM. Prilikom prenossenja agencija, ako je tekst baziran na pisanju jedne agencije (AP, AFP ili Rojters), to treba da stoji u prvom redu: NJUJORK, 24. maja 2005. (Beta-AP) - Tekst. Ako se kompilira visse agencija, mozze da stoji: NJU JORK, 24. maja 2005. (Beta) - Tekst, u kome se u drugom ili trechem pasus navodi "..., prenose agencije". Ako jedna od tri pomenute agencija ima citat koji zzelimo, navesschemo za koga je data izjava. Sve ostale agencije (Hina, ATA...), izuzev tri pomenute, stavljamo u neki od nizzih pasusa prenosi Hina, ATA itd.
Kada je vesti doprineo veliki broj saradnika ili dopisnika, nije potrebno ponavljati sve potpise. Urednik odgovarajucheg sektora treba da bude obavessten ko je doprineo izradi teksta, ssto se posebno odnosi na dopisnike koji rade na uccinak, a tekst treba potpisati sa dop/nov/urd ili eko/nov/ured ili rep/nov/urd, gde je nov potpis novinara koji je odradio komiplaciju. SLAG I NASLOV SLAG i NASLOV u agencijskoj vesti predstavljaju celinu, ali naslov mora da bude samostalan. Slag sadrzzi tri recci. Prva oznaccava servis: ZEM - vesti iz SCG REG - vesti iz ex Yu, Rumunije, Bugarske, Grccke, Albanije i Turske. SVT - vesti iz sveta (drusstvo i politika), ukljuccujuchi i svemir, koji datiramo u svemirskim centrima (Kejp Kenedi, Bajkonur i sl) SPT - sportske vesti ZAN - zanimljivosti EKO - ekonomske vesti iz zemlje i sveta KUL - vesti iz kulture iz zemlje i sveta LOK - vesti za lokalni servis za Vojvodinu INT - vesti za javni internet sajt WAP - vesti za WAP portal postoje posebni sevisi kod kojih je prva recc u slagu BETA: BETA-SERVIS CCLANAKA BETA-KALENDAR BETA-CCIP BETA-MEDIJSKA NEDELJA BETA-EKOLOGIJA BETA-NAJAVA BETA-PREGLED Druga recc u slagu se najccessche odnosi na mesto ili zemlju odakle je vest, ili ccini celinu sa trechom reccju: ZEM-BEOGRAD-DSS - slag za tekst sa kompletnim sadrzzajem konferencije za novinare DSS-a. Ako iz te vesti (sa tog dogadjaja) odvojimo deo o tome kada che biti izbori u Srbiji, slag je: ZEM-SRBIJA-IZBORI Izvesstaji iz skupsstine imaju u slagu trechu recc SKUPSSTINA, a druga recc pojassnjava koja skupsstina: ZEM-SRBIJA-SKUPSSTINA, ZEM-CRNA GORA-SKUPSSTINA, ZEM-SCG-SKUPSSTINA, ZEM-BEOGRAD-SKUPSSTINA, ZEM-OBRENOVAC-SKUPSSTINA, ZEM-PODGORICA-SKUPSSTINA, ZEM-VOJVODINA-SKUPSSTINA; Izvesstaji iz opsstinskih i okruzznih sudova imaju SUD u trechoj recci, a druga precizira koji sud: ZEM-BEOGRAD-SUD, ZEM-SMEDEREVO-SUD. Izuzetak su Vrhovni sud; ZEM-CRNA GORA-VRHOVNI SUD, ZEM-SRBIJA-VRHOVNI SUD, Ustavni sud: ZEM-SRBIJA-USTAVNI SUD, Sud SCG: ZEM-SCG-SUD,
trgovinski sudovi: ZEM-BEOGRAD-TRGOVINSKI SUD ili EKO-NISS-TRGOVINSKI SUD (ccessche su ekonomske teme) i Posebna odeljenja za ratne zzloccine i organiozvani kriminal: ZEM-SRBIJA-RATNI ZLOCCINI i ZEM-SRBIJA-ORGANIZOVANI KRIMINAL Policijska saopsstenja i vesti o policiji imaju u slagu trechu recc policija, a druga objassnjava na koje mesto se odnosi: ZEM-BEOGRAD-POLICIJA ili ZEM-PODGORICA-POLIICJA su slagovi za vesti o aktivnostima policije u tim gradovima - uhapsili razbojnika, trazze kriminalca. ZEM-SRBIJA-MUP ILI ZEM-CRNA GORA-MUP su slagovi za vesti o ssirim aktivnostima ministarstva. Vesti u kojima prenosimo reagovanje na odredjenu temu imaju trechu recc REAGOVANJE, (NE REAKCIJA) a druga je ono na ssta se reaguje. Ako je REAGOVANJE na hapssenje ili Ubistvo osobe X, druga recc ne treba da bude Ubistvo NITI hapssenje, VECH IME OSOBE x: Primer: ZEM-HARADINAJ-REAGOVANJE, ZEM-BATICH-REAGOVANJE Izuzeci od standardnog slaga sa tri recci su posebni servisi i: PAZZNJA-I S P R A V K A i PORUKA korisnicima. PAZZNJA-I S P R A V K A se emituje kada imamo materijalnu gressku u naslovu ili vesti. Pogressan slag se ne ispravlja. U slagu stoji: PAZZNJA-I S P R A V K A, a u polju za naslov slag vesti koja se ispravlja. U telu vesti, na vrhu stoji naslov (novi, ispravljeni, ako je gresska bila u naslovu, stari ako nije menjan). Ispod toga je poruka korisnicima u kojoj se objassnjava gresska, podvuccena duplom crtom (znak jednako). PAZZNJA-I S P R A V K A ZEM-SRBIJA-PTICCJI GRIP Milosavljevich: U Srbiji nema pticcjeg gripa Emitujemo vest sa ispravkom u naslovu, gde treba da stoji Milosavljevich umesto Milovanovich i drugom pasusu, gde treba da stoji 3.500 umesto 350. Molimo da koristite ispravljenu verziju
BEOGRAD, 12. oktobra 2005. (Beta) - Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljevich izjavio je danas da u Srbiji nije registrovan nijedan sluccaj pticcjeg gripa. Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, Milossavljevich je rekao da je u poslednjih 10 dana pregledano 3.500 uginulih ptica i da nijedna nije bila zarazzena virusom koji izaziva pticcji grip... Poruka korisnicima se emituje kao najava serije tekstova, intervjua, cclanka ili poruka da se zavrssava emisija vesti: PORUKA korisnicima Agencija Beta uskoro che emitovati intervju sa predsednikom Rsuije Vladimirom Putinom. Putin u intervjuu govori o odnosima Srbije i Rusije, ressavanju statusa Kosova...
(Kraj) aut/urd PORUKA korisnicima Na sajt agencije Beta "CCiste ruke" (www.korupcija.org) danas je postavljen tekst o tome i tome. (Kraj) aut/urd U slagu se, pored tri osnovne recci, mozze nachi ccetvrta, koja stoji u zagradi: (KRACHA VERZIJA) (DUZZA VERZIJA) (PREGLED) (DOPUNJENA VERZIJA) . Izuzetak je HITNO koje stoji kao ccetvrta vest bez zagrade. NASLOV VESTI treba da je jasan kada stoji samostalno, bez SLAGA. Loss primer je "U uliccnim neredima 200 mrtvih" ili "Skupsstina nije izabrala predsednika". Treba da stoji "U uliccnim neredima u Angoli 200 mrtvih" ili "Skupsstina Crne Gore nije izabrala predsednika". U naslovu se treba ograditi izvorom ako je naslov ocena ili neproverena informacija. Ne stavljati nepoznata ili nejasna imena i nepoznate skrachenice u naslov vesti. (Petrovich: U PZM do maja) FLESS je najkracha forma vesti. Ima slag u kome je ccetvrta recc "HITNO", naslov, koji je prkticcno ponovljen u telu vesti. Emituje se kada je nessto izuzetno hitno i vazzno. Primeri za fless: ZEM-SRBIJA-IZBORI-H I T N O Vanredni izbori u Srbiji 10. marta BEOGRAD, 1. janaura 2007. (Beta) - Vanredni izbori u Srbiji 10. marta, saopsstio predsednik Nenad Ccanak. (Kraj) VEST Nije neophodno da vest poccne funkcijom i imenom onoga ko je nessto izjavio. Treba razlikovati ocenu, izjavu i vest. Ako neko saopssti ili uradi nessto ssto je vest, treba preneti vest - Ako predsednik skupsstine raspisse prevremene izbore za 1. avgust, vest (i lid) je da che prevremeni parlamentarni izbori u Srbiji biti 1. avgusta, a ne da je predsednik Skupsstine Srbije danas raspisao izbore za 1. avgust. Funkcijom i imenom se na poccetku treba ograditi ako je to ssto je izjavio nepouzdano - Neko je izjavio da je neko drugi uhapssen – je primer gde se treba ograditi, ali ako policija saopssti, onda je vest da je taj neko drugi uhapssen, a potom sledi da je to danas saopsstila policija. Umesto dugacckih funkcija u lidu treba korisititi opssti nazivnik (zvaniccnik i sl) i nizze navesti punu funkciju. Umesto pomochnik americckog sekretara za Balkan mozze da stoji americcki zvaniccnik. Nije potrebno navoditi sve funkcije (predsednika stranke, potpredsednika vlade i ssefa tima za to i to), vech onu (ili one) koja(e) je (su) relevantna(e) za vest.
Lid treba da bude koncizan, i da ima najvisse ccetiri reda. Lid ne sme biti jedna duga reccenica sa prevelikim brojem detalja. Veliki broj elemenata opterechuje reccenicu i smanjuje njenu dinamiku. Ne sme se stavljati previsse imena u lid. Ako se zbog obilja podataka u lid ne mozze staviti sve treba izabrati najjace podatke, a ostalo u sledechem ili nekom drugom pasusu/paragrafu... Najbolje je da novinar izabere da u lid stavi ono ssto je novo ili najvisse karakteristiccno za dogadjaj, i to u obliku interpretacije. Kasnije, u drugom ili trechem pasusu, treba da to potkrepi citatom. U lidu treba izbegavati odreccne i upitne fraze i citate, Ukoliko se time postizze taccnost i preciznost informacije, pod navodnike u lidu treba staviti samo kljuccne recci. - Taj i taj izjavio je danas da je predlog zakona o Tome "besmislen i nepotreban" jer je To vech regulisano zakonom o Onome. Izbor lida treba da istakne ono ssto je novo, ssto je ponekad problem koji treba da bude razressen prema sledechim kriterijumima: a) NOVINA - Sve ssto se dessava prvi put odliccno je za lid b) ORIGINALNOST - Specificcan karakter/stanje/novost koje sadrzzi neka tema treba da bude sastavni deo lida. c) AKTUELNOST - Svi dogadjaji ili aspekti dogadjaja koji se odnose na dati trenutak i sadrzze poseban osvrt na neccije missljenje o tom dogadjaju, predstavljau dobru osnovu za lid. d) OKRENUTOST ODREDJENOJ VRSTI PUBLIKE Navodjenje izvora je obavezno, ali ono ne sme da ruzzi i kvari tok vesti. Umesto "Ime i prezime je na konferenciji za novinare rekao da..." treba "Na konferenciji za novinare, Ime i prezime je rekao" ili izvor dodati na kraj citata, gde najmanje opterechuje tekst i korisnici mogu da ga izbace ako im nije potreban ...",rekao je Taj i Taj na konferenciji za novinare. Kada su u pitanju kvalifikacije u sudskom postupku, treba se drzzati zvaniccnih izraza. Treba izbegavati recci kao ssto su "kriminalac", "ubica", "terorista", "zloccinac" kako se ne bi prejudicirala sudska odluka. Zato se koriste izrazi kao ssto su: "optuzzeni", "okrivljeni", "svedok", "osumnjicceni". Svi ovi izrazi upotrebljavaju se samo onda kada kvalifikaciju potvrdjuje valjan izvor. Neophodno je drzzati se zakonskih termina prilikom karakterisanja kriviccnog dela ili zloccina, ali se ne sme dozvoliti da birokratski/policijski jezik dominira vesschu. U kriviccnom postupku se, do poccetka sudjenja ne navode puna imena osumnjiccenih. Izuzetakmogu biti javne licnosti, politiccari, koji imaju priliku i da u javnosti i pre sudjenja odgovore na optuzzbe. Imena maloletnika se ne navode, ali ni drugi podaci koji bi mogli ukazatina identitet maloletnika(primer: Uzalud je navesti inicijale, odnosno da je seksualno zlostavljana 10-godissnja X.X. ako chemo u drugom pasusu navesti iz kog je sela i dati puno ime oca ili majke). Ne objavljuju se pun aimena samoubica niti zzrtava brutalnih ubistava, seksualnih zlocina. Ime zzrtve niti podaci koji bi je mogli identifikovati se ne objavljuju ako nismo sigurni da je porodica obavesstena. Pazzljivo praviti razliku izmedju policijskog zadrzzavanja (policija zadrzzava privedenu osobu do 48 sati) i sudskog pritvora koji odredjuje istrazzni sudija i koji traje do 30 dana (ne 30 dana, vech do 30 dana). Praviti razliku izmedju osumnjiccenog, okrivljenog, optuzzenog, nepravosnazzno i pravosnazzno osudjenog. Kod interpretiranja saopsstenja ili kzss o pocciniocima kriviccnih dela (osumnjiccenim da su poccinioci), u lidu treba da stoji da je X uhapssen zbog sumnje da je trgovao drogom, a drugom pasusu da je policija kod njega pronassla 500 grama heroina, a u trechem da se tereti za
kriviccno delo nedozvoljene trgovine i stavljanja u promet opojnih sredstava, kako bi korisnik koji zzeli da se bavi sluccajem X (ako to mi ne ccinimo) mogao da nadje odgovarajuche delo u Kriviccnom zakonu i proveri, na primer, kolika je zaprechena kazna. NAJAVNA VEST Vazzniji dogadjaji, kao ssto su zasedanja skupsstine, vlade, izbori, okrugli stolovi, partijske konferencije, odbori, itd, zasluzzuju najavnu vest, koja se mozze emitovati dva ili tri dana ranije, zatim dan ranije, i kratku najavnu vest za elektronske medije, rano ujutru. To je zaduzzenje novinara koji izvesstava sa dogadjaja. PREGLED DESSAVANJA Na kraju vazznog i/ili dugotrajnog dogadjaja, sa kojeg smo emitovali visse vesti (skupsstina i sliccno) treba emitovati pregled u kome che sazzeto biti preneti najvazzniji detalji i izjave. DOPUNJENE VERZIJE Visse vesti na istu temu koje stizzu u kontinuitetu (rezultati izbora po opssstinama, stanje na putevima ili ssteta od velikog nevremena po gradovima i sl) emituju se za naznakom dopunjena verzija u slagu, a iznad prvog pasusa stoji "Dopunjeno podacima za Surdulicu i Vlastoince", na primer. NAJAVE U najavi je na vrhu Svet, sledi Region (Slovenija, Hrvatska, BiH, Makedonija, Rumunija, Bugarska, Grccka, Albanija, Turska – nije Madjarska i nije Austrija), pa Srbija i Crna Gora, pa Kultura, pa Servis cclanaka, pa Sport, pa Ostalo. UN se datira u UJEDINJENE NACIJE, ne Njujork. UN u ZZenevi se datira u ZZENEVI. Kada imamo krizu u razvitku, odnosno "tekuchu situaciju" neophodno je u najavi navesti "Nastavichemo da pratimo dessavanja u vezi sa...". Najava ne mora da bude osussena - mozze da da osnovne podatke, odnosno da bude mini najavna vest, sliccna lidu jer to rado upotrebljavaju elektronski mediji. Prilikom poseta zvaniccnika koji se sastaju sa visse funkcionera, prvo dati jednu opsstu reccenicu da Taj i Taj boravi ili dolazi u posetu, a potom ceo program posete: BEOGRAD/PODGORICA - Predsednik SAD Dzzordzz Buss dolazi u jednodnevnu posetu SCG. - U 11.00 u Vladi Srbije (Nemanjina 11) Bussa che primiti premijer Srbije Vojislav Kosstunica. U 11.30 izjave za novinare. - U 11.45 u SKupsstini SCG Buss se sastaje sa predsednikom parlamenta drzzavne zajednice Zoranom SSamijem. (akreditacija samo snimatelja) - Najavljeno je da che se tokom popodneva Buss sastati i sa predsednikom Srbije Borisom tadichem. Taccno vreme joss nije saopssteno - U 19.00 u vili Gorica u Podgorici Bussa che primiti predsednik Crne Gore Filip Vujanovich. Kada neko putuje negde, najavljujemo iz mesta u koje dolazi – imachemo vest da je stigao tamo. U najavu je potrebno staviti kompletnu funkciju (ma koliko komplikovana bila) osoba koje che negde boraviti ili govoriti.
Najava se slaze hronolosski, ne po gradovima. Vazzne "tekuche situacije" i druge najave za koje nemamo taccno vreme (Occekuje se da neko saopssti...) idu na vrh segmenta (svet, region, SCG) Ne treba gomilati potpise u najavi - dovoljan je potpis onoga ko je sredio najavu i urednika. Unutrassnja radi najavu za SiCG, ekonomska, kultura i sportska ssalju najavu unutrassnjoj, desk radi najavu za svet i region i ssalje unutrassnjoj. Univerzalna forma najave je: MESTO - U XX.XX u sali/stranacckim prostorijama (Adresa) konferencija za novinare Tog i Tog na kojoj che govoriti o Tome. postoji visse vrsta najava: BETA-NAJAVA (dnevna najava) BETA-NAJAVA-AUDIO BETA-NAJAVA-FOTO BETA-NEDELJNA NAJAVA BETA-NAJAVA-DOPUNA (kada nakon emitovanja jutarnje najave stigne joss neka najava) BETA-NAJAVA-I S P R A V K A (kada mi napravimo gressku) BETA-NAJAVA-IZMENA (kada institucija/stranka napravi gressku ili se predomisli) BETA-NAJAVA-DOPUNA I IZMENA (kada istovremeno emitujemo dopunu i izmenu) PREGLEDI VESTI U pregledima ne treba razdvajati SCG i Svet i region, ssto je bila vissegodissnja praksa. U pregled ulaze najvazznije vesti iz SCG, regiona i sveta, kako politiccke, tako i vesti iz ekonomije, sporta, kulture. Pregled tretiramo kao zbir, desetak (20-tak) kratkih vesti, najbitinijih u tom trenutku. Ne occekujemo da che korisnik (elektronski medij, najccessche) koristiti sve vesti iz pregleda, te zbog toga funkciju govornika treba staviti u sve pasuse. Dugaccke funkcije treba izbegavati umesto pomochnik americckog sekretara za medjunarodne ekonomske odnose Taj i Taj. Mozze se staviti americcki zvaniccnik Taj i Taj. U preglede, koji treba da budu koncizni, ne treba stavljati izvore - rekao Beti, za BBC, u intervjuu za jagodinsku TV Palma plus, na konferenciji za novinare. Vech smo u vesti naveli gde je i kome rekao, to ne treba ponavljati u pregledu, izuzev kada od medija kome neko daje izjavu mozzze zavisiti njegov stav - Karla del Ponte o hapssenjima kosovskih Albanaca za Kohu, za Politiku ili NY Times, ili kada je recc o neproverenoj informaciji (uhapssen taj i taj, javila RTS). U pregled ne treba stavljati strana imena u originalu. Ne treba nagurati sve neccije funkcije u pregledu, vech samo onu koja odredjuje kredibilnost osobe koja govori o bitnoj temi. U pregledu ne treba da se nadje svaka izjava i ocena, vech samo vest. Pregled ne treba da nastaje automatskim spajanjem lidova. CCesto su, na zzalost, lidovi lossi i potrebno je proccitati naslov i naredni pasus da bi se shvatilo ssta je tu vest. Kada takav lid upotrebimo u pregledu dobijamo nekoliko mrtivh i nerazumljivih redova. Slag i naslov pregleda treba da bude:
BETA-PREGLED U 10 CCASOVA (14 CCASOVA, 18 CCASOVA, 24 CCASA) Ponedeljak, 21. april 2003. U pregled ne treba stavljati u zagradu skrachenice koje se dalje ne koriste. Za opsste poznate institucije i organizacije, kao ssto su EU, UN, UNMIK, SCG, u pregledima ne treba stavljati puni naziv. Dovoljno je: Predsednik SCG Svetozar Marovich izjavio je u sredu... Ako prostor to zahteva i za dobro poznate partije se mogu koristiti samo skrachenice - DPS, DS, SDP CG, SNP... Ista vest iz prethodnog pregleda se mozze ponoviti u sledechem samo ako je veoma vazzna. CCessche chemo imati novi detalj iz tog dogadjaja, sa kratkim bekgraundom. U pregledu u 10 treba da se nadju vazzne vesti iz pregleda u 24, ono ssto se desilo tokom nochi i najave dogadjaja. U pregledu u 14 ne ponavljati najave, izuzev ako je nessto veoma bitno najavljeno za uvecce. U njemu treba da budu svezze vesti i izuzetno se mogu ponoviti veoma bitne vesti od prethodne vecceri. Izjave za novine ulaze samo u preglede od 24 i 10. Ne ponavljaju se u 14, koliko god krucijalne bile, jer ako su toliko bitne do 14 bi trebalo da imamo i sami nessto na tu temu. U pregledu najbitnija i najnovija vest treba da je na vrhu. Vesti treba slozziti po celinama (ako imamo tri licitiranja o predsednicckom kandidatu, treba da budu jedno iznad drugog). Reagovanje na vest ne mozze se nachi ispred vesti. Ako je vest stara, odnosno neko reaguje na nessto od jucce, osnovnu vest, kao kratak bekgraund treba provuchi kroz reagovanje: Taj i Taj povodom osnovne vesti izjavio da neche uraditi to ssto se od njega trazzi u osnovnoj vesti. Vazzne sportske rezultate (medjunarodne utakmice nassih klubova i utakmice reprezentacija) treba stavljati u preglede. Uz krajnji rezultat utakmice treba navesti da li to znacci da se neki tim plasirao u naredno kolo, osvojio prvenstvo i eventualno da li je bilo incidenata. Sve to sazzeto Partizan se u nedelju uvecce plasirao u drugu fazu Evrolige pobedom nad Cibonom od 74:72. Utakmica je protekla bez incidenata.
JEZIK NEPRAVILNO
PRAVILNO
---------------------------------------------------------------- ISPOSSTOVATI - ODRADITI - ZAREDOM - BEZBEDONOSNA/O - PRODUZZIVANJE - MALISSAN/I - STOTINJAK - LETILICA - KONTRAVERZAN/O
- posstovati, posstovati do kraja... - uraditi, uradjen(o)... - uzastopno, uzastopce, po redu..... - bezbeDNnosna/o - produzzAvanje - deca, deccaci, devojccice, deccaci i devojccice - stotiNak - letElica - kontrOverzan/o
- SPROVODI RADOVE - IZNELI (occekivanje itd) - LICE - pocceti/nastaviti SA RADOM
- radi, obavlja gradjevinske...radove - izrazili (occekivanje itd) - ccovek, zzena, dete, osoba... - pocceti rad, nastaviti rad, raditi, (pocceli da rade..itd. - pocceti/prestati SA emitovanjem - pocceti da emituje, emitovati - nastaviti SA blokadom - nastavljaju, nastavlja se... - nastaviti SA sstrajkom - nastaviche/nastavljaju/poccinju... - JOSS UVEK - joss - TACCNE CCINJENICE - ccinjenice (mogu biti lazzne, falsifikovane, izvrnute...itd.) - PREKO ...firme - posredstvom ...firme - Ronalda MENJA Oven - Ronalda je zamenio Oven, ili, umesto Ronalda u igru je ussao Oven - KONTAKTIRATI sa nekim - kontaktirati nekog, stupiti u vezu - APEL NA KORISNIKE - apel korisnicima - U DUZZINI OD 200 metara - duzzine 200 m - dogovor OKO studije... - dogovor O studiji - NESVRSSENI STUDENT - student - pregovori OKO izruccenja... - pregovori O izruccenju - IZNACHI, IZNADJE ressenje - nachi, pronachi, nassao, pronassao... - GRANT - donacija, poklon - 10 POSTO - 10 odsto, procenata - zahtev ZA smenom - za smenjivanje... - zahtev ZA promenom... - za promenU, promenama - saradnja IZMEDJU dve zemlje - saradnja Rusije i SCG - dogovor IZMEDJU vlade - saradnja dve vlade... - DOSSLO JE DO PUCANJA CEVI... - u sistemu za hladjenjje je pukla cev, - ili, pukle su cevi... - GDE idess - kuda idess (gde si bio) - PROTESTVOVATI PROTIV... - proteStovati zbog... - ZAZZIVETI - pocceti da funkcionisse, da se primenjuje, da bude prihvachen - PROIZILAZI - proizLazi - HELIHOPTER - heliKopter - MOST IZDRZZAVA NOSIVOST OD 10 t - (najvecha) nosivost mosta je... - RANJEN JE U PREDELU... - ranjen je (pogodjen) u glavu, stomak, slepooccnicu, - UPUCAN, UPUCATI - pogodjen, ranjen - 12:30 sati - 12.30 sati * U agencijskom izvesstavanju se NIKADA ne upotrebljava pripovedaccki prezent: "u tom trenutku nailazi sivi audi...", "SSljuka pada na ploccnik, a napadacc prilazi i ispaljuje...", ili, "petarda leti i pogadja gomilu razdraganih ljudi...". (o dogadjaju se pisse kada se vech desio...)