Povareta -simo Matavulj

Симо Матавуљ

ПОВАРЕТА (СА ДАЛМАТИНСКОГ ОСТРВА)

Између града и острва стакли се море у одбљеску жарког сунца на западу. Ка острву мили чамац, у којем су двојица: један весла, други сједи на крми. Иако је тек почетак априла, сунце силно пече, те су скренули главе ка далеким брдима, од којих су њека још покривена снијегом. Чамац је гломазан; веслар је средовјечан, по изгледу више факин него поморац; на крми је младић збојит, препун снаге, у одијелу царскога мрнара. Кад се отискоше с обале градске, чича је питао младића: ко је и одакле је, колико је служио, познаје ли овог, оног од својих другова, па ућуташе. Јер млади острвљанин, Јурај Лукешић из Крапна, не бјеше изузетак међу својим земљацима, није био брбљив, ни наклоњен повјерљивости. Сједио је и пушио мирно, гледајући око себе ствари мирне: воду и ваздух. Мало по мало, острву се откри обличје; најприје угледаше шуму и у њој високу звонару. То се налази на једном крају острва а на другом је село. Стољетна борова шума и манастир у њој одликује острво Крапан од свију осталијех. Одједном поцрвене зреник иза Крапна, плискавице почеше пљескати по површини, а крупније рибе у већим гомилама јурити мимо чамац. Тада се Јурај трже из свога дотле непомућена мира, те узе од старога десно весло. У први сутон брод зарину кљуном у пјешчину пристаништа. У исти мах забрујаше звона на манастиру. Јурај искочи и остаде на мјесту, гологлав, у молитви. И стари веслар, прије но што ће се отиснути натраг, поздрави капом чувену "Госпу од анђела". Брзим корацима упути се Јурај ка улици, која се може назвати главном зато што имају још двије, упоредне, много краће. Куће су све од камена, мрке од старине, на један и два боја, са осредњим прозорима и зеленим капцима; мало која да нема и педаљ дворишта, гдје је стаја за магаре и складиште лозе и трулог, ископаног чокоћа за огрјев. Да младић бјеше из каква далека краја, па да га је случај нанио на острво, морала би га језа обузети што је село потпуно нијемо, што нигдје не види живе душе, ни од куд људског гласа, као да је све куга поморила! Али је Јурај знао да су готово сви његови земљаци на својим баштинама, преко мора, у селима Рожине и Јадртовац. Његова кућа бјеше на крају главне улице. Он дође к њој с наличја; заобиђе је лаким корацима, и сукоби се с дјевојчицом од седам-осам година, која стајаше да високом наслагају лозе, поврх зида од дворишта. Кад стаде према њој, као да је с неба пао; дјевојчица хтједе викнути. Мрнар шапну: "Јоји", стави прст на уста, па рашири руке говорећи: - Хајд' Скоч! Хоп! Мала му скочи у наручје. Прекидајући пољупце, Јурај питаше "А шта радиш ту на лозју? А ди је ма?" - Ма је у кужини, - одговори Јоји, држећи га за руку и скакућући... - А ти си доша! А ја сам скакала озго, јер је Миш река да ја не смим скокнути! Јурај ју уведе у двориште говорећи: 1

- Не ваља с висине скакати. То није за дивојчице! А Миш је магарац кад те на то наговара!... Хајдемо сад, полако, полако, да се ма зачуди! - Да је припанемо? - шапну Јоји. Јурај стаде на вратима приземне собе, која захваташе цијелу дужину кутњу. Два прозора напрема се бјеху широм отворена, те још бјеше доста, видјела. Његове очи обухватише све; свака ствар бјеше на свом мјесту, како их је оставио, без мало, како су их и његови преци оставили: полице са кујинским посуђем, два велика, орахова ковчега, дугачки храстов сто, над њим велики разапет Исукрст. Јурјев поглед заустави се на контурама жене, која, тик огњишта, бјеше окренута лицем ка врати. Јурај се накашља, жена се окрете, застаде малко, па се сретоше између прозора. И викнуше заједно: - Е по бота, Јурета! - Ма! Драга ма! Послије загрљаја, загледаше се једно другоме у очи, у модре, ситне, бистре очи, које по нашим острвима нараштаји један другоме предају, као год што предају и обле главе, округласте образе, радост живовања, јако вјерско осјећање, нејаку моћ мишљења и скучен број ријечи... Јурјева мати, Луца, изгледаше као његова старија сестра, старија за десетак година, не више. Имађаху исти затупаст нос, кратку, заобљену брадицу, бијеле и румене образе. Настадоше питања и одговори, која су почињала са "а", као што то бива кад су острвљани узбуђени. - А како си, ма? - А добро, Јурета, како си? - А добро. А ћа? - А добро је и ћа. - А Миш? - А добро је и Миш. Па онда се жена њешто намрачи, узе највећу троножну столицу са наслоном, па је привуче ка огњишту. Син сједе и узе савијати цигарету. Жена поче стругати рибице, које бјеху у кориту. Луца се много нагну, а кад поново проговори, глас јој поста непоуздан, као да је веома уморна. - А ти си писа да ћеш доћ'... тако... до десет дан? - А јес! приварио сам вас!... - А био си око цилог свита? - А не око цилог, али далеко, у Омерику. - Видио си пуно паиза (земаља)? - Пуно. - И црних људи? - И жутих!... А је ли јематва (берба) била добра? - А ниј! Крупа обила винограде! Имали смо само тридесет барил вина и шес уља... 2

Након краћег одморка, Јурета спусти глас: - А ке нова? Мати не одговори, он додаде: - А ке нова с Марицом?... - А ниј добра нова! - одговори жена шапатом. Јурета устаде викнувши: - О, Госпе од анђела! Шта је? - А добро ниј, ниј, ниј! - понављаше жена одричући главом, па се исправи и дубоко уздахну. - За муке Исукрстове, ма, шта је? Је болесна? - Била!... - Ах... Је... умрла? - ... Је! Јурета паде на столицу. Зелен у лицу, за њеколико тренутака блесасто гледаше матер, па једва изговори: - Је истина, ма? - Је! - потврди она и обриса рукавом око. Дуго је младић јецао и узвикивао: "Ма, ма!" Најпослије запита: - А шта је било, за ране Исусове? - А злић (пришт)! На срид мишице изаша јој злић! Стари Матија водија је у град, код ликара, а он је одмах река: "Ниј добро". Посли зва је бајалицу, а и она је одмах рекла: Ниј добро!" Посли Матија је чинија завит, иша је бос код Госпе од анђела. Па ниш није помогло. Сутра је осам дан како њена липа младост труне у благословеној земљи. - Јој!... А ти, ма, јеси ли, ишла код поварете (сиротице)? - Бог с тобом, јадно дите! Осим мене, нико ниј зна да си је изабра, па ни она, поварета, ниј то слутила! - Јој! - цикну Јурета и заклопи лице шакама... - Јој, поварета моја, ниј знала да сам јој душу да, а ја сам о њој увик мислија на Мору! Ево, ја сам јој јуче у граду купија и веру, ево на! И уставши, извади из шпага кутију са златном бурмом, те је предаде матери. Па опет сједе јецајући: - Јој, ма, ја ћу умрити! Луца стави бурму у свој дубоки шпаг од сукње и рече: - ... Јеси ли ти кршћанин, или си Жудија поста? Хоћеш ли против бога? ... Хајд', сад ће наши доћ'! Срамота би била да се дозна зашто тужиш, јер ниси поварету испросија, нити се зна да си то мислија, кад се из војске вратиш! Реци јој розарије за душу и хајд'!... Она узе суд с водом, те га поли а он опра мало руке и очи, па изађе погружен и поведе сестру истим путем куда бјеше дошао.

3

Затече пристаниште загушено гајетама и проглушено грајом и њакањем магараца. Јер свака крапњанска гајета (барка која хвата више од тоне и којој је предњи дио покривен) носи на крову по једнога магарца натоварена дрвима. Срце му се стеже кад у првом реду видје оца Маричина, Матију Танфару са црном капицом, и двије кћери његове, са црним повезачицама. Забоље га јаче што га једна од њих познаде и рече: "Ено солдата! А, то је Јурета тете Луце!..." То бјеше Пава Танфара, средња сестра Маричина, много налик на њу. Пошто су сви забављени били извлачењем магараца, мало ко сврати пажњу на њега; али он летимично преброја све Лукешиће, Јаране, Танфаре, Пребанде и Јураге, и сву њихову чељад и сав њихов подмладак, те му дође да гласно зајаока и нариче: "А ди си, најлипши цвите крапљански, Марице Танфарице! А ди је тебе из башћине, да чујем сребрн гласић твој, да видим вити стас твој, и оне црне очи, и оно било лице!" Марко Лукешић везивао је гајету кад му син стаде иза леђа. Стари сух, чврст човек од четрдесет и пет година, вукао је за оглав њихова магарца. Рижана а Миш га је гурао у сапи. Узалуд је Јоји понављала: "Доша је Јурета, ево га!", њих двојица не осврнуше се, докле Рижан под бременом не искочи на обалу. Тада Миш, живолазан младићак од шеснаест година, загрли брата, а Марко само се рукова с Јуретом рекавши: - Еј, по бога, ипровижада (изненађење). А како си? - А добро сам, ћа! - одговори Јурета. - А Миш нареста? - А ка зла трава!... - вели стари па запаљеном кресавицом најприје освијетли лице Јуретино, па припали лулицу. Пошто одби њеколико димова, стави руку на раме Јуретино: - А канда си пуно патија? - А зашто, ћа? - А зато шта си пуно блид и очи су ти црљене. А мени је река Јурага, који је приј шест недиља, приј тебе доша из марине, да си здрав. - Па, нисам пуно здрав од јучер. Почеше пролазити мимо њих сељани, те и кроз мрак његово мрнарско одијело привлачаше погледе. Зачуше се узвици и питања: "А је ли то твој Јурета.?... А је ли то наш Јурета? Ола Јури!" Иначе не бјеше обичај Марков да се тиска путањом. То је знао и стари Рижан, те кад се гомила удаљи, он пође сам. Јоји и Миш узеше брата за руке а ћа, грицкајући камишић, поче сину причати о летини, о радовима, о трошковима и о овакој ситници те врсте, која се десила за двадесет и пет мјесеца његова отсуства. Луца их дочека пред кућом. На клупи бјеше земљани умиваоник и убрус. Дјеца одведоше Рижана да га растоваре и смјесте. Марко брзо свуче гуњ, грудњак и кошуљу, те наклони над умиваоником свој црни труп, на коме се истицаху сва ребра и пршљени у ртењачи. Он опра сапуном у једној води руке, у другој лице, у трећој врат. Кад му жена још испра и обриса леђа, он утрча у кућу да пресвуче чисто рубље. То исто уради и Миш, кога је Јоји трљала по плећима. На столу бјеше: зеља, пржене рибе, сомун јечмена хљеба и врч беванде (разводњена вина). Луца узе с ногу Исусових бројанице, те једне даде домаћину. Све петоро наврсташе се пред ликом. Домаћица изрече сама: "У име оца и сина и духа светога. Амен," па сви у један 4

глас зачатише оченаш, па здравомарија, и остале молитве, које чине "разорије". То је трајало отприлике четврт часа. За вечером ћутаху. Луца гуркаше Јурету, који је покушавао да њеколико залогаја стави у уста. Марко је дуго жвакао сваки залогај, наслањајући уморну главу на длан. Тек кад се први пут маши врча, погледа бистро Јурету па онда жену и рече: - Еј, по бога, шта се процидија и профинија овај наш! Ка госпојица! А чекај ти, док ти уклопимо мотику у шаке. Сви се обредише из истога врча па, на миг материн, дјеца отидоше на спавање. Луца донесе мањи врч и чашу. Кад наточи, видјело се да је чисто вино, црно и густо. Марко наздрави сину са "добро доша" па искапи. Луца понови добродошлицу и испи пола чаше, па врч и чашу стави пред сина. У исти мах и отац метну преда њ лулицу да му је напуни. И рече: - Ти си ноћија у Задру и цилу ноћ пија. То се види! Па си се данас добро најија и у граду. То се види! Је? - Што је, је! - рече младић, осмјејкујући се на силу. - А кога сте врага ишли у Омерику? Па хајд'. Тако је приј нас ишла корацада (оклопњача) "Марија Терезија" у Устралију. - И видија је црних и жутих људи, - додаде мати, шарајући прстом по столу. - А зар ти вирујеш солдатима? - рече Марко извративши главу ка таваници и зијехајући... Пуно лажу, бона!... А, а, а реци ти мени колико си заштедија? - Петнаес талира, ћа - одговори Јурета. - А ниј пуно. Роко Танфара донио је двадесет!... А по бога, дај још једну, па да се спи!... А сјутра, послије мале мисе, отиђи најприје код стрица Јосе, па код стрине Марије. - То се разуми, - дода мати. Ћа устаде и лењиво пође. Луца припали малу уљану лампицу и отиде за мужем. Јурета се налакти. Озго из камаре поче допирати снажно ритмично ркање родитељског пара, што је допуњавало слику дневног домаћег живота. Јурета, празне главе, обузет јединим ужасним осјећањем, стаде пажљиво слушати ркање; дође му та обична појава као њешто тајанствено, учини му се да оно одмјерава ток ноћи, ток живота, ток света што одлази у ништа... Њека лупњава и њеки крјештави глас тргоше га из заноса. Њихов пијетао први се усуди да наруши дубоки покој острва. Остали по селу као да се почеше надметати. Кад опет све занијеми, Јурету подиђе језа, сјети се свих прича из дјетињства. Ено се отварају бијеле гробнице око Госпе од анђела и излазе мртви, најприје они скорашњи, који се нијесу још навикли самовању! Ено поварете Марице, која није знала за његову љубав, која је тек почетком те ноћи све дознала, па сад хита к њему да узме прстен... Пламичак на столу заигра, њешто шкргну вратницама и Јурета ужаснут, устаде. Али то је трајало тренутак. Права његова нарав, тежачка и мрнарска, надвлада тренутну слабост и он, оборив главу, изговори розарије за покој поварети. Па онда сједе и спусти главу на прекрштене руке. Заспа... Луца, као увијек, прва на ногама, затече га тако. Она наложи ватру и скува каву, па је стави пред њега и гурну га. Младић се исправи и загледа се у матер сањиво, несвјесно. Најпослије извади своју нову, металну дувањару, сави мало дувана у хартијицу и поче сркутати и пушити. 5

Мати сјеђаше према њему оборених очију. Он први проговори: - Ма, ја данас нећу излазити! - Ни у црикву? Знаш ли да је данас недиља? - Никуд! Ја ћу лећи у камарицу а ти ћеш рећи да сам болестан. - То је грих!... Ја сам ништо сањала, мало приј него што сам устала, у зору, кад је сан од бога. Доиста је Луца чекала да је син запита шта јој се то наговијестило, па кад не чу његова гласа, она настави. - Сањала. сам њу - поварету! Дошла је, поварета, блида и плачна, са отекнутом и увијеном руком. И одвела ме на фоњистру (прозор) и здравом руком показала ми море и на њему велик брод, и на броду бија си само ти. И она, поварета, плачући рече: "Ено га! Долази! Али ја не могу, мене притеже ова жалосна рука, притеже ме у дунбину... А Јурета нека вазме Паву..." Луца обриса очи рукавом. За дуго су ћутали, па мати подиже очи и устави их на синовљем лицу, на коме се поступно враћала радост живовања. Најзад он запита скрушено: - Је то истина, ма? - Је, синко, нека је свидок блажена Госпа од анђела! - Хе, па нека буде воља божја!... Поварета!

6

Речник А абер (хабер; тур.) - вест, глас абокат - адвокат авдес (од персиског) - прање мухамеданаца по прописима вере ађунто (тал. aggiunto) - помоћник, пристав амо - овамо антрешељ (из латинског) - код самара на натовареном коњу онај простор између две стране; оно што се на натоварена коња стави између страна; сувишан терет арум (од арапског) - јогунаст; тврдоглав, ћудљив Б баздјети <баздио) - смрдети бакоња - господин, велики господин бакочити се - разметати се. кочоперити се, хвалити се бајам - бадем банђеник (од тал.) - кривац који се уклања испред власти и живи као хајдук само што не чини никоме ништа; човек изван закона бановац - нека врста ситног металног новца (који је служио и као накит) барабар (од перс.) - напоредо, једнако, равно, заједно барбарез - гусар, разбојник, варварин барјело (од тал. barile) - барило, бурило, буре (мера или суд за течност) беден - бедем безјак - бена, бестија, тикван, будала белај (од арап.) - зло, несрећа, беда беневреци - чакшире бијела недјеља - недеља дана пред ускршњи пост (код православних; због тога што се тада једе бели смок) бињекташ - камен с којега се узјахује на коња бир - оно жито што су верници давали попу сваке године бирикета - грло блека - тушица, безначајан човек, бена бјанкарија (тал. biancheria) - рубље бјелокорац - нож белих кора блуна - бена, тушица, луда бон - болестан борме - богме (богами) брашеница - јело што се носи на пут брдила, - две мале греде са жљебом у којима стоји брдо код разбоја (натре); брдо - поређане и добро учвршћене врло танке летвице (као зупци у чешља) кроз које пролази при ткању основа са задњег вратила на предње бришкула - једна игра карата бришкулати - играти бришкуле бубине - глисте (у желуцу) бублица (демин. од буола) - гука, груда, грудва, кила, грумен буботак - каменица, облутак; ударац (кад ко кога бубне) бубуљ - каменица, облутак бурага, бурача (од тал. boraccia) - мех, мешчић (као чутура од коже)

7

В ва бене (тал.) - добро! у реду! вабац - птица која се стави да ваби друге птице, кад се хватају, лове вавијест - свест ван - сем, осим вапор (од тал.) - лађа, брод вардања-вика, хука, учка, гунгула, галама варићак - мера за жито; суд којим се одређује та мера веленца, веленац, - шареница, шарена простирка, ћилим велија (цркв. слов.) - велика векање - векетање (од глагола векетати; за овцу се каже да блеји, а коза векеће) вермати (од перс.) - марити за нешто, водити бригу о нечему; одобравати видјелац - здухач; видовит човек видјелица - врачара; у сумрак или у току ноћи кад се ипак још види каже се: "Има видјелице"; свећа винта (од тал.) - претварање виорин - форинта виргинија - цигара, врста дувана вједогоња - човек из кога, по народном веровању, изиђе у сну дух па се бори с другим сличним духовима (в. Вуков Рјечник) врчати - гунђати, љутити се, фрктати (на некога), имати|нешто против н-кога или нечега; прести (као мачка) втори (старосл.) - други вучија - буре, које не стоји полошке него усправно као каца (суд у коме се доноси вода) Г галиот, галиотић, - мангуп, мангупчић галиотство - мангуплук, несташност гаман - лаком, похлепан Gvarda un prete grego un kavron - Види православног попа јарца гвозд - камењар, врлет; камен у планини који штрчи у висину гвоздензуб - биће из народних бајки (гвоздених зуба) којим се плаше деца гладун - човек који пази на своју спољашњост; кицош гломот - тарлабука, урнебес глота - сиромашан, сиротиња; сиротињска нејач (жена и деца); коров год - празник гончин - који гони трговачку стоку, гонилац стоке; хајкач гронути - пасти, спасти, опасти (говори- се за кишу, сузе, воће); гронукости, -раси, тј. чује се њихово ропотање; бити склон паду; бити остарео Д дваш - двапут двизац (мн. двисци) - ован од две године дето (тал. detto) - речен; споменут, наведен; односно диаволо (тал.) - доврага дистинто (тал.) - истакнут, ., значајан, одличан драм - грам, делић Ђ ђубар - ђубре Е егређо (тал. egregio) - изврстан, врли, одличан еминенташ - одликаш, одличан ђак

8

еспап (од арап.) - роба, трговачка роба, хаљине, одело и др. Ж жбир (од тал.) - шпијун, достављач, ухода живолазан - живахан житије - животопис, животопис светаца жољав - жгољав жрц - жрец Жудија - Јеврејин З забавити - замерити, приговарати, наћи коме какву ману заграђанин - човек из предграђа заграђе - предграђе задруга - кућна заједница (кад више одрасле и пожењене браће живи у заједници, неподељено) закрачунати - замандалити, затворити изнутра засовницом закрачунати - задимити (запалити цигарету одбијајући крупне димове) замука - зарада заоглавити - метнути коњу оглав; доћи у незгодну ситуацију или наметнути некоме такву ситуацију запт (од арап.) - држање, чување, управљање (у политичком смислу); стега, оштар и строг начин управљања заредити се - закалуђерити се, запопити се зваће - позив згон - комад земље између два међаша, она земља што остане као међаш неузорана између две њиве здепан - незграпан здухач - човек с неким нарочитим духом (народна празноверица), каже се и за вола да је здухач; в. вједогоња зијех - зев, зевање И извањац - човек који није родом из краја у коме живи; странац изгомет - измет, сметлиште; изрод издурати - издржати, поднети, претрпети измет (тур.) - служба, послуга измећар (туп.) - слуга изнитити - испрести, измислити изоглавити се - истргнути се, отргнути се, отети се илиштик - илиндански месец, јули илуштришимо - преславни импјегат (тал. impiegato) - намештеник, службеник ино... не може на ино - не може друкчије испразност - таштина; особина онога што је испразно, празно италианисимо - онај који се осећа Италијаном до највећег степена ићи на тамбур - бити изложен лицитацији, распродаји; исто што и "отићи на добош" Ј јажица - јажвица, мали јаз јали - или јара - стаја, појата једанак - одмах, истог трена једноничити - јести једанпут дневно јежња - језа

9

јежурити. - набирати, благо набирати (водену површину) јематва - берба јенђа (арап. турс.) - женско које иде са сватовима по девојку јечерма - врста јелека, пршњак без рукава К кабана, - кабаница, огртач кадилук (турс.) - област, крај; подручје једног судије камара (од лат.) - соба каматник - човек који даје новац под интерес, на камату каноник - поп члан капитула (бискупова већа у главној цркви) капаран, копоран - део одеће: кратак огртач с рукавима или без њих карантан - нека врста ситног новца карисимо (тал.) - најдражи, најмилији каро, карисимо мио (тал.) - драги, најдражи мој картица - хартијица квондам (лат.) - негда, некада ке нова (тал.) - шта има ново клаустар (латин.) - манастир клечан в. клечати клечати - ткати, али тако да се у право ткање уткива каква шара руком, не чунком клисити - клиснути, скочити, отрчати кличан - од ишараног сукна, од шарене вунене тканине (в. клечан) клобук - шешир клу (франц. clou) - клинац, ексер; у пренесеном значењу: главна атракција, оно што највише привлачи пажњу коза вуоле? - шта хоћете? комад (чекао) - дуго (чекао) конвулшион (тал.) - грч, фрас контеша (према тал.) - грофица коноба - остава, подрум контрабандијер (тал.) - кријумчар контрабанат - кријумчар концилијабул (по тал.) - противзаконити црквени сабор коризма - четрдесетница корпо де Бако - нека блажа псовка корпо дела воштра мадона (тал.) - Богородицу вам вашу (псовка) крд - стадо крма - сточна храна крстопоклона недјеља - недеља у којој се чине почасти крсту кружат - грудњак, прслук крумпијер - кромпир крупа - град, туча крушно - хлебно, оно што се справља од брашна крушчић (од крут) - послужавник, раван тањир или даска на којој се износи послужење Л ламање - ломљење преламање ластавица - троугаоно продужење једног зида од куће који замењује једну страну крова

10

ластвовање - беспосличење, лако живљење, ленствовање латинка - врста пушке лијемати - тући, млатити лисат - лисаст, који има белегу (лису), цвет на челу личан - наочит, леп личити се - одрицати се, не признавати логом лежати - лежати без прекида, стално ложа (тал. loggia) - трем, кућа, место где се свет скупља на посао или на забаву локарда - врста рибе лукијерна (по тал.) - лампа М ма (дијалекатски) - мама, мајка, маљиц - чекић Марија Терезија - новац с ликом Марије Терезије марчано (сунце) - месеца марта медик, медиг - лекар, видар месојеђе - време од Божића до ускршњег поста кад се једе месо и остала мрсна храна местве - некаква врста кожне чарапе; врста кожних папуча метанија - клањање којим муслимани прате своје молитве; поклон, клањање метериз (тур.) - шанац, опкоп; заседа, бусија мештрица - учитељица миловати - волети минеј - црквена књига која садржи службе за све дане у месецу мирине (од лат.) - зидине митра - владичанска капа мјешаја - дрво којим се меша качамак или скроб мјеште - место, уместо мора - по народном веровању мора је нека вештица што људе у спавању гуши и дави (в. Вуков Рјечник) мркадина - природно мрка вуна мужатица - удата жена, жена која има мужа мукте (од перс.) - бесплатно муктиш - оно што је бесплатно, мукте (на пр. јело или пиће) муљевна жица - електрична жица мутав- покровац (за покривање коња и за простирање) мучаљив - ћутљив мучати - ћутати, не говорити Н на једну воду (зграда) - кад је сав кров на згради само у једној равни, сав само с једне стране нађинђерен - накинђурен налога - навала, велики број, гомила налоња - сто (клупа) у цркви ва који свештеник полаже књигу из које чита наслон - место које је само наткривено, које има само кров (за стоку или чобане); мала колибица само да се склони или преноћи чобанин наснова - план, замисао насновати - смислити, планирати натега - напор, с натегом - с напором натражје - потомство

11

науточ - кришом, крадомице невера - невреме, бура низок - низак, снизак новет, на, новет - на завојице, на окуке нугао - угао О обајаније - опсена, очарање, враџбина обалити - оборити обашка (тур.) - одвојено, посебно, посебице облијеколити - салетети обрљуга - упрљана жена, жена неприлична владања огарен, огарити - огаравити, гаром упрљати од селе - отсада одаламити - ударити нечим, не остати дужан, вратити истом мером; решити се посла, свршити одслека - осека (кад се вода у мору повлачи) одива - кћер; сав женски пород једног братства (породице) назива се одивама ожети - упити, посисати, оцедити ожица - кашика окашао од глагола окосити (се на неког) - оштро се обратити некоме или га оштро погледати окламаш - човек који воли да дође до нечега олако, да узме или да добије што бесплатно, да закине н-кога око - логор, табор окони. - они који су у околу, они који се налазе наоколо Омерика - Америка опрегљача - кецеља оружница - место где се држи оружје ослека - в. одслека отолен - одатле офендивати (од тал.) - вређати офичо (тал.) - надлештво, власт, канцеларија, дужност, служба, звање ошкопац - човек који стече положај више хитрином и довитљивошћу, него даровитошћу и вредноћом; човек по коме изиђу ошк(л)опци, приштови П памтење - памћење паноплија (грч.) - збирка оружја уметнички размештеног по зиду парба - парница, спор парона (из лат.) - она која брани, штити, заштитница патале - чакшире, панталоне пашњача - кожни појас (с проширеним предњим делом) за који се задевају мале пушке и нож; силај, свилај пелеш - перчин, коса; кика, курјук, плетеница пенсиуна - пензија пер Бако (тал.) - тако ми Баха перваз (тур.-перс.) - опток, опшав на хаљини или шатору; ивица, ивица неке ограде перда (тур.) - преграда, ограда; перда - вео, нека врста завесе пешкарија (тал.) - рибарница пинези - новац пир - свадба, весеље

12

пиргаст - пегав, шарен пирика - пиревина (нека трава) пирмич (дијалек.) - пиринач плаштина, - аугментатив од плашт; старо рубље, рубље плед (из франц.) - врста огртача од вуне плитка - велик дрвени плитак тањир повезача - женска марама за главу поверето (тал.) - јадник повиш - изнад повољити - учинити по вољи (некому) под - спрат, бој поднос - послужавник подсудњак - послужавник појмити (се) - повратити (се), опоравити (се) попасно доба - време кад се стока враћа с попаса, с јутарње паше, око девет часова; време кад се стока после подневног пландовања изгони на пашу поримљавина - бура, узбурканост (мора) постоле - ципеле пот - зној поточ - потера презумтивни нашљедник (од лат.) - лице које би могло доћи у обзир за наследника прелат (лат.) - виши црквени достојанственик код католика преметача - марама што жене на нашим острвима носе на глави; крајеви мараме се са стране преметну један преко другога, отуда и име пресловити - наговорити (да нешто учини друкчије него што сам мисли да треба) преснијетати се - пренемоћи се, пасти изнемогао, онесвешћен прети (пру) - тужити (суду) претио (претила, -ло) - добро ухрањен, -а, -о претрг - прекид; на претрг - с прекидима, с времена на време, нередовно претржник - човек који се претрже, сатире радом претур (од лат.) - судија, управник преша (по тал.) - журба, хитња прешити се (по тал.) - журити се пријебој - преграда (између две просторије) пријетрано - отужно, што изазива нелагодност (јело сувише масно) пријегача - прегача прикљученија - доживљаји присјед - просед пркелати - говорити, ћаскати прљага - прљуга, земљиште без траве или каквог растиња, песковито тло прњавор - насеље (село) на црквеном земљишту про - преко провидур (од тал.) - главни млетачки чиновник у неком месту прорачити - прохтети се, добити вољу протонотаријус - нека титула (или степен) код катол. свештеника профунат (der Proviant) - војнички хлеб; војничка храна пударити - бити пудар, чувати поља, винограде и сл.

13

пулица - пулија, дугме, пређица пунти (од лат. punto) - тачка; члан, чланак, поглавље; час, тренутак; снага. јачина; шиљак пура - качамак пурак - зрно (пушчано), тане пургаториј (лат.) - чистилиште путијар - чаша (стаклена) Р раздарушан - који раздаје, који лако троши, расипник ракно - тања тканина (може да служи као шал или као прекривач за кревете) расплаћен (од расплатити) - расечен напола (дужином), располућен растражењак (из старосл.) - раскалуђер, човек који се одрекао калуђерства рахат (арап.) !- мирно, спокојно, удобно рачити се - имати воље, милити се ришпет (решпект) - поштовање ркаћ - ркаћима су католици називали православне у Далмацији розарије - врста молитве розопек - жега, велика врућина, врео дан рувијан - циганин рукомија - умиваоник С сад - оно што је ново посађено (особито млад виноград); врт садак - део одеће, нека врста женског зубуна сакраменат - светиња; триста му сакрамената - псовка салаука - невреме када веје снег; вејавица свијет - светлост, јутро свјет - разговор, савет сејирити (од арап.) '- радознало гледати; чудити се; се(ј)ирити с неким - направити с неким чудо сејсана (тур.) - коњ који носи терет; јак коњ сензал (тал.) - трговачки посредник си (тал.) - да! јесте! сијер - медљика што се налази у пролеће на липи, а у јесен на вресу; (као придев) плавкаст (човек), смеђ сионица - сенара, сењак скриба (од лат.) - писац човек који се бави писањем скунаторити - с муком скупити, једва скупити слуктити, слухтити - ослушкивати, напрегнуто слушати; напрегнуто ишчекивати сок - онај који пронађе прокаже крадљивца или каквог другог кривца соџбина - награда што се даје соку спртва - котарица, крошња стамен - чврст, поуздан стеклица - жена која стиче, која тече кућу стијена - зид стити - штити, читати стојке - стојећи стојница - појата стравуљица - страх, страва (деминутив) стркнути - искочити (каже се за очи)

14

строп. - таваница стужити се - смучити се, кад припадне мука (некоме) струк - некакав део одеће сувота (сухота) - просторија (под кровом); место где се може заклонити на пр. од кише; просторија сугранут - луцкаст Т талишан - срећан танковијаст - витак тедеум - католичка молитва (Te deum..., Тебе бога хвалим) тенац - вампир говар - магарац товарина - магарчина траг - род, лоза, кућа траповјесан (траповијестан) - дремљив, бунован, иза сна тратина - травњак, ледина треница - даска тржница - трговкиња триш - трипут трсити - свршити тудешки - немачки тукац - ћуран турин - нос, њушка тутуш - човек ниског раста Ћ ћа, (дијалекатски) - ћаћа, тата, отац ћакула - разговор, брбљање У убао - бунар убетан - мрзак, што доноси несрећу узетиња - кад се некоме одузме неки део тела (нога, рука или сл.); човек мале вредности узма - онај коме је бог узео од памети, бена, човек слабих способности умерати - умекшати, умесити удесити - затећи, наћи ура (нем.) - час урота - завера усиловати се - присилити се, присилити самога себе устравица - оно што изазива страву; привиђење Устралија - Аустралија Ф фадан (од лат.) - бљутав отужан, досадан, неукусан факин, - ић (тал.) - носач, мангуп, мангупчић факињача - жена која има својства факина фамулус (лат.) - послужитељ, слуга; помоћник Х хупљив - похлепан

15

Ц цјелица. - смоква која је ц-ла (осушена), уцело - која није расецана (расплаћена) за сушење црвеника - вино цјење - јевтиније цмарина - велика врућина, жега, припека црковина - земљиште које припада цркви Ч ча - што чајати - чекати, ишчекивати, чамити часник - официр чврљак - малишан, дечко, палаврк чепукати - ићи. стопу по стопу, шетколити полако чит (од тур.-перс. чифт) - пар чреда (цркв.-слов.) - ред, врста; шетња богослова у врсти, у реду чредни - који је по реду, редар чувида - образина, кринка, маска Џ џебана (тур.) - муниција џевердан - једна врста старинске пушке џелеп (тур.) - крдо, стадо волова, говеди џелепџија (тур.) - марвени трговац Ш шарабатати - скитати мало, лолати се шарак - зарудак (кад воће у сазревању почне да руди) шикуља - погрдан израз шињора (тал.) - госпођа шјор (према тал.) - господин шкољ - острво шкрапа - вртача, рупчага, јама шљепић - затвор, тамница шмедлати - залагати се (јелом); мрљавити; растезати шолад (шолди) (тал.) - ситан новац, крајцара, новчић шпаг (тал.) - џеп шпоркарија (од тал.) - прљавштина штилет - бодеж штити - читати шчињати се - оклевати, накањивати се

16