Porodica, Porodicni Odnosi, Vencanje.docx

  • Uploaded by: Марија Марковић
  • 0
  • 0
  • June 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Porodica, Porodicni Odnosi, Vencanje.docx as PDF for free.

More details

  • Words: 919
  • Pages: 9
I Pročitajte pažljivo sledeći tekst i uradite zadatke. Moje detinjstvo

Rodio sam se 1915. godine u selu Hašani kod planine Grmeč u Bosni. Roditelji su mi bili zemljoradnici. Živeo sam sa majkom, mlađim bratom i sestrom, dedom Radom i stricem Nikolom. Stric je bio vojnik i živeo je u Americi nekoliko godina, pa smo uvek voleli da slušamo njegove priče. Sa dedom Radom sam čuvao ovce i stalno sam ga nešto pitao, a on mi je uvek ozbiljno odgovarao. Kada sam ga pitao da li možemo da uhvatimo mesec ako odemo na vrh planine, rekao je da možemo. Ja sam često razmišljao o tome i napravio sam plan kako mogu da uhvatim mesec, ali plašio sam se mraka i nikada nisam probao to da uradim. Došlo je vreme da pođem u prvi razred, ali ja nisam želeo da idem u školu. Deda me je vodio u školu u selu i čekao me da završim. Prvog dana učiteljica me je pitala kako se zovem. Znao samo samo svoje ime. Nisam znao šta znači prezime. Rekao sam da nam se kuća zove „kuća Ćopića”, ovce su „ovce Ćopića”, ali kako se preziva moja porodica, to nisam znao. Brzo sam zavoleo i školu i drugove. Naučio sam da čitam i imao sam nekoliko svojih knjiga. Jednom je jedan moj dalji rođak dobio paket knjiga na lutriji i meni je poklonio nekoliko. Bio sam mnogo srećan. Kada sam otišao iz sela u grad da učim gimnaziju bio sam tužan i usamljen. Često sam mislio na svoju porodicu. U gimnaziji sam imao mnogo dobrih drugova i profesora, a najviše sam voleo srpski jezik. Tada sam počeo da pišem pesme i priče. Onda sam živeo i učio u drugim gradovima i na kraju sam došao u Beograd na studije. I život je bio sve teži i teži. 1

Najlepše su uspomene iz detinjstva i ja sam najsrećniji kada pišem za decu. Branko Ćopić (književnik, pisac 1915 – 1984)

Povežite sledeće reči sa njihovim značenjem. ZEMLJORADNIK, STRIC, MRAK, LUTRIJA, USAMLJEN, ROĐAK 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

OVCA,

UČITELJICA,

PREZIME,

brat oca porodično ime tama – crnilo čovek koji radi na zemlji sa povrćem, voćem, biljkama domaća životinja koja daje vunu i mleko osećaj da je čovek sam na svetu i kada ima oko sebe prijatelje i porodicu žena koja radi u osnovnoj školi i uči decu neko ko ima istu krv kao i mi, npr. stric, ujak, deda, tetka,... igra na sreću

Objasnite sledeće reči: TETKA, PESMA, ŠKOLA, MESTO, GIMNAZIJA, DRUG, POKLONITI Odgovorite na sledeća pitanja. 1. Kada je rođen Branko Ćopić? 2. Gde je rođen i gde je živeo? 3. Sa kim je proveo detinjstvo? 4. Kada je bio veoma srećan? 5. Čega se plašio? 6. Šta je bio Branko Ćopić? 7. Kada je počeo da piše? 8. Gde je studirao? 9. Šta nije znao kada je bio dete? 10. Kakvo je bilo tvoje detinjstvo? 2

II

3

4

Šta vidite na ovim fotografijama. Gde su? Šta rade? Šta nose? Kako izgledaju? Koga sve vidimo na slikama? Šta vidimo?

5

MLADENCI MLADOŽENJA

MLADA

VEO

BIDERMAJER

VENČANICA

BURMA

BURME

6

Jedna srpska svadba Kada sam bila u Srbiji moja drugarica Vesna je pravila svadbu i pozvala me je da budem njen gost. Bila sam jako srećna zato što sam želela da vidim srpsku svadbu, ali sam bila i malo nervozna jer nisam znala šta treba da radim. Vesnin dan je bio 20. jun, jedne sunčane nedelje. Došla sam kod nje ujutru oko 10 sati. Tamo su bili njeni roditelji, rođaci, Vesnina kuma, muzičari. Svi su bili veseli, jeli su, pili i igrali. Vesna je bila u svojoj sobi i rekla mi je da ona ne može da izađe iz sobe dok ne dođe njen budući muž. Njena braća su stajala ispred vrata i čuvala je. Niko nije mogao da uđe u sobu. Videli smo mladoženju i njegove rođake kroz prozor. Došlo je mnogo ljudi. Najinteresantnije je bilo kada sam videla da mladoženja mora da plati ako želi da mlada izađe iz sobe i pođe sa njim. Svi smo se mnogo smejali i slikali. Oni su imali profesionalnog fotografa. Muzičari su sve vreme svirali srpske tradicionalne pesme. Otišli smo prvo u opštinu, pa u crkvu, pa u restoran. Ručak je bio u 4 sata popodne u jednom lepom restoranu na periferiji grada. Mislim da je bilo oko 150 ljudi. Svi su bili srećni i lepo raspoloženi. Igrala sam, probala svadbarski kupus i mladenačku tortu. Naučila sam da igram srpsko kolo i nekoliko starih pesama. Jako lepo sam se provela i volela bih da idem na još neku srpsku svadbu.

Kako Kinezi slave venčanje? Da li žena menja prezime kada se uda?

7

Paja Jovanović „Kićenje neveste”

Srpski običaji Mladoženja sa svojim gostima dolazi kod mlade. On mora da razgovara sa mladinom braćom i zamoli da mu daju mladu. Braća ne daju lako sestru. Obično traže novac od mladoženje i postavljaju mu razna pitanja. Svi su veseli, šale se i smeju.

Kum ima veoma važnu ulogu u srpskoj tradiciji. On postaje član porodice i jedan od najbiližih i najvažnijih osoba. Kum ili kuma može biti najbolji drug ili drugarica, ali neki biraju i staro kumstvo koje se prenosi sa generacije na generaciju.

8

Pozivnica za venčanje U subotu, 02. Maja 2009. Godine u crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu u 14:00 časova venčaće se Dragana Ljubić i Milan Uremović Svečani ručak je u restoranu “Talija”, na Topčideru od 16:00 časova. Skup svatova je u 12:00 časova Kod porodice Uremović. S poštovanjem, Dragana i Milan

9

Related Documents