Pescanik Fm 11

Pe{~anik FM: Knjiga 11 Za izdava~a: PE[^ANIK Urednice: Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} Karikature: Predrag Koraksi} CORAX Kreativni direktor: Nade`da Milenkovi} Grafi~ko oblikovanje: Slavi{a Savi} Ideaman Lektura: Sla|ana Miajlovi} Lektura za hrvatski: Tatjana Tagirov Kompjuterska obrada teksta: Ivan Miladinovi}, Selena Miladinovi} Transkript: Gordana Martinovi} [tampa: Fullmoon, 2008. Tira`: 5000 ISBN 978-86-86391-09-4

Objavljivanje knjige 11 pomogao [vedski helsin{ki komitet za ljudska prava.

Pove}ani tira` {tampan je zahvaljuju}i ljubaznosti slu{aoca iz Kalifornije

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-92 323(497.11)(047.53) 316.7(497.11)(047.53) PE[^ANIK [F FM].. [Knj. 11] / [urednice Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi} ; karikature Predrag Koraksi} Corax]. – Beograd : Pe{~anik, 2008 (Beograd : Fullmoon). - 446 str. : ilustr. ; 22 cm Tira` 5000 ISBN 978-86-86391-09-4 a) Srbija - Dru{tvene prilike b) Srbija - Politi~ke prilike

COBISS.SR-ID 147670028

SADR@AJ 30. 11. 2007 : LA`I I ODLA`I 11 Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava, 17 Miodrag Zec, ekonomista, 28 Dejan \oki}, istori~ar, 35 Ivan ^olovi}, antropolog

07. 12. 2007 : ERON 44 Nade`da Milenkovi}, stru~njak za marketing, 49 Srbijanka Turajli}, profesorka, 57 Biljana Srbljanovi}, dramski pisac, 63 Marko Vidojkovi}, pisac, 70 Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo, 71 Hisni Beri{a, predsednik Udru`enja porodica ubijenih i nestalih u Suvoj Reci

14. 12. 2007 : MALI RUSI 80 86 88 86

Vesna Peši}, narodna poslanica, Marija Perkovi}, @ene u crnom, Borka Pavi~evi}, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Biljana Kova~evi}-Vu~o, komitet pravnika,

87 Teofil Pan~i}, novinar, 89 Mirjana Mio~inovi}, profesorka, 90 Vladimir Gligorov, ekonomista 96 Sr|a Popovi}, advokat

21. 12. 2007 : GOVORE}E MESTO 109 Nikola Samard`i}, istori~ar, 117 Bojan Baji}, publicista, 125 Svetlana Slap{ak, profesorka, 134 Mirjana Mio~inovi}, profesorka

25. 01. 2008 : GIVE ME FIVE 147 Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative, 152 Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava, 155 Vesna Pe{i}, LDP, 161 Mi{a Brki}, novinar, 169 Petar Lukovi}, novinar

01. 02. 2008 : SAVR{ENA OLUJA 198 Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo, 204 Marko Milanovi}, pravnik, 212 Jovan Bajford, socijalni psiholog, 218 Ivan ^olovi}, antropolog, 222 Svetlana Slap{ak, antropolog

08. 02. 2008 : OTMICA SRBIJE 231 @arko Kora}, SDU, 240 Ivan Kuzminovi}, Helsin{ki odbor, 248 Teofil Pan~i}, novinar

15. 02. 2008 : LA`NA DR`AVA 260 Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka, 267 Ljubi{a Raji}, profesor, 273 Dejan Ili}, Fabrika knjiga, 280 Desimir To{i}, Demokratska stranka

22. 02. 2008 : OSVETA KOSOVA 290 Mi{a Vasi}, novinar, 295 Tatjana Tagirov, novinarka, 297 Miroslav Prokopijevi}, ekonomista, 303 Olga Popovi}-Obradovi}, 304 Desimir To{i}, 305 Mirko \or|evi}, 305 Slobodan G. Markovi}, 307 Olivera Milosavljevi}, 307 Sr|a Popovi},

308 Mirjana Mio~inovi}, gra|ani Kosova, 310 ^edomir Jovanovi}, lider LDP-a

29. 02. 2008 : MEMENTO 322 Vojin Dimitrijevi}, Beogradski centar za ljudska prava, 326 Mirko \or|evi}, publicista, 332 Dimitrije Boarov, novinar, 338 László Végel, pisac

07. 03. 2008 : NEKOLIKO MILIONA PSIHIJATARA 350 Velimir ]urgus Kazimir , Dokumentacija Ebart, 356 Vladimir Beljanski, advokat, 359 Petar Lukovi}, novinar, 366 Sr|a Popovi} i Biljana Srbljanovi}, na promociji Pe{~anika u Pan~evu, 372 Dnevnici Radija B92 u vreme ubistva Zorana \in|i}a

14. 03. 2008 : ZAPT 386 Biljana Kova~evi}-Vu~o, Komitet pravnika, 392 Sonja Biserko, Helsin{ki odbor, 393 Rada Trajkovi}, Srpska poslani~ka grupa u Skup{tini Kosova, 394 Latinka Perovi}, istori~arka, 400 Aleksandar Molnar, profesor

21. 03. 2008 : PRIDR`I SRBIJU 418 Ljubodrag Stojadinovi}, vojni komentator, 423 Aida ]orovi}, iz Urban Ina, 424 Ishak Slezovi}, iz Radija Sto plus, 427 Petar Lukovi}, novinar, 431 Teofil Pan~i}, novinar, 433 Dubravka Stojanovi}, istori~arka Uredile:

Svetlana Luki} i Svetlana Vukovi}

30. 11. 2007.

LA@I I ODLA@I Mo`da se politi~ar koji poziva na odmazdu ose}a ponosnim, ali gra|ani koje vode takvi politi~ari uvek budu poni`eni … Ne mo`e{ na}i majstora da ti popravi vodokotli}, a svi igraju na berzi ... Sve {to mi u Srbiji danas govorimo - jedan ~ovek slu{a i snima, taj ~ovek se zove D`ord` Soros... Gosti: Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava, Miodrag Zec, ekonomista, Dejan \oki}, istori~ar, Ivan ^olovi}, antropolog

Svetlana Luki}: U banji Baden kraj Be~a odr`ana je i ta istorijska sednica o Kosovu. To je valjda ona sednica koju nam je davno obe}ao Ko{tuni~in savetnik, profesor Vladeta Jankovi}, ona na kojoj }e Ko{tunica zablistati i pokazati svoje dr`avni~ko ume}e. Vladeta Jankovi} nas je tada obavestio da je njegovom {efu dosadno da se bak}e stvarima kao {to je svakodnevni `ivot gra|ana koji su ga izabrali ili gra|ana koji moraju da ga podnose, jer je on, Ko{tunica, stvoren za mnogo ve}e uzlete. Predsednik vlade je u be~koj banji pukao, nikoga nije uspeo da ubedi ni u {ta, pa ih je za kaznu li{io svog dru{tva za ve~erom. Nije hteo da podeli s njima ni sto, ni piletinu, ni brokoli, a ni primamljivi ~okoladni mus. Ko{tunica nije bio gladan, smi{ljao je osvetu za sve koji nam, uprkos zemaljskoj i bo`anskoj pravdi, uzimaju Kosovo. On je ve} dva puta naglasio da ne}e dozvoliti da to pro|e bez na{eg, to jest njegovog, odgovora i da je na{a nacionalna du`nost da svima njima nanesemo najve}u mogu}u {tetu. Taj ~ovek misli da se dostojanstvo ~uva tako {to protivnicima u~ini{ neko zlodelo. On je jedan od onih koji mogu da podnesu uvredu samo ako zami{ljaju, do u detalje, prizor osvete. Sada{nja vlast nastavlja da nas vodi ludim i slepim putem. Taj proces je, kada malo bolje pogledate, i bio neumitan. Dok smo se verali po lotrama kosovskoga mita, nogama smo stalno izvaljivali pre~age ispod nas i sada ne mo`emo nazad, a da ne do|e do neke katastrofe. Pitanje je samo u kojem obliku }e nam ona do}i: da li }emo uskoro na Merdaru imati kolonu od sto hiljada kosovskih Srba koje su ubedili da im nema `ivota ako Kosovo dobije nezavisnost; da li }e vlast proizvesti nasilje na severu Kosova, na jugu Srbije; da li }e Albanci proizvesti nasilje ju`no od Ibra i na jugu Srbije; da li }e iz nemo}i i frustracije pobesneli {ovinisti i klerofa{isti juriti po Srbiji domicilne ni{tarije i antisrbe - ili }e se desiti sve to zajedno. Neka jeza je u vazduhu i narednih nedelja je osnovni i jedini zadatak nekako pre`iveti pojavljivanje svih monstruma po porud`bini koji }e vitlati po Srbiji. Slede nam neki oblici okupljanja naroda. Po~injemo danas, suptilno, skupom u centru Sava o zna~aju srpske duhovne ba{tine na Kosovu i Metohiji u evropskoj ba{tini, koji }e otvoriti ministar vera Naumov i ministar za Kosovo Samard`i}. Pitanje je kakvo }e biti slede}e okupljanje. Meni se ~ini da nam se sprema neka vrsta

30.11.07.

10

novog Gazimestana. Skupi}e se spontano nekoliko stotina hiljada ljudi da svetu, a i nekima od nas, poka`u svoj gnev zbog nepravde koja nam je na~injena. Da li }e se to zavr{iti nasiljem ili, {to bi Nikola Pa{i} rekao, narodnim odisajem, znaju samo Ko{tunica, Jo~i}, Nikitovi} i ostali dr`avnici. Ni predsednik Tadi} ne zna {ta }e se desiti. Pribli`ava se ~as koji Tadi} najvi{e mrzi, a to je ~as dono{enja odluke da li }e i dokle Ko{tunicu pratiti u njegovom dr`avni~kom ludilu. Pitanje je koliko }e nas ko{tati to da Tadi} Ko{tunici ka`e - Sada je bilo dosta, sada si preterao. Kolika }e biti ta cena, izra`ena u evrima, a mo`da i u ljudskim `ivotima? Ovo je Pe{~anik, a vi na po~etku emisije slu{ate Aleksandra iz Aran|elovca. Takozvani Na{i su spre~ili promociju Pe{~anika u Aran|elovcu, pa u ponedeljak idemo jo{ jednom, na isto mesto i u isto vreme, sada u dru{tvu policije. Evo {ta se u me|uvremenu doga|alo u Aran|elovcu.

Aleksandar: U petak smo oti{li kod predsednika op{tine i predsednika skup{tine op{tine i zatra`ili da nam obezbede salu za odr`avanje tribine Pe{~anika, koja je prethodno otkazana. Uputili smo im i zvani~an dopis i oni su nam odgovorili da }e nam iza}i u susret. Ponovo smo potpisali ugovor, uplatili odre|eni iznos i tribina Pe{~anika, kako stvari za sada stoje, }e biti odr`ana u ponedeljak u {est sati u velikoj sali Doma kulture. Ponovo su se oglasili Na{i i ostale organizacije. Sada im se pridru`ila Nova Srbija, koja sebi pripisuje da je uspela da spre~i divljanje belosvetskih hoh{taplera. Ponovo se kao glavni razlog navodi karikatura na blogu B92, koja naravno nema nikakve veze s Pe{~anikom. Oni verovatno i ne znaju {ta zna~i sajt i blog. [to se ti~e udru`enja Na{i, saznao sam da je njihov predsednik Ivanovi} izdao knjigu u kojoj se bori protiv sekti. On za sebe ka`e da je daleko od fa{iste i predstavlja se kao podmladak Putinove stranke. Oni su ponovo pozvali sve gra|ane da se okupe u ponedeljak. Nadam se da }e mirno saslu{ati promociju devete knjige Pe{~anika i videti o ~emu se tu radi, pa neka posle toga zaklju~uju da li su to antisrpska posla ili nisu. Mi smo skup ponovo uredno prijavili policiji i imam informaciju da ga je prijavio i direktor Doma kulture. Bi}e sigurno dovoljno policajaca

da spre~e bilo kakav eksces. Do}i }e dosta njih, i Nova Srbija je pozvala svoje simpatizere i ~lanove da do|u na taj skup. Oni }e ponovo poku{ati da spre~e odr`avanje te tribine. Mislim da ne}e biti fizi~kih obra~una. Jedino {to mo`e da se desi jeste da oni onemogu}e na{e govornike da odr`e promociju, ali ne znam {ta }e time posti}i. Sami ka`u da ho}e da do|u da ~uju o ~emu se tu radi i da postave pitanja o onome {to ih zanima. Mislim da se dosta ljudi koji su nameravali da do|u pro{li put upla{ilo. Dosta njih }e sigurno do}i, jer su ogor~eni na pojavu kleronacionalizma u Srbiji.

Svetlana Luki}: Dakle, Aran|elovac u {est sati u ponedeljak. Kao {to je i pro{li put bilo predvi|eno, tamo }e govoriti Teofil Pan~i}, Petar Lukovi}, a prijavili su se i Mirko \or|evi} i na{a slede}a sagovornica, profesorka prava Vesna Raki}-Vodineli}. Vesna Raki}-Vodineli}: Ja sam jedna od onih koja vrlo ~esto u va{im emisijama kuka i `ali se. ^ini mi se da se politi~ka atmosfera u Srbiji zgu{njava na prete}i na~in. Pre neki dan sam pro~itala otvoreno pismo knji`evnika Svetislava Basare predsedniku republike. Moju pa`nju je privuklo nekoliko njegovih re~enica koje govore o tome da je manje-vi{e op{tepoznato da neki delovi vlasti spremaju da uvedu vanredno stanje ako se pregovori o Kosovu neuspe{no zavr{e, a sva je prilika da }e se tako zavr{iti. Tako|e, da se prave spiskovi ljudi koji su nepodobni s ta~ke gledi{ta sada{nje vlasti, dakle, ne vi{e moralno-politi~ki nepodobni u komunisti~kom smislu, ve} recimo nedovoljno nacionalno osve{}eni po vladaju}im merilima. Mislim da je to ozbiljna re~enica ~oveka koji nije samo knji`evnik, nego je i politi~ki aktivan ~inilac i pretpostavljam da ne bi takvo ne{to napisao da nema odre|ene informacije o tome. Imate ove slike nasilja u poslednjih mesec ili dva. Naro~ito mislim na doga|aje u Sand`aku, sukobljavanje razli~itih struja u me{ihatu, ~ak i tu~e povodom ulaska u verski objekat. U doga|aje koji doprinose zamra~ivanju srpske politi~ke scene treba na svaki na~in ubrojati i zabranu promocije jedne od knjiga Pe{~anika, na na~in koji poziva na nasilje prema vama i va{im istomi{ljenicima, pe{~anikovcima. Mislim i na nacisti~ke demonstracije u Novom Sadu i na relativno mlak odgovor gra|anstva u Srbiji na to. Pripadam onima koji sma-

Vesna Raki} Vodineli}

30.11.07.

12

traju da kada se pojavi bilo kakav oblik fa{izma, na njega treba reagovati. ^itav postupak pregovaranja povodom Kosova nam se prikazuje kao sudbinski. Delovi vlasti nam prikazuju te doga|aje kao ne{to posle ~ega }e nastupiti sudnji dan. Trezveni glasovi ljudi koji imaju dovoljno hrabrosti da `ive na Kosovu, a da budu Srbi na Kosovu i da se suprotstave politici vlasti u Beogradu se jedva ~uju i nemaju nikakvog uticaja na realnu politiku. Dakle, cela scena je zamra~ena, veoma gusta. Problem je u tome {to gra|anin ne dobija prave informacije o tome {ta se de{ava. Ve}ina ljudi ose}a teskobu i neizvesnost kad razmi{lja o neposrednoj budu}nosti, a malobrojni poku{avaju da objasne u ~emu je zapravo problem. Tako smo ovih dana mogli da ~ujemo i izjavu ministra spoljnih poslova, koji je rekao da }e, ako bude jednostranog otcepljenja Kosova, biti destabilizovan ~itav Balkan i otvorena `ari{ta u mnogim drugim dr`avama i regionima sveta. Smatram da je on morao odre|enije da se izjasni, jer ovako je to isto kao da ka`e - Hleb mi danas nije dovoljno narastao, pa }e nastati nesta{ica hleba u Indiji. Taj iskaz predvi|a neko zlo i nepogodu, a niko se nije potrudio da gra|anima objasni kakva to vrsta nepogode mo`e da nas sustigne. Da li nam preti oru`ani sukob, gde, kojih razmera, da li se pripremaju prete}e i nasilne demonstracije u Beogradu i drugim gradovima, ko ih priprema, da li se priprema ili re`ira eskalacija nasilja? Cela stvar ostaje nemu{ta, nedore~ena i uop{te ne mo`ete da razumete o ~emu se radi. Kada posmatrate sednice parlamenta, do}i }ete do zaklju~ka da poslanici prosto u`ivaju u me|usobnim ~arkama, da je tamo najve}i baja onaj koji zna najvi{e dvorskih tra~eva koje je spreman da javno prika`e. ^itaju se SMS poruke s telefona, gledali{te se zabavlja na vrlo prizeman na~in. Donose se zakoni koji su svakako potrebni ovoj zemlji, ali to se ~ini nekako uzgred. Ovo na{e dru{tvo i ova na{a dr`ava izgledaju totalno {izofreno. I vi i ja imamo pravo da ka`emo Ma neka ide sve do |avola, uop{te ne}u time da se bavim, ~ita}u knjige, sede}u u nekom svom }o{ku, ali oni koji su izabrani kao predstavnici gra|anskog poverenja nemaju pravo da se tako pona{aju. Kada se na mestima kao {to je ova va{a emisija i poneka novina postavi odre|eno pitanje, ono ostaje na nivou retori~kog pitanja, na koje ~ak ni oni koji su ga postavili ne o~ekuju nikakav odgovor. Gospodin Basara je ~lan Demokratske stranke, a {ef dr`ave je

predsednik te stranke i ~ini mi se da Basara ima pravo da svom predsedniku postavi pitanje i da ima pravo da uporno tra`i i dobije odgovor. Ne verujem da je Basara to pismo pisao samo zato da bi nas opet zadivio svojim dobrim stilom. U ovom trenutku ne treba da kukamo i pla~emo. Da nam je dobro - nije, uostalom to je i va{ moto Ako vam je dobro, onda ni{ta. ^ini mi se da nema nikakvog sudbinskog, vaseljenskog ili drugog, ne znam ni ja koju re~ ti ljudi vole da upotrebljavaju, razloga da nam se ne ka`e {ta oni planiraju ako bude jednostranog otcepljenja Kosova. Da li }e biti mobilizacije, odnosno ~emu se ima pripisati izdavanje ratnih rasporeda, koji ovih dana sti`u ljudima? ^ini mi se da imamo pravo da od ove vlasti o~ekujemo ne{to vi{e nego {to smo o~ekivali od Milo{evi}eve. Ili smo, brate, totalne budale ako mislimo da imamo to pravo.

Svetlana Luki}: Vlada je donela odluku da svako ministarstvo napravi akcioni plan za slu~aj otcepljenja Kosova. I sada svi mi treba da razmi{ljamo {ta im to zna~i - akcioni plan. ^ovek to nekako stavlja u kontekst onoga {to je rekao predsednik vlade Ko{tunica - Ako smo mi zemlja koja dr`i do sebe, onda nekako moramo da u~inimo {tetu onima koji priznaju nezavisnost Kosova. On je ve} drugi put inaugurisao neku vrstu sitne osvete ukoliko se to dogodi. Vesna Raki}-Vodineli}: Da, priprema u vidu akcionih planova nije jasna. Da li se o~ekuje raseljavanje, odnosno be`anje Srba s Kosova, pa akcioni plan ima taj smisao, ili se o~ekuje ote`ano snabdevanje, pa ima taj smisao, ili se, pak, o~ekuje eskalacija fizi~kog nasilja i gde se to o~ekuje, pa onda to opet ima neki tre}i smisao? U najmanju ruku nije inteligentno izabrati odmazdu kao princip me|unarodnih odnosa tako lako ranjive zemlje kao {to je na{a. Mo`da nekome to izgleda kao ponos, uspravno dr`anje, ali meni to izgleda kao obi~na neodgovornost. Mo`da se politi~ar koji poziva na odmazdu ose}a vrlo ponosnim, ali gra|ani koje vode takvi politi~ari uvek budu poni`eni. To smo mogli da nau~imo iz na{e nedavne istorije. Milo{evi} nam je vratio dostojanstvo na na~in koji je nepoznat u dvadeset prvom veku u Evropi. Od tog silnog dostojanstva ne mo`emo da se oporavimo ve} sedam godina.

Vesna Raki} Vodineli}

30.11.07.

14

Svetlana Luki}: Ovih dana je me|unarodna organizacija koja se bavi pravima dece i odraslih ometenih u razvoju objavila izve{taj o stanju u tim ustanovama kod nas. Ljudi iz vlade su reagovali negiranjem i diskvalifikacijama. Vesna Raki}-Vodineli}: Uverena sam da nadle`ni ministri nikada ne bi ni poku{ali da utvr|uju ~injenice o stanju u tim institucijama da nije bilo jednog ovako drasti~nog izve{taja. Nije nikakva sramota re}i - Jeste, mi imamo problem zbog toga {to nemamo novca, nemamo dobru dru{tvenu organizaciju zbog toga {to nismo dovoljno razvili svest o posebnim ljudskim pravima osoba s posebnim potrebama. U izve{taju je bilo elemenata senzacionalizma koji su se mogli izbe}i, ali su{tina su ~injenice koje su tu utvr|ene. I te ~injenice oni nisu mogli da ospore. Svetlana Luki}: Zanimljiva je reakcija predsednika vlade, koji je to nazvao mra~nom propagandom i odmah povezao s onim ljudima u Srbiji koji tvrde da kod nas ima fa{izma. Vesna Raki}-Vodineli}: Niko nikad nije tvrdio da je Srbija fa{isti~ka zemlja, ali se mora priznati da u Srbiji ima fa{isti~kih i nacisti~kih pojava i resantimana razli~itih oblika. Da ti resantimani i pojave ne bi postali ve}i nego {to jesu, u interesu je svakog normalnog gra|anina, a najvi{e u interesu predsednika vlade, da se na njih reaguje. Njegov ugled ne bi bio okrnjen da je do{ao u Novi Sad, na antifa{isti~ki miting. Nije morao da ka`e ni jednu jedinu re~, nije morao da stane na ~elo kolone. A povezivanje za{tite prava nemo}nih osoba s fa{izmom ne mogu da shvatim. Opasno je {to neki na{i politi~ari nemaju potrebu da budu umereni, nego neprekidno daju ekstremisti~ke izjave pripisuju}i ekstremizam drugim politi~arima, koji pri tom uop{te nisu na vlasti. Nenadu ^anku i ^edi Jovanovi}u se prebacuje antifa{isti~ki ekstremizam, a sebi se opra{ta ekstremizam pani~arenja ili ekstremizam ideologizacije.

Svetlana Luki}: Kao da nismo u stanju da sami ne{to uradimo, da se organizujemo. Kao da radimo samo pod pritiskom spolja. Vesna Raki}-Vodineli}: Radije i spremnije reagujemo na pritisak spolja nego na pritisak iznutra, ali moram da ka`em da pritiska iznutra i nema. Nevladine Vesna organizacije koje se bave ljudskim pravima su vodile vrlo veliku Raki} Vodineli} borbu za dono{enje op{teg zakona o zabrani diskriminacije. Ta borba se vodila nekoliko godina i tek u poslednjih nekoliko meseci se pribli`avamo dono{enju tog zakona. Potpuno sam svesna da doneti zakon ne zna~i mnogo, ali mislim da ga ipak treba doneti. Mo`da }e na vlast do}i neko ko }e ga ozbiljno shvatiti. Dakle, te organizacije nisu mogle da urade ~ak ni toliko. Zna~i, ima pritisaka iznutra, ali oni dolaze od nevladinih organizacija, koje su u poslednjih nekoliko godina stigmatizovane. Pod uticajem Putina zavladala je teorija o neprijateljskom karakteru nevladinih organizacija. Ako danas ka`ete da ste, ne daj bo`e, u nekoj nevladinoj organizaciji, to je kao da za vreme Tita ka`ete da ste fa{ista ili nacista. One koji rade u nevladinim organizacijama ljudi do`ivljavaju kao unutra{nje neprijatelje. Osim toga, zna se da nevladine organizacije nemaju nikakvu dru{tvenu mo}. S druge strane, imate takozvane analiti~are, Basara je to nazvao analiti~arskim terorizmom, koji svoje teze dokazuju argumentacijom koja li~i na stru~nu i mo`e da se zalepi za nekog tinejd`era ili nedovoljno obave{tenog ~oveka. Ti takozvani analiti~ari tvrde da su oni koji rade u nevladinim organizacijama narodni neprijatelji. Ne verujem da oni organizaciju Na{i smatraju narodnim neprijateljem, a to je nevladina organizacija. Garda cara Lazara je tako|e nevladina organizacija. Ne, nije stvar u nevladinim organizacijama. Nevladine organizacije koje umesto nacionalnog zagovaraju gra|anski princip, stvarnu primenu i za{titu ljudskih prava, e to su organizacije koje smetaju vlasti i zato moraju biti progla{ene narodnim neprijateljima i na taj na~in marginalizovane. To {to se ti Na{i ugledaju na Putina je njihova stvar, ali to {to oni prete nasiljem se zove krivi~no delo ugro`avanja sigurnosti. I zato pozivam vr{ioca du`nosti javnog tu`ioca Slobodana Radovanovi}a da pozove ni`e tu`ioce da tra`e krivi~nu odgovornost za to, jer je to krivi~no delo.

30.11.07.

16

Svetlana Luki}: Se}am se tog ose}anja kada stojim ispred Po`arevca i ne mogu da u|em, jer je to zabranjeni grad. Vesna Raki}-Vodineli}: Verujem da Aran|elovac ne}e biti Po`arevac. Nadam se da }e se ti koji vam zabranjuju da se kre}ete po sopstvenoj zemlji setiti kolike probleme sa slobodom kretanja imaju Srbi na Kosovu, dodu{e iz nacionalnih, a ne iz ideolo{kih razloga, ali posledica je ista. Oni, jadni, tamo ne mogu slobodno da se kre}u, njihova deca ne mogu da idu u {kolu bez oru`ane pratnje. Zar ti Na{i treba nama da budu isto {to su i albanski Na{i Srbima na Kosovu? Neka malo stave prst na ~elo i neka razmisle o tome. Nedavno sam slu{ala jednog ~elnika Demokratske stranke Srbije kako osporava rezultate izbora na Kosovu s obrazlo`enjem da su na tim izborima u~estvovali ljudi koji su optu`eni za razna krivi~na dela pred Ha{kim tribunalom za ratne zlo~ine i ~ula sam ga kako prebacuje UNMIK-u zato {to im je dozvolio da u~estvuju na izborima. Pa pobogu, nosilac liste na izborima 2003. ili 2004. godine bio je Slobodan Milo{evi}, koji je tada kao optu`eni bio u Hagu. Pa pobogu, nosilac liste Srpske radikalne stranke je bio Vojislav [e{elj, koji je tako|e u Hagu. Stavljanje takvih ljudi na izborne liste predstavlja zloupotrebu izbornog prava, odnosno vr{enje prava protivno cilju zbog kojega ga pravni poredak priznaje. Ako stavite na listu nekoga ko ne mo`e da vr{i ulogu premijera ako pobedi, to zna~i da vi zloupotrebljavate pravo. O tome sam pisala u to vreme i jako mi je `ao {to niko od kolega pravnika i advokata, kojih ima mnogo u DSS-u, nije hteo da podr`i taj moj stav. A sada dolaze na isto, ali u vezi s nekim drugim, nipo{to ne u vezi s nekim na{im. Svetlana Luki}: Nisam znala da je zahvalna raja ministru Velimiru Ili}u ve} po~ela da di`e spomenike i spomen-plo~e kraj puteva koje im je sagradio. Me{tani jednog sela na planini Maljen su skupili novac i napravili ministru Ili}u spomenik. Ministar Dinki} je u nevolji otkako je formirana nova vlada, jer zaostaje za gazda Veljom koji u {aci dr`i asfalt, a i \ilas mu je uzurpirao stotine miliona evra iz Nacionalnog investicionog plana. Ali Dinki} ne bi bio Dinki} kada se ne bi dosetio novog investicionog plana, koji se zove podela besplatnih akcija svim puno-

letnim gra|anima. Dakle, svakom punoletnom gra|aninu se sme{i navodno hiljadu evra, a sada{nji i biv{i zaposleni u javnim preduze}ima dobi}e, ka`e Dinki}, po ~etiri do pet hiljada evra. Uskoro ima da se broje {u{ke po gradovima, selima i zaseocima Srbije. I druge zemlje u tranziciji su preduzimale sli~ne akcije i one su u nekima od tih zemalja dovodile do dobrih, a u nekima do katastrofalnih posledica, kao {to se to desilo u bratskoj Rusiji. Ovo je jedan od istorijskih trenutaka u tranziciji i trebalo bi da nedeljama slu{amo ekonomiste da raspravljaju o tome kako podeliti akcije, ali Dinki} se zaklju~ao sa sindikatima mastodonata kao {to su NIS, JAT, EPS i deli akcije i procente kao da mu je to mama Mirosinka ostavila u nasle|e. Re~ je o ogromnom novcu. Jedan od onih koji bi voleli da je ovo normalna zemlja i koji bi, da je Dinki} normalan ministar, svakako bio pozvan da u~estvuje u javnoj raspravi o podeli besplatnih akcija, jeste profesor Miodrag Zec, na{ redovni sagovornik. On je tokom 2001. godine bio pozivan da u~estvuje u pravljenju nekih zakona, ali sada njegovo mi{ljenje nikoga ne zanima. Tako on, kao i mi, gleda sa strane {ta to rade ministar i sindikati velikih javnih preduze}a.

Miodrag Zec: [ta mo`e da deli dr`ava koja je pojela samu sebe? Mo`e da deli jedino tako {to }e ostaviti dugove onima koji }e tek do}i. Dugovi iz sedamdesetih, osamdesetih, devedesetih se prolongiraju, a deli se aktivni saldo, imovina. Dugovi ostaju budu}im generacijama. Takva je pri~a o podeli akcija u Boru, koji je u totalnim gubicima. Ta ideja je sna`na i organizovana. Sti~e{ utisak da ne{to mo`e{ da proda{ i da }e{ ne{to dobiti, a u stvari nema{ {ta, jer ne mo`e{ da pokrije{ rupu koju pravi taj sistem. Sistem je a`daja koja jede samu sebe, koja tro{i vi{e nego {to proizvodi. Zna~i, privatizacija se privodi kraju i stiglo se do pitanja besplatne podele akcija. Za privatizaciju su ostala javna preduze}a kao najmo}niji socijalni i politi~ki entitet kojega se svi boje. Bojao ga se i Milo{evi}, boji ga se i Ko{tunica. I komunisti~ka vlast se bojala organizovanog radni{tva u velikim sistemima. Zato se veliki sistemi i razvaljuju u tranziciji. Onda Udba lak{e kontroli{e o ~emu se tamo pri~a, ko {ta muva. Ako na jednom mestu ima{ pet hiljada ljudi, ne mo`e{ ni{ta da uradi{. Oni sednu na put i gotovo je. Da bi se te akcije podelile, moraju da se re{e dva pitanja, od kojih je jedno stra{no te{ko, a drugo je delikatno. Stra{no te{ko je pitanje

Miodrag Zec

30.11.07.

18

mehanizma privatizacije javnih preduze}a. Jedni ka`u - Ne privatizuj ni{ta, to je na{ politi~ki plen. Drugi ka`u - Privatizuj sve i odmah, dok smo mi na vlasti. I sada se dru{tvo lomi oko toga, vi{e politi~ki nego koncepcijski, jer se vidi da niko o tome ne razmi{lja ozbiljno. Kako su drugi to re{ili? - Preko indirektne distribucije. Neki su emitovali vau~ere, pa su gra|ani tim vau~erima mogli da kupe akcije preduze}a ili su se ve}inom udru`ivali u investicione fondove. Preduze}a su preneta na investicione fondove, a investicioni fondovi su podeljeni gra|anima u vidu akcija. Me|utim, Rusi su gra|anima dozvolili mogu}nost da prodaju vau~ere za gotov novac i to je bila osnova ruske tajkunizacije. Neko je tamo kupio milione vau~era za fla{u votke i Rusi su dobili oligarhijsku privredu. Vrlo je te{ko da gra|anin direktno, s malim sredstvima, participira direktno za akcije, a naro~ito ako su one besplatne. Za{to? Pa zato {to svi `ele odmah da ih prodaju. Jedna je stvar kada vi kupite akciju, a druga kada je dobijete. Onda vi time ne upravljate racionalno, {to je pokazala na{a privatizacija. Ljudi su haoti~no prodavali akcije koje su dobili d`abe, recimo akcije Apatinske pivare, Knjaza Milo{a. Onda su kre~ili ku}u, `enili sinove, naru~ivali kilo mesa u kafani. Svojim u{ima sam slu{ao kako govore - Ala }u se dobro najesti kada prodam akcije svog preduze}a. Pa, on ne mo`e biti akcionar, on je ~ovek u problemu. Njegovo pona{anje je potpuno druga~ije od pona{anja nekoga ko ka`e - Imam {tednju, imam ku}u, imam i vikendicu i stan, imam i penziono osiguranje, pa }u jo{ kupiti i akcije. Potpuno je druga logika. U prvom slu~aju uvek preti problem sloma sistema, a u drugom ne. Dobro je {to je ministar Dinki} pokrenuo to pitanje, bilo je krajnje vreme. Ali on se opredeljuje za model koji nigde nije primenjen i koji je kombinacija dva pristupa. Gra|ani koji imaju pravo na akcije u desetak preduze}a koja }e se privatizovati tenderom dobi}e kompenzaciju gotovim novcem, a akcije zna~ajnih preduze}a poput Telekoma, EPS-a i tako dalje, podeli}e se direktno po odre|enoj {emi odre|enoj grupi gra|ana. I dvesta miliona akcija podelite na pet miliona gra|ana. On ka`e da ih ima ~etiri miliona, ali ja mislim da ih ima pet i po miliona. Kako sam do{ao do toga? Ako bira~ki spisak ima {est i po miliona ljudi, pa od toga odbije{ milion onih za koje znamo da su dobili akcije, dobije{ pet i po miliona, a ne ~etiri. Dobro, dvesta miliona podelite s pet mili-

ona i koliko to do|e? - ^etrdeset u globalu. Ako ima{ kompaniju koju si privatizovao za sumu od sto hiljada eva, podeli to na ~etiri miliona, dobi}e{ 0,04. Zna~i, dobije{ akciju koja vredi manje nego {to je zakonski minimum, to je besmisleno. To je jedan od razloga za{to se ne mo`e direktno deliti. E, po{to se akcije ne mogu deliti direktno, hajde da im damo novac. I kada dobijete akciju koja vredi samo 0,01 evro, vi oko nje imate tro{kove. Ja sam na to upozoravao. Imate brokera, dilera, banku, centralni registar, Komisiju za hartije od vrednosti. Imate da platite pet do {est hiljada dinara takse. Tako|e, ako u narednoj godini bude prodato akcija za recimo dvesta miliona, to je jo{ dvesta miliona deficita bud`eta. Zamisli pola milijarde samo po tom osnovu, pa plus privatizacioni prihodi. Ima}emo inflaciju ve}u od petnaest odsto. Zna~i, kada date novac na te par~i}e, {ta ljudi dobijaju? Sto pedeset do dvesta evra. I {ta }e s tim da urade, nego u prvu kafanu, {ta drugo? To su mali iznosi. Takve stvari se de{avaju kada dr`ava ka`e Prodala sam skup akcija za pet hiljada evra, pa hajde da to rasporedim na ~etiri miliona ljudi. Pa vi{e ko{ta po{ta, nego akcija. To su tehni~ki problemi. Kao kada je ono bilo, se}ate se, otplati{ stan, pa ti je skuplja po{tanska uplatnica nego {to si dao za stan od sto kvadrata. Milo{evi} je 1997. godine doneo zakon da se podeli {ezdeset odsto kapitala da bi dobio izbore u septembru, ali on to, ~ovek, nije mislio da deli, to je bio samo mamac. Stvar je bila tako na{timana da je inflacija bila velika, a inflacija uvek redukuje prava. On je pod obra~unom prava koristio oficijelni kurs, a kod procena vrednosti je koristio komercijalni kurs. Tako umesto {ezdeset odsto akcija preduze}a ti ne podeli{ ni {est odsto. On je bio majstor da ka`e - Ima{, ali nema{. Do{la je 2000. godina, nova vlast je odmah upala u televiziju, u policiju i to jesu va`ne institucije. Ali ministarstvo za privatizaciju niko nije hteo. Ono jedino nije imalo novo triparitetno rukovodstvo, se}ate se, a ovde je ostao profesor Oskar Kova~. I on je dao nalog Propali smo, ljudi, dajte da se sada obogatimo. Transformisano je {eststo preduze}a od oktobra 2000. do januara 2001. godine, i Knjaz Milo{ i Bambi i Simpo i Jumko. Iz revolucije 2000. ogroman sloj ljudi u dobrim preduze}ima je izvukao znatnu korist. To je legitimno, nemam ni{ta protiv, samo ho}u da poka`em {ta se de{ava kada se stvar ne domisli do kraja. Kod nas se stvari ne domi{ljaju, pa se uvek

Miodrag Zec

30.11.07.

20

desi suprotno od o~ekivanoga. Nije ni ~udo, mi i kada kopamo tunel umesto jednoga dobijemo dva, jer ne mo`emo da potrefimo pravac. Dobro, na kraju dobijemo dvosmerni autoput, i to je boljitak od nekompetentnosti. Ali s privatizacijom javnih preduze}a nije tako. Imamo jedan blok sindikata javnih preduze}a koji su mo}ni, organizovani, respektabilni i oni sad pregovaraju s Dinki}em, malo on popu{ta, malo oni, na}i }e se oni negde. Verovatno im Dinki} ne}e dati sve {to su smislili, tako da }emo umesto akcionarskih dru{tava dobijati dru{tva s ograni~enom odgovorno{}u. Ali da li je Hemofarm bio na berzi? Nije, povukao se. Je li bila Apatinska pivara? - Nije. Umesto da su velika preduze}a na berzi, a mala van berze, mi imamo obrnutu situaciju, da su mala na berzi. Kod nas postoji tranziciona oligarhija koja propisuje procedure. Imamo sve potrebne komisije, ali nijedna ne mo`e da deluje normalno. Imamo i Vrhovni sud, pa i Komisiju za hartije od vrednosti i Narodnu banku. Dinki} je u tom kontekstu pokrenuo i dobra i va`na pitanja, kao {to je pitanje javne ponude akcija. Za{to doma}e stanovni{tvo ne mo`e da kupi akcije? Imamo hiljadu banaka, ali mi ne mo`emo da kupimo nijednu akciju. Neko drugi mo`e, a mi ne mo`emo. Ovo je tragi~na zemlja, jer u njoj ne mo`ete da investirate i svi vas teraju u neki mali biznis. Kada u jednom preduze}u imate pet miliona akcionara koji su te akcije dobili d`abe, ima}emo masovnu politi~ku manipulaciju, skupi}e se razni du{ebri`nici. Ako imate samo tri akcije, pa ne mo`ete vi tri sata dnevno da se bavite time. Zato i postoje posrednici. Dinki} je odabrao direktnu distribuciju i to za novac. To su radili samo Rusi i radili su u muslimansko-hrvatskoj federaciji. Oni su emitovali neke sertifikate koji su slu`ili za privatizaciju, a mogli su se prodati za novac. I onda su ljudi nakupovali tih sertifikata za d`abe, kao i Rusi vau~era. Sertifikat koji glasi na sto konvertibilnih maraka u Bosni je prodavan za jednu marku. Isto se desilo i s ruskim vau~erima. Dabogda to sve dobro uspelo i dabogda to ne izazvalo posledice koje ja mislim da mo`e da izazove. Mi mobom pravimo temelje, a ne znamo ho}e li gore biti tri, sedam ili devet spratova. Sve radimo na ha-bu i na kraju, kada naguramo te spratove, sve se sru{i. Zna~i, ima{ berzu, komisiju, a nema{ ni jednu jedinu normalnu akciju na toj berzi. Nemamo emisiju novih akcija pri formiranju novih preduze}a, {to je su{tinska funkcija berze. Do}i }e do sloma svega.

Nije normalno da u celoj dr`avi ne mo`e{ na}i majstora da ti popravi vodokotli}, a svi igraju na berzi. Kako je nastala berza kod nas? Pa u kafani s tim imenom, ljudi se dogovorili da tu trguju, kao {to su na Petrovdan trista godina prodavati volove ispod hrasta. Pa su onda rekli - Ovde }e biti klozet, u jednoj sobi }emo trgovati, a u drugoj piti. To se razvijalo dugo, dvesta godina, a danas nam zakon proizvodi delatnost tako {to moramo da pla}amo taksu. Tamo neko ~eka i napla}uje odre|enu proviziju. Nije problem {to te provizije postoje, {to ta zdanja postoje, ali ~ovek treba da ima slobodu da ka`e - Ho}u ili ne}u da koristim te usluge. Razume{? Berbernica {i{a i uzima pare, ali ti dobrovoljno ode{, kuc-kuc, ja bih da se o{i{am, a ovi te {i{aju po sili zakona, prinudno. ^im pisne{, mora{ ne{to da plati{. E, to je problem. Ljudi imaju otpor prema institucijama, jer kada ne{to ho}e da re{e, ni{ta ne mogu da re{e po zakonu. Lak{e im je mimo zakona. Kada su Rusi smislili svoj model privatizacije, oni su po{li od pretpostavke da je dr`avna svojina - svojina svih Rusa. Ravnopravnost je bila klju~na re~. Denacionalizacija ili privatizacija mo`e imati havarijske posledice, potpuno suprotne od `elje njihovog kreatora. Domisliti taj proces je vrlo delikatan zadatak. Tragedija kod nas se de{ava u neskladu potro{nje i proizvodnje, tu je zadu`ivanje, starenje stanovni{tva, uru{avanje industrijskog sektora, uru{avanje proizvodnog sektora, premalo poreskih obveznika. Mla|i }e pobe}i i osta}e samo nosioci prava, penzioneri. Mi srljamo u ozbiljnu dru{tvenu katastrofu. Dabogda ja ne bio u pravu, ali ko }e oti}i? Oti}i }e industrijska klasa, zanatska klasa i {ta onda? Osta}e samo komisije i razna regulatorna tela i penzioneri. Sla`i i odla`i. I ove godine smo samo tro{ili, a ni{ta nismo proizveli, a i dogodine }emo, hvala bogu, jer se pripremamo za izbore. U}i }emo u deficit od dvesta miliona, pa }emo usput potro{iti jo{ tri-~etiri osiguranja i fabrike koje }emo prodati. A {ta }emo raditi 2011, 2015. godine? Na{ problem se pove}ava. Kada smo 2001. godine radili zakon o privatizaciji, smatrao sam da je minimum po{tenja u privatizaciji delimi~na kompenzacija. Na kraju su nam ostali samo dugovi. E sada }emo videti koliko dobije student od osamnaest godina, toliko Srbija veruje u budu}nost. Imamo doma}u birokratiju koja samoj sebi proizvodi delatnost, tu je i svetska birokratija koja tako|e samu sebe zapo{ljava. Mi u stvari ne

Miodrag Zec

30.11.07.

22

`elimo da se to ikada zavr{i, jer kada se zavr{i - postavlja se pitanje {ta }emo da radimo. Posta}emo tehnolo{ki vi{ak, mora}emo i}i odavde. Ne}emo, ne daj bo`e, kod Uga ^aveza, jer on ho}e da bije. Ovde je najlep{e, plate velike, narod miran, hrana dobra, vazduh ~ist. Imam utisak da se me|unarodni monitoring razvija kao posebna vrsta profesije. On je kao onaj {to }uti u nekom dru{tvenom preduze}u - Daj da se do moje penzije ni{ta ne promeni. Tako i ovaj ka`e - Daj da se za moga mandata ni{ta ne menja, taman sam se uklopio. Niko u stvari ne `eli da re{i problem i proizvodnja dr`avnog biznisa stra{no raste. I {to je vi{e regulatornih tela, to je manje regulacije. Mi smo dru{tvo koje je bazi~no politi~ko i u kojem mimo politike ne postoji ni{ta; mi imamo simuliranje demokratije i odre|enih procedura. Primera radi, imamo bud`etsku inspekciju, poresku inspekciju, za sukob interesa, dr`avno revizorsko telo, ali niko kod nas nema vlast - sem jednog ~oveka. Mo`e{ imati sedamsto nivoa odlu~ivanja, zna se - {ta gazda ili koalicija gazda ka`e, tako }e biti. Ostali su nemo}ni da bilo {ta urade. Ovde vi{e ne postoji nikakva politika. Politika postoji zato da se narod malo zabavlja i da se fingiraju razlike me|u liderima, koje u stvari ne postoje. Pokojni otac mi je jednom rekao ne{to za {ta mislim da i sada va`i - Za{to ja da verujem u ideologiju, politiku, religiju, kada pop i hod`a za vreme Bajrama sede, piju rakiju, mezete slaninu, a vernicima ka`u ne{to sasvim drugo? Tako i ovi na{i poslanici, me|usobno trguju, dele sebi visoke plate i polo`aje. Mi nemamo ideologiju, ali na{e elite ne shvataju da sve ima svoj kraj. Imamo enormno sticanje bogatstva, a niko da se seti da napravi neku fondaciju. Kako se to radilo u svetu? - Otimaju, otimaju, a na kraju - vra}aj to narodu, daj onog Rembranta, pravi muzej da ga narod d`abe gleda. Zna~i, neko je okrvavio ruke, iz neke jevrejske ku}e uzeo tog Rembranta, ali na kraju je sve do{lo na svoje. Neke stvari moraju biti op{te i javne, a na{a elita to jo{ nije shvatila. Zato mi i nemamo elitu i niko ne zna {ta }e biti sutra. @rtvovali smo one koji }e se tek roditi, oni }e biti prave `rtve. Stalno ostavlja{ u nasle|e nere{iva pitanja i ceo model se izvodi iz toga. Sve je to antikomunisti~ki komunizam. Zar je trebalo ceo Beograd poplo~ati ovim plo~ama koje se sada ljuljaju, a da ne napravi{e jednu stvar koja se zove obilaznica ili most? I stalno isti ljudi tvrde - Samo {to nije. Prema tome, niti narod ho}e da ~uje pravu istinu, niti ovi `ele da mu je saop{te. Mi smo kao u polu-

snu, u nekoj eutanaziji u kojoj svi znamo da se me|usobno la`emo. O~igledno je da na{a privatizacija nije usmerena ka industrijskom razvoju. Mi vi{e i nemamo nikakav industrijski razvoj, sem {to imamo Sartid, koji je globalni biznis. Uspe{ne industrijske privatizacije u metaloprera|iva~koj industriji, elektronskoj industriji vi{e nema. Kao {to toga nema ni u Republici Srpskoj. Recimo kompanija ^ajavec je nekada proizvodila televizore, prislu{ne ure|aje, ni{anske sprave za vojsku, pa za Idija Amina, pa su hiljade ljudi radile. [ta je sada Rudi ^ajavec u Banjaluci? To je skladi{te robe za hipermarkete. Ali zato u tom gradu ima sedam fakulteta za menad`ment. Na{ industrijski kompleks se raspao i nije ni ~udo {to imamo deficit platnog bilansa. Mi nemamo {ta da izvezemo. Pri~a se o malom biznisu, a on se i zove mali zato {to je mali i ne mo`e da funkcioni{e bez velikog. Zna~i, ovde do|e jedan veliki sistem kao {to je Ikea, pa onda ovi mali sklapaju za nju, ko levu nogu od stola, ko desnu. Mislim da se daju ogromne pare, a da se ni{ta kapitalno nije re{ilo. Bazi~no pitanje je imamo li mi vrednosni sistem, da li na{a elita ka`e - Ljudi, mi idemo prema kraju tunela, pa }emo pre}i brdo Ararat, pa }emo pre}i reku Jordan, pa }emo svratiti u Palestinu. Sve ponovo li~i na kraj devetnaestog veka. Problem Srbije je vizija. Sve se svodi samo na to da stvari dotraju do kraja moga mandata. Zna~i, politi~ki proizvod je lo{, sve nezavisne institucije su u stvari zavisne i uvek se neko proglasi ekspertom da bi se do~epao vlasti. Ako je to politika, onda ne treba da se ~udimo {to je situacija takva kakva je. Ne vidim ko bi to mogao da promeni, jer se sistem uru{ava. Najbolji studenti gledaju kako da se maknu u inostranstvo, a ovi koji malo slabije u~e se u~lanjuju u partiju, u sindikate, u pitaj boga {ta. Ovde se svako progla{ava reformatorom i pla{i ljude Bolonjskom deklaracijom. Tu pi{e i koliko treba da ima{ prostora po studentu, koliko zaposlenih profesora ti je potrebno. Mi te uslove uop{te ne mo`emo da ispunimo. Onda imamo privatne fakultete s po tri zaposlena profesora i tri hiljade studenata, ali i oni ka`u da su za Bolonjsku deklaraciju. Unajmljuju se sportske hale za dr`anje nastave, a u Bolonjskoj deklaraciji lepo pi{e koliko nastavnik mo`e da ima studenata. Svako mesto koje ima po{tu sada }e imati univerzitet ili istureno odeljenje. A kad god se pomene pove}anje bud`eta za prosvetu, nema novca. Da li ikada nedostaje za policiju, za vojsku, diplomatiju, za razne kerefeke? Koja poruka se {alje ako najni`i slu`benik ima ve}u platu

Miodrag Zec

30.11.07.

24

od profesora gimnazije? Ali onda ukida{ matematiku. Ako je moderna ekonomija u su{tini matematika i ako je njih pet-{est dobilo nagradu iz ekonomije, dobili su je matemati~ari koji nikada nisu studirali ekonomiju. U javnim pozivima za na{e studije ekonomije i menad`menta nema matematike. Ali ima marketinga. ^ak i da do|e investitor, pa ko }e da radi? Radni~ki lideri sada sede u parlamentu, bolji majstori su otvorili svoje kompanije. Kada bismo imali investicioni bum u realnom sektoru, u sektoru proizvodnje, mi bismo imali ogroman problem s radnom snagom. Taj problem sada imaju Poljaci. Ti dovede{ jednog iz Amerike da ti bude direktor, ali ne mo`e{ dovesti i njih petsto da ti rade. Prvo smo imali veliku preraspodelu kroz monetarni sistem. Inflacija nije izazvana slu~ajno, ona je smi{ljena da se izvr{i primarna preraspodela novca kao najvrednije stvari i da se formira veliki inflatorni dobitak, koji }e se smestiti u inostranstvo. I to je zavr{eno, to je prvi ~in. Dolazi druga faza, faza realne privatizacije realnog sektora. Stranci dolaze i po`eljno je da im se za pone{to ka`e - Ovo je na{e, nemojte tu da se me{ate. Telekom, banke, to je na{e, i krupne industrijske stvari i one koje mogu slu`iti za vojsku, to ne dirajte. Toga ili ne}e biti ili }e biti pod na{om kontrolom. U doma}em sektoru je do{lo do prelaska iz finansijske u preraspodelu realnih resursa. Ljudi su nakupovali zemlju i nepokretnosti i sada je uspostavljena jedna baza vlasni{tva nad neobnovljivim resursima. Knez Mihailova je neobnovljiv resurs, ko je to kupio, taj je kupio; ko je kupio imanja, taj je kupio. Ne}e tu biti velike preprodaje ili }e biti preprodaje za enormne pare, i tu }e cene biti deset, petnaest puta ve}e. Na{ model privatizacije, kada je re~ o kupovanju strate{kih resursa, poslovnog prostora, zemlje omogu}io je najve}i kapitalni dobitak bez ikakvih investicija. A svaki biznis zahteva rad, ulaganje i konkurenciju. Ja sam 2001. godine govorio - Ljudi, kakve veze Putnik ima s privatizacijom biznisa? Preduze}e Putnik je napravljeno da bi Udba kontrolisala spoljnu trgovinu i turizam, da se vidi ko kuda ide, ko ide sa zapada na istok, ko ide sa istoka na zapad. Srbija nije turisti~ka zemlja, kakvi strani investitori, kakvi bakra~i? Ne, to se prodalo za dva i po miliona i naravno da je sve propalo. Da je Putnik prodat kao imovina, mogao je biti prodat za deset puta vi{e novca, kao {to su uradile Robne ku}e Beograd. Vide}emo kako }e se zavr{iti privatizacija zemlje. Neko je kupio ogromnu koli~inu zemlje pod firmom

biznisa, ali on nema tih namera, on }e malo sa~ekati i preproda}e. Pitanje je u kolikim par~i}ima }e se prodavati dr`avna zemlja. Ako }e se prodavati odjednom hiljadu hektara, kupac je samo jedan, ako je komad sto hektara, onda ima bar deset kupaca, a ako je komad deset hektara, onda ima hiljadu kupaca. I privatizacija osiguranja i javnih preduze}a je otvoreno, va`no pitanje i ne sme se raditi na brzinu. Saglasan sam s nekim re{enjima vlade, da JAT treba prodati strate{kom partneru. Mi ne mo`emo imati nacionalnog prevoznika, to su bajke, mi nemamo nijedan unutra{nji aerodrom, sve se vozi internacionalno. Nacionalne prevoznike imaju Turska, Rusija, Amerika. Ali Aerodrom Beograd je primer odli~ne rente, to je parking prostor. Pa skuplja je aerodromska taksa nego avionska karta. Prema tome, ni{ta ne smeta, i to }emo privatizovati, ali na sasvim drugi na~in. Proda}emo aerodrom doma}im gra|anima, to je kao gara`a koju nikad ne prodaje{. Tu ti nije potreban nikakav strate{ki partner. Svaki slu~aj treba domisliti. Naftna industrija Srbije je sasvim druga~iji slu~aj od JAT-a. To je doma}a tra`nja, doma}i kupci, doma}i biznis. [ta }e tu nama ve}inski strate{ki partner? Nama je potreban strate{ki partner, ali takav da dr`ava ka`e - Proda}emo strate{kom partneru dvadeset pet odsto, ali onda }emo jedan deo prodati doma}em stanovni{tvu kroz javnu ponudu akcija (IPO). A ovde i ko ima novac ne mo`e ni{ta da kupi, ni akcije osiguranja, ni banaka. Mi smo tvrdili da imamo najbolju reformu bankarskog sistema, ali {ta se desilo? Desilo se da su kamate velike i da je dr`ava glavni kreditor. ^ekaj, ako je transformacija bankarskog sistema toliko dobra, za{to se dr`ava me{a u kreditnu funkciju? Svaki ministar ide i deli kredite. Ili ako je bankarski sistem toliko dobar, ~emu tolike intervencije centralne banke? I ako je dobra fiskalna politika, za{to je dr`ava potro{ila trideset milijardi da suzbije kurs? U ministarstvu finansija ka`u Ako su plate ve}e, glasa}e za nas. Guverner ka`e - Ne, ne, ako plate odu, probi}e i cene, onda ja nemam svoj rezultat, a moj rezultat moraju biti niske cene, ja sam odgovoran za cene i ja }u potro{iti milijarde dinara da bih cene oborio. Pa nema smisla to raditi. Mogu desetinom primera da ilustrujem koliko su to velike {tete. A onda i stanovni{tvo ka`e - Daj da i mi ne{to dobijemo, pa nema veze, nama ka{ikom, njima kutla~om.

Miodrag Zec

30.11.07.

26

Kako mo`e mala zemlja koja ima deficit bilansa od sedam milijardi da ka`e da su njene makroekonomske performanse dobre? Novac je izraz stanja u ekonomiji, a stanje u ekonomiji je lo{e, potro{nja je ve}a od proizvodnje, deficit je na sve strane i svi se krpimo prodajom imovine. Pona{amo se kao pijani milijarderi. Sada smo prodali Telekom, pa }emo i}i da okre~imo nekoliko domova zdravlja i nikad vi{e. Ja ne mogu da shvatim da se od toga nijedan most, nijedan autoput ne napravi i da je prihod od privatizacije u stvari sav potro{en na sanaciju socijalnih rashoda. I na kraju, {ta si uradio? Nisi uradio ni{ta, krug je zatvoren. Nisi dobio nikakvu protivte`u fiksnoj imovini. Video sam mali tunel kod Ov~ar banje koji je napravio Velja Ili}. Ja sam mislio da je on to tako probu{io da }u, kada u|em kod ^a~ka, iza}i direktno kod Petrovca na moru - toliko se pri~alo o tome. A ono - mala okuka. Stao sam, pa sam se krstio. O~ekivao sam da direktno iza|em na Skadarsko jezero, tolika se buka dizala oko toga. Problem }e biti nere{iv, jer para za kapitalnu infrastrukturu vi{e nema{. Iznajmimo upravu preduze}a. Ako Zvezda mo`e da dovede trenera [panca, pa za{to ne bi mogao direktor velike osiguravaju}e kompanije biti [panac? Za{to bi to morao biti ~lan ove ili one partije? Samo se dr`i {iber i samo se meri. Ako neko ho}e da promeni stvar, neka se ka`e - Za direktora EPS-a treba to, to, to, pa ako ga mi nemamo, iznajmi}emo drugog. A {ta je danas potrebno? Ne treba ti ni{ta sem ~lanske karte. [ta je potrebno za direktora Telekoma? - ^lanska karta. E, hajde tako i da operi{emo, ko je u partiji neka radi, pa }emo videti. Ali ne}e oni to, oni se le~e u inostranstvu, znaju oni da nema va|enja bubrega s ~lanskom kartom. Ali lekar mo`e da radi za pedeset hiljada dinara, a da u Telekomu ili u dr`avnoj administraciji neko ima platu pet hiljada evra. I skup je politi~ki `ivot, skup je taj aparat, suvi{e je to veliki samar za nejaka magare}a ple}a. Nije postignut balans. A kada }emo znati da je postignut? Zna}emo kada neko ko ima dobar posao u Americi do|e ovde, kada neko ko je zaista in`enjer u San Dijegu do|e da radi u Elektronskoj industriji u Ni{u. Tranziciona elita je do{la da vlada, nije do{la da radi. Svi koji su do{li spolja ovde - samo vladaju. Ne vidim da oni zapo~inju neki realni biznis. Znate li vi nekoga ko je iz Njujorka, iz Belgije, a da je in`enjer, do{ao ovde s nekim biznisom? Ja ne znam. Jesu li kod nas najve}e trgova~ke mar`e u Evropi? - Jesu. Jesu li najve}e kamate? - Jesu. Pa o ~emu se onda pri~a?

Svetlana Luki}: Kako bismo i vi i ja mogli da objasnimo ovo spontano zaobila`enje Mi{kovi}a tokom celog ovog razgovora? Miodrag Zec: Privredna istorija dinastije Mi{kovi} se poklapa s istorijom tranzicije. On, ~ovek, jeste po~eo iz finansijskog sektora, pa je posle u{ao u Miodrag realni sektor, koji se zove poslovni prostor, zemlja i trgovina. On se Zec kre}e na tranzicionom talasu, on je na vrhu tog talasa. On prodaje kada mora da proda, kada dolaze krupniji od njega - tako je prodao svoju banku, jer je znao da je to globalni biznis. Ali sada ~ovek ima nekretnine, ima zemlju i ima mre`u i sada niko bez njega ne mo`e da trguje. U konkurentskim situacijama postoji rizik da sve izgubi{, ali u situaciji kada kontroli{e{ neobnovljive resurse, ti ni{ta ne mo`e{ da izgubi{. To je Mi{kovi} i oni su mu to dali. Svetlana Luki}: Sutra je 1. decembar i osamdeset devet godina od stvaranja prve Jugoslavije, zajedni~ke dr`ave ju`nih Slovena. Nismo bili dorasli tako velikoj ideji i razbili smo je u prah i pepeo. Evo {ta je u januaru 1990. godine u tekstu Pledoaje za petu Jugoslaviju napisao Zoran \in|i}: U Jugoslaviju kao zajedni~ku dr`avu ulaze narodi ~iji se nacionalni programi nalaze u razli~itim fazama formulisanja i realizacije. Ne samo {to je Jugoslavija zakasnela dr`ava zakasnelih nacija, nego uz to zakasnelost nacija nije simultana. Bilo bi jednostavnije da je nacionalna dr`ava voz koji je oti{ao i time ujedinio sve putnike koji su ostali na peronu, nezavisno od toga da li su zakasnili pet minuta ili pet sati. Oni bi se tada mogli dogovoriti da stani~nu zgradu pretvore u svoj trajni sme{taj. Me|utim, pravi haos nastaje ako neki od putnika potajno veruju da }e njihov voz ipak sti}i i da je sme{taj privremen. Po~inje me|usobno sumnji~enje, evidentiranje prtljaga, stvaranje koalicija iz straha ili `elje da se stekne preimu}stvo. U nastavku Pe{~anika slu{ate istori~ara Dejana \oki}a. Dejan \oki} je doktorirao u Engleskoj, a sada radi kao predava~ na Londonskom univerzitetu. On je autor knjige Nedosti`ni kompromis - o istoriji me|uratne Jugoslavije.

30.11.07.

28

Dejan \oki}: U knjizi se bavim poku{ajima da se postigne kompromis izme|u Srba i Hrvata u me|uratnom periodu. Zna~i, bavim se time kako Jugoslavija treba da izgleda, a da zadovolji ve}inu Srba i ve}inu Hrvata. Pomislio sam - za{to ne bih iz potpuno druga~ijeg ugla pri{ao toj istoriji me|uratne Jugoslavije, da je pogledam kao seriju poku{aja da se postigne sporazum izme|u Srba i Hrvata? Iz perspektive potpunog raspada i ratova devedesetih godina ~ini se da je sve to od samog po~etka bilo osu|eno na propast. Jedan od najboljih poznavalaca jugoslovenske istorije, profesor Ivo Banac s Jejla, u svojoj knjizi Nacionalno pitanje Jugoslavije ka`e ba{ to, da je ve} od 1921. godine sve bilo gotovo. Meni se ~inilo da to nije ba{ sasvim ta~no. Istori~ari uvek ka`u - Svi Hrvati su bili okupljeni oko Hrvatske selja~ke stranke. Hrvati imaju i druga~ije poglede. Na primer, imate ljude poput Ante Trumbi}a, jednog od kreatora te Jugoslavije. Imali ste i hrvatske liberale, koji su bili Jugosloveni, ali su bili za federalizam. Oni su na kraju smatrali da Jugosloveni mogu da budu jedna nacija, ali da ure|enje te dr`ave ne mora da bude centralisti~ko. Ve}ina Srba je smatrala da to treba da bude centralisti~ka dr`ava, ali ne svi Srbi. Stojan Proti}, koji je bio drugi ~ovek Radikalne stranke, najsrpskije od svih stranaka, od po~etka se zala`e za neku vrstu autonomije po britanskom modelu lokalnih autonomija. Nije se mnogo razlikovao od Trumbi}a u tom pogledu. Kasnije, a posebno tridesetih godina, ve}ina srpskih stranaka u opoziciji bila je za neku vrstu federacije, tako da imate Ljubu Davidovi}a, vo|u Demokratske stranke, koji ve} u januaru 1933. u Pismu politi~kim prijateljima ka`e da treba da se stvore ~etiri jedinice, dakle, Slovenija, Hrvatska i Srbija. Tu ~etvrtu on ne pominje po imenu, ali to je Bosna, u kojoj jo{ nije potpuno jasno {ta su oni, da li su Srbi, Hrvati ili Jugosloveni. Davidovi} smatra da bi Bosna bila dobra barijera izme|u srpskog i hrvatskog nacionalizma. Iznenadio sam se kada sam prona{ao takve stvari. Savetima mi je mnogo pomogao va{ stalni sagovornik Desimir To{i}, koji bolje poznaje me|uratni period od svih na{ih istori~ara. Od mene sigurno.

Desimir To{i}: [ta se dogodilo prvoj Jugoslaviji? To je bila {umadijsko-beogradska Jugoslavija, svaki je ministar morao biti iz Kragujevca ili iz Beograda. Tu nije bilo ni isto~ne Srbije, ni Crnogoraca, ni Srba iz

Bosne i, naravno, nije bilo ni Hrvata. Jedan istori~ar to lepo ka`e Jugoslavija je bila dr`ava srpskog naroda u kojoj su `iveli i Hrvati i Slovenci. Nema boljeg obja{njenja na{e hegemonije. Za{to Srbija pati i stalno ose}a neku misiju da ujedini? Moji prijatelji u drugoj Srbiji sve svode na imperijalizam i hegemoniju. Srbija ima ose}anje misije, jer ima naroda koji imaju misiju i ima naroda koji je nemaju, iako su uspe{ni. Mislim da Britanci nemaju nikakvo ose}anje misije. Britanci su potpuno nezainteresovani za to da usre}e na{u planetu. Francuzi imaju misiju, Francuska revolucija je misija uvo|enja demokratije u svet. Pa onda Rusija ima misiju, pravoslavnu, a onda i komunisti~ku. Dakle, to se ne mo`e ad hok shvatiti kao negativno. Pitanje je samo {ta vi radite, a mi smo radili sve pogre{no od 1918. godine, tako da je na{a misija propala i meni je `ao zbog toga. Ja ovde izjavljujem sau~e{}e svima koji su u~estvovali u toj misiji. I samom sebi. Mi Srbijanci imamo jedan te`ak problem koji se sada vidi, a to je na{a nesposobnost za pluralizam. Jugoslavija je bila ispit za Srbijance. Oni su bili neosetljivi ne samo na Hrvate, katolike, da ka`em da bude jasnije, onako selja~ki, jer kada ka`ete da je katolik, znate da je |ubre. Mi, znate, ne mo`emo da se u`ivimo u razli~itost, i to je odre|ivalo na{e odnose prema Hrvatima i katolicima, kao {to sam rekao, ali i prema Srbima iz drugih oblasti. ^ovek iz Makedonije, ne znam da li je bio Makedonac ili Srbin, postao je prvi ministar iz Makedonije 1940. godine. Iz Bosne su za dvadeset tri godine bila dvojica, a za jedinu vladu u kojoj su bili i Hrvati, Aleksandar je odbio da potpi{e ukaz. Tako da mi ni o kome nismo vodili ra~una i ta Jugoslavija nije bila srbijanska ili srpska, nego je bila beogradsko-{umadijska. Da vam ka`em jedan drugi argumenat koji je u`asavaju}i, ne}ete verovati. 1938. godine, kada u Vojvodini ima sigurno hiljadu doktora prava koji su doktorirali u Pe{ti ili Be~u, na{a vlada je za dekana pravnog fakulteta u Subotici postavila sudskog potpukovnika. Pazite, mi to nismo radili zlonamerno, nego smo mi potpuno li{eni svesti {ta je to dr`ava i {ta je to mnogonacionalna zajednica. Tako da mi pla}amo taj greh. I proces raspada tog istorijskog spomenika kao {to je bila Jugoslavija za mene je bolan i ja mislim da smo jo{ od 1918. glavni krivci za to - mi.

Desimir To{i}

30.11.07.

30

Dejan \oki}: Jugoslavija je postala diktatura, ali sve dr`ave u isto~noj, centralnoj Evropi, osim ^ehoslova~ke, su postale diktature. I ne samo u isto~noj i centralnoj Evropi, {ta je s Italijom, nacisti~kom Nema~kom? Prethodnih godina zahvaljuju}i radovima Marije Todorove i Vesne Goldsvorti postali smo kriti~ni prema stereotipima o Balkanu, ali meni se ~ini da stereotipi o Jugoslaviji i danas opstaju. Ne izdvaja se ona previ{e od ostatka Evrope u tom periodu. Poku{avam da objasnim za{to se desilo to {to se desilo u Drugom svetskom ratu i kasnije. Tito nije bio na{ prvi diktator, diktatura nije uvedena 1945, nego je uvedena 1929. Imate jednu od najboljih studija Vojislava Ko{tunice i Koste ^avo{kog o odumiranju partija posle Drugog svetskog rata. Me|utim, u me|uratnom periodu, 1929. godine su zabranjene stranke i Slobodan Jovanovi} je u jednom tekstu napisao da on smatra da kralj Aleksandar nije ukinuo stranke, nego je samo oglasio njihovu smrt, koja je nastupila jo{ sredinom dvadesetih. Zna~i, mo`ete da pravite neka pore|enja. Socijalisti~ka Jugoslavija nije potpuno druga~ija od Aleksandrove. Posle smrti, zovu ga neumrli kralj, mu~enik, ujedinitelj. Naravno, posle 1980. godine imate - I posle Tita - Tito. Da budem potpuno iskren, i mnogi socijalisti~ki istori~ari su se ogra|ivali od me|uratne Jugoslavije, ona je njima bila the other, ne{to drugo. Ali ako pogledate stvari u malo {irem kontekstu, postoji kontinuitet. Dakle, sukob, ali i saradnja se ne odvijaju isklju~ivo po nacionalnoj liniji. Postoji sukob me|u srpskim politi~kim strankama, postoje frakcije, iako je u to vreme bilo sasvim normalno da imate frakcije. ^ak i Hrvatska selja~ka stranka, koja je vi{e narodni pokret nego stranka, ima sukobe unutar stranke. Dakle, nemogu}e je gledati na Srbe i Hrvate kao na jedan kolektiv koji isto misli. U knjizi idem i malo dalje, pa tvrdim da je to pre svega bio politi~ki, ideolo{ki sukob, a ne nacionalni, iako je i nacionalizam ideologija i nacionalni sukob jeste ideolo{ki sukob. Nacionalizam je samo ideologija koja nastoji da sve pripadnike neke umi{ljene zajednice skupi pod jedan krov ili pod jednu {ljivu. U vreme stvaranja Jugoslavije ne postoji dilema o nekoliko pitanja. Ne postoji dilema da Srbi i Hrvati treba da istupe kao jedan narod. Pazite, to je vreme kada dr`ave-nacije pobe|uju multinacionalne imperije koje propadaju u Prvom svetskom ratu i one smatraju da je

mo`da oportun trenutak da malo potenciraju svoje sli~nosti. Oni ka`u - Mi svi govorimo istim jezikom. U me|uratnom periodu jezik se zvani~no zove srpsko-hrvatsko-slovena~ki. Interesantno je da ne postoji veliko protivljenje ideji da ta dr`ava bude monarhija i da bude pod dinastijom Kara|or|evi}a. Imate u to vreme Ivana Me{trovi}a koji je postao dvorski umetnik kod Kara|or|evi}a jo{ pre Prvog svetskog rata. U to vreme monarhija nije bila generalno odba~ena kao {to je danas. A {ta je alternativa? Neko republikanstvo poput sovjetskog, koje je bilo veliki bauk za sve njih. Postoji sukob zbog toga kako }e dr`ava da bude ure|ena, da li }e da bude potpuno centralizovana, {to je na neki na~in srpska tradicija. Dakle, Srbija u devetnaestom veku postaje vrlo autonomna, pa onda nezavisna dr`ava i stalno pripaja neke nove krajeve. Ti krajevi, kako se obi~no kod nas ka`e, bili su etni~ki srpski, ali oni to i jesu i nisu bili. Bilo je mnogo muslimana i Turaka i Albanaca, koji su bili potpuno proterani odatle. Dobro, u to vreme je to bilo prihvatljivije, ali tu jeste bio vr{eno ono {to bismo danas sigurno nazvali genocidom. Ipak, ne postoji dr`ava koja nije nastala na nasilju. Poslednjih godina se govori o tome da su Jugoslaviju stvorile velike sile. To ~ujem ne samo ovde, nego i u Britaniji. Neki moji studenti tako misle. A to nije ta~no, velike sile ili strane dr`ave su priznale Jugoslaviju tek mesecima nakon njenog stvaranja. Nju su 1. decembra 1918. stvorili sami ju`ni Sloveni, a prva velika dr`ava koja ju je priznala su bile Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave, u februaru 1919. godine. Dakle, Jugosloveni su je sami stvorili, ali se onda pojavila nesaglasnost o tome kako ta dr`ava treba da izgleda. Ve}ina Srba je za neku vrstu centralizovane dr`ave, ali opet nisu svi. Onda imate slu~aj iz avgusta 1938. godine, kada vo|a hrvatske opozicije Vlatko Ma~ek dolazi u Beograd, gde ga, po tvrdnjama srpske opozicije, do~ekuje vi{e od sto hiljada ljudi. Policijski izve{taji ka`u - nekoliko desetina hiljada, a ja bih rekao da je istina negde izme|u. ^ak i nekoliko desetina hiljada u vreme kada je Beograd imao dvesta hiljada stanovnika je mnogo. Ljudi su do{li iz Beograda i svih delova Srbije da pozdrave vo|u Hrvata u avgustu 1938, samo nekoliko godina pre nego {to su Srbi i Hrvati po~eli me|usobno da se ubijaju u Drugom svetskom ratu. To ipak pokazuje da je narod zaista bio za neku vrstu sporazuma, za neku vrstu kompromisa.

Dejan \oki}

30.11.07.

32

Kada je u pitanju spoljna politika, to je zanimljivo, nije bilo mnogo nesaglasnosti. Postoji stereotip me|u Srbima da su Hrvati uvek pronema~ki nastrojeni, {to uop{te nije ta~no. U me|uratnom periodu u jednom trenutku Radi} je najvi{e proruski nastrojen u smislu panslovenstva, vi{e od svih vode}ih srpskih politi~ara. Onda tridesetih godina imate Ma~eka, koji je Radi}ev naslednik, i hrvatsku elitu koja je zaista na probritanskim, profrancuskim pozicijama. Tako da mo`ete re}i da jedan od vode}ih srpskih politi~ara, Milan Stojadinovi}, ima vi{e simpatija prema silama Osovine, dakle prema Rimu i Berlinu, a vode}i hrvatski politi~ar, Vlatko Ma~ek, vi{e je okrenut zapadnim saveznicima, pre svega Velikoj Britaniji. Situacija se potpuno menja 25. marta 1941. godine. Posle toga vi{e ni{ta nije isto. Posle manje od dva dana izvr{en je vojni pu~, smenjena je vlada, knez Pavle je smenjen s mesta prvog namesnika, kralj Petar je progla{en punoletnim {est meseci pre svog osamnaestog ro|endana i u ~asu kada Nema~ka i Italija i njihove saveznice iznutra i spolja napadaju Jugoslaviju 6. aprila, sve je druga~ije. Vlatko Ma~ek, koji u tom trenutku u`iva poverenje devedeset odsto Hrvata, a Desimir To{i} tvrdi i ve}e, odbije da vodi takvu dr`avu. Njegovi najbli`i saradnici odlaze s jugoslovenskom vladom i on ve}i deo rata provodi u nekoj vrsti ku}nog pritvora. To je malo poznato i u Hrvatskoj, a kamoli ovde, jedno vreme on je bio i u Jasenovcu, dodu{e kao politi~ki zatvorenik. Kada su videli da Ma~ek i Hrvatska selja~ka stranka nisu zainteresovani, Nemcima i Italijanima su alternativa postale usta{e. Pazite, usta{a do 1941. nema vi{e od nekoliko stotina. Nakon osnivanja banovine Hrvatske u avgustu 1939, usta{e se vra}aju, ve}ina iz Italije i Ma|arske. Onda imate slu~aj Stepinca, koji je podr`ao osnivanje Nezavisne dr`ave Hrvatske, ali se vrlo brzo povukao i po~eo da kritikuje politiku NDH. Nisu samo Srbi verovali da je Bosna istorijska srpska teritorija, nego i Hrvati, uklju~uju}i Hrvatsku selja~ku stranku, veruju u tom periodu da je Bosna povijesna hrvatska teritorija i da su Bo{njaci muslimani nekada bili Hrvati. Tako NDH uklju~uje ~itavu Bosnu i delove sada{nje Vojvodine do Zemuna i mnogi Hrvati ka`u - Dobro, kona~no smo do`iveli na{u dr`avu. Najve}a kriza re`ima Beograda tridesetih godina se desila u leto 1937, za vreme krize zbog konkordata. Konkordat je ina~e ugovor

koji sekularna dr`ava potpisuje s Vatikanom, sa Svetom stolicom. Kada je kona~no izglasan taj konkordat, izbijaju velike demonstracije koje predvodi Srpska pravoslavna crkva. Tada se ~uju govori koji zvu~e kao govori nekog pravoslavnog sve{tenika iz Bosne 1994. godine, koji su neverovatno nacionalisti~ki. Srpska pravoslavna crkva, Rimokatoli~ka crkva i Islamska verska zajednica su formalno imale podjednak status, ali Srpska pravoslavna crkva je ipak u`ivala mnoge privilegije. Kada su pomislili da }e neke od tih privilegija nestati ili }e mo`da Rimokatoli~ka crkva biti u boljoj poziciji, oni su se stra{no uzbunili. Izbile su ogromne demonstracije, takozvana Krvava litija. Da stvari budu gore, iste no}i kada skup{tina izglasava konkordat umire patrijarh Varnava. Po~ele su da kru`e glasine da je patrijarh otrovan. Nastaje sukob izme|u srpskog nacionalizma koji predvodi Srpska pravoslavna crkva i jugoslovenske dr`ave, {to opet pokazuje da stvari nisu bile jednostavne i da me|uratna Jugoslavija nije po svemu bila velika Srbija, sem po imenu. Ja sam pre nekoliko godina uredio zbornik radova na engleskom, koji se zove - Jugoslovenstvo. Glavni cilj je bio da se poka`e da je bilo vi{e tih jugoslovenstava. Jedno su zastupali intelektualci iz Zagreba okupljeni oko odli~nog ~asopisa Nova Evropa, koji je ure|ivao Milan ]ur~in. ^esto se me{aju pojmovi centralizam i unitarizam. Pojednostavljeno re~eno, centralizam je politi~ki sistem u kojem se vlada iz jednog centra, a unitarizam u ovom kontekstu je verovanje u postojanje jednog unitarnog, jugoslovenskog identiteta. E sad, neki od tih intelektualaca i pisaca okupljenih oko ~asopisa Nova Evropa su ukazivali da Jugoslavija mo`e da bude decentralizovana dr`ava u kojoj `ivi jedan narod. Oni su davali primer Nema~ke. A u Beogradu je tada izlazio list Napred, koji se tako|e zalagao za federaciju. Tu se okupljala grupa profesora, jedan od njih je Mihailo Ili}, koga je 1941. streljao Gestapo. Ova grupa profesora je bila pod uticajem ameri~kog federalnog sistema. Oni su stupili u veliki konflikt s listom Srpski glas, koji je izdavao Srpski kulturni klub. Oba lista su se pojavila kasnih tridesetih godina i posebno su po~eli da debatuju nakon osnivanja banovine Hrvatske u avgustu 1939. Tada se postavlja pitanje A {ta }emo sa Srbijom? Dakle, opet imate srpsko-srpsku debatu. Nema nijedne vode}e li~nosti iz toga vremena koja je antijugosloven, ni me|u Srbima, ni me|u Hrvatima, ni me|u Slovencima, tako da ponekad svojim studentima postavim hipoteti~ko pitanje - [ta bi bilo

Dejan \oki}

30.11.07.

34

da je glavni grad bio u Sarajevu? Nije slu~ajno da je Demokratska stranka Ljube Davidovi}a, koja se u po~etku zvala Jugoslovenska demokratska stranka, osnovana ba{ u Sarajevu. Oni su poku{ali da budu prva panjugoslovenska stranka. Nisu u tome uspeli. To je po{lo za rukom jedino Komunisti~koj partiji, koja nestaje sa scene posle Obznane 1921. Komunisti~ka partija ostaje jedina stvarno jugoslovenska stranka, iako je bezna~ajna sve do 1939, mo`da i do 1941, a neki bi rekli i do 1944. godine. Kada sam po~eo da radim doktorsku tezu o ovome, jedan kolega iz Beograda mi je rekao - Kona~no }emo imati na{u verziju pri~e o me|uratnoj Jugoslaviji. Ja sam se malo zbunio i pitao - Kako to mislite - na{u? Ja nisam studirao ovde, ve} u Engleskoj i ako bih ba{ morao da budem ne~iji istori~ar, onda sam britanski istori~ar, ali sigurno nisam srpski. Mislim da je problem to {to su istori~ari ovde vi|eni kao predstavnici nacije, pa ~ak i ako, na primer, Srpska pravoslavna crkva ne{to nije dobro uradila, mo`da nije trenutak da se to sada ka`e. To mi smeta kod nekih mojih kolega. Govorili smo dosta o me|uratnom periodu, kada deluje neko ko se zove Dimitrije Ljoti}, ko na izborima u maju 1935. i u decembru 1938. ne uspeva da osvoji nijedno poslani~ko mesto, iako on tada nastupa s jugoslovenske pozicije i izvestan broj Hrvata i Slovenaca ga podr`ava i glasa za njega. On ne uspeva da osvoji nijedno mesto u skup{tini. Bojim se da bi danas Dimitrije Ljoti} sigurno bio u srpskom parlamentu. Kao {to su nekada nove komunisti~ke vlasti u jednu torbu trpale i Dra`u Mihailovi}a i Slobodana Jovanovi}a i Nedi}a i Ljoti}a, a me|u njima ipak postoje razlike, tako i razni dana{nji rehabilitatori i revizionisti idu u drugu krajnost. ^ini mi se da su za to, na`alost, zaslu`ne i neke od mojih kolega, ali ima tu i mnogo kvaziistori~ara, publicista, feljtonista. Naravno, pitanje je za{to mediji daju prostor takvim ljudima. Verovatno i u Engleskoj postoje ludaci koji tvrde da su Englezi narod najstariji, ali nikada ne}ete u nekoj knji`ari, u Blumsberiju na primer, mo}i da vidite njegovu knjigu. Ovde vam se de{ava da u odli~noj knji`ari mo`ete da vidite takvu knjigu pored ozbiljne studije Dubravke Stojanovi} ili pored sabranih dela Slobodana Jovanovi}a. Dakle, kod nas jo{ ne postoji ose}aj za to {ta je primereno, a {ta nije.

Svetlana Luki}: Bio je ovo istori~ar Dejan \oki}, a za kraj Pe{~anika slu{ate Vesti broj 12 Ivana ^olovi}a. Ivan ^olovi}: Sve {to mi u Srbiji danas govorimo jedan ~ovek slu{a i snima. Slu{a nas i snima ma gde da smo, u stanu, u kancelariji, u {koli, u kafani, u Ivan ^olovi} crkvi, u toaletu. ^ovek se zove D`ord` Soros. On ne prislu{kuje na{e telefone, niti je u prostorije u kojima `ivimo, radimo i pri~amo postavio mikrofone, takozvane bubice. Ima on para i mogao bi i to da izvede, ali mu ne treba. D`ord` se oslanja na novu, jeftiniju i mnogo efikasniju tehnologiju. On uspeva da slu{a ono {to pri~amo zahvaljuju}i kablovskoj televiziji. Pomisli}ete da je ovo neka glupa {ala, me|utim, ~ovek koji je ispri~ao da Soros prislu{kuje Srbe putem TV kabla misli to sasvim ozbiljno, a i on sam je, reklo bi se, ozbiljna osoba. To je Dragan Mraovi}, uva`eni knji`evnik i prevodilac s italijanskog, dobitnik mnogih priznanja za kulturno pregala{tvo, me|u kojima su i Oktobarska nagrada Beograda, Zlatni beo~ug i Vukova nagrada. Devedesetih godina Mraovi} je bio generalni konzul Jugoslavije u Italiji, a od pre godinu dana on je docent na Filozofskom fakultetu u Bariju. Svoje otkri}e da nas Soros prislu{kuje Mraovi} je izneo u jednom intervjuu, koji je nedavno objavljen u ~asopisu Geopolitika, {to tako|e ukazuje na to da je ovde re~ o ozbiljnoj stvari, jer ovo glasilo se bavi, kako stoji u njegovom zaglavlju, politi~kim i dru{tvenim pitanjima, te geopoliti~kim i strate{kim istra`ivanjima, dakle, vrlo serioznim temama. Neki misle da je to nacionalna institucija prvog reda. Na primer, sociolog Slobodan Antoni} Geopolitiku, po njenom nacionalnom zna~aju, stavlja uz bok Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i naravno, ~asopisa Srpska politi~ka misao, ~iji je on urednik. To su, po Antoni}evom mi{ljenju, na{e retke institucije koje danas pru`aju otpor mondijalisti~kom porobljavanju srpske elite, to jest kako se on poetski izrazio, na{ih mozgova, na{ih ose}anja i na{ih du{a. Dakle, s ovim se ne treba {aliti, uozbiljimo se i pogledajmo {ta je Dragan Mraovi} na stranicama Geopolitike rekao o Sorosovom prislu{kivanju Srba. Na`alost, o tehni~koj strani ove operacije on govori dosta uop{teno Iza na{e kablovske televizije stoji poznati srbomrzitelj Soros, ka`e

30.11.07.

36

Mraovi} i dodaje - kablovska televizija je u nas prvo imala jednosmerne kablove, a nedavno su zamenjeni i dvosmernim, {to zna~i da je Soros ozvu~io sve prostorije u Srbiji, privatne i slu`bene. Saznajemo jo{ i to da je operacija u Srbiji uspe{no zavr{ena, a da ista takva uskoro po~inje u Crnoj Gori. Mnogo vi{e na{ knji`evnik govori o tome za{to je Soros ozvu~io Srbiju, zbog ~ega mu je stalo da ~uje {ta se ovde pri~a po ku}ama, kancelarijama i na drugim mestima. Evo za{to - to mu treba da bi saznao koje su najve}e, prave vrednosti Srbije, ono {to Srbi najvi{e cene i ljubomorno ~uvaju, {to samo kad misle da ih niko ne slu{a i ne gleda slobodno jedni drugima pokazuju i hvale. A kad to zna, onda }e Sorosu biti lako da odredi ciljeve na koje treba da usmeri svoju srbomrziteljsku delatnost i da odabere za to najbolja sredstva, jer sve {to on ovde radi, ka`e Mraovi}, usmereno je na uni{tavanje na{ih najve}ih nacionalnih vrednosti, odnosno na demonizaciju na{eg identiteta, na likvidaciju na{eg kolektivnog istorijskog se}anja. Na primer, slu{aju}i {ta Srbi pri~aju Soros je primetio da je to narod nacionalno i duhovno jedinstven kao retko koji, pa je odlu~io da to jedinstvo napadne i da ga nekako razbije. Toga radi on danas u Srbiji podsti~e i pla}a sve vrste srpskog nejedinstva, pa se pod njegovim uticajem danas u Srbiji promovi{u, nabraja Mraovi}, prava `ena, lezbejki, homoseksualaca, manjina, verskih sekti, a sve to, dodaje on, ide na u{trb kohezije nacionalne zajednice i njene duhovnosti. Soros i njemu sli~ni guraju danas Srbiju u Evropsku uniju, jer znaju ono {to i na{ knji`evnik zna, to jest da bi, kako se Mraovi} izrazio, ulazak Srbije u Evropsku uniju ozna~io po~etak na{eg demografskog i duhovnog sunovrata. Me|utim, Srbi se ne daju lako prevariti i odbijaju da krenu tim samoubila~kim putem. Jedan od glavnih razloga za{to oni ne mare mnogo za to da u|u u Evropu Soros je otkrio slu{aju}i {ta me|u sobom pri~aju. Oni se, saznao je, boje da bi, ako u|u u Evropu, ostali bez svoje autenti~ne kulture, a pre svega bez svoje knji`evnosti i nacionalne kuhinje. Zato je Soros Srbima, a posebno onim mla|im, poslao Harija Potera da ih za~ara i porobi. Stvar nije naivna, upozorava nas Mraovi}, jer se kroz Harija Potera mladi usmeravaju ka kanonima koji su ne samo antisrpski, ve} i anticivilizacijski. Naime, re~ je, kao u Velikom bratu, o stvaranju homokretena koji }e biti poslu{ni robovi liberalnokapitalisti~ke globalizacije.

Sli~no tome Soros je slu{aju}i Srbe zaklju~io da mnogo vole pljeskavice i uvideo je da bi to mogla biti sklonost koja }e ote`ati ostvarenje njegovog plana da potkopa srpski nacionalni identitet i da Srbe pretvori u roblje globalnog kapitala. Zato se on ve} neko vreme trudi, zajedno sa svojim prijateljem Mek Donaldom, da kod Srba stvori naviku da umesto mirisne pljeskavice jedu bezukusni hamburger. Ali njihovo lukavstvo na{ knji`evnik je lako prozreo. Da bi prikrili koliko im je meso lo{e oni ga prelivaju ljutim ke~apom. Onoliki ke~ap, ka`e Mraovi}, Amerikanci koriste zato {to bi im bez njega njihovo meso bilo bljutavo, i on savetuje Srbima da se okanu hamburgera i jedu doma}e pljeskavice ili jo{ bolje, zlatiborsku jagnjetinu, jer, kako se izrazio, za zlatiborsko jagnje osim soli ne treba ni{ta. Dodu{e, na{ knji`evnik je zaboravio da za jagnjetinu pored soli treba imati i jagnje, ali to je previd svojstven receptima iz patriotske kuhinje. Uvek se tu mnogo soli, a na meso zaboravlja. Izgleda da Srbi rado pri~aju i o obrazovanju, posebno o univerzitetu, i da su vrlo ponosni na kvalitet znanja koje se tu sti~e. Avaj, i to je putem dvosmerne kablovske televizije doprlo do Sorosovih srbomrziteljskih u{iju. Upregao je sve sile da i ovu srpsku ljubav prema svojoj ro|enoj {koli, i uop{te, ceo na{ nacionalno usmeren {kolski sistem dovede u pitanje. Kao {to stoji iza kablovske televizije, nevladinih organizacija, Harija Potera, Mekdonaldsa i drugih poluga globalizacije u Srbiji, stoji Soros i iza Bolonjske deklaracije, a to je, otkriva nam Mraovi}, sistem {kolovanja od koga je gori samo ameri~ki, dok je na{ jo{ koliko-toliko sa~uvao fundamentalni karakter. Soros prislu{kuje Srbe pre svega da bi saznao {ta narod misli. Tu mu neke stvari jo{ nisu jasne, kao da se boji da bi s te strane moglo do}i neko iznena|enje. [to se, pak, srpske politi~ke elite ti~e, ovaj srbomrzitelj je zna u du{u, jer ona je formirana pod njegovom kontrolom na Zapadu. To su, ka`e Mraovi}, eksperti {kolovani na Zapadu i drilovani da misle druk~ije od svog naroda, a da `ive na njegovoj grba~i. Oni su 2000. godine nasilno osvojili vlast u Srbiji uz pomo} Zapada koji im je pomogao da sru{e prethodni od naroda izabrani poredak i njegovog - Volim i ja vas - vo|u. Jednom re~ju, obja{njava na{ knji`evnik, dana{nji srpski politi~ari nisu do{li na vlast demokratskim metodama, ve} nasiljem, paljenjem sopstvene skup{tine i televizije, {to im je omogu}eno prethodnim sankcijama i bombardovanjem. Interesantno je da Mraovi}, uprkos

Ivan ^olovi}

30.11.07.

38

tome {to ne samo u Sorosu, nego uop{te u Zapadu vidi podmuklog neprijatelja Srbije, ba{ jednu zapadnu dr`avu, Italiju nudi kao primer zemlje koja s uspehom odoleva globalizaciji i ponosno brani svoje nacionalne vrednosti. Njihova televizija je, pri~a on, prepuna programa o nacionalnim prirodnim lepotama i izuzetnim spomenicima kulture, a svako prepodne je ispunjeno programima koji se bave nacionalnom kuhinjom i narodnom tradicijom. Himnu Bra}a Italije sviraju bar jednom dnevno, a neprestano ma{u svojom trobojkom. Niko im ne prebacuje da su nacionalisti. Uve~e Italijani idu na picu, a ne na hamburger, pa su u okolini Barija upravo zatvorena dva Mekdonaldsa. Kako je to mogu}no? Ne verujem da Soros ili neki drugi agent liberalnokapitalisti~ke globalizacije, neki italomrzitelj nije poku{ao da i u Italiji zagospodari kablovskom televizijom, da i tu zemlju ozvu~i kako bi saznao do ~ega Italijani najvi{e dr`e, a zatim naoru`an tim znanjem nasrnuo na njihov nacionalni identitet. Ali ako je verovati Mraovi}u, to mu izgleda nije po{lo za rukom. Italijani su o~igledno na{li efikasnu odbranu od tog zla i zato danas mogu mirno i bez kompleksa da se slade svojom picom nacionale, ma{u svojom zastavom i svaki dan pevaju himnu. Sre}an narod, {tono se ka`e, svoj na svome. Na`alost, Mraovi} nas ne obave{tava o tome kako im je to po{lo za rukom. [teta, da se on potrudio da nam podrobnije objasni kako to s dvosmernim televizijskim kablovima funkcioni{e i {ta su u vezi s tim Italijani preduzeli, mo`da bismo mogli ne{to i mi da u~inimo, da i mi poku{amo da prislu{kivanju na{e zemlje stanemo na put. Evo, na primer, meni je kablovsku uvela kompanija Ikom, a sad, po{to sam pro~itao intervju s Mraovi}em, zapa`am da puni naziv te kompanije glasi Interaktivna kablovska objedinjena mre`a, i po~injem da se pitam {ta ovde u stvari zna~i re~ - interaktivna, da to nije - ti slu{a{ mene, ali ja, brajko, slu{am tebe. A ve} pravo podozrenje bude u meni re~i - objedinjena mre`a, u kojima zahvaljuju}i upozorenju Dragana Mraovi}a jasno prepoznajem sistem tajne, globalne kontrole na{e nacionalne privatnosti. I {ta sad da radim? Da prese~em kabl, da tra`im da se vrati jednosmerni, da ponovo instaliram staru, dobru krovnu antenu ili satelitsku? Zaista ne znam.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Ivan ^olovi} i bio je ovo Pe{~anik. Na sajtu pescanik.net na}i }ete nove tekstove Svetislava Basare, Petra Lukovi}a, Dimitrija Boarova i drugih koji su pisali uglavnom za Danas i za Feral. To su veoma zanimljivi tekstovi, {teta da ih propustite. Za vikend vas na na{em sajtu ~eka i novi tekst koji specijalno za Pe{~anikov sajt pi{e Teofil Pan~i}, a u ponedeljak }emo po drugi put poku{ati da odr`imo promociju Pe{~anika u Aran|elovcu. Tamo }e, u prisustvu Na{ih i policije govoriti, za sada je sasvim izvesno, Teofil Pan~i}, Petar Lukovi}, Mirko \or|evi} i Vesna Raki}-Vodineli}.

7. 12. 2007.

ERON Za ovih dvadeset godina rastu neki klinci kri{om od nas i mi nemamo pojma ko su oni ... Mira Markovi} mo`e da ima kolumnu, a ti ne mo`e{ dve re~i da ka`e{ u Aran|elovcu ... Po~e}u da nosim majicu - Ja nisam izdajnik ... U Suvoj Reci nastradalo je osamnaestoro dece, a najmla|i je bio moj unuk Eron od devet meseci ... Gosti: Nade`da Milenkovi}, stru~njak za marketing, Srbijanka Turajli}, profesorka, Biljana Srbljanovi}, dramski pisac, Marko Vidojkovi}, pisac, Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo, Hisni Beri{a, predsednik Udru`enja porodica ubijenih i nestalih u Suvoj Reci

Svetlana Luki}: Dobar dan, gra|anke i gra|ani. Proteklih dana, kao {to ste i sami videli, uspeli smo da potremo ceo skup onih sitnih, ali stalnih promena koje su nas odvojile od ostalih velikih majmuna. Najve}i doprinos tom poni{tavanju hiljada godina evolucije daju ljudi koje predvodi predsednik vlade, njegov sme{ni ali opasni klovn Aleksandar Simi}, njegovi ministri, urednici njegovih novina i naravno, Ko{tuni~in omiljeni ministar i koalicioni partner iz Nove Srbije. Jasno je, naravno, da je sme{na pretnja ratom nesre}nog malog egzibicioniste i karijeriste savetnika Simi}a, koji se u stvari samo kandiduje za neko ambasadorsko mesto i bolju limuzinu. Njihov pravi cilj je da nam ogule ko`u do kraja i da nas svedu na cvokotavog kostura koji }e biti zahvalan {to uop{te mrda. Jedan fizi~ki zakon ka`e da }e telo koje se kre}e u jednom pravcu nastaviti da se kre}e sve dok ga neko ili ne{to ne zaustavi. A u koga se uzdamo da je ko~ni~ar ludila predsednika vlade i njegovih savetnika i novinara? - Uzdamo se u predsednika Borisa Tadi}a. Vidim da je predsednik preko svog |aka i posilnog, Vuka Jeremi}a, u intervjuu BBC-ju rekao kako }e Srbija braniti Kosovo svim sredstvima, samo ne ratom. Za to vreme njihov najva`niji koalicioni partner i stariji brat ka`e da ni oru`ane bitke nisu isklju~ene. Demokratska stranka izgleda misli da je toliko usavr{ila alhemiju da }e opet uspeti da smu}ka neko srednje re{enje izme|u kala{njikova i palmine gran~ice. Fa{isti~ki gest Nove Srbije, radikala, ravnogoraca i verou~itelja, koji eufemisti~ki zovu nacionalisti~kom pojavom spre~avanja odr`avanja promocije Pe{~anika u Aran|elovcu, predsednik Tadi} je osudio. Osudio je predsednik i pretnju delije iz Topole, gradona~elnika grada Kara|or|evi}a, da }e zapaliti B92. Predsednik je i to lepo osudio i misli da je demokrata i da njegova re~ ne{to zna~i. Ne zna~i ni{ta, jer da bi ta osuda imala te`inu, on mora jasno da osudi svog koalicionog partnera Velimira Ili}a, mora da pozove Srpsku pravoslavnu crkvu i da ih zamoli za obja{njenje da li je u opisu hri{}anskog posla verou~itelja da poziva na lin~. Morao bi predsednik da pita tu`ioce jesu li slepi kod o~iju, Jo~i}a kako to da njegovih sto pedeset policajaca nije bilo u stanju da omogu}i odr`avanje promocije jedne knjige i jednog DVD-a, dodu{e duplog. Dok predsednik ne shvati da njegova saop{tenja i telefonski pozivi uredniku B92 zna~e koliko i osuda globalnog zagrevanja i blokade

07.12.07.

44

Kube - nema nama predsednika, ima samo nekrunisanog princa zemlje Ruritanije. Ljudi maskirani u razli~ite kostime koji su navaljivali u salu u Aran|elovcu bili su, misle oni, na nekoj vrsti pravoslavnog i srpskog hodo~a{}a. Ti nesre}ni ljudi su bili karikaturalni dokaz da se stapanjem {ovinizma i nakaradnog shvatanja pravoslavlja jeste stvorila nova vera - srpska vera zbog koje bi i sveti Sava postao ateista. Svako od nas ko se izlo`io mr`nji tih ljudi u Aran|elovcu ima svoje vi|enje doga|anja. Meni je jednog trenutka bilo do{lo da sednem pred njih i zapla~em, jer sam umesto {ubara, zastava, krstova i brojanica, bed`eva i navija~kih {alova videla olupine na{ih propalih eksperimenata. Stajali su u toj sali, a ja sam ih videla kako le`e kao crne kutije sru{enih aviona, koje nam mogu re}i {ta je to po{lo naopako i dokle }e i}i tako naopako. S nama je u Aran|elovcu bila i Nade`da Milenkovi}. Evo kako je ona do`ivela ovaj doga|aj.

Nade`da Milenkovi}: Do|emo mi u Aran|elovac, kad tamo kordoni policije. U|emo kako u|emo, tu bude neki deda koji dobacuje - Ja sam do{ao samo da vidim Nata{u Kandi}. Ulazimo u salu i tamo sedi neki fini svet, slu{aoci Pe{~anika. To vidim kraji~kom oka, a onda ugledam dvojicu - jedan je kao bajagi fin, ali uljudan na na~in seoskog |ilko{a kada na nekoj svadbi muva neku iz drugog grada, {to ka`e Biki - uzme onaj pade` za praznik - A vi ste do{li u Aran|elovcu. On je ta Nova Srbija, a na kratkom lancu pored sebe dr`i jednog koji naravno nije fin i koji se sve vreme dere - Ajte u sportsku halu, prima dve hiljade ljudi. Mislim - [ta, da nas prebiju tamo? Pretpostavljam da je to bila ideja. Najlep{i deo u celoj pri~i je Ceca. Dakle, to je atmosfera, gomila policajaca nas ~uva, ona druga gomila prodire, panduri su neke ve} pustili u salu, ona dvojica stoje ispred stola, jasno je da to polako klizi do |avola. Ne, Ceca Luki} vadi argument. Ona }e s njima argumentom, a oni su tako bazdili, rakija se ose}ala s tri metra, jer su morali ceo dan prvo da se kura`e, drugo, oni su najmanje poslednjih sat vremena stajali napolju, gde je bilo hladno, oni su se grejali tom rakijom. Osim toga, oni su tu po partijskom zadatku, dobili su dnevnicu, dobili lan~ pakete i do{li su tu da, ako ve} ne mogu da nas navedu da u|emo u tu salu za dve hiljade ljudi i da nas tamo prebiju, makar naprave neki incident, neko ko{kanje i videlo se u jednom trenutku da

takvo ne{to poku{avaju. Ne, Ceca Luki} se ne da. Kad ona izvadi argument, ima da popadaju. Samo jedna stvar me je zanimala, {ta oni misle za{to su tu, jer ono {to smo ~itali u onom proglasu je potpuno imbecilno. Za ljude koji su to propustili, a preneto je samo na sajtu Pe{~anika, proglas je glasio - da je televizija B92 na svom blogu postavila neku karikaturu na kojoj homoseksualci pi{aju po svetosavlju. Naravno, ta karikatura predstavlja de~aka koji je lik iz stripa, i on stvarno pi{ki, ali ne po svetosavlju, nego po imenu bloga Querria. I kako ti na karikaturi vidi{ homoseksualca? Drugo, {ta ljudima kojima su taj proglas ~itali zna~e te stra{ne re~i sajt i blog? 98 odsto tih ljudi ne zna {ta je blog. Trebalo je da imamo transparente - Blog vam pomogao. Tamo je bilo vi{e glava nego zuba, izbezumljenih od pi}a. Volela bih da sam mogla da budem mu{ica na plafonu da vidim kako to izgleda, {ta oni pri~aju, kako se sokole u autobusu. Dobro, idemo da bijemo neja~, `ene, starce, ali za{to? To je bila bizarna situacija, u kojoj ti isu~e{ jedan argument, drugi argument, a ovaj se dere, onaj ti otima mikrofon. Debeovci u civilu, blogu hvala, ih spre~avaju da pretr~e preko stola i po~nu fizi~ki da se obra~unavaju s nama. Svi su iz Nove Srbije, imaju bed`eve, {to zna~i da ih je tu poslao i raspomamio i napujdao na Pe{~anik Velja iz bazena. To su srpski doma}ini, hrabri junaci koji su ratovali, jedan je ~ak po~eo - Ti si mi ubila sina. I ti velikosrbi i veliki stvarno, po fizisu, napujdani su od Velje iz bazena. Da li ste gledali Utisak nedelje, u kojem je bio predlog utiska - Velja Ili} u svom privatnom bazenu zatvorenog tipa, u svojoj ku}i? On u bazenu ima kanu i intervjui{e ga `ena koja vodi emisiju U trendu, koja sedi pored istog bazena, dok je Velja Ili} u bazenu. On je kao snajka na izdr`avanju banje, ne mo`ete da shvatite koliko to sme{no izgleda. Ima spido kupa}ice i on ne pliva nego stoji u bazenu, a rukicama malo radi, odr`ava se. Ima i brojanicu oko vrata. Ova `ena mu tra`i da joj poka`e ve`be. On njoj pokazuje ve`be, ima razmaknute rukice i vrcka stomakom levo - desno, ka`e - Sve moje kolege to rade. Nisam mogla da verujem. Zna~i, to je Velja Ili}, to je taj doma}in Srbije, to je to mu{ko nad mu{kima, koje je napujdalo ove ljude. Da li je neko od njih pred o~ima imao tu sliku Velje koji vrcka stomakom u bazenu dok je i{ao da pobije i zapali B92? Ho}u da ka`em, stvar je stra{na i situacija je stra{na - ali oni su sme{ni. Ne}u da zaboravim koliko su sme{ni ovi koji su navaljivali da pre|emo u onu salu, pa }e oni da nam poka`u na{ega bloga, i ovaj koji ih je pujdao. Onda Vesna Raki}-Vodineli} zove Velju mobilnim, jer su oni nekada zajedno osnivali slobodne gradove. Ovaj se naravno ne javlja, verovatno mu je

Nade`da Milenkovi}

07.12.07.

46

pao mobilni u bazen, upao mu dok je vozio kanu. ^ekaj, kanu u bazenu. I ka~ica kajmaka, da doru~kuje kada se potro{i od ve`bi. I naravno, onda sednemo u prevozna sredstva i vratimo se ku}i, na mig policije koja je u jednom trenutku rekla - Sad bi bio jako dobar trenutak da se evakui{ete u naredna dva minuta, po ~emu sam shvatila da ili imaju dojavu ili su oni drugi pustili ove, jer ve} su u salu u{li Na{i. Kako }emo da u|emo u grad Aran|elovac, koji je o~ito zabranjen za Pe{~anikove korake? Ne mo`emo da u|emo tamo da vr{imo slu`bu, kao {to ni Filaret nije mogao da u|e u Crnu Goru da vr{i slu`bu, a tamo nas ~ekaju neki fini ljudi. Predla`em da prvi korak u ovoj kampanji bude to da odemo pred Aran|elovac i po~nemo {trajk gla|u. Ako po~ne da pada sneg, dobro je, to je filmi~no, ako ne po~ne, nema veze, samo }emo da budemo jadni i ispijeni - dok ne do|e Velja Ili}, gorepomenuti iz bazena, kanuom niz reku Sitnicu, da nas pozdravi i da zahteva da nas hitno puste u Aran|elovac. Kada se na{ {trajk gla|u okon~a i kad budemo mogli da u|emo u Aran|elovac, jer je ministar Velja intervenisao, mi onda postavljamo kamen temeljac crkve tu gde smo gladovale i to zauvek ostaje znamenje kako Aran|elov~anima, tako i mnogobrojnim turistima iz celoga sveta. Da ne bi Pe{~anik stalno bio protiv crkve, mislim da bi to bila dobra kombinacija i na{e dobro delo, da ostavimo ne{to u amanet Srp~adi.

Svetlana Luki}: Predsednik op{tine Topola, koji je predvodio te junake, onaj fini i ugla|eni iz tvoje pri~e, ju~e i danas po ceo dan insistira, moli, predla`e da mi odemo kod njega, da nam on bude doma}in, da odemo u Topolu, obe}ava da }e da napuni salu od ~etiristo pedeset mesta. Da li ti misli{ da je to predlog koji bi trebalo razmatrati ozbiljno? Nade`da Milenkovi}: Samo ako ste lude. Naravno da ne treba da se ide. Prvo iz principa, jer vama promocije uvek prave ljubitelji Pe{~anika. Nikada vam nisu pravili promocije neprijatelji Pe{~anika ili neljubitelji. Zna~i, principijelno je to pogre{no, a drugo, ta njegova pri~a da }e da sedi tih ~etiristo pedesetoro, bojim se da bi probali da nam opet poka`u na{eg bloga. Ide{ me~ki na rupu, a i za{to da mu poma`e{ da se pere, jer o~ito da je stigla neka grdnja iz bazena. A i ovaj iz bazena se malo prera~unao, pa je krenuo u svoju predsedni~ku kampanju, iako se nisu svi dogovorili, pa bih rekla da su tu padale packe. A da ovaj ne misli ozbiljno da se pere pokazuje vest iz dana{nje Politike, u kojoj nam je objasnio da B92 postaje Bastilja, a da je

on jednu Bastilju ve} palio i da ima iskustva. Ovih dana mi je stalno na pameti ona divna re~enica Me{e Selimovi}a - Boj se ovna, boj se govna, pa kad }u `ivjet. Ne treba da se bojimo, ali ne treba ni da mu izlazimo u susret da bi on prao svoju biografiju. To je pri~a - svi smo demokrate, demokratski je i legalisti~ki da ratujemo, legalan je fa{isti~ki skup u Novom Sadu, ali onaj antifa{isti~ki skup nije bio najavljen. Vas dve tim ljudima nemate {ta da ka`ete, a ako oni misle da imate, onda treba petkom u pola deset da uklju~e radio i slu{aju Pe{~anik. Ne treba svako mi{ljenje javno da se izra`ava. Zna~i, ako neko iznosi fa{isti~ke ideje, to je jedno, a ako Pe{~anik ho}e da promovi{e svoju knjigu i DVD - to je bitno druga~ije. Cela pri~a se vrti oko toga ko }e da stane i da poka`e - ovo je sistem vrednosti. Posve}ujem Tadi}u slogan - Ili ih ima{, ili ih nema{. Tadi} je trebalo da bude u Novom Sadu i u Aran|elovcu, kao {to je pre nekoliko godina gradona~elnik Zagreba predvodio gej paradu. I naravno da je policija to obezbe|ivala i naravno da nije bilo ni ovih u mantijama, ni ovih s motkama, jer je gradona~elnik kao vlast predvodio kolonu. E, po{to ovde nema takvih, ovi ljudi misle da im je sve dozvoljeno. [to je najcrnje - jeste im dozvoljeno. Slobu smo vi|ali samo kada je pri~ao na engleskom, sve ostalo su bila saop{tenja. Ko{tunica nam isto samo saop{tava, a sada nam se saop{tava i iz Tadi}evog kabineta. Gde su ti ljudi da se obrate gra|anima? To Tadi}evo saop{tenje je mlako i kao {to rekoh - ili ih ima{ ili ih nema{. U no}i kada gori Hilandar, u no}i kada nam oduzimaju petnaest odsto teritorije ti ne mo`e{ da pri~a{ o Pe{~aniku i sve se zata{kava. To }e da nas ubije, to - Ko da mi uzme iz moje du{e Kosovo. I onda se i Tadi} tome priklonio, po{to je u kohabiliciji ili kako se vi{e zove kada kohabitira{ i u koaliciji si. On ne mo`e da ka`e - Ovo {to je Velja uradio nije dobro, jer su oni u istoj vlasti, a tek Ko{tunica to ne}e re}i, taman posla, on i ne misli da ovaj nije dobar. Zato i dr`i Velju, da bi imao taj {iroki spektar pred izbore Vidite, ovde imamo salonski, a imamo i ovaj uli~ni, pa ko voli - nek izvoli, kupite DSS. Ja bih stra{no volela da me svakodnevno nerviraju ljudi druge nacionalnosti. Ali ko te gura u autobusu, ko su manijaci koji ti seku put, ko su budale koje te jure po pe{a~kom prelazu da te ubiju, ko radi na {alterima, ko su nam politi~ari? Sve sam Srbin do Srbina, ali oni nas i dalje ube|uju da su Srbi kvalitetniji od svakog drugog naroda, u ovom slu~aju od Albanaca. Pro{log puta je bilo od onog Finca, pre toga od kvazidr`ave u

Nade`da Milenkovi}

07.12.07.

48

kojoj `ive kvazicrnogorci koji su u stvari Srbi, ali su im ovi rekli da se la`no predstave za referendum i dali im po sto evra. I sve to pro|e, svaki put se to popije. Tupimo tu istu pri~u - drugi ne valjaju, Srbi su super. Otvori{ vrata svog stana i shvati{ da ima mnogo Srba koji nisu super i zbog kojih ba{ ne bi poginula, a mo`da bi dala `ivot za neko dete iz Zimbabvea, koje nikako nije Srp~e. Stvarno sam kao luda otkad radim kampanju za Inscest trauma centar - svaka tre}a devoj~ica i svaki sedmi de~ak, to su Srp~ad, do`ive seksualno zlostavljanje, u ~etrdeset odsto slu~ajeva od biolo{kog roditelja, tako|e Srbina ili Srpkinje. Ali preko medija se emituje da su Srbi i do jaja i od jaja. I Velja Ili} je Srbin, koji izdr`ava banju u privatnom bazenu, zida od svinjca bolnicu i onda se iznervira, jer mu, ka`e, neki novinar juri ovce da ih kresne, pa }e da sru{i polikliniku, ka`e, pa umirite svi od srca. Sve to prolazi i on }e stvarno da se kandiduje za predsednika i onda }e mnogo ljudi da ka`e - Vala jest Velja sila. Ti si jednom rekla - Na{e ludilo je postalo punoletno i sada ima pravo glasa. Mi osamnaest ili dvadeset godina, od Osme sednice, `ivimo to i polako stasavaju deca koja ni{ta drugo ne znaju, koja su nau~ila da se toalet papir kupuje na buvljaku. Zato je ovakva gu`va za ove hipermarkete i mene je toga blam. Zna{ ono, tata kojem je te{ko na poslu i koji pije, to su na{i politi~ari, a po{to pije, on onda mora da bije `enu i decu. To mi `ivimo, nas stalno biju tate, ti politi~ari, jer im je te{ko, uzimaju im Kosovo. Za ovih dvadeset godina rastu neki klinci kri{om od nas, generacije dece su nekako kri{om porasle i mi nemamo pojma ko su oni, ni {ta }e da nam rade kada budu imali vlast. Ovi politi~ari su namakli pare i imaju telohranitelje, ali niko od njih ne}e da ode u inostranstvo. To me fascinira, oni imaju milijarde i svi sede ovde. Zna{ kao - [to sam jebo, ako ne da pri~am? [ta }e on u [vajcarskoj, u kojoj bi imao para kao i svaki drugi bogat ~ovek? Ne, svi sede ovde da se pokazuju i to nas ~eka - sav taj olo{ }e da ostane ovde, sti}i }e neka nova deca, a mi }emo samo da ostarimo i zato se bunim.

Svetlana Luki}: Pretpostavljam da ste ~uli da je prema studiji OECD-a, koja je sprovedena na uzorku od ~etiristo hiljada srednjo{kolaca iz pedeset sedam zemalja sveta, Srbija na ~etrdeset prvom mestu. Test se zove Piza, testiraju se uglavnom petnaestogodi{njaci, pre svega iz poznavanja i razumevanja prirodnih nauka. O tome smo hteli da razgovaramo s gospo|om Srbijankom Turajli}, profesorkom i biv{om pomo}nicom

ministra obrazovanja. Me|utim, Srbijanka Turajli} je pre toga htela ne{to da vam ka`e.

Srbijanka Turajli}: Prvo da malo naljutim slu{aoce Pe{~anika, a onda mo`emo da pri~amo o drugim temama. Pre nedelju dana sam bila na jednoj ve~eri i u razgovoru smo pomenuli crkvu, te se ja deklarisah kao pravoslavni Srbijanka ateista. Svi su hteli da znaju {ta to zna~i i ja sam im objasnila kako ja Turajli} imam neko po{tovanje za tradiciju, da uvek slavim slavu, da mi je Badnje ve~e najdra`i praznik i da jednom godi{nje idem u crkvu, na Veliki petak. Na to me je jedan mladi} pogledao i rekao - Drago mi je da to ~ujem, ali nikada ne bih rekao. Pitam ja - Za{to vi to nikada ne biste rekli? Ka`e - Osoba iz Pe{~anika da ~uva tradiciju, meni je to neverovatno. I tu ja po~nem zaista, mo`da ne prvi put, ali ozbiljnije da razmi{ljam o Pe{~aniku i o tome {ta mi radimo s Pe{~anikom. Mi imamo utisak da promovi{emo jednu ideju, ali se ja pla{im da je mi promovi{emo podjednako netolerantno kao {to ona druga strana zastupa svoju. Dakle, i mi zastupamo logiku - Ko nije s nama, taj je protiv nas. To me dovodi do ovog Aran|elovca. Naravno da je stra{no to {to se desilo, ali na neki na~in mi to prizivamo. Ako ti ljudi ne vide da ih mi pozivamo na dijalog, onda oni ne vide drugi na~in da se s nama obra~unaju nego silom. Ja priznajem da meni u nekim slu~ajevima jezik Pe{~anika nije blizak. Volim Peru Lukovi}a, ali zaista ne volim kako on pi{e, ne zato {to se ne sla`em s njegovim idejama, nego zato {to mislim da se njegov jezik ne razlikuje ba{ mnogo od jezika Velje Ili}a. Pa ne mogu zameriti Velji Ili}u na prostakluku, a smatrati da je potpuno normalno da Pera Lukovi} bude prostak. Ako tome dodate da nekoga psovka mo`e boleti kao i {amar, eto vama koraka do Aran|elovca. To nije ni apel, ovo je vi{e moja tuga. Mo`da bismo ne{to i mogli da uradimo, ako bismo odustali od govora, da ne ka`em mr`nje, a nekada je i govor mr`nje, ali od govora frustracije i ako bismo po~eli da plasiramo govor dijaloga. Ja imam {ezdeset jednu godinu, pri~am na ovaj na~in poslednjih sedamnaest godina. Da li je mogu}e da se za sedamnaest godina u ovoj zemlji nije stvorio niko drugi ko bi mogao o tome da pri~a sve`ije, poletnije? Ako zaista u ovom dru{tvu ne postoji drugi krug sagovornika koje vi mo`ete da na|ete, onda je ovo dru{tvo toliko bolesno da vi{e nema razloga da razgovaramo.

07.12.07.

50

Rezultati testa Piza nisu iznena|enje. Pogledajte koliko je nezaposlenih i nestvarnu koli~inu poslova koje ti nezaposleni nisu kvalifikovani da obavljaju. Mi prosto imamo ljude s potpuno neupotrebljivim znanjem i Piza nam govori upravo to - Vi ste nekvalifikovani za dvadeset prvi vek; vi mo`da znate neke ~injenice, ali one vi{e nikoga ne zanimaju. Kome god su potrebne ~injenice, kliknu}e na Google i sazna}e sve {to ga zanima. Na Vikipediji nema ~ega nema. S jedne strane imate nesre}ne klince u {koli koje neko tera da u~e napamet, a njima je to dosadno, a ve} i oni znaju ne{to o ra~unaru, pa im je jasno koliko je to aspurdno i oni odbijaju da u~e i demotivisani su. Onda imate sirote nastavnike koji gledaju tu demotivisanu decu i {ta god da oni poku{aju da urade ne mogu ih motivisati da u~e ne{to napamet, pa i oni di`u ruke. Pa onda naravno dr`ava ne daje pare, jer kada sistem ne valja, za{to bi davali pare i niko o tome ne}e ozbiljno da razgovara. Mi i dalje presli{avamo decu koliko su knjiga pro~itala, a nikada ih nismo pitali {ta su pro~itala, {ta su zaklju~ila iz toga {to su pro~itala, da li to mogu da pove`u s nekim drugim tekstom, da li ih to na ne{to asocira, {ta ona misle, jesu li bolja ili gora kada to pro~itaju. Mi ih u~imo matemati~kim formulama koje oni ne znaju gde da primene. Na fakultetu pitate ne{to studenta, on ka`e - Za{to me to pitate? To sam u~io pro{le godine. Za njega je to davno pro{lo vreme i nije valjda da vi o~ekujete da on jo{ zna ne{to {to je u~io pro{le godine. Istra`ivanje Piza je alarmantno s gledi{ta dru{tva znanja, s gledi{ta ekonomije znanja, a dvadeset prvi vek jeste progla{en za ekonomiju znanja. Imamo o tome jedan fantasti~an pokazatelj, Srpska banka je iznela nove indikatore ekonomskog blagostanja koji se baziraju na ~etiri stuba, ~etiri pokazatelja. Jedno je ekonomski sistem, institucije. Ne umem da ka`em gde se tu nalazimo, jer ako slu{am gospodina \eli}a - stojimo fantasti~no, a ako slu{am gospo|u Danicu Popovi} stojimo tragi~no. Sklonija sam tome da verujem gospo|i Popovi}, jer ona nije na vlasti, ali mo`da je `ena iz na{eg kruga kritizera, pa hajde da to pitanje ostavimo otvoreno. Drugi stub ekonomskog blagostanja je inovacija i tu smo zaista jako lo{i. Meni su najzanimljivija preostala dva stuba, jedan su informacione i komunikacione tehnologije ili informaciono dru{tvo. Koliko smo ga razvili? - Nismo uop{te. I ~etvrti stub je obrazovanje. Smatra se da bez dobrog, modernog obrazovnog sistema ne mo`ete o~ekivati bilo kakav ekonomski napredak, osim ako iskopate neku naftu, a na{e {anse za to su male.

Puna su nam usta teritorije, na{e, tu|e, zajedni~ke, damo je, ne damo je. Na toj teritoriji `ivi narod, a o njemu niko ne pri~a. Tu `ivi nezaposleni narod, koji nikada nigde ne}e mo}i da na|e posao, ali to nije tema. Ne znam {ta bismo radili i s punom teritorijom po kojoj gami`e armija nezaposlenih. Mo`da je najstra{nija ta potpuna nebriga vlasti za narod, koja ve} prelazi u neku vrstu mr`nje. Svaka rupa u koju upadnem hodaju}i Beogradom ~ini da se pitam - Bo`e, je l' mene gradske vlasti stvarno mrze? Mi smo po~eli stalno da gun|amo i svako koga pitate za{to to gun|anje ne bismo odelotvorili na bilo koji na~in, ka`e - Ma pusti, vidi{ da nema {anse. Mi baratamo uop{tenim ose}anjem, mi tvrdimo da ne{to ne valja bez ijedne ~injenice, oni tvrde da ne{to valja bez ijedne ~injenice i ni jedna ni druga strana se ne uzbu|uje {to zapravo nema podataka. To govori o neozbiljnom odnosu i nas i njih prema su{tini stvari. Na{a teorija da u ovoj zemlji ni{ta nije bolje je podjednako pogubna kao i teorija onih na vlasti da je u ovoj zemlji sve mnogo bolje. Mi ne mo`emo da se dogovorimo s onima koji su na vlasti. Pogledajte ovu pri~u o Mi{kovi}u. Onog momenta kada G17 plus kao ekspertska stranka ka`e da nema {ta da ka`e o tome, vi samo mo`ete da se pitate koji su im brojevi na platnom spisku, tu nema drugog pitanja. Mene bi iz radoznalosti zanimalo koliko novca treba neko da vam da, da biste vi kao ekspert rekli da nemate {ta da pitate. Jasno je da je korupcija na vlasti poprimila takve razmere da dijalog s vla{}u nije mogu}. Ali zato ja mislim da je mogu} dijalog s mnogim drugim dru{tvenim grupama, koje su toga tako|e svesne. Postavlja se pitanje za{to mi ne mo`emo da makar o nekim pitanjima stvorimo konsenzus koji bi onda mogao nekako da grune napred i da ne{to uradi s vla{}u. Naravno da mi ne mo`emo ovog momenta da re{imo pitanje istorije, ali ljudi bo`ji, obrazovanje nije samo istorija, istorija je pro{lost, obrazovanje su nove tehnologije, obrazovanje su neke nove nau~ne istine, obrazovanje je novi na~in mi{ljenja. Kada do|em dotle da po~nem sistemski da mislim, ja }u i o istoriji po~eti sistemski da mislim. Dakle, potpuno je nebitno kako ovog momenta izgledaju ud`benici istorije, mogu i da ukinem istoriju u {koli, ako ho}ete. Mi smo generacija koja je u~ila istoriju do Prvog srpskog ustanka, a onda se nastavljalo s Drugim svetskim ratom. Ja sam pripadala generaciji koja je manje-vi{e hladno mogla da veruje da su prvo bili Turci, a onda su do{li partizani, oslobodili nas od Turaka i onda je po~ela revolucija.

Srbijanka Turajli}

07.12.07.

52

Naravno da ne zagovaram tu ideju, ali ho}u da vam ka`em da to nije od klju~nog zna~aja. Ako otvorim pitanje obrazovanja na temi u~enja istorije, bolje da ga i ne otvaram.

Svetlana Luki}: Ili srpskog jezika, recimo, i tu dolazimo na pitanje koje ste vi pokrenuli na po~etku razgovora, kada neko od va{ih poznanika i prijatelja ka`e da Pe{~anik ne po{tuje tradiciju. Stvar je u tome {to u srpskoj tradiciji postoji ovo, ovo, ali i ono. Srbijanka Turajli}: Moja su se deca {kolovala tako {to su, na moj u`as, svetske klasike u~ile gledaju}i filmske verzije. Nisam uspela da ih ubedim da ~itaju Anu Karenjinu, objasnile su mi da im je potpuno irelevantno za{to je neko na{ao {valera, pa se zbog toga bacio pod voz. ^itale su Tolkina. Dakle, deca }e i ovako i onako ~itati ono {to njih zanima, ali nemojte da reformu obrazovanja po~nemo od spornih tema. U matematici nema ni~eg spornog, sporno je samo pitanje {ta je upotrebljivo matemati~ko znanje. U fizici tako|e nema ni~eg spornog, to va`i i za hemiju, to va`i za biologiju, to u velikoj meri va`i i za mnoge dru{tvene nauke. Prema tome, u~imo ih filozofiji, ne moramo da otvaramo kontroverzne teme, barem neko vreme, one }e se prirodno otvoriti same. Svetlana Luki}: Vi mislite da treba da izbegnemo teme koje su sporne, a teme koje su sporne su ratni zlo~ini, pitanje organizacije vlasti i korupcija, da li neko ima pravo da nekoga udari, da ga bije, pitanje statusa nacionalnih manjina, polnih manjina. Ako sve te teme izbegavamo, onda }emo stvarno spasti na matematiku. Srbijanka Turajli}: Ali mi se za sedam godina nismo pomerili ni s jednom spornom temom. Nema nikoga s one strane koga smo privukli na ovu stranu, nema nikoga s na{e strane ko je pre{ao na onu stranu. O~igledno je da u tome pravimo neku gre{ku. Ja mislim da je pitanje ratnih zlo~ina u`asno va`no pitanje, ali sam potpuno svesna da ovog momenta ne mo`emo ovo dru{tvo da pomerimo po pitanju ratnih zlo~ina. A po{to nam je svima stalo do toga da se dru{tvo pomeri, onda hajde da vidimo gde mo`emo da ga pomerimo. Do|ete u

izbegli~ki kamp, oni su i dalje gladni, i dalje nemaju gde da spavaju, i dalje nemaju {ta da jedu i oni ne bi da pri~aju o ratnim zlo~inima, oni bi da pri~aju o onome {to je njima neko drugi u~inio. Ako bi se svi oni zaposlili, nahranili, re{ili stambena i druga pitanja, po~eli normalno da {koluju decu, mo`da bi postali spremni i o tome da razgovaraju. Kada danas pri~am o ratnim zlo~inima, ja se ne razlikujem mnogo od Ko{tunice koji pri~a o Kosovskom boju. I jedno i drugo su pro{lost, ovo malo bli`a, ono malo dalja, ali ni on ni ja ne pri~amo o budu}nosti, a budu}nosti }e biti i s ratnim zlo~inima i s Kosovom. Budu}nosti mora biti, jer ona se de{ava. I sada je samo pitanje da li se mi mo`emo pripremiti za tu budu}nost, da li mo`emo u~initi ne{to pozitivno u toj budu}nosti, {to }e nas, po mom uverenju, dovesti u poziciju da pri~amo o pro{losti.

Svetlana Luki}: Smem li da vas prekinem samo na sekund? Nije bez vraga to {to se zakon o lustraciji odnosi na bliski period. Akteri i savremenici Kosovskog boja odavno nisu s nama, ali kada govorimo o ratnim zlo~inima, mi govorimo o ljudima koji su jo{ u vojsci i policiji. Na{a budu}nost u velikoj meri zavisi od toga da li }e nam policija {tititi gra|ane ili }e {tititi zlo~ine i kriminalce. U tom smislu, kada govorimo o ratnim zlo~inima, mi ne govorimo o pro{losti, nego o sada{njem i budu}em vremenu. To je i alibi Demokratske stranke, koja ka`e - Ne vredi da pri~amo o tome, gra|ani to ne}e da slu{aju. Srbijanka Turajli}: Upravo je LDP primer toga kako na temi Mi{kovi}a mo`ete dobiti sagovornike. ^ak sam srela ljude za koje znam da su orijentisani ka radikalima, koji ka`u - Alal vera, kona~no je neko to pokrenuo. Dakle, mo`ete na}i temu. Mislim da su najstra{nije {to se ovom narodu desilo u poslednjih deset, petnaest, sedamnaest, koliko ima, dvadeset godina - zlo~ini koji su u ime ovog naroda, dakle i u moje ime, po~injeni na teritoriji biv{e Jugoslavije. Ja to autenti~no mislim. Na`alost, iz nekog razloga jako malo ljudi to misli. E sad, ja tako|e mislim da bi trebalo u~initi ne{to da u ovoj zemlji bude bolje. Ne mo`emo ozbiljno napasti vlast temom o kojoj nemamo konsenzus, jer onda ni{ta ne}emo uraditi. A kada vlast shvati da gra|ani ne{to misle, da se gra|ani ne{to pitaju, kad po~ne da nas ceni i kona~no prime}uje, onda }e ta vlast razmi{ljati druga~ije o svemu, pa kona~no i o ratnim zlo~inima. Onda }e toj vlasti mo`da biti va`no ko

Srbijanka Turajli}

07.12.07.

54

joj je u policiji, jer }e biti svesna da }e taj konsenzus koji se stvara kad-tad otvoriti i to pitanje. ^ini mi se da bi to mogao da bude put. Ovo {to sada ~inimo ne otvara put, ovo je gomila frustriranih starih `ena i mu{karaca, koji uporno ponavljaju svoju pri~u, postaju dosadni i Bogu i ljudima. Moram da priznam da imam krug prijatelja, poznanika, u kojem kada ka`em R, oni ka`u - Nemoj opet o ratnim zlo~inima, kada ka`em I, oni ka`u - Nemoj, molim te, opet o istini, kada ka`em P, oni ka`u - Nemoj, molim te, opet o pomirenju. Vi, naravno, mo`ete da ustanete od stola i da odete, {to ja nekada i uradim, ali s punom sve{}u da time nisam postigla ba{ ni{ta. Ja ne bih raspravljala o Nikolaju Velimirovi}u, jer mislim da je to rasprava koju jako mnogo ljudi ne mo`e da shvati, a i nije ba{ da ih zanima. Ali pedofilija je tema koja ih zanima i oko nje bismo se mogli okupiti. Ja stvarno mislim da je pravoslavna crkva preterala ili da joj je dato mesto i uloga koju ona ne bi smela da ima u dru{tvu koje dr`i da je sekularno. Ali i mi pripadamo ljudima koji su zloupotrebljavali tu ulogu onda kada nam je bila potrebna. Ja }u vas podsetiti na ~uveni policijski kordon ispred studenata u Kolar~evoj, koji je probio patrijarh. Tada nikome nije smetalo da ide iza patrijarha i slika svetaca koje su no{ene sve do hrama svetog Save. Dakle, dobrano smo u~estvovali i u tome da se Nikolaj Velimirovi} kanonizuje, kako god to nama izgledalo i iz te ko`e }emo te{ko nazad. Ali mi mo`emo da ka`emo - Okej, ljudi, slu{ajte, pedofilija je ozbiljan problem i hajde da vidimo za{to sve{tenici koji, po svemu sude}i, jesu odgovorni za pedofiliju - nisu osu|eni. I hajde da pritiskamo s te strane, tu }emo dobiti mnogo {iri konsenzus.

Svetlana Luki}: Dakle, sada imamo problem kako da spojimo dve stvari. Od prve ne mo`e da se odustane, jer je na{ posao da je analiziramo, da ukazujemo na ono {to je pogre{no, na ono {to je dobro, da ukazujemo na to kako su te stvari re{ene u zemljama koje bez manje ironije mogu da se nazovu demokratskima. S druge strane je to {to vi zovete pomeranjem dru{tva napred. Srbijanka Turajli}: Mi sedimo u {ancu i toliko smo duboku rupu iskopali da vi{e ne znamo kako da iza|emo iz sopstvene rupe. Mi svoju drugost gradimo

na na{em razumevanju pro{losti. Izlaz iz te drugosti ili pribli`avanje bismo mogli da tra`imo samo u pogledu na budu}nost.

Svetlana Luki}: Na{a drugost se ne odnosi samo na na{e razumevanje pro{losti, ve} i na elementarne demokratske vrednosti. Dakle, na to {ta je pravo Srbijanka manjine ili {ta je normalna procedura za dono{enje ustava. Turajli}

Srbijanka Turajli}: I mi smo radili na tome da se ustav ne donese i dozvolili da se on donese neregularnim referendumom. Hajde sada da se posvetimo tome da se makar taj ustav, takav-kakav je, po{tuje, hajde da nam to bude tema. Ustav se kr{i, a niko se ne uzbu|uje. Hajde da se bavimo pitanjem privatizacije. Mi vi~emo iz te svoje rupe i na{ glas ne dopire vi{e nigde. Neki mladi slu{aoci sede po svetu, slu{aju nas i to im se jako dopada, sede i ovde neki mladi ljudi i to slu{aju, pa se i njima dopada. Omladina je uvek revolucionarno nastrojena, ali ovo nije vreme za revoluciju. Vreme je za evoluciju, a mi se u tome ne snalazimo i to je ono {to me zapravo mu~i. I zato sam i po~ela celu pri~u, jer mi se ~ini da je vreme za neke druge ljude. Ne verujem da mene vi{e iko mo`e da vidi u evolucionoj ulozi, jer svi misle da sam ja revolucionar. I vra}am se na ovo istra`ivanje Piza. Za{to su svi hteli da ja komentari{em Pizu? - Zato {to }u ja to re}i jasno, kratko i o{tro, a to je ono {to mediji vole. Mo`da mi i treba da ostanemo tu gde jesmo, da insistiramo na tome dok ne odumremo. Mi u Milo{evi}evo vreme nismo otvarali ta pitanja. U doba kad je opozicija ujedinjena vidovdanskim saborom gorela je Bosna. Ali o Bosni niko nije pri~ao. Za{to nije pri~ao? Zato {to je svima bilo jasno da o pitanju Bosne mi nemamo konsenzus, a bilo je neophodno da se skupi sto hiljada ljudi pred skup{tinom. Dakle, ako ja otvorim pitanje Bosne, bi}e ih dvadeset hiljada, a to mi je malo, pa ga onda ja ne otvaram. A ako otvorim pitanje Milo{evi}a, bi}e ih sto hiljada. Pa, tako smo na kraju sklonili Milo{evi}a. I sada moramo smisliti ne{to {to je primereno ovom vremenu. Hajde da neke teme izbacimo, hajde da neke ubacimo i da nam one postanu barem isto toliko va`ne kao i ove koje neprekidno vrtimo i nikuda s njima ne sti`emo. Zaista prime}ujem kod svih nas potpunu frustriranost, jer stalno ponavljamo iste stvari bez ikakvog rezultata. @ivi

07.12.07.

smo ljudi i `elimo da kada ne{to pri~amo to negde odjekne, da to nekoga pomeri. Ako nikoga ne pomera, pa ne{to s nama nije u redu. Budu}i da ~ovek ne voli da prizna da ne{to s njim nije u redu, on postaje frustriran i svi drugi su mu glupi, idioti, potkupljeni, prljavi i nerazumni, samo je on ~ist i ispravan. S kim }ete u dijalog na takav na~in?

56 Svetlana Luki}: Od ~ega najvi{e zazirete u nedeljama i mesecima koji nam predstoje? Srbijanka Turajli}: Zazirem od toga da ne po~ne neko ludilo oko Kosova. Ima tih pri~a o ratnom rasporedu i tako dalje. Nije mi te{ko da poverujem da u ovoj zemlji postoji jo{ neki umobolnik koji bi bio u stanju da povede rat. Gledaju}i kako se aktuelna vlada pona{a, mislim i na premijera i na predsednika, vi{e uop{te ne znam {ta je u ovoj zemlji mogu}e, a {ta nije mogu}e. Najvi{e zazirem zbog onih nesre}nih ljudi tamo, koje niko ni{ta nije pitao, u ~ije ime se sve ovo navodno radi, a o kojima niko ne razmi{lja. Mi sada razmi{ljamo {ta da radimo sa sedamnaest srpskih op{tina na Kosovu u kojima je izgubljena vlast, a niko nije razmi{ljao o tome kada su te ljude pozivali da bojkotuju izbore na Kosovu. Pla{im se tih velikih re~i, te retorike koja }e mnogo pristojnog sveta dovesti u poziciju da ka`e - Bo`e, ne znam kako sada da reagujem. Dakle, je li Kosovo na{a teritorija? - Pa valjda jeste i kako da ka`em da je treba dati? Pla{im se da }e nas neko dovoljno violentan, sebi~an i neobazriv, neko koga narod uop{te ne interesuje, povesti u neko ludilo. Valjda }emo ovoga puta imati dovoljno snage da se tome na vreme suprotstavimo. A {ta }e se desiti s onim narodom dole? Da sam vernik, svakog dana bih i{la u crkvu da se molim za njih. Na`alost, nisam vernik, pa to ne mogu da uradim i ostaje mi samo da se nadam da }e taj narod nekako biti za{ti}en. Pla{im se da ova vlast ne}e biti u stanju da ih za{titi, jer o tome uop{te ne razmi{lja. Prose~nog gra|anina ove zemlje apsolutno ne zanima Kosovo. Kada ih pitate - Da li vas zanima Kosovo? smatraju pristojnim da ka`u - Kako da ne, ne spavam no}u zbog Kosova. Ali mislim da to uop{te nije tema u Srbiji. To jeste tema onih ljudi koji tamo `ive i kojima od toga sve zavisi. Da li }e ovde biti frustracije zavisi od procene politi~ara ho}e li im to doneti glasove. Pitanje je da li mi u tome mo`emo da ih raskrinkamo i poka`emo da

je Kosovo tema koju oni koriste da ne bi pri~ali o temama koje su stvarno teme. Evo, to je mo`da ne{to na ~emu se mo`emo na}i, da svaki put kada neko od njih ka`e - Kosovo, mi ka`emo - Ostavite Kosovo, hajde da vidimo radna mesta, hajde da vidimo {ta ste uradili da svi nesre}nici budu prekvalifikovani i na|u posao, {ta ste uradili da se pribli`imo informacionom dru{tvu, bez kojega nema ekonomije. Ali mi ne reagujemo tako. On ka`e - Kosovo, a mi ka`emo - Kosovo je izgubljeno. Ulazimo u taj besmisleni ping-pong, umesto da ka`emo - Ne, vi nas la`ete, vi folirate da vas zanima Kosovo da ne biste pri~ali o drugim temama, a mi ho}emo samo o drugim temama, ne}emo o Kosovu. Ako bismo to uspeli da postignemo, eto nama normalne predizborne kampanje. Da li }emo uspeti, vide}emo.

Svetlana Luki}: U nastavku emisije slu{ate dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanovi}. Biljana je bila na premijeri svog novog komada Barbelo, u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu. Biljana Srbljanovi}: Radikali ovde va`e za neprijatelje demokratskog bloka i svako ko je protiv vlade biva izjedna~avan s njima. E, sada se pojavila ta narodnja~ka opcija vlasti, neki vrlo organizovani ljudi koji koriste re~nik i ideologiju radikala i Milo{evi}a iz devedesetih godina. Ispad pripadnika Nove Srbije u Aran|elovcu sam shvatila kao prvi dan predsedni~ke kampanje Velje Ili}a. Vlada Srbije to toleri{e, kao {to po{tuje ideolo{ku matricu Nove srpske politi~ke misli. To je devetnaestovekovna, neostvariva ideja i svi oni to znaju, ali nastavljaju da izvode te la`ne zaklju~ke uz osmeh, tihim, piskutavim glasovima. A kada ti do|e{ i vikne{, lupi{ rukom o sto i ka`e{ - Bando, vi la`ete, vi plja~kate dr`avu, mi smo taoci petnaest odsto teritorije, vi nemate pravo na to - onda te oni optu`uju da si primitivac, jer ne znaju {ta drugo da ti ka`u. Moj problem je to {to se i s ove druge strane neki vrlo ozbiljni ljudi tako|e previ{e oslanjaju na taj istoricisti~ki pogled na Srbiju i uporno tvrde da postoji ista matrica koja se ponavlja. Meni i stranci ka`u - Vi ubijate svoje vladare i to vrlo surovo i onda slavite te atentatore, Apis vam je heroj, Gavrilo Princip jo{ ima svoju ulicu, a ubio je prestolonaslednika i trudnu `enu i prakti~no zapo~eo veliki svetski rat. On jo{ ima svoju ulicu u Beogradu, a Zmaj-Jovi su oduzeli pola ulice. Za{to bismo mi bili taoci Kosova? [ta se u ovoj dr`avi doga|a ve} godinu dana, osim Kosova? [ta? Odli~no se se}am

Biljana Srbljanovi}

07.12.07.

58

kako sam izabrala svoju radnju za hemijsko ~i{}enje. To je ~ovek koji je uspeo Ko{tunici da o~isti odelo umazano jajima i paradajzima koje je ovaj popio u Kosovskoj Mitrovici. Pa onda }e meni o~istiti sve. Prema tome, Srbi s Kosova ne vole ni Ko{tunicu. Milo{evi} nije bio nacionalista, on je bio oportunista, a ovaj ~ovek jeste nacionalista. On bi stvarno mogao da zapali Bosnu iz li~nog ube|enja da je srpska nacija va`nija od bilo ~ega drugog, pa i od svetskog mira. S druge strane imamo to pribli`avanje Rusiji. Mi nikada nismo bili s Rusima, ~ak ni u vreme komunizma. I tada smo imali koncentracioni logor za one koji su hteli da se zbli`imo s Rusima. I odjednom je taj Putin fasciniran Milo{evi}em, a Ko{tunica Putinom. To je Milo{evi}eva pobeda iz groba, koju ne mogu da shvatim i ne mogu da shvatim ljude iz \in|i}eve vlade koji pristaju da u~estvuju u ovome. Ne mogu da verujem da je to samo pitanje funkcija i polo`aja, jer to ovde i nije na nekoj ceni. Ovde i kralja zovu ~ika Pera. I {ta onda zna~i biti {ef dr`ave u Srbiji? Ne, mora da tu ima ne~eg drugog. Mi ne znamo do kraja {ta je to, ali njima se to u`asno isplati. Dokle }e to da se trpi? Vidim da je Mira Markovi} postala kolumnista nekih novina.Ta `ena je, ako ni{ta drugo, oplja~kala ovu dr`avu, `ivi na milijardama u Putinovoj Rusiji i ona je najnormalniji kolumnista, koji potpuno legitimno pi{e, `ali se na pogromnu politiku zbog koje ne mo`e da do|e mu`u pod lipu. A ti ne mo`e{ u Aran|elovcu da govori{, ne}e da te puste da ka`e{ dve re~i. I tebi ka`u - Ti si Srpkinja, pa kako ne voli{ svoju dr`avu? Ja sam prvi put u svom `ivotu osetila patriotizam 1995. godine, kada sam bila u Njujorku i u{la u veliku i jako poznatu knji`aru i videla u izlogu knjigu U potpalublju Vladimira Arsenijevi}a. To je patriotizam i ja sam mnogo ve}i patriota nego svi ti {to se kupaju u bazenu i rade trbu{njake i slikaju se za Gloriju, a posle toga organizuju autobuse da do|u tebe da biju, po{to si ti slabija. Videla sam tu kampanju solidarnosti s Kosovom. Potpuno mi je u redu da umetnici stanu iza svojih re~i, ali ta re~enica - Kada je neko u nevolji, ja ne okre}em glavu, to mo`e i NATO da napi{e. 1999. je to mogao NATO da napi{e - Kada je neko u nevolji, ja ne okre}em glavu, nego izrokam bombe, pa sredim stvar. Pazi, setili smo se zadnja tri meseca da predla`emo ne{to potpuno sumanuto. Ko zna {ta smo sve mogli stvarno da izvu~emo za te gra|ane srpske nacionalnosti da smo zaista pregovarali, a ne do{li na pregovore s umobolnim pred-

lozima. [ta zna~i to - pregovori treba da traju dok se ne na|e re{enje? Kao {ibicari - ovde nije, nije ni ovde. [ta, ceo svet je glup i svi }e da poveruju u glupavu strategiju razvla~enja i da pristanu na nju kao na re{enje? Nekada se problemi najbolje re{avaju tako {to se ne re{avaju - to je o~igledno jedina ideja koju imaju. Pri tome sam sigurna da je Putin video akcioni plan. Odakle im pravo da odlu~uju u na{e ime, pa da li su oni apsolutisti~ka vlada, da li oni imaju pravo na sve? ^ekajte, to su ipak neka dr`avna pitanja. Za{to oni pola`u ra~une predsedniku druge dr`ave, a ne svojim gra|anima? Odakle njima pravo da imaju akcioni plan za koji mi ne znamo i koji nismo odobrili? Opet su me pominjali u Blicu, imaju neku listu mo}nih `ena, mo`e{ misliti. I sad vidim Milku Forcan. Prvi put sam videla njenu biografiju. Ona je 1969. godi{te, u{la je u Deltu kada je imala dvadeset dve godine i to joj je jedino radno mesto. Ona je vrlo mo}na i cenjena, ali kako se ljudi ne zapitaju - Ova `ena o~igledno ni{ta drugo nije radila nego samo s tim ~ovekom, u vreme Milo{evi}a i u vreme Ko{tunice, pa da li je to normalno? Ako pristajemo na to, onda cela Srbija mo`e da bude na listi mo}nih osoba. To zna~i da za neke postoji zakon, a za neke ne postoji. Svakoga dana osvane barem jedan naslov tipa - ^eda naru~io ubistvo ovoga, ^eda se drogirao s ovim, ^eda zaklao ovoga, ~upao drvenim kle{tima. Uporno pri~am o tim tabloidima, mada me sada vi{e zamaraju ovi provladini, {atro ugla|eni. Da li }e jednom neko da zatvori te novine? Ne, nego je problem Pera Lukovi}. Mislim da on nije smeo onako da vre|a i uop{te ne volim taj stil, mada stra{no volim Peru. Ali se cela dr`ava te nedelje bavi Perom Lukovi}em, koji je objavio tekst u hrvatskim novinama, a u isto vreme izlaze tekstovi da je ^eda naru~io ubistva raznih ljudi i niko ne postavi pitanje kako je to mogu}e. Imam utisak da se cela dr`ava bavi sa osam odsto stanovni{tva, oni su u ratu s nama. Oni }e na kraju pru`iti ruku svima, ali ne}e nama. Mi smo ono {to njima sre}u kvari, mi stalno ubadamo tamo gde boli, mi ih su{tinski nerviramo. Maltretira ih to {to nemaju potvrdu u intelektualnom delu stanovni{tva. I ovi {atro analiti~ari koji su se pojavili u zadnje dve godine su poku{aj da nam poka`u kako i oni imaju svoju Cecu. Oni uporno grade mre`u nekih izmi{ljenih novih ljudi Srbije. Ne zna{ {ta su oni, osim {to su analiti~ari, i {ta oni rade, osim {to analiziraju nas.

Biljana Srbljanovi}

07.12.07.

60

Svetlana Luki}: Kada govorimo o analiti~arima, ~ove~e, ako si }utao devedesetih, }uti i sada, propustio si svoju {ansu. Biljana Srbljanovi}: Ne samo da si propustio svoju {ansu, nego si ukinuo mogu}nost da ikada vi{e i{ta ka`e{. Mora{ stvarno biti mnogo veliko |ubre da se boji{ da progovori{ u vreme Milo{evi}a. Oni }e ti sada nabrajati pozitivne osobine Milo{evi}eve vladavine, ali ne}e primetiti da je Srbija sve ratove gubila, ~ak ni teritorijalnu odbranu Slovenije nije pobedila. I stalno nam govore kako je sedamnaest zemalja NATO-a napalo jednu malu zemlju. A za{to si ti ulazio u taj rat? Ti si ga izgubio. Ne znam {ta sada oni o~ekuju, da se vratimo na ono prethodno? E pa ne mo`e. U{ao si u pregovore, a onda ho}e{ da oni traju beskona~no. Pa ne mo`e. Na{a strategija je da izgubimo, to je taj mit da opet padnemo kao `rtva novog osmanlijskog carstva. \in|i} se ovde nije upisao u istoriju zato {to je ne{to uspe{no uradio, on se upisao u istoriju kada je ubijen. Tako i Ko{tunica, on, ~ovek, `eli da se upi{e u istoriju kao onaj koji je do poslednje kapi tu|e krvi branio Kosovo, ali ga je izgubio. To je vrlo sli~no islamskom fundamentalizmu, ta potreba da se `rtvuje{, a u stvari da time poka`e{ da ti ne mo`e{ da uradi{ ne{to dobro, nego mora{ da uradi{ ne{to po ~emu }e te zapamtiti generacije. Ne{to si hteo, ali nisi mogao, nisu ti dali. Svetlana Luki}: To je i tre}erazredno i zabrinjavaju}e - ako izgubimo, zapali}emo sve, napravi}emo {tetu. Biljana Srbljanovi}: Mnogo volim filmove Gorana Markovi}a i u Tajvanskoj kanasti neka budala koju su svi izradili, a on to nije ukapirao, penje se uz neko brdo i ka`e - Idem ja da se ubijem, da vam svima jebem mater. Ne znam za{to mi insistiramo na tome da i mi mo`emo da igramo rokenrol. Postoje dve dr`ave na svetu koje to mogu, mi ne mo`emo da budemo tre}a. Bosna ne bi pre`ivela novi rat, to bi bila apsolutna pusto{, svi bi se iselili i pomrli od tuge. Ne znam ko mo`e da pomisli da je re{enje nova izolacija, osveta. U stvari, mi smo neozbiljni. Imamo priliku za jedan veliki gest, da ka`emo - Ceo svet ho}e ovo, nismo uspeli, dobro, va`i, ovo je na{ gest dobre volje. [ta da radimo, mi smo u pravu, vi niste u pravu, ali ako vi svi to mislite, okej, dajte da vidimo

{ta mo`ete da uradite sa srpskom manjinom tamo, dajte da vidimo da li mo`ete da nam izgradite autoputeve. Ti tu ne daje{ teritoriju, ne prodaje{ je za novac, jer to ve} nije tvoje, to prosto nije tvoje. Devedeset odsto toga je izborna kampanja svih njih i samo kada bi se ti izbori kona~no zavr{ili, da ne budu nervozni, da mo`e ta Demokratska stranka vi{e da se oglasi, da ne budu toliko u strahu da ne}e dobiti termin za izbore i da njihov kandidat ne}e pobediti. To jedno mesto dr`i tu celu stranku i pola vlade kao taoce. Ako Srbija ne izglasa njega, bi}e Toma Nikoli}, pa {ta se ti toliko sekira{? A ni{ta ne radi{ da promeni{ politi~ki kurs. ^ak i \eli} ho}e da nam doka`e da on nije francuski |ak nego Srbenda. To ne mogu da shvatim, on je pametan ~ovek, neki kao perspektivan politi~ar. Ovde se `ivi za danas. Svi zajedno bi trebalo da tra`imo {ta je dobro za Srbiju, a ne da permanentno otvaramo nove krize, koje traju u nedogled. Da li je za Srbiju dobro da prekine diplomatske odnose s polovinom sveta? Ja mislim da svi mo`emo da se slo`imo da to nije dobro. Ne, nego se i to pitanje postavlja na neki perverzan na~in, koji nas opet raslojava. Cilj je da poka`em da ja ne mogu s tobom da se slo`im. I zato ka`em, oni }e se pre slo`iti sa svojim neprijateljima, sa svima protiv kojih su ratovali u okru`enju. Zna{, meni ljudi ka`u - Ti nisi patriota. Da li treba da ubijem da bih pokazala svoj patriotizam ili treba ne{to da uradim za ovu zemlju? Kada neko baci jo{ |ubreta na ulicu ovog prljavog grada, to je po meni izdajni~ki gest. Svaka pepeljara ispra`njena ispod automobila na parkingu, pa kada krenu kola ostanu one hrpice, za mene je gest veleizdaje. Ti, zna~i, ne brine{ nimalo za to {to je tvoje, a oni nas napadaju da mi izdajemo ne{to {to nije na{e. Po~e}u da nosim majicu - Ja nisam izdajnik. Devedesetih ti je bila ~ast da te nazovu pla}enikom Amerike i izdajnikom. Sada me to vre|a. Ja, na primer, mislim da oni poslednjih godinu dana rade sve protiv svoje zemlje. To nije samo ideolo{ka pri~a, ona je konkretna. Okreni se oko sebe i vidi. Za{to te pelene ne mogu da se oslobode poreza, zbog ~ega? U ~emu je problem, za{to? To je patriotizam. Njima su to male teme, njima je gadno da se time bave, oni se bave misaonim fudbalom - koji im pri tom ne ide. Kada Kosovo proglasi nezavisnost, oni istog trenutka moraju da daju ostavke, da ka`u - Mi smo probali, nismo uspeli, sada se stavljamo vama na volju, pa vi odlu~ite da li neko drugi ima bolji program. Verovatno bismo mi ponovo izabrati te iste, ali nije va`no, ti mora{

Biljana Srbljanovi}

07.12.07.

62

jednom da povu~e{ crtu i da podnese{ ra~un, jer to nije tvoje i nisi ti tu do{ao da apsolutno vlada{, da nikome ni{ta ne govori{, da se podsmeva{ i prezire{ svoje gra|ane i svoj narod. Ovde si ti ipak vrsta heroja ako uspe{ da mazne{, a da te ne uhvate. Ljudi ne razmi{ljaju o tome da je svaka plata direktno povezana s kosovskim pitanjem, sa sva|om svakog od na{ih predstavnika s bilo kojim svetskim zvani~nikom. Svaka plata u Srbiji, stanje u bolnicama, direktno su povezani s tim. Oni prodaju populizam kao demokratiju, oni prodaju ideju da svaki ~ovek ima pravo da ka`e {ta god `eli, to je kao pluralizam mi{ljenja. Mi nikada nismo imali pravi demokratski period, ~ak ni u vreme posle 5. oktobra, jer nije bilo ljudi koji to mogu da iznesu. Mi nikada to nismo imali, a o~igledno je i da nas to ne zanima. Ista stvar je u Rusiji, njih to jednostavno ne zanima, to su ljudi koji `ele da im neko vlada i {to taj vi{e prezire sopstvene gra|ane, to ga oni vi{e po{tuju. To sam primetila, taj Milo{evi}ev pogled prema nama, kada iza|e jednom u dve godine, kao da mu ne{to smrdi, pa }e on da ti se obrati s te dve re~enice. To isto ima ovaj Ko{tunica, potpuno isto ima Putin. To nije imao ni Luj XIV, a mi to volimo, to po{tujemo. Za{to ne po{tuje{ nekog ko `eli ne{to da ti objasni, ko je isti kao ti? To ne, nego po{tuje{ samo ovog {to zna neku tajnu, a ja bolje da ne ulazim u to. Zategnemo li diplomatske odnose sa svetom, to }e voditi u ozbiljnu ekonomsku i politi~ku krizu koja mo`e da traje u nedogled i koja }e dovesti do ukidanja jedva zapo~etih institucija. Onda oni mogu da vladaju dokle ho}e, mogu da proglase vanredno stanje, mogu sve {to ho}e. Mislim da ipak ne}e i}i silom, ne mo`e ni njih to da dr`i previ{e dugo. U izolaciji nema love, nemaju odakle da drpaju, na ~emu da zara|uju. Najgore {to mo`e da se desi jeste stanje plutanja u nere{ivoj polukrizi slede}ih recimo pet godina. Mi mo`emo da re{avamo kosovsko pitanje sami sa sobom dokle ho}e{ i da se ni{ta drugo ne re{ava, nego samo to. Ne znam u {ta }emo se pretvoriti, da li ovde postoji neka vizija mimo Deltinih ulo`aka i dr`anja dva miliona stanovnika pod opresijom. Ne{to mislim, ajde da na|emo najmanji zajedni~ki imenitelj.

Svetlana Luki}: Slu{ate pisca Marka Vidojkovi}a.

Marko Vidojkovi}: Imao sam u Aran|elovcu promociju knjige i dolazim ja u Aran|elovac, kad tamo panduri. Za{to sad panduri zbog mene, {ta je bilo? Neka organizacija je bila u fazonu - Ne mo`e Marko Vidojkovi} da prlja Aran|elovac. Pri ~emu je u pitanju knji`evno ve~e, zna~i ja sedim i ~itam odlomke. Mermer i zvuci, to je smotra kulture, gost knji`evnik Marko Vidojkovi} i neke budale su to htele da spre~e. Marko Ni{ta se nije dogodilo i nisu se pojavili, sve je pro{lo okej, ali mi je to Vidojkovi} bilo zanimljivo, jer se nikada nigde takvo ne{to nije desilo, ~ak ni u vreme kada sam promovisao Kand`e. Nikada se nije desilo da je bilo kakva grupa poku{avala da mi prekine promociju. Oni su toliko ponosni na svoj jebeni Aran|elovac. Ja ne bih bio ponosan na grad u kojem postoje retardi koji }e da zabranjuju promocije knjiga. Svetlana Luki}: Jesi li hteo da ide{ s nama? Marko Vidojkovi}: Naravno, imao sam ideju, poveo bih jo{ nekog sa sobom i ne bi se sve tako mirno zavr{ilo. Super je kada je tu murija, murija voli da razdvaja i tek onda je tu~a slatka, ali je bolje {to je ovako ispalo. Mislim da je ovo apsolutni plus za Pe{~anik, jer je opet pokazao da je to Srbija. To je Srbija, ono tamo nije Srbija, ono tamo je otpad. Taj otpad koji ide okolo s Putinovim slikama, kokardama, bradurinama, krstovima, to je po{ast koja }e da dovede ovaj narod do istrebljenja. Mene boli dupe, poslednje {to gledam kod ~oveka jeste koje je nacije, ali mislim da ima mnogo ljudi koji vole srpski narod i vole Srbiju kao metafizi~ki pojam. E, tim ljudima treba da do|e iz dupeta u glavu da upravo takve budale uni{tavaju Srbiju. To je suicidalno pona{anje. Ja sam daleko od hri{}anina i od pomisli da tu nekog treba `aliti ili shvatiti. Ja ih i `alim i shvatam, ali mislim da se protiv toga treba boriti. Vidim da banke ni~u na svakom }o{ku, dinar je vrlo stabilan, privatizacija se ubrzano privodi kraju, bi}e novih paso{a, bi}emo i kandidat za Evropsku uniju za jedno godinu dana. Zna~i, sve to tako ide kada gleda{ privatno. Ali kada gleda{ televiziju, izgleda kao da samo {to nismo bombardovani. Pojavi se ro{ava, bradata budala i pri~a o nekom ratu. Mar{, bre, u pi~ku materinu, o kom ratu on mo`e da pri~a? Jedini rat koji ovde mo`e da izbije jeste da ljudima dopizdi i da

07.12.07.

64

svako udari na svakog ko mu ide na nerve, {to je na privatnom nivou ve} i po~elo. Nema ko }e vi{e da ti ide na nerve od ro|ene `ene ili od ro|enog mu`a ili od ro|enog deteta i sad svi ti nervozni ljudi, ubijeni u pojam, po~inju da ubijaju, da kolju jedni druge po ku}ama. Taj tihi gra|anski rat je ve} po~eo. Ne mo`e{ ni{ta, mo`e{ samo da ubije{ bli`njeg svog, a sve to je rezultat marketin{ke kampanje i strategije ove vlade koja traje ve} godinama. Kada se setim \in|i}eve vlade, glavna poruka i sve {to je taj nesre}ni ~ovek kao papagaj ponavljao bilo je - Radite, radite, radite na sebi, niko ne}e umesto vas da radi, ne}e preko no}i da bude bolje, to je mukotrpan, dug, te`ak put, mora da se {ljaka, mora da se radi i niko to ne}e umesto vas. Ako radite na sebi, tako }ete najbolje da pomognete i svojoj porodici i dr`avi. To je ~ovek pri~ao, onda su ga ubili, e, onda je do{la nova vlada koja samo pri~a - Crna Gora, Crna Gora - ode Crna Gora; Kosovo, Kosovo, Kosovo, Kosovo... Zna~i, zvani~ni politi~ki marketing je do{ao na nivo Milo{evi}evog iz najgorih godina, 1998, 1999, 2000. godine. Meni sti`e plata svakog prvog u mesecu i ta plata je super i znam gomilu ljudi koji zavr{e fakultet, zaposle se, imaju sasvim normalne plate, privatno vode normalne `ivote. Javno se di`e neka neverovatna tenzija, a ne vidim nikakve sankcije na pomolu, ne vidim da nam bilo ko preti sa strane. Sve pretnje i sva tenzija poti~u iznutra. Jedino {to mogu da zaklju~im jeste da neko iz li~nih razloga di`e tenziju u javnosti da bi se skretala pa`nja s onoga {to je zaista bitno, a zaista bitno jeste to da je 2005. godine Ko{tunjavi napravio sastanak Milana Mi{ice Beka, ovog Mi{ka i Radulovi}a o dilovanju C marketa i Delte. [ta be{e aktuelno 2005. godine? - Crna Gora. Poenta je u tome da se i sada verovatno rade raznorazne takve muljavine i mutljavine i da oni pune d`epove parama, a da bradate, krezube, lude budale misle da }e kona~no Putin da napravi veliku Srbiju. I tako se mi bijemo i ubijamo izme|u sebe i mrzimo jedni druge, a onaj ko je sve to smislio, veliki brat, nam i dalje pu{ta pri~e o Kosovu. I mislim da se na ovoj, pod znacima navoda, na{oj strani konstantno pravi ista gre{ka, jer mi se kao budale uvek upecamo. Nije to nikakva neonacisti~ka dr`ava, to je dvadeset kratko o{i{anih idiota i degenerika koji su tu stavljeni da bi se digla pra{ina. Onda se naravno pojave neofa{isti, pojavi se Jo~i}eva murija, koja je na kraju ispala najve}i borac protiv fa{izma, jer su ih u Novom Sadu opeglali od batina i pobacali u pritvor. Na kraju }e svi da dobiju osam do deset dana prekr{ajnih kazni i nikom ni{ta.

Ratko Mladi} je jedini uslov. - Ih, ne{to ne mo`emo da ga na|emo, ali stra{no se trudimo. Ne zato {to oni vole Ratka Mladi}a, i tu se opet pravi ta zamena teza, pa se mi uvek pecamo i pri~amo kako je Ko{tunjavi za{titnik ratnih zlo~inaca. O~igledno da ~ovek koji je organizovao poklanjanje C marketa Delti nije za{titnik ratnih zlo~inaca nego kriminalac, prema tome, taj lik ne {titi Ratka Mladi}a jer mnogo voli njegova herojska dela, nego mu je super da se s tim odugovla~i, jer kad je lov u mutnom i kad nema{ nikakvu kontrolu sa strane, ti i dalje mo`e{ da radi{ {ta ho}e{. U ove ~etiri godine otkako je \in|i} poginuo, jedino {to vidim da se promenilo jeste da je Delta od sebe napravio monopolistu. I Delti polako dolazi kraj, jer kao {to su Kari}a sjebali za dva dana, tako }e da sjebu i ovoga za tri dana, ali mi se uvek upecamo, stvarno smo zvezde gluposti. Koliko su ti sa {ajka~ama, kokardama i Putinovim slikama retardirani, e, isto toliko puta smo i mi ispadali retardirani. Nije pravi problem jebeni Ratko Mladi}, jebe{ mi mater, poludeo sam vi{e od cele te pri~e. Zami{ljam ih kako se s nekim na Zapadu tale za sve te pare koje se ovde otimaju dok mi ~ekamo Godoa, jebote, da se pojavi vi{e u jebenom Hagu. Ko zna gde je i ko zna da li je `iv, u krajnjoj liniji, toliko je zloupotrebljavan sa svih strana da to nije normalno. Kosovo je takva prevara, Kosovo - Srbija, Kosovo u centru moje du{e, mar{ bre u pi~ku materinu. Razmisli samo malo sopstvenom glavom, vrati se ako je ikako mogu}e jebenih osam godina unazad i seti se {ta se de{avalo oko tog Kosova. Seti se kako smo izba~eni s Kosova i onda razmisli malo {ta s tim Kosovom mo`e da se uradi. I niko te ne udara po u{ima i glavi da pri~a{ da Kosovo nije tvoje, niko. Nikada nisam nikoga ~uo da Kosovo pominje kao uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju, nikad. Ta pri~a se ubacuje samo da bi ovi retardirani idioti, koji sada misle kako sam ja izdajnik, tripovali kako je Kosovo centar na{e du{e. Meni je to jasno, ja samo pizdim {to drugima nije jasno. Oni }e da proglase jednostrano nezavisnost, mi }emo da ka`emo - Mi to ne priznajemo, na Zapadu }e neko da prizna, neko ne}e da prizna i onda }e tu da se di`e tenzija. Njima na Kosovu }e biti odvratno, svima odreda, a nama ostalima, ako budemo krenuli ka Evropskoj uniji, i ne}e biti tako lo{e. E, meni je `ao onda tih ljudi na Kosovu, {to ih se niko nije setio. Ako ti je ve} toliko Kosovo u du{i i kao svakog od dva miliona Albanaca kapira{ kao svoje gra|ane, a koji, by the way, tamo gladu-

Marko Vidojkovi}

07.12.07.

66

ju, nemaju struje, nemaju vode, u raspadu su sistema - idi pitaj nekog na Kosovu kako `ivi, bio Srbin, bio Albanac, da li mu je lepo, da li mu je strava, cveta li posao. Cveta jedino ono {to je cvetalo sve vreme, heroin je tu klju~na stvar. Za{to niko nikad nije pri~ao o heroinu, ~iji su heroin valjali [iptar i Kum, neka`njeno? Za dr`avu. Ko im je bio distributer? Oni su se svi pajtali izme|u sebe, ti drag-lordovi, a ovde se deca truju i umiru. Milo{evi} ma`njava pare, jebi ga, od [iptara i od Kuma, ovi dole, Haradinaj, ma`njavaju pare, jebi ga, i sad su oni svi kao u dobrom poslu, a ostali crkavaju. Za{to se jebena Delta nije setila da ka`e - Ej, ljudi, po{to smo mi veliki carevi, okej, mo`da smo malo monopolisti, ali kao {to otvaramo hipermarkete u Bugarskoj, za{to ne bismo otvorili lanac od sto hipermarketa na Kosovu? Otvaramo radna mesta za na{e gra|ane Albance. Sad je prekasno, sad niko na to ne bi pristao, ali makar da je neko to rekao, to bi bio mnogo bolji takti~ki potez nego da pominje{ Olandska ostrva, Tajvan, Hongkong i ne znam ni ja {ta. To danas vlada svetom, onaj ko ti daje posao i platu vlada tvojom zemljom. Pa neka ljudi razmisle ko vlada ovom zemljom. Naravno da niko nije lud da pravi rat na Kosovu. Jedini rat koji }e da se pravi jeste onaj o kojem sam malopre pri~ao, tihi rat, jer neko kome je Kosovo u du{i, jer mu je to Ko{tunjavi utuvljivao, ispirao mu mozak putem ekrana ovolike godine, taj }e da napadne nekoga za koga misli da je izdajnik. Eto, to je taj rat za jebeno Kosovo. Za{to ne ratuje{ za Kosovo onako kako se to radi u svetu, za{to ne ulo`i{ pare u to Kosovo? - Pa ne}u ja [iptarima da dajem plate, zna{, to su [iptari. Pa jebem ti ja mater, to su gra|ani na{e zemlje. Kad se setim onog jebenog ustava i svih tih sli~nih sranja gde ti je [iptar super kad pri~a{ da je gra|anin tvoje zemlje, a nije ba{ toliko super kad treba da glasa i kad treba da mu da{ platu. Ja ne vidim mogu}nost za neku tenziju dramati~nih razmera. Ovo je tenzija dramati~nih razmera zato {to ljudima nije dobro, pojedincima nije dobro. Primetio sam letos i od nekoliko ljudi sam ~uo - Je l' ti provaljuje{ kako je odjednom ne{to lepo, neki je lep vajb napolju, te sviraju Pepersi, te sviraju Stounsi, te sija sunce, te nekako mirno, fino, ljudi nasmejani, ne{to se promenilo, da li je mogu}e da ne{to ide nabolje? Ja sam im rekao - To je samo zato {to je ova banda oti{la na odmor i onda nema dizanja tenzije preko medija; vide}ete kad vam se vrati to sranje, bi}e vam gore nego ikad. I evo, vratilo se i gore nam je nego

ikad. Pojavili su se krezubi ludaci koji zabranjuju Pe{~anik, toga nije bilo. To je rat niskog intenziteta koji najvi{e odgovara onima koji kradu i nas, a bogami i te s Putinovim slikama, njih mo`da i najvi{e. Nervira me {to sam u apsurdnoj situaciji da ja u Pe{~aniku crtam onima koji bi me palili na loma~i {ta im se de{ava. Neki ljudi mrze druge ljude zato {to im govore istinu, to nije normalno. To je zato {to pojedinac govori istinu, a ne govori ti je dr`ava. Dr`ava pravi bilborde s glumcima i ostalima, a danas sam video i Abrahama Linkolna. Majke mi, kad se ide ka Pan~eva~kom mostu, verovali ili ne, tamo gde kamion~ine skre}u na obilaznicu - tamo imate bilbord s Abrahamom Linkolnom, neki njegov citat i dole naravno - Kosovo je Srbija. Milo{evi}ev marketing s po~etka devedesetih godina imao je svrhu da napali ceo narod da mrzi Hrvate, muslimane i da ide da ih ubija da bi njegovi pajtosi mogli da {vercuju oru`je, pljuge, gudru, da prave piramidalne banke, ma`njavaju pare od zajma za preporod Srbije, pare od stare devizne {tednje, da od toga sebi prave imperije. Tad si imao samo dva i po televizijska kanala, na kojima su zdu{no pri~ali o tome kako usta{e ponovo kolju. Ja sam mrzeo Hrvate i mislio sam da su svi oni usta{e. Dodu{e, imao sam petnaest godina, ali to funkcioni{e. Ja nikad ne bih probao da pri~am s nekim ko dr`i Putinovu sliku, jer je to meni znak da je taj do te mere odlepio da je njemu mesto u ludnici. Zna se da je Pe{~anik namenjen istomi{ljenicima. Verovatno ima tu i mazohista, ludaka, zna{ i sama, koji to slu{aju i onda se nerviraju. Jebe mu se {ta ja pri~am, jo{ je gore ako je istina, jao, nemoj, samo nemoj da je to istina, pa ja sad moram da se vratim sto hiljada kilometara u svom mozgu unazad da bih krenuo ispo~etka i kona~no shvatio koja igra se igra. Oni su kolateralna {teta, samo ja se nadam da tome polako ali sigurno dolazi kraj, ne zato {to sam ja ludi optimista, nego zato {to vidim da tu nije jo{ mnogo toga ostalo da se proda. Gde je bio Beteks, u zgradi do moje, sada je banka Laiki. Bila fotografska radnja gore na }o{ku, pedeset metara dalje, a sada je banka Sosijete `eneral. Sve to ide tamo kuda treba, mi smo prava tranziciona, polurobovlasni~ka zemlja. Ljudi treba da skapiraju da je sad fantasti~an momenat da preuzme{ kontrolu nad svojim `ivotom, da mi imamo mnogo ve}e {anse nego neko u Americi, verovali ili ne.

Marko Vidojkovi}

07.12.07.

68

Letos sam bio u Los An|elesu, bio sam u Danskoj i bio sam u Bugarskoj. Ode{ u LA, tamo se ustaje u {est-sedam ujutru i radi se do deset uve~e. Ode{ u Dansku, tamo sve mirno, fino, zemlja sre|ena do te mere da ti bukvalno krenu suze na o~i, jer vidi{ da Srbija dugo, dugo ne}e biti takva. E, ali onda ode{ u Bugarsku koja je Evropska unija, koja nema nijedan autoput, u kojoj ti uzmu putarinu za put s dve i po trake, ali te upozore - Nemoj da skre}e{ na sporedne puteve, jer tamo ima bandi koje otimaju automobile. ^ekaj, jebote, pa toga u Srbiji nema. Ode{ onda u Sofiju, pita{ tamo kako `ive, kolike su im plate i shvati{ da je Beograd za njih [vajcarska. Za{to je Bugarska u Evropskoj uniji? Da li zbog NATO-a ili jednostavno zato {to tamo nije imalo toliko da se pokrade? Ovde kao da se sve cedi, cedi, cedi jo{ malo i da se svi sa svima tale, daj samo da uzmemo jo{ malo, jo{ malo, da ukrademo jo{ malo, samo para da namaknemo, jer oni razmi{ljaju samo o parama. Ova vlada }e da bude dugove~na, sigurno do 2011. godine. Dokaz za to je i nekakav idiot iz stranke kapitalnog Velje Ili}a koji razbija zajedno s radikalima promociju Pe{~anika, a onda mu Boris Tadi} ka`e No, no i sve se nastavlja dalje. Bo`e sa~uvaj da se zbog toga ru{i vlada. Naravno da je bolje za zemlju da predsednik bude Tadi}, a ne Toma Nikoli}, prosto zbog mentalnog zdravlja gra|ana, a i zbog imid`a zemlje u inostranstvu. Radikali su toliko puta prodali izbore Milo{evi}u. Mislim da }e se i ovog puta na}i u situaciji da tu pobedu nekom prodaju, jer im je mnogo slatko da uzimaju dnevnice i budu neka opasnost. Oni nas stalno pla{e i za to dobijaju plate, putne tro{kove i dnevnice. Sre}an kraj ne postoji u smislu nekog entiteta, sre}an kraj postoji samo u smislu li~nog `ivota. Prosto, neko ima sre}an ili nesre}an `ivot. Ja sam u nesre}noj zemlji uspeo sebi da napravim sre}an `ivot. Bio sam u Danskoj kada mi je prvi put palo na pamet - Jebote, kako kada se birao na{ fantasti~ni ustav nikome nije palo na pamet da pita da li je neko slu~ajno za neku vrstu parlamentarne monarhije danskog tipa? Takva monarhija u Srbiji nije mogu}a, jer ovaj narod nije takav. Tamo ima{ kralja koji je lutka i politi~are koji rade za platu i svi zajedno rade za svoju lepu malu kraljevinu, maltene komunisti~ku kraljevinu, u kojoj ako ti nije lepo na poslu, ti dobije{ otkaz, ali onda dobije{ socijalnu pomo} od hiljadu sedamsto evra. Ovoj zemlji u`asno nedostaje identitet. Da je ovako krnja, odvratna

zemlja kraljevinica, mo`da bi fudbaleri bolje igrali. Kad smo ve} natrke~ili jebenu krunu na grb i kad ve} kukamo Bogu u himni, hajde da budemo kraljevinica. Po~inju da ti se ra|aju takve ideje u glavi. [ta bi bilo kada Ko{tunica ne bi mogao sebe da do`ivljava kao mini kralja? Imamo Mi{kovi}a koji je tako|e kralj, pa onda imamo vo|e stranaka koji su kraljevi u svojim strankama. Samo zato {to ova zemlja apsolutno nije definisana do{li smo do momenta da Vidojkovi} pri~a o tome kako mo`da socijaldemokratska monarhija i nije tako lo{e re{enje. Mi sad moramo da nosimo Putinove slike, jer nemamo identitet kao zemlja. Molim vas, jebem mu mater, razmislimo, mo`da ipak Aleksandar fucking Kara|or|evi} i nije toliko tragi~no re{enje kad se uporedi s Putinom. Ej, sad }e{ da proda{ ovome C market, a ovome }e{ da proda{ NIS. Ne treba mi takav kralj, ne treba mi takav ~ovek na vlasti. Putinove slike na promociji Pe{~anika u Aran|elovcu su stvarno fantasti~na slika trenutka u kojem je Srbija. Evo, danas sam ~itao kako }e B92 da zavr{i kao TV Bastilja, ka`u Ve} smo palili televiziju. Pa nemoj da odem da ti zapalim ku}u, pi~ka ti materina, bre, pa {ta oni misle? Ja }u na svaku agresivnost da odgovorim agresivno, ja nisam gandista. Nikad nikoga nisam napao prvi, niti }u, ali jedini lek protiv neonacista je fizi~ka odbrana, to je jedini lek protiv svih oblika fa{izma, jer fa{isti i nacisti su ti koji napadaju, pa tako i ti sa {ajka~ama, kokardama i Putinovim slikama. A ti si, hteo - ne hteo, u situaciji da bude{ antifa{ista. Znamo kako su fa{isti pobe|eni - te{kim batinama. Sad pi{em o tome kako oni ne vole Srbiju, pi{em za Politiku, hvala Ljilji Smajlovi} - sada bih joj se ba{ zahvalio {to sam dobio priliku da pi{em za najstariji dnevni list na Balkanu. Pi{em u tim novinama kako su upravo ti ljudi oni koji ne vole ovu zemlju, oni koji su zamislili da je Srbija na zapadu do Karlobaga, a na istoku do Tokija. Oni to vole, ne svi|a im se ovako mala Srbija, ali ne svi|a im se {to Srbija ima Vojvodinu, ne svi|a im se {to ima Sand`ak s nekakvim muslimanima, ne svi|a im se {to ima to Kosovo s gomilom [iptara. Jeee, kad bi bila neka velika lepa Srbija samo sa Srbima. A Srba svake godine po ~etrdeset hiljada manje. I onda oni meni pri~aju - Ej, ako ti se ne svi|a Srbija, idi negde. Pa, pu{i bre kurac, ko }e mene da tera iz ove zemlje, mar{ ti u pi~ku materinu, ovo je moja zemlja, ja volim Srbiju vi{e od svih tih zajedno, da se nose u pi~ku materinu. Neka idu u Rusiju kod Putina, nabijem ga na kurac. Ja sam taj koji voli Srbiju. On mrzi Srbiju kad nosi Putinove

Marko Vidojkovi}

07.12.07.

slike, on mrzi Srbiju kad se lo`i na Ratka Mladi}a koji ubija decu i `ene, jebote, on mrzi Srbiju, jer ta Srbija je ovako sjebana zbog takvih koji vole samo pare. A taj krezubi smrad, bez para, bez posla, bez i~ega, on ne voli ni pare, jer zna da ih nema, a ne voli ni Srbiju, jer ni nje nema, te velike Srbije, on voli samo svog Putina. Mar{ bre u pi~ku materinu.

70 Svetlana Luki}: I za kraj, ove nedelje je Fond za humanitarno pravo obele`io petnaest godina postojanja. Nata{a Kandi} i njeni saradnici su ovaj jubilej obele`ili radno, zastupali su `rtve masakra nad albanskim civilima u Suvoj Reci, u kome je za nekoliko minuta policija u jednoj piceriji ubila ~etrdeset devet ~lanova porodice Beri{a. Slu{ate najpre Nata{u Kandi}. Nata{a Kandi}: U Suvoj Reci za vreme NATO bombardovanja dogodili su se u`asni, te{ki i masovni zlo~ini, a optu`nicom je izdvojen jedan doga|aj, a to je 26. mart i egzekucija, streljanje, ubistvo ~etrdeset devet ~lanova porodice Beri{a. Za tu`ioca s Kosova nije jednostavno da istra`uje zlo~ine na Kosovu. Ali ovda{nji tu`ilac mo`e od policije da dobije podatke o po~iniocima i u ovom predmetu je zna~ajno da je jedan optu`eni sve do trenutka optu`enja bio pomo}nik komandanta `andarmerije, {to je jedna od najvi{ih policijskih pozicija u Srbiji. Ni mi, ni `rtve, nikada ne bismo do{li do njega, jer ne bismo mogli da ga identifikujemo, nismo ga vi|ali. On ni s kim nije imao li~ni kontakt. To je do sada najvi{a funkcija koju je imao optu`eni za ratne zlo~ine. Tu`ilac u ovom predmetu je obavio neka saslu{anja u Pri{tini. Neki ljudi nisu hteli da se odazovu, jer su smatrali da se ni{ta ne mo`e o~ekivati od tu`ila{tva i suda u Srbiji. To {to su ovi svedoci ipak do{li jeste rezultat potrebe porodica da poku{aju da pomognu da se istina o tom doga|aju sazna. Zahvaljuju}i porodicama, koje od po~etka prate ovo su|enje, neki svedoci su odlu~ili da do|u. Najzna~ajniji dokazi su dobijeni iz svedo~enja jednog policajca koji je celu stvar izneo iznutra, jer `rtve to ne mogu da vide. One ne znaju kako komandant daje naredbu da se krene, kako odre|uje grupu za ubijanje i grupu koja }e odmah da sklanja le{eve. Onda smo preko [irete Beri{e, koja je jedna od troje pre`ivelih, mogli da vidimo onu naju`asniju sliku: kako to vidi neko dok le`i na podu, kada se puca,

kada oni koji jo{ nisu ubijeni puste neki zvuk i policajci dolaze i ubijaju ih. Branioci optu`enih su vrlo nepristojni, a i taj sudija uop{te ne vodi ra~una. Imali smo situaciju da ta [ireta, kojoj je ubijeno ~etvoro dece, mu`, ro|aci, potpuno sama sedi i svedo~i, a optu`eni koji se javio s pitanjima stoji joj iza le|a. Pa to mora da je naju`asnije ose}anje. Mi smo imali sre}u da je ta `ena toliko jaka i sposobna da se odbrani od svega, ~ak i od tog zlikovca iza sebe, ali je to nedopustivo. Ali ja se ipak nadam da mi svi zajedno mo`emo da doprinesemo da se utvrdi istina. Va`no je to {to su me|u optu`enima pomo}nik komandanta `andarmerije, na~elnik te policijske stanice, njegov pomo}nik i glavni inspektor dr`avne bezbednosti, koji je imao najve}u mo} u Suvoj Reci. Tu su i trojica policajaca, od kojih je jedan redovni, a ovi su rezervisti. Tu se vidi ne{to stravi~no, da su ~ak i oni Srbi za koje `rtve ka`u da su se dru`ili s Albancima, u tom trenutku pokazali nevi|enu mr`nju. U~estvovali su u ubijanju onih s kojima su i{li u {kolu. Do{ao je trenutak kada je on smatrao da treba da u~estvuje u ubijanju. Pora`avaju}e je da tu nije bilo nikoga ko se tome suprotstavio. Ne, svi oni dobrovoljno u~estvuju u ubijanju. Izvo|enje dokaza za doga|aje u Suvoj Reci po~eli smo tako {to je prvi svedo~io Hisni Beri{a. On je predsednik udru`enja porodica ubijenih i nestalih. On se 13. juna vratio u Suvu Reku i po~eo da prikuplja podatke i da obilazi masovne grobnice. Vodio je ra~una o tome da se ne uni{te tragovi, jer tada sve porodice kojima je neko nestao jure Kosovom i same otkopavaju masovne grobnice. Posete jednu grobnicu, nema njihovih, oni odmah idu dalje i postojala je velika opasnost da brojni tragovi budu uni{teni. Hisni Beri{a je mnogo vodio ra~una o tome da se sve sa~uva.

Hisni Beri{a: Suva Reka je op{tina koja je u to vreme imala oko {ezdeset hiljada stanovnika. Tokom bombardovanja i prije ima oko {eststo `rtava. Od {ezdeset jednog sela samo jedno nije bilo spaljeno. Bila su velika mesta zlo~ina, po~ev{i od 22. marta. Zna~i, pre po~etka bombardovanja NATO-a u Suvoj Reci je izvr{en zlo~in, u kome je ubijeno jedanaest civila. Bili su planovi koji su sa~injeni u Beogradu, jedan je plan bio - ukoliko NATO snage bombarduju pozicije vojske i policije Srbije da }e oni preduzeti plan osvete. Oni nisu mogli da se osvete NATO-u, pa je njihova osveta bila da

Nata{a Kandi}

07.12.07.

72

naprave {to vi{e `rtava. A drugi plan je bio - uz masovna ubijanja da se ljudi proteraju preko Prokletija. Odmah smo znali da se sprovodi taj plan, {to sam ja ~uo preko sredstava informisanja, pogotovo kada je [e{elj, potpredsednik vlade, ne znam {ta je bio tada, najavio, mi smo znali da }emo do`iveti ono {to ne `elimo nikome, a ipak, nama se to desilo. I 25. marta, odmah ujutru, po~eo je u jednom delu Suve Reke masakr, u kom je ubijeno trideset {est nevinih civila. Nastavili su to i odmah 26. marta ubijena je porodica Beri{a, to je ~etrdeset devet ljudi. Mi smo u Suvoj Reci imali sedamnaest grupnih masakara, u selu Le{ane je pobijeno dvanaest civila, odmah zatim imamo masakr u selu Sopina, gde je pobijeno {esnaest civila. Nakon toga imamo Buko{e, masakr u kojem su ljudi ubijani na najbrutalniji na~in tvrdim predmetima. Odmah nakon ulaska NATO snaga na Kosovo ja sam sebi dao zadatak da tr~im za istinom.

Svetlana Luki}: Vi niste znali gde su sahranjeni ~lanovi va{e porodice? Hisni Beri{a: Ne, a onda sam saznao, nakon {to sam obilazio masovne grobnice u Suvoj Reci. Porodice su po~ele da se vra}aju iz Albanije, po~eli smo sami da se organizujemo da otvaramo grobove. Video sam da ljudi otvore grob i od razo~aranja {to tu nije niko njihov oni ga ostave otvorenog i po~nu drugi da otvaraju. No}u sam de`urao na grobovima, jer su psi po~eli da tr~e i da razvla~e sve ono, to je bilo u`asno. Onda sam i{ao u KFOR i zahtevao da nam pomognu. KFOR je radio samo na procenjivanju uzroka smrti, ali ne i identifikaciju. Onda smo mi njih zamolili da nam i u tom procesu pomognu, oni su rekli - Pa {ta mo`emo mi da vam pomognemo? Rekoh - Pa ako ni{ta, bar da ta odela koja se prona|u tamo, li~na dokumenta da vi o~istite, operete i da slikate, da napravimo neku izlo`bu, pa mo`da }e porodice preko toga do}i do identifikacije. I tako su radili i imali smo tri~etiri izlo`be i bilo je dosta uspe{no i nekako smo identifikovali. Ali to nije bilo dovoljno i ono {to je ostalo neidentifikovano, mi smo to sahranili u jednoj posebnoj grobnici s osamdeset dva groba. Preko kancelarije Ha{kog tribunala stupio sam u kontakt s javnim tu`iocem iz Srbije. Da vam ka`em pravo, ja nisam imao dileme, nego nisam verovao u to da mo`e suditi sud iz dr`ave koja je u~inila zlo~in.

Svetlana Luki}: Ipak ste do{li.

Hisni Beri{a: Pa, ipak sam prihvatio da, ako se sudi u Beogradu, ja }u da do|em. Prvo mi je bilo ono da Srbija zna {ta se desilo na Kosovu, a drugo je da Kosovo ne mo`e suditi ljudima na visokim funkcijama u Srbiji, jer Srbija nikada ne bi dala one koji su pobegli s Kosova i na{li uto~i{te u Srbiji. U Beograd sam do{ao i zato {to ne}u imati drugu priliku da te zlo~ince koje znam, moje me{tane, moje kolege, s kojima smo rasli zajedno, da im u lice ka`em - Ej, ti si zlo~inac, ti si uni{tio moju porodicu. [to se ti~e toka su|enja, pona{anje optu`enih nije se promenilo. Do|e komandir policije da meni postavlja pitanja i ima onaj komandirski stav - Ti. Ja sam se ose}ao neprijatno, on do|e do moje glave i ja pomislih - Evo, ja sam gotov i u sudnici sam gotov, jer njegovo pona{anje nije se promenilo, njegov pogled je isti. Ljudi su prvo izba~eni iz ku}e, uba~eni u taj lokal, gde su ih na brutalan na~in pobili. Le{eve su utovarili u kamion, odneseni su u Prizren, iz Prizrena vra}eni na taj poligon, pokopani bagerom. Nakon nekoliko dana opet su izva|eni, isto bagerom, natovareni u hladnja~e, oterani na Dunav, izva|eni iz Dunava i pokopani u Batajnici, iz Batajnice izva|eni, pa su neki vra}eni u Suvu Reku, neki nisu vra}eni. Zna~i, vidi koliko je zlo~ina izvr{eno nad svakom osobom. - Ja radim u gradskoj ~isto}i u Prizrenu. Za vreme rata ja sam bio radnik tu, u gradskoj ~isto}i, pa su nas terali svugde da radimo. Grobnicu smo izvadili, le{eve smo stavili u kamion, u fri`ider i meni je `ao {to sam to radio, ali nisam radio milom nego silom, nas je terao na{ direktor Jovanovi} Jovan i Budimir Spasi}, oni su bili za nas {efovi. - Ja sam iz Re{tana, Suva Reka. Tog 25. marta bio sam u Suvoj Reci s porodicom i tog jutra do{li su, policija, pobrali su nas, mu{karce, oplja~kali i odveli u jednu radionicu, pa su nas streljali. Imao sam tu sre}u, kad se ka`e sre}a u nesre}i, pa sam ostao `iv s nekim ranama. Bili smo osmorica, od tih osam ja sam ostao `iv, a bilo je tu pored mene, na par metara, jo{ drugih ubijenih. Ako pitate za{to sam ja do{ao ovde, u Beograd, da bih se nekako ispraznio i sad, posle tog iskaza na sudu nekako se lak{e ose}am. - Ja ovom su|enju prisustvujem kao posmatra~ o{te}enih porodica. Me|u masakriranim ljudima bila je i moja }erka sa svojom porodicom, dvojicom sinova i mu`em, koje su oterali, ukupno njih {estoro, kojih do dan-danas nema nigde, jer su i le{evi ukradeni i preba~eni negde, ne znam gde, nema ih nigde. Oni jesu ubijeni i nikada nisu vra}eni. Na ovom su|enju ja imam

Hisni Beri{a

07.12.07.

74

i svoje primedbe, zlo~ini se sude na mestu gde se izvr{io zlo~in, ali znamo i svesni smo toga da na Kosovu ne mo`e da se dr`i su|enje, zato smo i pristali da do|emo ovde, pa da vidimo {ta }e biti, jer i u tu`ila{tvu i u sudu imaju pote{ko}a u tome. Ni sudu, ni tu`ila{tvu nisu na dohvat ruke mesta doga|aja i mnogi ljudi koji znaju i koji su to do`iveli nisu dostupni. Imamo ozle|ene du{e, jer je u toj tragediji nastradalo osamnaestoro dece, a najmla|i je bio moj unuk Eron od devet meseci. Stariji sin moje }erke imao je tri godine, }erka dvadeset pet.

Svetlana Luki}: Kako vam se zvala }erka? Hisni Beri{a: - ]erka mi se zvala Sabata, a unuk Ismet od tri godine, a Eron od devet meseci. Ho}u jedno da potenciram, da sam kao u~enik petog razreda bio nau~io pesmu Krvava bajka od pesnikinje Desanke Maksimovi}. Pitam da li su ljudi u Srbiji zaboravili taj slu~aj, ja nisam i ho}u da ka`em, neka prelistavaju, jer u ovom slu~aju u Suvoj Reci to je bilo kao u Kragujevcu. Ali ne `elim nikome da mu se to desi. Ja opet pozdravljam sve slu{aoce radio Pe{~anika i `elim vam svako dobro.

14. 12. 2007.

MALI RUSI Izgubili smo Kosovo, nemojte da izgubimo i Evropu... Ne idemo u Evropu bez Kosova i ta~ka, {lus... Ne idemo u Evropu i da nam poklone Kosovo... Ja znam da se oni peku na velikoj vatri... Gosti: Vesna Peši}, narodna poslanica, Marija Perkovi}, @ene u crnom, Borka Pavi~evi}, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Biljana Kova~evi}-Vu~o, komitet pravnika, Teofil Pan~i}, novinar, Mirjana Mio~inovi}, profesorka, Vladimir Gligorov, ekonomista Sr|a Popovi}, advokat

Svetlana Luki}: Danas je 14. decembar, u toku je sastanak {efova vlada zemalja Evropske unije. Najva`nija ta~ka smo naravno mi, odnosno Kosovo. Evropljani danas prave neki svoj akcioni plan. Ko{tunica im je poru~io da Srbija ne}e dozvoliti da njihova misija do|e na Kosovo, sve dok se o tome ne postigne dogovor u Savetu bezbednosti, a to }e se dogoditi nikada, jer je Vladimir Vladimirovi~ protiv. Kako Ko{tunica misli da spre~i dolazak evropske misije na Kosovo zna samo taj monumentalni i daleki ~ovek. U toku je otpor jo{ jednoj okupaciji Kosova. Osveta ne pita za cenu. Ako je potrebno, na{ tragi~ni junak Ko{tunica Vojislav }e postupiti kao ~arobnica Medeja, koja je `rtvovala i sopstvenu decu samo da bi se osvetila nevernom ljubavniku. Za takve monomane drugi ne postoji. Oni su uvek sami i `ive u velikoj ljubavi i ne`nosti sa svojim porazom. To {to svakoga dana postaju sve usamljeniji, u~vr{}uje ih u uverenju da su oni junaci tragedije, a svi drugi tre}erazredni hor iz gr~ke tragedije koji ne shvata veli~inu komada u kojem igra. Tadi} je raspisao izbore, pitanje je da li je to smislio sam kao odgovor na postupke bezumne Medeje ili su mu telefonirali iz inostranstva i podsetili ga koji je datum. Naravno da je va`no da se izbori za predsednika odr`e kako to ustav predvi|a, ali nije za zanemarivanje iz kojih je razloga Demokratska stranka to u~inila. Naravno da se ne zna da li }e predsedni~ki izbori biti odr`ani 20. januara. @ivimo u zemlji u kojoj su sve opcije otvorene, u kojoj je sve pod znakom pitanja. A zemlja u kojoj je sve mogu}e nije normalna zemlja. Jo{ smo daleko od toga da izbegnemo ovu, valjda poslednju, katastrofu. Sre}an kraj ove drame nije zagarantovan i veliko je pitanje u kakvoj }emo se zemlji probuditi na prole}e, kada se o~ekuje progla{enje samostalnosti Kosova. [ta }e ostati od nas ako Ko{tunica sprovede u delo svoje tajanstvene akcione planove? Da li }emo izbe}i sudbinu Uskr{njih ostrva? Se}ate se onih monumentalnih statua, kamenih lica koja gledaju prema moru? Jedno vreme se verovalo da su spu{tena s neba, jer je istra`iva~ima bilo nejasno kako je na tako pustom ostrvu bilo mogu}e napraviti statue te{ke sto i dvesta tona. Odgovor na zagonetku kamenih kipova bio je stra{an. Izu~avanja su pokazala da je ostrvo nekada bilo puno zelenila, tu je rasla vinova loza,

14.12.07.

80

bilo je banana, slatkog krompira, koko{aka i ptica. Ljudi su lepo `iveli, podelili su se na plemena, dobili su sve{tenike i svako pleme je po~elo da odaje po~ast svojim precima, tako {to im je podizalo kamene kipove. Taj kult predaka, ~esto izmi{ljenih, postao je predmet takmi~enja. Na ostrvu je izgra|eno hiljadu kamenih kipova, jedan na svakih deset ostrvljana. Svako pokolenje kipova bilo je ve}e od prethodnog, zahtevalo je vi{e radne snage, vi{e kamena, vi{e drveta. Drve}e je se~eno br`e nego {to je moglo da se obnovi. Najstra{nije je to {to se na tako malom ostrvu jasno moglo videti kuda vodi neobuzdana se~a {ume. Sav hlad je nestao, zemlja se isu{ila. Nije vi{e bilo dovoljno drveta ni da se naprave kanui za bekstvo s ostrva koje je umiralo. I {ta se dogodilo? Izbijali su ratovi izme|u klanova zbog starih dasaka. Pojedene su sve `ivotinje, njive su propale, ostali su samo kameni kipovi koji su progutali ovu zemlju. Kada su na ostrvo pristali Evropljani, vi{e nije bilo krovnih greda ni ku}a, ljudi su `iveli po pe}inama. Izme|u posete Holan|ana sredinom osamnaestog veka i Kukovog dolaska pedesetak godina kasnije, jedina novina je bila ta {to su ostrvljani zaratili i s precima. Ru{ili su kamene kipove, a po ru{evinama su le`ale hrpe ljudskih kostiju. Svaki slede}i brod zaticao je sve manje uspravnih kipova. Jednoga dana narod je dovr{io svoj ustanak protiv mrtvih predaka i na ostrvu je zavladao mir. Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate gospo|u Vesnu Pe{i}.

Vesna Pešic: Sticajem neprijatnih okolnosti ti izbori su postali dosta va`ni. O njima se ve} dugo pri~a i u koaliciji je bilo nesporazuma kada }e se ti izbori odr`ati. Prvo je bilo re~i da }e ih Duli} raspisati po~etkom novembra, {to bi zna~ilo da se izbori odr`e 10. decembra. S tim se nije saglasila Demokratska stranka Srbije, pa su se na kraju dogovorili da se po{tuje ustavni zakon, to jest da se donesu svi predsedni~ki zakoni, zakon o ustavnom sudu, o predsedniku, vojni i bezbednosni. Rok za dono{enje tih zakona je 31. decembar, a 11. decembar se ustalio kao datum raspisivanja izbora. Ako se se}ate, parlament jeste radio punom parom i ja sam o~ekivala da izbori budu raspisani u ponedeljak ili utorak. Duli} ih je kona~no raspisao u sredu. Pokazalo se da u Demokratskoj stranci Srbije nisu zadovoljni, jer je time navodno prekr{en nekakav koalicioni sporazum, koji se odnosio na povezanost izbora i re{enja statusa Kosova.

Ne vidim u ~emu je problem. Nezavisnost Kosova nije progla{ena 10. decembra, a ~ula sam i Olija Rena kako ka`e da se to ne}e dogoditi do ranog prole}a. I predstavnici evropskih zemalja koje su re{ile da priznaju Kosovo ne kriju svoj stav da pre toga treba da se odr`e izbori u Srbiji. Oni ne `ele da me{aju te dve teme i time ometaju demokratski proces izbora predsednika. E, Ko{tunica je o~igledno video da su izbori dvosekli ma~, jer }e posle njih biti progla{ena nezavisnost Kosova. S druge strane, ako tih izbora ne bude bilo, nezavisnost Kosova }e biti progla{ena jo{ ranije. U ovoj zemlji je sve postalo povezano s pitanjem Kosova i imam utisak da bi on voleo da se izbori nikada ne odr`e, da budu meseca linburga, samo da bi on u svojoj glavi odlo`io priznanje Kosova. Onda Marko Blagojevi} iz CESID-a ka`e - O tome bi mogao da odlu~i samo sud, ali postavlja se pitanje koji sud. To ne mo`e biti ustavni sud, jer on analizira samo op{ta akta. Tu je nezgodacija, jer oni ka`u da je ustav prekr{en time {to su izbori raspisani pre nego {to su stupila na snagu ~etiri predsedni~ka zakona. Ali jedan od tih zakona, vojni, po zakonu ne mo`e da stupi na snagu pre 1. januara. Zna~i, ili }e{ da prekr{i{ ustav i da do 31. decembra ne raspi{e{ izbore ili }e{ ~ekati 1. januar i opet ga prekr{iti. To je taj legalizam, da se ~eka sedam dana da bude objavljeno u Slu`benom glasniku. Kada je bila smenjivana Kori Udovi~ki nije se ~ekalo sedam dana, nego ju je pre podne parlament smenio, a Dinki} je po podne od{tampao taj Slu`beni glasnik. Kada god ovde neko poku{a da mi ne{to prika`e kao kardinalni pravni problem, uvek mi je sumnjiv. I sada je re~ o tome da neko `eli da pove}a na{u neizvesnost. Predsedni~ki izbori nisu samo pitanje popunjavanja te stolice. ^itavom tarapanom oko ovih izbora mi ulazimo u jo{ ve}u nepoznanicu. Ako bi neko poku{ao da onemogu}i Duli}evo raspisivanje izbora, pitam se kako bi ta koalicija dalje funkcionisala. Da li onda treba da o~ekujemo njen raspad i da li to zna~i da }e Ko{tunica mo`da da pravi neku novu vladu? Ne znam koliko su radikali spremni da u|u u takvu vladu, koja bi izbacila iz kombinacije Demokratsku stranku. Ili se mo`da priprema vlada nacionalnog spasa, {to ne bi moglo da se organizuje bez Demokratske stranke. Ili su oni zamislili neko vanredno stanje. Neko ima nekakve ideje o kojima mi ne znamo ni{ta. Ova neizvesnost se nadovezuje na druge neizvesnosti. Sva ministarstva su dobila nalog da napi{u akcione planove za slu~aj jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova. Mi ne znamo {ta pi{e u tim akcionim

Vesna Pe{i}

14.12.07.

82

planovima. Vuk Jeremi} i Demokratska stranka ka`u - Mi }emo to re{iti mirnim i diplomatskim sredstvima. Ta diplomatska sredstva zna~e da mi recimo ka`emo ameri~kom, francuskom, engleskom ambasadoru koji su priznali Kosovo - Izvolite, idite napolje. Mo`da ne}e potpuno ukinuti ambasade, ali to niko `ivi ne zna. Drugim re~ima, mi ne znamo koja diplomatska sredstva su predvi|ena. Ljudi misle da je diplomatija ne{to {to je samo po sebi mirno i fino, ali to mo`e da bude stra{na stvar. Ako se posva|amo s glavnim dr`avama, mi ulazimo u izolaciju. Ali to mi se ne ~ini mnogo verovatnim. Pominje se i tre}a grupa mera - da }emo mi blokirati Kosovo, pa }e ono ostati bez vode, struje i prolaza autoputevima. Zna~i, pri~a se o blokadi diplomatskim sredstvima, pi{u se akcioni planovi, a sada ne daju da se odr`e predsedni~ki izbori. Mi kao gra|ani zaista ne znamo {ta nas ~eka sutra. Zbog toga ja navijam za predsedni~ke izbore koji nisu povezani s temom Kosova. Bez toga mi plovimo u nepoznatom pravcu. Neki su zapretili i ratnim sredstvima. Svi su se naljutili na tog Simi}a kada je to rekao, ali on iz svoje perspektive nije pogre{no zaklju~io. On nije rekao da }emo ba{ da ratujemo, ali zapitao se kako }emo da vratimo tu teritoriju ako ne ratovanjem. I po onom predlogu su{tinske autonomije, a i po rezoluciji 1244 predvi|eno je da se na granici rasporedi hiljadu vojnika. Budu}i da nema na~ina da se oni tamo vrate mirnim putem, on je kao ~ovek koji se bori za su{tinsku autonomiju rekao da bi to mo`da moralo biti ostvareno ratnim sredstvima. Ho}u da ka`em da teza o su{tinskoj autonomiji i doslednoj primeni rezolucije 1244 uklju~uje i takvu pomisao. Kada se ka`e su{tinska autonomija, ljudi pomisle na ne{to mirovno, ali ako je shvatimo ozbiljno kao Simi}, ona uklju~uje i raspore|ivanje vojnih jedinica.

Svetlana Luki}: Da li je i Garda cara Lazara, koja je delila vojne pozive po skup{tini, tako razumela stvari - Vlada se zala`e za su{tinsku autonomiju, pa se mi, evo, spremamo za boj? Vesna Pe{i}: Pa jeste. I sada vidimo da to kompromisno re{enje o su{tinskoj autonomiji neki ljudi, kao Simi} i Lazareva garda, mogu i tako da razumeju. Albanci ne prihvataju takvo re{enje, a tamo su i strane trupe, pa kako druga~ije da pro|e{? Naravno, to je pretnja praznom pu{kom, kao kada igra{ poker, u ruci ima{ pet dasaka, a ho}e{ da

igra{ veliku igru. O~igledno je da Simi}, a jo{ vi{e Lazareva garda, igraju s daskama. Ta igra ne mo`e da se odigra. Sve te pretnje nam samo {tete i mi pogor{avamo svoj polo`aj, jer svi znaju da mi u rukama dr`imo pet dasaka. Vratila bih se pitanju neizvesnosti i uznemirenja koje se stvara svakodnevnim nizom takvih zbivanja - uklju~uju}i i Aran|elovac. Na{a drugarica Dubravka Stojanovi} bi rekla - Ponovo smo se vratili na fundamentalna pitanja koja nismo re{ili u devetnaeastom, dvadesetom, ali ni u dvadeset prvom veku. Pitanje je za{to smo ih uop{te pokretali u dvadeset prvom veku. Posle 5. oktobra novi lideri su bez potrebe preuzeli na sebe taj teret odgovornosti, kao da su stvarno oni doveli te trupe na Kosovo. Pa nisu ih doveli. Pa ni Ko{tunica nije doveo trupe na Kosovo, jer nije bio na vlasti 1999. I tada sam smatrala da je bolje da na{a strategija bude da iz toga izvu~emo {ta se izvu}i mo`e. Drugi veliki problem je protivljenje ulasku u Evropu, pri ~emu mislim pre svega na Radikalnu stranku. Neki smatraju da je to na{a gotovo genetska ideologija, koja dugo traje u istoriji, a da je sve ostalo nekakav incident. I Pe{~anik i ja i Demokratska stranka i Zoran \in|i} - svi smo mi incident, a oni su konstanta. Ja nisam sklona tezama o na{oj radikalskoj sudbini. Videli ste kako su posle 5. oktobra oni odjednom nestali. Zoran \in|i} je veoma dobro poznavao taj problem. On je razumeo da je pitanje radikalske ideologije u Srbiji pre svega pitanje jednog dru{tvenog sloja, koji je besan, siroma{an, koji tra`i jednostavne formule. I to mo`da jeste konstanta u Srbiji. Ivan Vuja~i} mi je jednom ispri~ao da kada u nerazvijenim zemljama prose~na plata naraste do ~etiristo dolara, kada dobije{ mogu}nost da makar trideset dolara ostavi{ na stranu i kada vi{e nisi na ivici gladi i nema{tine - onda ti u svoje odluke po~inje{ da unosi{ elemente racionalnog mi{ljenja. Onda populisti i {arlatani u politici imaju mnogo manje {anse, jer ~ovek ka`e - ^ekaj, stani malo, pa ne}u da izgubim ovo {to sam stekao, ne}u opet da se totalno survam. Moja je teza da Srbija nije pro{la tu ta~ku. Ni u pogledu ideologija, ni ekonomski mi to nismo uspeli. Zoran \in|i} je hteo da s Ko{tunicom podeli ulogu, da Ko{tunica zagovara ovaj sloj, tim re~ima mi je rekao - Da ih on zagovara, a da se Zoran koncentri{e na ekonomska pitanja i da {to br`e razvojno povu~e Srbiju napred i tako realno oslabi taj

Vesna Pe{i}

14.12.07.

84

sloj. Na taj na~in bi Srbija dobila pravi kapacitet za ulazak u Evropu. Zna~i, ne radi se tu o Srpskoj radikalnoj stranci, nego o re{avanju problema ogromnog sloja siroma{nih, nezadovoljnih ljudi bez ikakve perspektive, koji se lepe na patriotske formule. A kada se napravi taj blok lopu`a i patriota, tu kombinaciju ne mo`e{ ni ~eki}em da razbije{. Zoran \in|i} je mislio da je to njihova podela uloga, ali taj plan je propao njegovim ubistvom. I mi smo se ponovo vratili tamo gde smo bili preuzev{i odgovornost za Kosovo, po mom mi{ljenju nepotrebno. Nismo spasavali {to se spasti mo`e i posle tog na{eg velikog preokreta 5. oktobra ponovo smo otvorili pitanje - kuda Srbija treba da ide, da li }e u Evropu ili ne}e. Postoje ~etiri razli~ita stanovi{ta o tom pitanju. Prvo zauzima Srpska radikalna stranka, koja ka`e da Srbija ne}e u Evropu, ve} `eli neku nebuloznu asocijaciju s Putinom, Rusijom, ne znam ta~no {ta ho}e. Oni se tu pozivaju na svoje porodice, za koje ka`u da su proruske. Mi smo, kako ka`u, mali Rusi i ne}emo u Evropu. Ali kod njih je to i s Kosovom i bez Kosova. Zna~i, i da nam vrate Kosovo, i bez su{tinske autonomije, oni ni u kom slu~aju ne}e u Evropu. Tako da oni sada u svojim govorancijama prave neko zame{ateljstvo, pa pitanje okretanja Evropi povezuju s Kosovom. A oni i nezavisno od Kosova ho}e da mi budemo mali Rusi i ne}e u Evropu ni pod kakvim uslovima. Drugo stanovi{te je Ko{tuni~ino. Oni su ve} ovog leta davali dovoljno signala, donosili rezolucije svoje stranke, reklamirali u novinama kako Srbija nikako ne}e u NATO, jer je tamo Amerika koja sna`no navija za Kosovo, pa NATO pravi neku svoju dr`avu na Kosovu, pa {ta ja znam. Oni su unapred implicirali svoje stanovi{te koje }e nam saop{titi kada se bude pribli`io dan re{avanja kosovskog statusa. Kada Evropska unija bude priznala Kosovo, njihova reakcija }e biti Onda nam nije potreban ugovor s Evropom o stabilizaciji i pridru`ivanju. U Evropu }emo i}i s Kosovom, a ako nemamo Kosovo, ne idemo ni u Evropu. Tu se sad dodaje diplomatija - da li }emo ratovati, ne}emo ratovati, da li }emo blokirati, ne}emo blokirati, da li }emo imati izbore, ne}emo imati izbore, da li }emo imati vanredno stanje, ne}emo imati vanredno stanje, ali {to se ti~e ovog na{eg, vekovnog pitanja, Ko{tuni~ino stanovi{te je jasno - Ne idemo u Evropu bez Kosova i ta~ka, {lus.

Tre}e je stanovi{te LDP-a, koji se tako|e prijavio za ove predsedni~ke izbore, na koje izlazi s ~istom kombinacijom - Kosovo je gubitak, ali dajte da ne odbijamo i Evropu, jer onda smo dvostruki gubitnici. Ako smo pucali sebi u noge, nemojte da pucamo i u glavu. Ako ne}emo u Evropu, a odsekli su nam teritoriju, kako se to ka`e, mi smo totalni gubitnici. Kosovo nam ne}e biti vra}eno ako ka`emo da ne}emo da idemo u Evropu. I ni{ta ne dobijamo time {to }emo ih preduhitriti pa im re}i - Ne}emo u Evropu - a ne ~ekati da nam oni ka`u - Vi ne mo`ete u Evropu. LDP smatra, a to je i moje mi{ljenje, da nagomilavanje poraza nije zdravo. Ako oni tamo odlu~e da Kosovo ode, pa mo`emo valjda u ne~emu da se poka`emo kao uspe{ni, da ubrzamo put ka Evropi, da se normalizujemo, da postignemo nekakav uspeh. To je meni logi~no, da nema potrebe produ`avati bolesno stanje, jer {to si bolesniji, {to si pora`eniji, ti vi{e gubi{ racionalnu sliku o tome gde pripada{ i {ta su ti mogu}nosti. Mislim da taj evropski barjak treba di}i veoma visoko, jer je to jedina {ansa da se izvu~emo iz istorijskog poraza koji ubrzano do`ivljavamo poslednjih dvadeset godina. Treba da ka`emo - O Kosovu ne mo`emo da odlu~ujemo i neka oni urade to {to su naumili, ali mi ho}emo da u|emo u Evropu. ^etvrtu poziciju zauzima Demokratska stranka, koja nije odustala od Evropske unije, niti to mo`e. Zaplet je u tome {to DS ne mo`e da prihvati ovo {to ka`e Ko{tunica. Boris Tadi} ne mo`e da ka`e - Ako oni priznaju Kosovo, mi ne idemo u Evropsku uniju. DS ka`e - Mi }emo Kosovo braniti mirnim sredstvima, nikada ga ne}emo priznati, primeni}emo diplomatska sredstva, ma {ta to zna~ilo. Zna~i, i oni ne{to spremaju, ali jo{ ne ka`u {ta. Pozicija DS-a je dosta nezgodna, jer ih Ko{tunica gura na izdajni~ku poziciju. Oni su pod neprekidnom Ko{tuni~inom prismotrom - da li su dovoljno pravoverni kada je Kosovo u pitanju. Iz DSS-a ih stalno gledaju kao kroz {pijunku - Aha, ho}ete predsedni~ke izbore. DS za sada ne ume da na|e svoj pravi izraz. Raspored figura na {ahovskoj tabli je komplikovan i ne znamo kako }e se ta partija odigrati.

Svetlana Luki}: Bila je ovo gospo|a Vesna Pe{i}, a u ponedeljak je na Trgu Republike Koalicija za sekularnu dr`avu uz ve} ~uvenu pesmu [karta - Nazad obele`ila Dan ljudskih prava. Na Trgu Republike je bio i hor mladih fa{ista koji su pevali svoje ~uvene pesme. Tu je naravno bila i policija

Vesna Pe{i}

14.12.07.

86

koja je na kraju ~lanove Koalicije za sekularnu dr`avu otpratila do Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je odr`an skup na kojem su govorili i Marija Perkovi}, Biljana Kova~evi}-Vu~o, Teofil Pan~i}, Borka Pavi}evi} i gospo|a Mirjana Mio~inovi}. Ali najpre da ~ujete kako je zvu~alo to na Trgu Republike. Nazad u mrak Daju nam znak Nazad u kvar Za davnu stvar Nazad u mulj Potok i ulj Nazad u boj Za narod svoj Nazad u jad Selo i grad I star i mlad Unazad sad Nazad

Marija Perkovi}: Dolazimo ovde s Trga, jezik kojim su nam se obra}ali je bio prili~no miran i u njemu zapravo nije bilo nijedne psovke. Bilo je samo poziva na ubistvo. E, taj jezik je kao super, okej, a Pe{~anik je lo{ zato {to se tamo psuje. Ta odvratna malogra|an{tina me u`asno nervira i na njihovo - Ubi}emo, zakla}emo - ja }u samo da ka`em - Jebem im mater. Zahteva se imbecilno jezi~ko ~istunstvo, zbog kojega je kao bajagi nepodoban Pe{~anik. Jako je va`no da govorimo jasno, s dobrim akcentom, lepo vaspitano, u dru{tvu u kome se niko ne}e gurati, gde }e svi samo formalno govoriti - molim, izvini, hvala lepo, a gde nema ni~eg osim tog neguranja i naravno da se takvo dru{tvo raspada ~im nastane gu`va. To je otprilike parafraza Kolakovskog, najmanje nam je potrebno da budemo fini tek fino}e radi. Biljana Kova~evi}-Vu~o: Pre svega, Pe{~anik je emisija jedne u Srbiji manjinske grupe koja druga~ije misli i sve napade na Pe{~anik su organizovali vladaju}a elita, vladaju}e stranke, dr`ava i zvani~ni mediji s nacionalnim frekvencijama. Zna~i, pre svega je s te ta~ke gledi{ta ta borba neravnopravna. Druga stvar je bila najvi{e vidljiva u Novom Sadu, na

mitingu fa{izma i antifa{izma. Demokratsko pravo fa{ista na izra`avanje svog stava inaugurisao je Boris Tadi} svojom izjavom da je Nomokanon legitimna politi~ka opcija. Zna~i, legitimna politi~ka opcija je da svako izlo`i svoj stav o genocidu u Srebrenici, kao da se ne radi o najte`em zlo~inu, nego o pravu na stav. U jednom trenutku je postalo najbitnije za{to Pera Lukovi} psuje i svako ko je hteo da ka`e ne{to u odbranu Pe{~anika i u odbranu tog stava morao je da se ogradi i da ka`e - Nemojte pogre{no da me razumete, ali ja ne volim kako Pera Lukovi} pi{e. To je kao ono - Nemojte pogre{no da me razumete, ali ja nisam ~lan nijedne stranke, zna~i objektivan sam. Ukoliko ka`e{ - ja ne volim kako pi{e Pera Lukovi}, ti ima{ legitimaciju da razgovara{ o tome da li je Pe{~anik u redu ili nije. Nastala je moralna inverzija, izvitoperenost koja pokazuje blato u kojem mi kao Srbija `ivimo. @ivimo u stra{no vreme, `ivimo u ku}nim izolacijama. Pitajte Sonju, pitajte Nata{u, pitajte ljude koji su se izlo`ili, pitajte Svetlanu, Borku, `ivimo po ku}nim pritvorima. Kada nam ljudi prilaze na ulici, ne znamo da li }e da nas o{amare, pljunu, udare u glavu ili }e da nas potap{u po ramenu i da ka`u - Bravo. @ivimo u zemlji u kojoj je do{lo do u`asne kvazipatriotske homogenizacije, ~ija je posledica to da o ljudskim pravima vi{e ne mo`e da se govori. Danas je Nata{a Kandi}, u saop{tenju koje smo zajedno potpisale, napisala da radikali nisu samo u Srpskoj radikalnoj stranci i da je na{a du`nost da sada, kada su nam vezali o~i i ruke, mi vri{timo i budemo nepristojni i ne dozvolimo nikada da nam nametnu ovakvu vrstu pristojnosti.

Teofil Pan~i}: Govorimo na Dan ljudskih prava. Jedno od neotu|ivih ljudskih prava je pravo na slobodno kretanje, pa sam vas u tom smislu du`an izvestiti da sam danas nekim svojim poslom bio u Kragujevcu, u srcu slobodarske [umadije, a u povratku sam autobusom pro{ao i kroz ustani~ku Topolu. Na`alost, nisam imao broj mobilnog telefona gospodina predsednika op{tine, da mu po{aljem malu razglednicu, ~isto da se zna. Koliko god mi ~esto padali u bedak, koji je opravdan, postoji u ovoj zemlji mnogo vi{e ljudi koji shvataju {ta se de{ava, nego {to nam se to ponekad ~ini. U povratku sam imao jednu nervoznu situaciju. Ulazim u autobus koji je ve} prepun i poku{avam da na|em mesto, a jedna gospo|a koja tako|e stoji ka`e - Probajte preko Aran|elovca. Ja joj ka`em - Dobro, majku mu, za{to je svima sme{an

Teofil Pan~i}

14.12.07.

88

taj Aran|elovac? Onda se ona uozbilji i ka`e - Ne, ja znam da je to vrlo ozbiljno i ba{ zato se smejem. To mi je bilo divno, zaista. Postoji i ta Srbija koja ima mnogo, mnogo lep{e lice.

Borka Pavi}evi}: Predlo`ila bih da nam agresivni postanu oni drugi. Mislim da je krajnje vreme. Sistem legaloidnosti Vojislava Ko{tunice je omogu}io taj osnovni prekr{aj iza kojega sve postaje mogu}e. To je dosta dugo trenirana stvar. Ljudi stalno prave pore|enja s Nema~kom, ali to je trebalo raditi 1991. godine. Ako jo{ jedanput ~ujem da neko pomene Vajmarsku republiku, ja }u izvesti pu~. Da prevedem - Je li Boris Tadi} bio kod Dejana Anastasijevi}a? - Jeste, i izrazio je solidarnost s novinarom Vremena kojem je eksplodirala bomba na prozoru. Da li mi danas znamo ko je to uradio? Ne znamo. Razumete? Problem je u tome {to smo stalno u toj magli solidarnosti bez izvr{nosti. Slu{ate ljude koji govore da je Mi{kovi} ^edi, da je ovo, da je ono, ali nikako se ne govori o tome {ta se de{ava u stvarnosti. Razgovor izme|u nas se ne de{ava samo sada i ovde, nego on sadr`i i sve ono {to se de{ava oko nas. Mislim da je skup{tina centralni izvor nasilja. Policija ve~eras prate}i nas ho}e da ka`e da mi nismo patriote. A Toma Nikoli} vam ka`e u skup{tini - Mene niko ne treba da {titi, mene narod voli. Kad vas policija okru`i ve~eras, oni u stvari ka`u - Evo, ove ljude niko ne voli. To je centralna taktika, koju treba izbe}i odustajanjem od pozicija `rtve. To vi{e ne dolazi u obzir. Problem je i u tome {to je Aligrudi} u skup{tini izjedna~io sve stavove. Ta zamena se neprekidno lansira ovom vrstom televizijske propagande i ovom vrstom inaugurisanja principa pristojnosti i principa tolerancije, kada ^anak s celim svojim istorijatom bude stavljen naspram onog klinca koji ho}e da ga bije. To ne mo`e, ljudi. Ali to je nastalo onog ~asa kada su oni koji su bili legitimno u}utkani postali legalni. Onda je sve oti{lo do |avola. Homogenizacija na temu Kosova ne}e liberalizovati dru{tvo i kada se to svr{i, stepen demokratije ne}e postati ve}i, nego naprotiv. Treba da se dr`imo skupa i da neprekidno {irimo krugove oko sebe. Jednom treba re}i - oni su zaista neko drugi.

Mirjana Mio~inovi}: Za{to oni imaju strah od tako malog broja ljudi? Postoje dve mogu}nosti. Ili `ele, vrlo sistematski i vrlo jasno, da od nekoga naprave `rtvenog jarca, dakle, da energiju nezadovoljstva ponovo usmere na neprijatelje, pa smo za to izabrani mi, iako smo mali. Vi mo`ete imati, kao {to znate, antisemitizam i u zemlji u kojoj gotovo da nema Jevreja. Dakle, formira se ideja o neprijatelju kao o osobi Mirjana koja vam kvari sre}u. Naime, svet bi bio savr{en da nema tih drugih. Mio~inovi} Postoji, dakle, mogu}nost da smo mi, uprkos ~injenici da smo mali, sistematski izabrani za `rtvenog jarca, tog odabranog neprijatelja. Ali mo`e da bude i ne{to drugo, {to bi za nas moglo biti bolje. Prisetite se kako je Milo{evi} u po~etku bio krajnje ravnodu{an prema svojim protivnicima. On je po~eo da biva neprijateljski nastrojen u ~asu kada je gubio konsenzus, kada je shvatio da vi{e nema apsolutnu sigurnost, da je njegova politika, njegova vladavina, ta~nije re~eno, dovedena u pitanje. Dakle, mo`da je gu{enje svega ovoga poku{aj gu{enja {ireg pokreta i mo`da neka njihova slutnja (ne zato {to }e situacija biti vrlo te{ka, jer se oni spremaju da je srede potpunom izolacijom) da njihova politika nema konsenzus. Mo`da je ovo signal njihove stvarno ozbiljne krize. Oni su u Aran|elovac doveli ljude iz Topole, ali iz Aran|elovca vas po drugi put zovu da do|ete. Oni drugi su tamo dovedeni autobusima uz sendvi~, njih dvesta iz cele [umadije. Dakle, i to mo`e biti znak. Prema tome, mi mo`emo da se pitamo {ta mi kao odabrani neprijatelji treba da u~inimo. Ne zbog sebe, nego kako bismo podr`ali taj svet koji vas zove u Aran|elovac. Trivijalno je re}i da je on nezadovoljan time {to nema {ta da jede. On je nezadovoljan, jer polako otkriva la`nost i perfidnost jedne politike. Smatram da je ova poplava `ute {tampe, ovaj u`as od novina od deset dinara, u stvari {um koji oni stvaraju da bi uni{tili racionalno jezgro u nama i da bi nas spre~ili da dolazimo do te istine, koju ili }utimo ili apsolutno sigurno znamo. Dakle, u tom prostoru mi mo`da imamo nekakve {anse, jer oni nisu sigurni. Ja znam da se oni peku na velikoj vatri. Od Velje, koji }e izgubiti svoje bazene, do onih koji su na putu da izgube svoju vlast. Mi to moramo da znamo i neka nas to te{i.

14.12.07.

90

Svetlana Luki}: Bila je ovo Mirjana Mio~inovi}. Ako budemo imali sre}e, idu}e nedelje ona }e govoriti specijalno za Pe{~anik. U nastavku emisije slu{ate Vladimira Gligorova, koji je dva dana u Beogradu. On `ivi i radi u Be~u, u Institutu za me|unarodna ekonomska istra`ivanja. Vladimir Gligorov: Oni su se navikli na to da je pred nama uvek neki odlu~uju}i dan, odlu~na bitka za koju se posle ispostavi da to nije. Tako oni uvek mogu da proglase uspeh; nije ba{ pobeda, jer bitke nije bilo, ali svejedno. Kada se, recimo, ne usvoji Ahtisarijev plan, onda to nije poraz, igra se nastavlja. U javnosti se tako stvara neka vrsta navija~kog duha, mi navijamo za na{e koji tog i tog datuma treba da obrazlo`e primer Hongkonga. To se progla{ava odlu~uju}om ta~kom i onda se svi bave time {ta }e na to odgovoriti druga strana. U celom poslu s Kosovom osta}emo bez odgovora i ve}ina ljudi je toga svesna. Svi ~ekaju 10. decembar, pa ne ispadne ni{ta, pa je to onda kao dobro. Ovi na drugoj strani su to druga~ije postavili. Videli su da ne mo`e da se donese neka prelamaju}a odluka i onda su re{ili da to pretvore u proces osamostaljivanja Kosova. Glavni igra~ koji se s na{e strane ne iskazuje je Demokratska stranka, a razlog tome je strategija njenog vo|stva. Oni }e preuzeti odgovornost za Srbiju kada se svi drugi istro{e u okr{ajima. Na kraju svih krajeva osta}e samo Demokratska stranka, koja }e biti pozvana da spasava situaciju. Tadi} je u tom ~asu ve} ponovo izabran za predsednika, u vladi su i sada u ve}ini i samo se ~eka trenutak da oni preuzmu odgovornost za stabilnost Srbije, naravno, uz nepristajanje na nepravedne odluke u vezi s Kosovom. To je otprilike stanje stvari. [ta }e iz toga ispasti - te{ko je re}i. Ideja da ne{to ostvarite ne rade}i ni{ta ili da ostvarite ne{to tvrde}i da radite upravo suprotno od toga, u na~elu ne izgleda naro~ito uverljivo i ostvarivo, ali u Srbiji je to mo`da mogu}e, vide}emo. Kao i u poslednjim godinama Milo{evi}eve vladavine na vlasti je manjina. Ko{tunica je predstavnik veoma male manjine. Svi narodnjaci zajedno su manjina, a pravilo je da kada imate manjinu na vlasti, njena retorika mora da bude ja~a, jer se time pravda za{to oni koji predstavljaju vrlo malo ljudi imaju toliku vlast. Mora se na}i neki sudbonosni, istorijski ili ideolo{ki razlog koji to opravdava. Svi

drugi, uklju~uju}i i radikale, koji imaju ve}u podr{ku, pona{aju se racionalnije. Zato radikali u ovom trenutku nisu najglasniji i najradikalniji, suprotno svom nazivu. Najradikalnije su ove dve manjine, Nova Srbija i Voja Ko{tunica, koje imaju desetak odsto podr{ke. Oni se neprestano kre}u u kvazireligioznim vremenskim odrednicama nikad, uvek, vazda, zauvek, ni po koju cenu, ni pod kakvim uslovima. I kao {to vidimo, to nije sasvim iracionalno pona{anje. Racionalno pona{anje u amoralnom smislu te re~i jeste pona{anje Demokratske stranke i stranke G17 plus, jer to je ~isti oportunizam. Oni od jutra do mraka govore stvari za koje znaju da nemaju veze s realno{}u. Oni be`e od odgovornosti za koju znaju da im pripada, jer nema kome drugom. Ovo {to govori Vuk Jeremi} je potpuno nekoherentno. Njihova glavna poruka je - Nikada kao Ko{tunica, ali mi ne `elimo da izazivamo nestabilnost, mada }e je biti. A ko }e da izazove nestabilnost? Albanci nisu zainteresovani za to, jer se njihovi planovi ostvaruju i bez nestabilnosti. Ni Republika Srpska nema nikakvog interesa da to ~ini. Dodik je rekao - Izvinite, ne ra~unajte na mene, bar ne ovog trenutka i na takav na~in - {to je sasvim razumno. DS u stvari ka`e - Mi ne}emo, a u stvari ho}emo. To ne zna~i ni{ta. Isti problem su imali i s Milo{evi}em. Taj problem postoji od nastanka Demokratske stranke - ona `eli da bude opozicija koja podr`ava vlast. To ne ide dobro i ne zavr{ava se dobro i na kraju dovodi do ovakve situacije. Ako biste anketirali ljude u Srbiji, najvi{e njih bi verovatno odgovorilo da je Rezolucija 1244 doneta zato da bi se garantovala suverenost i teritorijalni integritet Srbije. Rezolucija, naprotiv, suspenduje suverenost Srbije na Kosovu zato {to je Srbija povredila me|unarodno pravo. Srbija je tu definisana kao krivac i to je su{tina Rezolucije 1244. Razlozi za to su vrlo duboke povrede ljudskih prava. To je ono {to je pokrenulo ~itav proces osamostaljivanja Kosova. Tako su gra|ani Kosova dobili pravo da biraju ho}e li da budu nezavisni ili ne. Ovde se o problemu Kosova raspravlja u okviru teme albanskog secesionizma, a to uop{te nije tako. Ni Rezolucija 1244, ni ceo anga`man Ujedinjenih nacija nemaju veze s albanskim secesionizmom, ve} s ugro`avanjem mira. Sedma glava Povelje UN-a obja{njava za{to je Srbija oterana s Kosova kao dr`ava. Velike povrede ljudskih prava na Kosovu daju legitimitet gra|anima Kosova da odlu~e `ele li da `ive u Srbiji ili ne. To je su{tina cele pri~e. Secesionizam u Gruziji,

Vladimir Gligorov

14.12.07.

92

Moldaviji, na Kipru, u Belgiji, u Velikoj Britaniji je ne{to sasvim drugo. Katalonija je primer pogre{ne analogije pomo}u koje se pogre{no interpretira stanje stvari. Niko ne govori ni o tome da je Srbija, na primer, prekr{ila me|unarodno pravo u Bosni i Hercegovini. Kao {to znate, Srbija je zbog toga bila suspendovana iz ~lanstva Ujedinjenih nacija, {to nije ~est slu~aj. Za bezbednost na Kosovu nisu odgovorne trupe Kosova, ve} snage Ujedinjenih nacija. Zna~i, ako vi objavljujete rat, vi ga ne objavljujete Alabancima nego Ujedinjenim nacijama. Tako ispada. Tu se zaboravlja da je to jednom ve} u~injeno u Srebrenici. Srebrenica je bila za{ti}ena zona Ujedinjenih nacija, koje su garantovale gra|anima Srebrenice da su bezbedni od vojske Srbije. Uz tu garanciju je od muslimana tra`eno da predaju oru`je i demilitarizuju se. Onda je u{la srpska vojska, sklonila Holan|ane i uradila to {to je uradila. Ovde je potpuno pogre{no interpretirana Klintonova izjava, koja je potpuno ta~na, da je na odluku da se interveni{e na Kosovu mnogo uticalo ono {to se prethodno doga|alo u Bosni, posebno u Srebrenici. Zna~i, to nije pitanje nekakve nepravde, nego je re~ o sledu stvari. To jo{ ne zna~i da Srbija nije mogla, i ovakva kakva je, da postigne mnogo vi{e. Na kraju krajeva, svako ima pravo da brani svoje interese. Da je Srbija zaista bila zainteresovana na po~etku celog procesa, pre dve godine, umesto da donosi neverovatne rezolucije s - nikada i uvek, mogla je da donese deklaraciju izvinjenja. To bi bilo ne{to sasvim drugo. Do dana-dana{njeg srpska strana nije poslala ni jedan jedini izraz `aljenja, nego naprotiv, ispada da je u pitanju zavera Amerikanaca, Albanaca i ostalih mra~nih sila da se pa sad kre}e taj neverovatni re~nik - raskomada, otme, otkine, ukrade i tako dalje. Proletos su Tadi}, Mi}unovi}, svi su rekli - Moramo da donesemo rezoluciju o Srebrenici. Gde je ta rezolucija? O njoj vi{e niko ne govori, a ipak je konstatovano kr{enje Konvencije o genocidu. Dobro, presu|eno je malo kr{enje, ali kr{enje velike, stra{ne stvari. [ta ta~no smeta skup{tini Srbije da donese rezoluciju kojom izra`ava `aljenje zato {to se to dogodilo? Oni sami nisu krivi, mada me|u njima ima svakojakih, ali postoji politi~ka odgovornost svih u toj skup{tini. S jedne strane se svakodnevno kr{i to nesre}no me|unarodno pravo, a s druge strane tvrdite da su se svi urotili da vam

na~ine ogromnu istorijsku, ne~uvenu i nevi|enu, nikada do sada do`ivljenu nepravdu. I naravno da onda narod smatra da vi treba da isterate neku pravdu. To je izuzetno neodgovorno pona{anje ljudi koji kreiraju javno mnjenje. Iz ovoga ne sledi da Srbija na Kosovu nema stvarne interese. Srbija tamo ima i ekonomske i ljudske i svakakve druge interese, ali iz njih nikako ne proisti~e da Srbija treba da se tu~e s Albancima. Ovde je to stiglo dotle da neki ljudi izjavljuju da Srbija ima pravo na rat. To pravo ne postoji. Takav odnos prema upotrebi sile u Srbiji se formirao 1989-90. godine, kada se prvi put javila ideja da je upotreba sile opravdana. Ni`u se Slovenija, Hrvatska, Bosna i sve se zavr{ava na Kosovu. To je osnovna protivre~nost u srpskoj javnosti, koja nikako da na|e svoje racionalno razre{enje. Zaista me ~udi to {to ovde nema javne debate o tome. Za nju treba da budu zainteresovani i Tadi} i Ko{tunica. To treba da bude javna debata ljudi od razuma i struke, koji treba da sednu i ka`u nam {ta je u stvari na{e pravo, a {ta nije. I ti Albanci imaju neka prava koja morate uva`iti. Oni imaju pravo da `ele da `ive sami. Svega toga ovde nema. Postoji samo agresivna propaganda i disidentski krugovi, kao vi i ja, i mi sad ne{to pri~amo i to je otprilike sve. Mi onda budemo progla{eni ekstremistima, po onoj logici da ako neko jako skrene na jednu stranu, oni koji su u sredini u odnosu na njega su ekstremniji. Svi umereni ljudi su ekstremni u odnosu na naciste, to je potpuno razumljivo. Za Staljina su liberali bili najekstremniji ljudi na svetu, jer je on bio u luda~koj ko{ulji. U odnosu na njega normalni ljudi su apsolutni ekstrem, to je ta~no. Postoji racionalni razlog za{to se manjinska vlast odr`ava pomo}u u`asne propagande, koja ima kvazifa{isti~ki, da ne ka`em goru re~, aspekt. S druge strane oportunizam je zavladao svuda. Pitanje prava Republike Srpske ili {kotske samostalnosti nema veze s Kosovom. Divim se Britancima koji pokazuju da su odrasla nacija time {to ni na koji na~in ne povezuju svoj problem sa [kotskom i Kosovo. Svi drugi koji povezuju svoj problem s Kosovom, kao {to to ~ine Gruzija i Slova~ka, nedorasle su nacije. Isto va`i i za Srbe u Bosni i Hercegovini. Pitanje da li bosanski Srbi `ele da `ive u sopstvenoj dr`avi ili u integraciji sa Srbijom je politi~ko pitanje. Republika Srpska ima taj problem {to je nastala tako kako je nastala

Vladimir Gligorov

14.12.07.

94

i ta ~injenica je izuzetno va`na. Me|unarodna intervencija se odigrala na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija, jer je postojalo spolja{nje me{anje i podsticanje na raspad jedne dr`ave. Zna~i, jedno je pravo na secesionizam, a drugo je pravo da vi nekoga podsti~ete na to, kao {to Srbija radi. To pravo vi nemate, to je dodatno kr{enje me|unarodnog prava. Tako|e, kada se ka`e da je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, to zna~i da Srbija ima obaveze, a ne prava. Ona ima obavezu da vodi ra~una o interesima Bosne i Hercegovine i nema pravo da se me{a u njene poslove. Ta obaveza je ste~ena tako {to se Srbija me{ala u poslove BIH na vrlo r|av na~in. Naravno, ako jedna skupina ljudi, na primer Srbi u BIH, uporno `eli da ostvari sopstveni politi~ki indentitet, taj problem mora biti ozbiljno uzet u razmatranje. Kosovo nije taj slu~aj. O intervenciji NATO-a mo`e da se raspravlja, ali posle ulaska Ujedinjenih nacija Kosovo vi{e nije pitanje secesionizma, ve} pitanje ugro`avanja mira, kr{enja ljudskih prava i uspostavljanja novog politi~kog modusa vivendi. To je ono {to se zove politi~ki sporazum. ^ini mi se da je to shva}eno i u Republici Srpskoj posle demar{a velikih sila povodom Bosne i Hercegovine. U ~emu gre{i Srbija? Ja ne znam ko ih savetuje da bi pretnje mogle biti od koristi. Taj pristup nema nikakvog smisla. Kada pretite silom, vi morate biti uverljivi. Ako niste u stanju da izvr{ite tu pretnju, ona vam {teti. Vi postajete neko ko se la`no predstavlja i srpski pregovara~i su sebe doveli u tu situaciju. U Briselu je klju~no kako da se slo`e tri stvari. Jedna je da se o~uva politi~ka stabilnost u Srbiji, druga je da se o~uva politi~ka stabilnost na Kosovu i tre}a je da se o~uva interesovanje u Evropskoj uniji za integraciju ovog prostora. To su njihova tri cilja i u njima nema nikakvih zlih namera. Njima je jasno da Srbija i Kosovo ne mogu zajedno. Jasno im je i da srpski predlog o su{tinskoj autonomiji nije primenjiv na uslove integracije u Evropsku uniju. Taj predlog tako|e ne obezbe|uje stabilnost na Kosovu i morao bi da bude nametnut. Postoji i problem slabog interesovanja javnosti u Evropskoj uniji da se taj prostor integri{e u EU. Ljudi u Briselu nisu ni najinteligentniji ni najdobronamerniji ljudi na svetu. To su prakti~ni ljudi koji moraju da re{e jedan problem s najmanjom {tetom po sebe. Oni moraju da na|u na~in da ostvare svoja tri cilja i oni }e ga na}i, iako im odavde prete. Posebno je besmisleno pretiti Evropskoj uniji. Ona ~ak nema ni armiju, pa se postavlja pitanje u kojem smislu im

pretite. U celoj ovoj stvari Sjedinjene Dr`ave samo sekundiraju Evropskoj uniji. Plan Martija Ahtisarija je plan Evropske unije, a ne plan Martija Ahtisarija. Paralelno s tim planom po~ele su pripreme EU o njegovoj implementaciji. U taj plan su mogli biti ugra|eni srpski interesi, ali cilj srpske strane nije bilo unapre|enje tog plana, ve} njegova propast. Amerika poku{ava da pomogne EU da ostvari svoja tri cilja. Sjedinjene Dr`ave nemaju ve}u ulogu od te. Ne postoji nikakav specijalni interes SAD-a da Kosovo bude nezavisno, ali ovde je prevladao potpuno i{~a{en stav da su se Amerika, NATO, neoliberali i svi svetski demoni udru`ili i napadaju Srbiju. Ako vi imate takvu percepciju stvari, pa onda jo{ po~nete i da pretite, to po~inje da se grani~i s komedijom. To prestaje da bude u skladu sa zdravim razumom. Nova spoljna politika Rusije jo{ nije formulisana do kraja. Putin sada uve}ava zna~aj Rusije kroz sukobe s Amerikom i poku{ava da podeli Evropu. Sa stanovi{ta svetske politike, jedino mesto na kojem Rusija mo`e da ima ulogu velike sile je Evropa. Sada se igra kvaziscenario po kojem Rusija sukobljavaju}i se s Amerikom mo`e da postigne odre|ene strate{ke prednosti u Evropi. Tu se Srbija vrlo dobro uklapa, jer su tu prisutna oba elementa, i sukob s Amerikom i podela Evrope. Raketni {tit tako|e nije popularan u Evropi, jer je Evropa pacifisti~ko mesto. Sem srpske, sve evropske nacije su uglavnom pacifikovane i to je najve}i uspeh Evropske unije. A onda Rusija ka`e - Mi imamo nuklearno naoru`anje, mi imamo tehnologiju, mi opet mo`emo da okrenemo rakete prema vama, mo`emo da vas pritiskamo i energijom, mo`emo da vas korumpiramo novcem, vodite ra~una o tome. Krajnja ideja je da Rusi i Amerikanci ponovo postanu garanti stabilnosti u Evropi, {to je za Evropsku uniju apsolutno neprihvatljivo. Krajnji cilj Rusije nije obra~un. Rusija je u tom smislu prevazi{la ideje o svetskoj dominaciji. Ona samo `eli da na neki na~in kapitalizuje ~injenicu da ima naftu i nuklearno oru`je i ona to izra`ava kroz svoje sukobe s Amerikom. To nije najbolji na~in, ali oni za drugi ne znaju. Ali to se ne}e pretvoriti u pravi sukob, jer Evropska unija ne}e pristati na novo rusko-ameri~ko starateljstvo nad Evropom. Ta pri~a je zavr{ena 1989. godine i vi{e ne dolazi u obzir. Tako da }e se ruska strategija zavr{iti neuspehom i to ne}e biti prvi put. U Rusiji postoji fenomen o kojem je govorio jo{ Lav Tolstoj - elita se otka~i od naroda

Vladimir Gligorov

14.12.07.

96

i po~ne da sanja o svetskoj ulozi, koja je nesaglasna s interesima ruskog naroda i s mogu}nostima da se ta ideja realizuje, jer se zasniva na o~ekivanju da }e je ruski narod slediti. Do sada se to nikada nije dogodilo i zato je Rat i mir veoma pou~na knjiga. Situacija je sli~na i sada. Imate Putina i neke ljude oko njega, naro~ito ideologe takozvanog postliberalnog, postdemokratskog sistema dvadeset prvog veka, koji su se o~igledno otka~ili od realnosti u tolstojevskom smislu. To }e se zavr{iti neuspehom, ali ne u modelu raspada Sovjetskog Saveza. Bi}e to ipak politi~ka evolucija u demokratskom pravcu. Kada se u Srbiji oslanjaju na Rusiju, u glavi im je Josif Visarionovi~, a ne Vladimir Putin. Milo{evi} je bio vrlo razo~aran Jeljcinom. Jasno je da ne mo`e biti ostvareno to {to je u glavama ovih ljudi ovde. Evropska unija, imam utisak, ima `elju da se na ovom pitanju doka`e i da svima poka`e da je u stanju da re{ava svoje probleme. Ako Evropa to postigne, ~itava Putinova strategija }e morati da se revidira, a ameri~ka strategija i tako mora da se revidira, jer je dospela u }orsokak.

Svetlana Luki}: Govori advokat Sr|a Popovi}. Sr|a Popovi}: Prijavio sam se za ovaj razgovor po{to sam ~uo gospo|u Turajli} pro{le nedelje. Ona ima primedbu da u Pe{~aniku nema ljudi koji druga~ije misle. Ja ovoga puta mislim druga~ije od gospo|e Turajli} i eto, da osve`imo tu stvar i unesemo malo polemike me|u istomi{ljenike. Gospo|a Turajli} na po~etku tog intervjua ka`e da mora malo da naljuti slu{aoce Pe{~anika. Ja se nisam naljutio, ali ose}am potrebu da o nekim od njenih stavova malo polemi{em s njom. Osnovna teza koju je iznela jeste da vi kao autorke i va{i gosti prizivate doga|aje kakav je onaj koji se dogodio u Aran|elovcu, u kojem vam je onemogu}ena tribina, i da prizivate one koji se s vama ne sla`u da se s vama obra~unaju silom. Ja mislim da je to vrlo neta~na i opasna tvrdnja. Prema profesorki Turajli}, to se ~ini time {to se Pe{~anik slu`i govorom frustracije, time {to on promovi{e svoje ideje podjednako netolerantno kao i druga strana i tre}e, slu`i se prostaklukom, psovkom. Da po|em od ovog poslednjeg, o ~emu je bilo najvi{e re~i, da apsolviramo nesre}nog Peru koji je postao dr`avna tema broj dva, znamo {ta je broj jedan. Mislim da je gospo|a

Turajli} ovde upala u zamku prihvativ{i propagandnu floskulu koja je u opticaju u javnosti, kako je tobo` Pera Lukovi} najve}i problem koji ljudi imaju s Pe{~anikom. Naravno da nije, ali logi~ka gre{ka u koju se tu upada je tako velika da mene ~udi da je gospo|a Turajli}, koja je pametna `ena i koja se bavi naukom, mogla da previdi o kakvoj se tu gre{ci radi. To je ne{to {to se u logici zove pars per toto, gde se jedan deo uzima kao da je celina. Potpuno se zaboravlja da je u~e{}e Pere Lukovi}a, ja sam izra~unao, u va{im emisijama 0,7 odsto. Ali ne, Pe{~anik - to je Pera Lukovi}. Politika je nedavno objavila intervju s predsednikom op{tine Topola, Draganom Jovanovi}em, u kojem postoji izjava koja je rasisti~ka i u kojoj se poziva na nasilje. Sumnjam da bi gospo|a Turajli} Politiku nazvala rasisti~kom novinom zato {to se u njoj pojavila takva izjava, a ona se pojavila ~ak i bez ikakvog komentara. U Pe{~aniku nastupaju ljudi kao {to su: Mirko \or|evi}, Ivan ^olovi}, Latinka Perovi}, Desimir To{i}, Bora ]osi}, Dejan Ili}, Vojin Dimitrijevi}, Dimitrije Boarov, Vesna Raki}-Vodineli}, Laslo Vegel, Jovan Bajford, Miroslav Prokopijevi}... Pa da li zaista gospo|a Turajli} smatra da jezik kojim oni govore nije jezik dijaloga, da je netolerantan i da opravdava nasilje koje bi nad njima bilo izvr{eno? Jer to je Pe{~anik. Za{to je Pe{~anik Pera Lukovi}? I koliko god da Pera Lukovi} psuje, za{to je to povod da se na silu zaustavlja va{a tribina u Aran|elovcu? Takvom logikom vi biste mogli da ka`ete da se ministar Velja Ili}, ~iji jezik gospo|a Turajli} izjedna~ava s jezikom Pere Lukovi}a, slu`i prostaklukom, a on je ~lan vlade, pa prema tome vlada priziva batine. Naravno da takva logika ne stoji. Ja se nisam naljutio ali, da se poslu`im izrazom gospo|e Turajli}, ovo je vi{e moja tuga - kako je to moglo njoj da se dogodi. Ja to ka`em ozbiljno i bez ikakve ironije, jer ja nju vrlo po{tujem i zato me je i pogodilo to {to sam ~uo. Kada brani ovakvu naopaku tezu, gospo|a Turajli} misli da psovke poput onih koje upotrebljava Pera Lukovi} te lumpenproletere iz Topole bole kao {amar. Ja u to jako sumnjam. To su ljudi koje je organizovano doveo u Aran|elovac jedan bigot i rasista. Sumnjam da su oni ikada imali strpljenja da odslu{aju ijednu emisiju Pe{~anika i verujem da psuju vi{e od Pere Lukovi}a. Sumnjam da je njih psovka, koja ~ak nije upu}ena njima, nego je po{tapalica koju u svojoj frustraciji ~esto koristi Pera Lukovi} - zabolela kao {amar. I sumnjam da su oni tamo do{li radi dijaloga. Oni su tamo do{li radi akcije koju su

Sr|a Popovi}

14.12.07.

98

i priredili i mislim da su do{li da spre~e dijalog, i po{to su uspeli da ga spre~e, proglasili su to svojom pobedom. Ono {to gospo|a Turajli} zove govorom frustracije je mo`da ta~no, jer psovka jeste izraz frustracije, bar onako kako se upotrebljava kod Pere Lukovi}a. E sad, te psovke se razlikuju od psovki Velje Ili}a, jer {ta frustrira Peru Lukovi}a? Njega frustrira ono {to nalazi u svakodnevnom `ivotu, gluposti, la`i, podvale, nasilje, kra|e. I slu{aoci imaju istu tu frustraciju nad istim tim pojavama i on uspeva, kada o tome govori i kada o tome psuje, da ih nasmeje. A {ta frustrira Velju Ili}a kada psuje? Njega pre svega frustrira pozivanje na odgovornost. ^im neko po~ne da ga poziva na odgovornost, lete psovke. Da ne pomi-njem to da psovanje Pere Lukovi}a i Velje Ili}a ne mo`e da se izjedna~i, jer Pera Lukovi} je novinar i humorista, satiri~ar, a ovo je ~lan vlade. A da ne pominjem to da on, kada je frustriran, ne samo da psuje - on ume i da {utne, i to pred kamerama, nekog kolegu Pere Lukovi}a. I to prolazi kao poseban stil Velje Ili}a, tako smo ~uli obrazlo`enja i opravdanja iz vlade - Takav je ~ovek, on se tako ~udno izra`ava. Ovde nije kraj mojim zamerkama. Mo`da najve}i problem s izlaganjem gospo|e Turajli} imam kada ona ka`e da Pe{~anik podjednako netolerantno promovi{e svoju ideju kao i ona druga strana. Tu se implicira da su sve ideje iste i da je va`an jedino na~in na koji promovi{ete svoje ideje. E, pa nisu sve ideje ravnopravne. Ja smatram da ideja kao {to je ova Dragana Jovanovi}a da zatvori Rome iza bodljikave `ice u geto, da bi beli gra|ani bili po{te|eni ne`eljenih susreta, tako on to naziva, ideje Srboljuba @ivanovi}a, narodnog poslanika, da je Zorana \in|i}a trebalo ubiti, jer je bio izdajnik, ili ideja Obraza da treba da promovi{e nacisti~ki pogled na svet dizanjem ruke, ili ideja da treba ubiti, zaklati homoseksualce da ne postoje, ideja da se rehabilituje Ljoti}, da se rehabilituje antisemitizam Nikolaja Velimirovi}a, grafiti koje mo`ete da vidite {irom Srbije Cigani, mar{ napolje, ideja da Cigani koji ostanu u Srbiji ne bi trebalo da se kupaju u istim bazenima s belcima, ideja da je Mladi} heroj, da u Srebrenici nije bilo genocida, da je Srebrenica oslobo|ena - to su ideje koje su retrogradne, glupe, neuke, {tetne, kojima se ugro`avaju ljudski `ivoti, potkopava pravni sistem, zagarantovana ljudska prava pojedinaca i grupa, njima se srozava ugled zemlje. To nisu ideje koje su u bilo ~emu ravnopravne s idejama koje se iznose u Pe{~aniku.

Nisu sve ideje iste. Mi smo svi ravnopravni u tom pogledu da imamo pravo da iznesemo svoje mi{ljenje, ali sva ta mi{ljenja nisu ista. Stalno ~ujem u televizijskim emisijama da neko ka`e - Mladi} je heroj - a neko drugi ka`e - Mladi} je optu`en za genocid - pa se odgovori - To je va{e mi{ljenje. Pa nisu ravnopravni istina i la`, nisu ravnopravni ni hu{kanje na rat i pacifizam, ni fa{izam i antifa{izam, ni osuda zlo~ina i opravdavanje zlo~ina, ni znanje i neznanje, dobar i lo{ argument. Pa nije to sve isto, a va`no samo da se tobo` zastupa na neki pristojan na~in. Pa ne, najva`nije je ono {to se ka`e.

Svetlana Luki}: Obi~no ka`u - A ko je taj ko }e da odlu~i da li je jedna ideja legitimna ili nije? Sr|a Popovi}: Iza toga stoji pretpostavka da smo mi jo{ u stanju varvarstva, da se ni{ta ne zna, da nikakve knjige nisu napisane, da je sumnjivo {ta je dobro i zlo, da je sve relativno. To je stra{na poruka i to je kapitulacija pred onima koji su me|u nama najgori i najagresivniji. Oni mogu da iznose ta svoja u`asna, naopaka, {tetna, ~esto i ka`njiva mi{ljenja, pod uslovom da ne psuju. Pravo da vam ka`em, u pojavama koje sam naveo postoje ~ak i neke ozbiljne natruhe fa{izma. Na to se ka`e - To je preterana izjava, pa ovaj poredak nije fa{isti~ki. Pa ja i ne ka`em da je ovaj poredak fa{isti~ki, ali da mi prisustvujemo postupcima, izjavama, stanovi{tima koji zaslu`uju atribut fa{isti~kih to je sasvim sigurno. Te nasilni~ke, lumpenproleterske grupe zaslu`uju atribut fa{isti~kog. I ako pogledate raznu literaturu o fa{izmu, ~esto }ete na}i da je po~etni uticaj tih malih grupa i njihovih vo|a bezna~ajan. Ali za{to nas upozoravaju na to? Zato {to je to virus koji se stra{no brzo {iri i ako se ne zaustavi, kada jednom uzme maha, onda mora da se pla}a ogromna cena da bi se to stanje le~ilo. To je lekcija koja je ovde valjda ve} jednom nau~ena. Mi smo imali prilike da to vidimo. Ako tu stvar ne suzbijete u korenu, te{ko }ete se s njom posle izboriti. Ovo je podeljena zemlja, s tim se potpuno sla`em i razumem motiv gospo|e Turajli}, koji po~iva na tome {to bi ona `elela da mi `ivimo u ure|enoj zemlji, gde su sva osnovna pitanja re{ena, gde postoji konsenzus o generalnoj politici koja se vodi, o vrednostima toga dru{tva

Sr|a Popovi}

14.12.07.

100

i onda mo`emo u~tivo, lepo da razgovaramo o tome kako da tu zemlju u~inimo jo{ boljom. Pa mi ne `ivimo u takvoj zemlji. U stavu gospo|e Turajli} postoji element magijskog mi{ljenja - Ako se mi pona{amo kao da `ivimo u takvoj zemlji, onda }e to biti takva zemlja. Ne}e, ne}e. To je ona logika da, ako iza|em s ki{obranom na ulicu, pa{}e ki{a, a ako ne ponesem ki{obran, sija}e sunce. Pa ne}e pasti ki{a zbog toga i ne}e sijati sunce zato {to nemam ki{obran. I da citiram i ja jedanput Dobricu ]osi}a - daleko je to sunce i do tog sunca se sti`e, u ovakvim okolnostima u kojima mi `ivimo, kroz dru{tvene sukobe. Nema ni~ega a priori lo{eg u dru{tvenim sukobima, dru{tvo napreduje kroz dru{tvene sukobe. Ono ne napreduje kroz sabornost, kroz jedinstvo, kroz ignorisanje realnosti. Ne, ono napreduje kroz razre{avanje tih sukoba. Na{a je nevolja {to mi nemamo institucije u kojima bi se ti sukobi razre{avali na miran, civilizovan i razuman na~in. Ali za to nije kriv Pera Lukovi}. Mi nemamo zreo parlament, nemamo autonomnu javnost, nemamo nezavisne sudove i za sve to nije kriv Pera Lukovi}. Za to je kriva ova vlast. Ne treba me{ati uzroke i posledice. Kao da je uzrok podeljenosti Srbije i dru{tvenih sukoba u njoj psovanje Pere Lukovi}a. Pa nije, to je posledica toga {to ova vlast nije uspela da stvori institucije kroz koje bi se ti dru{tveni sukobi kona~no razre{ili.

Svetlana Luki}: Jedan od njenih argumenata je da se na~in na koji ljudi u Pe{~aniku poku{avaju da promovi{u odre|ene ideje pokazao neefikasnim i da bi mo`da bilo dobro da probamo da na|emo neke teme koje bi ljudi mogli lak{e da prihvate, a da za neki budu}i trenutak odgodimo stvari o kojima ljudi ne `ele da slu{aju. Sr|a Popovi}: Ja to razumem i mo`da je s gledi{ta politi~ke taktike to umesno mi{ljenje, me|utim ja mislim da je to visoko ispolitizovan stav. Kada iznosim svoje mi{ljenje, ja ga ne iznosim zato {to `elim da postignem neki ishod ili neki cilj. Ja sam ljudsko bi}e koje ima sivu mo`danu masu, {to zna~i da ne{to mislim i imam ljudsku psiholo{ku potrebu da to mi{ljenje izrazim - pa {ta bude. I ne bih mogao da pristanem da u ime neke politi~ke taktike sebe cenzuri{em i mislim da ljudi ne smeju da budu na taj na~in ispolitizovani. Ako govorite sa stanovi{ta svoje struke, ako govorite o ne~em {to znate, pa ne mo`ete vi sebe

skratiti za glavu da ne biste bili pogre{no shva}eni. Neko }e me shvatiti dobro, neko }e me shvatiti lo{e, kakvi }e biti ishodi - ne znam, ali moram da `ivim tako kako moram da `ivim. Nije dobra motivacija, naro~ito ~oveka koji razmi{lja u okvirima svoje struke, da razmi{lja kakav }e ishod time da izazove. Taj zahtev da se misli tu|om glavom mi je neshvatljiv. Se}am se kako su u onim disidentskim vremenima stalno dolazili neki du{ebri`nici da nam govore - Nemojte to da pri~ate, to }e samo da izazove ove ~vrstoruka{e. [to ka`e Selimovi} - Boj se ovna, boj se govna, pa ne mogu tako da razmi{ljam. Mislim da je taj stav gospo|e Turajli} poziv na neprirodnu i {tetnu politizaciju. Kosovo i izbori su ista tema. Radi se o tome {to jedna strana, to su Demokratska stranka i Boris Tadi}, smatra da su njihove {anse bolje ako se izbori odigraju pre nego {to se donese odluka o Kosovu. Druga strana misli da }e bolje mo}i da kapitalizuje frustraciju koju je svesno izazivala tek ako Kosovo bude izgubljeno. To je jedina tema. Ja ne zadr`avam dah dok se bavim tim pitanjima i dok ~itam o njima i mislim da ono {to se ovde sada doga|a mo`e da se stavi u malo {iri kontekst. Ka`e vlast, a i mi to svi znamo, da su ovo te{ka vremena. Pri tome ne mislimo na iste stvari, ali ovo jesu te{ka vremena. A vremena su te{ka zato {to smo ove godine pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu osu|eni za prekr{aj Konvencije o genocidu, tu je i pritisak koji se vr{i na nas da izru~imo Mladi}a, tu su negativni izve{taji o saradnji s Hagom. Ovo je godina u kojoj su prispeli na naplatu neki stari dugovi iz Milo{evi}evog re`ima, vrlo te{ki, vrlo skupi dugovi koje bismo mi rado da ne platimo. I to su, naravno, te{ka vremena i da citiram notornu mudrost - Iz te krize postoje dva puta: jedan je da potonemo, a drugi je da najzad platimo te dugove i da idemo dalje. Nisam potpuno siguran da mi znamo kakvo je op{te raspolo`enje. Ta halabuka u kontrolisanim medijima koji osporavaju te dugove ili poku{avaju da odlo`e njihovo pla}anje ne odra`ava stanje javnog mnjenja. Ljudima je alternativa postala potpuno jasna - ako ne platimo te dugove, nema ni{ta od Evropske unije, ostaje nam saradnja s Putinovom Rusijom, koja tako|e ispoljava jake fa{isti~ke tendencije. Zna~i, samoizolacija, neizvesnost, ekonomsko propadanje, prestanak investicija, zatvaranje zemlje. Mislim da su ljudi toga svesni. Utisak koji mi sti~emo kada slu{amo i gledamo kontrolisane

Sr|a Popovi}

14.12.07.

102

medije ne odra`ava raspolo`enje javnosti. Mo`da sam ja optimista, mo`da suvi{e verujem u srpski razum, ali narod je vitalan, on prepoznaje samodestrukciju u ovome {to ova vlast radi. To vidim i kao opasnost i kao {ansu, jer pitanje se zao{trilo. Ovo su poslednji Milo{evi}evi ra~uni koji dolaze na naplatu. Ako 5. oktobra nismo podvukli tu crtu, mo`da sada mo`emo da je podvu~emo. Da li }e se to desiti, nemam pojma, ali tako shvatam zna~aj ovoga trenutka. Ne zanima me da li }e se pregovori odlagati ili }e Kosovo biti priznato ili }e se samoproglasiti. Nema mnogo misterije u tome {ta }e se na kraju desiti. Pitanje za nas je samo koju cenu smo spremni da platimo.

Svetlana Luki}: Kada ~ovek poku{ava da razmi{lja, on poku{ava da koristi racionalne argumente, ali u ovoj jedna~ini je sve nepoznato. Mi ne znamo dokle je predsednik vlade Ko{tunica spreman da ide putem kojim je naumio da ide. Sr|a Popovi}: Ja ga ne bih potcenjivao. Mislim da on mo`e vrlo daleko da ode, do dovo|enja u pitanje svoje politi~ke sudbine. I neki strani analiti~ari misle da ovaj kurs kratkoro~no pogoduje militantnim, antizapadnim, antievropskim, proruskim, nacionalisti~kim, ksenofobi~nim snagama, ali da }e ve} na srednji rok to biti njihov veliki, kona~ni poraz. Meni se takva ocena ~ini mogu}om. Kada jedna glupa politika kona~no pobedi, to je ~esto njen kraj, jer se onda otkrije da je u`asno glupa. Dok ne pobedi, vi ni ne znate, nemate predstavu do ~ega }e ona dovesti. Milo{evi}a je dovela do bombardovanja i on je profitirao od tog bombardovanja, sve dok ljudi nisu kazali - Pa dobro, za{to si nas uop{te doveo u tu situaciju? Goni se. Tu postoji neka dijalektika, a i vremenska projekcija mi se ~ini umesnom. Svetlana Luki}: A predsednik Demokratske stranke Tadi}, da li mislite da se pribli`ava trenutak kada }e se desiti d`a ili bu izme|u njih dvojice? Sr|a Popovi}: Postoji kontinuitet na srpskoj politi~koj sceni i mo`da }u ga najbolje izraziti ako malo prokritikujem poziciju koju je zauzeo LDP - mi smo protiv svih, mi sami protiv svih. To u stvari nije njihova politika, ona je samo naopako, pogre{no i kontraproduktivno formulisana. Pri~am

ve} kao navijen da mislim da u ovoj zemlji postoje dve opcije, jedna je LDP, druga su radikali. Glavni protivnik LDP-a su radikali, Ko{tunica je to u onoj meri u kojoj se njegova politika podudara s politikom radikala, a Boris Tadi} u onoj meri u kojoj sledi Ko{tunicu. Ali to je kontinuum. Nisu vam svi protivnici jednaki, a neki su vam protivnici samo pod odre|enim uslovima. Recimo, Boris Tadi} je to jedino ako se priklanja Ko{tunici, koji se priklanja radikalima. Kada Boris Tadi} pri~a o pristupanju evropskim integracijama, to nije nikakav problem, to podr`avamo. To je supstrat politike Demokratske stranke u ovom trenutku. Re}i da ste vi protiv svih je neta~no, jer vam se ciljevi u mnogome podudaraju s DS-ovim. U ne~emu se ne podudaraju i to mo`e da bude predmet va{e kritike. Ali iznijansirajte svoju poziciju prema svima na politi~koj sceni, nemojte da progla{avate sebe za jedinu na{u nadu, jer je to malo obeshrabruju}e.

Svetlana Vukovic: Mnogo se brinem zbog ovih izbora. Da li je mogu}e da mi `ivimo u zemlji u kojoj, bez obzira na to {to ih je gospodin Duli} zakazao, njih ne mora biti? Sr|a Popovi}: @ivimo u te{kim vremenima. Sve visi, ali mislim da mi u svom o~ajanju precenjujemo snagu radikala i DSS-a. Gledam televiziju i ~itam novine na takav na~in da me ne zanimaju pojedinosti, poku{avam da uhvatim neko op{te raspolo`enje i op{ti ton. I poslednjih dana prime}ujem da je postalo potpuno legitimno ne{to {to je do ju~e bilo zabranjeno, a to je da se pita - A {ta }e biti ako izgubimo Kosovo? To pitanje se ~uje u svim medijima. Ljudi od kojih to nikada ne bih o~ekivao pitaju - Kakve }emo mi to mere da preduzmemo i da li smo mi u stanju da se tako pona{amo i da li }e to da bude pucanj u nas same i da li neko o tome razmi{lja? Sve vi{e toga ~ujem i siguran sam da one koji stalno govore - Sada moramo biti jedinstveni, moramo se braniti svim sredstvima - ve}ina ljudi vi{e nije spremna da prati. Mislim da i oni koji to zastupaju ose}aju da s tako isklju~ivim stavom mo`emo gadno da nastradamo. Svetlana Luki}: Aktivirao se nagon za samoodr`anjem.

Sr|a Popovi}

14.12.07.

104

Sr|a Popovi}: Tako je, i mislim da je najta~nije re}i - ovo su te{ka vremena. Ona su te{ka i za njih, ljude koje smatram svojim politi~kim protivnicima, za radikale i DSS. Mislim da oni ve} po~inju da pokazuju znake gubljenja razuma. Kao taj koji ka`e - Zoran \in|i} je trebalo da bude ubijen, jer je bio izdajnik ili Toma Nikoli} koji ka`e - Evropska zastava }e se vijoriti na na{em ministarstvu odbrane ili Kojen koji ka`e Nisu nam ni potrebne evropske integracije. To su ve} znaci gubljenja razuma. Ovaj narod je toliko ~esto i dugo izlu|ivan da mislim da je stekao i neki imunitet. Crnogorci imaju izraz - zakojevitezanje. To je onaj koji predvodi sa zastavom, pa ga pozivaju - Hajde, ko je vitez. To Crnogorci zovu zakojevitezanje. Mislim da to ovde te{ko nekom mo`e da se proda, videli su ljudi koliko to ko{ta. Svetlana Luki}: Neke ljude sam prvi put ~ula da ka`u - Ako ode Kosovo, bilo bi mi jako te{ko. A meni se ~ini da oni ose}aju da }e to biti poni`enje samo zato {to odbijaju da priznaju da su poni`avani hiljadu devetsto devedeset prve, druge, tre}e, ~etvrte, pete godine. Sada im se sve skupilo. Sr|a Popovi}: Mi smo davno poni`eni. Mi smo poni`eni kada smo zavodili policijsku dr`avu na Kosovu, kada smo te ljude ubijali, tukli, izbacivali, hapsili, sudili - tada smo poni`eni. Sada sve to samo postaje jasno po posledicama, a trebalo je da bude jasno ve} onda. Nismo mi poni`eni zato {to se sada sudi onima koji su vr{ili ratne zlo~ine u na{e ime, mi smo poni`eni time {to su oni vr{ili te zlo~ine. Ta katastrofa se ve} dogodila, ta katastrofa koju ljudi sada percipiraju - ve} se dogodila. Najbolje {to sada mo`e{ da u~ini{ jeste da to shvati{, ostavi{ iza sebe i krene{ u nekom drugom pravcu, a ne da tvrdi{ ili da toga nije bilo ili da mi nismo za to krivi ili da je to op{ta zavera. To je neekonomi~no za nas. Nikoga mi vi{e ne mo`emo ni o ~emu prevariti, sve se zna. Samo u svojoj parohijalnosti mo`emo jednoga trenutka poverovati da ne{to mo`emo da sakrijemo, da mo`emo da sakrijemo da sakrivamo Mladi}a. Pa ne mo`emo, svi to znaju, vide, priznali smo sami sto puta - Sakrivali smo ga, a sada ga ne sakrivamo. Aman ljudi, pa jeste, sakrivamo ga. To je stvarno o~ajni~ka pozicija, kao kada ~oveku odseku ruku, a on misli da je jo{ ima. Pa nema{ je, nau~i da `ivi{ s jednom rukom. Bolje bi bilo da ima{ obe, ali sada `ivi s tom jednom.

Na{a patnja je patnja ljudi koji su prinu|eni da gledaju film koji se zove Poslednjih sedamnaest godina. To je sada samo film, to je ve} bilo. Sada si prinu|en da ga gleda{ i to je te{ko. Nemce su na silu morali da vode da gledaju, mi to gledamo sada i te{ko je. Ali to je bilo i dobro je {to je to pro{lost. Mi samo treba da se osvestimo da je to pro{lost, jer sve dok to ne mo`emo sebi da priznamo, mi smo u permanentnoj traumi. Ljudima koji su do`iveli traumu ka`u - Pi{i o tome, pri~aj o tome, sto puta pri~aj o tome da to ode u onaj deo mozga u kojem su pohranjene dugotrajne memorije iz pro{losti. A dok ti to negira{, to ne mo`e da stigne tamo i ti stalno `ivi{ u toj lo{oj sada{njosti, ti jo{ `ivi{ sa Srebrenicom, s Merkalama, s bombardovanjem, zato {to ne mo`e{ da shvati{ i ne mo`e{ sebe da dovede{ do toga da prizna{ - Jeste, to je bilo. I sada, lo{ deo tog iskaza je ono Jeste, a dobar deo je - to je bilo, to nije sada, to je bilo.

Svetlana Luki}: Stavili smo na You Tube snimke iz Aran|elovca i tu su neki ~etnici u maskirnim uniformama i jedan ludak prolazi i ka`e - ^eta, nadesno. I vi vidite karikaturalnu verziju toga {to je stvarno bilo. Njihova maskirna uniforma je pohabana, oni su je stvarno nosili u ratu, ali sada je to farsa. Sr|a Popovi}: Izgleda kao farsa, jer on nije razumeo da je to pro{lo, a vi ga gledate i mislite - [ta je tebi? Idi, le~i se. Svetlana Luki}: Hvala vam {to ste nas slu{ali, bio je ovo Pe{~anik, pozdravljaju vas Svetlana Vukovi} i Svetlana Luki}, do vi|enja.

Sr|a Popovi}

21. 12. 2007.

GOVORE}E MESTO Pogre{no re{enje je uvek pogre{no re{enje ... Ako on poku{a da zatvori Srbiju, Srbija }e eksplodirati ... Ili blefiraju, ili su totalni ludaci ... Svaki zaborav se pla}a novim ratom ... Zavr{i}emo padom u gubitni~ku depresiju ... Gosti: Nikola Samard`i}, istori~ar, Bojan Baji}, publicista, Svetlana Slap{ak, profesorka, Mirjana Mio~inovi}, profesorka

Svetlana Vukovi}: Kada ~ujete moj glas, znate da je Ceca Luki} bolesna. Na moju nesre}u, dovoljno je bolesna da ne mo`e da vodi emisiju, ali nedovoljno da ostane kod ku}e. Evo je sa druge strane stakla, nadgleda kako }emo se sna}i bez nje. Prvo lo{a vest, Pe{~anik ulazi u zimsku pauzu do 25. januara. Ako sve bude teklo po planu, slede}i put se ~ujemo izme|u dva kruga predsedni~kih izbora. Naravno, uvek postoji {ansa i da pobedimo u prvom krugu, a onda }emo 25. januara samo da pijemo i pevamo. Dobra vest je da }e na{ sajt za vreme pauze sa emisijom nastaviti da radi svakoga dana na adresi www.pescanik.net. Ceca Luki} to jo{ uvek ne zna, ali bi}e naterana da vam bar jednom nedeljno napi{e pismo. Ju~e smo na sajtu preneli tekst Teofila Pan~i}a iz poslednjeg Vremena, Zanimljiva biologija, u kojem Teofil zami{lja koaliciju DSS-a i radikala po principu sindroma sestara Bobi}-Tomi}. Tu [ormaz i Krasi} prerastaju u [ormasi}a, Aligrudi} i Vu~i} u Alivu~i}a, Prorokovi} i Todorovi} u Prodorovi}a. Nastaju, ka`e Teofil, oblici `ivota koji uspevaju samo tamo gde ne uspeva ni{ta drugo. U ~asu pisanja ovoga teksta, Toma Nikoli} jo{ uvek nije bio izrekao svoj poslednji predlog - ako Amerikanci imaju vojnu bazu na Kosovu, za{to mi ne bismo imali rusku vojnu bazu u Srbiji. Tako bi tre}i svetski rat mogao da se odvija u portabl izdanju, na kratkom potezu od Beograda do Pri{tine. Ma{ala, Ko{tikoli}u. Slu{ate istori~ara Nikolu Samard`i}a. - Ko{tunica je bio u Njujorku, tamo je rekao {ta je imao da im ka`e i sada svi ~ekamo ili ne ~ekamo, ima li va`nosti ili nema va`nosti to {to }e nam on saop{titi posle sednice svog glavnog odbora.

Nikola Samard`i}: Ko{tunica je tamo bio kao svedok iz hiljaditog reda, koji je prisustvovao Kenedijevom ubistvu. Srbija se uop{te ne pita o budu}nosti Kosova. On samo daje svoje mi{ljenje, koje ne}e bitno uticati na ishod re{enja tog problema. Zvani~na politika Srbije prema Kosovu podrazumeva zami{ljenu eksploziju hidrogenske bombe, koja }e tamo uni{titi sve `ivo, a ostaviti tu teritoriju takvu kakva jeste, s onim {to je na toj teritoriji izraslo pre osamsto godina. Budu}i da Ko{tunica, Tadi} i Nikoli} nisu

21.12.07.

110

pokazali na koji na~in }e integrisati albansko i srpsko kosovsko dru{tvo u jedinstvenu politi~ku zajednicu, kakvog smisla ima insistiranje na suverenitetu koji je izgubljen, koji se ne mo`e vratiti i ~ija }e cena progutati budu}nost nekoliko narednih politi~kih generacija, svih osim njihove sopstvene? Danas je pitanje Kosova stvar odnosa izme|u Moskve, Va{ingtona i Brisela. Srpski stav o Kosovu, vezan za zvani~nu politiku Rusije, umesto da razjedini Evropsku uniju, kako je planirano u Beogradu, zapravo je doveo do zbli`avanja stavova pojedinih ~lanica Evropske unije. Pred Evropskom unijom je izazov uspostavljanja administracije, bezbednosnog sistema i sistema za{tite osnovnih vrednosti demokratije i ljudskih prava na Kosovu. A pred nama je vreme koje }e iziskivati prave odgovore na prava pitanja. Beograd }e morati da odgovori za{to je vodio politiku koja je dovela do takvog ishoda, a Pri{tina }e morati da kosovskom dru{tvu, i albanskom i srpskom, ponudi opipljiviju budu}nost. O~igledno je da Ko{tunica `eli da na srpskom dru{tvu, koje ne podr`ava njegove emocije prema Kosovu, iskali svoj bes. Njegova politika je utoliko neuspe{nija ukoliko se zahvaljuju}i njoj sve vi{e bogate njegovi ministri i ~lanovi kabineta. Veoma me zanima za{to je, recimo, ministar energetike bio onako bled kada je s Italijanima vodio razgovor o budu}nosti energetskih veza, a sav rumen kada je o tome razgovarao s Rusima. Mi imamo premijera koji je eksponent jedne strane dr`ave. To je politika koja je izdajni~ka po svakoj definiciji. Mi mo`emo da tretiramo Ko{tunicu kao izdajnika, jer on ili ~lanovi njegovog kabineta i pojedini ministri direktno zastupaju interese jedne strane sile. Evropska unija i NATO nisu jedna dr`ava, ve} cela civilizacija. Kada se zala`emo za pristupanje Srbije tim organizacijama, mi ne zastupamo interese Pariza, Londona, Brisela, Bona ili Va{ingtona. Mi zastupamo vrednosti jedne ideje, jedne politike kojima `ele da pripadnu i mnogo ve}e i uspe{nije zemlje od nas. Mislim na Ma|arsku, Bugarsku, Rumuniju, Poljsku, na duga~ku kolonu zemalja koje `ele da pripadnu toj ideji. Ne vidim da se na ovoj drugoj strani neko gura u tom redu za zastupanje ruskih interesa. Za razliku od Rusije, Srbija ima sre}u da poseduje artikulisanu politi~ku alternativu. Srbija se u jednom periodu dvadesetog veka evropeizovala zahvaljuju}i uticajima ruske kulture, ali je do{ao trenutak u kojem se Srbija podelila na pitanju da li je okupacija po~ela 1941. ili ulaskom ju`nog krila Crvene armije 1944. godine. Za neke je to bio mnogo gori vid oku-

pacije, jer su posledice bile mnogo te`e. Drugim re~ima, Ko{tunica danas vi{e vlada uz podr{ku zvani~ne Moskve, nego uz podr{ku Srbije. Tvrdi se da Srbija ve}inski prihvata taj na~in mi{ljenja i taj politi~ki mentalitet, ali ne vidi se volja niti re{enost da se Srbija za te ideje bori i ne ose}a se nikakvo odu{evljenje za njih. To pokazuje da je srpsko dru{tvo dostiglo vi{i nivo zrelosti od onih vrednosti koje zastupa srpska elita. Kada Ko{tunica i njegovi prijatelji, s akademikom koji ima samo veliku maturu, na ~elu, |uskaju s kafanskom peva~icom, udovicom ratnog zlo~inca, ubice i razbojnika, oni njoj pripisuju zna~aj i vrednosti koje su mitske, arhetipske, istorijske i kulturne. Obi~an narod nju ipak do`ivljava samo kao sisatu pevaljku, ni{ta vi{e od toga. I tu se postavlja pitanje koje kulturne vrednosti zastupa na{a elita i da li je na{ jedini izbor samo izme|u Tadi}a i Nikoli}a. Za{to nemamo tre}u mogu}nost? Se}am se, 1990. godine Ivan \uri} je bio predsedni~ki kandidat, pa sam mu rekao - Slu{aj, ti nema{ {anse, ja }u da glasam za Vuka, glupo je da se rasipaju glasovi. Ja tu gre{ku vi{e ne}u da ponovim. Po~etkom 1990. godine smo imali bolju alternativu nego danas, a tako smo stra{no zavr{ili. Vuk je tada pokazao da je spreman da svojim `ivotom i svojom slobodom zastupa svoje ideje. Boris Tadi} do ovoga trenutka nije uspeo ni da preda potpise za svoju kandidaturu. Postavlja se pitanje da li je to demokratija kada nam je ostavljeno dve nedelje za predsedni~ku kampanju. Da li za petnaest dana predsedni~ki kandidati, u celoj ovoj zbrci koja je nastala nesposobno{}u elite da defini{e na{u politi~ku budu}nost, uop{te mogu gra|anima da predo~e potrebu da tragaju za alternativom? Pogre{no re{enje je uvek pogre{no re{enje. Na svakoj slavi vam sedi trust mozgova, ne mogu da pretr~e ni sto metara, a znaju da po tri sata raspredaju: Tadi}-Nikoli}, Nikoli}-Tadi}, Tadi}-Nikoli}, Nikoli}-Tadi}. Stvarno se pitate {ta su ta dvojica u~inila za na{u politiku, za na{u kulturu, za na{e dru{tvo, za na{u edukaciju. Nisu za nas u~inili ni{ta. Nikoli} je ve} figura comica ili figura tragica, sa svoja dva lica iz neke anti~ke drame. Ali `rtve te tragedije nisu on i rukovodstvo njegove partije, nego je `rtva te tragedije Srbija. Boris Tadi} je uspe{an zato {to je neuspe{an. On je neprekidno potcenjivao samoga sebe. Sve svoje sposobnosti je ulo`io samo u destrukciju osnovnih vrednosti Demokratske stranke, onoga zbog ~ega je ona postala lider demokratskih promena. Neka ide i neka s Nikoli}em vodi diskusiju o Moskvi i o isto~noj pravoslavnoj d`amahiriji. Kod nas su uni{tene medijske slobode, a koli~ina agresije koju ste vi iskusili u poku{ajima da promovi{ete Pe{~anik u javnosti, pokazuje svu

Nikola Samard`i}

21.12.07.

112

silinu ose}anja koja otkrivaju neuspe{nost i propast jedne politike. To su horde ljudi ~ija budu}nost je propala. Vi ste videli kako izgledaju ti ljudi, kako razmi{ljaju, kako govore. Veoma je zanimljivo da se to de{ava u [umadiji, koja je bila svetski lider u nacionalno-oslobodila~kim revolucijama, jer srpska revolucija iz 1804. godine je prva nacionalna revolucija u istoriji. Danas je [umadija sinonim robovskog mentaliteta, ljudi se pla{e i slu{aju komande lokalnog suba{e. Ti banditi Velje Ili}a koji vladaju [umadijom i Pomoravljem su ono {to su nekada bili Turci, pred kraj svoje vladavine u Srbiji. To je isti taj banditizam o kojem govore te na{e narodne pesme. Po~etak bune protiv dahija zapravo govori o Novoj Srbiji s kraja osamnaestog i po~etkom devetnaestog veka. Taj Fo~i} Mehmed-aga je gradona~elnik Topole ili Jagodine. Brine me za{to ta [umadija robuje onima protiv kojih je digla prvu nacionalnu revoluciju u istoriji. Ti ljudi koje oni slu{aju su potpuna antiteza onome {to zvani~no zastupaju, a to su srpstvo, duhovnost, pravoslavlje, istorija. Oni se trude da poni{te ono {to je istorija ve} poni{tila. Na{e tradicionalne vrednosti obesmi{ljene su onoga trenutka kada su zloupotrebljene u svrhu ratne agresije i zlo~ina tokom devedesetih godina. Mislim da Vojvo|ani opet ~ekaju [umadince da prelome. Opet }e morati da prelomi [umadija, jer je to njena nesre}na uloga. Tamo i nema bog zna ~ega, osim te debate koja traje iz veka u vek. U Vojvodini ljudi imaju vi{e posla, ve}e zarade. Videli ste kako je ta [umadija propala. Te tone asfalta njih ne mogu izvu}i iz bede. Ipak je to regija koja je mogla da bude evropska. Omladina Aran|elovca, Kragujevca, Topole glasa za radikale, zato {to sada ~uje samo njihove poruke i one im zvu~e kao alternativa ovom besmislu u koji ih uvla~i politika zvani~nog Beograda i u`asna stvarnost u kojoj oni `ive. Oni robuju navikama koje se prenose s generacije na generaciju, koje nas vra}aju u predustani~ko doba, kada su lokalne suba{e divljale [umadijom. Politi~ka Srbija je kao ovaj Veliki brat i to je jedna stvar u kojoj se sla`em s Veljom Ili}em koji ka`e - [to prikazuju one lenjivce koji spavaju i ~e{u se po ceo dan i no}? E, tako cela Srbija samo ~mava i ~e{e se, jer tu nema posla, nema perspektive. Moramo da objasnimo ljudima da su oni pod vla{}u dahija i da te dahije moraju da zavr{e u pro{losti, to jest u zatvoru, jer ti narodnjaci su organizovana kriminalna grupa. Ko{tuni~in kabinet se bavi poslovima koji su preba~eni na du{u takozvanoj ste~ajnoj mafiji. Ti ljudi skoro dve godine sede u pritvoru, dok se serijske ubice brane sa slobode. To je poku{aj da se relativizuje plja~ka i da se

prikrije da postoji organizovana kriminalna banda koja vlada Srbijom, naro~ito u krajevima u kojima su ljudi prepu{teni na milost tim dahijama, jer su siroma{ni, omladina ne ide u {kolu, nego se drogira. Za{to oni stalno pri~aju o narkomaniji ^ede Jovanovi}a? Zato {to je u njihovom interesu da Srbija bude pod dejstvom opijata kako bi oni lak{e vladali. Njihovo bira~ko telo je izlo`eno upravo tom poroku, ne samo alkoholizmu, koji Ko{tunica javno propagira s Veljom Ili}em tako {to s njim javno ispija alkohol. Prodor narkomanije je upravo posledica njihove vladavine. Stra{na je bezizglednost te omladine u centralnoj Srbiji, koja `ivi kao u emisijama Velikog brata. Vreme im proti~e uludo, nemaju radnih mesta, nemaju volje niti energije za {kolovanje i to je odli~na prilika za te dahije da u~vr{}uju svoju vlast. Ali je odgovornost za to ponovo na Beogradu, ~iji mejnstrim politi~ari uvode Srbiju u mentalitet Velikog brata, pri ~emu je Veliki brat Ko{tunica, a narod se ~e{e i izle`ava i trebi po ceo dan i no}, jer nema posla, nema nikakvu perspektivu. Pa ~ak i kada se ispovedaju tom Velikom bratu, oni nemaju {ta da mu saop{te, nego ogovaraju jedni druge: Tadi}-Nikoli}, Nikoli}-Tadi}. Taj mentalitet odr`ava Ko{tunicu, Velju i Palmu i vi ste se u Aran|elovcu suo~ili s tim mentalitetom. Nisu oni Srbi, oni su raja, a oni koji vladaju Srbijom nisu Turci, nego degenerisani provincijalni supstrat. U prestonici takve Srbije sede analiti~ari i urednici medija koji su obi~ni policijski cinkaro{i. Ako ih vratite u sedamdesete, osamdesete, odmah vidite da su to oni isti koji su vas tu`akali zato {to idete na slavu - samo vas sada tu`akaju zato {to ne idete na slavu. Pre su vas tu`akali zato {to idete u crkvu, a danas vas tu`akaju zato {to ne idete u crkvu. I stalno se raspituju - ko je ovaj i ko je onaj. Naravno da ne zna ko sam ja, kada je on do{ao iz {ume. Kada bih do{ao u neku sredinu koja mi je ponudila uto~i{te, ja se ne bih raspitivao ko je ko. Zamislite da odem u Njujork i pitam ko je Donald Tramp. Videli ste koliko se Sarkozi iznervirao s Tadi}em. Nije se obra}ao Velji Ili}u ili onom Raki iz Trstenika, obra}ao se Tadi}u, iznerviran zato {to ovaj ne razume da je evropska integracija Kosova i Srbije jedini na~in da Kosovo ostane deo zajedni~ke stvarnosti. Ovako }emo mi biti neka smrdljiva ruska gubernija, ali bez Kosova i s granicama koje }emo sami zatvoriti i prema Kosovu i prema susedima. Otvori}emo samo vazdu{ni most prema Rusiji, kao {to se odr`avao vazdu{ni most 1948. i 1949. izme|u Zapadne Nema~ke i zapadnog Berlina, s tim {to nama ne}e bacati hranu i }umur za ogrev, nego }e uzimati ono malo sirotinje {to smo imali,

Nikola Samard`i}

21.12.07.

114

na isti na~in na koji su nas oplja~kali 1944. godine. Ja mislim da je dobro da nas Evropska unija uvu~e unutra. Srbija je toliko jadna i nesre}na da je to zaslu`ila. To ne bi bio prvi presedan, jer ima jo{ evropskih zemalja koje su integrisane mimo svih pravila. Kipar nije imao teritorijalnu celovitost i nema je ni sada, bio je sumnjiva zona za pranje novca, ali je dobro za njih da su u{li u Evropsku uniju. Pitanje je u kojoj meri je Gr~ka i danas demokratska zemlja, jer u njoj se sve{tenici otvoreno upli}u u politiku, komanduju, oni su mo}na struktura koja gr~ko dru{tvo zadr`ava na nivou jadnog proseka i zatucanosti, ali je opet bolje i za Gr~ku da je integrisana u Evropsku uniju. Tom procesu }e pripasti i Hrvatska. Zamislite paradoks da formiranje hrvatske vlade zavisi od srpskih stranaka. To je posledica politike koja je ovde vo|ena, koja se uvek apsurdno zavr{ava. Lo{e je to {to se i tamo politika polarizuje na etni~koj, umesto na idejnoj osnovi, ali je dobro da i Srbija bude usisana u evropski sistem. Mislim da }e se ljudi ose}ati bolje. To }e na{im ljudima biti neka kompenzacija. Problem je {to }e zvani~nici u Beogradu prikazivati na{u evropsku integraciju kao neuspeh, pre svega Ko{tunica i Nikoli}, a i Tadi} }e se gurati me|u njih. Otvori}e se ogroman prostor koji }emo morati da ispunimo organizacijom, idejama i energijom, kako bi Evropska unija ovde imala svog politi~kog zastupnika. I taj zastupnik ne treba da bude bleda kopija politike koja se vodi u Briselu, kao {to je Ko{tunica bleda kopija Putina. Drugim re~ima, potrebno je da Srbija ima samostalnost u svojoj unutra{njoj i spoljnoj politici koju Ko{tunica, Tadi} i ostali negiraju vezivanjem za Moskvu, za isklju~ivo jednu dr`avu. Srbija mora da razmi{lja i o svojim nacionalnim interesima kako bi smirila prilike u dru{tvu, kako bi se njeni ljudi ose}ali zadovoljnije. Ta nacionalna briga je realno emotivno stanje u Srbiji. Ali Srbija ne mo`e da vodi nacionalnu politiku tako {to }e da izoluje svoje granice i da protera ambasadore. Banjaluka se ve} okrenula od Beograda ka Zagrebu koji joj je bli`i, i ka Sarajevu s kojim se poigrava, i ka Briselu, odakle im dolaze pare. Meni je sve tesno, meni je i ta Jugoslavija bila tesna, a onda smo ostali i bez nje. Upu}eni ste samo na nekolicinu svojih prijatelja, uski krug ljudi u kojem se kre}ete i to je sva~ija sudbina ovde. Potreban nam je prostor. Hajde da razgovaramo o teritoriji - teritorijalno pitanje je osnovni problem zvani~ne politike Beograda, ali ona nije u stanju da ga re{i. Vi ne mo`ete da otputujete u Pri{tinu. Osim toga, tek deset odsto ljudi ovde ima paso{. Kada se pokrenulo pitanje o reformi paso{a, opet su se podigli udba{ki analiti~ari, pa sve{tenici, pa sad }e oni nama da bele`e neke kodove i glu-

posti. Ej, dajte da putujemo, pi{ite u paso{u {ta god ho}ete o meni. Teritorija nema smisla ako se po njoj ne kre}ete. [ta vam vredi Kosovo, ako ne mo`ete tamo da odete? Vezivanje za Ko{tunicu, ~ija popularnost je zanemarljiva, jeste gubljenje vremena. Taj ~ovek se ne pojavljuje nigde, nikad se ne pro{eta, vezao se za rakiju, kabinet i za ruski mit. On ne postoji kao li~nost u Srbiji. Neka do|e u kafanu da sedimo, pa da debatujemo. Odavno se poznajemo i ne}u da ga trpam u gepek. Trebalo je da prespava izme|u 5. i 6. oktobra i da mu onda objasne da je njegova istorijska uloga zavr{ena 24. septembra 2000. godine. Ali neka nam sada objasni {ta je alternativa. Je li Rusija susedna zemlja? - Nije. Je li sre}na ijedna zemlja koja je vezala svoju spoljnu politiku za Rusiju? - Nije. Je li veleizdaja vezivati se za spoljnu politiku samo jedne dr`ave? - Jeste, svuda. Kod nas to nije zapisano u zakonu, ali hajde da razgovaramo i o tome {ta je izdaja, {ta je veleizdaja, {ta je pojam teritorije u dvadeset prvom veku. Pa svima nam je potrebna teritorija, jer teritorija je jednako sloboda, ali teritorija nije jednako Velja i Palma, koji }e ljudima na panju da odsecaju udove zato {to ne `ive po njihovom naho|enju. Ako on poku{a da zatvori Srbiju, Srbija }e eksplodirati. Najbolje je da se sve re{i mirno, pa da i ta na{a evropska integracija pro|e {to bezbolnije. I to je stres koji otvara mnoge frustracije u dru{tvu. Sve nacije koje su u{le u Evropsku uniju su pro{le kroz to. Koliko su se otimali Francuzi, Englezi su zadr`ali funtu. Moramo da istrpimo jo{ bolova, samo se postavlja osnovno pitanje - da li }emo te bolove da sa~ekamo `ivi ili mrtvi. U dru{tvu postoji ogromna energija i `elja za promenom, ve}a nego u ve}ini dru{tava koja su s intelektualnim i moralnim rezervama u{la u Evropsku uniju. Nama je Evropa organska potreba. Pre toga moramo da progutamo jedan gorak lek, da se stresemo i sve }e to da pro|e. Na{im ljudima je potrebno vi{e optimizma. Svi su po~eli da li~e na Ko{tunicu. Verovali ili ne, taj ~ovek je nekada pisao pisma Hani Arent. Pa eto, neka se seti da je i on nekada bio druga~iji. Mi svi ipak idemo nabolje, a on ide nagore. On je u tom smislu nesre}na figura, ali ne `elim da bilo ko od nas deli njegovu nesre}u. On obezvre|uje na{e ljude, za njega je Srbija ruska selendra koja se sastoji od turskih janji~ara, spahija i raje. Njegov odnos prema pojedincu je veoma uvredljiv, kao i odnos svih njegovih koalicionih partnera. Pogledajte na koji na~in oni tretiraju ljude, na koji na~in se pona{a Velja Ili} u bazenu pred Sne`anom Daki}, koja {panski i engleski govori bolje nego on srpski. To je slika na{eg dru{tva, to je povratak u degenerativnu fazu Osmanske

Nikola Samard`i}

21.12.07.

116

imperije. To je ve} jednom propalo, ali mi zbog ne~ega ponavljamo ~itav taj proces. Mi nemamo intelektualnu alternativu koja }e priznati da je pogre{ila, koja }e kazati ljudima - Pogre{ili smo, ali ljudi imaju pravo da budu u zabludi i imaju pravo da se menjaju. Ljudi u Srbiji se bave politikom duboko uvereni da je potrebno da ljudi ostanu kakvi jesu. To je sasvim suprotno od smisla politike, koja je debata u kojoj ube|ujete ljude, zajedno sa stvarno{}u kakva ona jeste, da je potrebno da promene svoje mi{ljenje. Pre petnaest godina nisam mislio kao {to mislim danas i ja se toga stidim. Ja se ne kandidujem za javne funkcije, jer smatram da nije pro{lo dovoljno vremena. To treba da bude pravo i obaveza generacije koja dolazi posle mene. Poku{avam da pomognem ljudima, da im ka`em da nije stra{no presko~iti neku fazu svog mi{ljenja i promeniti se. Ljudsko znanje se razvija, Karl Poper je u Bedi istoricizma ukazivao da mi na osnovu poznavanja pro{losti ne mo`emo saznati budu}nost, jer ne mo`emo predvideti na koji na~in }e se razvijati na{e budu}e znanje. To je jedna od osnova liberalnog mi{ljenja - mi ne znamo {ta }emo misliti sutra, ali je potrebno da se suo~imo sa svojim biv{im na~inom mi{ljenja zbog kojeg smo po~inili odre|ene gre{ke. I ako ih ponovimo, one se ne}e ponoviti u istom obliku i ispa{}e sme{ne, kao i politika koju Srbija nakon 1999. godine vodi prema Kosovu. To je poku{aj da se vratite u predistoriju doga|aja koji su doveli do toga da ta pokrajina dobije stranu ili me{ovitu administraciju, koja s Beogradom nema nikakve veze. Ako imamo potrebu da tu teritoriju ose}amo kao svoju, postoji jedan jedini put, a to je da usvojimo one vrednosti koje su Nemcima omogu}ile da odu u Pariz i da ga ose}aju kao sopstveni grad. Niko ni{ta bolje od toga nije smislio. Nemci su ubili mnogo vi{e Francuza nego Srbi Albanaca i Albanci Srba, ali to pitanje je re{eno. Oni sada imaju slobodu da se kre}u, da se {koluju, da se le~e, da u`ivaju, da jedu, da piju. To je i nama i Albancima isto tako potrebno, kao Francuzima i Nemcima. To je novi kvalitet `ivota, on mo`e da vas frustrira, da vam nanese bol. Svako pro`imanje kultura je bolno. Sve }e to da boli, ali manje }e da boli od onoga {to zami{ljamo kao na{u najsumorniju perspektivu. Ja se nadam da se to ne}e dogoditi, jer ipak ve}ina odlu~uje. Nekad se ljutimo na tu ve}inu, ali mislim da je potrebno da te ljude razumemo i da im iznova, iz dana u dan dajemo {ansu da se promene. Bez tog procesa nema nikakvog napretka.

Svetlana Vukovi}: Ovih dana je Dodik otvoreno podr`ao predsedni~ku kandidaturu Borisa Tadi}a. Privremeno je zamrznuo partnerstvo sa srbijanskim narodnjacima, s kojima se provodio celog leta, {to na Gu~i, {to na Cecinim koncertima. Posle demar{a pet najve}ih evropskih zemalja, bosanski Srbi su zamrzli svoju pretnju da }e, ako se Kosovo osamostali, tra`iti isti status i za Republiku Srpsku. Slu{ate Bojana Bojan Baji}a. Dolazi iz legendarnog mesta na{e mladosti koje se zove Rudo Baji} i u kojem je osnovana Prva proleterska brigada. Sada je to jedna od najmanjih op{tina u isto~noj Republici Srpskoj od sedam hiljada stanovnika. Bojan Baji} vodi nevladinu organizaciju Luna koja radi na izgradnji mira i poverenja u Bosni i Hercegovini i pi{e za sarajevski nedeljnik BH dani. Slu{ate Bojana Baji}a. Bojan Baji}: Dugo posle rata, od 1995. do 2006, jedanaest godina, postojala je atmosfera udaljavanja od rata, me|utim ova zadnja kriza je pokazala slabosti dru{tva. Ljudima se u~inilo da opet ima {anse da bude rata, iako je mnogo njih shvatalo da je kriza vje{ta~ka, da ovi to ve} stoti put rade. Ovoga puta se i meni u~inilo da postoji {ansa da bude rata. I ja sad radim na predlogu tu`iocu da preda krivi~nu prijavu za zlo~ina~ko udru`ivanje protiv mira i za ugro`avanje op{te bezbjednosti. Srpska politi~ka elita je zajedno s nekim radikalnim elementima bo{nja~ke politi~ke elite stvorila atmosferu predratne krize. I kada se ti isti ljudi pojave kao mirotvorci, narodu padne kamen sa srca. Naravno da su oni taktizirali, igrali se tom klimom, ali kada se stvori takva klima, dve potpuno nezavisne, minorne grupe mogu da naprave dva incidenta i imate pravi rat. U Bosni je, dakle, veliki problem to srpsko politi~ko pitanje. U Dejtonu su Srbi potpisali da je Bosna i Hercegovina me|unarodno priznata dr`ava, nedjeljiva, neraspadljiva i da ona ima stolicu u Ujedinjenim nacijama. Srbi su je tako|er priznali i pristali na to da Republika Srpska nije dr`ava, ve} entitet u okviru dr`ave Bosne i Hercegovine i da je ono {to se zove Republika Srpska samo pod navodnicima. Tu mo`e da pi{e i - imperija cara Du{ana, ali ona je i dalje obi~an etnitet. I sve {to se de{ava od rata naovamo jeste trenje izme|u o~uvanja nadle`nosti Republike Srpske i evropske integracije. Postojala je i vojska Republike Srpske, sad postoji i policija, imate pune ekonomske nadle`nosti, mo`ete imati paso{ Republike Srpske,

21.12.07.

118

imali ste one }irili~ne tablice. Sje}ate li se najsmje{nije tablice? Fo~a je dobila naziv Srbinje, pa pi{e SNJ }irilicom. I stvara se osje}aj kod naroda da taj svijet, da ta me|unarodna zajednica non-stop ne{to iziskuje od Srba, a u stvari su Srbi naopako postavili svoje politi~ke ciljeve u Bosni. Politi~ki predstavnici Srba ~esto ka`u - Da li }e ikada prestati ti zahtjevi me|unarodne zajednice, Evrope, svijeta, da se oduzimaju nadlje`nosti Republici Srpskoj? Kao, to je nepravda, evo, sad }emo zvati policiju. Ne, ne}e nikad prestati ti zahtjevi, jer dr`ava mora biti normalna, to smo potpisali u Dejtonu, to je Bosna i Hercegovina. Bosna i Hercegovina je i srpska dr`ava i potpuno je suludo {to se Srbi odri~u Sarajeva, {to se odri~u Mostara, {to se odri~u Drvara i Livna. Kad je Srpska demokratska stranka, koja je bila ratna partija, pala s vlasti, kad se pojavio Milorad Dodik sa SNSD-om i postao nova partija na vlasti, s novom energijom, po~eo je da pravi gre{ke koje je SDS pravio na po~etku i sad mi moramo da budemo taoci toga dok taj Milorad Dodik ne isproba te nenau~ene lekcije. Ova posljednja kriza se razlikuje od prethodnih samo po tome {to je proizvodi nova politi~ka partija koja je dobila veliku podr{ku srpskog naroda. Mada, evo ve} nakon prvih signala, Dodik se vratio na malo racionalnije pozicije. Bilo je dosta imaginarnih pri~a o uzdanju u Rusiju, u Srbiju. Nismo mi Kosovo, nismo mi Hrvatska i Srbija treba da prestane da se me{a u Bosnu i Hercegovinu. Recimo, neki dan slu{am i sav se naje`im, kako Ivica Da~i} izjavljuje u skup{tini da ako Kosovo ode, onda mi treba da pripojimo Republiku Srpsku. Lako je njemu da se igra, da baca neke politi~ke teze, a {to to mo`e da dovede do novog egzodusa, ~ini mi se da se u Srbiji dosta opu{teno shvata. U Republici Srpskoj 95 odsto ljudi su Srbi. Oni su poku{avali s Republikom Srpskom da izgrade neku svoju etni~ku teritoriju i naravno da je bilo dosta zlo~ina. Dana{nja Republika Srpska je prije rata po popisu imala 53 odsto Srba, 47 odsto drugih naroda. Da bi se taj projekat sproveo, morali ste da raselite ovih 47 odsto i zato je u glavama ljudi to jo{ dr`ava. Nema politi~ara, nema ljudi koji obja{njavaju da to nije dr`ava i zbog toga je zavladao totalni raskol izme|u stvarnosti koja je potpuno razli~ita i politi~ara koji igraju neku cik-cak politiku. Oni su stvarno uspeli da temeljno uzdrmaju Bosnu i Hercegovinu s aspekta multietni~nosti i sada postoje tri pogleda na Dejton, tri pogleda na istoriju, tri mogu}a pogleda o svemu. Tako da, recimo u Kostolcu, to je dio Federacije, imate jedan

krov, a dvije {kole, pa s jedne strane ulaze djeca iz jednog naroda, s druge strane ulaze djeca iz drugog naroda. Napravljen je sistem hodnika da se oni ne mogu sresti i onda jedni u~e ovo, drugi u~e ne{to potpuno suprotno. I onda kad se nekad sretnu, djeca se pobiju. Dodik i srpski politi~ari su ~esto kroz uvijenu ili direktnu formu najavljivali da bi Srbi mogli da napuste bosanske institucije. Ako Srbi napuste institucije i ako va`i taj stari princip etnitetskog glasanja, onda je ta dr`ava paralisana. Bilo je sigurno sto najava da bi se to moglo desiti, pa oni ka`u - Ne povezujemo mi to s Kosovom, ali eto, ne bi bilo pravedno to na Kosovu, a onda iza|e neka produ`ena ruka u vidu etnonacionalisti~ke nevladine organizacije koja ka`e to {to politi~ar nije rekao, odnosno, da je to pitanje povezano. I kako je onda Laj~ak intervenisao? Rekao je - Dobro, ja vidim opasnost da vi parali{ete dr`avu i ja sam promenio poslovnik i sad ka`em da va`i etnitetsko glasanje, ali samo u varijanti kad vi prisustvujete zasjedanju parlamenta. Vi do|ite na sjednicu parlamenta i odbacite svaku njegovu odluku, ali ako vi ne do|ete na zasjedanje, parlament }e da funkcioni{e bez vas. I sad je to srpska elita iz Republike Srpske iskoristila kao povod da producira `estoku krizu. To je jako povezano s vremenom rje{avanja statusa Kosova i vi vidite sinhronizovane i koordinisane izjave od predstavnika politi~kih partija iz Srbije i predstavnika politi~kih partija iz Republike Srpske. Vidi se da je to u istom fonu i da je vrlo vjerojatno da su se oni to dogovorili. Ali ako pogledam iz Bosne i Hercegovine, pona{anje vlade Srbije ~ini mi se logi~nim. Dakle iz perspektive Ko{tunice, njemu je zgodno da ima krizu u drugoj dr`avi i da kad on pritisne crveno dugme, ta kriza bukne. On na taj na~in poku{ava da svijetu do~ara svoje argumente da }e Kosovo proizvjesti druge probleme. Ko{tuni~ino pore|enje Rezolucije 1244 i Dejtonskog mirovnog sporazuma ne va`i, jer 1244 ostavlja otvorena va`na pitanja, a Bosna i Hercegovina je s Dejtonom zakucana. Tamo pi{e da je Bosna i Hercegovina nepodjeljiva, da je to me|unarodno priznata dr`ava, da niko nema pravo nikakvog referenduma. To {to je opstala interna struktura Republike Srpske je pitanje koje treba da raspravimo mi iz Bosne i Hercegovine. Da li nam je bolje da pojednostavimo sistem ili da ostanu etniteti je pitanje koje }emo mi izme|u sebe da raspravimo. I pazite, kad Dodik u Banjaluci ka`e dvosmislenom re~enicom da je pitanje Kosova i Republike Srpske mogu}e povezati, onda to potvr-

Bojan Baji}

21.12.07.

120

di Ko{tunica i vrlo ~esto ~ujem i Tadi}a koji, makar kulturno, ka`e to isto. Vrlo ~esto on prizna Bosnu i Hercegovinu, ali vrlo ~esto napravi nevjerojatan gaf, kao kada je rekao da u Bosni i Hercegovini postoje dva etniteta, jedan je muslimansko-hrvatska federacija, a drugi je srpski etnitet. To nije ta~no, 2002. su se desile ustavne reforme, koje su prihvatili i Srbi, po kojima su Srbi, Hrvati i Bo{njaci konstitutivni narodi na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. I izmijenjena je ta~ka jedan Ustava Republike Srpske u kojoj je pisalo da je Republika Srpska dr`ava srpskog naroda, a sada pi{e da je Republika Srpska neodvojivi etnitet u okviru Bosne i Hercegovine koji konstitui{u ravnopravno Srbi, Hrvati i Bo{njaci. Nisam siguran da li Tadi} to ne zna ili onako nevje{to napravi gre{ku. Sve te izjave mi li~e na koordinisanu akciju. Bo{njaci su jedan od tri naroda Bosne i Hercegovine koji `ele da Bosna i Hercegovina opstane u sada{njim granicama. Oni se ne mogu zalagati za taj cilj ako na to ne privole i Srbe i Hrvate. I onda Bo{njaci zbog te neminovnosti moraju ~initi vi{e ustupaka i biti dosta tolerantni u odnosu na Srbe ili Hrvate. Ali sad iz nekih nacionalisti~kih bo{nja~kih partija, ~iji predstavnik je ovaj Haris Silajd`i}, nekada{nji ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, govore po istoj matrici kao Dodik, koji ka`e - Republika Srpska - da, Bosna i Hercegovina - jedva. I kad ga pitaju za koga navija, on ka`e - Naravno da navijam za Srbiju, a jedva ~ekam da Bosna izgubi, pa ako igraju Bosna i Engleska, ja }u navijati za Englesku. Za Bosnu navijam jedino ako igra protiv Turske, na{eg mrskog, vi{evjekovnog neprijatelja, ka`e Dodik. Tada vi{e volim da pobijedi Bosna. I Haris Silajd`i} ima nacionalisti~ku retoriku i zala`e se za princip jedan ~ovjek - jedan glas. To zvu~i kao demokratija, kao vrhunsko dostignu}e civilizacije, ali on to ipak zasniva na ~injenici da su Bo{njaci najmnogobrojniji. Da je Srba dva puta vi{e nego Bo{njaka, on se vjerojatno ne bi zalagao za to. Kad Haris Silajd`i} lansira te svoje otrovne strelice, one djeluju na fajterski mentalni sklop Milorada Dodika. Kad Miloradu Dodiku baci{ mamac, on se odmah primi. Silajd`i} ima ve}e {anse da pobedi iz prostog razloga {to Bo{njaci iz Bosne i Hercegovine nemaju rezervnu dr`avu. Oni ostaju da `ive u Bosni i Hercegovini i kad je dobra ekonomska situacija i kad je lo{a, i kad je dobra politi~ka klima i kad je nepovoljna, za razliku od Srba koji }e ostati da `ive u Bosni i Hercegovini samo ako je u Bosni dobro.

Razumijete? Rezervna dr`ava Srba iz Bosne je Srbija. I zato danas postoji tihi egzodus Srba iz Bosne koji se doseljavaju u Srbiju. Ipak u Sarajevu ima stvarno liberalnih politi~kih opcija, za razliku od Republike Srpske, u kojoj zasad vlada totalno jednoumlje. Bio bi vrhunski patriotski ~in Srbije da ka`e Srbima u Bosni - Vi va{a pitanja rje{avate u Sarajevu, ta~ka. Hrvati su imali isti ovaj problem, sjedili su na dvije stolice, i u Bosni i u Hrvatskoj, dok vlada Hrvatske nije vidjela da je interes Hrvatske da ide putem evropskih integracija i da mora da prizna Bosnu i Hercegovinu i onda je Mesi} poru~io Hrvatima u Bosni - Nemojte ovamo da se okre}ete, idite u Sarajevo i tamo rje{avajte svoje probleme. Na taj na~in su Hrvati iz Bosne bolje prihvatili Bosnu, jer je za njih stavljena rampa s Hrvatskom i ta~ka. I stvarno bi bio vrhunski patriotski ~in Srbije da ne podgrijava nekakve ideje o referendumima i o spajanjima sa Srbijom. Obi~na Srbija ne bi ni `eljela da se to desi, jer bi se onda milion Srba s periferije nekakve velike Srbije doselilo u Beograd. Moglo bi da se formira jedno naselje od milion stanovnika na livadama iza Bloka 45. Svi mi se tu naselimo i do vi|enja. Ne znam da li stanovnici Srbije znaju kako izgleda prostor Republike Srpske. To je jedna smije{na tvorevina. Kosovo ima neku cjelinu od 258 kilometara i mo`e{ da se vrti{ u tome. Republika Srpska je sastavljena od dvije cjeline koje su geografski razdvojene. Jedna je isto~ni dio koji grani~i sa Srbijom, gdje su op{tine poredane linearno jedna iznad druge. Nigdje u tom isto~nom dijelu nemate grupisanih {est op{tina, pa da cirkuli{ete u tom krugu, nego su sve jedna iznad druge. I onda imate grad Br~ko, koji je distrikt koji ne pripada ni Republici Srpskoj ni Federaciji. Tu je Republika Srpska presje~ena na isto~ni i zapadni dio. Zapadni dio je ta Banjalu~ka krajina i tu imamo malo ekonomske koncentracije. Blizu je Hrvatska, autoput i oni su vi{e orijentisani prema Evropi. Oni ne idu u Sarajevo, daleko im je, malo Banjalu~ana je ikad bilo u Sarajevu. Ako bi se pomo}u referenduma donijela ta odluka o nezavisnosti, za razliku od vremena s po~etka devedesetih godina, kad su s druge strane Save, u Hrvatskoj bile srpske autonomne oblasti Slavonija, Knin i tako dalje, sad tamo imate jaku dr`avu Hrvatsku, vrlo mo}nu za na{e uslove. Vjerujem da bi promptna reakcija hrvatske vlade bila da zatvori grani~ne prelaze s Republikom Srpskom. S donje strane ove Banjalu~ke krajine imate Federaciju.

Bojan Baji}

21.12.07.

122

Federacija zauzima 51 odsto teritorije Bosne i Hercegovine i to je integrisana teritorija. Vi mo`ete da odete s jednog njenog kraja na drugi, a da ne prolazite kroz Republiku Srpsku. Da biste iz isto~ne Republike Srpske pre{li u zapadnu, vi morate da pre|ete ili kroz Federaciju ili kroz to ni~ije Br~ko. Ako bi se i{lo putem nezavisnosti, Srbi bi morali nekim blic ratom da osvoje to Br~ko. Me|utim, za razliku od devedesetih godina, u Bosni su stacionirane me|unarodne snage i ja vjerujem da bi u roku od tri dana tu do{lo deset hiljada vojnika NATO-a, s milion tenkova, aviona, ~uda, tako da vojnim putem ne mo`e da se ostvari kontinuitet Republike Srpske u Br~kom. U toj varijanti vlada Federacije i vlada Republike Srpske morale bi da budu u konfliktu, vjerojatno bi se obustavila komunikacija ljudi izme|u dva etniteta, autobusi bi prestali da prelaze. U toj pat poziciji cijela ta Banjalu~ka krajina u kojoj ima sedamsto-osamsto hiljada Srba u stvari bi postala enklava. Imate Hrvatsku, dole Federaciju, Br~ko, {to zna~i da bi ve} za tri mjeseca neke namirnice morale da se dovoze {leperima. Imate isto~nu Republiku Srpsku koja nema nijedan centar. Moja op{tina, Rudo, ima 8.000 stanovnika, ona se grani~i s op{tinom Vi{egrad, koja ima 11.000, Fo~a ima 22.000, ^ajni~e ima 7.500, [ijakovi}i 11.000. To su potpuno smije{ne op{tine. I onda, {to bi se desilo? Jedina logi~na opcija je da se vi iz isto~ne Republike Srpske odselite u Srbiju. Svi imamo dvojna dr`avljanstva, to su nam dali i Dodik nam se hvalisao kad je u onom konzulatu dobio dr`avljanstvo Srbije. Ukoliko bi se Srbi odlu~ili na referendum, to bi bio totalni politi~ki debakl. Ja sam ~ak upozoravao javnost u Republici Srpskoj da ako oni krenu putem referenduma, mi bismo za dvije nedjelje imali ameri~kog generala koji bi preuzeo ingerencije narodne skup{tine, vlade i predsjednika Republike Srpske i sigurno bismo imali sli~an scenario kao Japan poslije Drugog svjetskog rata. Ili blefiraju, ili su totalni ludaci. Jedino me pla{i {to su ta~ne pri~e o raznim malverzacijama, da je nekom u interesu, zna{ - Hajde malo da pokrenem rat, revizije se nikad ne rade od prije rata. ^ini mi se da su oni mo`da u stanju to da naprave. Pogine hiljadu ljudi i onda se vrijeme ra~una od tog datuma. Mo`da je mogu}e da i to naprave. U varijanti statusa kvo, postoji mno{tvo nadle`nosti na nivou entiteta i nemate dr`avu koja mo`e da donese odluku koja va`i na cijeloj teritoriji Bosne i Hercegovine. To je nemogu}a misija, takva dr`ava

se ne mo`e integrisati u Evropsku uniju, jer dr`ava koja se integri{e u Evropsku uniju mora da garantuje da }e s aspekta ekolo{ke politike imati iste standarde u svim dijelovima dr`ave. A to sad dr`ava ne mo`e da garantuje, jer imate etnitetske vlade koje mogu potpuno razli~ito da urede te odredbe. Neodr`ivo je da Srbi govore - Ho}emo i Republiku Srpsku i Bosnu i Hercegovinu i ho}emo naravno evropske integracije. Zna~i, ho}u da pada ki{a, ne}u da ra{irim ki{obran, ljut sam {to sam pokisao i smatram da je bog nepravedan zato {to sam zaradio upalu plu}a - to je taj rezon. Ako Srbi ~uvaju Republiku Srpsku, a deklarativno ho}e u Evropsku uniju, de{ava}e se da }e za svako mogu}e usagla{avanje pravne regulative Bosne i Hercegovine Srbi morati da obja{njavaju za{to to ne}e da prihvate, kao {to su nekad obja{njavali za{to ne}e da prihvate paso{, za{to ne}e da uvedu jedinstvene tablice za automobile, za{to ne}e da reformi{u vojsku, za{to sad ne}e da reformi{u policiju. A na putu evropskih integracija bi}e jo{ 156.000 tema koje se moraju razrije{iti. U toj varijanti proces evropskih integracija }e biti usporen, a ve} se de{ava scenario da se Srbi iz Republike Srpske odseljavaju u Srbiju. Za zadnje dvije godine iz op{tine Rudo se jedan odsto stanovni{tva odselio u Vojvodinu. U Republici Srpskoj je negativan prirodni prira{taj, zna~i ima minus 2.500 stanovnika svake godine, a u Federaciji ima plus 1.500 stanovnika svake godine, i Srbi se iseljavaju. To }e na kraju dovesti do toga da deklarativno imate neke teritorije, a da nemate naroda i onda }e se desiti slu~aj Srba u Hrvatskoj ili slu~aj Srba na Kosovu. Vrlo ~esto se zaboravlja da se iz Sarajeva iselilo 150.000 Srba 1996. godine, posle rata. Mirovni sporazum je potpisan u novembru 1995, prestalo je pucanje i stvarno se do marta uop{te nije pucalo, ali u martu se pod presijom srpske politi~ke elite 150.000 Srba iz Sarajeva iselilo. Oni su se uglavnom naselili po isto~noj Republici Srpskoj ili po Srbiji. Sad su ve} skoro svi u Srbiji. U zadnje dvije godine petnaest mojih prijatelja se odselilo za Novi Sad i 70 odsto postoje}ih stanovnika moje regije planira i ma{ta da se odseli u Novi Sad. Ako se nastavi ova politika koju Srbija vodi, da nam daje ta dvojna dr`avljanstva, mi }emo se svi doseliti i time }e biti zavr{ena pri~a o srpskom interesu u Bosni i Hercegovini. Ima ~uveni policajac u op{tini Rudo, zove se Lon~o, pi{e kazne, poprili~na budala i kako god da se policija reformi{e, on }e uvijek do}i da ti pi{e kaznu i da te nervira. Ali nama je pitanje ~ija je polici-

Bojan Baji}

21.12.07.

124

ja predstavljeno kao sudbinsko pitanje `ivota i smrti i kao da smo propali na~isto ako se na{a policija reformi{e. Postoji i tre}a opcija za Srbe iz Bosne i Hercegovine, opcija potpune integracije u Bosnu i Hercegovinu pod parolom - Bosna i Hercegovina je i srpska dr`ava. Sad Srbi vode politiku koja {titi samo interese Srba na polovini teritorije Bosne i Hercegovine. Izvan te teritorije su ostali Sarajevo, Mostar, Drvar, Glamo~, Livno, kulturni `ivot, gra|evine, istorija Srba u Sarajevu. Postoje neke ~injenice na kojima bi Srbi trebalo da temelje svoje pravo da je ta dr`ava njihova. Opcija pune integracije u Bosnu i Hercegovinu sada ima slabu podr{ku kod Srba u Bosni, jer ljude koji zagovaraju tu opciju, kao i u Srbiji, satanizuju iz tog organizovanog kartela. U Republici Srpskoj je jo{ gore, jer su skoro iza{li iz tog rata. Ali nadam se da }e da proradi ta tre}a opcija, jer nam ina~e ne vidim spasa. Tu bi Srbija mogla da pru`i nevjerojatan podsticaj. Samo da dvije re~enice ka`u - Stav Narodne skup{tine Srbije i stav Vlade Srbije jeste da je Bosna i Hercegovina me|unarodno priznata dr`ava i poru~ujemo Srbima Borite se za svoja prava u Sarajevu. Eto, s te dvije re~enice bi rije{ili srpsko pitanje u Bosni. Srbi bi se otrijeznili za dva dana. Javnost u Republici Srpskoj negativno reaguje na ovu, kako vi to zovete ovdje u Srbiji, drugu Srbiju, jer mi u Republiku Srpsku uvozimo samo jednu politi~ku ideju, a to je ovo okupljeno oko Ko{tunice. To je ekipa tih knji`evnika, nau~nika, pravnika, mi uzimamo samo to. I kad ljudi u Republici Srpskoj ~uju emisiju Pe{~anik, oni se frapiraju - Kako je mogu}e, jesi l' ti potpuno siguran da je to Srbija? I onda se ljudi malo pokolebaju. I stvarno Pe{~anik djeluje osvje`avaju}e. ^uo sam za probleme koje ste imali u Aran|elovcu, ali kad bismo to tamo radili, imali bismo jednu mirnu promociju Pe{~anika, a devet promocija s kamenicama. Ali mene raduje da vi kroz ovo stvarate front, definisanu grupu ljudi koja to slu{a, podr`ava i definisanu grupu ljudi koji pri~aju te pri~e koje predstavljaju drugu vrstu politike. To jeste druga Srbija i, da ne pretjeram, za spas srpskog naroda u Bosni i Hercegovini bio bi potreban ovakav Pe{~anik, koji }e iz dana u dan da su`ava prostor za manipulacije.

Svetlana Vukovi}: U Beogradu je ovih dana bila Svetlana Slap{ak, profesorka antropologije iz Ljubljane. Ona `ivi u zemlji koja }e za desetak dana preuzeti predsedavanje u Evropskoj uniji. Slovenija je no}as u{la u {engensku zonu i ukinuti su grani~ni prelazi prema zemljama Evropske unije. Slovencima koji `ive u blizini malograni~nih prelaza s Hrvatskom podeljeni su klju~evi, tako da sami mogu da otvore Svetlana grani~ne rampe. Svetlana Slap{ak je malo omek{ala u demokratiji, pa Slap{ak se ~udi tome kako je posle prekidanja promocije na{e knjige u Aran|elovcu Velimir Ili} jo{ ministar. Svetlana Slap{ak: Za mene je pre svega ~udno {to niko u parlamentu nije zahtevao interpelaciju ministra Ili}a. Ipak je osnovni red da se ministar koji napravi takvu glupost interpelira. To se smatra higijenskim u parlamentarnom sistemu. A druga stvar je da se jako pla{im da ta policijska za{tita brzo mo`e da se preispita u parlamentu, u smislu - Pa ne mo`emo mi da dajemo tolike pare da se {titi {a~ica neprijatelja, umesto da ta ista policija {titi gra|ane od kriminalaca. To je najnaivniji oblik toga argumenta i valjda ne treba da ilustrujem koje bi bile njegove manje naivne varijante. I tre}a stvar koja me je jako pogodila jeste bed` i naziv tribine koja je odr`ana - Ne pla{im se. To je mantra koja se govori samome sebi u mraku kada se jako bojite. Ja bih dala neki drugi, malo agresivniji, eksternniji naziv - Dole strah, ili - Napolje strah, ili - Dosta straha, ili - Nemojte nas pla{iti - ne{to {to bi pokazalo onog drugog, a ne ovoga nesre}nika koji je ina~e izolovan, minimalizovan, minorizovan i koji jo{ ka`e - Ne pla{im se, a zubi mu cvoko}u. To nije dobra politika. ^etvrta klju~na stvar na sasvim drugoj liniji politi~koga doga|anja je to {to bi trebalo da, u smislu kona~nog dostizanja katarze, bez koje ne mo`e da se ide dalje, neka partija koliko-toliko razumnoga opredeljenja izabere svoga seniora, jako uglednoga ~lana ~ija se re~ slu{a, koji je na dobrom glasu i koji se sprema da svede svoje ra~une i to na dobar na~in, i da ta osoba funkcioni{e kao `rtveni jarac, koji }e se isprsiti pred ovom javno{}u i re}i - Dosta vi{e te blama`e s Kosovom, dosta nerealnih o~ekivanja, dosta pumpanja stvari koja ne postoji, koja je davno otpala. Onog trenutka kada smo s vojskom napali Kosovo, za boga miloga, deo svoje svete teritorije, nije nas bilo briga za manastire, nego nas je bilo briga da o~istimo onoga drugoga, da

21.12.07.

126

dealbanizujemo Kosovo i sli~ne gluposti koje su se tada govorile. Dakle, ako to neko ne uradi, ako se neko ne pojavi u javnosti i ne obrne javni diskurs, ja mislim da je stvar potpuno izgubljena. Niko se ne usu|uje da to uradi, odnosno, ne usu|uju se oni koji se cene u takvoj javnosti kakva postoji. Neko ko ima te`inu bi morao da rizikuje i da postane svetac demokratije i da to izvede. Svetac ili svetica, kako god. Izvinite {to pominjem imena, ali Dragoljub Mi}unovi} je takva figura. Rat je deo demokratije. Atinska demokratija je `ivela od ratova, gra|anin je bio ratnik i to se podrazumevalo. Sokrat je bio jako dobar vojnik, napravio je nekoliko juna~kih podviga i zato je i bio tako dobar gra|anin. Oni su ga razumeli kao nekoga ko je ispunio sve svoje gra|anske du`nosti. Sre}om ili nesre}om, mi nismo u petom veku pre na{e ere, pa je mo`da situacija druga~ija, ali je kultura mira neobi~no mlada i krhka. To je ne{to {to u Evropi i zapadnom svetu u organizovanom obliku nastaje tek pred Prvi svetski rat. Tek tada su se ljudi setili da je rat jako, jako lo{ i da bi instituciju rata kao jedan od organa parlamentarne demokratije, monarhije, vladanja uop{te, trebalo ukinuti. Toj krhkoj kulturi mira potrebno je jako mnogo pomo}i. I kada vam ka`u da ste dosadni s ponavljanjem, odgovorite Da, dosadni smo s ponavljanjem - i opet sve ponovite. Dr`ava mora da pla}a da bi izbegla rat, mora da pla}a obrazovanje, mora da pla}a kulturu, mora da pla}a nezavisne institucije koje proizvode re~i protiv rata i slike protiv rata i u~enja protiv rata, tekstove protiv rata, li~nosti protiv rata. Bez toga se jednostavno ne mo`e. Srbija na tom planu dvadeset i ne{to godina nije uradila ni{ta. Nijedna vlada nije ulagala u to i, jako mi je `ao, ali sada su nastupile posledice koje su zastra{uju}e, ali ta~no to su posledice te potpune neaktivnosti i odbijanja da se ne{to uradi na vaspitavanju za mir. Tako da je sasvim prirodno da je nova situacija rat na horizontu i svi veoma dobro ose}aju koliko je mogu}nost rata `ivahna i prisutna. Svi znaju da ve} dvadeset godina imamo rat skoro svake godine. Mi se bavimo sezonskim ratovima, ba{ kao u antici, kada se govorilo - Ho}emo li ovog prole}a da napadnemo? I to zna~e svi ovi datumi - 10. decembar, pa 19. decembar, pa majski hajdu~ki sastanak, pa eto nas ponovo do jeseni. Kada pogledate kako su se vodili jugoslovenski ratovi, vidite da su se zaista vodili po kalendarskim kampanjama.

Pro{lost niko ne poznaje, jer se svi mnogo trude da je zaborave. Vlade neguju zaborav kao osnovni oblik komunikacije. I naravno da }e se onda ponavljati pretnja ratom i to sve ~e{}e, jer takozvana demokratska vlast nije u stanju da re{i probleme i onda ih, putem svojih vernih prenosilaca, medija, koji su za to dobro pla}eni, usmerava u nesre}ni, ni~im pla}eni narod.

Svetlana Vukovi}: Mislite da postoji mogu}nost da se ne{to u tom smislu desi? Svetlana Slap{ak: Ne, sem ako opet ne pritisne neko sa strane, po{to u ovom trenutku zvani~na Srbija ima jaku podr{ku jedne druge savr{eno neodgovorne vlade, a to je ruska, pa se mo`e desiti sva{ta. Ne znam. Svetlana Vukovi}: Gde vidite Ko{tuni~in kraj? Svetlana Slap{ak: Ja sam mislila da je on besmrtan. Ne, ozbiljno, mislim da }e istoriografija imati lep posao s Ko{tunicom. Istori~ara koji nije do`iveo Ko{tunicu ~eka prekrasan materijal sa svih strana. Ima veoma mnogo ambivalentnih situacija, mnogo govora, mnogo re~i. To je ~isto u`ivanje, za razliku od Milo{evi}a koji }e biti te`ak zalogaj, jer je za sobom ostavio relativno malo govora i tekstova. U mnogim slu~ajevima kod njega je jako te{ko videti transfer mo}i, sem kada je re~ o njegovoj porodici, ali to nije najva`nija tema. Tako da, {to se toga ti~e, mislim da }e Ko{tunica biti prava krem{nita za istori~are. Svetlana Vukovi}: On je rekao da }e svoju kona~nu odluku dati posle 21. decembra. Prvo ima govor u Ujedinjenim nacijama, a onda sednicu svog ~uvenog glavnog odbora. Svetlana Slap{ak: Neka se trese Tadi} do dvadeset prvog. To su mogu}nosti koje Ko{tunici pru`a mesto premijera, ~ovek samo koristi ono {to mo`e. U vezi s tim predsedni~kim izborima nemam neko definisano ose}anje, ali mislim da }e s minimalnom razlikom ipak uspeti da pobedi Tadi} i da }e to biti neki kontinuitet koji omogu}ava razvoj iste situacije.

Svetlana Slap{ak

21.12.07.

128

Moram priznati da se nisam bavila Tadi}em, koji me je na po~etku predsedni~ke karijere impresionirao svojim uvodnim govorom. To je bio lep govor, pun zna~enja, ne mnogo velikih obe}anja, ali s mnogo potvrda da }e slediti neki program koji ima smisla. Posle toga se, naravno, desilo mnogo stvari, ali mislim da je za njega krajnji trenutak da preuzme realniji status. Ukoliko se pojavi onaj svetac o kojem sam govorila, Tadi} bi bio idealan za izvo|enje programa koji je svetac postavio: razumno i pametno re{avanje kosovskog razdvajanja. Pojava sveca je zavera, a zna se kako se one prave. Ovde nije re~ ni o kakvom nasilnom ~inu, dakle, svima je savest ~ista. Takva stvar mo`e da se izvede ukoliko se minimalno komunicira izme|u centara koji proizvode koliko-toliko razumne izjave. Uverena sam da to mo`e da pro|e. Mnogo mi se svi|a ta ideja, zato {to mislim da na taj na~in mo`e da se probije ta potpuno neverovatna barijera od blata i u`asa koja se podi`e kada se pomene Kosovo. Sem retkih ljudi u retkim malim }elijama gde se mo`e govoriti - na govore}im mestima, kako sam ih jednom nazvala, niko vi{e ne mo`e da govori o Kosovu necenzurisano. Kao {to rekosmo, izabere se `rtveni jarac, svetac-svetica, koji tu stvar prvi put jasno ka`e i istoga trenutka nastupa ogromna potpora koalicionih grupa, saveznika, onih koji u tome vide budu}nost, takozvanih jo{ postoje}ih nezavisnih medija, svih }elija slobodnoga govora koji zajedni~ki nastupe i podupru akciju. Ta stvar ne mo`e da propadne. Ako imate jedan kanal na jednom mediju, stvar se ra{iri po rakastim kanalima na sve strane, kao pau~ina, kru`no. Ta stvar jednostavno mora da ima nekog odjeka, ukoliko je neko spreman da zaista rizikuje neobi~no mnogo.

Svetlana Vukovi}: A ko bi to mogao biti, osim Mi}unovi}a? Svetlana Slap{ak: To je bio samo primer ~oveka koji ima veliki ugled, pro{lost bez mrlja, koji je i u mladosti govorio stvari koje su tada imale smisla, neko ko se celoga svoga `ivota trudio da slu`i kolektivu i to u demokratskoj tradiciji, s obzirom na ljudska prava. Preferiram svece, jer sveticu bi odmah kamenovali. To zaista mora da bude neko potpuno neo~ekivan, da bi ta stvar imala efekta.

Svetlana Vukovi}: Zna~i, u rano prole}e kosovska vlada jednostrano proglasi nezavisnost Kosova i onda {ta? Svetlana Slap{ak: Odmah mo`ete da zamislite paravojne jedinice koje su ve} spremne oko Kosova. Zna se njihov broj, znaju se njihova imena, znaju se njihovi centri. U tom smislu, pravna dr`ava bi morala da ih spre~i. Svetlana Ukoliko se ne pojavi svetac, pravna dr`ava mora da iskoristi svoje Slap{ak mehanizme da spre~i ispad onoga {to nije deo pravne dr`ave. To bi bio neki korak koji bi se morao o~ekivati, to je prva stvar. Zna~i, `andarmerija ili policija jednostavno zabrani, spre~i napad tih jedinica na Kosovo. Sve drugo bi bilo nastavak prakse sramo}enja Srbije, koju ovde tako lepo svi gutaju. Svetlana Vukovi}: Iz Pri{tine su poru~ili - Ako ih ne spre~ite vi, mi }emo ih spre~iti. Svetlana Slap{ak: Ja se zaista nadam da ovaj parlament nije Milo{evi}ev parlament i da Tadi} ipak ima toliko razuma da napravi sve {to je mogu}e da se spre~i bilo kakva intervencija spolja, odnosno unutar Kosova. To je rat paranoika. Rat }e izazvati paranoici, vodi}e ga paranoici, a naravno, samo oni koji }e ginuti ne}e biti paranoici, to je uvek problem onih koji ginu. Bilo bi odli~no da se putem medija promeni psiholo{ka situacija, to je jedini na~in da se mirnim putem iza|e iz toga i da se ka`e - Zaboga, otka~ite ve} jednom, otpi{ite Kosovo, jer ste na njemu izveli sve {to je bilo potrebno da se na Kosovu stvori ovakva situacija kakva je sada. Pustite da ljudska prava i za{titu srpske manjine na Kosovu disciplinuju druge dr`ave. Ta srpska manjina je proizvod delovanja Srbije u zadnjih dvadeset i ne{to godina, ta manjina nije samu sebe proizvela, ta manjina je ostatak onoga {to je Srbija ~inila na Kosovu. Svetlana Vukovi}: Za{to je srpskoj javnosti tako te{ko da to shvati? Svetlana Slap{ak: Zato {to je la` uobi~ajeni na~in komunikacije ve} dvadeset godina, zato {to se o Kosovu la`e od 1981. godine neprestano, zato {to se istovremeno, uz laganje o Kosovu, dopu{ta neprijateljstvo izme|u

21.12.07.

130

etni~kih celina na Kosovu. Drugo, poni`avanje Albanaca je trajalo jako dugo, tre}e, aparthejd protiv Albanaca je trajao jako dugo, a svaki Srbin se pravio blesav i nije ga prime}ivao, sem veoma retkih svedoka, kao {to je Svetlana \or|evi}, koju je ova kultura uspe{no isterala i u~inila anonimnom. Dakle, odgovoran je istovremeno dr`avni aparat i kultura koja nije htela da govori o Kosovu, koja nije htela da se usprotivi. Koliko je ljudi ovde uop{te pisalo pozitivno o Kosovu, ko se ikada trudio da razume {ta se tamo de{ava? Ne, stvar je analizirana jedino kao unutarnji problem Srbije, to nikada nismo bili mi na Kosovu, ne, nikako mi na Kosovu. Ko je propagirao prestanak u~enja albanskog jezika, koji bi danas bio izuzetno koristan za mnogo ljudi? Ne, samo je biv{a Jugoslavija mu~ila narode time {to ih je terala da u~e jezike onih drugih s kojima su zajedno `iveli. Sasvim stra{no, zaista, fuj, kako se usudila ta stara Jugoslavija. Krajem osamdesetih sam do`ivela da su mi se univerzitetski profesori i asistenti hvalili time {to ne}e da u~e albanski, ne pada im na pamet, govorili su - Odakle ikome ideja da mi u~imo albanski? ^ujte, jedino se Ju`na Afrika mo`e porediti sa Srbijom, ali ako su oni uspeli da za deset godina nau~e da su stvari bile pogre{ne, da je postojao neko kojem su zaista uskra}ivana prava - nau~i}emo i mi. Ali to se u~i. Dr`ava pla}a medije da ljude u~e kako se pona{a, dr`ava pla}a medije da ljude nau~e nedavnoj istoriji. Intervjui `rtava, zatvorskih `rtava, intervjui sa `rtvama nasilja, u kojima se govori o tome kako je to izgledalo. Ljudima to ostane u se}anju, naro~ito ako takve stvari pu{tate u udarnim terminima. Time se bavi, oprostite, dr`avna televizija.

Svetlana Vukovi}: Ovde se stiglo dotle da u ud`benicima za osmi razred pi{e - Onda je Srbija izgubila Drugi svetski rat, i misli se na Dra`inu vojsku. Mi smo se prebacili na gubitni~ku stranu. Svetlana Slap{ak: Za{to da ne? Polovina takozvanih novih evropskih dr`ava isto tako gaji negativnu viziju o svojim pokretima otpora, koji dodu{e nisu bili tako izraziti kao na Balkanu. Sve se ra~una od 1945, kada su komunisti po~inili zlo~ine, kao da pre toga zlo~ina nije bilo, kao da su ona fina ukrajinska ili latvijska gospoda, koja su slala Jevreje u logore i tamo ih sama efikasno ubijala, bila `rtve komunizma. To imate i u Sloveniji, cela stvar se obr}e na glavu, uporno se tra`e grobovi,

pokopane `rtve, koje su sasvim sigurno ubijene od maja 1945, a nikako ne pre toga. Imate kulturnjake koji bez prestanka ma{u femurima na televiziji. Svakog dana gledate lobanje. Nedavno su u mojoj ulici otkriveni - Ah kosturi, pobili su ih 1945. Tu je bila crkva, verovatno su to grobovi iz osamnaestog veka, ali bez forenzi~ke analize i analize DNK odmah znamo da su to napravili zli partizani. Oni koji su slu`ili okupatoru, Nemcima, Italijanima bili su razumni ljudi koji su {titili narod, za razliku od partizana koji su ga vodili u propast. To ludilo preobrtanja istorije Drugog svetskog rata je za Evropu neobi~no opasno i nisam sigurna da su evropske institucije dovoljno pripremljene za takvu stvar. Za sada iz Evrope ne vidim neku pametnu reakciju. I tako polovina Evrope danas revidira Drugi svetski rat, {to je zaista katastrofalno i {to direktno, neposredno vodi u Tre}i svetski rat, da se ne zavaravamo. Svaki zaborav se pla}a novim ratom. Po{to su Crnogorci priznati kao rasno jednaki Srbima, ta stvar je pro{la prili~no groteskno, ali relativno mirno, a u ovom slu~aju nema {anse, jer kroz celokupni na~in mi{ljenja probija ~isti rasizam, kroz izraze, kroz javni diskurs. I onda, naravno, u tome rasizmu nema druge nego pona{ati se prema ni`em onako kako su se pona{ali u Ju`noj Africi. Ovo je faza u Srbiji u kojoj nema mogu}nosti da neko razume Albance kao jednake. Oprostite, opet to moram da ka`em, koliko ima Srba intelektualaca koji pate zbog toga {to podr`avaju Albance? Koliko je Srba pisaca oti{lo u emigraciju zato {to su hteli da pi{u o patnjama Albanaca? Bilo ih je na stotine u Ju`noj Africi, na kraju su ti ljudi stvarno gubili i glave i poslove i karijere i porodice zato {to su se zalagali za onoga drugoga, za njegova prava. Gde to imate u Srbiji? Sem Svetlane \or|evi}, koja je ta osoba? Ko je taj pisac, ko je ta javna li~nost koja se usudila da takvo ne{to uradi? To je zastra{uju}e, to je zaista kultura nacionalnog bezumlja.

Svetlana Vukovi}: Mislite li da je to izle~ivo? Svetlana Slap{ak: Ne, nije izle~ivo, izgubljeno je vreme, `ao mi je, to je trebalo raditi ranije. Peticiju u korist Albanaca 1981. potpisalo je sto i ne{to ljudi u Beogradu. Tada se to jo{ moglo, jer je jo{ bilo ljudi kojima je bilo svejedno ko je kojeg roda, rase ili etni~ke pripadnosti. Bilo je va`no da li

Svetlana Slap{ak

21.12.07.

132

neko pati u zajedni~koj zemlji. To je bila logika takozvanih disidentskih grupa. Posle toga je ostalo veoma malo pojedinaca, koji su 1989. izdali zbornik Kosovski ~vor - dre{iti ili se}i, koji je uredio Neboj{a Popov. Istu tu grupu imamo i danas, ona isto govori, ali ona nema pristup takozvanoj velikoj javnosti. Ti ljudi nisu priznati kao suigra~ i sve vreme su nepriznati. I nijedna vlada, ~ak ni Tadi}eva, nije poku{ala da ispita potencijal tih ljudi koji su jo{ aktivni, koji se ne boje.

Svetlana Vukovi}: Ka`ite mi kako je u Sloveniji? Svetlana Slap{ak: Grozno, hvala na pitanju. Nedavno sam bila `rtva cenzure, jedan ~lanak mi je morao biti skra}en, jer je bilo opasno za ~asopis da se kritikuje osoba koja ~ak nije pomenuta imenom nego samo titulom. Vlada pravi neverovatne poteze, de{ava se revalorizacija Drugog svetskog rata. Ova politi~ka opcija ne mo`e da dobije naredne izbore. Koliko }emo onda biti usre}eni levom opcijom, veliko je pitanje. U svakom slu~aju, u Sloveniji ne vlada situacija koju bi ~ovek ne`no voleo i preporu~ivao kao model. Proslava Dana ljudskih prava se bavila isklju~ivo `rtvama partizanskog re`ima. Jedina pomenuta ljudska prava bila su prava `rtava komunista, ni re~i o savremenim ljudskim pravima, ni{ta o Romima, ni{ta o izbrisanima, ni{ta o poku{ajima su`avanja ljudskih prava radnika i sirotinje. ^ujte, naravno da te stvari treba priznati, otvoriti potpuno sve dosjee, istra`ivati i kona~no pokazati - Da, sasvim sigurno je bilo terora. Ali to ne zna~i da je Drugi svetski rat bio pogre{an rat, da je fa{izam bio pogre{na meta, da je trebalo da svi lepo poljubimo nema~ku ~izmu, gledamo kako kokaju {est miliona po logorima i da to prihvatimo, jer je to racionalna varijanta. Jezik koji slovena~ka desnica koristi ljude starije od ~etrdeset godina navodi na grohotan smeh. To je pateti~ni, najgori oblik pionirske priredbe. Letos je otvorena izlo`ba koja se zvala, sada se ~vrsto dr`ite za stolicu, Ujedinjeni u pobedi. Bila je posve}ena osamosvojenju. Naru~eni su portreti velikih slovena~kih zaslu`nih ljudi kao {to je Jo`e Pu~nik, pa portreti nisu odgovarali, pa su onda pravljeni novi, pa je data izjava kako umetnost koja se ti~e spomenika mora biti realisti~na i takve stvari. Mi smo u 2007. godini i umetnost se vi{e ne

mo`e imenovati socrealisti~kom, ali mo`da mo`emo da je nazovemo fa{realizmom. U Sloveniji imate komentatore, nekakvu elitu koja ipak dovoljno jasno daje svoje mi{ljenje, tako da se svi nadamo da }e izbori ipak imati neki drugi rezultat, s kojim }emo onda morati da se borimo u budu}nosti, ko pre`ivi. [to se ulaska u NATO ti~e, ja sam i u Sloveniji bila stra{no razo~arana {to je ta stvar pro{la. Stavljena je na glasanje tokom referenduma koji je istovremeno bio i pitanje o ulasku u Evropu i neki ljudi su automatski glasali i za jedno i za drugo, ali jo{ je bilo mnogo vi{e onih koji su glasali samo za Evropu. Ta stvar s NATO-om nije prijatna i lagodna i razumem da ovda{nja atmosfera nije tome naklonjena. Mada, neki od najlu|ih nacionalista ovde su za NATO. Ali {to se ti~e Evrope, paradoksalno, ja mislim da je Ko{tunica u ne~emu u pravu i sada }ete ~uti kako govorim ne{to neobi~no. Srbija }e svakako u}i u Evropu zbog strate{kog zna~aja i ona apsolutno ne treba, ne samo da ne{to uradi, nego jo{ mo`e i da se zafrkava s tim. Ulazak Bugarske i Rumunije je bio te`ak politi~ki skandal za Evropsku zajednicu, zato {to ni Bugarska, ni Rumunija nisu ostvarile neke od uslova koje su uveliko ostvarile i Hrvatska i Bosna i Srbija. Mislim da jednostavno nije fer da se rade takve stvari, ali se rade sasvim sigurno zbog interesa koji su delom interesi kapitala, a delom strate{ki interesi. E u tom smislu, Srbija nema zbog ~ega da brine, naravno da }e u}i u Evropu, jer nema mogu}nosti da ne u|e. Zato je meni pitanje evropske orijentacije ovde u Srbiji dosta mlaka stvar. Bitan je rad s evropskim institucijama, koji je otvoren za Srbiju, bitan je uticaj u Evropi koji je otvoren za Srbiju. Putevi su ve} otvoreni, sfera uticaja je tu. Srbija bi mogla da iskoristi neo~ekivano mnogo, jer i evropske pare su na kraju krajeva otvorene za Srbiju, a to je ipak najva`nije. Tako se dobija Evropa, ta Evropa ima smisla, Evropa na koju se mo`e{ pozvati zbog kr{enja ljudskih prava, Evropa ~ije institucije rade u korist gra|ana, koji im se mogu okrenuti ako im se desi neka u`asna nepravda, institucije koje mogu pla}ati projekte koje ova dr`ava ne}e da pla}a. Ima hiljadu mogu}nosti, kapilarna povezanost s Evropom je uveliko tu i samo je treba iskoristiti. Evropsko opredeljenje je jedino mogu}e, naro~ito kada vidimo kakvu politiku danas vode ponovo formirane dve svetske sile. Jedino je Evropa neko re{enje, ali ona je ve} tu, iskoristite je. Ali opredeljivan-

Svetlana Slap{ak

21.12.07.

134

je za Evropu na visokom politi~kom nivou zapravo je potpuno neva`no.

Svetlana Vukovi}: ^ak i ako se ka`e - ne? Svetlana Slap{ak: Oh, ~ak i ako se ka`e - ne. Svetlana Vukovi}: Mirjana Mio~inovi} retko govori u javnosti od 1991. godine, kada je u znak protesta zbog rata dala otkaz na mesto profesora teatrologije na Fakultetu dramskih umetnosti. Devedesetih godina je govorila na sesijama Beogradskog kruga, '97. je objavljena zbirka njenih anga`ovanih tekstova Nemo} o~iglednog. Poslednjih godina posvetila se zaostav{tini Danila Ki{a, svog `ivotnog saputnika. Posle sedam godina neuspelih poku{aja, ove nedelje smo imale sre}e i Mirjana Mio~inovi} je pristala da govori za Pe{~anik. Ne}u da se radujem unapred, ali poslednji put je govorila za nas pred pad Milo{evi}a. Mirjana Mio~inovi}: Rekla sam vi{e puta ustru~avaju}i se da govorim u emisiji Pe{~anik, iako ste me vi{e puta zvali, da mi se ~ini kako za razumevanje dru{tva u kojem `ivimo nije vi{e dovoljna normalna ljudska pamet, kojom i dalje mislim da raspola`em. Ovo se dru{tvo u prvi mah ~ini jako jednostavnim i svodivim na op{te odlike neorganizovanih, tranzicionih dru{tava, koja vode ljudi nesposobni da re{e jedan jedini slo`eni problem. Me|utim, to bi bilo vrlo jednostavno i prozreti i otkloniti, kada bismo mi bili samo tipi~no tranziciono dru{tvo. Mi to iz vi{e razloga, kao {to znamo, nismo. Mi smo posleratno dru{tvo, mi smo okru`eni ubicama i ljudima koji su se koristili ratom da bi plja~kali. U normalnim dru{tvima, a ona su po definiciji i demokratska, investira se u gra|ansku normalnost, ta dru{tva nastoje da njihovo gra|anstvo bude normalno. Nesposobni ljudi na vlasti i kriza u koju dru{tvo upada zbog te nesposobnosti uo~avaju se, a vinovnici ka`njavaju bez odlaganja. Padaju vlade, vlast se gubi nepovratno. Popravni ispit je vrlo redak i mo`e se dogoditi samo ako je u pitanju

normalna partija koja je zapala u krizu, recimo francuski socijalisti. Onda imate pravo da popravite svoj pogled na stvari. Mi na`alost ne `ivimo u demokratskom dru{tvu i iluzija o tome da smo mi demokratsko dru{tvo kona~no treba da se otkloni. Mi smo neslobodno dru{tvo, u kojem se neorganizovanost, stvarno uru{avanje svih vitalnih institucija i nesposobnost i amoralnost ljudi na vlasti prikrivaju vrlo perfidnim sredstvima. Ti se na~ini mogu prozreti i te se njihove strategije mogu otkriti samo ako raspola`ete vrlo specifi~nim znanjima. Morate poznavati pravo da biste otkrili koliko su se ogre{ili o zakon, morate biti ekonomist da biste shvatili ne samo njihove ekonomske proma{aje, no njihove kriminalne radnje vezane za tu oblast. Morate biti istori~ar da biste shvatili do koje mere falsifikuju istorijske ~injenice u dnevnopoliti~ke svrhe, morate biti sociolog da biste odredili tipologiju dru{tva u kome `ivimo. I na kraju, morate biti psiholog da biste uo~ili svu devijantnost ljudi u ~ijim je rukama na{a sloboda. Ukupno{}u svih tih znanja nijedan pojedinac ne raspola`e, ali svako mora imati pravo da mu se ~injenice do kojih dolaze ljudi koji raspola`u znanjem predstave i saop{te. Problem je u tome {to je nama upravo ta ~injeni~na istina nedostupna, jer je politi~ka strategija s kojom smo danas suo~eni usredsre|ena na to da se ona prikrije. Gola la` je obi~no poslednje sredstvo kojem se pribegava i njeno je plasiranje ~esto pra}eno prisilom, koja bi se mogla svesti na slede}u re~enicu - Vi }ete verovati u ono {to mi ka`emo ili }ete se praviti da verujete u to {to ka`emo, pa }ete }utati, ina~e }ete imati ozbiljnih posledica. Me|utim, ovo je poslednji korak. Postoje mnogo sofisticiraniji i mnogo slo`eniji na~ini prigu{ivanja i zamagljivanja istine i meni se oni uvek ~ine mnogo perfidnijim, jer su smi{ljeni upravo tako da pripreme teren za lagodno plasiranje te gole la`i. Ja bih sada, ako dopu{tate, pomenula samo neke od na~ina koji se koriste. Jedini njihov cilj je da ote`aju, pa i da onemogu}e pojedincu pristup stanju lucidnosti i refleksivnosti, kako ka`e Kastorijadis. Dakle, da nam na neki na~in pomute razum. U tom pobrojavanju ja bih krenula od slede}eg - mi za sada nemamo ba{ otvoreno spre~avanje slobodnoga govora, mada slu~aj s Pe{~anikom i promocijom o tome svedo~i, ve} se susre}emo sa slede}im stvarima: oko jednog slobodno iskazanog mi{ljenja koje ne odgovara vlastima i

Mirjana Mio~inovi}

21.12.07.

136

koje je ve}, kao {to znamo, svedeno samo na nekoliko medijskih enklava, vi ste u srcu toga, vi ste osnovna instanca i institucija koja otvara prostor toj nedvosmislenoj istini - dakle, oko toga se stvara ne{to poput {uma na telefonskim vezama, kojima se namerno ote`ava pristup ~injeni~noj istini, nespornoj istini, istini koju ne mo`ete relativizovati. Iz tog razloga svakodnevno se pokre}u poneke dnevne ili nedeljne novine, otvaraju se nove TV i radio-stanice. Zatim se sni`ava cena pojedinih novina i svodi na tih bezna~ajnih, zanemarljivih deset dinara i njome se privla~i ~italac onako kao {to se bofl roba prodaje sirotinji. Te novine postaju jedini izvor informacija kojima se veruje, a da zapravo te informacije vrlo ~esto ve} sutradan bivaju demantovane. I po{to smo mi naviknuti da ne tragamo za istinom, svaki slu{alac ili ~italac tih novina istovremeno i slu{a i ~ita i gotovo istog ~asa zaboravlja, jer sve to slu`i samo stvaranju toga {uma koji bi spre~io pristup stvarnoj istini. Drugi na~in na koji se spre~ava pristup istini jako je opasan. To je relativizacija, ta~nije izjedna~avanje pojava koje su na suprotnim polovima vrednosne skale, u prvom redu one moralne. Niveliranje razlika me|u pojavama, izjedna~avanje prava na javnu re~ antifa{isti~kih i fa{isti~kih grupa, tolerisanje, pa ~ak i podsticanje pokreta ~iji se programi temelje na netoleranciji, sve su to na~ini da ~ovek izgubi kompas i da u strogo moralnom smislu prestane da pravi razliku izme|u dobra i zla. I ta opasna igra u koju se vlast upu{ta stvarno bez ikakvih skrupula ve} ima posledice. Mi smo postali ravnodu{ni do otupelosti, agresivni do iracionalnosti. Mi postajemo moralno neosetljiva bi}a i zato da ne bismo zapazili tu tu|u nemoralnost. Mi vi{e ne mo`emo da registrujemo do koje su mere oni nemoralni. U nama se uru{ilo ne{to {to bi trebalo da nam omogu}i da shvatimo nedoli~ne postupke. I to uni{tavanje moralne i racionalne supstance ~itavog naroda po meni kvalifikuje ovu vlast i ovu vladu u celini za naziv zlo~ina~kog udru`ivanja. Tako da, kad je LDP takvima proglasio samo izvestan broj ministara, ja sam pomislila da gre{e, jer zapravo celu vladu, ceo na~in vladanja treba imenovati kao zlo~ina~ko udru`ivanje. Pomenula bih jo{ jedan na~in kojim se spre~ava normalno rasu|ivanje, a to je plasiranje s jedne strane pri~e o neprijateljima, ali mene u ovom ~asu mnogo vi{e zanima plasiranje pri~e o na{im prijateljima, pre svega o onom klju~nom, o Rusiji. I mene u tim dr`avnim konfab-

ulacijama uop{te ne zanima njihov politi~ki ishod, jer ne verujem Rusima. Ja im ne verujem onako kako Trojanci nije trebalo da veruju Grcima kad su im davali poklone. Mene pora`ava njihov u~inak na svest na{ih ljudi. Preko toga vidite koja su zapravo na{a preovla|uju}a politi~ka mi{ljenja i politi~ki ideali, kako mi zami{ljamo uspe{nog politi~ara i u ~emu vidimo snagu dr`ave. Preko Putina mi stvaramo konsenzus s najproblemati~nijim idealima. U ovoj zemlji izgleda vi{e niko ne zna {ta je to KGB i kakvi ljudi tu rade i {ta oni rade. Mi notornog KGB-ovca koji je uni{tio prve proplamsaje demokratije u zemlji koja u svojoj istoriji nije znala ni za {ta drugo do za razne verzije ropstva - progla{avamo svojim spasiteljem. Mi njegovu aroganciju policajca, koji bez zazora gu{i slobodu i nemilice uni{tava neistomi{ljenike tuma~imo kao dokaz vladarske snage. Mi njegovu ucenjiva~ku politiku smatramo ve{tinom vladanja. Ovo pervertirano rasu|ivanje tako|e dugujemo i ljudima koji upravljaju svetom. Danas vidim u novinama da je Tajm Putina proglasio li~no{}u godine. To mi potpuno li~i na ono kad su devedesetih godina Milo{evi}a proglasili garantom mira i stabilnosti. To je jedna od onih lukavih politi~kih taktika kojima poku{avate da svog protivnika, da ne ka`em neprijatelja, na neki na~in potkupite. To je neverovatno, to je opasna igra kojom se Zapad bavi i to je igra koja uni{tava svaku nadu opozicije u toj zemlji, kao {to su deset godina istom vrstom taktike uni{tavali svaku nadu i svaku perspektivu opozicije i u na{oj zemlji. Htela bih da ka`em i nekoliko re~i o tim ~injeni~nim istinama koje se odnose na Kosovo, onako kako ih ja vidim, u {iroj i du`oj istorijskoj perspektivi. Dakle, mi smo, bar dokle se`e moje se}anje, a se`e ~itavih {ezdeset godina unazad, od posle Drugog svetskog rata, imali odnos prema Albancima kao prema ljudima drugog reda, namenjivali smo im poslove koje sami nismo hteli da obavljamo, a potom smo ih zbog toga prezirali. Mi smo na prostoru gde su `iveli u nadmo}noj ve}ini vladali po na~elima aparthejda, mi smo na ra|anje njihove samosvesti reagovali bahato, kao uvre|eni gospodari ~ije sluge pomi{ljaju na emancipaciju. Mi smo 1999. poku{ali da izvedemo ono {to bi se nazvalo kona~nim re{enjem albanskog pitanja, po principu i sredstvima kaznenih ekspedicija, masovnim likvidacijama, spaljivanjem ~itavih naselja, plja~kanjem, proterivanjem polovine

Mirjana Mio~inovi}

21.12.07.

138

stanovni{tva, oduzimanjem isprava, u nadi da }e im time povratak biti onemogu}en. I to je zapravo tehnika jednaka onoj koju smo samo nekoliko godina pre toga surovo upra`njavali na 75 odsto bosanske teritorije, koliko je ta srpska soldateska za tih nekoliko godina zauzela. I dok smo, dakle, u Bosni tvrdili da se tako svetimo Turcima za postupke koji se`u do nacionalne praistorije, mi smo sada ogor~eni zbog primera albanske osvete, koja se doga|a u ~asu kada su se}anja vrlo bolno prisutna i vrlo `iva. I dok smo u Bosni poru{ili gotovo sve muslimanske svetinje i tako zatrli tragove vekovne civilizacije, mi se zgra`amo nad sopstvenim poru{enim svetinjama, koje pri tom jedva da smo ikada videli. Da li znate i za jednu |a~ku ekskurziju u kojoj su posle velike mature |aci oti{li da obi|u te spomenike na Kosovu? Niko `ivi, nikad; mi smo decu slali u Veneciju, s pravom i razumljivo, ali bez ikakvog zanimanja za kosovsku kulturnu ba{tinu. I to {to albanski osvetni~ki bes nije po{tedeo te svetinje stvarno je stra{na ~injenica i de{ava se prvi put u istoriji albanskog prisustva na tom terenu, naprotiv, zna se da su ih oni uvek do sada {titili. Dakle, to jeste stra{na ~injenica, ali mi smo poslednji ko ima pravo da deli moralne lekcije i da Albance smatra varvarima ~ijih se postupaka kao tobo`e visoko civilizovani narod gnu{amo. I po{to nam se sistematski, s predumi{ljajem onemogu}ava pristup pomenutim ~injenicama, mi }emo jednu neminovnost, a to je nezavisnost Kosova, do`iveti kao nezaslu`enu kaznu i kao te{ko ogre{enje o na{a prava i zavr{i}emo u onom {to Sloterdajk naziva padom u gubitni~ku depresiju, koja }e stvarno sasvim uni{titi ovo malo `ivotnog potencijala kojim za sada raspola`emo. Ja ne govorim o drugim posledicama. Situacija u kojoj smo danas, koja za samo nekoliko meseci prethodi toj neminovnosti, zadaje glavobolje ljudima na vlasti samo zato {to jo{ nisu saglasni o tome koje bi razre{enje bilo najbolje za njihov ostanak na vlasti. Ni{ta ih drugo ne zanima. A kako za svoje budu}e odluke oni ne tra`e nikakvu saglasnost gra|ana, jer stvarno deluju po principu tajnih dru{tava, kako uprkos raznim ispitivanjima javnog mnjenja oni ne znaju kakve bi mogle biti reakcije na te odluke, oni }e naravno biti sve osetljiviji na bilo koji disonantni glas, na bilo koji poku{aj da se saop{te te neugodne vesti. Stoga i doga|aj

s promocijom Pe{~anika u Aran|elovcu, neuspelom ve} dva puta, vidim kao isprobavanje efikasnosti represivnih metoda. Na skupu u znak podr{ke va{oj emisiji, koju s pravom smatraju najva`nijim mestom gde se te neugodne istine obelodanjuju, rekla sam kao glas iz publike da to mo`e svedo~iti o dvema stvarima. Prvo o `elji da se od te grupe slobodno misle}ih i u najve}em broju vrlo kompetentnih ljudi napravi odabrani neprijatelj na kojega treba usredsrediti svu energiju nezadovoljstva i koga treba proglasiti krivcem za neostvarenje njihovih takozvanih visokih nacionalnih ciljeva. I o tom poku{aju svedo~i i onaj stvarno bestidan letak koji su ~lanovi Nove Srbije delili u skup{tini. Na tom je letku mapa Srbije, na ~ijem ju`nom kraju Kosovo curi kao pesak Pe{~anika. Emisija }e biti kriva {to }e oni izgubiti Kosovo. Ina~e, to je sve bilo jako mudro smi{ljeno. Naravno, ako oni samo ho}e da odrede `rtvenog jarca i tog privilegovanog neprijatelja, to bi zna~ilo da su uvereni u {iroku saglasnost i samo im je potreban taj neprijatelj da bi njega okrivili za neuspeh. Ali po meni, postoji i mogu}nost da oni ne samo da slute, ve} i znaju da nemaju tu saglasnost i da su ljudi mnogo razboritiji, da zdrava pamet uprkos svemu nije sasvim uni{tena i da }e njihova bahatost, neodgovornost, nemoral jednog dana ipak biti ka`njeni. Ja se nadam da taj dan nije daleko. Kada pravite analogije, to je apsolutno ista situacija kao ona koju smo imali pred kraj Milo{evi}eve vladavine, kada on, svestan da nema vi{e saglasnost, koja je pre bila op{ta, poja~ava represiju i ~ini ono {to ~ini, sa svim politi~kim ubistvima. Dakle, mislim da oni mogu biti ka`njeni zahvaljuju}i upravo tom jezgru razuma koje nije totalno uni{teno. I za kraj, ako je ovo kraj na{eg razgovora, vide}emo, izabrala sam da pro~itam jednu re~enicu iz knjige Hane Arent, Istina i la` u politici, koja mo`e biti podr{ka svima nama koji nastojimo da budemo istinoljubivi. Samo da jo{ ovo ka`em, tu knjigu, paradoksalno, preveo je niko drugi do ^avo{ki i to je dokaz da pametne knjige nisu od pomo}i budalama. Dakle, ~itam ovu re~enicu iz knjige: Tamo gde svako la`e o svemu {to je zna~ajno, onaj ko kazuje istinu po~inje da dela, bilo da je toga svestan ili nije. Tako se i on upli}e u politi~ku delatnost, jer u slu~aju da pre`ivi, {to nije sigurno, on zapo~inje promenu sveta.

Mirjana Mio~inovi}

21.12.07.

140

Svetlana Vukovi}: Bio je ovo Pe{~anik, govorili su Nikola Samard`i}, Bojan Baji}, Svetlana Slap{ak i Mirjana Mio~inovi}. Vidimo se za ~etiri nedelje. Pozdravljaju vas obe Svetlane.

25. 01. 2008.

GIVE ME FIVE Ako Nikoli} pro|e - Srbija ne}e ... Va`no je da gra|ani znaju da je ovo s Gaspromom nezakonit posao ... Predstava u javnosti da je DS slamka spasa za Srbiju je pogre{na ... Neka sada preambula glasa za tebe, ja ne}u ... Gosti: Miljenko Dereta, Gra|anske inicijative, Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka prava, Vesna Pe{i}, LDP, Mi{a Brki}, novinar, Petar Lukovi}, novinar

Svetlana Luki}: Osvanuo je i taj istorijski dan, 25. januar, kada }e Pinki 1 i Pinki 2 videti Tita i potpisati sporazum o gasu i nafti, a ako vo|a pravoslavnog evroazijskog sveta to od njih zatra`i, potpisa}e i sporazum o kolektivnom davanju srpske krvi Vladimiru Vladimirovi~u Gaspromu. Gasprom nije preduze}e, to je politi~ka `ivotinja koja jede sve koji ne umeju da re{e rusku zagonetku. Iz direktorske stolice Gasproma na presto {efa ruske dr`ave dolazi Medvedev, Putinov pulen. Putin i njegovi prethodnici su se regrutovali iz KGB-a, ali sada je novo vreme i mrestili{te ruskih careva je Gasprom. Ko{tunica i Tadi} su nas ponudili toj politi~koj `ivotinji zvanoj preduze}e za gas i naftu i ona }e nas danas u Moskvi pojesti za doru~ak. Na~in na koji se sklapa ovaj me|udr`avni sporazum je uvredljiv za svakog gra|anina ove zemlje, osim za onoga koji sebi time kupuje politi~ku podr{ku ili ve}i bankovni ra~un. Sporazum je tajna i bi}e tajna sve dok novi srpski patrijarh, koji sedi na tronu Slobodana Milo{evi}a, ne naredi druga~ije. Njegov koalicioni posilni, Boris Tadi}, nema primedaba na ovaj sporazum. Kako je on zauzet osvajanjem izbora i osvajanjem Evrope, delegirao je Dragana \ilasa da nam nabraja brojeve i pokazuje koliko kubnih metara gasa nam nedostaje i kako je ovaj gasovod spas za sve nas. Uvredljivo je bilo slu{ati tog \ilasa, jer je i on igrao poznatu bednu igru postavljanja gra|ana pred la`ne dileme - je l' ho}ete gas ili ne}ete, je l' ho}ete da se grejete ili ne}ete. Ho}emo gas, da, samo je pitanje po kojoj ceni. I naravno, pitanje je za{to toliko kriju detalje pregovora. Ima li u ovoj zemlji jo{ nekog pametnog, osim Aleksandra Popovi}a i Dragana \ilasa, ko bi u takozvanoj javnoj raspravi rekao {ta misli o ovom aran`manu i mo`da ponudio drugo re{enje? Ali glupo je o~ekivati takvo ne{to. Oni su ustav Srbije doneli partijskom pogodbom, pa za{to se ne bi preko no}i ven~ali s Gaspromom? Mla|an Dinki} nas je upozorio da je ovaj sporazum za Srbiju poni`avaju}i, a onda kada je trebalo da na sednici vlade glasa protiv njega, nije do{ao - ni on, ni njegovi ministri. Nezgodno je, njegovom novom politi~kom prijatelju Tadi}u potrebna je Ko{tuni~ina podr{ka za drugi krug izbora. Tadi} ne `eli da ljuti ~udovi{te koje je hranio toliko godina svojim besmislenim i beslovesnim ustupcima. I tako nam se Mla|a u}utao.

25.01.08.

146

U me|uvremenu su Ko{tunica i Velja ili} Tadi}u uputili jo{ jedan ultimatum koji su nazvali - dopunom koalicionog sporazuma. Dakle, ako Evropska unija po{alje svoju misiju na Kosovo, nema sporazuma o pridru`ivanju. Mo`e \eli} da {ilji olovku koliko ho}e, neka je zadene sebi za uvo. Javlja mi se slede}i scenario - \eli} ipak ide u Brisel, potpisuje sporazum s Evropskom unijom, Ko{tunici je to alibi da svojim glasa~ima namigne da podr`e Nikoli}a, sporazum s Evropskom unijom odlazi na ratifikaciju u skup{tinu; demokrate brane svoju odluku da ga potpi{u, bivaju progla{eni veleizdajnicima, Ko{tunica stvara parlamentarnu ve}inu s radikalima i eto nama narodnog veselja. Gledala sam od jutros, na gladan stomak, snimak ju~era{njih predizbornih skupova predsedni~kih kandidata. Tadi} je izgleda malo poludeo, dere se iz sveg glasa, opasno je ljut {to ga ucenjuju i to pokazuje nekontrolisanim mahanjem rukama, koje za rezultat sigurno ima upalu predsednikovih mi{i}a. Andreja Mladenovi} je u ime Demokratske stranke Srbije izrazio ~u|enje nad Tadi}evom ljutnjom. Razumem ~u|enje DSS-ovaca, jer Ko{tuni~in predlog je posledica prihvatanja kosovske preambule u ustavu i DS-ove podr{ke rezolucije o Kosovu. Zar je Tadi} mislio da }e to pro}i neka`njeno, zar je mislio da ludilo ima granica? Vidim da u drugom delu svoje kampanje on igra na evropske integracije - Hajde da osvojimo Evropu. Prvo, glupi su ti ratni~ko-sportski termini, a drugo, najnovije CESID-ovo istra`ivanje govori da je 21 odsto njegovih pristalica antievropski orijentisano. Tome ih je nau~io Boris Tadi}, a sada ho}e da ih na brzinu prevaspita. On ka`e - Osvoji}emo Evropu na{im nau~nicima, pa onda u spotu sledi Teslina fotografija. Tesla nije bio na{ nau~nik nego ameri~ki, a srpska nauka je ovih poni`avaju}ih 0,36 odsto koje dr`ava odvaja za nauku. Osvoji}emo Evropu na{im sportistima, ka`e Tadi}. Ako Ana Ivanovi} pobedi [arapovu na turniru u Australiji, Boris Tadi} }e svoje osvaja~ke ambicije da pro{iri i na Australiju, Okeaniju i na sve zemlje Komonvelta. Da ne govorimo o tome da uspeh sportista ne govori ni{ta o demokratskoj i proevropskoj orijentaciji jedne zemlje. Na|a Komane~i je `ivela u vreme ^au{eskua, Alberto Huantorena je tr~ao za vreme Kastra, a da ne pominjem uspehe pliva~a Honekerove Isto~ne Nema~ke.

Tadi} je ju~e uspeo da zbuni i glasa~e Srpske radikalne stranke - pozvao ih je da glasaju za njega. Najte`e re~i koje koristi za Nikoli}a su da - Nikoli} nije entuzijasta evropskih integracija. To je kao kada biste za Hitlera rekli da nije entuzijasta u pogledu ljudskih prava Jevreja. Na po~etku Pe{~anika slu{ate Miljenka Deretu iz Gra|anskih inicijativa. Gra|anske inicijative su, zajedno sa sedamnaest nevladinih organizacija, uputile dva pisma, jedno Tadi}u, Ko{tunici i Oliveru Duli}u, a drugo vladama dr`ava ~lanica Evropske unije, predstavnicima Evropske komisije, komesaru za spoljnu politiku i bezbednost, Solani, i komesaru za pro{irenje. I u jednom i u drugom pismu ove nevladine organizacije upozoravaju na mogu}e posledice nepotrebnog zao{travanja, kako ka`u, odnosa izme|u Srbije i Evropske unije. Na po~etku Miljenko Dereta govori o najnovijoj uceni Demokratske stranke Srbije, odnosno Ko{tunice Vojislava.

Miljenko Dereta: Ja to ~itam na dva na~ina. Prvi otkriva mafija{ku pozadinu te udruge, jer je to ponuda koja se ne mo`e prihvatiti. Iza nje stoji iskaz - Demokratska stranka nas gura kod radikala protiv na{e volje. Danas je stigla potvrda takvog vi|enja stvari, jer je Ili}eva stranka ovlastila Ili}a da pregovara s kandidatima i da sam odlu~i koga }e njegova stranka podr`ati. Dakle, sprovodi se unapred pripremljeni plan, stvar se tera do granica izdr`ljivosti Borisa Tadi}a u prihvatanju besmislica i onoga {to oni nazivaju kompromisom, a u stvari su ustupci nedoli~ni za jednog politi~ara. Njegova o{tra reakcija me je iznenadila. Ona pokazuje koliko je ozbiljna ta borba za Srbiju i put kojim ona treba da krene. Odbijanje Borisa Tadi}a da prihvati bilo koju organizovanu podr{ku mi se ~ini nedovoljno mudrim. Va`no je imati podr{ku parlamentarnih stranaka. Nisam siguran da je on sam sposoban da obezbedi podr{ku svih gra|ana od kojih je o~ekuje. On pro{iruje svoje obaveze, a nisam siguran da ima dovoljno snage, niti da je raspodela politi~ke mo}i takva da on mo`e da ispuni ta o~ekivanja. Izra`avanje volje i `elje Ko{tunice i Ili}a da pomognu Tomi Nikoli}u bi}e kraj njih dvojice kao politi~ara, jer ako oni veruju da }e mo}i da veslaju radikale kao {to su veslali demokrate - jako se varaju.

Miljenko Dereta

25.01.08.

148

Svetlana Luki}: Zami{ljam taj foto-fini{, ali ne toliko izme|u Nikoli}a i Tadi}a, koliko taj tajming u odnosu na Rusiju i Evropu. Iz Evropske unije pani~no predla`u da se 28. januara potpi{e sporazum o pridru`ivanju, ali ovi su u Rusiji, pa ne mogu da stignu da zaka`u sastanak vlade Miljenko Dereta: Poku{avam da zamislim kako izgleda putovanje Ili}a, Ko{tunice i Tadi}a do Moskve. Jadna stjuardesa, verovatno dvojica sede napred, a jedan pozadi. Nadam se da }e nam neko prepri~ati kako je to izgledalo. Ali vi ste potpuno u pravu, to je foto-fini{ u kome oni vide da taj potpis dolazi, da Evropa popu{ta u svojim zahtevima i da im ozbiljno kuca na vrata. Treba izvu}i poslednje oru`je, poslednje ucene da se to spre~i. Tu antievropska orijentacija tih stranaka dolazi do punog izra`aja. Kao i uvek kada im se ozbiljno pribli`i vr{enje vlasti, radikali su po~eli da daju autogolove. Ono {to je uradio Nikoli} ispred Palate pravde ide direktno u korist Borisa Tadi}a. Ima mnogo ljudi koji se ne sla`u s Tadi}em, ali su vrlo svesni Milanovi}eve odgovornosti. I onda do|e Nikoli} i ka`e - Ja }u da prelistam - pazite, da prelista. To su desetine hiljada stranica, a on }e da ih prelista i stekne utisak o tome da li su osu|eni pravi krivci. Radikali ili ne znaju {ta radi predsednik republike ili su bezobrazni i bahati. ^injenica da mogu da pomisle da takvo ne{to izjave govori kakva bi ta vlast zapravo bila. Meni govori i to da je mo`da ve} napravljen neki dil, pa daj da sam sebi pucam u nogu, da se onesposobim i da me ne izaberu, jer ako me izaberu, bogami, ne}e mi biti lako. Prelazak radikalima }e se odigrati u dve faze. Prva }e biti podr{ka radikalima na izborima, a druga }e se odigrati u parlamentu. Nasta}e nova ve}ina, ponovo na no}noj sednici, jer {i{mi{i ne mogu da iza|u danju i razlete se Srbijom. Izabra}e novog predsednika skup{tine, verovatno mla|ahnog Vu~i}a. Formira}e se i nova vlada i Srbija }e se uputiti tamo kuda joj je Ko{tunica namenio da ide, a to je u neku crnu rupu, u crni mrak koji Evropa nije videla ~ak ni u vreme izolacije Albanije. ^injenica da Evropa ho}e s nama da razgovara, ~injenica da ova dr`ava ipak ide ka nekoj evropskoj integraciji je zapravo ru{enje mita o Srbiji kao stalnoj `rtvi. Ako se taj mit sru{i, Ko{tunica vi{e nema razloga da se bavi politikom.

Najzanimljivija je bila ta velika izlaznost, naizgled ni~im izazvana. Jedno od naknadnih obja{njenja je bilo da su se ljudi upisivali u bira~ki spisak kako bi dobili besplatne akcije. I svi su proporcionalno dobili vi{e glasova, ali dobijen je isti odnos snaga iz parlamenta kao i na pro{lim izborima. Zabrinjavaju}e je da posle godinu dana nema nikakvog pomaka. Meni je drago {to su jedini gubitnici ovih izbora Vojislav Ko{tunica i njegova partija, koja nastavlja da pokazuje tendenciju svo|enja na svoju pravu meru. Jako je va`no to {to su male partije, kao socijalisti i LDP, pre`ivele. Ovde postoji centar u kome vlada gu`va ideolo{ki neopredeljenih partija i relativno ekstremna desnica. U Srbiji nema pravog desnog centra, jer Ko{tunica to nije. U takvom rasporedu, DSS-ova koalicija je ostvarila gubitak izme|u sto i dvesta hiljada glasova. O~igledno je da je tvrdi deo DSSove koalicije oti{ao kod radikala. Ono {to je preostalo je bli`e Demokratskoj stranci. Dakle, balans postoji, on je deprimiraju}i u broju, ali je i mobili{u}i. Mislim da sve nas ovo treba da podstakne da u drugom krugu poku{amo da sa~uvamo evropski put Srbije, bez obzira na sve zamerke koje upu}ujemo onima koji se javljaju kao vodi~i na tom putu. U drugom krugu nam predstoji referendum o budu}nosti Srbije. Ja jesam za Evropu, ali sam istovremeno i evroskeptik. Evropa nije bezgre{no i idealno mesto kao {to se to predstavlja u propagandi. Smeta mi i nefleksibilnost Evropske unije prema posebnostima zemalja u tranziciji. O~ekuje se da svaka zemlja ispuni odre|ene kriterijume bez ikakvog "ali", koje se, kao {to smo videli, ipak pojavi po{to te zemlje budu primljene u Uniju. Zemlje koje imaju "da, ali" pristup trebalo bi uveriti da to "ali" mo`e da se obavi i unutar Evropske unije, da }e se pitanja koja su sporna u Srbiji bolje re{ititi ako smo deo Evropske unije nego ako oklevamo i uslovljavamo, kao {to ~inimo sada na potpuno neprimeren na~in.

Svetlana Luki}: Kakve mislite da bi bile posledice toga da Nikoli} postane predsednik ove dr`ave? Miljenko Dereta: Mislim da bi bile katastrofalne. Vi{e ne bi bilo "da, ali" odnosa prema Evropi, nego bi evropsko pitanje bilo potpuno skrajnuto, ne zato {to Nikoli} ne `eli da bude deo Evrope, nego zato {to Evropa ne bi `elela

Miljenko Dereta

25.01.08.

150

da nas primi s Nikoli}em. Pitanje vi{e ne bi bilo - Srbija s Kosovom ili bez Kosova, nego - Srbija s Nikoli}em ili bez Nikoli}a. Srbija s Nikoli}em nema nikakvu {ansu da u|e u Evropsku uniju. Tomislav Nikoli} nema ni ljude potrebne za vo|enje dr`ave i nema samostalnost potrebnu za taj posao, jer njime upravlja neko van zemlje, iz Haga, govorim o [e{elju, naravno. Nikoli} je ve} najavio prekid saradnje s Hagom. Evropa bi onda imala sve razloge da ka`e - Gospodin Nikoli} o~igledno ne `eli u Evropu, pa za{to bismo onda mi `eleli vas? Na unutra{njem planu, predsednik dr`ave bira {efa general{taba i kontroli{e vojsku. Postoji i ne{to {to se zove psiholo{ka demonstracija mo}i. Onog trenutka kada je Nikoli} bio izabran za predsednika skup{tine, to je bilo do`ivljeno kao dolazak radikala na sva mesta na kojima se odlu~uje o bilo ~emu. To je bilo ono zastra{uju}e u toj no}i. A zamislite kolika je u tom smislu mo} predsednika dr`ave. Pa ne bore se oni toliko za tu funkciju zato {to je ona protokolarna, nego zato {to ona ima veliku simboli~ku mo}. Nije to uop{te bezazleno. Mislim da su ljudi postali opsednuti Ko{tunicom i deo njegove mo}i proisti~e iz njihove projekcije mo}i na njega. On nesumnjivo kontroli{e jako mnogo stvari u dr`avi, pre svega policiju i sve tajne slu`be. On ima mo} koja je parainstitucionalna i u tom smislu nedemokratska. Ali njegov sada{nji izborni rezultat pokazuje da se njegova mo} od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa smanjuje. Toliki zna~aj mu pridaju zbog tradicionalne pretpostavke da partija odlu~uje o svemu, pa i o glasovima gra|ana. Jako mi se dopalo kod ^ede Jovanovi}a {to ka`e - Ja nisam vlasnik glasova svojih bira~a. Nadam da }e u drugom krugu pobediti pragmati~an pristup politici, a to zna~i - u prvom krugu smo glasali za svoje programe, za svoju ideologiju, prema svojim politi~kim i li~nim simpatijama, a u drugom krugu odlu~ujemo o budu}em putu Srbije. Svi mi koji smo glasali za LDP znali smo da ne mo`emo u}i u drugi krug, pa smo ipak glasali i uspeli smo da obezbedimo da se ta mala partija stabilizuje na politi~koj sceni Srbije. To je bio na{ zadatak. Sada nam je zadatak da poku{amo da o~uvamo Srbiju kao potencijalnu ~lanicu Evropske unije. Nije me sramota, nisu svi isti, Tadi} vodi druga~iju politiku od Nikoli}a. Moramo pokazati da smo politi~ki zreli. Zapu{i nos, demonstrativno ga zapu{i kada ubacuje{ listi} i reci - Meni je prioritet budu}nost Srbije. Evo, trenira}emo ~lanstvo LDP-a,

ve`ba}emo sedam dana da nosimo {tipaljke na nosu. Na kraju }emo mo}i da ka`emo - Da nije bilo nas, ne bi bilo ni pobede Borisa Tadi}a. Ne razumem za{to gospodin Pastor mora dva puta da ka`e da ~eka poziv na razgovor od Tadi}a. To nije samo razgovor s gospodinom Pastorom, to je i razgovor sa svim manjinama i to je razgovor sa susednim zemljama, to jest sa susednom zemljom koja je ~lanica Evropske unije. Ako ho}emo da imamo dobre odnose s Evropskom unijom, va`no je kakav odnos imamo s predstavnicima manjine jedne evropske dr`ave u na{oj zemlji. Uva`avanje gospodina Pastora je istovremeno i uva`avanje njegovih kontakata, porekla i Ma|arske. Trebalo bi i da Tadi} ili neko od njegovih ode u Pre{evo i da sedne s gospodinom Rizom Halimijem. Mo`da je najbolje da u tu posetu povede i Pastora ili Rasima Ljaji}a. Koalicija manjinskih stranaka je na pretpro{lim parlamentarnim izborima imala vi{e od ~etiri odsto glasova i zamalo nije u{la u parlament. A bojim se da }e svaki glas biti potreban. Stvoren je pogre{an utisak da jedni glasovi oduzimaju druge glasove. Manjinski glasovi ne}e oduzeti proevropske glasove Tadi}u, naprotiv. Nacionalisti ne}e biti odu{evljeni {to dele taj put s nekim manjinama, ali ne}e odustati od puta zato {to su na njemu Ma|ari, ~ija matica je ve} u Evropi. Posle crnogorskih izbora na kojima je \ukanovi} pobedio Bulatovi}a, jedan razo~arani Bulatovi}ev glasa~ je rekao Bulatovi} nije pobedio, ali je bar dobio prave pravoslavne glasove. Pravi pravoslavni glasovi nisu gra|anski glasovi. Gra|anski glasa~i su se opredelili za \ukanovi}a, a pravi pravoslavni glasa~i su izgubili. Ako se glasovi vrednuju po verskoj ili nacionalnoj liniji, to sasvim sigurno nije demokratija.

Svetlana Luki}: Na dan emitovanja ove emisije predsednik i premijer }e biti u Rusiji, na potpisivanju nacrta sporazuma s Rusijom, odnosno s Gaspromom. Miljenko Dereta: Taj posao se o~igledno odvijao izvan uobi~ajenih procedura. Nema tendera, nego se stvar dogovara na dr`avnom nivou. Takav postupak ima svoje politi~ke posledice i stvara sumnju da iza tih politi~kih dogovora postoje i neki drugi netransparentni interesi, na primer koliko }e se ko tu ugraditi. I zato je jako va`no da stru~na javnost

Miljenko Dereta

25.01.08.

152

ozbiljno analizira taj dogovor i da pri tom konsultuje Bugare, koji su uspeli da udvostru~e svoju sumu. Jedna analiti~arka je rekla - Bugari su iskoristili slabost Rusije. Mi uop{te ne pretpostavljamo da Rusija mo`e imati bilo kakvu slabost. Ja bih odmah tr~ao kod te `ene da je pitam - Ej, koje su to slabosti, daj da vidimo kako da Srbija dobije ve}i profit nego {to }e ga verovatno dobiti. Prvo sam se zabrinuo, a onda mi je bilo sme{no kada sam zami{ljao reakcije na{ih proisto~njaka na izjavu {efa general{taba ruske armije koji je rekao da }e Rusija i nuklearnim sredstvima {tititi interese svojih saveznika. Oni mo`da misle da }e Rusi, u slu~aju progla{enja nezavisnosti Kosova, upotrebiti neku selektivnu bombu koja }e po{tedeti Srbe, a ove druge ne}e.

Svetlana Luki}: To je ruska bomba kojoj smo se radovali pre nekoliko meseci, za koju su na{i mediji rekli da pobije `ivu silu, ali bez zaga|enja ~ovekove okoline. U nastavku Pe{~anika }ete ~uti delove teksta koji nam je poslala profesorka prava, Vesna Raki}-Vodineli}. Tekst nosi naslov Tomislav Nikoli} otvara ~etvrtu sudsku instancu, i reakcija je na sumanutu Nikoli}evu izjavu da }e, kada postane predsednik, proveriti da li je Legija stvarno kriv za atentat na \in|i}a ili nije. Integralni tekst profesorke Vodineli} mo`ete pro~itati na na{em sajtu pescanik.net. Vesna Raki}-Vodineli}: Nikoli}evo poimanje nezavisnosti sudstva nije iznena|uju}e. Nadam se da je, me|utim, otre`njuju}e za one koji su glasali za njega i na to opet pomi{ljaju, kao i za one koji nameravaju da 3. februara apstiniraju. Ono je rezultat Nikoli}evog i radikalskog shvatanja pravnog poretka kao ~iste represije. Omnipotentni dr`avni slu`benici - sve, gra|ani - ni{ta, sila - sve, pravo - ni{ta, zloupotreba prava - da, po{tena primena prava - nikako. Jo{ dok je kratko bio predsednik skup{tine, Nikoli} se isklju~ivo zanimao idejom uvo|enja vanrednog stanja, bez ikakvog jasnog razloga ili obrazlo`enja. Sada bi da u ~etvrtoj instanci menja pravosna`ne presude. Znaju ve} gotovo svi ovde da ~ak ni u Srbiji predsednik dr`ave ne mo`e da preuzme ulogu sudije. Na po~ecima pravosu|a Srbije u devetnaestom veku knjaz je bio ~etvrta sudska instanca, ali to je pre-

stalo jo{ 1837. godine i nikad se nije obnovilo. Danas u Srbiji, po~etkom dvadeset prvog veka, jedan kandidat za predsednika republike sebe vidi kao knjaza. Njegov slogan su - promene. Da, promene unazad. Izgledalo je da ho}e da nas promeni i preobrazi u podanike milo{evi}evskog tipa iz devedesetih godina pro{log veka. Ne, prevarili smo se, njegove ambicije su velike, idu dalje i dublje u pro{lost. Od nas se o~ekuje da budemo podanici nekog imaginarnog srpskog knjaza s po~etka devetnaestog veka, daleko manje obrazovanog nego {to je bio i knez Milo{, daleko manje modernog od njega. Treba najzad postati svestan {ta u vokabularu Nikoli}a zna~i re~ promena. To je istorijsko potonu}e u kojem nezavisnost sudstva mo`e biti dopu{tena u granicama knja`evsko-predsedni~ke patrijarhalne vlasti, {to zna~i jasnu zavisnost, ali samo od njega i privr`enika mu. On, Nikoli}, ne pomi{lja da mora da slu`i pravnom poretku, nego je uveren, i o tome ni~im izazvan besedi, da pravo ima njemu da slu`i. Takvo bahato stavljanje iznad sudstva i pravnog poretka u novijoj istoriji Srbije sebi nije dopu{tao niko, ~ak ni u nezaboravnoj izreci o dr`anju za zakon kao pijan plota. Tamo se zakon bar pominjao. Ovaj samoproklamovani gubernator bi, umesto ili pored doskora{njeg vojvode srpskog, da sudi sam i nesputan, kolosalno pravno neobave{ten, a bez ikakvog ose}anja za pravi~nost i obi~nu pristojnost prema `rtvama. A odmah po{to je proklamovao otvaranje ~etvrte instance su|enja nasred dvori{ta Palate pravde, u kojoj on ima biti neprikosnoven, Nikoli} dokazuje koliko potcenjuje bira~ko telo i koliko ra~una na njegovo sasvim kratko se}anje. Saop{tava nam kako njegove pravosudne misli nisu ta~no prenesene. Prvo, niko ih nije prenosio, ve} je Nikoli} govorio sam, neposredno u mikrofon. Dakle, sam Nikoli} je u direktnom uklju~enju pomenuo tri vrste krivi~nih stvari na koje }e obratiti pa`nju otvaranjem ~etvrte instance su|enja. Jednu neodre|enu i dve odre|ene. Prvu grupu ~ine te{ki kriminalci i ubice, kojima on, budu}i knjaz srpski ne misli suditi. Potom pominje sudski slu~aj politi~kog ubistva premijera Zorana \in|i}a i slu~aj osude rodona~elnika servisa javnog, Milanovi}a, u kojima on dakako ima doneti kona~ni judikat. Drugo, nije istina da je govorio o amnestiji, kako naknadno tvrdi. Upotrebio je izraz - Proveri}u presude. A proveriti zna~i kontrolisati, a kontrolu presuda sme da vr{i samo hijerarhijski nadre|eni sud u sistemu pravnih lekova. Samo nekoliko

Vesna Raki}Vodineli}

25.01.08.

154

sati potom, Nikoli} iskazuje neistinu kako su ga pogre{no citirali i kako je mislio na amnestiju, ako mu se ko sa zahtevom za amnestiju obrati. Kada je u manje od nekoliko sati dopustio sebi da bude u ovoj meri neverodostojan, {ta da o~ekujemo od njegovih drugih predizbornih obe}anja, kao {to je na primer obe}anje da ne}e ratovati? Ho}e, razume se, samo ako bude mogao. Ve} je ratovao i time se, ne samo verbalno, ponosio. Sam ka`e - Pove{}u Srbiju raznim putevima, od kojih bi jedan navodno imao da vodi u Evropu. Ho}e, vodi}e je raznim putevima koji se me|usobno isklju~uju, {to zna~i da }e se Srbija dugo vrteti u beskrajnom krugu nevolja, la`i i bede. Kakva je motivacija Nikoli}a za ovaj, ponavljam, ni~im izazvan iskaz, mo`e se samo naga|ati. Potcenjivanje elementarnog obrazovanja bira~a, osvetoljubivost i opako likovanje nad onima kojih vi{e nema, naro~ito nad \in|i}em koga su ubili oni koje bi Nikoli} rado rehabilitovao. Mrzovolja prema svemu {to ~ini poredak jedne ure|ene dr`ave, frustracija nesvr{enog studenta prava koji umi{lja da ume da prou~i pravosudne spise i da o njima donese relevantan pravni zaklju~ak. (Ne treba zaboraviti da se, dok je bio direktor poslovnog prostora ili ne~eg takvog u op{tini Zemun, Nikoli} potpisivao kao diplomirani pravnik, o ~emu postoje pisani dokazi i dan-danas.) Ta politi~ka osionost kazuje da tek {to se pribli`io nekoj dr`avnoj funkciji on zami{lja da vr{iti tu funkciju zna~i vladati, a ne preuzeti odgovornost. Izaberite odgovor, prona|ite jo{ koji, nijedan ne vodi dobru Srbije, ve} samo bednoj promeni ka davno napu{tenom konceptu neograni~ene sile i vlasti. Ako Nikoli} pro|e - Srbija ne}e. Bilo je to izvesno i pre ove pravosudne besede, ali ona je dodala taj sasvim li~ni, nadam se ne i neizbrisivi, pe~at te{koj agoniji koja se ve} dugo najavljuje, a kao simboli~ki pravni vesnik te najave se mo`e ozna~iti ustav Srbije iz 2006. godine, donesen na fingiranom referendumu, zasnovan na o~igledno nedostaju}em ustavnom legitimitetu. Teorijski i prakti~ni prilog Nikoli}a novom srpskom legalizmu bio je u dono{enju toga ustava nesporan. Razlika izme|u njega i drugih ustavotvoraca, me|utim, postoji. Svi drugi na{i politi~ari i ustavotvorci, ra~unaju}i tu i rodona~elnika novog legalizma Ko{tunicu, nastoje da se njime pokriju. Nikoli} ga i pre nego {to je osvojio funkciju - otvoreno kr{i.

Od 5. oktobra u Srbiji je pobolj{ano pone{to - traljavo, nedovoljno, formalno. Ali da bi se izgradile razorene pravne i dru{tvene institucije, to tra`i gotovo ~itav `ivotni vek jedne generacije. Razoriti ih mo`e svako ko je u prilici, za nekoliko minuta, sati ili dana. Nikoli} i njegovi u vreme dok su vladali zajedno s Milo{evi}em, a i potom, kad su bili stvarna ili fiktivna opozicija, pokazali su koliko su dobri u destrukciji. I dalje ne obe}avaju ni{ta drugo osim destrukcije. Po{tenje u njihovom politi~kom jeziku zna~i - Grabim ja, a ne drugi, borba protiv korupcije - Ugra|ujem se ja, a ne drugi - jednake {anse Za moje, a ostali kako im bog da, ujedinjenje gra|ana - Ne demokratijom nego silom. U dr`avi u kojoj je op{te pravo glasa ste~eno tek 1945. godine, jer `ene do tada nisu imale pravo da glasaju, u kojoj je pravo na mirno okupljanje fakti~ki negirano fizi~kom silom - u novije vreme ne toliko od dr`avnih organa, koliko od Nikoli}a i njemu sli~nih nazovi patriota, u kojoj je pravo na `ivot relativizovano, pored ostalog i metodom obe}anog preispitivanja presuda zbog ubistava osnovni test demokratije jo{ nije polo`en. Mo`e li se odista upravo od Tomislava Nikoli}a o~ekivati da nam pomogne da ga polo`imo? Ne, s takvim u~iteljem, umesto demokratije, u najboljem slu~aju dobijamo pravo politi~ki ja~eg silnika.

Svetlana Luki}: Slu{ate gospo|u Vesnu Pe{i}. Vesna Pe{i}: I na ovim izborima sam do`ivela nepomerljivost Srbije. Kada god su izbori, uvek se s razli~itih strana pojave o~ekivanja da }e biti iznena|enja. Me|utim, to iznena|enje je uvek negativno. Kada je LDP u pitanju, mi smo sasvim zadovoljni na{im rezultatom. Postojala je stra{no negativna kampanja koja je trajala mesecima, potpuna satanizacija. Onda smo imali tu situaciju s Kosovom, podizanje visoke temperature u dr`avi, i mi smo jedini 29. decembra u skup{tini glasali protiv dono{enja rezolucije o Kosovu. Nisam mogla da pretpostavim da }e Boris Tadi} sko~iti tako visoko i prihvatiti takvu rezoluciju. Zna~i, u napetim okolnostima mi smo potvrdili da postoji, za sada, 230.000 ljudi koji se odatle vi{e ne}e pomeriti. Na Pe{~aniku, i na nama, koji `elimo da pomerimo tu Srbiju prema ne~em dobrom je da po~nemo dublje da sejemo. Moramo da zahvatimo i mla|u generaciju, od dvadeset-dvadeset pet godina. Mora ponovo da se zakopa duboko. Ova kriza ne}e lako pro}i. Imam ose}aj da je

Vesna Pe{i}

25.01.08.

156

5. oktobar propao. Taj veliki napor, koji je bio poro|en da ode Milo{evi}, prakti~no je sahranjen. Treba po~eti duboko kopanje i ne vredi vi{e govoriti o petom, {estom i sedmom oktobru. Predstoji nam dugotrajna rovovska bitka za Srbiju u kojoj bismo svi mi voleli da `ivimo. Tako sam ja do`ivela ove izbore. Srbija se pokazala veoma tvrdom, te{ko pomerljivom. Pove}ani broj radikala za nas zna~i da moramo veoma energi~no da nastavimo borbu protiv njih. To je prva stavka. Druga stvar je nastavak otvorene borbe za Evropsku uniju, bez ikakvog uslovljavanja. Ovo {to se sada radi, ovaj kolonijalni polo`aj prema Rusiji, ovo {to je danas doneta odluka da se NIS da Rusima, sve to je razgolitilo deklarativnu i ispraznu politiku Demokratske stranke. Zbog toga je ona kritikovana s pozicija LDP-a, nevladinih organizacija i va{eg Pe{~anika. Puna su im usta toga da su ovi izbori referendum na kojem se re{avaju pitanja budu}nosti i pro{losti, ali danas smo ~uli da su oni dali NIS Rusima i da je opet pao neki dogovor. Ta netransparentnost je po~ela da biva daleko opasnija od svega ostalog. Vlada je po~ela da igra neku veliku igru o kojoj mi vi{e ni{ta ne znamo. Do sada smo mogli da se {alimo i govorimo - Oni dele jedno preduze}e tebi, jedno meni, jednog sudiju meni, drugog tebi, to je partijska dr`ava i tako dalje, ali sada je to preraslo te okvire. Neko se tu kocka u glavu, kao da je Ko{tunica rekao - Evo, stavljam celu Srbiju u pot. Na to ovaj s druge strane vi~e - Kontra, onaj vi~e - Rekontra i tako oni rasturaju zemlju. Postoje dve slike Srbije. Jedna je Demokratska stranka, Boris Tadi}, njegovi ministri, bogati ljudi, Milosavljevi}i, \eli}i i tako dalje i imate ovu drugu, sliku gubitnika. I sada je nastala sinergija izme|u bogatih i uspe{nih i tog socijalnog stradalni{tva. Tu je i mlada, besna generacija, koja je veoma obrazovana i koja se opredeljuje za Legiju, za ne{to ~vrsto, jako, za radikale. Tu je i to Kosovo i to nacionalno i sve se to skupilo i daje jednu sinergiju, koja ne mo`e da se objasni ni samo sirotinjom, ni samo Kosovom, ni samo Evropom i Rusijom. Naro~ito me brine ta opasna, mlada generacija koja vidi ne{to seksi, ne{to {ik u tome da se bude tvrd, nepokolebljivi Srbin, koji uzvikuje @ivela Srbija, `ica, Srebrenica... Objektivno gledaju}i sigurno je gore za Srbiju da za predsednika bude izabran Tomislav Nikoli}. To Ko{tunici otvara jo{ jedan prostor

saradnje s radikalima i postoji opasnost da se ta scena potpuno zatvori. Jako smo se pribli`ili Rusima i Evropa vi{e nema na~ina da s nama razgovara. Srbija je odlu~ila da ne ide u Evropu, rekla je - Mi vam ne damo Srbiju, ako nas ne priznate celovito, zajedno s Kosovom. Mada, pitanje je da nije i to nekakva {arada. Sad mo`e da se stvara nova vlada, do eventualnog pritiska Tome Nikoli}a da se ide na parlamentarne izbore, na kojima on ~ak mo`e da otka~i i Ko{tunicu. Ako pobedi Boris Tadi}, ima}emo kilavu vladu, kao {to smo je imali i do sada, oni }e utvrditi ovu koaliciju i pripremati se da na lokalnim izborima zadovolje apetite svojih partijskih trupa, koje su, by the way, gubile vreme na ovim predsedni~kim izborima. Njih interesuje {ta se mo`e dobiti na lokalnom nivou i zato su lokalni izbori i odlo`eni za maj, da oni imaju vremena da se o svemu dogovore. Tako dobijamo situaciju kao da ovih izbora prakti~no nije ni bilo. Boris Tadi} je i do sada bio predsednik, vlada je uspostavljena, parlament je isti. Ostaje samo ~ekanje momenta da Albanci odigraju poslednju kartu i da se pri~a rasplete do kraja. Postoje jasne naznake kakva }e u tom trenutku biti njihova reakcija. Treba da budemo spremni da se ne slomimo u tim te{kim vremenima koja }e potrajati. Ali to }e se dogoditi i s ovom vladom i s Borisom Tadi}em. Toga moramo da budemo svesni. Ne treba da o~ekujemo ni{ta dobro ni od njih. Sla`em se da je rizik ve}i s Nikoli}em kao predsednikom. On je ipak velika nepoznanica i ljudi misle - Hajde da bar skinemo s vrata taj najmra~niji rizik, a od ovih ve} znamo {ta mo`emo da o~ekujemo. Ni{ta dobro, ali to bi bila bitka u kojoj smo mnoge igra~e ve} proanalizirali i dobro ih upoznali. Pitanje je {ta mi radimo u drugom krugu predsedni~kih izbora. ^edomir Jovanovi} je lepo rekao u nedelju - Mi smo otvoreni za razgovor, i zaista jesmo. Demokratska stranka je pokazala aroganciju, ona ne smatra da treba da tra`i razgovor, ona misli da su glasa~i LDP-a njeni glasa~i. Demokratska stranka ne shvata da su se ti glasa~i pojavili zbog nje same. LDP je upori{te temeljne kritike pona{anja Demokratske stranke s Borisom Tadi}em na ~elu, posle ubistva Zorana \in|i}a. Ljudi koji su se opredelili za LDP ne}e nestati i oni vi{e nisu bira~i Demokratske stranke. Naravno da tu ima i ljudi koji su zapla{eni rizikom od dolaska radikala i oni }e najverovatnije tako i glasati. Ali na{ stav je takav - Ako se od nas ne tra`i partijska podr{ka, mi }emo se pona{ati prema svojoj gra|anskoj savesti. Oni

Vesna Pe{i}

25.01.08.

158

su jasno rekli da im partijske podr{ke nisu potrebne, da oni o~ekuju podr{ku od gra|ana. Mi ka`emo to isto - Svi gra|ani koji su u prvom krugu glasali za LDP, neka u drugom krugu glasaju po svom ose}anju, po svojoj savesti. Mislim da je najpo{tenije da se tako ka`e. Naravno da je malo tu`no {to Boris Tadi} pokazuje veliku kooperativnost kada se pozdravi s Vu~i}em i lepo s njim porazgovara na hodniku pre Utiska nedelje. On se veoma lepo sla`e i s Dinki}em i s Ko{tunicom i s Veljom Ili}em. Svi su nekako u ljubavi, svi glasaju zajedno, ali on ne mo`e da razgovara ni sa mnom, ni s ^edomirom i ne mo`e da pozove tu grupu ljudi i ka`e im - Vi ste nam najbli`i, hajde sada malo pomozite, stalo nam je da dobijemo ove izbore i da Srbija krene ka Evropi. Da je to izgovorio, ja bih mu pre poverovala da mu je stalo do Evropske unije. Ako on ne}e LDP, perjanicu ulaska Srbije u Evropsku uniju, onda to prili~no razgoli}uje njegovu poziciju. Tako da mislim da se ne treba preterano optere}ivati. Liberalnodemokratska partija ne snosi nikakvu odgovornost za rezultate drugog kruga predsedni~kih izbora. Crne slutnje da radikali mogu da pobede su opravdane, ali ukoliko se dogodi taj pora`avaju}i rezultat, ljudi iz DS-a }e morati da ponesu odgovornost za to. Ko{tunicu vi{e ne pozivam ni na kakvu odgovornost. On je izgubio svaku ra~unicu, on vi{e nema papir i olovku, on sledi svoju fantaziju, neku svoju spirohetu, ne{to iracionalno. On je izgubio svaku ra~unicu kada je u pitanju njegova stranka. On ovu igru igra do kraja, on je igra va bank i vi{e nema smisla slati mu bilo kakve poruke. Ima smisla slati poruke i voditi bitku s kombinatorikom Borisa Tadi}a, koja }e i ovoga puta dobiti mnogo glasova. On poslednjih godina uvek dobija mnogo glasova, ali mi od toga nemamo ni{ta. Dobro, ti si sada uspe{an - a ~emu to slu`i? Veoma lako se mo`e desiti da on dobije ove izbore i {ta mi radimo posle toga? Ne}emo dobiti nikakvu promenu politike i verovatno }e biti isto kao {to je i sada, kao da tih izbora nije ni bilo. Ponavljam, mo`da je bolje dobiti isto nego veliku lo{u razliku. Kada je Toma Nikoli} u pitanju, ja se bojim i spolja{nje reakcije, da ne do|e do potpunog raskida s Evropskom unijom. Mada bi i Evropskoj uniji najbolje bilo da se malo u}uti. Moj je ose}aj da bi trebalo da nam ka`u - Dve dr`ave ne `ele da odstupe od uslovljavanja Srbije, jedna od njih je Holandija, koja pamti svoje iskustvo sa Srebrenicom. Morate zavr{iti saradnju s Ha{kim tribunalom i

moramo da vidimo da se va{a skup{tina sastala i da ste s velikim konsenzusom doneli odluku da Srbija ho}e u Evropu. Onda mo`emo da pre|emo na ozbiljan posao. A ovo, \eli} dr`' penkalo, pa gde je penkalo, nema konsenzusa u Srbiji. U ovom trenutku mi nismo sposobni da postignemo taj konsenzus. Zato mi i poruke iz Evrope Mi `elimo Srbiju, odzvanjaju prazno. Oni vi{e nemaju nikakav tekst, nemaju vi{e {ta da nam ka`u. Pa kada nema{ {ta da ka`e{, onda bolje daj jasnu poruku da }e se sve nastaviti onoga trenutka kada se Srbija bude iznutra sredila i donela svoju sopstvenu odluku. A mi unutra }emo voditi tu bitku i dalje. Polako }emo, ja verujem, iza}i iz najte`e krize u toku ove godine. Mi smo danas imali sednicu politi~kog saveta LDP-a, kome ja predsedavam, i veoma detaljno smo analizirali poku{aj da se odgovornost za eventualnu pobedu Tomislava Nikoli}a prebaci na LDP. To zaista nije po{teno. Ti vodi{ tu politiku, ti si dobio milion i ~etiristo hiljada glasova. Ti ne}e{ ~ak ni da tra`i{ na{u podr{ku da bi pobedio i onda su krivi Vesna Pe{i}, LDP, ^edomir Jovanovi} i glasa~i. Pa to nema nikakvog smisla, ti se nisi otvorio, nisi rekao - Meni je stalo do programa koji zastupam i kleknu}u gde god treba, kada je ta stvar u pitanju. Ali ne, on ne da ne}e da klekne, nego izgleda ho}e da uka`e prstom na nekoga ko treba da bude uni{ten sutradan, kada on ne uspe. A situacija je veoma opasna. Sledi re{enje za Kosovo i ako neko poka`e prstom na nas, juri}e nas kao krivce za gubitak Kosova. Moj utisak je da je njima va`nije da nema Pe{~anika, LDP-a i tih nekoliko nevladinih organizacija nego da Toma Nikoli} ne postane predsednik dr`ave. Postajem hladnokrvna. Vi{e me sve to ne uzbu|uje, ne mogu da se napumpam i ka`em - Jao, bi}e Nikoli}. Vi{e puta sam rekla da mislim da je Toma Nikoli} grozan i da je to lo{a varijanta, ali emocionalno vi{e ne mogu da se napumpam. To je moje najiskrenije ose}anje. Ne mogu vi{e da do`ivim taj istorijski trenutak, vi{e mi ni{ta u tome nije izazov. To je ne{to novo. I obi~an svet se malo ukrutio u tom stavu da }e istorija ovde jednom morati da se zaustavi. Preterali ste s tom istorijom, mi vi{e ne mo`emo da `ivimo tu istoriju. Dajte da neko sredi dr`avu, u|ite u normalno stanje, kako god znate i umete, ali ne mo`ete vi{e toliko da nas pumpate. Imam ose}aj da su mnogi ljudi po~eli rafinirano da razmi{ljaju na ovaj na~in, da stvari stavljaju na kantar i da ih mere. Svi ose}aju da je istorija ovde u stvari stala, da je

Bojan Baji}

25.01.08.

160

vi{e nema, da smo se mi uko~ili u istoriji, da dinamika uop{te ne postoji i to tr~anje u mestu je po~elo da uznemirava ljude. Pa dobro, daj vi{e i ono najcrnje, samo da se pojavi neka dinamika. Prevladao je utisak da je ta velika istorija u`asna uko~enost. I kada Toma Nikoli} vi~e - Promena re`ima, kao da se ~uje odjek opozicije iz 1996, 1997 - Tra`imo promenu sistema, tra`imo pad re`ima. A sada to vi~u radikali. ^ove~e, u kojoj to komediji mi igramo? Ko menja te role i terminologiju, da li su se to oni tako dogovorili? Ako jesu, mislim da su provaljeni. Ne znam kakav }e biti krajnji ishod tih izbora, zaista. Ali ~ini mi se da su ljudi odbacili istoriju kao provla~enje kroz neke mra~ne meandre. Oni vi{e ne}e da to zovu istorijom. Ko god da pobedi, ta }e istorija morati da prestane, vi{e se nikome ne}e verovati, ni Rusiji, ni Evropi, ni Kosovu. Ja mislim da }e ovde prevladati taj {timung. A ako ne prevlada, pa ni{ta, `ive}emo taj bedni `ivot. I dosad smo ga nekako `iveli. Zato je va`no da ove krugove s velikom uporno{}u odr`avamo, da ih stvaramo, da ih izmi{ljamo, da pozivamo sve te ljude, da ula`emo u to srce - u svakom dru{tvu kultura je srce. Moramo da odr`avamo to srce, da kuca i dalje. To je nekada bio B92, to je nekada bila emisija Niko kao ja, uvek postoji srce koje odr`ava kulturu. Ono nam je potrebno za te{ke dane, ali i za budu}nost koja }e jednom ipak da nastupi.

Svetlana Luki}: Idu}a emisija pada u vreme predizborne {utnje, pa danas moramo da vam ka`emo sve {to mislimo o prvom i drugom krugu predsedni~kih izbora. Bilo bi lepo kada bismo u Pe{~aniku mogli da pri~amo o novootkrivenoj crnoj rupi koja guta celu galaksiju - teleskop Habl je zabele`io tu neverovatnu sliku kosmi~kog nasilja. Bilo bi lepo kada bismo mogli da govorimo o velikoj hipotekarnoj krizi u SAD-u i o njenim posledicama po svetsku ekonomiju. Mo`da ste videli izve{taje o panici na svetskom ekonomskom forumu u Davosu - svetu preti najve}a ekonomska kriza od Drugog svetskog rata. Tu mogu da vas obradujem, jer ova kriza se ne}e preneti na Srbiju. Doma}a ekonomija jo{ ne funkcioni{e po principima koji vladaju u svetu, pa je i manje podlo`na potresima. Opet sve ide na vodenicu ]osi}evoj tezi o komparativnoj prednosti na{e zaostalosti. U nastavku emisije slu{ate ekonomskog novinara Mi{u Brki}a. Mi{a je u poslednje vreme

napisao nekoliko odli~nih tekstova za na{ sajt na temu o kojoj }e vam danas govoriti, ovog istorijskog, 25. januara, kada }emo u Moskvi potpisati gasno-naftno-pravoslavni ugovor.

Mi{a Brki}: Indikativno je to {to }e sporazum s Rusima da potpi{e ministar za infrastrukturu Velimir Ili}. Pre deset dana je vladala prava pomama Mi{a u srpskim medijima o tome kako }e 18. januara premijer Ko{tunica u Brki} Sofiji potpisati taj sporazum s predsednikom Putinom. Onda smo ispu{ili u Sofiji 18. januara, ali bilo je logi~no da me|udr`avni sporazum, ~ije potpisivanje po svaku cenu tra`i premijer, on i potpi{e. Danas }e ga potpisati Velja Ili}. Iz toga izvla~im zaklju~ak da, ako neko sutra bude ozbiljno tu`io dr`avu pred doma}im i me|unarodnim sudovima za flagrantno kr{enje doma}eg zakonodavstva, premijer }e mo}i da ka`e - Izvinite, ali taj ugovor je potpisao ministar za infrastrukturu, terajte njega na robiju, on je krivac. Za{to tvrdim da je to nezakonito? Zakon o javnim preduze}ima i Zakon o privatizaciji su dva zakona koja ne ostavljaju Vladi Srbije ni milimetar prostora za sklapanje ovakvog me|udr`avnog ugovora s Rusijom. Postojala su do skoro dva odbrambena mehanizma ideologa Voje Ko{tunice. Prvi je bio da u ustavu postoji rupa kroz koju mo`e da se provu~e me|udr`avni sporazum. U ustavu se defini{e sklapanje me|unarodnih sporazuma, ali se govori o op{tim sporazumima. Ugovor o NIS-u je pojedina~ni pravni akt i ne podle`e tom tuma~enju ustava. Kada je propala ta teza, obznanili su drugu, da je NIS akcionarsko dru{tvo, pa kao mo`e da se prodaje i bez javnog tendera. Prodaja NIS-a kroz me|udr`avni sporazum s Rusijom je nezakonit posao i to je ono {to }u ti danas u razgovoru sto puta ponoviti. Vlada kr{i dva klju~na zakona ove zemlje i ako neko nekada bude bio raspolo`en da vodi sudski spor zbog toga - garantovano }e ga dobiti. Da li }e to zna~iti da }e, kada taj spor bude priveden kraju i re{en u korist onoga ko podnese tu`bu, tog trenutka biti razvrgnut ugovor s Gaspromom - ne znam, ali je za gra|ane va`no da znaju da je ovo nezakonit posao. Neko je ju~e izdao saop{tenje u kome se ka`e da se na ovom sporazumu radi veoma dugo, jo{ od 2000. godine. Ne od 2000. godine, ali od dolaska Voje Ko{tunice na vlast. Spremaju}i tekstove za novine izvukao sam sve o tome iz svoje dokumentacije i iz nje se vidi da su

25.01.08.

162

premijer Ko{tunica i predsednik Tadi} i 2004. i 2005. i 2006. godine, na raznim zatvorenim i otvorenim susretima s predsednikom Putinom otvoreno i tajno nudili Rusiji na tacni energetsku saradnju sa Srbijom. Srbija se stalno nudila - Dajte, dajte, dajte gasovod. Ko{tunica je na ekonomskom forumu Rusije u Sankt Peterburgu razgovarao o tome s Putinom. Tadi} je u novembru 2005. s Putinom u So~iju razgovarao o strate{kom interesu Srbije da dobije ruski gasovod. U avgustu 2006. godine, kada je Sergej [ojgu, ruski ministar za vanredne situacije, do{ao u Beograd, Tadi} je na konferenciji za {tampu otvoreno rekao da je strate{ki interes Srbije da gasovod pro|e preko na{e teritorije. Dakle, postoji kontinuitet na{eg nu|enja Rusiji, navodno da bismo obezbedili energetsku sigurnost i nezavisnost. Me|utim, od pro{log leta su Gasprom i Rusija, koja {titi srpske interese u vezi s Kosovom u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, prona{li svoj interes u tom predlogu - Ako Srbi misle da im mi poma`emo s Kosovom u Ujedinjenim nacijama, za{to mi ultimatumom ne bismo tra`ili i Naftnu industriju Srbije? Ako ti se neko nudi, pa za{to da mu ne uzme{ i ono {to ti ne nudi, a ho}e da ti da? Dinki} je lepo rekao - To je ispod nacionalne ~asti, da ti Rus ka`e dajem ti za NIS ~etiristo miliona - a da ti ka`e{ - U redu. Pa ~ekaj, vredi bar pet puta vi{e. I sino} na konferenciji za {tampu premijer ka`e - Postigli smo napredak u pregovorima s Rusima, pa idemo da potpi{emo sporazum. Dva minuta posle toga, njegov ministar energetike ka`e da Srbija u pregovorima nije odmakla ni makac u svoju korist. Ponuda ostaje ~etiristo miliona, a Rusi slavodobitno obe}avaju da }e ulo`iti petsto miliona. A {ta ako ne ulo`e? Koje su u tom sporazumu garancije da }e ti oni redovno isporu~ivati gas, da ne}e biti monopolista u prodaji nafte i benzina u Srbiji? Nema ih. I onda ka`e premijer Znate, sporazum }e biti javno obelodanjen kada bude potpisan. Pa ~ekaj, {ta onda mo`e srpska javnost da uradi? Pa i}i }e na ratifikaciju u skup{tinu. Ali taj premijer ne bi imao vladu da nema ve}inu u parlamentu, dakle, logi~no je da }e u parlamentu to da bude usvojeno, naro~ito zato {to se radikali poturaju da podr`e taj sporazum s Rusima. Dakle, nema sumnje da }e ova vlast to progurati. Kako glatko ide taj sporazum s Rusima, za razliku od Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju s Evropskom unijom.

Me|udr`avnih sporazuma vi{e nema u svetu, niko ih ne pravi, to je arhaizam, ostatak hladnog rata, bipolarnog sveta. Socijalisti~ka Federativna Republika Jugoslavija i Sovjetski Savez potpisuju me|udr`avne sporazume, oni nama naftu, ~elik i kameni ugalj, mi njima prvo leve cipele i samo vrata od regala, a posle pet godina im {aljemo ostalo i niko se ne buni. I onda se nagomila klirin{ki dug, bez ikakvih logi~nih ekonomskih odnosa. E, ovaj me|udr`avni sporazum je to, ostatak me|udr`avnih odnosa koji su se zasnivali, ne na ekonomskim, nego na politi~kim interesima. Niko ozbiljan u svetu se vi{e na taj na~in ne bavi ekonomijom. Premijer ka`e - Mi smo odgovorna vlast, ovim sporazumom dugoro~no obezbe|ujemo narodu i naftu i gas. Hajde da razdvojimo gas i naftu. Kada je u pitanju gas, mnogo je ~injenica koje ukazuju na to da je vlast ba{ briga za energetsku sigurnost gra|ana i privrede Srbije. Evo ti podatak: 5. decembra ma|arska gasno-naftna kompanija Mol po{alje pozivno pismo svim vladama dr`ava u regionu - Hajde da napravimo zajedni~ku gasnu kompaniju koja }e dugoro~no obezbe|ivati stabilnost u snabdevanju gasom svih dr`ava u regionu, od Slovenije do Makedonije. Sada se sprema konferencija o osnivanju te kompanije i svi u regionu ka`u - da, samo Srbija uop{te ne reaguje. Ako si odgovorna vlast, {ta tra`i{ u zemlji koja je pet hiljada kilometara daleko od tebe i ~ije rukovodstvo je vrlo }udljivo? Pitaj Ukrajinu, Belorusiju, Jermeniju i Gruziju kako su pro{li. Nude ti kom{ije da u~estvuje{ u zajedni~kom projektu i da deli{ sudbinu regiona. Ne, na{a vlada ide u Rusiju, jer je to njen strate{ki interes. U avgustu pro{le godine u Salcburgu se na skupu regionalnih lidera skupljaju svi, jedna od tri teme je energetika, niko iz Srbije ne dolazi. U novembru 2007. u Dubrovniku se odr`ava isti skup i zna{ ko ide iz Srbije? - Milko [timac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti.

Svetlana Luki}: Onaj {to pada u nesvest? Mi{a Brki}: Da, u regionu i u Evropskoj uniji sve vrvi od napora da se na|e energetsko re{enje, ceo svet brine o tome, samo Srbija igra na jednu kartu. Pogledaj ju~era{nje saop{tenje iz Evropske unije kojim se u srpskim medijima manipuli{e. Ka`e - Evropska unija nema ni{ta protiv na{eg sporazuma s Rusima. Ne, nema ni{ta protiv gasnog aran`mana, jer je

Mi{a Brki}

25.01.08.

164

to konkurentska stvar, ali ima protiv na~ina na koji se prodaje Naftna industrija Srbije. Brisel je zbog toga izdao saop{tenje u kome se ka`e da postoji nekoliko evropskih kompanija iz okru`enja koje su zainteresovane da kupe NIS. Onda se nabrajaju Mol, OMV, gr~ki Elenik petroleum, koji su spremni da daju vi{e para od Gasproma. I nikom ni{ta. Svi smo bili svedoci kada su pred televizijskim kamerama prodavani Mobtel i Robne ku}e Beograd. Gledali smo kako cena raste i kako se na Mobtelu zaustavila na milijardu i po. A ju~e nam ministar energetike ka`e da Srbija iz celog gasno-naftnog aran`mana ne mo`e da dobije vi{e od milijardu i po. Zna~i isto vrede samo jedan od tri operatera mobilne telefonije i cela Naftna industrija i gasna privreda, koje su monopolisti u Srbiji. Ne prodaje{ samo dve rafinerije, nego prodaje{ celo tr`i{te i to drugom monopolisti za koga ne zna{ {ta }e sutra da uradi i kako }e da reaguje. To ube|ivanje da je ovo dobro za dr`avu i gra|ane pada u vodu s dva aspekta, s aspekta sigurnosti snabdevanja i s aspekta love koja se dobija za to. Ti daje{ jednoj kompaniji monopol i od nje zavisi{. I drugo, prodaje{ svoje nacionalne resurse direktnom pogodbom, u ~etiri oka i ispod stola. Ima{ premijera koji je do{ao na vlast s pri~om o pravnoj dr`avi, po{tovanju zakona, borbi protiv korupcije i vidi{ tog istog premijera kako dosledno postupa suprotno tome. C market je prodao da bi dobio podr{ku doma}ih poslovnih krugova za svoju vlast. Sada to isto radi na me|unarodnom planu. Prodajom dr`avnog preduze}a obezbe|uje sebi privatnu vlast na mestu premijera ili nezaobilaznog politi~kog subjekta u narednih dvadeset godina. Vladimir Putin }e neko vreme biti predsednik Rusije i onda }e morati da napusti tu funkciju, jer mu to nala`e ustav. Ali {iroke narodne mase su od njega tra`ile da ostane na nekoj va`noj funkciji u Rusiji. Kao da je Staljinu bilo va`no na kojoj je funkciji, kada je imao svu vlast. Vratimo film dve-tri godine unazad, izbori u Ukrajini, predsednik je Viktor Ju{~enko, lider narand`aste revolucije, pad komunizma i proruskog re`ima Viktora Janukovi~a. Na izborima se tuku Julija Timo{enko, prozapadna politi~arka koju podr`ava Evropska unija i Viktor Janukovi~, stari ruski politi~ar. Usred zime Putin im zavr}e slavine gasa i tri nedelje se Ukrajinci smrzavaju. Teza iz Moskve je - Dugujete milijardu i po dolara za nepla}eni gas, pa vi sad vidite koga }ete da izaberete za premijera. I naravno da Ju{~enko daje mandat Janukovi~u, koji vlada tri godine i

onda idu vanredni parlamentarni izbori i Julija Timo{enko dolazi na vlast. Sli~an scenario se ponovio u Gruziji, mislim i u Jermeniji. Izbori su bili usred zime i narod je glasao za prozapadnog politi~ara - Uf, niste platili gas. Iz na~ina na koji je Srbija kroz me|udr`avni energetski sporazum predala svoju energetsku nezavisnost u ruke jedne kompanije i jedne dr`ave mo`e da se nasluti da je srpski premijer prodajom dr`avne kompanije kupio svoju vlast za du`i period. Ovde su parlamentarni izbori obi~no zimi i kad god Srbi odlu~e da na izborima promene sada{nju garnituru i dovedu nekog normalnog, evropski orijentisanog politi~ara, tog trenutka mo`e da im se dogodi da Putin ka`e Niste platili gas ili neka zemlja kroz koju prolazi gasovod nije platila i nema grejanja u Srbiji. Zamisli da ti usred zime jedini snabdeva~ ka`e - Nama se ne svi|a taj kojega ste izabrali na parlamentarnim izborima. I dok se ne opametimo ili dok se ne smrznemo ili dok ne izaberemo onoga ko je inicirao energetski me|udr`avni sporazum sa srpske strane - nema ni nafte ni gasa. Ho}u da ka`em da su to vrlo opasne stvari, a ovde je to shva}eno obrnuto, kao da najzad dobijamo energetsku sigurnost. Ozbiljna vlast razmi{lja na druga~iji na~in. U poslednjih pet godina, od Ujedinjenih nacija do nerazvijenih zemalja, svi razmi{ljaju o tome da }e izvori nafte presu{iti. Brazil }e do 2010. godine polovinu nafte zameniti etanolom koji proizvodi iz {e}erne trske. Pro{le jeseni je na berzi u ^ikagu nastalo potpuno ludilo, jer su pokupovane sve rezerve kukuruza, ne za stoku, nego za proizvodnju etanola. Farmeri na ameri~kom srednjem zapadu seju samo kukuruz. Pro{le godine je onaj agilni gradona~elnik Zrenjanina uspeo da dovu~e u Zrenjanin neki ameri~ko-ma|arski konzorcijum, Baja tek enerd`i, da prave fabriku etanola u Zrenjaninu. Napravljena je studija, pola milijarde evra investicija, milion tona `itarica i pred Novu godinu taj konzorcijum ka`e - Baj, baj, odosmo. Za{to? Poku{ali su da se dogovore sa srpskom vladom da se sirovina za tu fabriku, dakle, `itarice, proizvode pod malo druga~ijim uslovima, da seljaci dobiju neke stimulacije. Sve dr`ave se uklju~uju u takve projekte, pa za{to ne bi i Srbija? Ne, u srpskoj vladi nije postojalo interesovanje za to. I sada ja treba da verujem da premijer i ministar energetike stvarno brinu o nacionalnom interesu i obezbe|uju dugoro~nu stabilnost u snabdevanju energen-

Mi{a Brki}

25.01.08.

166

tima. Da je to {to oni ho}e dobro, to bi uradila jo{ neka zemlja, a ne samo mi. Pala je i politi~ka ucena - Ili }ete da potpi{ete ugovor s Rusima ili nema potpisivanja sporazuma s Evropskom unijom. Srbija jo{ nije u{la u Svetsku trgovinsku organizaciju i kada bude trebalo da u|e, DSS i premijer mogu da ka`u - Au, imamo jo{ i Elektroprivredu Srbije. Hajde, u}i }emo u Svetsku trgovinsku organizaciju, ali pod uslovom da i EPS damo Rusima. Imaju naftu i gas, {to da nemaju i struju? Pre tri-~etiri meseca se u regionu dogodio tektonski poreme}aj, udru`ile su se ~e{ka energetska kompanija, ^ez, i ma|arski Mol. ^ez ho}e da svoje elektrane koje proizvode struju prebaci na gas i potreban mu je strate{ki partner. To je tako veliki potres da svi u regionu moraju da stave prst na ~elo i ka`u - gde smo tu mi. Na pitanje novinara ministru energetike Aleksandru Popovi}u {ta on misli o tome, on ka`e Pitajte ^ez i Mol. Pazi, to je toliko krupan doga|aj da niko ne mo`e da ostane hladnokrvan, ali nas ba{ briga. U Bosni i Hercegovini se gradi ~etiri-pet elektrana, svi ne{to grade, rudnike, termoelektrane, samo ovde niko ni{ta. Zahvaljuju}i Dinki}u ~uli smo da se NIS nudi za ~etiristo miliona. On lepo ka`e - Za toliko smo prodali Robne ku}e Beograd, koje su deset godina bile u ste~aju. Kada ima{ jednog snabdeva~a nafte i gasa, ti nema{ slobodu, ti zaista postaje{ kolonija jedne zemlje. Kad premijer Ko{tunica ka`e - Ne}emo NATO dr`avu na Kosovu, mo`e da mu se odgovori - Ne}emo Gasprom dr`avu u Srbiji. Postajemo kolonija Gasproma, koliko god da su nam bratski odnosi. Zamisli da u Rusiji do|e neka totalitarna vlast. Sedamdeset odsto Rusa tvrdi da im demokratija smeta kao politi~ko ure|enje. I pojavi se neki ~ovek i po~ne da vlada ~vrstom rukom. [ta mi da radimo? Imamo me|udr`avni sporazum, za koji ne postoji instanca na kojoj on mo`e biti raskinut. Kada Rusi ka`u - Niste platili, a mi ka`emo - Platili smo - ko }e da arbitrira? Nema nikog, osim onog ko dr`i ruku na slavini. Zavrne slavinu i ka`e - [ta me briga {to vi tvrdite da ste platili, ja ka`em da niste i ima da mi date sva ostala dr`avna preduze}a zato {to mi niste platili gas, ima da budem vlasnik cele Srbije. To me pla{i. Svi ozbiljni ekonomisti u ovoj zemlji, svi stru~njaci smatraju da je to lo{ posao, naro~ito u vezanom paketu gasa i nafte. Mla|a Dinki} daje dobar primer Bugara, koji su napravili me|udr`avni sporazum o

gasu, ali ni{ta vi{e od toga. Izvukli su najvi{e {to mogu za sebe i tek onda su potpisali sporazum. Srbija ne}e ni da jaukne. Ko ti garantuje da Rusi sutra ne}e da zatvore ove dve rafinerije? Ne znamo ni da li u tom sporazumu pi{e da oni kupuju 51 odsto. Mla|a sada nudi besplatne akcije NIS-a za hiljadu evra, ali ako Rusi kupe 51 odsto, on ka`e da }e akcije pasti na dvesta evra. Gde je tu interes gra|ana Srbije? Ja ga ne vidim. Ko{tunica je akcioni plan za reagovanje dr`ave u slu~aju nezavisnosti Kosova proglasio dr`avnom tajnom, energetski sporazum s Rusima je proglasio dr`avnom tajnom. Izvini, {ta je slede}a dr`avna tajna? Pitam da li je to neka vrsta puze}eg vanrednog stanja? Kada sutra budemo pitali premijera - [ta vi u stvari radite? - on }e da ka`e - Moj rad je dr`avna tajna. On je sebe proglasio dr`avnom tajnom. Ju~e ga novinari na konferenciji za {tampu pitaju - Kojeg }ete kandidata da podr`ite u drugom krugu? - a on ka`e - Ovo je oltar vlade, pitajte me to kada odem u svoju stranku. Pa ~ekaj, ~ove~e, mi te ne vi|amo ni na ulici, ni u vladi, ni u stranci, vi|amo te u Kusturi~inom Drvengradu. Pazi, nema vremena ni za {ta, ali ima vremena da ode u Drvengrad. Alo bre, premijeru, dr`ava se trese, a ti se zajebava{. Na{a vlast ne radi ni{ta, time nas dovede u bezizlaznu situaciju, a onda ka`e - Jedino re{enje je sporazum s Rusima. Da, ali ti ne ode{ u Salcburg, ne ode{ u Dubrovnik, ne reaguje{ na regionalnu inicijativu ma|arskog Mola, dovede{ dr`avu i gra|ane uza zid i onda ka`e{ - Ili Rusi, ili ni{ta, potop - to je logika. G17 plus i Mla|a Dinki} su rekli da }e da napuste takvu vladu. Onda je Dinki} na{ao {lauf da ne potone, odnosno da ne iza|e iz vlade, pa je rekao - Ostavi}emo premijeru jo{ neko vreme, jer postoji mogu}nost da se u pregovorima kona~ni ugovor s Rusima popravi u korist Srbije, pa kada do|e na ratifikaciju u parlament, ako ne bude popravljen, mi }emo glasati protiv njega. Pretpostavljam da }e oni tada iza}i iz vlade. [to se ti~e Demokratske stranke, mislim da je postojala pogre{na predstava u javnosti da su oni slamka spasa za Srbiju i da }e zaustaviti narodnja~ku koaliciju. Demokratska stranka je u su{tini na toj istoj liniji. Ve} sam govorio o tome da je predsednik Tadi} s Putinom i ministrima ruske vlade nekoliko puta pregovarao o gasnom aran`manu kao o strate{kom interesu Srbije.

Svetlana Luki}: Jedan od argumenata je - ^ekajte, za{to se bojite saradnje s Gaspromom, kada je Bugarska, koja je ~lanica Evropske unije i ~lani-

Mi{a Brki}

25.01.08.

168

ca NATO-a, potpisala s Rusima taj sporazum i drugo, Rusi }e graditi nuklearnu elektranu u Bugarskoj.

Mi{a Brki}: Oni su bili ruska kolonija do pre deset godina, ali oni vi{e nemaju tu zadr{ku i sada normalno sara|uju s Rusijom. Ali oni su re{ili svoj klju~ni problem, postali su ~lanica Evropske unije. Oni s Rusijom ne razgovaraju u vazalnom odnosu kao mi i u tome je razlika izme|u Srbije i Bugarske. I zato Evropska unija ka`e - Bugarska jeste ~lanica Evropske unije, ali je suverena dr`ava i ima pravo da tra`i sve mogu}e na~ine da za svoje gra|ane i za svoju privredu obezbedi dugoro~nu stabilnost u snabdevanju energentima. A kod nas se ka`e - Bugari su oti{li u zagrljaj Rusije. Nisu, oni su samo jedan segment svoje energetske strategije opredelili za Rusiju. U tome je razlika izme|u bugarske i srpske politi~ke elite. Mi smo zavetno re{ili energetski problem Srbije, odneli smo na tacni Gaspromu i Rusiji svoju energetsku suverenost i rekli - Nije va`no koliko ko{ta, mi smo pravoslavna bra}a. Kada brani Kosovo, Voja ka`e da mi po{tujemo svoj suverenitet i teritorijalni integritet. Pa za{to i s Rusijom ne po{tuje{ to isto? I za{to on to ne potpi{e? Hajde, premijeru, kada si tako ube|en da je to u redu, potpi{i ti, pa neka ostane tvoj potpis na istorijskom sporazumu. Svetlana Luki}: Dakle, Gasprom kupi sve to zajedno... Mi{a Brki}: Gasovod, skladi{te gasa u Banatskom Dvoru, Naftnu industriju s dve rafinerije. Svetlana Luki}: Oni kupuju 51 odsto Naftne industrije i postaju monopolisti, dakle, srpski dr`avni monopol }e biti zamenjen ruskim. Jedan od uslova priklju~enja Evropskoj uniji je zabrana monopola. Kako }emo da spojimo te dve stvari? Mi{a Brki}: Pazi, to smo imali, pro{le godine je duvanski monopol bio problem da u|emo u CEFTA i Srbija je morala da popusti. Filip Moris i Briti{Ameriken tobako su rekli - Izvinite, srpska vlada je to potpisala i ne

interesuje nas promena vlasti. Onda je palo neko muljanje i tra`ilo se me|ure{enje. Zato ozbiljni ekonomisti ka`u - Dajte nam da vidimo taj sporazum s Rusima, da li je Srbija obe}ala Gaspromu monopol na naftno tr`i{te na dve, tri, pet, deset godina. Priklju~enje Evropskoj uniji po~inje kada potpi{emo sporazum s njima i tog trenutka po~inje da radi taksimetar. Moramo da liberalizujemo i zakonodavstvo i tr`i{te. Ne}e nas primiti u Uniju sve dok svako tr`i{te, od kafe do atomske energije, a da ne govorim o nafti, ne bude bilo otvoreno. [ta mi nudimo Rusima? Ne znamo da li je Gasprom insistirao na deset godina svog monopola. Ako jeste, deset godina nam nema ulaska u Evropsku uniju. Tek kada se razvrgne taj monopol, mi mo`emo postati ~lanica Evropske unije. To je kvaka dvadeset dva, ne mo`e i jedno i drugo. Mi ne znamo na {ta je Srbija pristala. Resorni ministri su do pre dva meseca govorili da je, kada je u pitanju privatizacija NIS-a, jedini gori monopol od dr`avnog - privatni monopol. Pa ~ekaj, Gasprom je i dr`avna i privatna kompanija, me{ovita. Ono {to nisi hteo da iznese{ na tender i proda{ nekoj svetskoj kompaniji, sada bez tendera prodaje{ drugoj kompaniji. Ko je lud u ovoj zemlji, u kojoj te neko stalno farba i la`e?

Svetlana Luki}: Bio je ovo Mi{a Brki}. Na pitanje da prokomentari{e milion i {eststo hiljada glasova koje je dobio Tomislav Nikoli}, istra`iva~ Instituta dru{tvenih nauka Sre}ko Mihajlovi} rekao je da je to malo. Malo je kada se taj broj uporedi s brojem onih koji se ose}aju kao tranzicioni gubitnici, a to je dva i po miliona ljudi. Malo je, kada se uporedi s onima koji su antievropski orijentisani, a to je 2,28 miliona i kada se uporedi s dva miliona ljudi koji smatraju da je situacija u Srbiji nepodno{ljiva. Malo je i kada se zna da milion i trista sedamdeset hiljada ljudi smatra da je politika Slobodana Milo{evi}a bila dobra. Ovo su rezultati istra`ivanja javnog mnjenja koje je ove zime radio CESID. Na kraju Pe{~anika slu{ate Petra Lukovi}a. Petar Lukovi}: Nije bila potrebna nikakva pamet da ~ovek pogodi da }e Tadi} i Nikoli} da odu u drugi krug. Imao sam problema s mojima iz LDP-a. Oti{ao sam u nedelju uve~e da ~ekamo rezultate i tamo je bilo kao na sahrani - svi }ute. [ta je bilo? - pitam ja. - Pa - 5,6 odsto. Ka`em - Super,

Mi{a Brki}

25.01.08.

170

nemamo ^anka, nemamo Ma|are. Ne, u svesti ove grupe s kojom se ja dru`im, sve ispod 8, 10, 12 odsto je propast, katastrofa. I onda od raznih ljudi ~ujem - Jebote, kako je Velja dobio trista hiljada glasova, kako je Mrkonji} dobio dvesta osamdeset-trista hiljada? To govore ljudi koji `ive u Srbiji. Pitam ih - Pa odakle ste vi, gde ste bili svih ovih godina? Pona{ate se kao da ste do{li iz Finske, kao da ste iz Laponije do{li s Deda Mrazom. Jao, vidi, SPS ima {est odsto i Velja Ili} ima toliko. Pa ima, naravno da ima. Ajmo da saberemo Mrkonji}a, Velju Ili}a, Tomu Nikoli}a, to je dva miliona dvesta hiljada glasova, ej. Pro{log ~etvrtka me zove LDP da odem u Novi Beograd na nekakav skup. I prolazimo pored Arene, ja potpuno neobave{ten, van vremena i prostora, vidim ispred Arene silne autobuse. Prvo bezubi ludaci sa {ubarama izlaze iz autobusa i ja ka`em voza~u - Sto posto su radikali, a i on meni ka`e - Radikali, sto posto. Iz drugog autobusa izlaze neki koji mi malo vi{e vuku na Gu~u. Iz tre}eg autobusa izlaze ljudi sa `uto-plavim zastavama i vidim da je to Demokratska stranka. Pitam, Je l' Tadi} ima konvenciju u Areni? I shvatim da je to njegova publika, jedan cross over od hard kora do bluza i folka. Posle sam na televiziji video kraj te konvencije. Gledam Borisa Tadi}a, ne zna kuda ide, krene levo, pa desno, pa napred, pa se vrati nazad, pa ma{e s dva prsta, pa onda s tri, pa dve ruke, pa jedna ruka. On naprosto nema pojma o ~emu se radi, ~emu on slu`i, koju ideju daje, taj ~ovek je potpuno zbunjen. On ka`e - Hajde da uve`emo sve zastave, zastavu Beograda, zastavu Sand`aka i zastavu Ra{ke oblasti. Pa ~ekaj, Sand`ak jeste Ra{ka oblast, SRS i patrioti i domoljubi Sand`ak zovu Ra{kom obla{}u. Zar ne postoji neko da mu ka`e - Aman, stani, pogre{io si? Da ne govorim o njegovim metaforama. Ima jedna od koje sam poludeo, to je okretanje pedala - Hajde da okre}emo pedale, ako vi{e ne budemo okretali pedale, najebali smo, hajde da okre}emo bicikl. Jebale te pedale i bicikli, pa je l' ima neka druga metafora u `ivotu? Hajde, zavr{i se prvi krug izbora i vidimo da je Nikoli} pobedio opasno ubedljivo. Tadi} je najve}i gubitnik ovog dela izbora, s dvesta hiljada glasova manje od Nikoli}a u prvom krugu. To je jako opasno po njega. I sad njemu ostaju dve alternative, da nekako dobije glasove Velje Ili}a, {to je situacija iz Benija Hila, ili da na|e glasove LDP-a, {to je jo{ sme{nije, stvarno zabavno. Ali ne, on ulazi u fazu tri, u kojoj se vodi kampanja preko blogova, tekstova, telefona, SMS-ova kako ne

smemo da dozvolimo da Nikoli} pobedi. Drugim re~ima, ako ja ne podr`im Tadi}a, ja sam taj koji je doveo radikale na vlast i ja sam taj koji }e biti kriv za sudbinu Srbije. Ovo je moj komentar na to - Pizda vam materina svima. Pre tri godine, kada je bila ova ista situacija, Tadi} ili Nikoli}, nisam mogao da `ivim od SMS poruka - Iza|imo, iza|imo, iza|imo, podr`imo Tadi}a, gotovo je, kraj. I ja iza{ao, ej, slu|en, hajde, bi}e neke promene. Tri godine kasnije shvati{ - pa taj ~ovek me je zajebao, taj ~ovek me je slagao gde god je mogao da me sla`e. Hajde da se setimo dono{enja ustava. Je l' se se}amo Nikoli}eve izjave da su radikali jako zadovoljni ustavom zato {to je ispunjen svaki njihov zahtev? A ovi ne samo {to su pristali na te uslove, nego su i aktivno u~estvovali u kra|i glasova za referendum. Mislim na ona tri ~uvena sata 29. oktobra 2006. godine, kad se izme|u 17 i 20 ~asova uve~e kralo na na~in na koji se nije kralo u vreme Milo{evi}a. Za to je zaslu`an Boris Tadi}, na isti na~in na koji su to i Ko{tunica i Nikoli}. Godinu i po dana kasnije, kao kul je to. E nije kul. [ta je bilo pro{le godine u ovo doba? Tadi} je rekao - Ne dolazi u obzir vlada u kojoj Bo`idar \eli} nije premijer. I svi kao - Uuu jebote, hvala bogu, kona~no, hajde, ustav ga je opametio, mesecima to ~ekamo. Mi iz Pe{~anika govorimo Zajeba}e nas, bi}e Ko{tunica premijer. I {ta se desilo? Ko{tunica je premijer. - Ali ka`e Tadi} - On jeste premijer, ali mi imamo ve}inu ministara u vladi i mi }emo odre|ivati njenu politiku. Onda se ispostavi da oni ne odre|uju ni{ta i sada taj isti Tadi} posle svega ka`e - Da me podr`e Lukovi} i njegovi. Jebi se, izvini, jebi se. [ta je bilo pre tri meseca, da l' se meni u~inilo ili je to bila istina da sam na televiziji video kako se ljube i zajedni~ki lopatama bacaju beton u rupe za novi put Dragan \ilas i Velja Ili}? Dakle, dva lika koji pre godinu dana samo {to se nisu pobili na televiziji - Ti si lopov. - Ne, ti si lopov. - Ti |ubre. - Ja sam |ubre? Ne, ti si bio, ti ima{ ve}u ku}u, ti ima{ bolnicu... Pa, tra`i od Velje Ili}a glasove, izvini, nemoj od mene da tra`i{ glasove. Ali sada se obra}amo demokratskim snagama, za Evropu. Jebi ga, a gde Evropa be{e u toj rupi s Ili}em, gde si bio svih ovih godina kada je harao Zoran Stojkovi}, {to nisi jedanput rekao kao predsednik dr`ave - Imamo idiota za ministra pravde ili Ja se ne sla`em s njim? [ta je bilo kada su se dogovarali o vladi? O svemu su se dogovorili, sem o tome ko }e biti direktor BIA. I {ta je bio dogovor? O tome }emo se naknadno dogovoriti, {to prevedeno na

Petar Lukovi}

25.01.08.

172

Tadi}ev jezik zna~i - Bi}e kako ka`e Ko{tunica. I opet imamo Bulatovi}a. U zadnja ~etiri dana smo do`iveli ekstazu ludila - Tadi} je podr`ao Ko{tuni~in predlog da se cela Naftna industrija da na poklon Rusima. I jo{ \ilas ka`e da je ostvarena ve}a cena nego {to bi bila ostvarena na tenderu. A izvini, da te pitam onako selja~ki, a otkud on to zna, je li on beli mag, je l' mu se ne{to javilo, odakle on zna da je cena ve}a? Pre svega, koja cena? Mi to ne znamo, evo danas je ~etvrtak ve~e, mi ne znamo tu cenu. Daj bo`e da uop{te saznamo kolika je cena, mo`da i nema cene, mo`da je d`abe, mo`da mi pla}amo. Dakle, to nije rekao Ko{tuni~in ~ovek, to je rekao Tadi}ev ~ovek. I danas ima{ vest da su Tadi} i Ko{tunica molili rusku vladu da odu na sastanak u Moskvu. Radikali i Veljini su se upi{avali od smeha kada su slu{ali ono - Danke, Doj~land - pa kao - Ha-ha, Hrvati, pa Slovenci, pa konju{ari, pa se zahvaljuju Evropi. A {ta mi radimo? Koji je to oralnoanalni odnos? - Mi molimo Ruse da do|emo u Moskvu i da im damo d`abe na{e kompanije. To je kao ono - Izvini se \uri {to te je tukao. Stra{no. A sad ti mora{ da da{ glas Tadi}u, jer }e do}i radikali. Zabole me, stvarno me zabole ona stvar {to }e da do|u radikali. Pre`iveo sam Milo{evi}a, Milutinovi}a i Lili}a i bombardovanje, sve sam pre`iveo, pre`ive}u i Tomislava Nikoli}a kao predsednika. I svi zaboravljamo jednu stvar koja je jako bitna, da je ve}ina gra|ana Srbije danas, 2008. godine glasala za tu politiku. Za{to se to meni spo~itava? Da li znate za zemlju u kojoj u 2008. godini ova vrsta luda~ke, kretenske politike ima dva miliona i dvesta hiljada pristalica? Poka`ite mi zemlju u kojoj je vi{e od polovine ludaka. Lenjin je insistirao na radu s masama i izvini, ovde se radilo s masama, godinama, i preko Kurira i preko Presa i preko Gazete i preko televizije i preko ludaka i preko advokata i preko Legije i preko pizde materine se radilo godinama, radilo se. I za{to bih ja imao milosti i razumevanja za te ljude? Gubitnici u tranziciji, zabole me ona stvar; nemaju {ta da rade, zabole me ona stvar. A da su neobrazovani i tupavi, to je ~injenica, izvini, mi smo u dru{tvu u kome je koli~ina neobrazovanih, glupih, stupidnih i ludih na najvi{em nivou. Nema tog naroda koji je ovoliko glup i tupav kao {to je ovaj. Vodili smo ratove devedesetih i izgubili ih. Svaki bi normalan narod i ~ovek

rekao - Na{a ideja je propala, hajde da probamo ne{to drugo. Ne bre, ovi }e ponovo da probaju, tih dva miliona i dvesta hiljada ljudi. Pa u ~emu je razlika izme|u Tome Nikoli}a, Mrkonji}a, Ili}a i dela Tadi}evih koji to isto misle? Mi govorimo o demokratiji, o Evropi, a devedeset odsto tih ljudi ka`e - Seremo se, bre, na Evropu. Dr`imo se k'o pijani plota neke glupe ankete od pre ne znam koliko godina po kojoj je sedamdeset odsto ljudi ovde za Evropsku uniju. Pa mo`e da bude bilo {ta, da ih pita{ - Da li ste vi za kup UEFA? - oni }e re}i Jesmo, jebote. Da li ste zadovoljni `ivotom u Tanzaniji? - Jesmo, jebote, {to ne bismo bili? Hajde, pitaj ga konkretno {ta je njemu Evropa. Ja }u da ti ka`em, njemu je Evropa da ima platu dve hiljade evra, a da ne radi ni{ta, pa ako to mo`e, super, ako ne mo`e, ko vas jebe. A da damo neke zlo~ince - ne dolazi u obzir. Bo`e, {ta se meni de{ava. Ju~e kupim Pravdu, nemoj da me pita{ za{to, da pro~itam pismo Tomislava Nikoli}a Putinu, u kome je ovaj, jebote, svuk'o ga}e, pao dole i onako kle~e}i mu ka`e - Na{a napa}ena zemlja tra`i va{u pomo}. Pa m'r{ bre u pizdu materinu. Mi ve~ite `rtve, vekovima. Pa stani bre jebote, to sve ludak do ludaka. Danas u Politici Antoni}, ~uveni analiti~ar, seiri nad ~injenicom da su radikali pobedili, jer njima niko nije dao {ansu, oni nemaju nikakvu medijsku podr{ku, oni imaju samo jednu radio-stanicu i jedne novine. Auh jebote, to je stvarno tu`na pri~a, nemoj vi{e te tu`ne pri~e, molim te, ali stvarno nemoj. Vidim Tadi}a koji peva na promociji. Pazite, ja bih ga zaustavio Nemoj da peva{, molim te, ne pevaj, ne pravi budalu od sebe. I sad ide ta ~uvena dilema - morate zbog budu}nosti. Jedan od ~elnika neke nevladine organizacije mi ka`e - Moram da glasam za Tadi}a. - Za{to? - Zbog budu}nosti moje dece. A Tadi}u se jebe za bilo {ta, njemu je samo bitno da on bude tu, okru`en Krsti}em i [aperom, da mo`e da igra ko{arku, give mi five. [ta sam upamtio iz vremena Tadi}evog predsednikovanja? Znam da je usvojio ma~ku, znam da je dao krv za B92, znam da je povodom tribine o Srebrenici na Pravnom fakultetu, koji su organizovali oni fa{isti, rekao da svako ima pravo da izrazi svoje mi{ljenje - toga se odli~no se}am. Se}am se da je sedeo s Rundekom u kafani po{to su Rundeka napali. Kada se on obratio naciji? Za tri godine Boris Tadi} nema ni{ta da ka`e ovom narodu. Pa jebem ti takvog predsednika. Ja svake ve~eri imam potrebu da ne{to ka`em narodu i svako od nas ima potrebu da ne{to ka`e narodu. Svi

Petar Lukovi}

25.01.08.

174

imamo potrebu, samo Boris Tadi} nema potrebu da bilo {ta ka`e. Njemu je sve potaman, sve mu je super. I sad je frka i sad on tra`i od ovakvih kao {to sam ja glas. E nema glasa, izvini, ja nemam puno stvari u `ivotu, imam te svoje plo~e, svoje knjige, neki svoj mali `ivot, ali imam svoj glas i ne dam taj glas. Dao sam glas Ko{tunici 2000. godine, pa sam se ose}ao kao govno, nisam se oprao od toga godinama. Pa sam glasao za Tadi}a. Ja sam svoj deo tadi}izma odradio pre tri i po godine, bio sam nateran, poludeo, mo`da drogiran, odveden na glasanje, ali sam glasao za njega veruju}i, jebote, veruju}i u ono vreme stvarno da ako do|u radikali nema vi{e ni sunca ni meseca, Tadi} }e sve da nas spase, on je ~ovek, Evropa, super. [ta se ispostavilo? Ispostavilo se jedno veliko ni{ta, huge shit, {to bi rekli Englezi. I posle svih tih godina ja treba da ka`em - Ej Tadi}u, izvini, ja sam pogre{io, opet verujem u tebe. Pa ne verujem, izvini, zajebao si me jedanput, gotovo je. Ej ~ove~e, to zajebavanje traje tri i po godine. I nije da si me zajebao za pet dinara, da si me zajebao za voznu kartu ili takvo ne{to, nego si mi zajebao `ivot. On ka`e - Ja sam za Evropu, ali i za Kosovo u Srbiji. Pa stani bre jebote, pa ne mo`e i jedno i drugo, odlu~i se {ta ho}e{. I sad ga naravno kecaju njegovi partneri, ne}e potpisati sporazum s Evropskom unijom ako ovi po{alju trupe na Kosovo. Pa nisam ja sedeo s tim ljudima, to on radi, on je taj. Ko je kriv za porast radikala? Pa on je kriv. Je li nekad ustao da ka`e - Dosta je fa{izma u ovoj zemlji? Ne, nikad, jok, give mi five. I nakon svega, moji prijatelji i ja smo najbitniji u svemu tome, pa dajte, pomozite u odlu~uju}em trenutku, ako vi ne pomognete, propadosmo. Pa zabole me ona stvar, stvarno. Za{to si to podr`avao, jesam li te upozoravao sto puta, ej ~ove~e, mani se preambule? Neka sada preambula glasa za tebe, za{to bih ja glasao za tebe? Pa do}i }e Toma. - Pa neka do|e Toma. [ta sada treba da radim, da se pla{im Tome Nikoli}a? Pre`ive}u i Tomu Nikoli}a, pa {ta? So what? Dosta mi je tog magar~enja u `ivotu - manje zlo, pa ve}e zlo. Ne}u vi{e uop{te da imam zlo, ne pada mi na pamet da glasam. Ne}u vi{e da glasam tako. Slagao si me, ne verujem ti, izgleda{ potpuno prazno, izgleda{ neinteligentno, nisi mi zanimljiv, izgleda{ glupo, kampanja ti je idiotska. Mo`da iza|em na birali{te 3. februara da uzmem onaj listi}, pa da na njemu nacrtam njegova kolica.

Svetlana Luki}: Kakva kolica? Petar Lukovi}: Tadi} se `ali na svom veb-sajtu da je pedesetih godina, kad je bio beba, le`ao u drvenim kolicima koja mu nisu bila ugodna i dobra za le|a. Pa {ta je o~ekivao pedesetih godina, jebote? Internet u kolicima, Petar NASA materijal? Pa ka`e - Nismo imali {ta da jedemo, jeli smo 'leba i Lukovi} masti, meso smo jeli dvaput nedeljno, a ostalo je bilo povr}e. Pa mislim stvarno, pa za{to me zajebava{? Neko mu je onda rekao - Treba ti tu`na pri~a, pa je napisao najtu`niju pri~u - Bio sam gladan. Evo, sutra da ka`u - Lukovi}u, ako ne glasa{ za Tadi}a, Srbija }e da ode u crnu rupu - neka ode u crnu rupu sa svim ljudima, zabole me ona stvar, i rupa i ljudi i sve ostalo, ni{ta me bre ne interesuje vi{e, ne dam bre svoj glas. To je moj mali papiri} i to je moje, moje malo ostrvo, moj mali prostor na kome ja mogu da se izrazim. Kada je Tadi} u pitanju, racionalno ne postoji, postoji samo emocionalno. On me je naterao da prema njemu budem emocionalan, a ne racionalan. Da sam racionalan, ja bih ve} davno digao ruke od njega, ali on me mu~i da budem emocionalan. Ja sam s njim racionalno raskrstio jo{ pre tri godine, ali emocionalno me mu~i, po{to me maltretira, da li me razume{? Peva mi, pri~a mi - Glasajte za mene da bi na{e bake i deke - pa jebote, ne}u da ~ujem te re~i - deke i bake - jo{ mu samo fale zeke i peke. Razumem, jebote, da nemate puno metafora, \in|i} je bio jedan s metaforama, ali hajde, izmisli makar dve. Ode u Suboticu Moramo da okre}emo pedale, ode u Vr{ac - Hajde da okre}emo pedale, pa u Beograd - Okre}emo pedale. Pa idi bre u pi~ku materinu s pedalama, jebote, pa vozi taj bicikl jedanput, odvezi ga, skini mi se s vrata s biciklom, jebote. Ve~eras slu{am, ponovo pedale, pa da li si ti normalan ~ove~e? Uzmi svoja drvena kolica pa to vozi, ali nemoj me s pedalama. S tim pedalama si mi se popeo na onu stvar, jebale te pedale i bicikl i evo - ne}u zbog pedala da glasam i ne}u. Ako }u ja da budem kriv, neka budem kriv. Ne}u bre vi{e, dosta mi je, imam toliko godina i zajebao me je ko god je stigao. Petnaest godina sam `iveo pod Milo{evi}em, pa me je zajebavao kako je stigao. Dva miliona ljudi je glasalo za Milo{evi}a, a posle 2000. godine - Pa ne, nismo, mi smo se {alili, nismo glasali za Milo{evi}a. Mar{ bre u pizdu materinu. I sada se svi pozivaju na 5. oktobar, svi smo bili na istoj strani. Majke ti? Hajde da je sad 5. okto-

25.01.08.

176

bar, pa ko bi bio na toj strani? Ne bi bio maltene niko. Jedan umro, ubili ga, svi ovi ostali su pre{li na drugu stranu. Gde je bio Tadi} 5. oktobra? Niko se nije setio da postoji 5. oktobra, a on je bio na{ saborac, majke ti? Toliko sam puta prevaren, toliko puta zajeban u ovoj zemlji, a onog sekunda kada sam glasao za Tadi}a pre tri i po godine, kao {to sam glasao za Ko{tunicu pre sedam godina - pojeo sam govno. Dakle, dva govneta sam pojeo. Ako neko od mene o~ekuje da pojedem tre}e govno, dosta su mi dva govneta u `ivotu. Izvini, ovoga puta bez mene, {ta god da bude, ali ne}u da mu dam glas, ne}u, ne}u.

Svetlana Luki}: Jeste Hanibal ante portas, jeste da za desetak dana mo`emo da se probudimo u zemlji ~iji je predsednik sedamnaest godina u stranci koja je sahranila Srbiju, a sada se hrani njenim jadnim ostacima, jeste da bi on bio jedna od politi~kih kreatura koje postoje u svetu, kao {to su njegovi prijatelji Da Silva, Ugo ^avez ili Ahmadined`ad, koji je na putu do bira~kog mesta gazio preko ameri~ke zastave. I jeste da je Nikoli}ev suparnik jedna jadna politi~ka figura. Ali eto, mi smo punoletni, imamo pravo da biramo i da budemo birani i ~ak i ako je samo nekolicina nas u stanju da osmisli neku politiku ili da je praktikuje, svi mi ostali smo u stanju da prosu|ujemo {ta nam valja ~initi. ^ujemo se idu}eg petka, u vreme predizbornog }utanja.

01. 02. 2008.

SAVR[ENA OLUJA Ne smemo da pominjemo ime ~oveka na T, a bogami ni ime ~oveka na B. Onda vam preostaje da psujete ili da pri~ate o Ko{tunici, {to meni do|e na isto... Gosti: Nata{a Kandi}, Fond za humanitarno pravo, Marko Milanovi}, pravnik, Jovan Bajford, socijalni psiholog, Ivan ^olovi}, antropolog, Svetlana Slap{ak, antropolog

Svetlana Luki}: Bilo je frustriraju}e praviti dana{nju emisiju, jer ne smemo da spominjemo izbore, ne smemo da pominjemo ~oveka ~ije ime po~inje na T, a bogami ni ~oveka ~ije ime po~inje na B. Onda vam preostaje da psujete ili da pri~ate o Ko{tunici, {to meni do|e na isto. Ali izme|u psovki i Ko{tunice izabra}u ovo drugo. Predsednik vlade se povodom izlaska na izbore usudio i da izgovori ono {to ve} dugo ~ini izuzeo se iz politi~kog `ivota, iz demokratskog procesa i demokratskih procedura i inaugurisao sebe u srpskog monarha koji je iznad politi~kih doga|aja. Uskoro }e po srpskim selima i zaseocima Velja umesto asfalta po~eti da gradi spomenike s Ko{tuni~inim likom. Francuzi su posle revolucije, kada je nestao stari sistem, morali da grade ne{to novo, pa su po~eli masovnu proizvodnju spomenika. Neko je zamislio republiku u liku Marijane i za nekoliko godina svaka op{tina u Francuskoj je imala svoju Marijanu. Radikalnije op{tine su imale Marijanu s bar jednom golom dojkom, a ove malo manje radikalne - Marijanu zakop~anu do grla. Tako }e ovi u Svilajncu imati goli{avog Ko{tunicu, a ovi u Ni{u obu~enog. Znate i sami da nam Evropska unija nije ponudila da potpi{emo Sporazum o pridru`ivanju, nego neki prelazni sporazum. Koliko ja znam, ovakvu vrstu sporazuma Evropljani nisu nudili nikome pre nas. Opet smo postali specijalni slu~aj i tako se specijalno vaspitavanje Srbije nastavlja. Da li }e skup{tina ratifikovati i ovaj specijalni sporazum, pitanje je, a odgovor na njega zavisi i od rezultata drugog kruga predsedni~kih izbora i eto opet zabranjene teme. Ako imate malo kompjutera i malo `ivaca, predla`em vam da pro~itate tekst na na{em sajtu koji smo preuzeli sa stranica najstarijeg lista na Balkanu. To je tekst Branka Milanovi}a, saradnika Karnegijeve zadu`bine iz Va{ingtona, koji ka`e da je pred nama savr{ena oluja. To je u stvari naslov filma u kome se vidi nastanak savr{eno stra{ne oluje, koja nastaje kada se idealno poklope svi meteorolo{ki parametri. Kroz nekoliko meseci, ka`e Milanovi}, mo`e se desiti da Srbija ostane bez Kosova, bez Evropske unije, u hladnom ratu sa SAD-om i bez gasovoda. U prvih {est meseci, ka`e on, Kosovo }e priznati dve tre}ine

01.02.08.

198

zemalja sveta: Amerika, ve}ina zemalja Evropske unije, islamski svet i odnosi Srbije s evropskim zemljama bi}e sni`eni na nivo otpravnika poslova. S evropske strane, u daljem zao{travanju, na listi uslova pojavi}e se novi - prekid ekonomske blokade Kosova. Ako na predsedni~kim izborima u Americi pobedi Hilari Klinton, u njenom timu bi}e na{i stari znanci, Madlen Olbrajt i Vesli Klark. Da li }e gasovod stvarno biti izgra|en i kako Srbija mo`e Gasprom, to jest Rusiju da natera na bilo {ta? I tako dalje, i tako dalje, sve do savr{ene oluje. Ali da vam ne sagorevam poslednju kapljicu nade, ako ste ba{ zapeli da se nadate. Ne brinite, sve }e se na ovaj ili onaj na~in dobro zavr{iti u nedelju uve~e. Pa ako i ne}e, treba se te{iti ve{}u od pre neki dan iz Turkmenistana - opet }e gra|ani te daleke, ali nama prijateljske zemlje, imati bioskop, cirkus i operu. Umro je onaj njihov ludi predsednik Nijazov, koji je pre deset godina re{io da sru{i operu, zabrani cirkuske predstave i zatvori bioskope. I eto, posle kra}e pauze, predsednik Turkmenistana }e svojim gra|anima opet graditi operu, dove{}e im cirkus i otvoriti bioskope. Dakle, zabranjeno je pominjati B i T, ali niko mi nije rekao da ne smem da pominjem Bezbednosno-informativnu agenciju i Radeta Bulatovi}a i Vojislava [e{elja, a mene je mrzelo da telefoniram Radiodifuznoj agenciji ili kome god i da pitam za dozvolu. Niko nije ni Nata{u Kandi} pitao za dozvolu za to da ~ita njene SMS poruke, mejlove i da {pijunira ko i kada dolazi u njen stan. Verovatno ste ~uli da je [e{elj pre nekoliko dana na su|enju citirao poruke predsednice Fonda za humanitarno pravo i iznosio podatke o tome kada je i ko bio u njenom stanu. S Nata{om Kandi} smo razgovarali i o izve{taju njenog Fonda o su|enjima za ratne zlo~ine koja se vode u Srbiji i na Kosovu. Nata{a Kandi}.

Nata{a Kandi}: Ono {to znam, na osnovu kontakata s odre|enim pripadnicima Srpske radikalne stranke, a to se mo`e velikim delom videti i iz knjiga koje SRS objavljuje, to je da oni imaju koncepciju da se ne dozvoli da biv{i dobrovoljci svedo~e protiv Vojislava [e{elja. Tako da je njihov zadatak da ih prevode i prevedu u svedoke odbrane. Tamo gde vide da ima problema, razgovaraju s njima na radikalski na~in, tako da oni uspe{no obavljaju posao prevo|enja svedoka iz svedoka optu`be u svedoke odbrane. To rade

Aleksandar Vu~i}, Vjerica Radeta, Zoran Krasi}, ~itav njihov tim za odbranu [e{elja. Da bi to ozvani~ili, svi ti svedoci odlaze u op{tinske i okru`ne sudove, daju izjave kako su na meti maltretiranja ha{kih istra`itelja. Mnogi od njih se pojavljuju i na doma}im su|enjima, pre svega u predmetu Zvornik. To je stvarno galerija likova, tih ~etni~kih vojvoda, komandanata. Jedan od svedoka koji govore o konkretnoj odgovornosti [e{elja, Goran Stopari}, biv{i pripadnik radikalske jedinice Leve supoderice, a kasnije pripadnik [korpiona, zaslu`an je za otkrivanje zbilja stra{nih i brutalnih zlo~ina. Od njega sam saznala da je jedinica [korpioni bila uklju~ena u streljanje {estorice muslimana iz Srebrenice. On je taj koji je 2003. godine svedo~io na su|enju pripadniku [korpiona za ubistvo albanskih `ena i dece. E, dogodilo se da kada je taj svedok svedo~io, mene pozove jedan pripadnik [korpiona, vrlo blizak Stopari}u i zamoli me za broj telefona Gorana Stopari}a, koji nije javan i koji imaju samo ha{ki istra`itelji. Poslala sam poruku Goranu Stopari}u pitaju}i ga da li mogu da dam taj broj. Ta~no je da je on mene nazvao, ali uop{te nije bilo nikakvog razgovora o su|enju, zato {to sam ja svesna da on svedo~i i znam da kontakt sa svedocima nije dozvoljen i ja to nikada ne ~inim. Onda su me pozvali novinari frankfurtskih Vesti, koji su mi rekli da su im u Radikalnoj stranci rekli da je su|enje [e{elju prekinuto zbog SMS poruke koju sam ja poslala svedoku. To zna~i da je SRS skinuo tu SMS poruku, a imaju}i u vidu da se oni javno hvale svojom dobrom saradnjom s Bezbednosno-informativnom agencijom, nekako mi je logi~no da SRS dobija tu vrstu podataka od BIA. A podaci koje je, najpre na zatvorenoj, a onda na javnoj sednici, [e{elj izneo o mojim kontaktima s biv{im pripadnicima [korpiona, govore o tome da BIA Srpskoj radikalnoj stranci daje podatke o mojim kontaktima. Na ovo neko ovde mora zvani~no da reaguje. Da li smo mi kao dr`ava na tom nivou da BIA prati i prislu{kuje pojedince koji se bave ljudskim pravima i onda to daje na uvid zainteresovanim politi~kim strankama? Vlast se zapravo sla`e s Vojislavom [e{eljom i BIA da kontakte organizacija za ljudska prava treba kontrolisati, da pojedince iz tih organizacija treba pratiti, ~itati im elektronsku po{tu, SMS poruke, stalno ih dr`ati na oku. Dovodim u vrlo nezgodnu situaciju ljude s kojima razgovaram i koji bi hteli da pomognu, ali ne javno, nego bi u poverljivom razgovoru hteli da daju podatke. Ako oni znaju da su ti podaci dostupni za SRS i BIA, onda se

Nata{a Kandi}

01.02.08.

200

postavlja pitanje {ta mi u ovoj zemlji uop{te mo`emo da uradimo da bismo identifikovali one koji su po~inili ratne zlo~ine. Ja se spremam da napi{em pismo BIA, da ih pitam odakle njihova zainteresovanost za takve stvari i na koji na~in oni prosle|uju te podatke. Vide}emo da li }e BIA dati bilo kakav odgovor ili }e re}i ne{to sli~no {to i sudija Gordana Petrovi}Bo`ilovi} - Valjda }e do}i do promena, onda vi{e ni{ta ne}e biti bitno. To je sudija koja je 10. aprila 2007. izrekla presudu pripadnicima [korpiona, kojom je komandant jedinice, Slobodan Medi}, ka`njen na dvadeset godina, njegov telohranitelj i ro|ak, Branislav Medi}, tako|e na dvadeset godina, zatim Pera Petra{evi} na trinaest godina, zato {to je on priznao svoje delo, Aleksandar Medi} na pet godina, dok je zamenik komandanta jedinice, Aleksandar Vukov, oslobo|en svake odgovornosti. To su|enje je krenulo vrlo dobro, dokazni postupak je tekao vrlo profesionalno. Sudija se posebno trudila da prikupi {to vi{e dokaza o statusu jedinice, htela je da utvrdi da li je u pitanju paravojna jedinica ili jedinica koja je bila u sastavu Vojske Republike Srpske ili Dr`avne bezbednosti Srbije. Me|utim, u julu 2006, kada je svedo~io biv{i ministar policije Republike Srpske Tomislav Kova~, videlo se da vi{e nema poleta da se utvrde ~injenice u vezi sa statusom jedinice. Sudija je po`urila da {to pre zavr{i predmet, a pri izricanju presude je rekla da nema dokaza da su `rtve dovedene iz Srebrenice. Rekla je da su neki pripadnici [korpiona tamo bili iz patriotskih razloga i da ona to uva`ava. Bilo mi je u`asno te{ko zbog tih porodica, zbog tih majki, sestara. Sudija je oti{la i dalje, po~ela da daje intervjue po medijima, po{to ju je predsednik Okru`nog suda Srbije vratio na njene ranije poslove. Ona je tvrdila da je uklonjena s pozicije sudije za ratne zlo~ine zbog toga {to ona ne dozvoljava da se odre|eni slu~ajevi politi~ki eksploati{u. Smatrala je da se predmet Suva Reka politi~ki koristi u vreme pregovora o statusu Kosova. Ona sebe vidi kao nekoga ko, osim zadatka sudije, ima i neke politi~ke zadatke. U pismu javnosti ona ka`e da je njen zadatak da {titi integritet i teritorijalni suverenitet zemlje i dodaje da o~ekuje da ovde zavlada druga~ija politi~ka klima. Pri tome ona mo`e da misli samo na to da vi{e ne}e biti su|enja za ratne zlo~ine, kao {to neki stalno najavljuju. Tu`ilac je taj koji odre|uje {ta }e biti predmet optu`be. U njegovim rukama je odluka da li }e se ta}i u institucije ili }e sve ostati na nivou obi~nih po~inilaca. Ima tu i sjajnih postupaka i su|enja koja pokazuju da neke sudije imaju integritet. U predmetu Morina sudija je vrlo otvoreno rekla

da optu`nica nije zasnovana na ozbiljnim dokazima. Na tom su|enju, ona je Albanca Lekaja oslobodila po nekoliko ta~aka optu`be, s obrazlo`enjem da tu`ilac nije ponudio dovoljno dokaza. Tu se ni{ta ne mo`e zameriti sudu, ve} politi~koj odluci da se ovde sudi Albancima. Postoji neprekidan strah od te narodnja~ke javnosti i dela vlade koji je protiv su|enja za ratne zlo~ine. Tu`ila{tvo stalno mora da im se dodvorava i da pokazuje kako je u njihovoj nadle`nosti da sude i drugima, a ne samo Srbima. Treba da po~ne i su|enje Iliji Juri{i}u, koji je optu`en za stradanje stotinak pripadnika tada{nje JNA u tuzlanskoj koloni. Nema razloga da se Iliji Juri{i}u sudi ovde i ako na{e tu`ila{tvo za ratne zlo~ine ima dokaze protiv njega, trebalo bi da ih preda tu`ila{tvu Bosne i Hercegovine. Taj postupak bi trebalo da se vodi tamo, jer gra|ani Bosne i Hercegovine treba da znaju {ta se dogodilo 15. maja u Tuzli. Nije zadatak tu`ila{tva da se dovija da do|e do predmeta koji bi opravdali su|enja za zlo~ine protiv muslimana ili kosovskih Albanaca. Imamo jednu pravno nesigurnu, nezdravu i opasnu situaciju, koja ~ak i one koji su po~eli da rade ne{to pozitivno, navodi da to ~ine na naopak na~in. A onda se dogodi da u jednom trenutku svedo~i biv{i visoki policajac, ~ovek koji je bio profesionalno zadu`en da ode u Bijeljinu, na zahtev me|unarodne zajednice koja je to tra`ila od Srbije, da poku{a da zaustavi Arkanove jedinice u ubijanju i da zaustavi formiranje lokalne paravojne jedinice. On zatim biva poslat u Zvornik po istom zadatku. On ka`e da je Srbija imenovala koordinatore, koji su imali zadatak da formiraju paravojne formacije, da ih naoru`avaju, da kontroli{u njihovo kretanje, da procenjuju gde je potrebno poja~ati prisustvo paravojnih formacija, a gde ga treba smanjiti i premestiti ih na neko drugo mesto. Tom ~oveku je bilo potpuno jasno kako se priprema taj rat, ko u svemu tome u~estvuje i on se zbog toga u`asno ose}ao, i profesionalno i ljudski. Taj svedok je svedo~io u decembru 2007. godine. Takva ti{ina je vladala dok je on svedo~io. Nikada takvu ti{inu nisam ~ula u sudnici. Pomislila sam - Evo ~oveka koji zaslu`uje da ga slu{amo danima i danima, dok ne saznamo {ta se to dogodilo. Za mene je taj dan bio jedinstven. Onda sam videla da o tome u medijima nema gotovo nikakvih izve{taja. U~inilo mi se da sva ta su|enja postoje samo u sudnici, da se, kada iza|emo napolje, ta vrata zatvore i to prestaje da postoji. Tu`ioci stalno procenjuju koliko }e ih radikali napadati, pa imaju vi{e optu`nica pro-

Nata{a Kandi}

01.02.08.

202

tiv nesrba, jer }e biti manje napadani. Oni su veoma oprezni kada odlu~uju protiv koga }e uop{te podizati optu`nice. U predmetu Ov~ara se vodilo mnogo ra~una o tome da budu optu`eni samo oni koje je Srbija otpisala, a to su pripadnici srpske teritorijalne odbrane, [e{eljeve paravojne formacije. Nijedan oficir biv{e JNA nije optu`en. Tu ima pomaka. Od ~etrnaestoro optu`enih za zlo~ine u Lovasu nad hrvatskim civilima, ~etvoro su pripadnici biv{e JNA. Jo{ se vodi mnogo ra~una o tome da se ne iznose dokazi da je te grupe u Zvornik, Br~ko ili u neko drugo mesto organizovano poslala dr`ava, da pripomognu srpskom narodu.

Svetlana Luki}: Kada sam ~itala va{ izve{taj o su|enjima za ratne zlo~ine u Srbiji, setila sam se Gurija koji je nestao iz zemlje. Nata{a Kandi}: To je predmet Bra}a Biti}i i on stvarno pokazuje kako se ovde dolazi do optu`enih. Goran Radosavljevi} Guri je uz znanje policije i verovatno vlade, uz znanje tu`ila{tva za ratne zlo~ine, mirno oti{ao iz ove zemlje, iako su svi oni vrlo dobro znali da on ne bi smeo da bude na slobodi nijednog trenutka. Tako da se to su|enje svelo na su|enje dvojici koji se brane sa slobode. Su|enje vodi sjajan sudija, ali on ne mo`e ni{ta da uradi bez dokaza, koji su u rukama policije, koja ne `eli da daje dokaze protiv svojih ljudi na visokim funkcijama, a koji su ume{ani u ubistvo trojice bra}e Biti}i. To su|enje je veoma karakteristi~no po svedocima. To su likovi kakve nikada ne vi|amo u privatnom ili javnom `ivotu. To su biv{i pripadnici Crvenih beretki i trebalo bi da ih ljudi vide, trebalo bi na televiziji pustiti te snimke, da se vidi kako izgleda ta zavera }utanja. Svedoci Srbi u predmetu Suva Reka ne `ele da iznesu nijednu re~ o tim doga|ajima. Oni otvoreno ka`u da ih nije zanimalo {ta se doga|a s Albancima, a oni su prolazili pored gomile tela. Tu su le`ala i deca, a oni ka`u da nisu ni zastali, jer ih to nije zanimalo. Kao svedoci su dovedeni i Romi, koji su 1999. bili maloletnici, koje je srpska policija i civilna vlast u Suvoj Reci naterala da utovaruju le{eve u kamione. Sud poku{ava da doka`e tu optu`nicu preko svedo~enja tih romskih de~aka. Ali nema nijednog Srbina koji je spreman da ka`e bilo {ta o tome {to se tamo doga|alo u periodu od marta do juna 1999. godine.

Svetlana Luki}: Nedavno sam ~itala neko svedo~enje o Goranu Radosavljevi}u Guriju, se}ate se, on je bio komandant `andarmerije, a u toku rata komandant nastavnog centra u Petrovom Selu. Taj svedok je rekao da je u taj centar dva puta dolazila i Gurijeva }erka da puca na streli{tu i da je jednom putovala helikopterom, zajedno s Legijom. Ovih dana je iza{ao dosta pora`avaju}i izve{taj Amnesti interne{enela o su|enjima za ratne zlo~ine na Kosovu. Tu se ka`e da su ta su|enja veoma neefikasna, da nema dovoljno me|unarodnih tu`ilaca i sudija, da se optu`nice gomilaju i da nema adekvatne za{tite svedoka. Slu{ate mi{ljenje Nata{e Kandi} o su|enjima za ratne zlo~ine na Kosovu.

Nata{a Kandi}: Tamo nema mnogo su|enja za ratne zlo~ine i ve}ina tih su|enja su su|enja protiv Albanaca koji su po~inili ratne zlo~ine nad Albancima. Mislim da je to rezultat odluke me|unarodnih sudija i tu`ilaca. Njima je tako lak{e u sredini u kojoj UNMIK ne u`iva veliko poverenje. Veliki problem tih su|enja je strah ljudi da svedo~e. Taj strah je mnogo ve}i od straha ovde. Problem je i to {to nema saradnje izme|u ovda{njeg tu`ila{tva i me|unarodnih tu`ila{tava. Ovde smatraju da bi, ako bi se obratili UNMIK-u ili lokalnim sudijama za pomo} u saslu{avanju i obezbe|ivanju svedoka, priznali nezavisnost Kosova. To ote`ava preko potrebnu saradnju. Znamo da je iz zatvora u Mitrovici 1999. godine izme|u sedamnaest i dvadeset zatvorenika pobeglo u Srbiju i da su oni i danas ovde. Optu`nica koja je podignuta protiv njih stoji, zato {to se ovde smatra da ne treba sara|ivati s UNMIK-om ili s lokalnim tu`ila{tvom, nego se treba pona{ati kao da Srbija ima nadle`nost na Kosovu. Ve} tre}i put Vrhovni sud Srbije ukida presudu koju donosi Okru`ni sud u Prizrenu, izme{ten u Po`arevac. Sudija koji je bio sudija u Okru`nom sudu u Prizrenu sudi dvojici pripadnika policije iz Orahovca, koji su ubili tri albanska civila u martu 1999. godine. Naravno da je to skaredno su|enje i niko se zbog toga ne uzbu|uje. Mi odavde i dalje igramo tu igru da postoji SUP \akovica, koji ima istureno komandno mesto u Jagodini. To je potpuno suluda igra u kojoj smo izgradili ~itav virtuelni svet izme{tenih SUP-ova i

Nata{a Kandi}

01.02.08.

204

izme{tenih sudija, koji onda sude ovoj dvojici policajaca. Mnogi od tih ljudi primaju plate od hiljadu evra.

Svetlana Luki}: Vi znate, kao {to to zna i svaki ga~ac, ona glasna ptica {to se gnezdi u kro{njama drve}a u Bulevaru Revolucije, da je na strani Srbije, kada je u pitanju Kosovo, bo`ja pravda i me|unarodno pravo. Predsednik vlade se dobro ose}a u ulozi ~oveka koji brani me|unarodni pravni poredak. O tom argumentu, koliko je me|unarodno pravo na strani kosovskih Albanaca, a koliko na strani Srbije, govori}e u narednih nekoliko minuta mladi pravnik Marko Milanovi}. Marka ste ve} slu{ali u Pe{~aniku, on je saradnik Beogradskog centra za ljudska prava, magistrirao je u Americi, asistirao je jednom od sudija Me|unarodnog suda pravde u Hagu, a sada je na doktorskim studijama me|unarodnog prava na Kembrid`u. Marko Milanovi}: Nesumnjivo je da Srbija kao dr`ava ima pravo da {titi svoj teritorijalni integritet, ali to ne mo`e da se ka`e u ovako apsolutnim izrazima, kao {to to radi ova vlast. Mi tvrdimo da je Srbija jedina na braniku me|unarodnog prava, zajedno s Rusijom. To zvu~i aspurdno i potpuno licemerno, jer Srbija je zemlja koja je flagrantno kr{ila me|unarodno pravo poslednjih petnaest godina i dan-danas to nastavlja da ~ini tako {to ne isporu~uje Ratka Mladi}a i ostale optu`enike sudu u Hagu, pri tome ne po{tuju}i ni presudu Me|unarodnog suda pravde iz februara 2007, kojom joj je direktno nalo`eno da isporu~i Ratka Mladi}a. Zato je krajnje licemerje re}i Mi se borimo za me|unarodno pravo. Ali opet, to ne zna~i da Srbija nema nekih argumenata. To ne zna~i ni da Albanci nemaju nekakve argumente. Pravo na samoopredeljenje je smi{ljeno pre svega radi re{avanja kolonijalnog problema. U slu~aju kolonija, pravo na samoopredeljenje podrazumeva pravo na otcepljenje i tako je do{lo do svih procesa dekolonizacije posle Drugog svetskog rata. Dr`ave imaju fantaziju da su one prete~a me|unarodnog prava, a ~injenica je da dr`ave nastaju u okviru me|unarodnog poretka. Dve tre}ine od dvesta dr`ava, koliko ih danas ima na svetu, nastale su u poslednjih {ezdeset godina. One pre toga nisu postojale. Pravo na opredeljenje je zna~ilo da si od pedeset

zemalja dobila sto pedeset zemalja. Sto biv{ih kolonija su postale suverene dr`ave. Ali {to se ti~e zemalja koje nisu kolonije, pravo na samoopredeljenje ne podrazumeva otcepljenje. Ti nema{ pravo da se otcepi{ kada pedeset pet odsto tvog stanovni{tva glasa za to. Crna Gora se nije otcepila od Srbije i Crne Gore zato {to je pedeset pet odsto ljudi glasalo za to na referendumu, ve} zato {to su se pre toga Srbija i Crna Gora dogovorile da to bude osnov za otcepljenje. Pravo na samoopredeljenje podrazumeva da kada neki narod `eli samoopredeljenje, dr`ava mora da mu udovolji internim samoopredeljenjem. Ti mora{ da mu da{ autonomiju, da dopusti{ tom narodu da sam upravlja svojim poslovima. S te strane Srbija ima ja~e argumente. To {to devedeset odsto gra|ana Kosova `eli da se otcepi od Srbije ne zna~i da oni imaju pravo da se otcepe od Srbije. Ali to pravo na samoopredeljenje je mo`da doseglo stepen prava kolonizovanih naroda, ako si ti narod koji je bio pot~injen stranoj dominaciji, okupaciji i kr{enju ljudskih prava. To je jedino pravilo na osnovu koga kosovski Albanci mogu da ka`u - Suverenitet Srbije nije prepreka za na{u nezavisnost. Sve ostalo {to oni pri~aju - Mi smo bili autonomna pokrajina u SFRJ - sve je to pravno irelevantno. Jedini njihov osnov za samoopredeljenje je to {to su oni bili `rtva zlo~ina Milo{evi}evog re`ima, i to vrlo velikih zlo~ina. I ne u kratkom periodu, nego je u pitanju deset godina sistematske diskriminacije i proterivanja osamsto hiljada ljudi i ubistvo deset hiljada ljudi 1999. godine. To je to i ti sada ne mo`e{ mnogo da se buni{ i pri~a{ o suverenitetu, ako si sve to radio tim ljudima. Evropa ne ka`e eksplicitno Srbiji - Vi morate da dozvolite Kosovu da se otcepi zato {to ste kr{ili ljudska prava kosovskim Albancima. Oni to ne ka`u, oni ne `ele to da ka`u iz politi~kih razloga i to je njihova pri~a o tome da Kosovo nije nikakav presedan, nego je izuzetan slu~aj. Od trenutka kada je bilo kr{enja ljudskih prava, proteklo je vi{e od osam godina. U tih osam godina Srbija nije bila Milo{evi}eva Srbija. Ne mo`e se re}i - Albanci imaju osnova za strah da }e Srbija ponovo da im radi to {to im je radila, posebno jer postoji i me|unarodno prisustvo na Kosovu. Ima{ tako|e i ~injenicu da su Albanci kr{ili prava Srba i drugih manjina na Kosovu, i to vrlo sistematski u poslednjih osam godina. E, to je razlog za{to albanska pozicija nije kristal-

Marko Milanovi}

01.02.08.

206

no jasna. Po me|unarodnom pravu, ta konfuzija je pravno nerazre{iva. Kada bi to do{lo pred sud pravde, da on ka`e da li Kosovo ima pravo da bude nezavisno ili da li Kosovo jeste nezavisno, oni jadni ne bi znali {ta da urade. Odnosno, oni bi izbegli da re{e taj slu~aj. To je problem koji mo`e samo politi~ki da se re{i, jer ni jedna ni druga strana nemaju jasne argumente na svojoj strani. Tu dolazi pri~a da }e Srbija da zatra`i od Me|unarodnog suda pravde da ka`e da li Kosovo sme da bude nezavisno ili ne sme. Do toga postoje dva puta, jedan put je tu`ba protiv dr`ava, drugi put je savetodavno mi{ljenje.

Svetlana Luki}: Tu`ba protiv dr`ava koje su priznale Kosovo? Marko Milanovi}: Da. Prvi problem s takvom tu`bom je {to ti treba osnov nadle`nosti, ali ~ak i da postoji nadle`nost suda, on }e to priznanje najverovatnije tretirati kao diskrecioni akt svake pojedine dr`ave. Zna~i, sud }e da ka`e - Kosovo mo`da jeste, mo`da nije nezavisno, ali Engleska ima pravo da ka`e da ono jeste nezavisno i mi tu ne `elimo da se me{amo. Ja zaista mislim da je to najverovatniji ishod takvih tu`bi i da su one unapred osu|ene na neuspeh. Drugi put je savetodavno mi{ljenje, ali savetodavno mi{ljenje ne mo`e da tra`i dr`ava, nego mora da tra`i neki od organa Ujedinjenih nacija. Zna~i, ti mora{ u Generalnoj skup{tini Ujedinjenih nacija da obezbedi{ ve}inu ili da u Savetu bezbednosti obezbedi{ ve}inu bez veta da bi zatra`io savetodavno mi{ljenje. To se ne}e desiti, ne postoji {ansa da se to desi. To je zamajavanje, Srbija Kosovo gubi i dobija isklju~ivo u politi~koj areni. Ako ga Srbija izgubi, a najverovatnije }e ga izgubiti, {ta je to {to Kosovo dobija? Ono dobija vrlo malo. Srbija }e biti u stanju da opstruira prijem Kosova, posebno u saradnji s Rusijom, u mnoge me|unarodne organizacije, uklju~uju}i i Ujedinjene nacije. Zna~i, oni }e dobiti nezavisnost od Srbije, koju ve} imaju, ali }e i dalje biti protektorat Evropske unije. To je njihova tuga, {ta da im radi{. Jaka im ta nezavisnost koju }e da dobiju, a jako i nama na{e protivljenje. Ali ono {to }e verovatno da se desi, to je da Evropska unija, koja danas pri~a da su proces pridru`ivanja Srbije i proces re{avanja statusa Kosova

odvojeni, kada Srbija bude na poslednjoj stanici, a nadam se da }e do toga do}i, a to je prijem u ~lanstvo - da }e jedna ili vi{e dr`ava Evropske unije re}i Srbiji - Vi ne mo`ete da postanete ~lanica Unije dok ne re{ite status Kosova, vi }ete morati da priznate Kosovo. To zna~i da za deset godina Kosovo opet mo`e da nam se vrati kao problem. Za prijem Srbije u Evropsku uniju }e u kona~noj instanci biti potrebna saglasnost svih dvadeset sedam dr`ava ~lanica. Holandija, na primer, mo`e da ka`e - Ili priznajte Kosovo ili ne ulazite, kraj pri~e. Zaista mo`e tako da se desi, mada oni danas pri~aju kako su to dva razdvojena procesa. Nisu ni Evropljani po{teni, oni vrlo lako na kraju mogu da pove`u ta dva procesa. To je uostalom njihovo politi~ko pravo, ne mo`emo mi njima da diktiramo uslove za na{e u~lanjenje u Evropsku uniju. Misija Evropske unije mo`e da do|e na Kosovo. To je pitanje tuma~enja Rezolucije 1244. U kona~noj instanci Savet bezbednosti je taj koji tuma~i svoje sopstvene odluke, ali vrlo lako mo`e da se desi da generalni sekretar Ujedinjenih nacija da {iroko tuma~enje i da ka`e - Do|ite. Mi mo`emo da se bunimo, ali tako }e da bude, Rusija }e mo`da da ulo`i neki protest i {ta? Ali to }e da zatruje politi~ku scenu u Srbiji, jer }e tada DSS opet po~eti da pri~a - Kakva crna evropska integracija, kada oni nama otimaju petnaest odsto na{e du{e? Ja mislim da je to ~ak izvesno. Kosovo ne mo`e ostati u vakuumu, oni }e morati da po{alju tu misiju, a mi ne}emo na to da pristanemo, zato {to mi ka`emo da je to prvi korak u ostvarivanju odba~enog Ahtisarijevog plana.

Svetlana Luki}: I jo{ jedna stvar koja me je podsetila na period bombardovanja, kada se ovde ra~unalo na nejedinstvo u NATO-u. Kao, ako izdr`imo jo{ koji dan, pu}i }e to. Nema sumnje da je bilo rasprave me|u njima da li treba bombardovati civilne ciljeve, mostove ili ne treba. Marko Milanovi}: Kriza koja je izazvana ira~kim ratom 2003. godine je poremetila odnose u Evropskoj uniji, ali i to je bilo pa pro{lo, a Kosovo... Oni imaju daleko pre~a posla.

Marko Milanovi}

01.02.08.

208

Svetlana Luki}: Mora{ da tra`i{ saveznike, a ne da se osloni{ na samo jednog. Marko Milanovi}: Koji }e pri tom skupo da ti naplati - Ajde, daj ti nama NIS koji vredi milijardu i po evra za petsto miliona. Rusi }e sve da naplate, kao i svaka velika sila. Ne dobija{ ti njihov savez i prijateljstvo za d`abe. A to {to mi imamo samo sebe da prodamo je druga pri~a. To je prostitucija radi Kosova. [e{elj je vrlo ve{t ~ovek i, kao i Milo{evi}, on cveta u Hagu, njemu je lepo da je u centru pa`nje, da sedi u toj sudnici, da svi ~ekaju {ta }e on da ka`e, on u`iva u tome. On je vrlo ve{to uspeo da proda u javnosti narativ o svom su|enju i da preokrene javnost u svoju korist. To je uradio na dva na~ina. Prvo je rekao da se njemu sudi za stvar koja apsolutno ne postoji, a to je zajedni~ko zlo~ina~ko udru`ivanje, zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat. Drugo je da se njemu sudi za verbalni delikt. To ovde odmah izaziva asocijacije na nasle|e komunizma. On tvrdi da se njemu sudi za izgovorenu re~ - on nikome nije izvadio srce zar|alom ka{ikom, on je samo pri~ao o zar|alim ka{ikama. To {to mi imamo slobodu govora ne zna~i da je ta sloboda apsolutna i ne zna~i da za bilo koju izgovorenu re~ ne mo`e{ da odgovara{. Postoje mnoge situacije u kojima sama ~injenica da neko ne{to ka`e, bez toga da to i fizi~ki uradi, predstavlja osnovu za odgovornost. Kleveta, na primer. Ako ja sad javno za tebe ka`em da te neko pla}a, ti mene mo`e{ da tu`i{ krivi~no i gra|anski. Zna~i, ja odgovaram neposredno samo za ne{to {to sam rekao. U krivi~nom pravu klasi~ni slu~aj odgovaranja za to {ta ka`e{ je podstrekavanje. Zna~i, ako ja sada ka`em - Ceco, idi ubij mu`a - ja odgovaram za to. Za to {to je on konkretno radio, tu vrstu {irenja mr`nje i propagande, u srpskom pravu postoji zasebno krivi~no delo izazivanja rasne, verske i nacionalne mr`nje. Njemu nikada za to nije su|eno ovde, niti }e mu bilo kada biti su|eno, niti je su|eno mnogima poput njega, od novinara do koga god ho}e{ koji su {irili govor mr`nje. U me|unarodnom pravu govor mr`nje uop{te nije krivi~no delo. Njemu se ne sudi za to. U me|unarodnom pravu postoji samo jedan sli~an zaseban zlo~in, a to je direktno i neposredno podstrekavanje na genocid. Za to su osu|eni u medijskom slu~aju pred tribunalom za

Ruandu urednici medija, koji su direktno pozivali ljude da ubijaju Tutsije - Tutsiji su buba{vabe, zaslu`uju da umru, ubij, ubij ma~etom. Oni su objavljivali spiskove imena ljudi koje treba ubiti. To mi nismo imali, uz sav govor mr`nje koji su sejali re`imski i drugi mediji u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni. Ali jesmo imali nacionalisti~ku propagandu. Marko Svetlana Luki}: Sad se ose}am glupo zato {to sam li~no upletena u to, ali ima{ situaci- Milanovi} ju 1991. kada je na prvom programu RTS-a spikerka dr`avne televizije ~itala spisak novinara Radio Beograda koji su antisrpski elementi u ku}i, pri ~emu je odmah davan atribut - da je agent VMRO-a, usta{ki agent i tako dalje. Naknadno su pitali [e{elja da li i dalje ostaje zagovornik tog spiska i on je rekao - Da.

Marko Milanovi}: Tome ne mo`e{ ni{ta s aspekta me|unarodnog prava. Za{to je to tako? - To je zato {to su mnoge dr`ave morale da se saglase o tome koju vrstu govora }e neposredno ka`njavati. Prvi ~ovek koji je osu|en po tom osnovu je Julijus [trajher na su|enju u Nirnbergu. On je ure|ivao ~asopis Juri{nik, u kojem je sprovo|ena najgora mogu}a genocidna kampanja protiv Jevreja, s direktnim pozivom na nasilje. On je osu|en u Nirnbergu i obe{en. Od tada postoji krivi~no delo direktnog i neposrednog podstrekavanja na genocid, koje se razlikuje od obi~nog podstrekavanja, koje mora da bude usmereno na konkretnu osobu. To je ono kada iza|e{ na televiziju i pri~a{ kako sve Jevreje treba pobiti. Onda si krivi~no odgovoran po me|unarodnom pravu. [e{elj je optu`en da je svojim delovanjem doprineo ostvarivanju zajedni~kog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je on bio ~lan, a taj zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je za svoj cilj imao stvaranje etni~ki ~iste Srbije, Bosne i Hrvatske, zna~i proterivanje nesrpskog stanovni{tva s tih teritorija. Zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat je poseban oblik odgovornosti u me|unarodnom pravu. Tu postoji zajedni~ka namera da se izvr{i zlo~in protiv me|unarodnog prava. Ti i ja se dogovorimo da oplja~kamo banku i pri tom se dogovorimo da ubijemo bilo kog stra`ara. Mi upadnemo u banku, ti ubije{ stra`ara i sada je pitanje da li sam ja odgovoran za to {to si ti ubila stra`ara. Ako tu`ilac mo`e da doka`e da smo mi imali zajedni~ku nameru da ubijemo bilo kog stra`ara u banci, pa je samo jedan od nas to uradio - i ovaj drugi }e da

01.02.08.

210

bude odgovoran. Onda postoji kategorija zlo~ina~kog poduhvata koja ka`e slede}e - ne odgovara{ samo za to za {ta postoji zajedni~ka namera, nego odgovara{ i za zlo~in koji si mogao da predvidi{ da }e se desiti. Zna~i, mi se dogovorimo da oplja~kamo banku, ne dogovorimo se ni{ta vi{e. Mi upadnemo u banku, ti ubije{ stra`ara, ali ja }u odgovarati zato {to sam mogao da predvidim da }e pri plja~ki banke neko ubiti stra`ara. Na me|unarodnom planu to ima vi{e svrhe. Ima{ vr{enje zlo~ina na masovnoj razini, ima{ gomilu ljudi koji su zlo~inci i gomilu ljudi koji su `rtve. Tu se javlja problem nedostatka dokaza. Ti ne mo`e{ da doka`e{ da je Hitler naredio holokaust, ne postoji naredba Hitlera Ubijte {est miliona Jevreja. Kada bi ga uskrsnuo nekim magi~nim putem i stavio na sud, ne bi mogao da ga osudi{ po klasi~nim oblicima sau~esni{tva. Zato ti je potreban zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat i komandna odgovornost, zato postoji taj oblik odgovornosti. To {to je neko ~lan tog poduhvata i {to je doprineo ostvarenju tog poduhvata, po me|unarodnom pravu ga ~ini odgovornim za sve {to je bilo koji ~lan tog poduhvata uradio. Ta vrsta odgovornosti je primenjivana u Nirnbergu, primenjena je pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju i Ruandu i upisana je u Statut me|unarodnog stalnog suda pravde, koji je Srbija potpisala. [e{elj odgovara ne za verbalni delikt, nego za zlo~ine koji su izvr{eni, za ubistva i progon ljudi. A on odgovara za ubistva i za progon ljudi zato {to je bio ~lan zlo~ina~kog poduhvata kome je doprineo svojom propagandom. [irenje mr`nje nije zasebno delo, nego razlog za{to on odgovara za krivi~na dela koja su ~inili drugi.

Svetlana Luki}: Od po~etka su|enja Vojislavu [e{elju bilo je problema kojih nije bilo na su|enju Milo{evi}u, tako da se ose}a da u sudu postoji panika {ta da rade s tim ~ovekom. Marko Milanovi}: To je zato {to su oni meku{ci, ako mene pita{. Oni su njemu dozvolili da radi stvari koje ne bi sebi dozvolio op{tinski sud u Babu{nici. Zna~i, jedno je opstrukcija koju on sistematski radi, koja je vrlo primitivna, to je ono - Ne}u da vas gledam kako ste obu~eni, ho}u sve na }irilici da mi dostavljate, ja ne razumem kada vi ka`ete to~ka, ja

znam samo za ta~ku i tako dalje. Dobar je i primer njegovog {trajka gla|u, kojim je on hteo da prisili sud da da ogromnu lovu ljudima koji nisu kvalifikovani da budu njegovi advokati i tako dalje. Ako dozvoli{ da ti to radi [e{elj, ko ti je kriv? Sada Vojislav [e{elj vodi svoje sopstveno su|enje. Drugo pretresno ve}e vodi francuski sudija, koji je potpuno nekompetentan. Taj ~ovek je dozvolio [e{elju da sedi u klupi za advokata, a ne u klupi za optu`enog. On na najidiotskije zahteve [e{elja odgovara kao da je to ne{to najrazumnije, pa }e on to da razmotri. Vojislav [e{elj je rekao - Ja `elim da uvrstite ovu moju knjigu od hiljadu strana o Jovanu Pavlu Drugom kao antihristovom namesniku na zemlji u dokazni materijal i ho}u da to prevedete na engleski. I umesto da sudija ka`e - Be`i bre - on mu je rekao - Molim vas, na|ite engleskog izdava~a, pa neka on to prevede, a mi }emo to da uvrstimo u predmet. Tu`iteljka je tra`ila izuze}e jednog od sudija, zato {to je on navodno bio ~lan Helsin{kog odbora za ljudska prava u Norve{koj, {to su problemi za koje je kriv sam sud. Meni se ~ini da je sama tu`iteljka u tom slu~aju vrlo sposobna, da je hladna kao {pricer i da je ona sama okej, ali s takvim ve}em i [e{eljem to }e da bude papazjanija nevi|enih razmera. ^ak i kada on bude osu|en, a bi}e osu|en, dobi}e relativno malu kaznu.

Svetlana Luki}: Ve} je tamo ~etiri godine... Marko Milanovi}: ...to }e mu se ura~unati... Svetlana Luki}: ... i trajanje su|enja... Marko Milanovi}: ... i za nekoliko godina eto njega nazad... Svetlana Luki}: Mnogo puta ste u ovoj emisiji slu{ali o politici zaborava koja vlada u Srbiji. Nedavno sam pro~itala da se odlivak Titovog spomenika u Kumrovcu, rad vajara Antuna Augustin~i~a, danas nalazi na jednom u`i~kom otpadu. Na tom istom u`i~kom otpadu nalazi se i spomen-plo~a iz 1961. sa izlivenim

Marko Milanovi}

01.02.08.

212

likovima svih u~esnika prve konferencije nesvrstanih, koja je 5. oktobra skinuta sa zgrade Skup{tine SFRJ. U dana{njoj emisiji ~u}ete Jovana Bajforda koji govori o politici iskvarenog se}anja. Jovan }e govoriti i o Topovskim {upama. To je ono mesto u Beogradu na kome je pre neki dan predsednik polo`io venac na Dan se}anja na `rtve holokausta. Jovan `ivi u Engleskoj i radi na univerzitetu u Notingemu.

Jovan Bajford: ^esto se zaboravlja da je Beograd ve}im delom svoje istorije bio grad koji se nalazio na granici. Do 1918. godine Beograd je predstavljao granicu izme|u Srbije, pre toga turskog carstva, i Austrougarske monarhije. Prema tome, Beograd se nije razvijao preko reke i upravo zbog toga su svi urbanisti~ki planovi posle stvaranja Jugoslavije po~eli da planiraju pro{irenje Beograda. ^ekalo se prvo da se izgradi most 1934. godine. Ideja je bila da prvo {to se izgradi s leve obale Save bude ne{to simboli~no. Op{tina Beograd je odlu~ila da tamo izgradi sajam. Po~etak gradnje sajma je bio 1937. i to je bio veliki uspeh. Postoje fotografije koje prikazuju za to vreme velelepne gra|evine. Volovi su vukli kola s gra|evinskim materijalom, to su gradili ljudi u {ajka~ama i opancima. S kalemegdanske tvr|ave se vrlo dobro videlo to sajmi{te, koje se sastojalo od trga, u ~ijem centru je bila kula, a okolo su bili sajamski paviljoni. Sajam je otvoren u septembru 1937. Tamo se odigrala prva televizijska projekcija na Balkanu, u Filipsovom paviljonu, gde su ljudi ~ak mogli sebe da vide na televiziji. [koda je podigla veliku kulu s koje su mladi Beogra|ani impresionirali svoje devojke izvo|enjem onoga {to je ekvivalent dana{njem band`i-d`ampingu i bacali su se s te kule s padobranom. Automobilski i razni drugi sajmovi su se smenjivali do 1941. godine. Tada se funkcija sajma drasti~no menja. Po~ela je nema~ka okupacija i nema~ka vlast je imala potrebu da u Beogradu formira logor namenjen Jevrejima. Odlu~ili su da to urade na Sajmi{tu. I onda su slali mu{karce Jevreje, koji su bili sme{teni u Topovskim {upama, da izgrade krevete i le`aje na tri sprata. Upotreba logora na Sajmi{tu je bila potpuno u kontekstu uni{tenja Jevreja u Srbiji. Kada se danas govori o merama odmazde koje su nacisti vr{ili u Srbiji, govori se da je odmazda podrazumevala ubijanje sto Srba za jednog nema~kog vojnika. Me|utim, postoje doku-

menti koji ukazuju da su kategoriji zatvorenika za streljanje pripadali svi Jevreji i oni Srbi za koje se sumnjalo da su simpatizeri komunisti~kog pokreta. To je naro~ito bio slu~aj u Beogradu. @rtve koje su ubijane u znak odmazde su uglavnom bili Jevreji i do novembra 1941. godine svi su bili streljani. Logor na Sajmi{tu je trebalo da poslu`i za to da se tamo interniraju jevrejske `ene i deca. Jedan od razloga za{to `ene i deca nisu prosto streljani je taj {to su nema~ke vlasti imale problema sa svojim vojnicima koji je trebalo da ih streljaju. Drugo, ono {to su nacisti smatrali kona~nim re{enjem jevrejskog problema ~esto je zavisilo od njihovih birokratskih komunikacija. Ovi u Beogradu su `eleli samo da ih se oslobode, ovi u Nema~koj nisu ba{ `eleli da ih prime i na kraju je iz Berlina poslat jedan gasni kamion, koji je ovde prozvan du{egupka, kojim su oni za nekoliko meseci, od marta do maja 1942. ugu{ili sve `ene i decu, koji su bili sme{teni na Sajmi{tu. Jednom dnevno, a ponekad i dva puta, oko sto `ena i dece stavljali su u taj kamion, du{egupku. Voza~i tog kamiona bi onda iza{li, povezali auspuh kamiona s prikolicom u kojoj su bili Jevreji. Onda su ih vozili, prakti~no kroz centar Beograda, za Jajince, gde su oni stizali ve} mrtvi, i tu su ih sahranjivali. Oko {est i po hiljada jevrejskih `ena i dece bilo je na taj na~in ubijeno za ta dva meseca. U tom logoru je u to vreme bila i grupa od oko {est stotina Roma. Oni nisu bili ugu{eni u du{egupci, koja je isklju~ivo kori{}ena za ono {to se zvalo re{enjem jevrejskog pitanja. Ve}ina tih Roma sa Sajmi{ta, oni koji su pre`iveli zimu 1941/42, koja je bila u`asno hladna, Sava je bila potpuno zale|ena - njih oko petsto su bili pu{teni, nakon {to su uspeli da izdejstvuju dozvolu da imaju stalno prebivali{te. Kada je logor potpuno ispra`njen, njegova svrha je promenjena i on je postao prihvatni logor za partizane. Tada je ve} bio ugu{en ustanak u Srbiji i on se pomerio na Bosnu, Kozaru i delove NDH, tako da su zatvorenici uglavnom dolazili odatle i mnogi od njih su umirali od bolesti, trovanja, tukli su ih i mu~ili i tako dalje. Neki su odvedeni u Jasenovac, gde su bili ubijeni, ali najvi{e ih je bilo prosle|eno u Nema~ku i Norve{ku na prinudni rad. Kroz jevrejski logor je od decembra 1941. do maja 1942. pro{lo oko {est i po hiljada jevrejskih `ena i dece, od kojih je mo`da pedeset ili {ezdeset bilo pu{teno, jer je utvr|eno da su im mu`evi Srbi. Svi ostali su bili ubijeni ili su

Jovan Bajford

01.02.08.

214

prethodne zime umrli u logoru. Posle ovog perioda poslato je jo{ oko trideset hiljada ljudi u taj logor, od ~ega je deset hiljada umrlo. Jevreji su jedina etni~ka grupa u Srbiji koja je bila sistematski uni{tena, i mu{karci i `ene i deca. To je ono {to stradanje Jevreja u Srbiji ~ini jedinstvenim u odnosu na stradanje bilo koje druge etni~ke grupe. Zbog toga postoji pojam holokausta, kao ne~ega {to je druga~ije od drugih vrsta stradanja. U tom kontekstu treba posmatrati na~in na koji se konstruisalo se}anje na taj logor posle Drugog svetskog rata. On je postojao do savezni~kog bombardovanja u aprilu 1944, kada je nekoliko bombi palo na logor i on je ubrzo zatvoren i napu{ten. Tada po~inje posleratna istorija tog mesta. Ru{evine su raskr~ene i po~ele su da se grade barake u kojima su bili sme{teni radnici iz omladinskih brigada, koje su krenule u izgradnju Novog Beograda. Ima jedna zanimljiva fotografija iz 1949. godine, na kojoj se vide omladinci sa zastavama i parolama posve}enim Titu. Oni stoje na stepeni{tu ~e{kog paviljona, koji je samo deset godina pre toga imao potpuno druga~iju namenu. ^ak i kada je dr`avna komisija za istra`ivanje ratnih zlo~ina izdala svoje saop{tenje o stradanju na Sajmi{tu, ono je ozna~eno kao mu~ili{te naroda Jugoslavije. Svi planovi vezani za ure|enje tog prostora neposredno posle rata su podrazumevali potpuno ru{enje svega {to je ostalo. Trebalo je da to bude travnata povr{ina, a bilo je i raznih ideja o tome {ta da se tamo izgradi, od zgrade parlamenta do zgrade opere, sedamdesetih godina. Mnogi logori u isto~noj Evropi posle rata su sa~uvani da bi se videlo kako je to izgledalo kada je tamo bio logor. U Jugoslaviji je to vrlo retko ~injeno. Jedini koji su se zalagali za to da se ovo mesto adekvatno obele`i su bili ~lanovi SUBNOR-a, koji su formirali Udru`enje biv{ih logora{a. To su uglavnom bili ljudi iz druge etape logora, koji mo`da nisu ni znali da su pre njih tamo bili Jevreji, a gotovo niko od Jevreja nije bio pre`iveo. I od kraja pedesetih godina postoji inicijativa da se to mesto adekvatnije obele`i, ali nije se znalo kako to u~initi. Jedan od razloga je to {to se to mesto nalazi gotovo u centru, izme|u Novog Beograda i starog Beograda. Smatralo se da bi trebalo da ovo mesto ima funkcionalniju ulogu u urbanisti~kom razvoju Beograda, nego da se tamo napravi neki spomenik koji bi li~io na onaj iz Kragujevca ili sa Sutjeske. Logor u Banjici i Jajinci su ve} bili zauzeli

centralno mesto stradanja u Beogradu. Tako|e, kultura se}anja u komunisti~ko vreme nije negovala kult `rtve, ve} kult otpora. Se}anja logora{a iz svih logora su, na primer, bila objavljena pod nazivom - Otpor u `icama. Prvo obele`avanje Sajmi{ta odigralo se sedamdesetih godina, kada je podignuta mala plo~a na jedva vidljivom mestu na ulazu u Sajmi{te. Tekst na njoj ka`e da su tu od okupatora i doma}ih izdajnika stradali pripadnici svih naroda i narodnosti. Ta spomen-plo~a je nestala i tvrdi se da se nalazi na nekom depou op{tine Novi Beograd. Novi spomenik je podignut osamdesetih godina, s identi~nim tekstom, ali je stavljen na travnatu povr{inu neposredno pored kule. U Socijalisti~kom savezu radnog naroda se u to vreme pojavila bojazan da mlade generacije nakon smrti druga Tita gube kontakt s revolucionarnom pro{lo{}u Beograda i od tada se svake godine 9. maja odr`ava {kolski ~as na Starom sajmi{tu. Prona{ao sam podatak da je 1989. tamo izveden i kratak pozori{ni komad na temu Starog sajmi{ta, koji je napisala, niko drugi do Isidora Bjelica. To je vreme kada je pa`nja po~ela da se pomera sa stradanja ljudi u rukama nema~kog okupatora ka stradanju srpskog `ivlja u NDH. Sajmi{te postaje predmet sporenja izme|u srpskih i hrvatskih istori~ara. Srpski istori~ari i kvaziistori~ari po~eli su da potenciraju Jasenovac, a njihovi pandani u Hrvatskoj su po~eli da govore o tome kako je i Beograd imao svoj logor, koji uop{te nije obele`en. Jedan od odgovora iz Srbije bio je da je taj logor bio na teritoriji NDH. Donesena je odluka da se tamo napravi spomenik, koji je radio akademski vajar Mi{a Popovi} i trebalo je da se taj spomenik podigne 9. maja 1989. Onda je to odlo`eno iz raznih razloga, ali kada je spomenik kona~no podignut 1995, to vi{e nije bilo 9. maja, nego 22. aprila. ^itav kalendar se}anja u Srbiji se potpuno promenio. On je preme{ten na vreme doga|aja vezanih za NDH i za stradanje srpskog `ivlja tamo. 1992. godine skup{tina Srbije je uspostavila 22. april, dan kada je bio proboj logora{a u Jasenovcu, kao Dan se}anja na `rtve genocida uop{te. Sajmi{te je reinterpretirano i to vi{e nije bilo mesto stradanja svih naroda Jugoslavije, nego je to sada postalo simboli~ko mesto na kojem se u Beogradu obele`ava stradanje srpskih `rtava u NDH. To se jasno moglo videti i po tekstu na tom spomeniku,

Mi{a Brki}

01.02.08.

216

koji je kasnije tako|e nestao. U tom tekstu su se spominjale srpske `rtve u NDH i `rtve ma|arskog terora u Novom Sadu. To je obja{njeno time {to je taj spomenik blizu u{}a Save, koja je dolazila iz NDH, i Dunava, koji te~e od Novog Sada, a tela `rtava iz Jasenovca i novosadske racije tim rekama su plivala do Beograda. Va`no je da se ovo de{avalo 1995, kada je postalo jasno da Jasenovac ne}e ostati u rukama srpskih snaga. Sajmi{te je pretvoreno u ekspozituru Jasenovca u Beogradu. Ceremonija komemoracije je kasnih devedesetih bila ista svake godine: dolazilo se ujutru, postavljali su se venci na spomenik, zatim se prelazio Brankov most, odlazilo se u Sabornu crkvu i tamo je dr`ano opelo. To je bio jo{ jedan na~in na koji su pravoslavne, srpske `rtve terora stavljane u centar pa`nje. Spomen na jevrejske `rtve i spomen na Sajmi{te kao mesto holokausta, stradanja Jevreja koje je bilo kvalitativno i kvantitativno druga~ije od svih drugih stradanja, ni na koji na~in nije bilo obele`eno. U vreme NATO bombardovanja vra}ena su u centar pa`nje se}anja na period od 1941. do 1944, naro~ito na ~injenicu da su logor bombardovali saveznici. Kao da je najstra{nija stvar koja se dogodila na Sajmi{tu bila pogibija sto logora{a od savezni~kog bombardovanja 1944, a ne desetine hiljada ljudi koje su Nemci pobili pre toga. Sve to vreme u tim zgradama su `iveli ljudi. Jedno vreme tamo je bila i velika kolonija Roma. [ezdesetih godina, kada je trebalo da bude prvi samit nesvrstanih u Beogradu, a autoput prolazi pored Sajmi{ta, tada{nje vlasti su smatrale da dr`avnici koji dolaze u Beograd ne bi trebalo da vide te slamove i onda su sve Rome iz tog kartonskog naselja preselili u Ledine. Tu je napravljena ko`arska {kola, koja jo{ postoji, tu je bilo i fudbalsko igrali{te. To je vrlo va`no spomenuti u kontekstu sada{nje polemike o Starom sajmi{tu. Kada je klub Posejdon tamo organizovao koncert ili boks me~, u javnosti je to ocenjeno kao ne{to {to je posebno problemati~no. A tamo se ve} pedeset godina de{avaju stvari koje nisu adekvatne tom mestu. Pitanje je {ta treba uraditi s tim prostorom. Obnavljanje svih paviljona ne}e to obele`iti kao mesto stradanja, nego }e obele`iti mesto gde je bio sajam pre Drugog svetskog rata. Paviljoni ne bi izgledali kao u doba kada je tamo bio logor, oni ne}e biti sivi, bez prozora, s tim le`ajevima na tri sprata. Neko bi ih gledao s Kalemegdana

i mogao bi da ka`e - Pa nije taj logor izgledao lo{e. Zna~i, to nije podizanje spomenika logoru, to je podizanje spomenika sajmu od pre Drugog svetskog rata. Ako treba da se adekvatno obele`i to mesto, neka se izgradi novi muzej, savremena zgrada, ali podignuta kao muzej `rtvama, na na~in na koji je podignut Muzej holokausta u Berlinu. S Topovskim {upama, odakle su na streljanje vo|eni mu{karci Jevreji, situacija je jo{ dramati~nija. Topovske {upe posle rata nijednom nisu bile obele`ene, ~ak se u nekim listama logora koje je radio SUBNOR ponekad ni ne spominju kao logor. Razlog je jednostavan: tamo su bili samo Jevreji i Romi, a najvi{e njih nije pre`ivelo i ostalo je vrlo malo ljudi koji su mogli da napi{u se}anja na taj logor. Topovske {upe su odmah pretvorene u hangare i ni~im nisu bile obele`ene do 2006, kada je tamo podignuta mala spomen-plo~a. Novinari koji su izve{tavali o tome nisu dobro izgovorili i napisali ime tog logora, pa se on u izve{tajima naziva topovske {ume. Jo{ bizarnije je to {to je 1994. spomen-plo~a podignuta na potpuno pogre{nom mestu, na Bulevaru Revolucije, kod tramvajskih {upa zato {to je neko pomislio - tramvajske, topovske, to je manje-vi{e isto. I jo{ na tom zidu stoji plo~a na kojoj se ka`e - S ovog mesta su Jevreji odvo|eni na streljanje, iako to nije to mesto. Topovske {upe su sada predvi|ene za ru{enje i, po svemu sude}i, tamo }e biti izgra|en veliki {oping centar, u kojem }e biti i kuglana, bioskop i velika samoposluga. Pitali su Acu Singera {ta misli o tome i on je rekao kako je neko isto tako po`eleo da izgradi samoposlugu u blizini Au{vica, ali da to nije pro{lo. A u Beogradu }e na mestu s kojeg su skoro svi mu{karci Jevreji iz Srbije, njih pet hiljada, odvedeni na streljanje, zaista biti samoposluga i kuglana i bioskop.

Svetlana Vukovi}: A gde su Topovske {upe? Jovan Bajford: Topovske {upe su na Autokomandi, kada se iza|e s Avalskog druma na veliku raskrsnicu, izme|u nekada{njeg Bulevara JNA i Tabanova~ke ulice. To je veliki prostor na kojem se vidi hangar koji je izgra|en posle rata, a s leve strane, tamo gde se vidi da je nekad bio ulaz, stoje dve zgrade od cigle i logorska uprava je bila u tim

Jovan Bajford

01.02.08.

218

zgradama. Te zgrade su predvi|ene za ru{enje i samo je pitanje vremena kada }e sve to biti sravnjeno sa zemljom. Ako pogledate istoriografiju holokausta na Zapadu, apsolutno je dominantna ideja da se ni u jednoj zemlji, pa ni u Srbiji, ne mo`e govoriti o holokaustu van konteksta kolaboracije. Nije bitan samo onaj ko je izvr{io akt ubistva, nego i ko je sve to pripremio, ko je u specijalnoj policiji bio u odseku za Jevreje, ko je skupljao spiskove, ko je potkazivao Jevreje koji su se krili i ko je zapravo desenzitivizovao ljude da imaju manje simpatija i manje saose}anja za Jevreje. Kada su u taj logor dovedeni prvi Srbi, Nedi} je uputio pismo nema~kim vlastima, u kojima je izrazio bojazan da }e i oni biti ubijani du{egupkom. On je bio spreman da interveni{e, ali ne kada su u pitanju Jevreji. To je i bila logika po kojoj su Nemci streljali Jevreje, a ne Srbe. Postoji dokument u kojem jedan od nema~kih oficira shvata da Jevreji mo`da nemaju mnogo veze s ustankom, ali da, ako ubijaju Srbe, imaju problema s kolaboracionisti~kom vla{}u. Kada su ubijali Jevreje ili Rome, Nemci te probleme nisu imali. U tom smislu postoji veza izme|u ideje kolaboracije i holokausta, ~ak i ako kolaboracionisti~ke vlasti nisu bile te koje su te zlo~ine izvr{avale, na na~in na koji to jesu ~inile u Rumuniji ili Hrvatskoj.

Svetlana Luki}: Slu{ali ste @or`a Bresensa. Ova pesma bila je izbor Svetlane Slap{ak, koja je di-d`ej u dana{njoj emisiji, kasnije }ete ~uti od nje zbog ~ega. A sada Vesti broj 13 Ivana ^olovi}a. Ivan ^olovi}: U intervjuu koji je objavljen po~etkom ove godine u listu Nedeljni telegraf, slikar i knji`evnik Momo Kapor otkriva da su za njega jelo, pi}e i `ene samo sredstva koja mu slu`e za stimulaciju umetni~kog rada. Zbog toga umetnika u njemu, obja{njava on, stra{no interesuju `ene, i jelo, a naro~ito pi}e, koje mu omogu}ava da dosegne posebnu vrstu duhovnosti i opijenosti `ivotom. Ali, ~italac ovog intervjua, objavljenog povodom nagrade za `ivotno delo koju je Kapor nedavno dobio od Srpske knji`evne zadruge, sazna}e i to da se njegov odnos prema jelu, pi}u i `enama kao stvarala~kim i duhovnim stimulansima u poslednje vreme umnogome promenio. Delimi~no zbog toga {to je za{ao u godine, o ~emu on sam

ovde otvoreno govori. A mo`da jo{ vi{e zato {to se devedestih godina pro{log veka ovaj na{ umetnik, poput mnogih drugih, nacionalno probudio i duhovno preobrazio, pa su, u skladu s tim, i njegove gastronomske i erotske navike morale da budu korigovane. Bar ono {to on o tome javno govori. Na primer, po~eo je manje da jede i da sebi u tome manje uga|a. Danas on sve re|e odlazi u izvikane skupe restorane, jer se u njima ose}a bedno, glupo, neprijatno. Promenjen stav prema hrani Momo Kapor duguje Hilandaru. Nema u tome ni~eg neobi~nog. Naprotiv, na{ umetnik je primenio uobi~ajeni postupak, kome pribegavaju svi koji se trude da svoj politi~ko-verski identitet usklade sa stanjem na tr`i{tu te vrste identiteta. I on se, kao i mnogi drugi pojedinci i kolektivi u Srbiji, obratio jednoj od nadle`nih institucija za korekciju, a`ustiranje i radikalnu promenu politi~ko-verskog identiteta. Jer manastir Hilandar je danas jedno od najpoznatijih mesta ovla{}ene zamene svih legitimacija, zna~aka, zastava i simbola kojima je u Srbiji istekao rok ili pala cena, svih ovde zastarelih ili lo{e kotiranih navika i uverenja. Sve to mo`e danas u Hilandaru da se zameni i da se o zameni dobije odgovaraju}e svedo~anstvo, ~ijem se imaocu potvr|uje da se prosvetlio, o~istio i preobrazio u vrlog pripadnika srpske crkve i nacije, koji se kao takav odnosi prema svemu, pa tako i prema jelu, pi}u i sli~nim ~ulnim isku{enjima. Gastronomsko prosvetljenje Momo Kapor je do`iveo dok je obedovao u dru{tvu hilandarskih monaha. Ru~ak s njima otkrio mu je svu glupost i nedoli~nost preteranog jela i izli{nog razgovora o jelu. Tamo, dok se jede, obja{njava sada Kapor ~itaocima Nedeljnog telegrafa, niko ne govori da li je jelo sjajno ili da je ru~ak bio bolji. Svi su i u toj prilici, kad se obeduje, skromni, skru{eni, to jest, kako pri~a na{ gastronomski preobra`eni umetnik, okrenuti duhovnosti. Posle toga, pri~a on dalje, bilo mi je sme{no {to putujemo sat vremena kolima do mesta gde se navodno dobro jede, mu~imo se, rezervi{emo. U Hilandaru je shvatio da je to potpuno besmisleno, da u`ivanje u jelu nikud ne vodi, odnosno da vodi samo na jedno mesto. Jer to {to se dobro jede, ka`e sada Kapor, zavr{ava u toaletu. Zaista, duhovne istine ponekad mogu da budu sasvim jednostavne. Ipak, jelo i pi}e i dalje stimuli{u ovog umetnika. Ali to njemu vi{e ne slu`i da bi u sebi izazvao neodre|enu opijenost `ivotom, neprili~nu

Ivan ^olovi}

01.02.08.

220

rauzdanost ~ula. On sada bira samo jela i pi}a koja imaju tajanstvenu mo} da ga pove`u s duhom njegovog naroda, s bi}em srpske nacije. Kako to posti`e, {ta i kad konzumira, u kojim koli~inama, kojim priborom se slu`i da bi izazvao do`ivljaj misti~nog sjedinjenja s nacijom? O tome Kapor vi{e govori i u svojoj nedavno objavljenoj knjizi, Putopis kroz biografiju. Tu saznajemo da na{ umetnik po~inje dan tako {to uzme ka{i~icu slatkog od tre{anja, zatim u`iva u krupno mlevenom kukuruznom bra{nu, uma~e crni hleb u maslinovo ulje, sr~e ~orbu od kopriva. Ranije nije dovoljno cenio vrednost zdrave srpske hrane, pa je iz neznanja jeo stranu, odvratnu, plasti~nu hranu. Fuj. Ali jednom, dok je s dru{tvom ru~ao u nekom otmenom stranom restoranu, dogodilo se ~udo. Slu~ajno poru~ujemo zelenu salatu, pri~a Kapor o tom doga|aju, i gle, Srbija nam se smeje s ruba tanjira: to nije ukus na{e zelene salate. Istina, lep{a je od na{e naoko, i ve}a, i ~istija, i zelenija, ali ~ini nam se da smo prevareni i da `va}emo plastiku. A i za sve {to poslednjih godina na{ umetnik pije, a o ~emu tako|e pi{e u Putopisu kroz biografiju, ima on pouzdan nacionalno-verski sertifikat: voda iz srpskog bunara, manastirsko osve{tano vino ili {ljivovica, prepe~enica, i ona manastirska rakija. ^italac ove knjige u`iva}e i u opisu misti~nog sjedinjenja sa Srbijom koji je izazvala ~a{ica prepe~enice. Po{to ste pojeli slatko, pripoveda Kapor, ispijate ~a{icu {ljivovice, prepe~enice iz obli`njeg manastira... Ose}ate ukus tradicije i vremena, blagost i `estinu, pritajenu `ivotnost ovog srpskog eliksira koji vas istovremeno i opu{ta i uzbu|uje na jedan nevi|en na~in... U tom ukusu iz te krhke staklene ~a{ice kao da je sadr`ana ~itava Srbija koja vas neodoljivo obuzima i `ari. A `ene? I u odnosu prema njima Momo Kapor se menja, a u pomenutom intervjuu u Nedeljnom telegrafu op{irno govori i o toj promeni. Jo{ ga ponekad |avo za~ikava, pa on - kao da za trenutak zaboravi da je jedna od danas najvi|enijih srpskih glava - sedne pred neki kafi} i potajno merka devojke koje tuda prolaze. Kao da je nekada{nji Momo, onaj iz Foliranata, on iznena|enim ~itaocima patriotski i crkveno usmerenog Nedeljnog telegrafa, sabla`njivo pri~a o neizdr`ivoj - inflaciji lepote na ulicama Beograda, o - reviji lepotica u ulici Strahinji}a Bana. Ljuti se {to danas te beogradske lepotice izlaze s nekim njih nedostojnim mladi}ima i razmi{lja o tome {ta }e jadan da radi kad ga godine stignu - a samo {to nisu - i kad, kako se

izrazio - vi{e ne}e mo}i da dodiruje lepe stvari: mladu ko`u, svilastu kosu. A onda se prene, seti se ko je i koliki je danas, opomene se da je upravo dobio izuzetno va`nu nagradu za srpsko `ivotno delo, te njegova kazivanja o `enama i nadahnu}u kojim ga one ispunjavaju odjednom dobiju nov smer. Ka`e nam da on na `ene - i na ljubav uop{te - danas ipak gleda na drugi na~in, drugim, duhovnim o~ima. Poput gastronomskih, i njegove erotske sklonosti dobile su versko-patriotsku dimenziju, pa je i slasni i mra~ni predmet Kaporove erotske `elje uzdignut do visina nacionalnog misti~nog Erosa, izaziva neku vrstu patriotske erekcije i te`i isto takvom orgazmu. Predaju}i se tom patriotskom erotizmu, Kapor misli da mo`e da ga izrazi jezikom koji je usavr{io opisuju}i manje nacionalno va`ne vrste ljubavi. Zar jezik ljubavi nije uvek isti, univerzalan? Zar se voleti devojke i voleti Srbiju ne mo`e istim re~ima? Na jednom mestu u knjizi Putopis kroz biografiju on ka`e da mu se ~ini da u njegovoj ljubavi prema Srbiji ima - odbojnosti i kobne privla~nosti, ima neprestanog vra}anja toj ljubavi {to podse}a na mladala~ke jade, pune ne`nosti i suza. Ali, ovu teoriju o jedinstvenom jeziku ljubavi, nazovimo je tako, Kapor ne uspeva da sprovede u praksi. Izgleda da nacionalno napaljeni Eros tra`i ja~e, grublje, gromkije re~i od onih koje spadaju u erotski vokabular mladog Kapora, onog koga se i on sam danas ponekad maglovito seti. Zato je on prinu|en da - kad je ve} promenio temu svojih ljubavnih pri~a - promeni i njihov jezik. Danas se nacionalno zaneseni Kapor slu`i pozajmljenim, tu|im re~ima, koristi citate, fraze, formule koje je po~eo da sakuplja otkad se nacionalno-verski preobrazio. Na primer, u intervjuu u Nedeljnom telegrafu, ~italac }e, uporedo s pri~om o tome kako se na{ umetnik priprema na rastanak od devojaka ispred beogradskih kafi}a, na}i i pri~u o njegovom tu`nom rastanku od lepe Simonide, one na fresci u manastiru Gra~anica. Njegovi ~itaoci ne se}aju se da je on s njom ranije ne{to imao, o njoj na Adi nije nikome pri~ao. Tek, eto, sad mora tobo`e da se s njom rastane. Do{lo takvo vreme, da se patriotski nakostre{en umetnik ose}a obaveznim da se rastaje i od onih s kojima se ranije nije sastajao. Oti{ao sam na Kosovo, po~inje on svoje kazivanje o tom tu`nom rastanku, i dodirnuo prstima noge Simonide u Gra~anici. Znao sam da je

Mi{a Brki}

01.02.08.

222

to veliki opro{taj, jer je nikad vi{e ne}u videti, i u tome ima mnogo tuge. Za{to je vi{e ne}e videti? Zato {to }e kosovski Albanci, po Kaporovom mi{ljenju, uskoro uni{titi sve srpske spomenike. A uni{ti}e ih zato {to su kosovski Albanci navodno obi~ni divljaci. Ta poludivlja plemena, grmi Kapor, koja u svojoj istoriji nemaju nikakvog traga kulture, nemaju kamen na kamenu, nijedan spomenik, gaje stra{nu mr`nju prema lepoti i istoriji, kao i prema spomenicima koji svedo~e o dugoj tradiciji jednog naroda. Ustremili su se na sve to i ti spomenici su u velikoj opasnosti, ne mo`e im pomo}i ni Unesko, ni UN, niko, jer se paliku}a prikrade, baci baklju i - dvanaesti vek slikarstva, renesansa pre Italije, ode u dim, u vazduh, u ni{ta. Da li je ovo zaista rekao Momo Kapor, upita}e neko od njegovih starih ~italaca. Jeste. Ali re~i nisu njegove. Njegovo je samo u`ivanje.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Ivan ^olovi}. Malo~as sam saznala da }e, kako je to neobi~no, sutra u dva sata biti prire|en do~ek Novaku \okovi}u. Novak \okovi} je pre nekoliko dana osvojio nagradu na Australijen openu i ba{ sutra, dan pred izbore, dolazi u Beograd, gde }e mu ispred gradske skup{tine biti organizovan do~ek. Onda on, zajedno s ostalim teniserima i teniserkama, ide u Rusiju da igra protiv Rusa. Bi}e to ogromna du{evna patnja za na{eg predsednika vlade - za koga da navija, a da ne bude veleizdajnik? Vlada bi mogla da na prvoj slede}oj, hitno sazvanoj sednici uvede moratorijum na utakmice s Rusima, makar dok se ne re{i status Kosova. Za kraj emisije ~u}ete neobi~no pismo Svetlane Slap{ak iz Ljubljane, o lakim notama. Svetlana Slap{ak: Postoji trenutak kulture, proizvod nepredvidivih tokova i zrelosti, kada se u popularnoj kulturi, obi~no negde na rubu, pojavi ne{to {to izra`ava one koji su skoro izgubili nadu da }e s bilo ~ime u svetu u kojem `ive mo}i bar privremeno da se identifikuju. A tek kada to pogodi one koji se naro~ito trude da se ni sa ~im u svetu u kojem `ive ne identifikuju. Omek{avanje? Sau~estvovanje? Priznavanje ljudske okoline? Kako god da to nazovemo, deluje eksplozivno. U mome slu~aju (a i u Bo`idarovome), to je prvo bio gr~ki Rom Kostas Hadzis, koji je u doba pukovni~ke diktature pevao promuklim glasom o te{ko odredivim ose}anjima, koja su mnogi tuma~ili politi~ki: kontekst je

stvarao tekst. Posle je diktatura pala, a saznali smo da je Kosta Jehovin svedok. Tekstovi su postali banalni i lako su se zaboravljali. Zatim smo imali Dionisija Savopulosa, genija re~i i muzike, koji je godinama ispunjavao na{ svet mudrim i {a{avim slikama; govorili smo njegovim formulama ("jedno malo more"), prepoznavali njegove kalambure ("guzogrci"), ulazili u njegove slike ("sto~i}i napolju", "Mesec se udvaja"), slu`ili se njegovim jezikom ("ne znam {ta da pevam ve~eras de~ici u Lavrionu, a ni starijima"), ~ak smo ga i upoznali, hteli da ga dovedemo u nekada{nju Jugoslaviju - ali tada se za njega niko nije interesovao. Mnogo docnije, otkrio je svoju naklonost za srbske ratne ose}aje, i gostovao je u Beogradu: niko ga nije razumeo, {to je i zaslu`io. Otka~ili smo ga za vreme njegove patriotsko-nacionalisti~ke faze, i onda ga ponovo ~uli na zatvaranju Olimpijskih igara u Atini. Bio je stari, korozivni, gadni Savopulos. Mo`da mu oprostimo. A negde u sredini smo na{li svoga najboljega, koji se vi{e nije mogao menjati, jer je umro: @or` Brasans. Jedini koji je do kraja rekao {ta treba o nacionalistima ("sre}ni idioti koji su ro|eni negde"), jedini je spevao prelepu, ~ednu pesmu o - `enskom polnom organu ("krajnje je vreme da se za ovaj instrument sre}e na|e lepa hri{}anska re~"), bio je do kraja ne`an i zloban. U Brasansu sam prepoznavala ono najbolje {to mo`e biti u mu{kome. S tim konstantama za opu{tanje pre`iveli smo dosta godina u Ljubljani. Pomogao nam je Iztok Mlakar, pesnik iz Primorske, koji je pevao o svemu {to nas se u Sloveniji ticalo, sarkasti~no do mile volje. Ima njegova prekrasna pesma o jelu, koja je ravna staroj Bala{evi}evoj o tome kako se nekada jelo. Vlado Kreslin je nedavno u{ao u na{ izuzetno uski vidik. Svake godine u decembru, Vlado Kreslin, zrela zvezda dobre muzike, ima koncert u Cankarevom domu, na koji se dovu~e sve {to u Sloveniji misli izvan okvira desnice, klerikalizma, fa{izma, rasizma, sve {to voli isto~ne granice i priznaje ju`na se}anja (ne samo rock/sex/drugs/ tripove "dole"). Nekada suvi{e siroma{ni, nekada malo snobovski, sada naprosto umorni od predavanja i pisanja, nikada nismo oti{li na te koncerte, ve} smo ih docnije, kada se ugase prazni~na svetla, gledali u januaru na televiziji. Tako i ovoga puta.

Svetlana Slap{ak

01.02.08.

224

Vlado Kreslin je imao uobi~ajeni repertoar, od duhovite pesme "Ovo nije politi~ki song", do ne`nih, i kona~no "Bella ciao", i "Vsi so venci beli"; nastupali su njegovi mama i tata, "Beltinska banda" iz rodnih Beltinaca, u kojoj se povremeno zamenjuju prirodno oti{li starci seoski muzi~ari, kao i ostala krajnje simpati~na grupa muzi~ara izvan turbo-pejza`a Slovenije. Koncert se, kao i obi~no, produ`io skoro sat vi{e od predvi|enoga vremena, i publika je izgledala ne manje simpati~no: ukratko, pitali smo se kako od vlade strogo dresirana dr`avna televizija mo`e dozvoliti ovako jasno opoziciono pona{anje, ovako o~ito suprotstavljanje onome {to bi hteli da vide kao gledala~ko-bira~ko telo. Dobro, iz primera Srbije znam da trenuci radosti ovakve vrste ne zna~e ba{ ni{ta na onome planu koji kontroli{e `ivote. Znam tako|e da mogu ovu Sloveniju voleti, a da mi to nikada ne bude uzvra}eno. No slu{aju}i Kreslina, palo mi je na pamet osnovno pitanje, upalila se ona neizbe`na crvena svetljka racionalne kontrole kada se u`iva: a za{to bi me voleo bilo koji kolektiv? Taj izbor lak{e muzike u kojem smo u`ivali u zadnjih tridesetak godina imao je uski krug u`ivatelja, koje smo lako prepoznavali i s njima prijateljevali. Lakmus-funkcija je jasna: voleti Mocarta ili Baha je veoma intimna stvar, koju ne mo`e{ deliti s masama {iroko kulturno usmerenih (ka Mocartu i Bahu) i uz to svakojakih. Neki od najgorih monstruma novije istorije voleli su tu muziku, i premda slu{anje Mocarta za mene spasava to {to ga je volela moja najpametnija ma~ka, ni~ega javnoga, ni~ega demokratski uzbudljivoga nema u tome da voli{ Mocarta zajedno s drugima. Rok i ostale generacijske stvari postale su va`ne za etnografsko mapiranje: toga sam postala svesna kada me je u Americi prvi put vozio taksista star vi{e od {ezdeset godina, koji je veselo udarao takt hita iz sedamdesetih. S pesnicima-peva~ima koje sam spomenula, uvek se jasno oblikovala grupa, s kojom sam mogla deliti i druge ideje: njihove pesme su ih prizivale upravo onako kako sam s takvim dru{tvom o~ekivala. Iz simboli~ke potke pesama moglo se ~itati {ta publika oko mene misli o politici, crkvi, levici, desnici, manje-vi{e o svemu.

Kada smo takve pesme slu{ali udvoje, obnavljali smo dru{tveni kontekst koji smo ranije `iveli, uveravali sebe da nade ima, a pre svega, se}ali se dragih lica s kojima smo to delili, sva|a, smeha, sigurnosti da postoji minimalni program koji nije sasvim izgubljen. Danas mi se ~ini da program osnovne, neupitne, proverene prosve}enosti, koji je izdr`ao dva veka i ne{to malo u tragovima, malo u institucijama, dosta u ljudima, sada neumitno izdi{e. Da li trenuci sre}e s pametnim pesmicama {alju la`nu informaciju? Ili publika reaguje i postoji samo zato {to jo{ nisu svi pomrli? Da li su preneli svojoj de~ici - i onoj u Lavrionu - ne{to od prosvetiteljske sre}e? Odgovora za sada nemam, a ima}u ih sve manje i manje. Bio je dan u januaru, izme|u tvog i moga ro|endana, sad nema nijednoga rata u krugu od hiljadu kilometara, i jo{, umesto da se nemo opijemo, ne{to ho}emo da ka`emo kada nam se ne{to ka`e. Hvala Vladi Kreslinu za toliko.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Pe{~anik za 1. februar, tre}eg znate {ta da radite, niste mali. Ponovo se ~ujemo 8. februara, u istoj Srbijici.

Svetlana Slap{ak

08. 02. 2008.

OTMICA SRBIJE Koliko miliona glasa~a je potrebno Tadi}u da bi se osmelio da ka`e NE Ko{tunici? ... Koliko godina `ivimo pod Ko{tunicom, vi{e ne smemo naglas da izgovorimo taj broj ... Kada bi zamislila da je cela Srbija spaljena, ali je Kosovo na neku foru ostalo njen deo, Ko{tunica bi to smatrao za pozitivan ishod ... Gosti: @arko Kora}, Socijaldemokratska unija, Ivan Kuzminovi}, Helsin{ki odbor, Teofil Pan~i}, novinar

Svetlana Luki}: Jesu, bili su izbori, izjasnili ste se u prvom krugu, izjasnili ste se u drugom krugu; mogli ste da se izjasnite i u tre}em krugu, ako vas to veseli - ali kao {to vidite, to nema nikakve veze sa `ivotom. Ni{ta konstruktivno niste postigli, naprotiv, glasanjem ste samo zakomplikovali situaciju, glasanjem ste doveli do blokade vlade i parlamenta. Jednom re~ju, gra|ani, izazvali ste haos u vladaju}oj koaliciji i time destabilizovali Srbiju. Rezultate izbora vam je poni{tio predsednik vlade i jo{ jednom je doveo u pitanje najelementarniju pretpostavku demokratije - izbore. U brukanju demokratije mu poma`e i predsednik. Ionako `ivimo u zemlji u kojoj, a to pokazuje najnovije istra`ivanje CESID-a, iz godine u godinu opada podr{ka demokratskom ure|enju. U ovoj zemlji se 30 odsto ljudi izjasnilo za demokratsko ure|enje, 49 odsto za me{ovito, {to zna~i da ne shvataju najosnovnije stvari o demokratiji, a 22 odsto gra|ana smatra da su nedemokratski re`imi mnogo bolji. Da rezimiram, 70 odsto gra|ana ove zemlje ne shvata ni{ta. Onda nije ~udno {to svaki ~etvrti Srbin ka`e da bi radije `iveo u Milo{evi}evoj Srbiji nego u sada{njoj. Ovi klovnovi od politi~ara su kompromitovali sve ~ega su se dohvatili, ustav i demokratiju, izbore i parlament i vladu. Predsednik i premijer se dopisuju pu{kicama, a njihovi ministri sednicu vlade odr`avaju mobilnim telefonima. Klovnovskoj dr`avi prili~i i klovnovska Republi~ka izborna komisija, koja pomera inauguraciju predsednika jer je ustanovila da je jedan ~ovek iz okoline Boljevca glasao s li~nom kartom koja je istekla pre tri nedelje. Klovnovskoj dr`avi prili~i da premijer ne}e da sazove sednicu vlade dok predsednik ne sazove zasedanje skup{tine, pa se posao vredan pola milijarde dolara ugovara na telefonskoj sednici vlade, a na pitanje Dinki}u da li su ministri Demokratske stranke i G17 plus tra`ili da se na toj telefonskoj sednici vlade razgovara i o potpisivanju politi~kog sporazuma s Evropskom unijom, Dinki} ka`e da nisu, jer je nezgodno kada se pri~a telefonom ne vidi{ onoga s kim razgovara{. Danas je u Beogradu delegacija Evropske unije koju predvodi [tefan Lene. Sasta}e se samo s ministrima iz Demokratske stranke. Stru~njaci ka`u da politi~ki sporazum koji nam je ponu|en na potpisivanje ne zahteva ratifikaciju u skup{tini, jer je to samo pismo o na-

08.02.08.

merama Evropske unije da sara|uje s nama tamo gde je to mogu}e. Me|utim, Ko{tunica ni to ne}e, on i njegov kolega s klinike, Slobodan Samard`i}, tvrde da bi potpisivanjem toga sporazuma Srbija postala prva zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova. Po njima, misija Evropske unije dolazi na Kosovo kao okupaciona sila.

230

A misija Evropske unije, koju sa~injava hiljadu sedamsto sudija, tu`ilaca, carinika - dolazi, pa dolazi. Ta misija se priprema skoro dve godine. Evropljane }e ona ko{tati sto {ezdeset miliona evra godi{nje. Srbija na sadr`aj misije nije imala nikakvih primedaba. Slu{ala sam pre neko ve~e profesora Ivu Viskovi}a, koji ka`e da je srpska strana imala ~ak pet stotina amandmana na Ahtisarijev plan - na svaki zarez su imali amandman. Jedino na {ta nismo imali primedaba je bio odeljak o misiji Evropske unije. Sada je, izgleda, sporan na~in na koji ta misija dolazi na Kosovo. Odmah su se oglasili Rusi, i oni su pogo|eni kr{enjem me|unarodnog prava. U isto vreme, oni su OEBS-u otkazali gostoprimstvo na slede}im predsedni~kim izborima, a izgleda da je Putin opet po~eo da primenjuje i stari recept takozvane kaznene psihijatrije. Ve} dvoje opozicionara je poslato na prinudno psihijatrijsko le~enje, valjda su opasni po rusku demokratiju. ^uli ste da su fa{isti iz Obraza spre~ili otvaranje izlo`be pri{tinskih umetnika u Beogradu. Bio je to jo{ jedan performans policije, koji je li~io na onaj na{ aran|elova~ki slu~aj. Ovo je demokratska zemlja, svako mo`e da pri~a ili slika {ta ho}e, ali i fa{isti imaju pravo da to spre~e. Policija iza|e na teren, stane izme|u njih, da ba{ nekome ne ode glava i - kao za{titili su nas, ali svesno i namerno dozvolili fa{istima da ostvare ono {to su naumili. U stvari lo{e mi ide s ovom najavom, jer mi je svejedno. Sve najgore se ve} desilo, Nikoli} i radikali ve} vladaju Srbijom. Bodrijar je to govorio u vreme izbora u Francuskoj, kada su se Francuzi pla{ili dolaska Le Pena, a on ih te{io govore}i da Le Pen mo`e da pobedi i ne mora da pobedi na izborima, ali da njegove ideje i vrednosti ve} vladaju francuskim dru{tvom. Radikali i Ko{tunica su nam ve} u krvotoku i nastavi}e da nas jedu kao krpelji. Boris Tadi} je jadan lek, to je kao kada biste se nadali da }ete aspirinom izle~iti tumor. Na po~etku Pe{~anika slu{ate @arka Kora}a.

@arko Kora}: Dve stvari su se dogodile na ovim izborima - referendum koji je pokazao jako duboku podelu u Srbiji i drugo - Srpska radikalna stranka do{la je na mesto desne nacionalne stranke, bez ikakvog procesa unutra{njeg ~i{}enja. Tu je ilustrativna pri~a o Maji Gojkovi}. Pokazalo se da reformisani radikal prestaje da bude radikal, odnosno ispada iz stranke. Tomislav Nikoli} je na ovim izborima oti{ao najdalje do sada u tom @arko pravcu. Tokom radikalske kampanje neki od njih su nosili [e{eljev bed`, Kora} a neki nisu. Ko{tunica odlazi u politi~ku istoriju. On mo`e da pre|e cenzus i da u|e u parlament, ali to }e opet biti mala stranka, ono {to smo zvali slavska inteligencija. On vi{e nema nikakvih {ansi da dobije znatniji broj glasova, jer su njegovi glasovi oti{li Tomi Nikoli}u. Na desnici je ostao prakti~no samo Nikoli}, odnosno Srpska radikalna stranka i ne{to socijalista lojalista, staraca i starica lojalnih Slobodanu Milo{evi}u. Situacija je mnogo nejasnija s ove druge strane. Tadi} je u velikoj zabuni ako misli da on monopolizuje taj prostor. Iako to jeste daleko najve}a stranka u tom prostoru, ona nije jedina. Ali u svakom slu~aju, Srbija je duboko podeljena. Dovoljno je da pogledate {ta vode}i intelektualci pi{u o Evropi. Svi su se vratili, od Mome Kapora do Neboj{e Jevri}a, novinara Duge, i sve to pi{e protiv Evrope. Tu spada i jedan deo Srpske pravoslavne crkve.

Svetlana Luki}: Kampanja koju je vodio Tadi} bila je zasnovana na izazivanju straha od radikala i to je o~igledno urodilo plodom. Videli smo spotove s praznim rafovima u prodavnicama, benzinom koji se sipa iz fla{e. Nismo videli radikale kao ratnu stranku. @arko Kora}: Naravno, jer oni imaju problem protivre~nih poruka. Prvo su s radikalima razgovarali o ustavu, svim rezolucijama o Kosovu, pa ~ak i o rezoluciji o Kubi, koja je radikalska. Dragoljub Mi}unovi} je u ime stranke obrazlagao za{to je potrebno da se glasa za tu rezoluciju. Zna~i, stalno su legitimizovali radikale, a onda su odjednom po~eli da ih u drugom krugu kampanje prikazuju kao ekonomske {teto~ine. Nisu smeli da se upu{taju u rasvetljavanje uloge radikala u ratovima devedesetih i tako u spotovima DS-a nismo videli snimke smotri dobrovoljaca, koje smo gledali na su|enju [e{elju u Hagu. To je u osnovi priklanjanje tezi da je za rat kriv samo Slobodan Milo{evi}. Kampanja straha i zastra{ivanja je uspela, na {ta je

08.02.08.

Tomislav Nikoli} odli~no odreagovao. Njegovo mirno prihvatanje poraza je u stvari uvertira za dobijanje parlamentarnih izbora. Vu~i} je eksplicitno rekao - Mi nismo mogli protiv straha. E, sada }e oni raditi sa strahom. Nikoli} je bio sa `enama, pa s decom, bi}e tu i malih `ivotinja i ekologije i svega. Tako da je strategija straha ovoga puta upalila, ali ne}e upaliti slede}i put. Radikali }e biti spremni za nju.

232 Svetlana Luki}: Da se vratimo ulozi Ko{tunice, koji zavr{ava svoj politi~ki `ivot, koji }e potrajati jo{ neko vreme s odre|enim brojem poslanika u skup{tini. Kada se pogleda taj politi~ki `ivot od 24. septembra 2000 - pa on nas je prevario i na slede}im parlamentarnim izborima }e nam za opro{taj vratiti Milo{evi}evu Srbiju. @arko Kora}: U psihologiji se to zove simbolizacija, vezivanje nade za onoga koji igra spasila~ku ulogu. U ~uvenom Roselinijevom filmu General od Rovere Vitorio De Sika igra prevaranta koji preuzima ulogu heroja otpora. U tom cini~nom filmu Roselini pokazuje kako ni{tarija postaje heroj. I ovde imate pri~u o ~oveku koji preuzima ulogu heroja, a u sebi nema ni~eg od onoga {to je za tu ulogu potrebno. To se sada delimi~no pravi i od Tadi}a. Popularnost Ko{tunice, koja je 2001. i{la do osamdeset odsto glasova, u stvari su bile na{e investirane nade. Kada se ta investicija povu~e, onda imate ono {to se u psihologiji zove - srozavanje. Sada su ljudi besni na sebe, to je kao proma{ena ljubav. Gledam neke ljude i vidim da ga autenti~no mrze. On je bio kolektivna projekcija na{ih `elja za boljim `ivotom, za po{tenim ~ovekom, trebalo je da on bude sve ono {to nije Milo{evi}. Legende su se ispredale o tome kako on ne poseduje ni{ta, kako ima samo vikendicu u Belanovici. Sada je ta vikendica postala mra~ni zamak zlog gospodara. On je vodio aktivnu kampanju i sru{io \in|i}evu vladu i prvi put su pora`ene snage, govorim i o {vercerima i o u~esnicima rata, videle ~oveka koji politi~ki mo`e da ih pokrije i podr`i. To je u stvari najdramati~nije u toj pri~i. On je tada po~inio pragreh i sve {to je ~inio kasnije je od mnogo manjeg zna~aja. U velikom romanu D`ozefa Konrada, lord D`im u jednoj stra{noj situaciji na moru izda i onda ostatak `ivota provodi u senci te izdaje. Setite se {ta je Ko{tunica rekao na dan izru~enja Milo{evi}a. ^ovek s kojim smo bili u politi~kom savezu nazvao nas je kriminalcima. Mi znamo {ta je on sve

radio da bi spre~io izru~enje Milo{evi}a. U javnosti se malo zna koliko je bilo pritisaka na sudije Vrhovnog suda da poni{te zakon o ekstradiciji. Postoji ~itava predistorija te mutne i prljave pri~e, u kojoj je Ko{tunica li~no u~estvovao. Sve ovo kasnije samo je nastavak pri~e o lordu D`imu. On je za ove tri godine potpuno restaurirao Milo{evi}a i njegove politi~ke ciljeve. Naravno, svako vreme je razli~ito. Kada Ko{tunica govori o tre}em putu, to nije ono o ~emu je govorio Josip Broz. Ko{tunica nije Broz, niti je ovo Jugoslavija, niti je me|unarodna situacija ista. Ali pore|enje je jasno, i s Brozom i s Milo{evi}em. Zanimljivo je i kako jednog narodnja~kog nacionalistu, koji neprekidno tvrdi da sve radi u ime naroda, rezultati izbora uvek manje obavezuju nego nekog predstavnika liberalne tradicije. Onaj koji govori u ime naroda je valjda onaj koji je dobio najvi{e glasova od tog naroda, a to je ve} drugi put zaredom Boris Tadi}. Ali Ko{tunica je oba puta ucenio i isponi`avao Demokratsku stranku, koja je to oba puta prelako dopustila. U doba formiranja ove vlade ~udio sam se kako DS ne vidi da }e od takve raspodele korist izvu}i samo Srpska radikalna stranka. Ne, oni su stajali sa strane i govorili - Gledajte ih samo {ta nam rade. Apsurd nacionalizma je da on sve radi u ime naroda, a ne po{tuje volju tog naroda izra`enu na izborima. A Demokratska stranka nema snage da iza|e pred gra|ane i to im ka`e. Oni i sada kalkuli{u - Nije dobro i}i na parlamentarne izbore posle progla{enja kosovske nezavisnosti, jer bi onda te izbore dobili radikali. Bilo bi zanimljivo uraditi psiholo{ki profil Ko{tunice, ~oveka koji dva puta zaredom gubi na izborima i oba puta na to reaguje neprihvatanjem realnosti i u`asnom mr`njom i gnevom prema onima koji su te izbore dobili. On ve} drugi put poni{tava rezultate izbora. Naravno, to je mogu}e kada za partnera imate ~oveka koji to ne prepoznaje ili nema mo}i da vam se suprotstavi ili ne}e da vam se suprotstavi. Boris Tadi} postaje ~ovek koji spasava politi~ku karijeru Vojislava Ko{tunice time {to vezuje svoju sudbinu za njega. On sada trpi i dodatno poni`enje da mu se odla`e polaganje predsedni~ke zakletve zbog ponavljanja izbora u Boljevcu. Neshvatljiva je mirno}a s kojom DS sve to prihvata. Oni mo`da misle da na politi~koj sceni Srbije najdu`e ostaje onaj koji trpi sve, {to je verovatno ta~no, ali ja bih voleo da ~ovek bude na politi~koj sceni dotle dok je u stanju da realizuje svoje politi~ke ciljeve.

@arko Kora}

08.02.08.

234

Dakle, Ko{tunica u ovom trenutku ostaje na vlasti zahvaljuju}i Demokratskoj stranci, koja odla`e odluku da ide na izbore i time Tadi} produ`ava politi~ki `ivot Ko{tunici mnogo du`e nego {to su to hteli gra|ani Srbije. Ta vlada je grupa ljudi koja vozi autobus, jedan sipa gorivo, jedan gleda gume, jedan vrti volan, ali niko vi{e nema nikakvu ideju o tome kuda taj autobus ide. I to je, {to bi rekao Samard`i} - potpuno normalno. On je pravi ministar spoljnih poslova. Vuk Jeremi} puno putuje, ali klju~ne spoljnopoliti~ke odluke u ovoj vladi donosi Samard`i}. Dakle, pravo pitanje je kako iza}i iz ovoga. Jedina koja ima klju~ za re{enje te situacije je Demokratska stranka, a ona je sada pasivna. Radikali su definisali svoju poziciju - Ne}emo da vas o`ivimo, nama izbori odgovaraju; {to se vi{e sva|ate, za nas je bolje. Demokratska stranka Srbije mo`e da bude na vlasti samo dok traje ova paraliza. Ovo }e morati da prelomi Demokratska stranka. Odluka je prvi put potpuno u rukama Demokratske stranke i neverovatno je da ona }uti. Najvi{e govore Dinki}, Rasim Ljaji}, ljudi koji nisu iz Demokratske stranke. To postaje njihova strana~ka politika - Mi }emo izdr`ati sve, kao sveti Sebastijan koga ga|aju strelama i mu~e, ali mi }emo izdr`ati radi gra|ana Srbije. Ne vidim kako ta politika mo`e da usre}i Srbiju. Ne radi se tu o obra~unu s Ko{tunicom, nego o ne~em sasvim drugom - da li DS po{tuje volju gra|ana. DS je izlepio ceo Beograd - Hvala, Beogra|ani. Eto, ja sam Beogra|anin, ja sam stvarno glasao za Tadi}a, hvala im {to su mi se zahvalili, jako u~tivo i lepo od njih. E, a sada me interesuje {ta }e raditi s mojim glasom. Znaju oni ta~no za{to sam ja glasao za njih, oni tu nemaju zabunu. Glasao sam za evropske integracije, a protiv ~oveka koji to ne}e. Imao sam prijatelja koji se o`enio jednom devojkom zato {to mu se ona jako udvarala. Pitao sam ga kako se to na kraju tako zavr{ilo, a on mi je rekao da ga je ona svakog dana ~ekala pred ku}om. Ona je jako niska, a on je jako visok i kada on iza|e iz ku}e, ona ga zagrli i ne da mu da ode. I kao na filmu, on krene, a ona ga uhvati za nogu i on ne mo`e da ode. I valjda se to njemu stra{no dopalo i po~eo je vezu s njom i na kraju se o`enio njome. Meni Tadi} i Ko{tunica po~inju da li~e na takav neobi~an par; jedan te stalno hvata za nogu, ne da ti da mrdne{ i umesto da ka`e{ Ne}emo mo}i ovako - ti popusti{. Svi oko mene su ili besni ili mra~ni i svi su po~eli da raspravljaju o psiholo{kom profilu Vojislava Ko{tunice. Ovih dana slu{am mnogo amaterskih

psihoanaliza. Na{ veliki reditelj Du{an Makavejev je diplomirao psihologiju. On je bio opsednut Milo{evi}em i bio je po~eo ponovo da ~ita svoje knjige iz psihologije i da se raspituje kod psihologa klini~ara i s njima da poredi svoje bele{ke o psiholo{kom profilu Milo{evi}a. Sada cela Srbija po~inje da li~i na Du{ana Makavejeva. Svi su u potrazi za definicijom Ko{tuni~ine li~nosti, cela Srbija je po~ela amaterski da se bavi psihoanalizom. Ko je taj ~ovek, kakav je njegov lik, kakva je to psiholo{ka struktura? Ljudi su toliko prepadnuti i besni i izdani. A Ko{tunica nema mnogo veze s tim. Zna se da ovu vladu ~ini koalicija tri stranke, zna se da jedna stranka mo`e da sru{i vladu, zna se da radikali ne}e podr`ati manjinsku vladu - sve je vrlo prosto. Ako se ni{ta ne promeni u slede}e dve nedelje, Demokratska stranka je re{ila da o`ivi Ko{tunicu i on }e biti kao vampir Nosferatu, ni `iv, ni mrtav. Nema ga, ali hoda i deluje. To mo`e da se desi. Setite se kako je Ko{tunica tra`io izbore od \in|i}a s obrazlo`enjem da \in|i}eva vlada ima samo dvadeset odsto podr{ke. Ova vlada ima podr{ku manje od deset odsto bira~a, Velja Ili} je dobio manje glasova nego onda Mar{i}anin, ali Ko{tunica to ne prime}uje. On ima istorijsku misiju da spase Srbiju. To je ~ovek koji ho}e Albance u svojoj dr`avi, a na be~kim pregovorima ne mo`e da sedne ni za ve~eru s njima. Imam prijatelje Albance i znam da su oni to do`iveli kao te{ku uvredu, iako su je o~ekivali. Pa ja bih otkazao svoju sahranu, samo da sedim na toj ve~eri. Izgleda da Ko{tunica nikada nije preboleo pad s vlasti 2003. godine i raspad poslednje Jugoslavije, kada je izgubio mesto njenog predsednika. Izgleda da se od toga nikada nije oporavio i da ne `eli da po drugi put padne s vlasti. Posle progla{enja kosovske nezavisnosti do}i }e do ozbiljne krize, nemira u ve}im gradovima Srbije, paljenja izloga, razbijanja stranih banaka, paljenja vozila ambasada, napada na neke politi~ke stranke, do}i }e kolone izbeglica s Kosova, a mogu}e je i neko nasilje na Kosovu. Zapaljiva retorika u jednom ~asu po~inje da obavezuje politi~ke aktere. Nikoli} dobija izbore, a ustav koji je Tadi} usvojio predvi|a smenu predsednika. Cinici ka`u da }e ovo biti najkra}i mandat Borisa Tadi}a. Bira se radikalski predsednik, Ko{tunica odlazi u penziju, jer je ispunjen njegov `ivotni san - Srbija je uni{tena i odse~ena od evropskih integracija. ^uo sam ljude koji ka`u - Ne}e valjda Zapad to da dozvoli. Re}i takvo ne{to je znak velike regresije i pada mo}i rasu|ivanja. Razumljiva mi je `elja ljudi da se pojavi

@arko Kora}

08.02.08.

236

neka velika sila i re{i stvar, ali to nije realno. Ima i ovih koje se vajkaju [teta {to Srbija nije okupirana. Znate, mo`emo da crtamo istoriju, pa da zamislimo da Milo{evi}a nije bilo. Jo{ je Lav Tolstoj rekao - Od pro{losti je lep{a sada{njost, a najlep{e je ono {to nikada nije ni bilo. Ne vredi nam da crtamo ono ~ega nema. Uvredi}e se Toma Nikoli}, ali pravi Ko{tuni~in nastavlja~ u simboli~kom smislu je postala Radikalna stranka. Nekada su neprijateljski nastrojeni prema DSS-u, Ko{tunicu zvali [e{eljem u fraku. Sada je o~igledno i Nikoli} obukao frak. Sada su dvojica u fraku, pa }e onaj ve}i s frakom uvek biti atraktivniji za glasa~e. To je taj najgori scenario.

Svetlana Luki}: Mislite da }e radikali pobediti zajedno sa socijalistima, pri ~emu veliku ulogu igra i Dontov sistem, koji dodaje glasove najve}oj stranci? @arko Kora}: Dontovim sistemom oni uvek dobiju dodatnih ~etiri-pet-{est odsto, u zavisnosti od toga koliko se glasova raspe na male stranke, koje }e ostati ispod cenzusa od pet odsto. Sada su u prvom krugu na {ezdeset odsto izlaznosti radikali dobili ~etrdeset odsto glasova, a socijalisti {est. To je ~etrdeset {est odsto na koje dodaje{ jo{ nekoliko procenata. Tadi} ra~una da bi mogao da uzme vlast s manjinama, on plus Bo{njaci, plus Ma|ari, plus Romi, plus mo`da jo{ neka manjina. Zna~i, i jedni i drugi su pripremili ra`anj za zeca koji je u {umi, ali mogli bi ga uhvatiti i jedni i drugi. [ta bi spre~ilo dolazak radikala? To da Demokratska stranka po~ne da vodi potpuno druga~iju politiku, da se okrene gra|anima i ka`e im Vidite li vi ovo? Zar ne bi bilo normalno da Boris Tadi} ve~eras na televiziji pro~ita {ta pi{e u tom sporazumu s EU? Da ~ujemo da se tu ne pominje Kosovo i da vidimo da su predvi|eni razgovori o ukidanju viza. Tadi} treba da nam objasni da se Ko{tunica sveti Evropskoj uniji zato {to nam uzima Kosovo, a ne ka`e nam {ta bi uradio s milion i osamsto hiljada Albanaca. Ne ka`e nam kako on zami{lja njihovu pacifikaciju. Ho}e li da zove ove iz Ju`ne Afrike da mu oni objasne kako se to radi? Kada smo poslednji put silom poku{ali da zadr`imo Kosovo, bombardovao nas je NATO. Ho}e li ponovo da nas bombarduju? Vi{e od hiljadu ljudi je poginulo u tom ratu. Zna~i, Tadi} ni{ta od toga ne izgovara, nego samo ka`e - Ja sam za evropske integracije. Novinari su trijumfalno otkrili javnosti sadr`aj tog dokumenta, umesto da je Demokratska stranka sazvala veliku konferenciju za {tampu i podelila svima taj dokument. Trebalo je da ga kao letak izlepe po svim

}o{kovima Srbije, da ga ubace u svako sandu~e. Kada su nam dostavljali sliku Borisa Tadi}a, bilo im je lako - za{to to ne urade i s ovim sporazumom? Ali ne, oni se povla~e - Dobro, ako to izaziva takve probleme, hajde malo da sa~ekamo. Ja to ne razumem. Mora{ da se suprotstavi{ aktivno. To potpuno izostaje. Zna~i, po{to ja postojim, postoji i evropska opcija. To nije dovoljno, ti svaki put treba da reafirmi{e{ tu ideju, koju je Ko{tunica tako ozbiljno ugrozio. Ko{tunica je najzaslu`niji za povratak radikala, jer ve} tri godine {alje odgovaraju}e politi~ke poruke - Hag je deveta rupa na svirali, Evropa nas ne razume, maj~ica Rusija. Svi su i{li u Rusiju da dobiju imprimatur, dozvolu da mogu da budu predsedni~ki kandidati. To je stra{no. ^uo sam da je bilo protokolarnih skandala u Rusiji. Ko{tunica je insistirao da bude pored Tadi}a, bez obzira na to {to je protokol predvi|ao samo razgovor dva predsednika. Bilo je i neprijatnih trenutaka otimanja mikrofona. Zna~i, po ovom scenariju Srbija postaje radikalska i pred nama je nekoliko godina ~ekanja da se to promeni. Zato sam ja na ovim izborima bio protiv logike - {to gore, to bolje. Ta logika nije ta~na, nema tog dna, dno ne postoji. Jedan ~uveni psiholog je posle godinu dana provedenih u koncentracionom logoru napisao knjigu o svom iskustvu. Jednom je gledao krematorijum, iz dimnjaka nije i{ao dim, pa je bio sre}an, jer je znao da toga dana ne spaljuju ljude. Zna~i, mo`ete do}i na ovaj nivo deskripcije sre}e. Mi nismo ni blizu toga, naravno, ali da ste sre}ni {to vas nisu ubili toga dana na ulici ili {to ste na{li kilo hleba - to je mogu}e. Zna~i, Demokratska stranka odbija da se aktivno bori, nego sve ovo ispada kao neka borba elita, kao neki superbol: tuku se Tadi} i Ko{tunica, a narod se smeje telefonskim sednicama vlade. To stra{no ruinira Demokratsku stranku, ne znam kako ona to ne vidi. Zavitlava te ~ovek koji ne mo`e da dobije ni sto pedeset hiljada glasova. Glasa~ DS-a }e slede}i put da ka`e - Za{to ja da glasam za Tadi}a, za{to ja uop{te da glasam? Pa to nema nikakve veze, na vlasti su oni koji su najlukaviji, najbeskrupulozniji. To ruinira volju glasa~a. Ova agonija je u stvari posledica ubistva Zorana \in|i}a. Se}am se razgovora s jednom starom `enom, koja mi je za vreme rata, posle nekog stra{nog pokolja, rekla - [ta }e im ta teritorija, kada na njoj vi{e nema ljudi? Ona je tom re~enicom obesmislila ceo taj rat. Isto va`i i za Tadi}a - [ta }e ti glasovi, kada s njima ne}e{ ni{ta uraditi? Odmah posle svoje pobede, on je pozvao Tomu Nikoli}a na razgovor. Ma ne Tomu Nikoli}a, mene zovi, ja sam

@arko Kora}

08.02.08.

238

glasao za tebe. Tadi}u kao da je va`niji onaj koji nije glasao za njega, nego ja koji sam glasao. To je bizarno shvatanje politike, nikad takvo ne{to nisam video. Se}ate li se Tadi}eve izborne parole - Zajedno idemo u Evropu? Umesto da nam ka`e - Ne daju nam, ova vlada ne mo`e da opstane i pozivam vas na izbore. Shvatili bi to ljudi i ponovo bi glasali za Tadi}a. Ne, Bubalo je odmah rekao - Vlada ipak funkcioni{e, nemojte da sada zakeramo. To je dana{nja Srbija. Mislim da se na ~e{kom bolnica ka`e - nemocnica. Nemo}ni, tako meni deluje jedan deo na{e politi~ke elite. A mi koji govorimo ovako, mi smo ekstremisti.

Zoran \in|i}: Pratio sam ovu predizbornu kampanju predsedni~kih kandidata i mogu da ka`em, sla`em se s ponekim porukama koje su oni emitovali, sla`em se s tim da treba vratiti osmeh narodu u Srbiji, sla`em se da moramo da se borimo protiv kriminala, protiv mafije, sla`em se da treba da sa~uvamo zemlju u kojoj `ivimo i da uvedemo vi{e reda u nju. Ni{ta tu nije sporno. Jedno je me|utim sporno, da li su ti ljudi oni koji mogu da ostvare te ciljeve? Da li onaj ~ija stranka je unesre}ila stotine hiljada ljudi ima moralno pravo da pri~a o osmehu? Za{to su nas unesre}ili, ako ho}e da nas obraduju? Mogli su pre dvanaest godina da nas obraduju time {to se uop{te ne bi pojavili u Srbiji. I ovaj drugi, koji ka`e - mafija, kriminal. On, ka`e, ima najvi{e iskustva u tome, pa }e biti uspe{an. To me podse}a na onog piromana koji se javio na konkurs za {efa vatrogasne slu`be i ka`e Imam iskustvo u postavljanju po`ara, izaberite me za tu funkciju, u`ivam kad vidim po`ar. ^udan je i ovaj tre}i koji ka`e - Sa~uvao sam jednu dr`avu, sa~uva}u i drugu. Da vas pitam kao sugra|anin - dve koze da imate, da su vam va`ne i da imate alternativu da ih pustite da se same ~uvaju ili njemu da ih date da ih ~uva, {ta biste izabrali? Da se same ~uvaju, naravno. To izgleda ima samo kod nas u Srbiji - kad je neko nesposoban, onda ga iz milo{te zovu nacionalistom. Ja ne znam {ta je to u nesposobnosti {to je nacionalizam, {ta je to, koje je to zadovoljstvo da nalazite opravdanje za poraz pre nego {to u|ete u utakmicu. Nije to nacionalizam, to je kompleks ni`e vrednosti. Mi smo narod koji ulazi u svaku utakmicu sa `eljom da pobedi, ne moramo da pobedimo, ali borimo se za pobedu. Mora toga mnogo da se promeni u Srbiji i zato smo mi ovde i zato svakoga dana radimo na tome. Nema sumnje, mnogo stvari u Srbiji nije u redu i mnogo

stvari u Srbiji mora da bude bolje, ali prva stvar koja treba da se promeni jeste da se ponovo uva`ava rad, da politi~ari rade, a ne da mudruju, da se rezultati vrednuju, a ne namere, ne poza. Dosta je manekena u ovoj Srbiji, previ{e ih ima. Zamislite u jednoj ko{nici da se organizuju izbori za predsednika ko{nice i onda se seti trut, deset godina je spavao, mudar je, nikom se nije zamerio, krila nije pokvasio i odlu~io je da se kandiduje. Svi ga vole, a {to da ga ne vole, kad je trut? I krenuo po Srbiji da ogovara p~ele radilice, mrzovoljan, podgojen, ljut, uvre|en, ni{ta mu ne valja, ne rade dovoljno, ima trut primedbe. Njega da pitaju, radili bi jo{ vi{e. Sre}om, niko ga ne pita. I krenuo trut po Srbiji i otkrio veliku tajnu - lo{e se `ivi u Srbiji, otkrio Ameriku. I on se uvredio i po~eo je da tra`i krivce za{to se tako lo{e `ivi u Srbiji, kada je njemu dobro u njegovoj toploj ko{nici. Smislio bi on mnogo dobrih recepata, ali neko drugi treba da vu~e kola umesto njega. Nije tajna i svi mi to znamo - u Srbiji se te{ko `ivi, ali dragi prijatelji, to nije novost. To je tako proteklih deset godina, to je tako proteklih petsto godina. A ho}ete li da vam ka`em {ta je novost u Srbiji? Novost je da neke stvari po~inju da funkcioni{u. Srbija po~inje da pokazuje svoje lepo lice, izvla~i se iz blata. Oni koji to ne mogu da izdr`e, jer su ru`ni u sebi, ma`u je ponovo blatom. Probudili smo ga i 5. oktobra ovde smo ga doneli! Nije do{ao, doneli smo ga! Hvala vam {to ste ve~eras ovde i hvala vam {to }ete biti ovde kada god to bude bilo potrebno Srbiji. @iveli. ...

Svetlana Luki}: ^uli ste pesmu Respect yourself. Boris Tadi} i Demokratska stranka izgleda nemaju ba{ mnogo samopo{tovanja, sude}i po ovim prvim danima posle drugog kruga predsedni~kih izbora. Boris Tadi} ne sme ni{ta da pokrene, ni{ta ne sme da pipne dokle god misli da tempirana bomba kuca u njegovu korist. Malo mu je izgleda dva, tri miliona glasova da po{tuje sebe i svoje glasa~e. Pitanje je koliko miliona glasa~a je potrebno da bi se on ohrabrio da Ko{tunici ka`e da je vreme da popri~aju o tome ko ima najvi{e legitimiteta da kreira politiku ove

Zoran \in|i}

08.02.08.

240

zemlje. Ako predsednik i njegova stranka nemaju samopo{tovanja, ako to zna~i da nas svakog dana time zakopavaju u `ivi pesak, mora}emo ne{to da preduzmemo. ^ini se da nas, gra|ani i gra|anke, ulice zovu. To {to nemamo snage da iza|emo na ulice ne zna~i da nas one ne zovu. I kad bismo iza{li, to ne zna~i da bismo ne{to uspeli da uradimo, ali to bi bila jedna izjava - da ove svinjarije ne mogu tako lako da se nastave bez otpora. I onih sto dvadeset hiljada Turaka, koji su iza{li na ulice Ankare pro{le nedelje da protestuju zbog namere Erdogana da vrati fered`e na univerzitet, znaju da ne}e uspeti, ali su iza{li da ka`u {ta misle, iza{li su da ka`u da znaju da posle fered`a na univerzitetu slede fered`e u dr`avnim institucijama, u bolnicama, u sudovima, odnosno da znaju da je krajnji cilj ukidanje sekularne dr`ave. I Ataturkova deca su iza{la na ulice. Na ulice Srbije sve vi{e izlaze fa{isti i klerofa{isti. ^uli ste o akciji Obraza, a jutros oko pet sati je ba~ena eksplozivna naprava na parking u zoni tr`nog centra Merkator, ovde na Novom Beogradu. Jedan prozor prodavnice u prizemlju je razbijen eksplozijom, policija je iza{la na mesto doga|aja, vr{i se uvi|aj. Nastavljamo Pe{~anik, u nastavku emisije slu{ate mladog sociologa Ivana Kuzminovi}a, iz Helsin{kog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Ivan Kuzminovi}: U nedelju, kada su se zatvorila bira~ka mesta i kada je CESID izneo jasno predvi|anje da postoji sto i ne{to hiljada glasova razlike, meni je moj tata, sad ja kao Tadi}, poslao SMS. On je ina~e tipi~an glasa~ Demokratske stranke, ali poslao mi je poruku - ^estitam, nadrljali smo. Tadi} ima dva miliona i trista hiljada glasova, od ~ega je najmanje milion glasova do{lo od potpuno upla{enih ljudi. E, ako on misli da na dva miliona i trista hiljada ljudi uvek mo`e da ra~una, mi smo stvarno nadrljali s njim. Ali najva`niji utisak izbora za predsednika republike jeste da je 3. februara u pola deset Srbija odahnula, da bi se ~etrdeset osam sati kasnije javio gazda Srbije i rekao - ^ekajte, vi ste malo zaboravili na mene. Gazda Voju su, iz meni nepoznatog razloga, ljudi proglasili za nekakvog gubitnika ovih izbora. DSS }e dobijati sve manje i to je u redu, ali to nema nikakve veze sa {tetom koju taj ~ovek jo{ mo`e da napravi. Mislim da }e on sada potpuno zaokru`iti politi~ko delovanje DSS-a od 5. oktobra, a to je da se sve {to ima veze s Evropskom unijom proglasi za ultimativnog neprijatelja Srbije. To je situacija kada neko treba da pozove

institut za psihijatriju. Ko{tunica nam je ~etrdeset osam sati posle izbora pokazao {ta je realnost. Ja mislim da ni Mirko Marjanovi}, dok je bio premijer, nije govorio tako te{ke stvari o Evropskoj uniji, to je bio posao Mire Markovi}. I sada, iz DSS-a, iz vlade dolaze takve poruke da se briselske birokrate ve} ~e{kaju po glavi. Primetio sam da je Euro News prvi put nazvao Ko{tunicu samo nacionalistom. Svet je napokon shvatio {ta je Ko{tunica, ali malo prekasno, jer Ko{tunica dr`i to {to dr`i. Ovo je samo jedna bizarna situacija u kojoj se pokazalo da ni predsedni~ki izbori, ni zasedanje vlade, ni zasedanje skup{tine, nijedna institucija demokratskog `ivota ovde vi{e nije zagarantovana. Republi~ka izborna komisija odla`e polaganje zakletve predsednika republike zato {to je u Boljevcu, koji ima trista glasa~a, lokalni DB-ovac na prethodnim izborima zapamtio da }e nekome da istekne li~na karta. I ispostavilo se da je ovaj zaista glasao bez, mo`e{ misliti, va`e}e li~ne karte. U ovoj legalisti~koj Srbiji RIK bi mo`da mogao da jo{ jednom prekontroli{e izvod iz mati~ne knjige ro|enih Borisa Tadi}a, da na|e neku gre{ku i potpuno obori izbore. A onom Mikiju Mausu \eli}u bih predlo`io da svoje nao{treno penkalo stavi u koverat i po{alje ga Oliju Renu za uspomenu. Slu{amo te gluposti da on o{tri tu olovku ve} mesecima, a znamo da ne}e biti potpisan taj sporazum. Ko su dva miliona i dvesta hiljada ljudi koji su glasali za Nikoli}a? Kladim se da me|u njima postoji najmanje milion ljudi koji pate od stokholmskog sindroma. Otmi~ar te dovede u nemogu}u poziciju, mo`da te i maltretira, ne zna{ da li }e{ `ivu glavu da izvu~e{, ali posle nekog vremena ti razvije{ simpatije za njega. Postoje neki ljudi kojima ovde ni{ta nije jasno. To nije bolest zbog koje se neko hospitalizuje, ali to je bolest zbog koje ostali ne `ele da `ive u ovoj zemlji, jer }e uvek da se pojave ti ljudi sa svojim sindromom i uvek }e da izigravaju i `rtvu i nasilnika, i agresora i pa}enika. Fer je da postavite pitanje - Mo`emo li i{ta da napravimo od ovoga dru{tva? Da li je ovo dru{tvo istrulilo do te mere da }e ljudi i za dvadeset godina govoriti o istim sranjima o kojima ti i ja sada govorimo, o istoj Srbiji, o istoj eliti, o istom tre}em putu u Afriku, na Mars, u Keniju, u Rusiju, gde god? To je situacija koja vi{e nije fer. Mo`da treba napraviti nevladinu organizaciju koja }e imati zadatak da evakui{e odavde dvesta dvadeset hiljada najpristojnijih ljudi, a sve {to ima manje od dvadeset pet godina je pristojno, da im svima po`elimo sre}an put, da iskoriste fondove Evropske unije za obrazovanje i da se nikada vi{e ne vrate ovde. Koliko je godina za moju generaciju pro{lo pod Ko{tunicom? Ja mislim da taj broj vi{e ne smemo naglas da izgovaramo. Znam za{to smo izgubili 2003. godinu i koga su

Ivan Kuzminovi}

08.02.08.

242

ubili i za{to smo i ekonomski i onako izgubili tu godinu. Nemam pojma za{to smo izgubili 2004, nemam pojma za{to su u pro{loj godini meseci pro{li da bi oni sastavili ovu bizarnu vladu, koja }e sada mo`da da padne. I onda }e da nas zajebavaju jo{ devet meseci da naprave istu bizarnu stvar. To je ve} situacija u kojoj vi{e nema zezanja. Ja ne ka`em da je gotovo, ali mislim da je vrlo blizu gotovog, jer vi{e nema povratka. 1991. si mogla da misli{ - Samo da pro|e ovaj rat, pa }e biti bolje, 1995. si mo`da mislila Hajde da nam ukinu sankcije, pa }e biti bolje, 1996. ljudi su stajali na zimi - Hajde da sklonimo ovog skota, koji je potrajao jo{ ~etiri godine, pa }e biti bolje. Onda smo skinuli sotonu, a do{ao je drugi sotona. Ja ne vidim gde je kraj tog ciklusa. Kako se zove taj koga mi treba da sklonimo da bi nam sutra bilo bolje? Pitanje je da li je to uop{te samo Ko{tunica. Da li je stanje stvari jezivo? Jeste. Da li je nepopravljivo? Vrlo mogu}e. Naravno da je deo tog bespovratnog puta da ti u|e Gasprom, da ti do|e sa svojim investicijama, sa svojim divnim novcem. Postoji mogu}nost da je Gasprom na~in da Ko{tunica mo`e da vlada narednih dvadeset godina, a da ni ne iza|e na izbore, mada ga nema u politi~kom `ivotu, da sedi tamo na onom njegovom smrdljivom Dor}olu, izvinite Dor}olci, ali taj kutak je smrdljiv zbog njega, i da vlada. Pitanje evropskih integracija je klju~na ta~ka. Postoje zemlje koje iz ovog ili onog razloga nikada ne}e biti dostojne evropske porodice i o tome po~inje da se govori u EU. Mo`e postojati ta tre}a grupa zemalja koje nikada ne}e pri}i Evropskoj uniji. To }e vam biti isto kao da ste Zanzibar, daleko ste od EU kao Afrika. Ko nam je kriv {to smo se rodili u Srbiji? Ja sam siguran da u Keniji, koja je na ivici gra|anskog rata, postoji dvesta dvadeset hiljada ljudi istih kao mi, pristojnih, za~e{ljanih, tu{iraju se, ~itaju knjige, zavr{avaju fakultete, ali su u Keniji i {ta sad? Mo`da }emo mi ne{to uraditi na slede}im parlamentarnim izborima, ko god da smo to mi, mo`da }emo povu}i tu Demokratsku stranku, mo`da }e se za deset godina napraviti neki mladi lav od lidera, samo {to ja nemam tih deset godina. Ali to je to - ko nam je kriv? Evo samo dva primera kako dr`ava Srbija i grad Beograd postupaju prema etni~kim manjinama. U centru Beograda je kosovski Albanac, koji je do{ao u Beograd pedesetih godina pro{log veka, sagradio ud`ericu, ku}icu u jednoj ulici blizu centra grada. I ta ku}a od 1957. do 2008. stoji takva mala kakva je. Taj ~ovek je umro, on ima }erku, }erka ima albansko ime, srpsko prezime, ima decu. I do|e dr`ava Srbija i grad Beograd, skup-

{tina op{tine Savski venac i sru{i ku}u iz 1957. zato {to je nelegalna. U stvari, sru{i ku}u zato {to je, kako investitor ka`e, ta `ena [iptarka koju treba vratiti na Kosovo. A i njemu se ba{ ta parcela svi|a, jer ima mogu}nost da sagradi divne ~etiri hiljade kvadratnih metara prostora na njoj. Tri `ene iz nevladinog sektora su do{le na minus deset stepeni, do{ao je bager, do{la je policija - sru{ili su to. Ne znam koga nisam zvao, funkcionere Demokratske stranke, gradskog ovog i onog, jer je to bila prilika da se ka`e - Nije va`no da li si Albanka, ti `ivi{ ovde sto godina, ti si Beogra|anka. Druga stvar, znamo da se ve}ina institucija dr`ave Srbije iselila s Kosova 1999. I na primer, Podujevo je u Kru{evcu, ne{to je u Ni{u, ne{to u Vranju, ne{to u Kragujevcu. I sada ti, ako si kosovski Albanac, po rezoluciji 1244 kao gra|anin republike Srbije ima{ pravo na dokumenta. I ti krene{ iz Podujeva za Kru{evac, u|e{ u vatrogasni dom u kome je sada policijska stanica i `eli{ izvod iz mati~ne knjige ro|enih. Daleko bilo da `eli{ li~nu kartu ili ne{to tako stra{no kao {to je paso{. Zna{ li koliko to ko{ta danas? Izvod iz mati~ne knjige ro|enih - 160 evra, dr`avljanstvo - 200 evra, voza~ka dozvola - 700, a paso{ - izme|u 1.000 i 1.200 evra. Dr`ava Srbija to ne mo`e legalno da ti naplati, ali ti tamo ka`u - Vi ste manjina, nemamo formulare na albanskom. Ali @ika, biv{i pandur iz Podujeva, sedi preko puta u kafani i mo`e{ s njim da se dogovori{, jer @ika ima formulare na svim jezicima nacionalnih manjina za 160 evra. Kakav je odnos Srbije prema tim ljudima, kakav je na{ odnos prema njima? Mi smo odvratni, grozni smo kao dr`ava i mislim da je svako ko svoju teritoriju mo`e da zaokru`i nekom olovkom i odvoji je od Srbije, u stvari du`an da to i uradi. Smak sveta je bio kada je Ko{tunici oti{la Crna Gora. A ona je dobila sporazum o stabilizaciji i to ovde niko nije primetio. Dakle, to {to mi poku{avamo da potpi{emo, za {ta ovaj re`e penkalo, {to ovaj ne}e da mu da dopu{tenje, to privremeno {to mi treba da potpi{emo, oni su ve} potpisali u potpunosti. Pa naravno da svako normalan `eli da se odvoji od tebe, zato {to se pona{a{ prema njemu kao da je stoka i on ne `eli da `ivi s tobom. Ali me ba{ zanima {ta se podrazumeva pod blokadom Kosova. Da li to zna~i da ministar energetike prese~e struju? [ta ako se na Kosovu uz pomo} Srbije napravi neka vrsta humanitarne katastrofe? I ono bizarno pitanje, kako te Srbe, koji su naravno predmet tvoje pa`nje i razlog za{to mi sve ovo radimo, da za{titi{ od te ekonomske i energetske blokade? Oni

Ivan Kuzminovi}

08.02.08.

244

nisu normalni kada danas, 2008. godine, predla`u blokadu bilo koga. Ljudi, nama gori Sand`ak, to kada se zapali - ne gasi se lako, tamo postoje trideset tri interesne grupe, kombinacija verskih i politi~kih interesa, to je jezivo. U Vojvodini su Ma|ari pali ispod tri odsto op{te populacije u Srbiji, a po Savetu Evrope to je znak za uzbunu. U Srbiji postoje pomeranja van Kosova, postoji siroma{tvo, postoji Srbija ju`no od naplatne rampe kod Bubanj Potoka. Mi svi treba da se uhvatimo za glavu jer nam gori zemlja, a ne da nas boli glava za neki deo teritorije, koji je ve} potpuno izgubljen. Neko je lepo pitao - ^ega }e Samard`i} da bude ministar za mesec dana, da li ministarstva za nezavisnu republiku Kosovo i Metohiju, priznatu od pola sveta? Ili ministar za 1389. godinu? Samard`i} dole zavodi strahovladu, postrojio je jednog ~oveka koji je u~estvovao na izborima kao kandidat i rekao mu - [ta ti ima da se zaklinje{ pred kosovskim institucijama, kad sam ja vlast ovde? A ova dvojica u vladi, koji su, svaka im ~ast, deset-petnaest godina proveli u inostranstvu, imaju neverovatno profesionalno iskustvo u ekonomskom, bankarskom sektoru, zavr{ili Harvard i do{li ovde - oni su u stvari likovi iz crtanog filma, ti ljudi ne postoje u pravom `ivotu. To su Miki Maus Bo`idar \eli} i ovaj Sun|er Bob Kockalone s dva zuba, ministar spoljnih poslova. Ja ne znam da li se to u~i na Harvardu, ali neverovatna je ta sposobnost da u jednoj minuti proizvede desetine potpuno besmislenih re~enica za koje ni sam ne zna {ta zna~e, ni novinar preko puta njega ne zna, ni ja ne znam {ta zna~e. \eli} se pretvorio u ~oveka koji ju~e ka`e - Nema nikakvih problema u vladi. Pa ~ekaj, }uti. Ako ne zna{ {ta da ka`e{, hajde }uti, idi u Brisel, idi kod `ene u Pariz. Imamo te ljude koji su navodno najsposobniji, ali ako oni misle, a misle, da mi sada mrtvi hladni mo`emo da u|emo u Evropsku uniju, ovako slinavi, ovako nenormalni, da je za to dovoljna samo njihova elokvencija, obrazovanje i u{tirkana ko{ulja i odela - e, pa to stvarno ne}e mo}i u ovom veku. Pojavi}e se zamor u Evropskoj uniji - Vi nama niste potrebni, a ne obrnuto. Njima nisu bile potrebne ni Rumunija, ni Bugarska. Evropska unija jako sporo u~i, ali kada nau~i neku lekciju, pojavi}e se tri stotine birokrata koji }e u~initi sve da se ono na ~emu su se prethodni put zeznuli ne ponovi. Pogledaj Hrvatsku, vidi{ da im je Evropska unija prekinula dovod nekog fonda. To je poruka - Znate {ta, mi smo to nau~ili s Bugarskom i Rumunijom, primili smo ih takve-kakvi su, a sada imamo problema s njima, ali vi ne}ete u}i tako lako i to sigurno ne}e biti prvog januara 2009, nego mo`da prvog januara 2011. ^ak i kada u jednoj zemlji postoji ta kona~na odluka elite i gra|ana da se ide u Evropsku uniju krupnim

koracima, ~ak i tada }e do}i neke birokrate iz Brisela i re}i - ^ekaj, da mi malo vidimo ove papire, ~ekajte, treba da ispunite 350.000 uslova, mi smo to spustili na 3.000, ali vi ste ispunili samo 1.700, {ta je s ovih 1.300? A ti u Srbiji ka`e{ - Mi ne ulazimo u NATO, jer to vre|a Ruse. I ova javnost je preko toga pre{la, a to nije mala stvar, to je u skup{tinskoj odluci, neko }e jednom morati to da nadglasa, skup{tina }e morati da ka`e - Izvinite, zezali smo se, ho}emo u NATO. Ovo dru{tvo nema tu odluku. Ni Mladi}a niko vi{e ne pominje. Oti{la je Karla del Ponte, mi ne znamo ni kako se taj novi ~ovek zove, a i on, niti se javlja, niti dolazi. Srbija mo`e da ostane u ovom statusu doveka, a to je status - ni ovamo, ni onamo, to je taj tre}i put ruskog i pararuskog kapitala. Samo zamisli da su Rusi kupili Aerodrom Beograd, JAT, u{li u bankarski sektor, pa to je da odmah pakuje{ torbice i ode{ negde u... pip. Ta elita je odlu~ila da je svako re{enje koje njih ostavlja na vlasti odli~no, a ta re{enja su katastrofalna po dr`avni interes, po manjine, ve}ine, bele, `ute, sve koji `ive u Srbiji. Svi smo nadrljali. Deluje kao da ni{ta ne mo`e da se uradi. Ovoga {to }u re}i }e da se uhvati trideset analiti~ara u Novoj srpskoj politi~koj misli, ali naravno - izlazak na ulice. Kakav izlazak na ulice, to je drugo pitanje, ko }e to da artikuli{e, gde je ta masa, ko to vodi, kuda to ide. Ali uskoro }e od onih koji se ose}aju ovako kao ja, a znam neke koji se ose}aju jo{ deset puta gore, na kraju postati Crvene brigade. Majke mi, postoji mogu}nost da jedan procenat ljudi stvarno prolupa. Jedino Demokratska stranka mo`e da mobili{e moju mamu i mog tatu. Oni pripadaju ljudima koji }e se pokrenuti samo kada im to Demokratska stranka javi preko megafona. Pitanje je {ta je to {to }e pokrenuti Demokratsku stranku. Meni je `ao, ali Boris Tadi} nije ~ovek za to. On je u stvari morao da izgubi ove predsedni~ke izbore da bi mi pomerili Demokratsku stranku. On je sada dobio mandat do 2013. da misli kako je sve {to on radi dobro. Na koje poni`enje treba da nai|e Demokratska stranka da bi se pomerila, nemam pojma, mo`da da dopusti crno-crnoj koaliciji da napravi vladu u narednih nekoliko meseci. Hajde, neka naprave radikali i Ko{tunica vladu, hajde, napravite je, pi~ka vam materina, hajde vi{e, do|i, stani na crtu, da vidimo jednom kako to izgleda. Mo`da bi to pomerilo Demokratsku stranku. Najgore je stanje koje sada imamo - nema{ vladu, nema{ skup{tinu, nema{ RIK. Nema{ Republi~ku izbornu komisiju - ovaj glasa za, nema kvoruma za, ovaj glasa protiv, nema dovoljno njih protiv, pa {ta ste vi? - Ni{ta. Cela Srbija je Republi~ka izborna komisija, nema odluke, nema vlade. Mi smo se blokirali, sociolozi

Ivan Kuzminovi}

08.02.08.

246

to zovu blokirano dru{tvo, ali ovako blokirano dru{tvo je ve} unique case. Srbija je, jebote, stalno neki novi slu~aj. Tako da ja tu vidim ulicu kao re{enje. S druge strane, ovo je 2008, kakva sad ulica? Bilo kako bilo, mi koji mislimo - hajde do|i, ti crno-crna, napravi vladu, svi mi koji mislimo odve} stomakom treba da znamo da kada crnocrna koalicija do|e na vlast, vrlo te{ko }emo je skinuti. Ako Ko{tunica za dva meseca formira vladu s radikalima, pa to je jo{ tri godine, ej, ode prva decenija dvadeset prvog veka. [ta je potrebno da mi iza|emo na ulicu? Potrebno nam je da Toma i Voja naprave vladu. Ne znam kako }emo mi to izvesti da iza|emo na ulicu, ali }emo, bogami, po~eti redovno da izlazimo. Prvih dana }emo svi da se izduvamo, vide}emo sve ljude koje nismo videli od 1996, a onda treba da odemo ku}i, sednemo i ~ekamo da oni do|u po nas - a to nije lepa situacija. Ovo je ono za {ta smo se borili 5. oktobra, ovo je demokratija. Ako Vojislav Ko{tunica skupi 126 poslanika s radikalima, {to on vrlo lako mo`e da uradi, i ako do|e kod predsednika republike, nema druge nego da gospodin Tadi} uru~i mandat Vojislavu Ko{tunici i Tomislavu Nikoli}u. To je demokratija, za to smo se borili, tu treba da budemo fer. A to {to smo mi nadigrani u sopstvenoj demokratskoj igri, to je ve} drugo pitanje. ^ove~e, mi jo{ nemamo odgovor na pitanje ko je ubio Zorana \in|i}a, ej bre, 2008. je godina, pa ~emu se mi onda nadamo? Pa nisu ubili po{tara, ubili su premijera. Zna~i, oni su toliko mo}ni, to je ono \in|i}evo - imao je brod, dr`ao je kormilo, upravljao levo-desno, a brod je i{ao kuda je hteo. Kada koriste demokratske principe borbe, oni to rade savr{eno. Kada DSS i radikali koriste demokratsku proceduru u skup{tini, oni su u stanju da podnesu sto pedeset amandmana od kojih je svaki bolji od prethodnog, manje ili vi{e, oni su u stanju da koriste fondove za izbore, oni su u stanju da koriste besplatne minute preko RTS-a, ali su u stanju i da koriste sve paralelne strukture mo}i, koje o~igledno svi oni imaju. Ko{tunica ima ono {to je Milo{evi} imao, radikali su uvek imali neki svoj paralelni DB, neki KOS, bog te pita {ta njih dr`i, a mi? Ko nas jebe, kad smo beski~menjaci. Dobili smo dr`avu i nismo umeli ni{ta s tom dr`avom da uradimo. Nismo umeli da raskrstimo s DB-om, jer smo od 5. oktobra imali trojanskog konja. Ko{tunica je bio na vlasti kada je Rade Markovi} uni{tavao fajlove, kada su pare oti{le na Kipar, kada su nestali podaci o ubistvima, o tome {ta se desilo Ivanu Stamboli}u, sve je nekako nestalo. Pazi, u ovoj zemlji ispade da je demokratski uspeh to {to ~ujem da }e Radetu Markovi}u opet

da sude za ne{to. Jednom Radetu Markovi}u. Ej, jedan, a koliko je njih bilo, koliko ih jo{ ima? Sto, sto pedeset, trista pedeset Radeta Markovi}a. Mi nikada nismo uspeli da operacionalizujemo vlast koja nam je bila data, jer je, kako ka`e moj omiljeni junak Bu{, osovina zla bila prejaka. Mi nismo znali {ta s njima da radimo i danas pla}amo cenu toga, kao {to }emo je pla}ati i sutra i jo{ neko vreme, bogami. Kako da spojim ovo blato s nekom budu}no{}u? Kako nekom sa sedamnaest godina da ka`e{ - Samo ti sedi, za deset godina }e ovo da bude super? Ako to ka`e{, la`e{, la`e{.

Zoran \in|i}: Ako niste za to da se ne{to sprovede, gospodo iz DSS-a, onda budite protiv toga da se to izglasa, nego - ho}emo, ali da ne bude, mi bi, ali da ne. Recite - ne}emo. Budite jednom iskreni, hrabri i zaustavite `ivot u ovoj zemlji. Svaki dan odlaganja, to {to vi niste mogli, jer ste bili umorni, da do|ete na ustavnu komisiju, pa mi danas imamo ovo {to je trebalo da imamo pre petnaest dana - ko{ta ovu zemlju prava da izveze deset hiljada tona june}eg mesa u Evropsku uniju. Ko vama daje pravo da budete umorni u ime ovoga naroda? Ako ste umorni, idite pa spavajte, bre. Ako ovo ne bude izglasano, {ta }e biti izglasano? Ni{ta, jo{ godinu dana }ete spavati, pa jo{ deset godina, pa jo{ sto godina, kao Trnoru`ica koja ~eka svoga princa da je probudi. Pro{le su bajke, ovo je realan `ivot, preuzmite na sebe odgovornost kao realni politi~ari u realnoj zemlji ili, brate, sklonite se s politi~ke scene. Idite, pa spavajte u nekoj bajci.

Svetlana Luki}: Slobodan Samard`i} nas je podsetio da }e Srbija aktivirati akcioni plan sutradan po progla{enju nezavisnosti Kosova. Dr`avna je tajna {ta zna~e ti akcioni planovi, a bilo bi dobro da znamo o ~emu se radi, da mo`emo da doprinesemo, da ne{to zapalimo, da ne{to razbijemo, da na ne{to bacimo bombu, kao {to su jutros neke delije bacile bombu na Merkator. Slovenci su zaslu`ili da prvi dobiju bombu iz dva razloga. Prvi je {to su prvi podr`ali kosovske Albance u Cankarevom domu, a drugi je to {to su predsedavaju}i zloglasne Evropske unije. Na redu su Nemci, Amerikanci, Turci, ne pravimo pitanje, svi su oni isti. Slede nam nedelje nacionalisti~kog divljanja, opet smo kao orangutani, ni{ta nismo nau~ili iz svoje nacionalisti~ke pro{losti. Nacionalizam je bio

Zoran \in|i}

08.02.08.

oru`je kojim smo uspeli da satremo sve oko sebe, a sada je red na nas same. Valjda }e neko da se seti da je nacionalizam oru`je koje je, na primer, Ataturk upotrebio da preko no}i modernizuje pora`enu Tursku, da je nacionalizam oru`je koje su Japanci od 1945. koristili da od Japana naprave privrednu silu. U nastavku emisije slu{ate Teofila Pan~i}a.

248 Teofil Pan~i}: Ni{ta se posebno nije dogodilo, osim {to smo mi, onako poslovni~no, za dlaku izbegli direktnu bruku i katastrofu. Me|utim, nisu pro{la ni dva dana nakon izbora i do`iveli smo to da su nam Ko{tunica i cela ta kamarila, poslali poruku da njih to uop{te ne zanima. Njih uop{te ne impresionira to {to smo se mi ne{to trtili i rekli da ho}emo ovo, a ne ono. Oni }e da teraju svoje po svaku cenu, pa i po cenu svoje propasti i propasti Srbije. To ludilo i mahnitanje je prevr{ilo svaku meru, i onu koju su predvi|ali najve}i pesimisti. Mene to nije iznenadilo. Nisam nikakav prorok, ali stvarno odavno trubim o tome posmatraju}i tog ~oveka i tu zaista opskurnu ekipu oko njega, ljude kao {to su ovaj Samard`i}, Simi}, Mile Savi}. Ti vidi{ da su ti ljudi do te mere pomahnitali da postaju opasni za sebe i za druge i da sve {to oni ~ine i {to }e ~initi ve} dobija klini~ku sliku. Stvarno ovo ne ka`em s namerom da bilo koga uvredim. Ja ovo ka`em sasvim ozbiljno i zaista postavljam pitanje da li postoji neki mehanizam u dr`avi da se proveri da li je na{ premijer pri sebi. Da li je te ljude zahvatila neka histerija, neki amok? - To postoji kao kolektivni fenomen, nije to samo individualno. Da li ti ljudi imaju neki problem, da li nekako mo`e da im se pomogne, a da se i nama pomogne tako {to }emo biti oslobo|eni od toga da nas ti ljudi uvaljuju u tako duboka govna da u pore|enju s njima ono {to smo do sada imali mo`e da izgleda kao dosta lep `ivot? Uverenje da Ko{tunica sada mora da se prikloni Tadi}u, jer je video kako stoje stvari, video je da je njegova specifi~na te`ina u bira~kom telu veoma mala, izjalovilo se u roku od dvadeset ~etiri sata. I sva ta na{a kolektivna analiti~ka pamet na gomili je spektakularno omanula. Imam tezu da je ona spektakularno omanula upravo zato {to u~itava nepostoje}u racionalnost u postupke Ko{tunice i njegovog bli`eg okru`enja. Bojim se da je Ko{tunica krenuo u obra~un iz kojeg }e se vratiti - sa {titom ili na njemu. On je de fakto rekao da njega ne zanimaju izbori, ni rezultati izbora, ni to {ta ovaj narod misli. Taj ~ovek, koji se stalno poziva na narod, ~ak mu se i koalicija zove narodnja~kom, rekao je da ga to ne zanima. Ja mislim da je on zaista utripovao da je posrednik neke vi{e istorijske istine, da je njego-

va misija na zemlji da sa~uva sakralno Kosovo u sastavu Srbije i da je to apsolutno jedina stvar koja je njemu va`na. Kada bi zamislila situaciju u kojoj je cela Srbija spaljena, ali je Kosovo na neku foru ostalo deo Srbije, Ko{tunica bi to smatrao pozitivnim ishodom. Ako sada ta~no interpretiram njegove misli, a bojim se da sam u pravu, moramo da vidimo kakvo je stanje prisebnosti tog ~oveka. Apsolutno mi nije interesantno da njega ili bilo koga drugog vre|am, govorim najozbiljnije, jer uop{te nije ~as za zezanje. To je kao kada re{ava{ {ahovski problem, pa polazi{ od toga da su i beli igra~ i crni igra~ em prisebni, em se razumeju u {ah. Me|utim, zamisli da treba da re{ava{ {ahovski problem u kojem je bar jedan od dvojice igra~a krajnje sumnjive prisebnosti. Pa ne bi mogao ni{ta, jer ovaj ti je razorio ceo sistem. Ti radi{ po sistemu, a zapravo je cela stvar u tome da tog sistema vi{e nema. Ve} brinem zato {to mi razgovaramo u sredu, a emisija }e biti emitovana u petak. ^ini mi se da u tih ~etrdeset osam sati mo`e sva{ta da se desi, jer je taj ~abar u kojem smo opet dobio onu vrstu ubrzanja da oseti{ da mora{ na svakih pola sata da slu{a{ vesti. A sve se de{ava u trenutku koji bi trebalo da bude neki politi~ki antiklimaks, imao si izbore, imao si nekoliko nedelja predizborne kampanje i u bilo kojoj dr`avi na ovoj planeti nakon toga sledi bonaca, neka vrsta relaksiranja, odlaska u mirnije vode. A vidi{ da ovi nisu hteli ni da ~estitaju Tadi}u na toj izbornoj pobedi, nego su odmah krenuli da ru{e vladu. Oni blokiraju ovaj sporazum o stabilizaciji, a Demokratska stranka i G17 plus njih blokiraju u onome {to bi oni hteli. To dvovla{}e ne mo`e da funkcioni{e, to vi{e nikako ne mo`e{ da pomiri{. Kao da ima{ bicikl s dvojicom voza~a, od kojih svaki vozi na svoju stranu. Bicikl }e u najboljem slu~aju da stoji u mestu. Do{li smo do momenta u kojem je najzdravije {to mo`e da se desi da padne vlada. Prva lo{a opcija je da se ovo ipak nekako zakrpi i da se ovo truljenje nastavi do u nedogled. Druga lo{a opcija, koja presudno zavisi od radikala, je da Ko{tunica napravi neki pakt s njima i da se stvori nova ve}ina bez izbora i da onda ta ve}ina poni{ti Tadi}evu pobedu i potpuno blokira Srbiju, zaustavi je u vremenu i prostoru, okameni je i ka`e - Mi smo sada stali, sve je stalo, ni deca vi{e ne rastu i sad ~upamo Kosovo, jebemo kevu Evropi i podajemo se Putinu, spreda i zguza. Ovog ~asa dok razgovaramo, to se prelama. Pretpostavljam da }e u narednih nekoliko dana postati jasno na ~emu smo. Ja se nadam da je Ko{tunica svesno ili nesvesno ovim {to radi isterao Tadi}a na ~istac, zato {to je Tadi} sklon tome da ka`e - Super, svi

Teofil Pan~i}

08.02.08.

250

smo mi bra}a i hajde da nastavimo da taljigamo kao {to smo i do sada. Njegove prve izjave nakon izbora su bile u tom smislu. Ko{tunica je to poru{io i u tome ima ne~ega dobrog, ako se iskoristi na pravi na~in. Pravi na~in je da se ide u vanredne parlamentarne izbore, na kojima se postavlja to jedno pitanje. Tadi} je do sada mogao da ka`e - Ho}u i Kosovo i Evropu. On je na tome dobio predsedni~ke izbore. Sada nastupa pitanje prioriteta. U redu, ti ho}e{ i Kosovo i Evropu, nemam ni{ta protiv, ali {ta ako do|e do toga da mora{ da bira{? Oni su se implicitno ve} izjasnili, jer ~injenica da oni ho}e da potpi{u sporazum zapravo je izja{njavanje. E, sada to implicitno mora da preraste u eksplicitno i u tom slu~aju }e sve proevropske politi~ke snage u Srbiji morati da naprave neku vrstu bloka, bez la`nog predstavljanja DSS-a kao proevropske stranke. Mo`da je DSS to nekada i bio, ali on to odavno nije. Mo`da ulazimo u neodre|eno dugi period, u kojem }emo imati proevropsku Srbiju na jednoj i neku u svoj pupak zagledanu Srbiju na drugoj strani. I mo`da }e te dve Srbije da se biju za svaki glas. Pa dobro, to nije najstra{nije na svetu i mislim da proevropski orijentisani gra|ani Srbije treba da preuzmu tu ba~enu rukavicu. Okej, za{to bismo mi vama davali da govorite u ime Srbije, za{to bi samo ono {to vi smislite da je nacionalni interes bilo nacionalni interes? Sada }emo mi malo da pri~amo o nacionalnom interesu, pa }emo da ka`emo da je nacionalni interes Srbije da bude ~lanica Evropske unije. Treba da se odmerimo. Tu }e svako morati ne{to da `rtvuje. Tadi} }e morati da se okane svog kunktatorstva, G17 }e morati da se okane svog kalkulantstva, LDP }e morati da se okane svog pravedni~kog sindroma i pretenzije da je on taj koji svima drugima odre|uje meru evropejstva i demokrati~nosti. I stranke manjina }e morati da se odreknu toga da su one zastupnici samo jedne partikularne pri~e, jer ona ne vredi ni{ta, ako nema kontekst u koji }e da se stavi. Ima jako mnogo posla, ali mo`da ovo sranje kroz koje prolazimo ovih dana ima veliku pozitivnu posledicu. Mo`da }emo do}i do toga da imamo te vanredne parlamentarne izbore, na neki na~in protivno Tadi}evim `eljama i namerama. Mo`da je ovo trenutak da on kona~no postane dr`avnik.

Svetlana Luki}: Kad si pomenuo dva lo{a scenarija, pao mi je na pamet i tre}i, koji se meni ~ini najgorim i dosta realnim. Ako budemo imali vanredne parlamentarne izbore, oni }e se desiti relativno brzo. Radikali, socijalisti, uvek je tu i neka romska ili vla{ka partija - uz pomo} Dontovog sistema oni mogu da pobede.

Teofil Pan~i}: Uop{te nisam siguran da je to najgore {to mo`e da se desi. Te radikale smo od 1990. povezivali s raznim formama politi~kog i obi~nog ludila, mahnitosti i zlo~instva. Me|utim, {ta je to {to oni rade, a da je lu|e od onoga {to rade DSS-ovci? ^ak bi mogao da spekuli{e{ da bi se oni pona{ali umerenije od DSS-ovaca u nekim va`nim stvarima. Imaju izra`eniji nagon za samoodr`anjem, ve{tiji su kao politi~ari i nisu iskompleksirani, isfrustri- Teofil rani salona{i. Za{to je to kada Toma Nikoli} nazove Tadi}a usta{om i{ta Pan~i} gore od toga kada Velja Ili} ka`e za Bo`idara \eli}a da je izdajnik? Oni su se sveli na isto. Ako je ve} isto, daj mi ono od istog {to je istije. Svetlana Luki}: Kada je Tadi} pobedio, svima je laknulo, i u okru`enju i onima iz Evropske unije. Prosto sam uhvatila sebe kako mislim - pa ako je svima toliko laknulo, onda i meni valjda treba da lakne. Teofil Pan~i}: Nije ba{ svima u okru`enju laknulo, jer u regionu postoji i {kola mi{ljenja koja je smatrala da je za njih dobro da pobedi Toma Nikoli}, jer }e onda oni izgledati bolje. [to se Evrope ti~e, da sam ja neki birokrata tamo u Briselu, i meni bi laknulo. Nevolja je u tome {to se ve} sutradan pokazala slabost te pobede, koliko je ona neutemeljena, sve dok je izvr{na vlast u Srbiji ovakva kakva jeste. Tu Tadi}a bije po glavi njegov apsolutno najkatastrofalniji politi~ki potez i verovatno najkatastrofalniji politi~ki potez u postkomunisti~koj istoriji Srbije, dakle, ~injenica da je on Ko{tunici poklonio mesto premijera. Zato njegova pobeda ne mo`e da slomi premijera koji je re{io da igra druga~ije. Zato nije dobro da ova vlada opstane. ^ovek je pre{ao Rubikon, nismo ga ti i ja oterali na tu stranu, on je sam to uradio iz vlastitih razloga. ^ovek je pre{ao Rubikon, daj da se prebrojimo iznova, pa ako je Srbija kojoj pripadaju on, Toma Nikoli}, Ivica Da~i} zaista ve}inska, onda je Srbija tako izabrala, a mi }emo ve} da izvu~emo pouku. U jednom {aljivom tekstu predlo`io sam da se Srbija lepo podeli na dva dela, kao Isto~na i Zapadna Nema~ka, pa da vidimo ko }e kako da napreduje. Jedna Srbija ode u Evropsku uniju, a druga neka postane Gasprom dr`ava. Pa se sastanemo za dvadeset godina da se odmerimo. Svetlana Luki}: Neki grde Evropljane zato {to su prebrzo doneli odluku o slanju svoje misije na Kosovo. S druge strane vidi{ podatak da oni spremaju tu mi-

08.02.08.

252

siju ve} dve godine, da je to hiljadu sedamsto ljudi i bud`et od sto {ezdeset miliona evra godi{nje. To je stra{na ma{inerija koja mnogo ko{ta.

Teofil Pan~i}: Ma da, nisu ~ekali nijedan dan. Da su ~ekali mesec dana, neko bi rekao Nisu ~ekali ni dva meseca, da su ~ekali {est meseci, onda bi rekli - Pa nisu ~ekali ni godinu dana. Nisu morali uop{te da ~ekaju, a ~ekali su, ~ekali su te izbore. To ti je isto kao s famoznim Holan|anima - Jao, samo su nam jo{ oni trebali. To je i meni bila prva reakcija i ona je normalna, jer ho}u da se potpi{e taj prokleti sporazum, a neki Holan|ani su mi seli na ki~mu i ne daju. Ali s druge strane, ~ove~e bo`ji, pa ova zemlja deset godina ne mo`e da izru~i Ratka Mladi}a. Od 5. oktobra, ovo je ~etvrta vlada koja to nije u stanju da uradi. Pa nemojte me zezati. Taj ~ovek se {etao po stadionima, bio je javna ~injenica, a svi su se pravili blesavi. Svetlana Luki}: Holandija je to uradila i zato {to je njena vlada pala zbog Ratka Mladi}a. Holandski vojnici su izvr{avali samoubistva posle trauma iz Srebrenice. Teofil Pan~i}: Ispalo je da je vi{e holandskih vojnika imalo problema sa save{}u nego na{ih. To {alje jednu poruku o nama, koju niko od nas ne bi ba{ voleo do kraja da de{ifruje. U odnosu na Evropu, mi govorimo su{tinski razli~itim jezikom. Zato na{i ljudi mogu da ka`u - [ta su ovi zapeli, kud su navrli? Oni jednostavno ne mogu da shvate da ta unija ne bi mogla da funkcioni{e s dvadeset sedam zemalja da nije sva zasnovana na tome da ono {to pi{e na papiru mora da se po{tuje, da ugovori i obaveze moraju da se po{tuju. A to {to smo mi sebe doveli u kretensku situaciju, koju sada DSS-ovci i kompanija izvr}u na glavu, druga je stvar. Pa nam ka`u - Nijednoj zemlji nije tra`eno da se odrekne dela teritorije da bi pristupila Evropskoj uniji. To je ta~no, ali nijedna zemlja nije imala Kosovo. Ovde se stalno {iri ose}aj kako je Srbija neko trinaesto prase i kako je svi samo {utiraju i kako su svi stra{no nepravedni, ali zanimljivo je da se u regionu to do`ivljava druga~ije. U Zagrebu, Sarajevu, Pri{tini, Skoplju, svi ka`u - Srbija je miljenik, Srbiji se sve gleda kroz prste, svi joj se umiljavaju, a nama samo isporu~e zahteve i ka`u - Ko vas {i{a, javite se kad zavr{ite taj posao.

Apsolutno ni{ta nije osvojeno, od 5. oktobra do danas, a da je nepovratno osvojeno. [lajfuje{, vra}a{ se, korak napred, dva koraka nazad. I sada smo u takvom trenutku, ali stvarno mi se ~ini da sada to mo`da mo`e na zdraviji na~in nego do sada da se razre{i - da se ide na izbore, bez la`nog predstavljanja DSS-a kao evropske stranke. DSS je uvek do sada bio majstor kvari{. Sada bismo prvi put imali situaciju u kojoj je DSS na jednoj strani, a ono {to se naziva proevropskom Srbijom na drugoj. ^ak i da ispadne da je proevropska Srbija u manjini, to bi bila vrlo tesna manjina i ta manjina bi imala jako veliku pespektivu. Ni nezavisnost Crne Gore nije bila izborena odmah. Pristalice te opcije su u po~etku bile veoma malobrojne. Izgleda da }emo morati ne{to da nau~imo iz tog primera.

Svetlana Luki}: Sve ostale teme izgledaju sitno u odnosu na ovu. Hap{enje D`aji}a i Cvetkovi}a - ma pusti me sada s tim. Teofil Pan~i}: Mi smo zemlja jedne teme i mi to vrtimo i tu boga nema, dok se to ne razre{i. Hajde opet da dam primer Crne Gore. Dok je bila deo virtuelne, kvazizajedni~ke dr`ave, jedina relevantna tema tamo je bila da li Crna Gora treba ili ne treba da bude nezavisna. Tek kada je to pitanje razre{eno, na red su mogle da do|u sve one teme od kojih se `ivi. Pogledaj ~ime se bave vode}e novine u anglosaksonskom svetu. Pre neki dan je glavna tema, koju sam mikroskopom tra`io po na{im novinama, bila da je jedan mladi ~ovek u Pakistanu osu|en na smrt zato {to je s interneta skinuo podatke o kr{enjima `enskih prava u njegovoj zemlji. To je ovde pro{lo potpuno neprime}eno. Svetlana Luki}: Sto dvadeset hiljada Turaka je iza{lo da ka`e NE marami na univerzitetu. Sto dvadeset hiljada ljudi je ustalo u odbranu lai~ke dr`ave. Teofil Pan~i}: Jeste, a mi }emo mo`da do}i u situaciju da u ovoj zemlji ponovo budemo prisiljeni da izlazimo na ulice kao devedesetih godina. Ja uop{te ne bih isklju~io tu mogu}nost, ako do|e do institucionalne paralize i ako Ko{tunica i Velja Ili} otmu Srbiju od nas. Ovo {to se sada de{ava je poku{aj otmice Srbije kao celine. Zna~i, mo`da }emo mi do}i u situaciju da, u jo{ mnogo ve}em broju od Turaka, iza|emo na ulice i ka`emo da ne pristajemo na to da Srbiju otmu od njenih gra|ana.

Teofil Pan~i}

08.02.08.

254

Svetlana Luki}: Bio je ovo Pe{~anik. Mnogo ljudi nam je javilo da se emisija nije ~ula, {u{talo je. Ne verujemo u tehni~ke smetnje, verujemo da je u pitanju ometanje, odnosno nasilje. Bra}a su preduzimljiva, misle da je ovo vreme kada imaju pravo na sve. Me|utim, i ustavom i zakonima i vladom i parlamentom i Obrazom i Dverima i Nikoli}em i Ko{tunicom, nama je zagarantovano pravo na samoodbranu. Pre`ive}emo i ovo {to nam rade i ovo {to nam tek spremaju, a onda }u, makar ja li~no, da ~ekam ~oveka iz pri~e koju je ispri~ao Kurt Vonegat. Re~ je o bogatom Amerikancu koji je diplomirao na Harvardu, a onda oti{ao u udaljene ugljenokope da pomogne rudarima da se samoorganizuju i izbore za bolje uslove rada i ve}e dnevnice. Jednom je zbog organizovanja {trajka dospeo na sud i sudija ga je pitao - Pa dobro, gospodine, vi ste zavr{ili Harvard, bogati ste, za{to bi se neko va{eg statusa bavio takvim stvarima? Moj junak je odgovorio - Kako to mislite, gospodine? Pa zbog Besede na Gori. Bla`eni milostivi, jer }e biti pomilovani, bla`eni mirotvorci, jer }e se sinovima bo`jim zvati. Takav nam treba, samo jedan, jo{ samo jednom. Do vi|enja do oslobo|enja.

15. 02. 2008.

LA`NA DR`AVA Dva miliona i trista pet hiljada ljudi misli da je normalno da Srbija bude u Evropskoj uniji, a dva miliona sto devedeset sedam hiljada ljudi misli da je normalno da osumnji~eni za ratne zlo~ine nikada ne budu izru~eni sudu. Ups, imamo problem... Gosti: Vesna Raki}-Vodineli}, profesorka, Ljubi{a Raji}, profesor, Dejan Ili}, Fabrika knjiga, Desimir To{i}, Demokratska stranka

Svetlana Luki}: Ova ljuta {pica je na{ mali doprinos obele`avanju Dana dr`avnosti. Pomalo je zastra{uju}e mirno na beogradskim ulicama. Dan dr`avnosti je neradni dan i radni narod drema, ali ova ti{ina ne sluti na dobro. Po jarugama serbskim danas se {unja predsednik vlade, onda ide u Ora{ac, pa na Oplenac i opet u neku jarugu. Za sobom vu~e svitu svojih nacionalno osve{}enih i nacionalno oboga}enih ministara, vu~e sve{tenike, Kara|or|evi}e i ostale simbole srpske dr`avnosti. Te{ko da taj karavan mo`e da stigne i na inauguraciju predsednika republike koja je zakazana za trinaest sati. Posle dramati~nih izbora u Dobrom Polju kod Boljevca, Republi~ka izborna komisija ju~e je proglasila Tadi}evu pobedu i on }e danas u skup{tini pred svojom svitom, pred svojim ministrima, koji su u slobodno vreme, kad se stigne, veliki Evropejci, pro~itati onu glupo sro~enu zakletvu. A Ko{tunica - ako ga se seti, seti. Mo`da i do|e na inauguraciju, a ako ne do|e - onda ni{ta. Ne}e se predsednik naljutiti, on za Ko{tunicu ima veliko i uvek {irom otvoreno srce. Odr`an je i taj dramati~no najavljivan susret dva srpska politi~ka diva, Ko{tunice i Tadi}a, i tu se desilo malo ~udo. Sastanak je najavljen kao poslednji poku{aj da se deblokira funkcionisanje dr`ave, kao poku{aj da Tadi} podseti Ko{tunicu na rezultate izbora i na politi~ki sporazum s Evropskom unijom. Me|utim, desilo se da je Tadi} na sastanak u{ao pevu{e}i Odu radosti, himnu Evropske unije, a iza{ao sa istog sastanka iz grla pevaju}i Vidovdan. Sve u svemu, kada se Tadi}eva pobeda na izborima malo detaljnije opi{e, prestaje da se razlikuje od poraza. Najgore je {to je onaj deo njegove kampanje o tome da se predsednik bira do 2013. godine - ta~an. To zna~i da }emo pet dugih godina morati da trpimo Tadi}evo izigravanje lidera. Ko{tunica }e iz Mari}evi}a jaruge nastaviti da sa Samard`i}em, Simi}em i ostalim mra~nim svetom zahteva pravdu, {to je u Ko{tuni~inom slu~aju uvek svodivo na golu `elju za osvetom. On vi{e nije u stanju da se kontroli{e i prikrije svoje motive. Odavno je rekao da nam nacionalno dostojanstvo nala`e da nanesemo {tetu svakome ko prizna nezavisnost Kosova. Obraz, Nacionalni stroj, Na{i i ostali dripci koji sebe nazivaju svetosavskim nacionalistima i srbskim rodoljubima shvatili su Ko{tuni~inu poruku i sada im je {iroko polje. Crkveni

15.02.08.

260

velikodostojnici izgleda nemaju primedaba na to koje se sve protuve zaklanjaju iza krsta. Na{e vladike ne biraju s kime }e graditi novu srbsku veru. Ako to zahteva neku ka{ikaru, bejzbol palicu, pa i neko ozbiljnije naoru`anje, u redu, Kosovo je u pitanju. Vladika ra{ko-prizrenski Artemije, koji predvodi crkveno krilo odbrambene linije Kosova, krajem decembra je rekao kako su najavljene reakcije srpskih politi~ara na progla{enje nezavisnosti Kosova - nedoli~ne. A onda je bo`ji izaslanik izneo svoj predlog akcionog plana koji treba sprovesti pre progla{enja nezavisnosti. Pod jedan - zatvoriti administrativnu granicu za putnike i robu na tri dana, pod dva - pozvati posmatra~ku misiju zemalja ~lanica {angajske organizacije za saradnju u kojoj su Kina, Rusija, Pakistan i Indija, pod tri - pozvati na mobilizaciju sve vojne obveznike i organizovati vojne ve`be u oblastima bliskima pokrajini. Verovatno su delovi ove {angajske kanaste vladike Artemija inkorporirane u osvetni~ke akcione planove vlade. Deo s vojnom ve`bom je u toku, odvija se u Ni{u pod nazivom Sretenje 2008. Ni{lije, koje su do`ivele masakr kod pijace za vreme bombardovanja 1999. godine, verovatno su pune razumevanja za ovaj vojni igrokaz. Uzgred, pre dva dana su Nemci obele`ili godi{njicu bombardovanja Drezdena. Tada su saveznici za jednu no}, 1945. novim zapaljivim bombama ubili 135.000 ljudi. I najzad, vladika Artemije je predlo`io da se u Beogradu i {irom Srbije organizuju masovne demonstracije u kojima bi, ka`e, crkva morala da u~estvuje tako {to }e pozvati svoj pravoslavni narod. To podse}a na 1937, kada je posle liturgije u Sabornoj crkvi, patrijarh Varnava stao na ~elo povorke od nekoliko stotina hiljada ljudi i krenuo ulicama Beograda, u znak protesta zbog ratifikacije konkordata sa Svetom stolicom. Protest je prerastao u masovne nemire i doga|aj je ostao upam}en kao Krvava litija. Ovo je Pe{~anik, na po~etku emisije slu{ate Vesnu Raki}-Vodineli}, profesorku prava.

Vesna Raki}-Vodineli}: Ja bih ovu nedelju nazvala veselom pravni~kom nedeljom zato {to su se u njoj dogodili neki doga|aji koji imaju veze s pravni~kom profesijom, a koji su, iako naizgled ozbiljni, na ivici farse i op{tenarodne zabave. Izdvojila bih za ovu priliku ~etiri pravni~ka do`ivljaja. Prvi bih nazvala Poni{taj

unapred, drugi Zabrana, tre}i Ugovor o kupoprodaji s elementima poklona, a ~etvrti Promocija knjige u prisustvu vlasti. [to se ti~e ovog prvog doga|aja, Poni{taja unapred, on je potekao od doktora prava, predsednika vlade Vojislava Ko{tunice, koji je u nekoliko puta ponovljenoj, direktno snimljenoj izjavi rekao kako }emo unapred poni{titi sve nezakonite akte koje bude donele la`na dr`ava. Poni{taj pravnog akta zna~i da se taj pravni akt zbog njegovih formalnih ili sadr`inskih nedostataka stavlja van snage. Naravno, taj pravni akt prethodno mora da postoji. U ovom slu~aju, najavljuje se poni{tenje pravnih akata koji ne postoje, tako da mi je bilo te{ko da poverujem da neko ko je {kolovani pravnik daje takav iskaz. Ta~nije, bilo bi mi te{ko da nije bilo evidentno da se pod krinkom prava daje emotivni iskaz koji je na granici histerije. ^udi me {to na{ premijer nije oti{ao i dalje. On bi trebalo da zna da osim poni{taja postoji i te`a sankcija, a to je progla{enje odre|enog pravnog akta nepostoje}im, pa mu savetujem da u daljem napredovanju ka novim tekovinama pravne teorije, najavi pravni institut progla{enja akta nepostoje}im dakako unapred. Njegova izjava me je podsetila na situaciju nastalu posle otcepljenja ili osamostaljenja ili secesije nekada{njih republika biv{e Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije, koje su bile propra}ene nizom legalisti~kih akata. Posle dono{enja akata o samostalnosti Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, tada{nji savezni Ustavni sud SFRJ, a posle SRJ, bio je veoma zaposlen time {to je neprestano donosio odluke kojima stavlja van snage ili poni{tava te akte o otcepljenju. To se de{avalo u vreme Milo{evi}a, koji nije bio tako inovativan kao na{ premijer, pa je te akte poni{tavao tek po{to su bili doneseni, a ne unapred. Budu}i da je na{a dr`ava prema ustavu iz 2006. i prema ustavnoj povelji pravna sledbenica biv{e SFRJ i biv{e SRJ, u njenom pravnom poretku, dakle, i dalje postoje odluke ustavnog suda o poni{tavanju akata o osamostaljenju biv{ih jugoslovenskih republika. Moje pitanje bi glasilo: ako se ve} bavimo legalizmom, kako to da mi s tim biv{im jugoslovenskim republikama odr`avamo diplomatske odnose? Jasno je da se ne bavimo legalizmom i jasno je da je ta izjava data kao politi~ka, a ne kao pravna. Sem toga, ~ini mi se da je data u nekoj vrsti emotivnog afekta i da je kao takvu treba i posmatrati. Drugi pravni~ki doga|aj, Zabrana, desio se daleko od na{e zemlje, ali ima unutra{nje veze s onim {to se kod nas de{ava. To je bila odluka vlade

Vesna Raki} Vodineli}

15.02.08.

262

Saudijske Arabije o zabrani proslavljanja Dana zaljubljenih. Zabrana se odnosi na poklanjanje bilo ~ega crvenog, uklju~uju}i tu i crvene ru`e, me|u mladim ljudima. Mislim da je ova zabrana zasnovana na istom pravni~kom duhu na kome je zasnovan na{ novi institut poni{taja pravnih akata unapred, pa i to smatram jednim od zna~ajnih doga|aja ove vesele pravni~ke nedelje. Tre}i doga|aj je najava direktora NIS-a da }e ve} ove nedelje sti}i prijatelji iz Rusije, koji }e pregovarati s na{om vladom o detaljnijim elementima kupoprodaje NIS-a. Dakle, radi se o jednom kupoprodajnom ugovoru s evidentnim elementima poklona. Svi koji se bave procenama vrednosti NIS-a tvrde da on vredi mnogo vi{e od cene za koju je prodat. Na ovom primeru se vidi kako jedna velika i ipak odgovorna dr`ava vodi ra~una o svom pravnom, ekonomskom i politi~kom interesu i kako nijednog momenta ne zaboravlja da ostvari korist za sebe. Najzad, za mene kao ~lana institucije zvane Pe{~anik, jedno od pravnih obele`ja ove nedelje jeste i promocija novog pisanog broja Pe{~anika u prisustvu vlasti. To je ve} tre}i put da se Pe{~anik promovi{e u prisustvu vlasti. Kod nas se previ{e toga de{ava u prisustvu vlasti. Ne}u govoriti o najte`im posledicama, kao {to su bile neke smrti u prisustvu vlasti. Ovo nije bila smrt Pe{~anika u prisustvu vlasti, ali mislim da je vrlo bitno podvu}i da se najagresivniji i ujedno najkukavi~kiji elementi ovoga dru{tva lupaju u rutava prsa pred Pe{~anikom, to jest pred nama, dvojicom deda i pet baba. Oni veoma rado pokazuju svoje pesnice i svoju mr`nju i prete ljudima koje nema ko da brani. Oni obr}u sliku stvari, koriste se demokratskim vokabularom i tako ispada da mi, ljudi koje policija nikada nije {titila, sada imamo neku svoju policiju, a oni treba da se brane od te policije. Ne, uop{te se ne radi o tome da je policija tu zato da odr`i ono malo javnog mira i reda {to ga je jo{ u ovoj zemlji preostalo. Ona je tu zato da bi se promovisale desni~arske, fa{isti~ke, nacionalisti~ke, {ovinisti~ke, retrogradne snage, koje o{tre svoja koplja na onima koji su najmanje za{ti}eni. To je za mene bila pravni~ka nedelja, a vesela je zato {to je za pravnika uvek veselo kada se sve {to je ikada nau~io - na jedan ~udesan na~in, u ovoj ~udesnoj zemlji, u ~udesnim trenucima izvitoperi u svoju suprotnost. Nedavno sam u jednom ~asopisu pro~itala nekoliko tekstova mladih i afirmisanih srpskih istori~ara, koji nikako ne pripadaju onome {to se u mo-

dernom politi~kom govoru zove ekstremizmom. Naprotiv, radi se o ljudima koji imaju relativno konzervativne karijere i na~in mi{ljenja. Oni su brojevima pokazali da bi dr`ava Srbija, kada bi u sebe uklju~ivala i teritoriju Kosova, bila neodr`iva dr`ava. Na primer, na teritoriji Kosova prose~na gustina naseljenosti stanovni{tva je preko dvesta, a na teritoriji Srbije ispod sto. Onda se navodi da dr`ava koja nema osamdeset odsto stanovnika koji su joj lojalni, nema izgleda na uspeh. Zvani~na stopa nezaposlenosti na Kosovu je pedeset odsto, a u Srbiji dvadeset jedan. Dakle, novac koji bi se morao ulo`iti da bi Srbija zajedno s Kosovom bila odr`iva dr`ava - u ovom trenutku nije na raspolaganju. Znam da se u ovom trenutku izno{enje bilo kakvih brojeva smatra ne~im krajnje prizemnim i nespojivim s kosovskim mitom i unutra{njim ose}anjem privr`enosti tom mitu. Li~no nemam taj mit i ne gajim ose}anje privr`enosti prema njemu, ali mogu da razumem ljude koji ih imaju. Jedan kolega mi je rekao - Kada argumentuje{ tom igrom brojeva, ti si kao otac devojke koja je silno zaljubljena u svog momka i ho}e da se uda za njega, a otac je pita - A koliko on zara|uje. Tako izgleda{ u o~ima tih ljudi. Ne znam da li bih tako izgledala ako bih na mestu toga oca postavila pitanje - A kako ti zami{lja{ svoj `ivot s njim za pet godina, da li misli{ da }e{ i za pet godina biti s tim ~ovekom, da li }ete biti sre}ni, da li imate dovoljno dodirnih ta~aka da `ivite zajedno? Dakle, mogu da razumem da ~ovek trenutno bude savladan svojim emocijama, ali ne mogu da opravdam to da neko ko se usudio da vodi dr`avu u izuzetno nepovoljnim okolnostima mo`e sebi da dozvoli da njegove emocije savladaju njegov racio. To je dopustivo vama, meni, obi~nom svetu, ali takav pristup nije opravdan kod nekoga ko ho}e da bude politi~ar, dr`avnik, ko snosi odgovornost za sudbinu jedne dr`ave. Postoji jo{ jedan mit u Srba i to veoma ozbiljan, koji je vezan za Hilandar. Ve} stotinama godina Hilandar nije na teritoriji ove dr`ave, pa su generacije i generacije uspevale da se organizuju tako da njihov `ivot i `ivot njihove dece ne bude ugro`en zbog toga {to je Hilandar na teritoriji Gr~ke. I mnogi drugi narodi imaju peh da se mitolo{ka mesta, ti genius loci za koje oni vezuju svoje poreklo i emocije, ne nalaze na njihovoj teritoriji. Ne poku{avam bilo koga da te{im, samo konstatujem da ovde nije otvorena debata o tome. Ljudi ne uspevaju da prevladaju strah koji vlast seje me|u nama. Tu ne mislim samo na Ko{tunicu, mislim i na fiktivnu ili stvarnu opoziciju u vidu Radikalne stranke, mislim na neke politi~are iz

Vesna Raki} Vodineli}

15.02.08.

264

Demokratske stranke koji se, kako bi to rekla koleginica Turajli}, pona{aju kao da im je neko ju~e rekao da }e se Kosovo osamostaliti. [ta je to dr`avna tajna? Kod nas nema kriterijuma o tome {ta gra|ani po mi{ljenju vlasti treba da znaju, a {ta ne i to pokazuje da mi za tu vlast uop{te nismo gra|ani, nego obi~na pu~ina, na kojoj }e oni trenirati svoja gluma~ka ume}a i svoje navodne frustracije i histeriju. Dakle, jedan od razloga za polo`aj u kojem smo jeste to {to ovde nema osnovnih elemenata pravne dr`ave, a drugi razlog pokazuje da ni mi gra|ani nismo bezazleni. Nisam ~ula nikakav protest protiv toga {to ne znamo {ta }e se desiti prekosutra. Ne shvatam ni za{to se o vanrednom stanju pri~a kao o vrhunskom parlamentarnom dostignu}u. Ministar vojske tvrdi da ne postoje nikakve bezbednosne pretnje, a {ef najve}e opozicione stranke, umalo predsednik Srbije i u jednom periodu predsednik skup{tine, otvara svoju omiljenu temu vanrednog stanja. On pripada stranci koja voli da vlada, a ne da upravlja, a najbolje se vlada kada se gra|ani pretvore u puk, kada im se oduzmu pravo na okupljanje i slobodno kretanje, kada otpadnu zabrane koje se ti~u tajnosti pisama, op{tenja i tako dalje. Ako ho}e to da nam rade, neka nam ka`u. Nije sporno, mi smo pro{li kroz niz vanrednih stanja, ali je lepo da to znamo, da ne zakazujemo promociju ba{ tada kada je zabranjeno okupljanje na javnom mestu. Elementarna stvar je da nam se ka`e da li akcioni plan podrazumeva uvo|enje vanrednog stanja na mala vrata. Bilo bi lepo znati unapred i koje je vremensko ograni~enje tog vanrednog stanja i koji }e biti okviri ograni~enja na{ih osnovnih ljudskih prava. U tom trouglu: vlast - mediji gra|ani, niko nije nevin. Mi kao gra|ani nismo nevini, jer su samo studenti digli svoj glas i rekli - Evropa zdaj, Evropa sada. Za njih je Evropa na prvom mestu i to ne Evropa kao geografski ili politi~ki prostor, nego kao kulturni, civilizacijski prostor, koji vam omogu}ava da u`ivate izvesne beneficije, izra`ene i materijalno. To po njima dolazi na prvo mesto. Oni su mali, ali najosve{}eniji segment na{ega dru{tva. Ima mnogo ljudi koji tako misle, ali ne izlaze na ulicu. Postavlja se i pitanje za{to mi sve stvari moramo da re{avamo na ulici. Izla`enje na ulicu uop{te nije bio lo{ period moga `ivota, ali ~ini mi se da postoje i drugi kanali kroz koje se mo`e emitovati normalnost prema ovoj vlasti. S druge strane, mo`da su oni ve} postali toliko zaslepljeni, gluvi i slepi slede}i autoritarne obrasce iz Milo{evi}evog vremena, da vi{e nisu u stanju da ~uju ono {to im ka`u mali segmenti dru{tva.

Pa {ta ako nije odr`ana promocija Pe{~anika u Futogu? Bi}e odr`ana u Valjevu. Voda izbija tamo gde mo`e. Ako oni ho}e da frustraciju velikog dela gra|ana zbog otcepljenja Kosova pretvore u neku negativnu energiju - mislim da je toga dosta. Onda gra|ani treba da se prisete koliko puta su njihove emocije, energija, `ivotne ambicije bile pretvorene u frustriraju}u negativnu, razornu energiju. Nije daleko vreme kada je Milo{evi} to radio na svakih nekoliko meseci. Znam da istorija nije u~iteljica `ivota, ali ovo nije istorija. Ono {to se de{avalo pre petnaest godina je na{a savremenost, to je maltene isti trenutak u kojem `ivimo i sada.

Svetlana Luki}: Kada ste napisali tekst, koji smo sa zadovoljstvom objavili na na{em sajtu, bila je to va{a reakcija na prvi krug predsedni~kih izbora, kada je Tomislav Nikoli} govorio kako }e kao predsednik preispitati odluke suda koji je Ulemeka osudio za atentat na \in|i}a. Zapanjuju}e je koliko su retki takvi glasovi, kao da nema udru`enja sudija ili tu`ilaca. Vesna Raki}-Vodineli}: ^itala sam jedan zanimljiv napis u kojem jedna sutkinja reaguje na tekst Nata{e Kandi}, u kojem je Nata{a Kandi} imala primedbu da je ta sutkinja bila zavisna u odlu~ivanju. Onda ta sutkinja sebi dozvoljava da ka`e Kada do|u dugo o~ekivane promene, sudije }e postati nezavisne. Ona kao da ne shvata {ta je rekla. Ona, naravno, misli na politi~ke promene, da }e vlast dobiti neko ko je njoj politi~ki blizak i da }e onda ona postati nezavisna. Ona ne shvata da je time pokazala koliko je duboko u sebi zavisan ~ovek. Svetlana Luki}: Iritantno je ~itati male vesti - gospodinu Mir~i}u iz SRS-a zastareo slu~aj. Gra|anski list ga je tu`io zbog toga {to ih je nazvao usta{ama i |ubradima. Andreja Mladenovi} se opet nije pojavio pred sudom. Po broju nepojavljivanja pred sudom on pristi`e Dejana Mihajlova. Vesna Raki}-Vodineli}: To pokazuje da nisu u pitanju samo indicije da je na{e sudstvo zavisno. Sada su to ve} dokazi da je na{e sudstvo zavisno. Podvla~im dobar potez sada{njeg ministra pravde, koji je tra`io odgovornost sudija koji su dopustili da zastari predmet vladike Ilariona. Znate li kakav je bio ishod tog poteza? Te sudije su dobile samo opomenu, jer niko nije smogao snage za vi{e od toga. Ja kao sudija moram znati rok zastarelosti, a ako to ne

Vesna Raki} Vodineli}

15.02.08.

266

znam ili ne vodim ra~una o tome, zna~i da postupam nestru~no i nesavesno. To su dovoljni razlozi za razre{enje i prestanak sudijske funkcije. Zastarelost koja nastupa prema politi~kim ~elnicima je rezultat rada sudija i sudije su one koje za to treba da odgovaraju. Izostanak s rasprave za nas normalne gra|ane se zavr{ava prinudnim privo|enjem. Jasno je da smo mi tu diskriminisani u odnosu na gra|ane, za koje ne}u da ka`em da su nenormalni, ali su iz vrha politi~ke vlasti, kao {to su gra|anin Mladenovi} i gra|anin Mihajlov. Politi~ari koji najvi{e uti~u na kreiranje javnog mnjenja i na politi~ku scenu u Srbiji paradoksalno nisu oni koji imaju ve}inu. Na kreiranje iskrivljene slike prava na`alost najvi{e uti~e jedan pravnik, a to je premijer. Osim njega, na kreiranje desni~arskog i agresivnog javnog mnjenja, ~ak i vi{e nego Tomislav Nikoli}, uti~u Aleksandar Vu~i} i jo{ neki pojedinci iz Srpske radikalne stranke. Veoma mnogo, na podzemni na~in, na to uti~e i crkva, neke takozvane nevladine organizacije koje ne promovi{u ljudska prava nego atake na njih. Nijedna akcija koja je do sada povedena da bi se re{ilo pitanje Kosova nije bila usmerena na re{enje, nego na odugovla~enje re{enja pitanja Kosova. Dakle, meni je potpuno jasno za{to se oni tako pona{aju. Ono {to meni zaista nije jasno jeste za{to se civilno dru{tvo, dakle gra|ani i profesionalna udru`enja, pona{aju kao da sve to ne zavisi i od njih. Svaka vlast vodi neku politi~ku igru u svakoj zemlji, ali radi i pone{to drugo. Ovde vlast samo igra neke igre - pregovaraj o prodaji NIS-a bez tendera, otvaraj puteve koji nisu sagra|eni, zamajavaj se nekakvom konferencijom o Kosovu. Ako su ve} hteli da re{e to pitanje, za{to niko nikad nije ozbiljno pregovarao o ratifikaciji granica? Ne, mi na|emo Olandska ostrva i Hongkong i sve to u poslednjih pet minuta, kako kome padne na pamet. To izgleda neozbiljno i ostavlja r|av utisak. I onda do|u izbori posle kojih vlada i odnosi izme|u njena dva dela ostaju isti. Sporazum me|u njima se zasniva na tome da }e se u ovoj nedelji prioritet dati Kosovu, a u narednoj Evropskoj uniji. To je potpuno besmisleno vo|enje politike. Ho}emo li u tre}oj nedelji prioritet dati prodaji NIS-a? Kuda mi idemo kao dru{tvo, ako imamo nedeljne prioritete? Nedeljne prioritete mo`emo da imamo vi i ja, ali da jedna dr`ava ima nedeljne ili dnevne prioritete, bez plana za narednih pet godina, godinu dana, pa to je potpuno neodgovorno i nedopustivo.

I mi kao gra|ani smo neodgovorni i zaslu`ili smo to {to nam se de{ava ako ne na|emo na~ine i mehanizme, bilo preko izbora, bilo preko drugih oblika organizovanja da ka`emo - E, sad je dosta, hajde da i mi malo do|emo na red. U Turskoj je na vest o mogu}em ukidanju odluke da je `enama zabranjeno da nose marame na univerzitetu u Istanbulu iza{lo milion i dvesta hiljada ljudi i protestovalo protiv toga. Istorijska uloga ili percepcija uloge Kemala Ataturka je vrlo va`na kod savremenih Turaka. Kada uspomena na \in|i}a postane ravna uspomeni na Kemala Ataturka u Turskoj, verujem da }e se kod nas ne{to pomeriti napred.

Svetlana Luki}: U prvom delu emisije slu{ali ste profesorku prava Vesnu Raki}Vodineli}, a sada govori profesor Filolo{kog fakulteta Ljubi{a Raji}. Ljubi{a Raji}: Taj akcioni plan mo`e da sadr`i politi~ke mere. Te politi~ke mere mogu biti da mi ne priznajemo progla{enje nezavisnosti. Pa {ta? Ja mogu da ne priznam da sunce izlazi na istoku, ali }e ono i dalje da izlazi na istoku. Oni mogu da se odlu~e za ekonomske sankcije, da im zatvore vodu, ali u stvari to ne mogu da urade, jer su pumpe na albanskoj strani. Mogu da zatvore struju, ali to je kr{enje evropskih ugovora, pa onda i nama neko mo`e da zatvori struju. Mo`emo da zatvorimo granice, ali to bi bio jeziv gubitak za na{u privredu. Ko god je bio na Merdaru, video je kilometarske kolone {lepera koji robu iz Srbije voze na Kosovo. Ako neko od njih planira da krene s vojskom, pa mi smo taj rat ve} jednom izgubili. Ako neko misli da mo`e dole da utr~i s vojnicima, a to predla`e Artemije, ili s ruskim dobrovoljcima, onda je to ve} grandiozna glupost. A nisam primetio da generali, savetnik Aleksandar Simi} ili ovi iz Obraza imaju nameru da li~no odu dole. Bilo bi lepo kada bi napravili neku udarnu jedinicu, pa oni krenuli u prvom napadu. Kada im je ve} toliko do rata, da vidimo kako }e oni da pro|u. Tako da meni taj akcioni plan deluje kao velika nebuloza, koja je izgleda pripremljena da poka`e kako se ovi silno trude, ali eto, {ta }emo kada je ceo svet protiv nas. I da se mo`da posle toga uvo|enjem vanrednog stanja re{e jednog dela neprijatne opozicije. To se vidi po akcijama Obraza, Dveri, Nacionalnog stroja i ne znam koliko se razmno`ilo tih neonacisti~kih i fa{isti~kih organizacija, koje poku{avaju da unesu grandiozan strah. Mi po~injemo da se bojimo, ljudi su ve} pod pritiskom, ljudima no}u prete telefonom, neki su morali da dobiju policijsku pratnju, kolege na univerzitetu se ne libe da prete jedni drugima.

Ljubi{a Raji}

15.02.08.

268

Ceo taj skup ljudi oko DSS-a i SRS-a je po~eo da di`e glavu i otvoreno preti. ^ini mi se da }e u vanrednom stanju lako mo}i da se vanrednim merama prodaju preduze}a i dodeljuju stanovi i daju krediti i {to{ta drugo za njihove ljude. Tu nema mnogo politike. U tom zatvorenom malogra|anskom krugu ima sitnog, primitivnog inata Demokratske stranke Srbije, velike mr`nje prema Demokratskoj stranci i Evropi i ekonomskih interesa jedne grupe tajkuna i politi~ara, jer dok je vanredno stanje ne sme{ da postavi{ pitanje kome su oti{le pare. Kada je neko jednom rekao - Nikada vi{e srpska ruka u hrvatskom d`epu, ja sam prokomentarisao - izgleda da je ljudima u Hrvatskoj prijatnije da im u d`epu bude hrvatska ruka. Ovde }e izgleda najlep{e biti kada je srpska ruka u srpskom d`epu, jer tada }e tranzicija biti prelivanje na{ih para u njihove d`epove. Kada prekinemo diplomatske odnose, voleo bih da vidim kako }e Sanda Ra{kovi} ili Vladeta Jankovi} ili Mar{i}anin da reaguju kada dobiju obave{tenje odavde - E, ne mo`ete vi{e da budete onde, vra}ajte se ovamo. I {ta }emo time da postignemo? Vrati}emo se u bedu i opet }e se javiti neki Kosti} da nam predla`e da jedemo korenje, samo {to }e nam to sada predlo`iti Ko{tunica. Neke strane ambasade i poneki ambasador }e da odu odavde, i {ta? To }e trajati nekoliko meseci i na kraju }e biti kao s Crnom Gorom i Slovenijom i bilo kojom drugom republikom koja je oti{la. Ovde }e se duriti, ljutiti se {to nije po njihovom, tupka}e tabanima o zemlju, besne}e, pri~a}e ne{to, }api}e neke pare usput, a onda }e polako, u miru i ti{ini da vrate ambasadore. Dakle, mi ne}emo potpisati stipendije za neke studente, ali smo potpisali gomile drugih ugovora o nau~noj razmeni i nau~nici, uklju~uju}i i one koji su bliski radikalima i DSS-u, putuju u inostranstvo na osnovu toga. U na{em politi~kom `ivotu ima toliko licemerja da se ~oveku zgadi i mora da se nama`e nekim kremom koji {titi od javnog licemerja, u nadi da }e tako pre`iveti. Sve je to prazna pri~a, Srbija nema apsolutno nikakvo sredstvo da spre~i nezavisnost Kosova i {to du`e budemo odlagali da ne{to u~inimo za narod dole, toliko }e njima biti te`e. Ali koliko sam ja shvatio, bitno je sa~uvati njihove glasove, za{tititi onih dvadeset-dvadeset pet hiljada ljudi koji su bili direktori ovog ili onog ili {efovi katastra ili bilo {ta drugo na Kosovu, koji su prebegli u Srbiju, kupili ovde ne{to, smestili se i dobijaju platu od juna 1999. da budu Srbi s Kosova. ^ujem da su pojedini dekani fakulteta s univerziteta u Pri{tini i razni drugi rukovodioci ovde kupili stanove, otvorili ordinacije, svoje kompanije u Beogradu i uglavnom `ive ovde - odu dole samo da odr`e neko predavanje i da se busaju u grudi. ^itava bulumenta

ljudi koji su poreklom s Kosova sedi ovde i silno se buni {to gubimo Kosovo, ali im apsolutno ne pada na pamet da se vrate na Kosovo. Pa ako im je ba{ toliko stalo do njihove postojbine, zavi~aja iz koga su morali da odu, za{to se ne vrate da `ive dole? To nije pri~a - Beograd Beogra|anima ili Srbija nama iz Srbije, nego je pri~a o onima koji sede u Beogradu, poreklom su iz Prizrena ili Pe}i ili Mitrovice, licemerno se bore za to da Kosovo ostane deo Srbije, ali njima li~no ne pada na pamet da odu tamo. Taj slu~aj smo imali s Republikom Srpskom, Krajinom, s mnogim drugim krajevima. Univerzitet u Beogradu je pun ljudi koji pate zato {to nisu u Krajini ili u Banjaluci ili u Sarajevu, odakle su morali da odu i da, siromasi, rade na Beogradskom univerzitetu. Pa postoji univerzitet i tamo, za{to se ne vrate? Kada im je ve} toliko te{ko, za{to sede ovde i pri~aju kako im je te{ko? Svi znamo latinsku izreku - Ovde je Rodos, ovde sko~i. Jedan se pravio va`an da je na Rodosu skakao uvis tri metra, pa mu je re~eno - Poka`i to ovde. Srbi }e s Kosova pobe}i, delimice }e biti potisnuti. Ne mislim da }e ih Albanci proterivati zato {to Albanci mrze Srbe. Ali mnogi }e pobe}i zato {to su napumpani strahom da su, ako Kosovo postane nezavisno, gotovi. I taj se strah kod njih stvara sistematski, kao {to se stvarao u Hrvatskoj i kao {to se stvarao u Bosni. Naravno da je jedan deo njih ugro`en i naravno da ne mo`emo zaboraviti {ta se zbivalo u Meda~kom d`epu, kao {to ja li~no ne}u zaboraviti {ta se zbivalo u Hrtkovcima i mnogim drugim mestima. Danas je godi{njica ubistva onih jadnih muslimana u Sjeverinu, koji su izvu~eni iz voza, s tim {to je op{tina odlu~ila da se podigne spomenik samo onima koji su iz tog mesta, a ne svima koji su ubijeni. Dakle, ~ak ni ubijeni nisu svi jednaki, iako su iste nacije, iste vere, nego se delimo na na{e i one koji su malo manje na{i. Nemojmo stvarati takav pani~an strah kod ljudi, jer }e ih on na kraju naterati da pobegnu. Ovde kao da su se prekju~e setili da dole `ive neki ljudi. Bilo je bitno napraviti ministarstvo za Kosovo i Metohiju, da Samard`i} zaposli svojih stotinak ljudi. Kada sutra Kosovo ode, {ta }emo s tim ministarstvom? Ono }e postojati dokle god postoji ova vlada, jer eto, neko mora da brine o na{em jadnom Kosovu koje je oti{lo. U stvari brinu}e o tome da neki ljudi ostanu zaposleni, sve te strine, tetke, bra}a i deca. Jo{ nisam video koja je stru~na sprema onih koji tu rade i {ta oni znaju.

Ljubi{a Raji}

15.02.08.

270

Onog ~asa kada je Marti Ahtisari dobio ulogu da vodi pregovore o Kosovu, na{i su digli dreku na njega i po~eli da mu ma{u ispred nosa Rusijom. Samo neko ko apsolutno nema pojma o evropskoj istoriji, a jo{ manje o Finskoj, mo`e da ma{e Rusijom pred nosom konzervativnog finskog politi~ara. Postigli smo potpuno suprotan u~inak i zbog toga }e na kraju ra~un platiti Srbi na Kosovu. Na{a vlast odmerava svoju snagu sa SAD, ne toliko s Evropskom unijom. Nemojte zaboraviti da je Evropska unija najve}i spoljnotrgovinski partner Rusije. Na kraju }e se dogovoriti, a mi }emo biti moneta za potkusurivanje, kao ona `vaka koja nam je devedesetih godina davana umesto kusura; nemaju sitno, pa evo ti jedna `vaka umesto toga. Mi }emo nekome biti ta `vaka i kada nas sa`va}e, ispljunu}e nas, jer smo bili za jednokratnu upotrebu. Nije mi jasno za{to niko ne}e ni{ta da nau~i od istorije. Toliko puta smo bili za jednokratnu upotrebu. Jedini trenutak kada to nismo bili je onaj period u kojem je Tito uspevao da igrom izme|u Istoka i Zapada dobija kredite. Sada nas opet neko koristi i mi se tome voljno predajemo i jo{ hvalimo onoga koji nas na taj na~in koristi. Ja mogu da razumem da Artemije to ne shvata, jer i nije u opisu njegovog posla da to shvata. Opis njegovog posla je da op{ti s Bogom, a ne da bude razuman, analiti~ki politi~ar. Nevolja je u tome {to ovde imamo politi~are kojima je razmi{ljanje potpuno strana navika. Mnogi su po~eli da se pozivaju na ono {to je pre neki dan re~eno na nekom skupu o Srbiji u Va{ingtonu - Velika sila postaje zrela onoga trenutka kada po~ne da se pona{a pragmati~no. E, ovi na{i su izgleda u prezrelom stanju, oni se ne pona{aju ni pragmati~no, ni principijelno. Stvar je u tome da ~ovek iza|e iz ove zemlje, da porazgovara malo s drugim ljudima. Oni uop{te ne shvataju za{to se mi ovako pona{amo, ~ak ne shvataju ni oni koji silno poku{avaju da nas shvate i ka`u - Razmi{ljajte prakti~no. Ali izgleda to juri{anje na nebo nema nikakve veze s politikom i s me|udr`avnim odnosima. Ve}ina na{ih politi~ara odjednom ispodobija velike stanove, pa kao slu~ajno mogu da ih otkupe po malo povoljnijoj ceni. Odjednom se ispostavilo da imaju i svoje kompanije. To je kao kada je Mirko Marjanovi} otkrio da ima osam miliona {vajcarskih franaka u banci u [vajcarskoj, a da on, siromah, pojma nije imao otkud mu. Nekome se dogodio narod, a nekome su se dogodile pare u {vajcarskoj banci. Veliki sam pesimista, jer onih milion nezaposlenih i petnaest odsto stanovni{tva koje `ivi ispod granice siroma{tva na kraju }e dati svoj glas onome ko ih bude najvi{e lagao. Ovde }e ih najvi{e lagati radikali i naro-

dnja~ka koalicija i na kraju }e oni upravljati nama. Jaz izme|u bogatih i siroma{nih }e se samo jo{ vi{e pro{iriti, ako je to uop{te mogu}e. U katastrofalnoj zdravstvenoj situaciji u Srbiji, kada se bele`i rast svih mogu}ih i nemogu}ih bolesti, ministar zdravlja Tomica Milosavljevi} {alje kodeks pona{anja. Prosto ne znam da li da se smejem kada ga ~itam. Naravno da treba pristojno da se pona{aju i pacijenti i zaposleni, ali sme{no je propisivati du`inu suknje kada medicinske sestre moraju da nose ku}i tu svoju ode}u, da je same peru i peglaju. Bolnica im je dala jedan komad za slede}ih godinu dana, umesto da je dobijaju svakog dana ~istu, dezinfikovanu i sterilisanu. Tomica Milosavljevi} ima i ~uveno pravilo da zaposleni ne smeju javno da kritikuju ni instituciju ni rukovodstvo, ve} naprotiv, moraju samo pohvalno da govore o njima, a kritiku smeju da iznose samo na internim sastancima. To je direktno kr{enje ~lana 46 i 56 ustava. Ni u jednoj razvijenoj zemlji u dr`avnim institucijama ne postoje takva pravila. ^ak postoje pravila da i zvani~ni portparol institucije mo`e da iznese mi{ljenje suprotno od te institucije, ukoliko izri~ito ka`e da je to njegovo ili njeno privatno mi{ljenje. [ta sada mo`emo da o~ekujemo iz ministarstva? Pro{irenje toga kodeksa, da dan po~inje tako {to }e pred domom zdravlja svi zaposleni kolektivno otpevati himnu domu zdravlja, onda u}i na rukoljub direktoru, stajati u stavu mirno dok mu podnose izve{taj, a on }e, ako nisu dobri, da ih osudi da kle~e na kukuruzu ili da stoje u }o{ku? Problem je u tome {to se ne re{ava problem korupcije u zdravstvenoj slu`bi i {to aparati za bolnice zavr{avaju u privatnim ordinacijama. I umesto da se to re{ava, klju~na stvar je kako da se spre~i bilo kakva kritika. Po toj odluci zaposleni ne sme novinaru, javnosti da obznani slu~aj kra|e, silovanja, uzimanja provizije, trovanja bolesnika. Rukovodilac mo`e bukvalno da ubije bolesnika, a niko nema pravo da to iznese u javnost. O tome mo`e da se govori samo na internom sastanku, a direktor }e onda da ka`e - Nije ta~no, interni sastanak je zavr{en. Ni sindikat ne sme da iznese u javnost takav slu~aj. Dakle, to je gore nego u Milo{evi}evo vreme. Taj jedan jedini ~lan je gori od celog [e{eljevog zakona o univerzitetu iz 1998. godine, jer smo ~ak i tada mogli glasno da se bunimo. Nisam ~uo da je tada neko dobio otkaz zato {to je novinaru rekao {ta se zbiva na fakultetu. Kada je pravljena vlada, prvo su se beskona~no d`apali o tome ko }e da sedi u kojekakvim upravnim odborima, pa su se onda d`apali oko privati-

Ljubi{a Raji}

15.02.08.

272

zacije velikih preduze}a i nikada nisu do{li do ozbiljnih stvari. Kao da nikoga ovde ne zanima {to ~etrdeset odsto {kola u Srbiji nema teku}u vodu, {to dvadeset odsto nema toalet, a vi{e od polovine ih do skoro nije imalo telefone. Kao da ministarstvo zdravlja ne zanima u kakvom su stanju bolnice. Svejedno mi je da li }e suknja medicinske sestre biti pet centimetara du`a ili kra}a u ~asu kad le`im u krevetu, a s tavanice pada malter po meni, prozor je zatvoren kartonima i napolju je ~etrdeset, a unutra pedeset stepeni. Ne, najbitnije je da niko ne sme da ka`e da pacovi vr{ljaju po podrumu bolnice. Na{e vlasti stalno isturaju simbole bez ikakvog sadr`aja, jer se onda ne vide pravi problemi. Razgovarao sam s dve ~lanice komisije za akreditaciju na univerzitetu. ^injenica je da je akreditacija nu`na i da se stanje mora srediti, ali po onome {to su one govorile ispada da one po vi{im {kolama love falsifikovane radne knji`ice i fiktivno zaposlene ljude, {to je stvar za kriminalisti~ku policiju. Jedna od njih mi je rekla - Da, ali policija to ne}e da ganja. Svi profesori s Pravnog fakulteta u Kragujevcu su se vratili na fakultet, primaju punu platu, a za dva meseca }e neko da otkuka - Ali nema ko da nam dr`i nastavu, dajte samo da premostimo ovu godinu, nekako da se sna|emo. Pa }e ih pustiti da dr`e nastavu - pa kad su dr`ali nastavu, hajde neka ispituju u junu - i u septembru se vi{e niko ne}e se}ati da je pola fakulteta bilo uhap{eno zbog korupcije. Toga se ne}e setiti ni novinari ni ministarstvo, a taj fakultet je na dan hap{enja trebalo da bude zatvoren, jer je polovina profesora bila korumpirana, a druga polovina je verovatno znala {ta se zbiva, ali je }utala, kao {to mnogi na Pravnom fakultetu u Beogradu, koji slove za velike demokrate, }ute zato {to imaju platu dvesta hiljada dinara. Ali klju~ni problem na{eg postojanja je Kosovo i to nam obja{njavaju akademici, koji su proturili predlog novog zakona po kojem bi se njihove plate utrostru~ile. Dakle, u Srbiji nije klju~no pitanje kada }e reforme ili kada }emo u Evropu, nego kada }e plata i da li ja mogu da dobijem ve}u platu. I na tome se zavr{ava pri~a ogromnog dela na{e politi~ke i intelektualne elite. Dakle, sveta kinta ili sveti evro je u centru pa`nje, a sve ostalo su prazne pri~e. To mo`e da se izmeni jedino ukoliko se javnost pokrene i zato i dolaze ovakva pravila - Ne sme{ da kritikuje{. Javnost je po~ela da se pokre}e i treba je spre~iti da nam prstom ukazuje na bilo {ta. Zato se pri~a o vanrednom stanju. Bojim se da }e pritisak na ljude u opoziciji biti veoma jak i bojim se da }e analiti~ari tipa Vukadinovi}a i Antoni}a ponavljati - Ali dva miliona i toliko stotina hiljada ljudi je glasalo za to da sve koji imaju plave o~i treba

streljati ili da holokaust nije postojao ili da su Romi ljudi ni`eg ranga ili da se Mesec okre}e oko Sunca, a Zemlja oko Meseca. Ve}ina ~esto nije u pravu. Ta dva miliona i ne{to glasa~a Tomislava Nikoli}a jednostavno nisu u pravu. Oni imaju pravo da izglasaju {ta god ho}e, ali je to za {ta su glasali katastrofalno. Tome je u ogromnoj meri doprinela Demokratska stranka, neaktivnost Borisa Tadi}a i nesposobnost Demokratske stranke da poka`e {ta su bili radikali. Radikali su u~estvovali u ovome {to sada imamo s Kosovom, upetljani su u to do iznad u{iju. Ili }e Demokratska stranka ozbiljno da menja svoju politiku, ili }e na kraju njeni glasa~i oti}i na neku drugu stranu. Tadi} je na ovim izborima navukao sve {to je moglo da hoda i puzi i glasa za njega u strahu da ne dobijemo Tomu Nikoli}a. Mislim da }e ~ak i ^eda Jovanovi} i LDP morati malo da menjaju svoj stav. Pa ne mo`e{ ve~ito napadati jedinog mogu}eg saveznika. ^eda je dobio onoliko koliko je dobio, a na slede}im izborima }e mo`da dobiti i manje. SPO je bio najve}a stranka, pa je odjednom postao najmanja, odnosno ne znam da li uop{te i postoji. U}i }emo u situaciju da }e radikali s narodnjacima biti u koaliciji, a to ne}e biti dobro za nas. Ma koliko se Antoni} trudio da doka`e da smo mi, Evropejci, samo samozadovoljna elita, mi smo onaj deo obrazovane elite koji prima platu da bi ljude obrazovao. Na{ posao je i da ih politi~ki obrazujemo. A nije dobro kada neko propagira politiku mr`nje prema drugima i priziva ruske dobrovoljce. Ve} su ovde dolazili ti takozvani ruski dobrovoljci i samo je pitanje vremena kada }e se ovde pojaviti neki penzionisani ruski general i kada }e umesto Danijela [ifera do}i Peter Handke ili Mihalkov. Do}i }e ovde, lepo }e jesti i oti}i }e. ^ovek uop{te ne mora da bude silno inteligentan da bi shvatio {ta se de{ava. O ve}ini tih stvari su napisane ~itave biblioteke knjiga. Samo treba izvu}i minimalnu pouku. Ali ovde u politi~kom `ivotu vlada pravilo da je iskustvo osobina koja nam omogu}ava da prepoznamo glupost tek kada je nanovo u~inimo. Hajde, u redu je da to ~inimo dva puta u jednom stole}u, ali mi to redovno ~inimo tri puta godi{nje.

Svetlana Luki}: ^itam {ta su skandirali studenti u protestnoj {etnji do vlade Srbije: Dole Ko{tunica - dole novi Milo{evi}, DSS - novi SPS i Ubili ste \in|i}a. Govori Dejan Ili}, urednik izdava~ke ku}e Fabrika knjiga. Dejan Ili}: Ostanite u svojim ku}ama, mi }emo vas za{tititi - to nije ta~no. Pa ne}e{ ih za{tititi, ne mo`e{ da ih za{titi{, za{to to izgovara{? Ne mo`ete poslati

Dejan Ili}

15.02.08.

274

vojsku i policiju preko Ibra, ne mo`ete. Drugo, mi smo doneli istorijsku odluku da }e Kosovo zauvek ostati u Srbiji. ^ove~e, u kom vremenu ti `ivi{? Ni{ta nije ve~ito, kako izgovari{ uop{te tu stvar, {ta misli{ dok to izgovara{, da li i{ta misli{ dok to izgovara{? Vidi{ da se tu me{aju mitski i prakti~ni, pragmati~an registar. Mitski registar je stra{no opasan, jer }e neko te poruke shvatiti doslovno. Recimo, premijer je rekao - Mi moramo u~initi sve da poka`emo da je Kosovo Srbija. On misli na sve nas, pa je i meni uputio poruku - Svuda i na svakom mestu morate stalno pokazivati da je Kosovo Srbija. [ta zna~i to - svuda i na svakom mestu? Recimo, u|e ti kontrola u gradskom prevozu i vi{e te ne pita - Da li imate kartu? - nego te pita - [ta je Kosovo? - Kosovo je Srbija, odgovaraju ljudi. Pri|e meni, ja se zamislim, zatekao me nespremnog i ka`em - Ne znam. I {ta se onda dogodi? - Napustite vozilo, jer niste dali ta~an odgovor. Ili mi uzme li~nu kartu i ka`e - Javite se u prostorije GSP-a da uzmete li~nu kartu. I ja kao idem po li~nu kartu, tamo me ~eka slu`benik i onda ja ka`em - Meni su uzeli li~nu kartu, a on ka`e - Aha, a {ta je Kosovo? Ja ka`em - Kosovo je Srbija - a on - Izvolite li~nu kartu. [ta zna~i to - svuda i na svakom mestu? Recimo, u nekom mestu u Vojvodini gde deca idu u ma|arsku osnovnu {kolu, ispra}aju ih roditelji ne ekskurziju, ma{u im i ka`u - Ne zaboravite da je Kosovo Srbija. [ta zna~i - svuda i na svakom mestu? To opasno li~i na vrstu nametanja mi{ljenja, a pri tom se uop{te nismo dogovorili da li mi ho}emo da prihvatimo tu vrstu mi{ljenja. Zapravo se neko ipak dogovorio, onog trenutka kada je pristao na onaj ustav, koji je izglasan onako kako je izglasan, koji je pro{ao na referendumu tako kako je pro{ao. Tada je neko dao Ko{tunici za pravo da izrekne ovakvu re~enicu i mi sada slu{amo kako on izgovara potpuno nesuvisle stvari, ali za koje ima pokri}e u ustavu. Kada ljudi na Kosovu budu rekli - Sada je ovo nezavisna dr`ava - kako }emo mi reagovati ovde? Ni{ta {to se odavde ka`e u vezi s tim vi{e nema nikakve veze s Kosovom, ni s Evropskom unijom, Ujedinjenim nacijama, Amerikom, jer nas oni vi{e naprosto ne slu{aju. Dakle, sve {to se ka`e u vezi s Kosovom odnosi se na nas ovde i to tako treba slu{ati. Reklo bi se da je po ustavu sasvim u redu da neko krene da lomi sve po Beogradu. Kako mi ka`emo da je Kosovo Srbija? Kako? Ne znam, tako {to bacimo bombu na Merkator? Tako je, meni smeta Merkator, jer je to slovena~ka kompanija, a Slovenija predsedava Evropskoj uniji, koja }e da po{alje tu misiju na Kosovo. Dakle, Slovenija je moj neprijatelj i ja }u da bacim bombu na Merkator, u ~emu je tu problem? Da li je problem taj koji

baca bombu? Pa naravno da jeste, zato {to bi morao da misli svojom glavom, ali ko ga je poslao da baci tu bombu? Za Borisa Tadi}a je glasalo dva miliona i trista hiljada ljudi i on je odgovoran, jer su ti ljudi glasali za njega. Ti ljudi su o~igledno bili protiv svake primene sile, o~igledno su bili za to da se nastave dogovori s Evropskom unijom, o~igledno su bili za to da se Srbija otvori i o~igledno su bili za to da progla{enje nezavisnosti Kosova ne treba bitno da uti~e na na{e `ivote ovde. Boris Tadi} je dobio te glasove. I o ~emu on sada pregovara s Vojislavom Ko{tunicom? Voleo bih da verujem da on time {titi na{e interese, da on u tim dogovorima ka`e - Zna{, ne mo`emo tako. Onda Vojislav Ko{tunica ka`e - Ne razume{ ti to, dr`ava je iznad svega. Onda ovaj ka`e - Znam, ali u toj dr`avi `ive neki ljudi, oni sutra moraju da odu na posao, moraju ne{to da zarade, moraju ne{to da jedu. Ne, ne, to je nebitno, dr`ava je ugro`ena i nije bitan odlazak na posao i nije bitno {ta }e da jedu. Pitam se kako ide taj razgovor, o ~emu oni pri~aju. Ne mogu to da zamislim, zato {to po izjavama koje daje jedan od njih dvojice ja vidim da taj ~ovek kao da ni s kim ne razgovara, kao da ni{ta ne ~uje i kao da ni{ta ne vidi. Ili vidi, ali u nekoj realnosti koja nije moja realnost. Treba da zna{, ja imam premijera koji `ivi u jednoj realnosti, a ja `ivim u drugoj. I ne samo {to `ivimo u razli~itim realnostima, nego njegova realnost ugro`ava moju. Ja nemam ni{ta protiv toga da je nekome Kosovo najva`nije na svetu, ali nemoj ugro`avati `ivot tim ljudima tamo i nama ovde. Stra{no je va`no kako }e se pona{ati zvani~ne institucije u nedelju, ponedeljak, utorak i narednih dana. Dolazimo u situaciju da se pitamo o nekim potpuno besmislenim stvarima - kakvi su odnosi snaga, ko je ja~i od njih dvojice, je li ja~i Boris Tadi} ili je ja~i Vojislav Ko{tunica. Onda razmi{lja{, ~ekaj da vidimo, ~ovek iz Demokratske stranke je ministar odbrane, oni bi mogli da kontroli{u vojsku, to je dobro. Aha, a Ko{tunica ima policiju, a ko ima slu`be bezbednosti? Svi se pitamo na ~ijoj strani su slu`be bezbednosti. Zna{, nije normalno da ja razmi{ljam na taj na~in. ^injenica da gra|ani Srbije treba da razmi{ljaju o tome kakav je odnos snaga u vrhu dr`ave je potpuno nenormalna. Onda oni ka`u - vanredno stanje. Ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samard`i}, u nedelju uve~e je rekao da je i vanredno stanje jedna od opcija. Zanima me ko }e da uvede vanredno stanje. Hvala bogu, ne uvodi ga predsednik vlade, ali ga uvodi skup{tina. Onda se pita{ kakav je odnos snaga u skup{ini, pa ko spovodi vanredno stanje i s kojim ciljevima. Klju~ni problem je zapravo u ~ije ime i za koje ciljeve i za koje vrednosti sada nastupaju politi~ari, koji

Dejan Ili}

15.02.08.

276

u ovom trenutku imaju mo} da kontroli{u organe sile u ovoj dr`avi. Jer meni nije svejedno da li }e vanredno stanje uvesti Boris Tadi} ili }e ga uvesti Vojislav Ko{tunica. Ako ga uvede Boris Tadi}, mogu da pretpostavim da }emo iz toga nekako iza}i, a ako ga uvede Vojislav Ko{tunica, ne smem da mislim {ta }e da se dogodi. E, osim ako se oni nisu dogovorili da izigravaju dobrog i lo{eg policajca. Ako uvodi{ vanredno stanje zbog Kosova, a tamo vi{e nema{ nikakve ingerencije, onda se vanredno stanje odnosi isklju~ivo na onaj deo Srbije koji dr`ava efektivno kontroli{e. Ali ako se vanredno stanje u Srbiji uvodi zbog Kosova, kada }e ta smetnja biti otklonjena i do kada }e vladati vanredno stanje? Vojislav Ko{tunica nam je rekao - zauvek. Zna~i, vanredno stanje }emo imati zauvek. @ive}emo u vanrednom stanju, koje }e u jednom trenutku postati normalno, pa }e onda neko uvoditi redovno stanje kao vanredno stanje. Zapadamo u jako apsurdne stvari. I {ta je uop{te za nekog normalan `ivot? Normalan `ivot za Vojislava Ko{tunicu je ne{to sasvim druga~ije od onoga {to je normalan `ivot za mene. Mi dogovor o tome {ta je normalno nemamo ve} dvadeset godina. Svaka situacija koja vodi utvr|ivanju normalnost vodi u nasilje, jer o~igledno su u pitanju dva shvatanja normalnosti i niko ne `eli da odstupi od svoga shvatanja. Odnos snaga je sve vreme isti. Jedan deo Srbije `ivi u jednoj normalnosti, a drugi deo Srbije `ivi u drugoj. Ako uvede{ vanredno stanje, onda je ta normalnost obavezuju}a za sve. Koja od dve normalnosti je obavezuju}a za sve? Da probamo da defini{emo te dve normalnosti. Dakle, dva miliona i trista pet hiljada ljudi misli da je normalno da Srbija bude u Evropskoj uniji, dva miliona i trista pet hiljada ljudi misli da je normalno da to {to se doga|a na Kosovu ne sme bitno da ugrozi funkcionisanje dr`ave i `ivot ljudi koji `ive na ostatku teritorije Srbije. [ta je na drugoj strani? Dva miliona i sto devedeset sedam hiljada ljudi misli da je normalno da predsedni~ki kandidat obe}ava ljudima osumnji~enim za ratne zlo~ine da nikada ne}e biti izru~eni. Ups, imamo problem. Ovaj prvi predsedni~ki kandidat koji je pobedio je oti{ao i izvinio se gra|anima Hrvatske i gra|anima Bosne i Hercegovine. Zamisli, drugi predsedni~ki kandidat ka`e - Ne da to nije bio zlo~in, nego oni koji su odgovorni za to uop{te ne treba da odgovaraju. Te dve Srbije su glasale u drugom krugu predsedni~kih izbora. Pa kako sada da te dve Srbije `ive zajedno? Kako vanredno stanje ~ini da se ti vrednosni kriterijumi, ta moralna na~ela podvedu pod isti imenitelj? Samo pukom silom. I zato je vanredno stanje kao nametanje jednog obrasca vrlo rizi~na stvar,

jer ne znamo na kojim osnovama po~iva, ne znamo koja je to normalnost, koje vrednosti to vanredno stanje `eli da uspostavi. A sve se de{ava povodom Kosova, s kojim zapravo sve to nema nikakve veze. U drugom krugu izbora je iza{lo {ezdeset sedam odsto ljudi i glasalo kako je glasalo. Iste ve~eri su ljudi koji komentari{u politi~ke prilike u zemlji primetili da u izbornim kampanjama izme|u dva kruga glasanja tema Kosova uop{te nije bila bitna. Dan posle izbora, bez obzira na to {to Kosovo nije bilo jedna od bitnih tema u kampanji, Kosovo se iz sve snage, svom `estinom vra}a u politi~ki `ivot Srbije. Ko ga vra}a i otkud mu tolika snaga? I kako odjednom svi, i ti koji su u~estvovali u tim kampanjama i nadmetali se za mesto predsednika, to prihvataju, kako je to sad i njima odjednom bitno? Pona{anje pobednika tako|e ne razumem, kao {to nemam ni obja{njenje za pona{anje Vojislava Ko{tunice. O~igledno je da Srbijom mo`e da vlada neko ko uop{te ne komunicira s gra|anima Srbije. Obesmi{ljava{ politi~ki `ivot zemlje i volju gra|ana ~ini{ potpuno neva`nom. Ljudi vi~u - Ej bre, ho}emo da `ivimo, uradite ne{to za te ljude na Kosovu, ali dajte nam, bre, da `ivimo. ^ovek ka`e - Nemate vi pojma i to {to ste glasali nema veze, nego da vam ja ka`em - Kosovo je zauvek Srbija i vi to morate da pokazujete svuda i na svakom mestu. Ti ka`e{ - Ali zna{, ne mogu da budim decu za {kolu i da im ka`em: Kosovo je Srbija. On ka`e - Mora{. Teza da su za kandidata Srpske radikalne stranke glasali gubitnici tranzicije je prosto bezobrazna. [ta sad, kao ja sam dobitnik tranzicije? Pa daj, majke ti, kako sam ja dobitnik tranzicije? Ne, nisam dobitnik tranzicije, nego ja imam set vrednosti za koji mislim da ga u ovom trenutku uspe{nije brani Boris Tadi}. Kakvi crni gubitnici tranzicije? Ne, nego je to podela koja traje ve} trideset godina u Srbiji. Linija podele je pitanje {ta su to srpski nacionalni interesi i kako se oni ostvaruju. Da li se oni ostvaruju tako {to ru{i{ gradove, ubija{ ljude, ratuje{, izoluje{ zemlju, zatvara{ se ili gradimo zemlju, bitna je ekonomija, bitna je kultura, bitno je da budemo otvoreni, bitno je da ljudi putuju. To je to. Ko su Srbi? Ja bih rekao - Srbi su gra|ani ove dr`ave i kraj, ta~ka, nema vi{e. Ne, drugi }e ti re}i - Srbi su svi koji su u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svi koji slave slavu, gde god da su. I uop{te, ~ija je dr`ava? ^ija je dr`ava? Da li je to dr`ava gra|ana koji su se sticajem okolnosti zatekli ovde, pa su u jednom trenutku po~eli da dobijaju li~ne karte i paso{e ili je sve to mnogo komplikovanije? E, to je problem, o tome se nismo dogovorili.

Dejan Ili}

15.02.08.

278

I ni{ta mi nismo osvojili 24. septembra i ni{ta se nije dogodilo 5. oktobra, jer je ta podela ostala tamo gde je i bila. Da li je tada ne{to moglo da se promeni? - Naravno da je moglo. To je poraz koji nismo morali da pretrpimo. To je na{ drugi poraz. Da nas posmatram kao knji`evne junake, bio bih zadivljen pred piscem koji je takvo ne{to izmislio. Dakle, ti izgubi{ jednom, pa ti nije dosta, nego napravi{ tako da izgubi{ jo{ jednom. Prvi put si to nekako i pre`iveo, to je pro{lo, pa si imao neku katarzu, to je taj 24. septembar, to je bila neka kompenzacija. Ali ne, nismo dovoljno patili, moramo da izgubimo sve jo{ jednom. Meni je raspad Jugoslavije ne{to kroz {ta mogu da se identifikujem s ljudima koji `ale zbog gubitka Kosova i ja ih apsolutno razumem. Znam kako sam se ose}ao 1990, 1991. godine, dok sam gledao kako se ta dr`ava raspada. To jeste poraz, poraz je zato {to pokazuje da i kada smo u pravu, mi smo nemo}ni. To je onaj frustriraju}i poraz, u kojem je jedina pozicija s kojom mo`e{ da se identifikuje{ - pozicija `rtve. To se de{ava kada poraz istrgne{ iz konteksta i sleda doga|aja, a upravo to radi Ko{tunica. A kada se identifikuje{ sa `rtvom, spreman si za agresiju i zato je to opasno i zato taj poraz stvarno moramo staviti u nekakav sled doga|aja. Za{to se pozivamo na pravo koje smo sami kr{ili godinama? Za{to sada mi ne ka`emo - Ratni zlo~inci ne mogu imati za{titu u Srbiji, oni moraju biti isporu~eni? To je isti korpus prava na koji se i sami pozivamo. Kada nam odgovara, mi to pravo prizivamo, a kada nam ne odgovara, mi ga kr{imo, ili se pravimo ludi. Stra{no je bitno da mi iz ovoga iza|emo kao neko ko je akter, ko nije samo puki podnosilac tu|e samovolje, nego ima sposobnost delovanja, jer smo mi svojim delovanjem doveli do ovoga. Najlak{a identifikacija je identifikacija sa `rtvom, jer ti ona obezbe|uje moralno neupitnu poziciju, a kao moralno ~ist ima{ pravo da radi{ {ta ho}e{. Svi mi volimo da radimo {ta god ho}emo. U ovom trenutku nas Ko{tunica minira i jedina pozicija za identifikaciju koja se javno artikuli{e je pozicija `rtve. To je najpogubnija pozicija koju mo`emo da izaberemo. Aleksandar Molnar u svojoj poslednjoj knjizi poredi Srbiju s Francuskom iz sredine devetnaestog i prve polovine dvadesetog veka. U jednom trenutku je Nema~ka oduzela deo teritorije Francuske, da bi se u Prvom svetskom ratu Francuska revan{irala Nema~koj tako {to je povratila oblasti koje su joj pripadale, i jo{ uzela deo nema~ke oblasti, {to je bio uvod u Drugi svetski rat. Aleksandar Molnar obja{njava koji mehanizmi su tu bili na delu i kako se ta dr`ava ipak stabilizovala. Jedan od klju~nih elemenata za stabilizovanje francuske dr`ave bilo je obrazovanje i uporno

insistiranje na tome da vojska bude stavljena pod civilnu kontrolu. Sprovedena je sekularizacija obrazovnog sistema i u njega su po~eli da uvode gra|anske vrednosti i ideje. I Aleksandar Molnar ka`e da je prve rezultate ta reforma obrazovanja po~ela da daje kroz desetak godina, kada su ljudi koji su pro{li kroz taj sistem dobili priliku da glasaju. Tada su snage starog re`ima izgubile {ansu da se ikada vrate na vlast u Francuskoj. Usled velikih ratnih poraza Francuske u devetnaestom veku ve}inu ljudi je uhvatio defetisti~ki pacifizam. Taj niz poraza je doveo Francuze do toga da ka`u - Dosta je bilo, gubimo te ratove i daj da stanemo i vidimo {ta }emo sami sa sobom. Taj defetisti~ki pacifizam, koji je bio prouzrokovan nizom te{kih poraza, vremenom je prerastao u pacifizam kao svetonazor, kao stav da nasilje i ratna opcija nisu re{enje za konflikte i nesporazume. Kada istro{imo sve na~ine na koje smo nau~eni da mislimo, mo`da }e se pojaviti ljudi koji }e re}i - Ovo nije dalo rezultate, ajmo da mislimo druga~ije. To bi bila optimisti~ka varijanta. [ta je pesimisti~ka varijanta? Da Ko{tunica sa~uva poluge o~igledne vlasti, da nas uveri da je on mesija koji je izgubio Kosovo, ali da jedino on mo`e da ga vrati. Bitno je i kako }e se postaviti Srpska pravoslavna crkva. Kada sam video snagu Ko{tuni~inih uverenja, pomislio sam - Da li je zaista bilo toliko te{ko da s istim uverenjem pre nekoliko godina iza|e i ka`e - Niko nikada u Srbiji vi{e ne}e oru`jem nasrnuti na teritorije susednih dr`ava, niko nikada vi{e s teritorije Srbije ne}e pre}i na teritoriju druge dr`ave i ugroziti `ivote pripadnika grupa koje se ne prepoznaju kao Srbi? Da je on to uradio pre pet godina, ja bih mu rekao - Ima{ pravo da ka`e{ ovo danas. Pri~a o pomirenju, suo~avanju s lo{om pro{lo{}u, izvinjavanje, opra{tanje, sve je to besmislica. Smisao je u tome da ti ljudima na koje si jednom nasrnuo da{ garancije da vi{e ne}e{ nasrtati. To bi trebalo da bude kona~ni ishod svih tih pri~a. Da je on s istim takvim uverenjem s kojim je izrekao ovo o Kosovu ranije rekao - Mi vi{e nikada ne}emo nasrnuti na susedne dr`ave, ja bih rekao - ^ove~e, svaka ti ~ast, ima{ pravo da ka`e{ i ovo. Kako on nalazi u sebi tu osnovu, taj etos s kojim izgovara ovo, a nikada ga nije prona{ao da izgovori i ono drugo, ne znam. Jer, samo zajedno to bi imalo smisla. Kada nekome obe}a{ da vi{e nikada ne}e{ nasrnuti na njegovu teritoriju, ti si zapravo dao sebi za pravo da {titi{ svoju teritoriju, ali ako si nasrtao na tu|e teritorije, {ta je sad, ne valja {to je neko nasrnuo na tebe? Pa ne valja, naravno.

Dejan Ili}

15.02.08.

280

Svetlana Luki}: Pro{le nedelje je umro Desimir To{i}. Bio je verni vojnik Demokratske stranke od 1938. godine. 1943. goidne gospodina To{i}a je uhapsio Gestapo, poslao ga u logor na Sajmi{te, a odatle deportovao na prinudni rad u Austriju i Nema~ku. Posle ~etrdeset pet godina provedenih u emigraciji u Francuskoj i Velikoj Britaniji, vratio se u Srbiju 1990. Nekoliko nedelja posle toga, prvi put smo razgovarale s njim za emisiju Niko kao ja. Gospodin To{i} je jedan od naj~e{}ih i najmilijih gostiju Pe{~anika. Jedino su on i de~ak Vasa imali pravo da naru~uju svoja gostovanja. Slu{ate delove razgovora koje smo s njim vodile 2002. i 2003. godine. Desimir To{i}: Do}i }e neka vlast koja }e mi dati penziju, ali za sada sam umesto penzije dobio dosje. Da li ja mogu da predlo`im putem radija da se ti ljudi koji su pisali te dosjee pojave negde, da ih vidimo kao na onoj policijskoj paradi, da vidimo kakve su to glave? I onda bih predlo`io Du{anu Mihajlovi}u, ministru unutra{njih dela, umesto {to {alje revolvere ministrima, da svim tim udba{ima i ozna{ima da po jedan revolver da izvr{e samoubistvo, po{to ja mislim da je na{a slu`ba bezbednosti najve}i krivac za propast ove zemlje. Tu pi{e - Ro|en tu i tu, evidentirani britanski obave{tajac. Eto, to smo mi. Svetlana Luki}: Evidentirani britanski obave{tajac? Desimir To{i}: Koji `ivi na Vidikovcu i tek se sprema za akciju. Zamislite vi, ja imam prijatelja, profesora univerziteta, i pri~am mu o ovom dosjeu, a on meni ka`e, potpuno mirno i s ube|enjem - Svuda se radi ista stvar. Ja mu obja{njavam da sam za trideset dve godine samo jednom bio u britanskoj policiji, a da je, magar~ino jedna, Milovan \ilas zbog knjige Susreti sa Staljinom, izdatom na engleskom jeziku u inostranstvu, ovde dobio trinaest godina robije. I ti meni ka`e{ da je to isto, jer svaka zemlja ima obave{tajnu slu`bu. Dakle, mi smo potpuno izgubljeni. Molim vas, Goli otok. I vi sada meni ho}ete da ka`ete da je mogu}e da Englezi zatvore u tajnoviti logor i pobiju deset hiljada ljudi, svojih, ~lanova partije, ne Japanaca, Kineza, Nemaca, nego svojih ljudi, prvoboraca. Mlad, mali narod sa slabim nervnim sistemom. Mi smo stra{no nervozni. Imamo malo dostojanstvenih govornika. Nemamo mi ljudi.

Svetlana Luki}: A \in|i}? Desimir To{i}: Pa on se tro{i, ali ne zbog toga {to radi, nego zato {to govori. Mislim da on mnogo govori. Ja bih mu savetovao da smanji koli~inu govora, znate. Vidite, danas imate toliko kandidata za {efove partija, svakog trenutka ~ekate da Desimir li }e neki Milan da se odvoji i proglasi svoju partiju, razumete? Ovde imate To{i} jednoga `utokljunca, da mu ime ne pominjem, koji je promenio tri ili ~etiri partije, jer ho}e da bude {ef. I kad ga je novinar pitao u NIN-u - Odakle vam ta ideja da budete {ef partije? - on je odgovorio - Ja od malena ose}am tu ambiciju. Pazite, to je ne{to potpuno novo, u tome je velika razlika u odnosu na dru{tvo kome sam ja pripadao. Na{e je dru{tvo bilo selja~ko dru{tvo u stagnaciji, malo je bilo ljudi nekih velikih ambicija. Bilo je te{ko na}i poslani~kog kandidata. I ja se se}am, Demokratska stranka koja va`i za najmoralniju i najpo{teniju, u Prilepu je na{la kandidata, po{to nikog drugog nije imala, otpu{tenog policijskog pisara koji je imao nadimak \ubre. I sad pazite, \ubre dobije ~etiristo pedeset glasova i postane narodni poslanik. I odbegao je, siromah, za vreme rata u Egipat, kada je bilo povla~enje vojske, stigao je u Pariz, tamo je i umro. Vrlo lep ~ovek, i ovako bistar tip. Bio je policijski pisar, pa je krao neku malu paru po pismima, pa su ga otpustili i zato je imao taj nadimak. U Velikoj Britaniji ta `uta {tampa slu`i za zabavu - skandali, seks, preljube, kra|e, afere, ali to na gra|anina nema nikakvog uticaja kad on glasa. Kod nas `uta {tampa ima politi~ki uticaj. Situacija je, {to bi rekli komunisti, slo`ena, ali ona ne mo`e da bude bolja. Mi smo mali narod, zabasao u mrak, izgubljen. I nekako je na{ svet postao gorak. Kad razgovarate s prose~nim ~ovekom na ulici, pa ispada da ovde nema nikog po{tenog. Sve sam lopov, mafija{, plja~ka{. I kad sam ja jednog taksi {ofera pitao - Pa dobro, sem vas i mene nema nikoga po{tenog? - on mi je rekao - Ne, i ja sam lopov. Dakle, mi smo izgubljeni, mi smo kao deca. Politi~ki smo mi mnogo slab elemenat i zato nam ide ovako kao {to nam ide. Zato je Milo{evi} dr`ao vlast, ne zbog toga {to je on pametan. On je najpametniji u Hagu. On tako dobro izgleda u Hagu, da ga je trebalo odavno zatvoriti da se poka`u njegove sposobnosti, jer pre toga nismo mogli da ih primetimo. Kod predsednika savezne republike o~evidno postoje duboka nacionalna, ~ak bih rekao nacionalisti~ka uverenja, on je religiozna li~nost. I ja sebe

15.02.08.

282

smatram religioznim, ali smatram da je religija ne{to moje li~no, intimno. Kad se molim Bogu, to niko ne treba da gleda, a jo{ manje da snima. Tako da ja li~no mislim da bi on najvi{e voleo, iako ljudi misle da je on `eljan vlasti, da sve to napusti. Iako ne napu{ta. Naravno, najbolji je knez Milo{ Obrenovi}, on je u tom pogledu na{ otac represije. Ja pripadam gledi{tu koje je potpuno antifa{isti~ko i antinacisti~ko, kao {to je i antikomunisti~ko. Ja sam u politi~ki `ivot u{ao kao gimnazista, u doba [panskog gra|anskog rata, ja sam tada, kao i svi ljudi, bez obzira na to da li su bili komunisti ili nisu, bio protiv Franka i dr`avnog udara od armije. Meni armija od 1936. godine stoji na glavi, ja se s njom gonim koliko mogu i ona je ja~a od mene, naravno. Ali ja uvek mogu da joj se nasmejem u brk, po{to na{a armija nema ~ime da se pohvali posle 1945. godine. Bilo bi dobro da ona bude u nekome }o{ku, skoro nevidljiva. To {to je bilo Sarajevo, to je bio pakao. I sad mi diskutujemo da li treba za{tititi jednoga generala, koga na{a slavna vojska u koju imamo puno poverenja, {titi i ~uva ve} vi{e godina. Molim vas, mi smo jedina zemlja u isto~noj Evropi koja ima politi~ku stranku koju je formirao jedan profesionalni ubica i plja~ka{. To su ljudi koji su i{li po Bosni oplja~kaju, ubiju, pa onda naprave krst no`em na grudima. To su, znate, pravoslavci. Ja sam vrlo rano ~itao Slobodana Jovanovi}a. Slobodan, koji je bio vrlo pa`ljiv u izra`avanju, za Milana Obrenovi}a je rekao najte`u osudu - ~ovek bez nacionalnog, patriotskog ose}anja. Obrenovi}i su bili inteligentniji od Kara|or|evi}a. Sada, to ubistvo, ja razumem Engleze, koji su odmah prekinuli diplomatske odnose, jer to je zaista bilo divlja{tvo. To kako su ih ubili je bio mnogo te`i problem od ostalog, ali nije bilo izlaza. Znate, u istoriji do|u trenuci kad nemate alternative, to je kao 27. mart. Dr`avni udar od 27. marta nije ni herojsko, ni super politi~ko delo, ali nemate kud. Tako je to bilo, Aleksandar je ne samo napravio jednu zemlju u kojoj se ustav menjao tako re}i svake nedelje, on je smenjivao vlade, dovodio male pacove. Tako da je bilo neminovno, znate. Ja `alim {to su ih oni tako masakrirali, ali nije se to moglo izbe}i. Aleksandar je bio popustio i moralno i mentalno, postao je psihopatski tip, tako da ja nemam nikakvu `al, kao {to sada imaju ljudi za 25. majem i Josipom Brozom. U svakom slu~aju, ne `alim za Aleksandrom Obrenovi}em. ^itao sam jednu staru knjigu o Dragoljubu Jovanovi}u. Uvek me je Zoran \in|i} podse}ao na Dragoljuba, dakle, to su bezgrani~ne ambicije. Ja bih

~ak rekao da je Zoranova ambicija bila manje li~na, a vi{e nacionalna ili modernisti~ka, ako ho}ete. I sad ne mo`ete da verujete, ti na{i genijalci, oni `ive u nekoj vrsti nadrealnosti. Pored svih zamaha, planova, uspeha, on nije mogao da se zaustavi. Ja imam utisak kao da je on podsvesno hodao ka svojoj smrti. Ja se jo{ nadam da je to ubistvo istorijski korisno za nas, iako se to ne prime}uje sada, po vladi Srbije, ali ja mislim da u publici on ima mnogo vi{e razumevanja. Ja mislim da je rejting Demokratske stranke i DOS-a porastao posle tog ubistva, jer su svi koji su ga sumnji~ili shvatili da je on bio najopasniji protivnik onima koji su ga ubili. Mileta Prodanovi} je posle njegove smrti rekao - Predsednik Ko{tunica se posle smrti Zorana \in|i}a jedva pokazao kao ~ovek. Niko nije uradio za Srpsku pravoslavnu crkvu ono {to je uradio Zoran \in|i} i oni mu to vrate nad kov~egom kako su mu vratili. Ne znam za slu~aj da je sve{tenik na grobu ~oveka govorio protiv tog ~oveka koji je mrtav. To je policijski govor. To je govor jednog komandira milicijske stanice, koji se sveti kriminalcu koga je uhvatio i ubio. DSS ima veliku idealisti~ku snagu, jednu ta~ku programa, a to nije ni Milo{evi}, ni na{e stanje, ni na{ ugled, ni na{ standard, nego - uni{titi Demokratsku stranku. Ogroman broj {kolovanih ljudi su veliki pokvarenjaci, znate, i ovde mo`ete tako re}i kupiti svakog ~oveka za novac. Ta bezidejnost, praznina, tako i ovo skakanje izme|u partija, to je dokaz da tu nema nikakve ideje. Ne}e da vas primi va{a stranka da budete poslanik i kandidat, vi pre|ete u drugu stranku, a ona vas primi. Vidite, i ljudi koji izgledaju dosta naivno i neinteresantno, politi~ki i intelektualno, gore u stra{nim ambicijama. Pazite, to nisu samo {efovi partija, kako se kod nas misli. Vlast kao opsesija, nedostatak ideja i verovanje da kad komunizam nije uspeo, vi{e ni{ta ne}e. Mi smo u stvari verovali u komunizam, neko dublje, neko pli}e, i po{to je to nestalo, nije ostalo ni{ta. Prema tome, mi mo`emo da budemo sve, i levo i desno i centar i to {to je G17 i to je `alosno gledati, to je stra{an pad. Ja dolazim do cini~nog zaklju~ka da je u stvari ne sveti Sava, nego [e{elj bio na{ kulturolog - Ako bude bombardovanja Kosova, ne}e biti vi{e nijednog Albanca. Zamislite, takav ~ovek dobije milion i sto hiljada glasova. Pa ka`e - Ako ja do|em do vlasti, prvo {to }u urediti, jeste da iselim Broza iz Beograda. ^ovek je na vlasti, Broz je ostao ovde, a on dobije milion i sto hiljada glasova. On je ~ovek koji je kazao da }emo imati sigurnu granicu na Karlobagu i ljudi glasaju, milion i sto hiljada njih ka`e da je on konsekventan, jer je

Dejan Ili}

15.02.08.

284

rekao - prva stvar koju }u uraditi, to je jo{ 1998, sazida}u spomenik Dra`i Mihailovi}u na Terazijama. Tog spomenka nema ni posle petnaest godina, ali on dobije milion i sto hiljada glasova. Ko su ti ljudi koji daju milion i sto hiljada glasova? Takva je ve}ina. Vidim nekog vladiku koji }e da se vrati na Kosovo, ba{ mi je drago, ali ja mislim da je to onaj isti vladika koji se nudio da pogine u Bosni, pa iz Bosne pre{ao u Srbiju da ne bi poginuo i - publika aplaudira. Ja sam proveo sa stricem sve{tenikom, tamo ste videli njegovu fotografiju, deset godina, po celo leto. Po{to sam bio u njegovoj ku}i, a njegova ku}a je bila kod crkve, ja sam bio na svakoj slu`bi. Ja sam njega posmatrao subotom uve~e on je pisao svoje govore. Pazite, za seljake, ne za ~lanove akademije nauka. On je imao divan rukopis, i to je interesantno, iako je to pirotski kraj, ~ovek je znao u ono doba jezik i imao vrlo lepu dikciju. Ja nisam za deset godina ~uo nijednu nacionalisti~ku tiradu, nijednu. Nikad ga nisam video da pla~e i 1940. mi ga gledamo, dolazi iz grada i ide ka nama u vinogradu i pla~e. Pazite, pravoslavni sve{tenik na Staroj planini, bogu iza le|a, sigurno nije ~itao novine svaki dan, a nije imao ni neku veliku biblioteku. Pla~e. Mi se zbunimo i on nam pri|e i ka`e nam u pla~u - Francuska je kapitulirala. Mi se razbesnimo, da ne ka`em samo ja - [ta je Francuska uradila, nije se tukla, neborci, defetisti - a on nama u pla~u ka`e - Nemojte tako, Francuska }e vaskrsnuti. Pazite, taj sve{tenik je morao znati da su Francuzi katolici i on je morao znati da je tu Vatikan {ef, ali vi vidite da u njemu nema mr`nje. To ne li~i na vladiku Atanasija, na vladiku Amfilohija, pa ~ak ni na ovoga s Kosova. Ti mali ljudi po palankama, po selima, bili su hri{}ani, stvarno hri{}ani.

22. 02. 2008.

OSVETA KOSOVA Povremeno se ose}am kao krme u Teheranu, {to bi rekli Bosanci, jer mi se stalno uzima za ote`avaju}u okolnost to {to sam du{evno zdrav ... Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, ne{to me je {trecnulo, jer ja sam dete Jugoslavije ... Kada prekinete diplomatske odnose, ostaje vam samo jedno sredstvo - rat ... Gosti: Mi{a Vasi}, novinar, Tatjana Tagirov, novinarka, Miroslav Prokopijevi}, ekonomista, presli{avanje o Kosovu: Olga Popovi}-Obradovi}, Desimir To{i}, Mirko \or|evi}, Slobodan G. Markovi}, Olivera Milosavljevi}, Sr|a Popovi}, Mirjana Mio~inovi}, gra|ani Kosova, ^edomir Jovanovi}, lider LDP-a

Svetlana Luki}: Dobar dan svima, pre svega Beogra|anima koji su jutros zatekli ~iste ulice, kao nove. Gradske slu`be su radile cele no}i, pralo se, ~istilo, uklanjali su se tragovi sino}ne sramote. Gradona~elnik Beograda i drugi ~lanovi Demokratske stranke u gradskoj vlasti su radili svoj posao, ali i nastavili da igraju ulogu koju je njihovoj stranci namenio Ko{tunica: da skrivaju, pokrivaju, maskiraju sve pogane stvari koje ~ini njihov koalicioni partner. Predsednik je pobegao u Rumuniju da ne bi morao da se penje na binu s Tomislavom Nikoli}em, a onda je iz Bukure{ta pozivao na mir. Ne mora predsednik ni da se vra}a - Tomislav Nikoli} mu je sino} preoteo mandat. Mo`e Tadi} slobodno da nastavi da obilazi zemlje koje jo{ nisu priznale Kosovo, mo`e pravo iz Rumunije da produ`i u sun~anu [paniju, pa na sun~ani Kipar. Kupi}emo mu i onaj avion koji se puni kerozinom u vazduhu, da ne mora ni da sle}e, ako se tako ose}a bezbednijim. Predsednik nam je pravi srpski Odisej, ~uje glasove sirena, ~uje glasove predaka koji ga dozivaju, a on, na{ lepi Odisej, vezao se za jarbol da ih ne bi sledio i da se ne bi udavio. Sino}na Ko{tuni~ina arhetipska narodna pobuna protiv mo}nika pretvorila se u divljanje ~opora mladih srpskih pokolenja. Srpski nacionalizam sino} je do`iveo svoj logi~an kraj. Kosovski mit se tako lako transformisao u kra|u patika, piva i boksova cigareta. Vu~i}i, Ko{tunice i Kusturice su nam sino} demonstrirali kako treba da izgleda po~etak potrage za otetom otad`binom, svetim gralom koji }e vratiti slavu predaka i snagu narodu, koji samo izgleda kao da je na izdisaju. Jedan od najslavnijih srpskih grobara se sino} na bini kleo u Boga, a njegovo stra{ilo Aleksandar Vu~i}, mali pogani maroder, koji je onomad hu{kao ljude na klanje, a on skupljao parfeme i kvadrate stanova po Beogradu, optu`ivao je da su za sino}no nasilje krivi mediji i pojedinci koji priznaju da je Kosovo nezavisno i time, veli Vu~i}, provociraju njegov narod.

22.02.08.

290

Ko{tunica Vojislav je sino} {i{tao, glumio, podvriskivao zbog nepravdi, a njegovo novo stra{ilo, novope~eni Srbin Emir Kusturica, podsmevao se nama, poturicama, i strahu nas koji smo za male pare prodali srpstvo. Mi smo postali lo{i Srbi za male pare, a on veliki Srbin za velike pare. Nije Nemanji, naravno, do srpstva, nego je besan zato {to nije uspeo u Holivudu. I zato on sino} kosovskom mitu suprotstavlja holivudski. Svi se pitamo kuda vodi ovo {to je sino} po~elo. [ta u stvari ho}e Ko{tunica Vojislav? Ho}e li koncentracionu vladu, vanredno stanje, ili je pro{ao sve te faze i sada bi ga zadovoljilo samo malo krvi? Da li je na njegovom oltaru dovoljna `rtva ono jedno ugljenisano telo u ameri~koj ambasadi? Sino}no doga|anje naroda smo pratili zajedno s novinarima Vremena, Mi{om Vasi}em i Tatjanom Tagirov.

Mi{a Vasi}: Nedelja je bila samo generalna proba za ovo ve~eras. Vidimo iz izjava policajaca i predsednika policijskog sindikata Srbije da je policija imala instrukciju da se brani pasivno. Politi~ki faktor je podstakao uli~nu rulju, koja se sastoji od ~uvene smrtonosne kombinacije fudbalskih navija~a, mrakobesnih klerofa{ista i neonacista. Policija se opet dovela u situaciju da podmetne svoja le|a pod cini~nu politiku koja ih `rtvuje. Za{to? Zato {to je nekakav Velja Ili} osetio potrebu da ka`e da srpska mladost mo`e da lupa prozore. Da li je potrebna bolja poruka? Onda smo imali drugu takti~ku pogre{ku, koju sam gledao malopre na televiziji: oni izlaze s oklopnim vozilima, u onim Legijinim hamerima, ali bez pe{adijske pratnje. Ljudi, pa to se u~ilo u prvom razredu srednje vojne {kole u staroj Jugoslaviji, da oklop bez prate}e pe{adije ne vredi ni{ta. Termin - huligan je donekle kompliment, znamo mi vrlo dobro o kome govorimo. To je bilo jasno i policiji, i svakom normalnom pozorniku na ulici samo nije bilo jasno njihovim {efovima. I nikakve koristi od svega ovoga nema, mi se samo kur~imo za d`abe. Kao narod je stra{no za ovo i ono. Za {ta je narod? Za ono {to smo mu ispri~ali. Kada ~ovek gleda i ~ita medije, o svemu se pi{e i govori,sem o su{tini stvari. A su{tina stvari, o ~emu je ovde zapravo re~, jeste u tome da nama Kosovo nisu otele velike sile. Kosovo su Albanci uzeli sebi, jer ~ine devedeset-i-ne{to-postotnu ve}inu na vrlo zgusnutom terenu i s vrlo nezgodnom demografskom situacijom.

Kada su Marti}evi Srbi iz Hrvatske, u prole}e 1991. godine, pravili svoju Republiku Srpsku Krajinu, to su pozdravili odavde svi ovi koji se sada bune protiv istoga toga {to rade kosovski Albanci sa, usudio bih se ~ak da ka`em, mnogo boljom argumentacijom nego {to je bila Marti}eva. Ali ima tu analogija koja je meni frapantna, fascinantna. Srbi ju`no od Ibra ~ine ve}inu Srba preostalih na Kosovu, kao {to u Hrvatskoj sedamdeset pet odsto Srba nije `ivelo na teritoriji koju je Marti} proglasio ~uvenom radikalskom Republikom Srpskom Krajinom i ~iji je takozvani premijer Milorad Buha sada poslanik Narodne skup{tine Republike Srbije. Kada su ih pitali - A {ta }emo s onim Srbima iz gradova, Rijeke, Zagreba, Siska, Osijeka? - oni su govorili - Ko ih jebe, oni su Franjini Srbi. Na kraju }e Srbi ju`no od Ibra biti progla{eni za izdajnike i Ta~ijeve Srbe, a mi }emo iz severne Mitrovice da pravimo pri~u. To me podse}a na zanimljivu analogiju na koju je ukazao Bo`a Jak{i} u jednom eseju. Bo`a Jak{i}, filozof, ka`e ovako - Ovi na{i su na velikim bilbordima imali ^er~ila i De Gola koji isti~u nekakva pravila me|unarodnog prava. A nezavisnost Irske je do{la nakon dosta nezgodnog i krvavog gra|anskog rata iz dva koraka, 1916. i 1920, jer su Britanci shvatili da Irci ne}e, pa ne}e, i to ti je. Analogni slu~aj je, ka`e Jak{i}, Kosovo. Ko je bio jedan od glavnih pregovara~a britanske vlade? - Vinston ^er~il, taj isti, koji je iz dva koraka doveo do progla{enja Republike Irske. Severna Irska, u kojoj su unionisti, protestanti, ostala je u sastavu Ujedinjenog Kraljevstva do dana-dana{njeg, sa svim problemima koje ima, ali je tu. Ovde se nije na{ao neko pametan da shvati - ju`no Kosovo ho}e tamo, a severno Kosovo ho}e ovamo, pa da uradimo ne{to analogno onome {to je uradio taj nesre}ni Vinston ^er~il, kojeg sada zloupotrebljavaju i povla~e, ni krivog ni du`nog. General De Gol, koji se isto pojavio na tim blesavim Bokanovim bilbordima, 1961. je napravio izuzetno hrabar dr`avni~ki potez - odrezao je Al`ir. Moj prijatelj Bogdan Deni} mi stalno govori da je u trenutku progla{enja nezavisnosti Al`ira od Francuske u Al`iru `ivelo procentualno vi{e Francuza nego {to ima Srba na Kosovu. De Gol je to odrezao, okej, jedva je izvukao `ivu glavu iz sedam-osam poku{aja stra{nih atentata, da bi na kraju, nakon referenduma rekao - Ne po{tujete moju politiku, pa ne morate - i povukao se u onu svoju selendru Colombey les Deux Églises, tako se to zove, i tamo umro. ^ovek im je rekao - Ne}ete, Francuzi - ne morate, ba{ me briga. Pri tom, De Gol je taj referendum izgubio s tesnom

Mi{a Vasi}

22.02.08.

292

ve}inom, za razliku od Voje Ko{tunice, koji ne sme da iza|e ni na jedne izbore, a da se ne sakrije iza dupeta Seke Aleksi}, to jest Velje Ili}a. I sad nas taj nesre}nik, koga sam slu{ao danas po podne kako se dere kao magarac, {to mu uop{te ne stoji, uverava da }emo svi, mi }emo, sve }emo, {to je rekao Nenad ^anak - Oko ~ega smo mi svi? Ni oko ~ega. Ljudi, mi smo u potpuno psihopatolo{koj situaciji. Na temu tog Kosova, DSS i radikali muzu jarca, a Boris Tadi} i DS dr`e ispod sito i onda ka`u - Sve smo uradili. Ljudi, pa ne mo`e se, od govana pita ne biva, ne mo`e se od toga uraditi ni{ta. Mo`e se uraditi ne{to, ali sasvim drugo od onoga {to vi radite. Mogli su se preduzeti koraci da se za{titi ostatak Srba na Kosovu, na{e kulturne i umetni~ke svetinje, {to nije nikakav problem, jer sve su to dobra koja su Unesko i Evropska unija priznali kao evropsko kulturno nasle|e. Ali njih ljudi ne zanimaju, kao {to ni Slobu Milo{evi}a Srbi iz Hrvatske nisu zanimali, pa su Srbi iz Hrvatske zavr{ili na traktorima i zapregama. I imam utisak da ovi na{i nesre}nici jedva ~ekaju da Srbi s Kosova navale ovamo, pa da bude - Eto, razmenili smo teritorije i sve je ne mo`e bolje biti. Povremeno se ose}am kao krme u Teheranu, {to bi rekli Bosanci, jer mi se stalno uzima za ote`avaju}u okolnost to {to sam du{evno zdrav. Izvinjavam se, ja za sebe mislim da sam du{evno zdrav, a za njih mislim da su du{evni bolesnici, mada mi tako ne izgledaju - pre mi se javlja da su licemeri. Licemeri koji se zubima i poslednjim ostacima izgri`enih noktiju dr`e za vlast, jer im ni{ta drugo nije preostalo, osim tog nesre}nog Kosova i tih nesre}nih kosovskih Srba, koje }e oni `rtvovati do poslednjeg ~oveka i babe, kao {to je Sloba `rtvovao hrvatske Srbe do poslednje li~ke babe - ne bi li ostali na vlasti. I to je ono od ~ega mi se gadi, povra}a mi se. A prekr{aji javnog reda i mira ve}ih razmera kojima prisustvujemo sada, dok razgovaramo, samo su logi~na posledica takve cini~ne, licemerne, bezo~ne politike.

Svetlana Luki}: Vra}am se ponovo strahotnoj izjavi Slobodana Samard`i}a - Paljenje grani~nih prelaza je u skladu s politikom vlade Srbije. Mi{a Vasi}: I Velje Ili}a koji ka`e - U redu je da se lupaju prozori. Svetlana Luki}: Onda KFOR preuzme granicu i onda se ~ude nesta{ici mleka.

Mi{a Vasi}: Oni su se naljutili i odsekli sebi onu stvar, spontano organizovanim putem, kao u Slobino doba. Kao da je 1990, 1989. godina. [ta smo imali danas? Imali smo miting istine o Kosovu, kao {to smo ga imali onomad kada je Sloba vikao - Ne ~ujem, kako molim? A da, uhapsi}u Vlasija. I {ta smo s tim svr{ili? Svr{ili smo ovo {to sada imamo. Podneli smo krivi~nu prijavu protiv Ta~ija, Sejdijua i onog tre}eg nesre}nika, Krasni}ija, pa }emo da ih osudimo, ja se nadam u odsustvu, u specijalnom sudu iz razloga kriminalnog udru`ivanja, kao {to smo osudili ~elnike NATO-a. Ja vas podse}am, dobri ljudi, ko je bio sudija u tom procesu - Goran Petronijevi}, advokat ove sur~inske bande. Ta ~uvena presuda s onim stolicama sa zalepljenim ceduljama je uginula, jer je republi~ki tu`ilac odustao od nje. Nakon 5. oktobra, kada je Solana do{ao u Beograd, Jovan Dulovi}, moj kolega, sreo je Gorana Petronijevi}a i rekao - Pa za{to ne hapsi{ ovoga? Evo ti ga, do{ao je ovde, a ovaj je rekao - Joco, ne budi neozbiljan. Sve je ovo neozbiljno, sve je ovo koje{ta. Samo me zanima ho}e li se pojaviti neko ko }e da ka`e otvoreno ono {to svi oni tiho misle. To se ~ak ni Velja Ili} ne usu|uje da ka`e - Mi ho}emo Kosovo, ali bez Albanaca. Pa ka`ite, jer je potpuno o~igledno {ta vi ho}ete. Vi ho}ete Kosovo bez Albanaca. E pa izvin'te, to ne mo`e. To ste probali 1999, pa nije i{lo. Od te devedesetopostotne ve}ine, sto odsto ne}e da `ivi u Srbiji. Kukaj i moli, ne}e i ne}e. Moj drug Ljuba @ivkov pisao je pre koju nedelju u Vremenu o Ko{tuni~inom ko{maru: Voja sanja kako je skup{tina Kosova donela deklaraciju o zavisnosti i ka`e - Mi ho}emo u Srbiju, kajemo se za sve {to smo uradili, ho}emo da budemo gra|ani Srbije. Ovde svi odahnu, a onda Albanci pitaju - Izvinite, a kada su izbori? Ne vredi ljudima s kojima mi imamo posla pri~ati o elementarnoj matematici. Dva plus dva jednako je ~etiri, nije ni tri, nije ni pet. Kada ~ovek nekom DSS-ovcu ka`e - Koliko ima Albanaca na Kosovu i {ta oni ho}e? - oni se uvrede, odu u }o{ak, okrenu le|a i trupkaju nogama kao deca. I sad mi treba da se mlatimo, jadna policija pije batine po ulici, za{to? - Zato {to ovi odbijaju da shvate o~igledno, a o~igledno je potpuno o~igledno i tu pomo}i nema i nikakvo me|unarodno pravo tu ne poma`e. [ta to tra`e kosovski Albanci {to nije tra`io Milan Marti} i kraji{ki Srbi? - Nacionalno samoopredeljenje, hvala na pitanju. I onda mi neko posle pri~a o dvostrukim ar{inima. Ma nemojte, molim vas. Unutra{nja logika je slede}a - ko je stvarna koalicija na vlasti? - DSS, bra}a radikali i SPS. Mada ne{to danas nisam video SPS-ovce i Ivicu Da~i}a na

Mi{a Vasi}

22.02.08.

294

tom mitingu, zato {to SPS jo{ konta i gleda - Ne bismo se mi u to me{ali ako ne moramo, pa }emo da vidimo {ta }e iz ovoga iza}i, pa }emo se preopredeliti, kao {to smo se preopredeljivali i 2003. A potpuno je o~igledna stvar da Toma Nikoli} ra{irenih ruka, {to ka`u Hercegovci, ~eka da mu Ko{tunica padne u medve|i zagrljaj iz koga `iv iza}i ne}e. Ja sam govorio 2001. goidne - Ljudi, kod nadvo`njaka, na }o{ku ulica Dimitrija Tucovi}a i Grobljanske, postoji grafit napisan radikalskom plavom bojom Ko{tuni~ina majka je Jevrejka. Da slu~ajno Ko{tunica ne misli da }e mu radikali oprostiti to {to se dao izvikati za predsednika. Ne}e mu nikada oprostiti. I ako misli da }e ga oni izvaditi, ljuto se prevario. Pa neka ide s njima u koaliciju, neka izvole napraviti kona~no veliku koncentracionu vladu, Ko{tunica, radikali i SPS, hajde i to da vidimo. To li~i na oslabljeni virus gripa koji je 1918. pobio nekoliko stotina hiljada ljudi po Evropi i Americi, da bi se kasnije javljao kao obi~ni grip koji se prele`i za sedam dana. Nakon onog virusa koji smo imali, ovaj }emo prele`ati, ne za sedam dana, ali za {est meseci, jer oni s ideolo{kim obavezama i [e{eljem o vratu ne mogu dalje. Ko{tunica je gotov, istekao mu je rok trajanja, on je lo{ za biznis. Ne}emo jo{ dugo morati da se brinemo za njega.

Svetlana Luki}: A za sebe? Mi{a Vasi}: Ne}e mene prosta~ina poput Velje Ili}a da istera iz moga grada, pa nema {ansone uop{te. Vidim da se Velja u}utao, nije ga bilo na mitingu. Pozivao je na ru{enje onoga {to je, jedva se uzdr`av{i, nazvao ustanovama, a mislio je na RTV B92. Samo ne znam u koje doba dana je to izgovorio, da li je bio na 0,1, 0,2, 0,5 ili 0,8 promila. Ono {to ja volim kod Velje je {to je on, ~ovek, iskren. Bez obzira na broj promila, on }e iskreno da progovori na lakat. On je rekao da }e da stradaju razne ustanove i razne ustanove su stradale. Bogu hvala, B92 nije, ali to ne zna~i da jednoga dana ne}e biti po Veljinom. Imamo uglednog ministra koji javno poziva na diktaturu uli~ne rulje i ru{enje, navod, ustanova, izvod. To je najva`niji ministar u ovoj vladi, za{to? - Zbog dupeta Seke Aleksi} iza kojega se sakriva ceo DSS, jer ih nema vi{e nego da se sakriju iza dupeta Seke Aleksi}. Ljudi, pa njih vi{e ni Ceca ne}e, spali su na Seku Aleksi}, uz sve po{tovanje za estradnu umetnicu.

Tatjana Tagirov: Kada je ovo po~elo, odmah sam krenula pri~ati o vanrednom stanju. Te njihove pri~e s mitinzima, molebanima, neradom {kola i kompanija. Danas su svi zatvorili u podne, jedan. To je doslovno podbunjivanje naroda i ja sam u`asnuta i sla`em se s Nenadom ^ankom, koji je za skup{tinskom govornicom upitao tko je sljede}i. Kada vidim {to su sve krenuli razbijati, koga sve prozivaju, kada vidim da se skupljaju potpisi protiv Nata{e Tatjana Kandi}, koliko je ^eda Jovanovi} predstavljen kao neprijatelj, to je stra{no. Tagirov Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, ne{to me je {trecnulo, jer ja sam dijete Jugoslavije, ali odgledala sam to na CNN-u. Onda sam digla ~a{u i rekla ~ovjeku svoga `ivota - Neka im je sa sre}om. Do`ivjela sam to kao kraj ne~ega {to je krenulo od 1990. Jednako sam se osje}ala kao i 1991, kada je Hrvatska proglasila svoju samostalnost. Ja sam tada plakala, to mi je bilo oduzimanje ne~ega moga. Od tada sam shvatila da je dr`ava tvorevina koja ti omogu}ava normalan `ivot, a da ne mora{ ginuti za nju. Daje mi nekakav okvir u kojem ja mogu pla}ati porez i `ivjeti normalno. I nemoj me vu}i vi{e na ovo nasilje, ovo je previ{e nalik na 1990. i 1991. godinu, ovo je previ{e nalik na krvoproli}e, a krvi je i previ{e proliveno u biv{oj Jugoslaviji. Pet kilometara odavde su bili zakopani albanski le{evi koji su doneseni hladnja~ama. Ti le{evi su ekshumirani prije nekoliko mjeseci i nitko nema pitanja o tome. U nosnicama imam vonj toga i to vi{e nije vonj le{eva, to je vonj sramote. Ovde se nitko nije na{ao da ka`e - Gospodo, bra}o, drugovi Albanci, nama je `ao zbog onoga {to je Srbija u~inila na Kosovu, izvinite zbog onoga {to su neki u na{e ime napravili. Izuzimam ove male partije, LDP, ^anka, pojedince, pristojne ljude koji Albance nazivaju ljudima. Ne, Albanci su ovima ljudi ni`e vrste i stra{no me boli to {to ti desni~ari sada hodaju po Beogradu i razbijaju Beograd. [to njima zna~i Kosovo? Albanci su im ni`a vrsta i njima je va`an samo nekakav teritorij. Tko ih je tome nau~io? Tome ih je nau~io premijer Vojislav Ko{tunica i oni koji danas obna{aju vlast. I Boris Tadi}, koji je pobjegao u Rumunjsku, da ne bi morao u tom sramnom mitingu u~estvovati. Ja moram priznati da me je sramota. Kao da nitko ni{ta nije shvatio. Logi~no je da }e se takva dr`ava raspasti na Kosovu. Toliko je mrtvih, raseljenih i ugnjetavanih ljudi i nitko to ovdje ne shva}a, nego Vojislav Ko{tunica i njegov prijatelj Toma Grobar ponovo dovode toliko naroda na ulice Beograda. Oni su mi li~no krivi za sve {to mi se dogodilo, meni li~no su oteli dvadeset godina `ivota. Mi jesmo na dnu,

22.02.08.

296

Ceco, mi jesmo na dnu. Netko tko nema dovoljno suosje}anja za bilo koga tko je stradao zbog te politike koja je vo|ena odavde, iz ovog grada, iz ove dr`ave, pa nije zaslu`io bolju budu}nost. Jedino {to me pomalo pla{i jest da nitko od nas vi{e nije siguran. Ostala je ova mala dr`ava Srbija koja mo`e ratovati s Ma|arima, Hrvatima, Rumunjima kao nacionalnim manjinama i s nama koji druga~ije mislimo i mislim da je to njihova namjera. Zadnjih dana ~itam blogove i vidim da ljudi govore - Svi mi koji ostajemo kod ku}e za vreme tih molebana pristajemo na to. Studenti, koji su umjesto na ulice oti{li u Medija centar, gdje su ih tako|er uspjeli rasturiti - i oni su pristali na to. Svi sjedimo kod ku}e i ~ekamo {to }e se dogoditi. Ove horde, huligane, ovo {to hoda okolo, pali, kamenuje, sve to skupa prizivala je aktualna srpska vlast. Ako nastavi ovako kako to ho}e Vojislav Ko{tunica, Srbija nije zaslu`ila da postoji kao dr`ava. Ovo nije dr`ava, ona nema granice, ima samo razjedinjen narod koji je pola za Evropu, a pola je za ne znam {ta. To je zemlja s frustriranim klincima i nama, koji smo se zatvorili u ku}e i govorimo - Ovo }e pro}i i ne ti~e nas se vi{e nikakvo ludilo koje vlasti u Srbiji proizvode. Dvadeset godina `ivim u ludilu, ali sada sam prvi put ~ula da dva ministra i jedan premijer opravdavaju nasilje i ka`u - To je pravedni gnjev. Pravedni gnjev zna~i da }e kompletan grad od milijun i pol stanovnika biti paraliziran, da }e svi du}ani biti zatvoreni u jedan sat po podne. Danas sam bila na sudu i sud je radio do podneva. Od 1987, kada je Sloba do{ao na vlast, tri puta sam udahnula punim plu}ima. Prvi puta to je bilo 3. januara 2000. kada je pobedio SDP i smaknuo HDZ s vlasti u Hrvatskoj, onda je bio 5. oktobar i tre}i slu~aj je bilo vanredno stanje u Srbiji nakon ubojstva premijera \in|i}a. Sada se ponovo raspitujemo tko je napravio koje spiskove, tko }e koga da juri. S kojim pravom se ova dr`ava, koja nije po{tovala me|unarodno pravo ama i~, poziva na po{tovanje me|unarodnog prava? Ja nisam niti Srpkinja, niti Hrvatica, ali nije mi lako kada ~ujem Doris Pak koja ka`e - Le{eve koje su ostavili na Kosovu, Srbi sada pla}aju gubitkom Kosova. Nije mi lako kada ~ujem tu re~enicu, ali je `ena u pravu. [to re~e Ivo Viskovi}, kada su ga|ali Mekdonalds - nisu ga ga|ali konzervama Lav piva koje Ceca Veli~kovi}-Ra`natovi} reklamira, ga|ali su ga La{kim, slovenskim pivom. O ~emu se radi? Ili }e se gospoda Srbi uzeti u pamet ili }e Srbi nestati, a onda neka im je Bog na pomo}i, jer to su zaslu`ili.

Svetlana Luki}: Slu{ali ste Mi{u Vasi}a i Tatjanu Tagirov, novinare Vremena, a sada govori ekonomista Miroslav Prokopijevi}.

Miroslav Prokopijevi}: Srbija nije znala da upravlja Kosovom, na {ta je stavljena ta~ka jo{ 1999. i ovo je samo epilog toga. U svetlu toga, racionalna dr`ava bi se postavila tako da minimizuje svoju {tetu. Neke stvari su ispale bolje od pribojavanja, a neke su ispale gore. Bolje od pribojavanja jeste to da nije do{lo ni do kakve blokade Kosova. To bi bilo lo{e ne samo za Albance, nego i za Srbe i za Srbiju. Tako|e se nije ostvarila pretnja da }e do}i do prekida diplo- Miroslav matskih odnosa, nego samo do povla~enja ambasadora. Ta stvar mo`e da Prokopijevi} se zavr{i tako da se ambasadori tiho vrate kroz nekoliko nedelja, ne verujem da }e ranije. Ali ono {to je gore od lo{ih o~ekivanja jeste reakcija u zemlji. Sedamnaestog su bili napadi na Merkator u Beogradu i evakuacije Merkatora u ^a~ku i Novom Sadu. Nijedna od parlamentarnih stranaka se nije oglasila da ka`e - To se tako ne radi. Ni vlada nije rekla ni{ta o tome. To je shva}eno kao zeleno svetlo za to da se mo`e divljati i od ponedeljka slede napadi na ambasade, na doma}e i strane kompanije. Taj razvoj doga|aja uop{te ne valja i to je ono {to Srbiju mo`e jednako da dokraj~i kao i me|unarodna izolacija. Da li ima dr`ave ili je nema vidi se po tome kako ona reaguje na prekr{aj i kriminalna akta. Ako dr`ava to podsti~e, {to je ovde slu~aj, bar s nekim ministrima i slu`bama, ako demonstranti smeju da biju obi~ne policajce, a ovi ne smeju da ih biju, ni da ih hapse, onda vam je to indikacija da iza cele stvari stoji neko mo}niji od obi~ne policije. Svetlana Luki}: Izjave predsednika vlade i predsednika dr`ave su bile razli~ite. Tadi} je pozivao na mir, a predsednik vlade je pokazao razumevanje za mogu}i gnev gra|ana. Predsednika Tadi}a danas nema, Demokratske stranke zvani~no nema i to prerasta u miting DSS-a i radikala. Miroslav Prokopijevi}: Ko{tunica ne samo {to je ohrabrivao r|ave reakcije, nego je u poenti svog govora rekao da on ne priznaje ni tu vlast tamo, ni ove koji dolaze iz sveta da nastave misiju. A onda je rekao da on od te misije o~ekuje da za{titi Srbe na Kosovu. To je potpuno apsurdno, to mo`e da ka`e emotivno rastresen obi~an ~ovek, ali ne politi~ar, dr`avnik. [to se ti~e Demokratske stranke, kad god je situacija u kojoj mora da se poka`e farba - njih jednostavno nema. Ne znam kako oni misle da mogu da imaju dvadeset pet odsto glasova, a kad god se postavi bilo koje va`no pitanje, oni nisu tu. To }e ih ko{tati u budu}nosti. I kada se oglasi, Boris Tadi} {alje poruke sli~ne radikalima. To nije ono za {ta su glasala dva miliona ljudi na predsed-

22.02.08.

ni~kim izborima. Ne znam za{to je DS stalno u defanzivi. Pretpostavljam da su, impresionirani logikom druge strane, prihvatili tu logiku. Ako prihvati{ logiku nacionalista, a zna{ da sam nisi toliko tvrd nacionalista, onda se {unja{ naokolo i kada te tra`e, nisi kod ku}e.

298

Svetlana Luki}: Toma Nikoli} je pre neki dan rekao ne{to {to mi se u~inilo istinito Ni{ta bitno u Srbiji vi{e ne mo`e da se desi mimo radikala. Miroslav Prokopijevi}: O~ito je u pitanju strah stranaka koje sada formiraju vladu od ogromnog broja glasova i popularnosti radikala. Me|u njima vlada bojazan da ne urade ne{to {to se ovima ne}e svideti. To je u`asno rizi~na taktika, jer iziskuje da nikada ne povu~ete potez koji se ne}e svideti radikalima, a to vas onda utapa u tu vrstu politike. To je stra{an rizik i Demokratska stranka je jo{ od formiranja vlade vrlo lo{e u{la u tu celu pri~u. Gubi se demarkaciona linija izme|u toga {ta su normalne, a {ta nenormalne politike. Kada posledice suludih shvatanja pla}a samo jedan pojedinac ili neka stranka koja nije vladaju}a, mi ka`emo - [teta je da su se odlu~ili za tako glupo gledi{te, ali po{to su insistirali, red je da plate tro{ak. Ovde je stvar takva da mi ne mo`emo da izbegnemo da i mi budemo kolateral, odnosno deo podmirivanja tog tro{ka. I u tome je na{a nezgoda, blago re~eno. Svetlana Luki}: Bilo je zastra{uju}e gledati Beogra|ane koji be`e s ulica. I danas sam videla ljude kako se sklanjaju, zatvaraju kapije. Svi, i Toma Nikoli}, pozivaju na mir, ali da li vi mislite da su oni sposobni da kanali{u taj gnev i to nezadovoljstvo, danas i narednih dana? Miroslav Prokopijevi}: Oni sposobni jesu, ali pitanje je da li `ele. Ja se bojim da bar neki u vladi Srbije pri`eljkuju da se ovo stanje poluhaosa, da ovaj libanski sindrom koji se blago uvla~i u Beograd i u zemlju - opstane, jer oni se lo{e snalaze u regularnim okolnostima. Nemaju nikakve rezultate, a drugo, njihove kompetencije, bar nekih ministara, su takve da te{ko mogu da prebace nivo mesne zajednice. Zato oni jedva do~ekaju ne{to ovakvo. Recimo, ako je neko tvrdio da se Kosovo ne}e otcepiti i sve je ispalo suprotno tome, prva stvar je da bar ministar nadle`an za to podnese ostavku. Ne, naprotiv, on sada menja politiku. Do ju~e se zalagao za integralno Kosovo, a sada je za

podelu Kosova. To je nevi|eno, toga nema ni u Zimbabveu. Tako da oni imaju mogu}nosti da kontroli{u i koordini{u nasilje i mogu} je veliki mirni miting u Beogradu, ali mislim da bar nekima od njih to nije u interesu.

Svetlana Luki}: Bilo je zanimljivo gledati paljenje dva grani~na prelaza i reakciju ministra za Kosovo, Slobodana Samard`i}a, koji je za to rekao, citiram Nije lepo, ali je legitimno. To {to se dogodilo je, citiram - U skladu s politikom vlade Srbije. Miroslav Prokopijevi}: To je o~iti signal promene vladine politike. Sve vreme tokom pregovora o Kosovu vlada je govorila da ne}e podelu Kosova. Sada, kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, oni poku{avaju da se pretumbaju u hodu i sada je politika - daj {ta da{. Pri tom nisam siguran da su to tako dobro izveli, jer umesto civilnih organa koji su kontrolisali grani~ni prelaz, sada je tamo do{ao NATO, jer KFOR je NATO. Nisam siguran da }e to doprineti smirivanju situacije ni u tom severnom delu, niti ovde u Srbiji. To je, naravno, nepromi{ljena politika, ali eto, ko se topi - za slamku se hvata. Povla~enje ambasadora kao simboli~an gest ljudi u svetu mogu da razumeju. Da se od Poljske ili Norve{ke neko otcepio, i oni bi to uradili. Ono {to oni ne mogu da shvate jeste dalja eskalacija toga, sni`avanje diplomatskih odnosa, koje na kraju vodi do njihovog prekida. Kada prekinete diplomatske odnose, ostaje vam samo jedno sredstvo - rat, {to je u na{em slu~aju prili~na besmislica. Nadam se da }e to ostati na ovoj ta~ki i da }e se stvari normalizovati. Srbija ne mo`e da profitira iz toga {to }e politi~ki i ekonomski pucati sebi u jednu i drugu nogu, pa onda u ostale vitalne organe. To je autodestruktivno i ~ak i nacionalisti mogu da vide da to nije u interesu Srbije. U interesu Srbije je da se ova stvar na neki na~in primiri i da se krene u normalno poslovanje, politi~ko, ekonomsko, spoljnopoliti~ko, diplomatsko i drugo. Rasplet ove situacije ima kratkoro~nu i dugoro~nu dimenziju. Ovo o ~emu smo dosad pri~ali je kratkoro~na, a dugoro~na dimenzija je pitanje s kakvom vladom izlazimo iz ove krize i {ta je politika te vlade. Postoji vrlo o~ita mogu}nost da iz ove krize iza|emo s vladom DSS-a, radikala i socijalista. Desi li se to, to zna~i bar nekoliko godina izolacije, jer s takvom vladom niko iz sveta ne}e hteti ni{ta ozbiljnije da radi, neki investitori }e se verovatno povu}i, berza }e da zamre, nezaposlenost }e da se pove}a, inflacija }e da se pove}a, potro{i}e

Miroslav Prokopijevi}

22.02.08.

300

se devizne i robne rezerve. To je standardna pri~a, to su radili i Milo{evi} i Tito u kriznim vremenima. Ta pri~a je vrlo jasna. Jedini je problem {to ona vodi populaciju na dijetu i {to tu dijetu ne mogu da izbegnu ni bira~i radikala i DSS-a. Te{ko je kod radikala na}i nekog ko ume da razmi{lja, jer da ga ima, oni bi ga do sada pokazali, ali ako u DSS-u jo{ ima ikog ko razmi{lja, on mora da shvati da je ovo gubitni~ka varijanta. Ona ih privremeno politi~ki spasava, jer su se oni potpuno ubili s politikom prema Kosovu prihvataju}i ceo teret Milo{evi}a, a da nemaju nikakav benefit od toga. Ova varijanta im nudi mali, malecni prolaz kroz koji mogu da se provuku jo{ neko vreme, a onda }e nestati s politi~ke scene.

Svetlana Luki}: Prevremeni izbori? Miroslav Prokopijevi}: Bilo bi nelogi~no da se sada napravi vlada DSS-a i radikala, jer je to fundamentalna promena politi~ke orijentacije, koju morate da legitimi{ete na izborima. Parlamentarne izbore je bolje ne spajati s lokalnim. Potrebno je da se strasti smire, da ljudi normalnije glasaju. To bi bilo na jesen. Neki komentatori ka`u da odmah moramo priznati Kosovo da bismo i{li u evropske integracije. To nije ta~no. Mo`e se potpisati i Sporazum o stabilizaciji i pridru`ivanju, ~ak se mo`e biti i kandidat, a da se ne prizna Kosovo i da se Kosovo ne bri{e iz ustava. To }e jednoga dana morati da se uradi, ali tek kada Srbija ispregovara ulazak u Evropsku uniju. Od potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju do ulaska u Uniju pro|e od osam do dvanaest godina. Slovenija je to uradila najbr`e, 1996. je potpisala sporazum, a 2004. u{la. Dakle, na{a 2018. je daleko. Ono {to se mora re{iti sada jeste pitanje saradnje s Hagom. Bez toga nema potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivanju. Nije jasno kako }e Srbija iza}i iz cele te stvari.

Svetlana Luki}: Kada ka`ete 2018, vi govorite o najmanje jednoj deceniji koja nas deli od eventualnog ulaska u Evropsku uniju. Ovde je te{ko motivisati bira~e tako dalekom i nedostupnom {argarepom.

Miroslav Prokopijevi}: Ali vi imate deli}e te {argarepe du` puta. Smisao ~itavog putovanja je da menjamo ustanove i navike, i to zbog na{eg dobra. Svetlana Luki}: Kada se govori o pristupnim fondovima, neverovatno je koliko gra|ani ove zemlje malo znaju o tome. Miroslav Prokopijevi}: To {to }e do}i iz fondova ovih preostalih pet godina {estogodi{njeg plana, do 2013, za Srbiju iznosi oko milijardu evra, a ono {to }e do}i kroz investicije i pobolj{anje kreditnog rejtinga, to jest kroz jeftinije servisiranje dugova i jeftinije zadu`ivanje, bi}e vi{estruko ve}e. Politi~ari imaju interes za sredstva koja dolaze iz fondova, jer na to posle mogu da uti~u i to poja~ava njihovu mo}. Pore|enja radi, koliko zna~i biti kandidat, ~lan i ne biti ni{ta od toga u odnosu na Uniju, mo`e da se vidi po tome {to }e ^e{ka u ovom periodu, kada }emo mi iz pretpristupnih fondova dobiti milijardu, dobiti oko dvadeset {est milijardi, Ma|arska dvadeset pet, a Hrvatska ~etiri-pet kao kandidat. Sve su to zemlje ne{to manje ili ve}e od Srbije i mo`emo da poredimo propu{tene prilike i na nivou fondova, iako je, ka`em, propu{tena prilika privrednog razvoja mnogo ve}i gubitak. Svetlana Luki}: Uglavnom smo imali teritorijalno-mitske razloge za gnev povodom osamostaljivanja Kosova, ali ~itala sam u Danasu seriju tekstova va{ih kolega, profesora Ekonomskog fakulteta, energetskih stru~njaka i drugih, koji upozoravaju na materijalne gubitke Srbije zbog odlaska Kosova. Po njima, Srbija ima pravo da potra`uje od Kosova dvanaest i po milijardi dolara. Miroslav Prokopijevi}: Na te velike brojeve gledam kao na onu pri~u o detetu koje je, po njegovom ocu, ukralo prag s pruge koji je te`ak {ezdeset kila i kada su istra`ni organi do{li i otac ka`e - Dete je ukralo. Ovi ka`u - Pa kako dete, to je {ezdeset kila? - a on ka`e - Ma {ta zna dete {ta je {ezdeset kila? Tako i ovde, svet ne zna {ta su pare i ovo je samo nastavak tradicije neznala~kog razmetanja ogromnim sumama. Se}am se da je i G17 izra~unavao da je intervencija NATO-a ko{tala Srbiju desetine milijardi, {to je naravno besmislica. [ta je u osnovi, {ta je realnost? Realnost je da postoji na~in, kreiran kroz me|unarodne odnose i razne druge obi~aje me|unarodnog poslovanja,

Miroslav Prokopijevi}

22.02.08.

302

kako se te stvari u vreme razvoda brakova re{avaju na me|unarodnoj sceni. Dakle, kao {to smo i videli tokom raspada biv{e Jugoslavije, privatna i crkvena imovina ostaje, a kada je u pitanju takozvana dru{tvena i dr`avna imovina, to ostaje zajednici koja je vlast na toj teritoriji. Tako i ovde s dru{tvenom i dr`avnom imovinom postupaju oni koji su sada na vlasti. Kada su u pitanju prepoznatljive investicije s Kosova ovde, to ostaje vlasni{tvo te kompanije. Ako je Zastava odavde sagradila neki pogon dole sa sto odsto svog udela, to ostaje njeno. Ono {to je dole gra|eno takozvanim sredstvima federacije ili fonda za preraspodelu biv{e Jugoslavije, to ostaje dole. Zna se koliko su u te fondove davali Slovenija, Hrvatska, Srbija, Vojvodina, ali zauzeto je stanovi{te da to ne mo`e da se identifikuje i da to ostaje novoj zajednici. Naravno, kada proglasite nezavisnost, treba da po~nete da pla}ate dugove. Tragikomi~no je da se odavde odmah oglasilo ministarstvo finansija - A ne, mi }emo nastaviti da pla}amo dugove, jer ne `elimo da indirektno priznajemo Kosovo. Sve }e se to urediti i stvari }e le}i tamo gde treba da legnu. To gde smo pokazuje kako smo radili. Ako vi mislite da ste stra{ni, a u stvari ste vrlo inferiorni, od fudbala do obrazovanja, onda nemate ~emu da se ~udite. Ekonomisti to ka`u mnogo pragmati~nije - produktivnost i nadnice dugoro~no moraju da budu uparene. Ne mo`e produktivnost da bude niska, a nadnice ogromne, takva nacija ne postoji. Mi se opet klackamo u situaciji koja mo`e da nas vrati u pro{lost. Koliko duboko mo`emo da padnemo u varvarstvo, ne pitajte. Ti kapaciteti su prili~no veliki i sve to ko{ta. Svaki ovaj dan neizvesnosti ko{ta, ne mo`e ta~no da se materijalizuje, ali ko{ta. Na ovom svetu mo`ete da odlu~ite da budete {ta ho}ete, i an|eo i |avo, ali ne mo`ete da izbegnete da platite cenu za to {to ste odabrali. Ako ste an|eo, postoji cena za to, i korist naravno, a ako ste |avo, ima i tu cena. To je pitanje svih na{ih pitanja. I kada se jednoga dana konstitui{emo kao normalni, verovatno }e se na{e budu}e generacije ~uditi {ta smo mi sve radili. Norve`ani bi ovde davno dobili nervni slom, jer kada `ivite u ure|enoj zemlji, neke vrste rizika nestaju. Isto tako `ivot ovde ~ini da se sviknete na vi{ak rizika. Kada se presabiram, mislim - pa najgora stvar koja mo`e da se desi je nekakav gra|anski rat. Ali roba za potpaljivanje gra|anskog rata je ve} bila izlo`ena, vi{e ne mo`e da se izvozi, kupuju je u malim koli~inama ekstremisti~ke grupe. ^ak je i ministri kr~me i isprobavaju.

Ovi iz SPS-a ka`u da bi trebalo zabraniti stranke koje prihvataju nezavisnost Kosova. Pa nezavisnost Kosova je realnost, zna~i, treba zabraniti one koji prihvataju realnost. I ko to ka`e? Pa ka`u oni koji su u novijoj istoriji najvi{e doprineli tome da Kosovo izgubimo. Tragi~no je da nekome padne na pamet da ka`e takvu stvar, a kada je ka`e takav, to je dvostruko pogre{no. Tako da se ovde stalno neko igra opasnim materijalom, ali ~ovek se nada da stvari ne}e zapasti u te najgore opcije.

Svetlana Luki}: Ve}ina srpskih ministara, po~ev od Lon~ara, \eli}a, naravno Velje Ili}a, Slobodana Samard`i}a, bili su ovih dana na Kosovu. Time su, izgleda, hteli da postignu tri stvari. Prvo, da nagovore kosovske Srbe da se ne sele; drugo, da poka`u da je Kosovo i dalje pod njihovom ingerencijom, a neki od ministara, pre svih Slobodan Samard`i}, izgleda ide dole da podstakne Srbe sa severa Mitrovice da i na nasilan na~in poka`u kako granica ne postoji, odnosno da pale grani~ne prelaze. ^uli ste verovatno nekoliko puta kako je rekao da je paljenje grani~nih prelaza u skladu s politikom vlade Srbije. Te{ko da }e ministar Samard`i} jo{ dugo mo}i ovako. Mo`e mu se desiti da uskoro ne mo`e da pre|e preko Merdara na onu stranu. To me podse}a na jednu pri~u o Francuskoj. Milo{ Vasi} je pominjao kako je De Gol 1962. odlu~io da se Francuzi povuku iz Al`ira. Te godine zavr{ena je sto trideset godina duga kolonijalna vladavina Francuske nad Al`irom. Zanimljivo je da se u Al`iru kao mladi poru~nik protiv pobunjenika borio i @ak [irak, a zavr{ilo se tako {to je ~etrdeset godina potom, dakle pre ~etiri godine, @ak [irak ponovo oti{ao u Al`ir i tamo ga je ovacijama do~ekalo pola miliona Al`iraca. Do{li su da pozdrave francusku odluku da ne podr`i invaziju na Irak. Dok smo no}as pripremale ovu emisiju, oslu{kivale i pla{ile se rulje koja je divljala ispod prozora, odlu~ili smo da i vas, a i sebe, podsetimo na ono {to se o Kosovu pri~alo u Pe{~aniku - {ta smo ono be{e bili zaklju~ili. ^u}ete do kraja emisije Mirjanu Mio~inovi}, Sr|u Popovi}a, Oliveru Milosavljevi}, Slobodana G. Markovi}a, Mirka \or|evi}a i dvoje ljudi koji vi{e nisu s nama, Desimira To{i}a i Olgu Popovi}-Obradovi}.

Olga Popovi}-Obradovi}: Ne bih, naime, govorila o Kosovu kao posebnom i krajnjem cilju srpskog nacionalnog politi~kog programa, nego o Kosovu kao sredstvu tog nacionalnog politi~kog programa. Ja }u ovde navesti re~i jednog od veoma

Olga Popovi}Obradovi}

22.02.08.

304

uglednih i uticajnih radikala Srbije iz vremena pre 1914. On ka`e ovako Zadatak je u~itelja u Srbiji uvek bio da vaspitavaju podmladak kako }e kao budu}i gra|ani pokajati Kosovo i stvoriti veliku Srbiju. Vekovima je srpski narod robovao i borio se samo da osveti Kosovo. Mi ne smemo stajati skr{tenih ruku kad nam se ~upa iz nedara srce srpskoga naroda Bosne, stare srpske kraljevine, i Hercegovine, vojvodine svetoga Save. Ovo {to je prota Milan \uri} govorio i nazivao osvetom Kosova, izre~eno je u vreme aneksione krize, a povodom srpskih pretenzija na Bosnu i Hercegovinu. Na ovaj na~in je Srbija posle nekoliko ratova neprekidno se inspiri{u}i, ali i eksploati{u}i kosovski mit i tu krilaticu - osveta Kosova, napokon, 1. decembra 1918. stigla do jugoslovenske dr`ave. Poslednje veliko rekomponovanje biv{eg jugoslovenskog prostora po~elo je nakon Osme sednice, onda kada je na dnevni red stavljeno kosovsko pitanje i kada je Srbija postavila zahtev da se Kosovo reintegri{e u ustavni sastav Srbije. Srbija je odmah dobila saglasnost ostalih ~lanica jugoslovenske federacije da izvr{i tu ustavnu reformu i tada su ideolozi centralisti~ke Jugoslavije, koji su u to vreme postali sveprisutni u javnosti, obja{njavali da konfederacija, dakle, sporazumni princip jugoslovenske dr`ave pretpostavlja rat za promenu granica od Ma|arske do Jadranskog mora, rat koji mo`e ko{tati vi{e od milion `rtava. Ovo {to sam sada parafrazirala re~i su poznatog jugoslovenskog istori~ara Milorada Ekme~i}a iz tog vremena. Ta jeziva pretnja srpskih intelektualaca vrlo brzo se pretvorila u jugoslovensku realnost i ta famozna osveta Kosova zavr{ila se zapravo srpskom osvetom Jugoslaviji.

Desimir To{i}: Ceo proces raspada te istorijske spomenice, {to je bila Jugoslavija, za mene li~no je bolan. Me|utim, proces je po~eo, te{ko ga je bilo zaustaviti i ja mislim da smo od po~etka, jo{ od 1918, glavni krivci za to mi. Ne zbog toga {to smo bili zli, nego zbog toga {to nismo shvatili {ta je to mnogonacionalna dr`ava. [ta se dogodilo u prvoj Jugoslaviji? To je bila {umadijskobeogradska Jugoslavija, svaki je ministar morao biti iz Kragujevca ili iz Beograda. Tu nije bilo ni isto~ne Srbije, ni Crnogoraca, ni Srba iz Bosne i naravno, nije bilo Hrvata. [to je rekao jedan istori~ar, Jugoslavija je bila dr`ava srpskog naroda, u kojoj su `iveli Hrvati i Slovenci. Za{to pati Srbija, i ja kao Srbijanac? Zato {to ona ose}a neku misiju da ujedinjuje. Moji prijatelji u drugoj Srbiji sve to svode na imperijalizam i hegemoniju. Njih ima, ali Srbija ima i ose}anje misije. Ima naroda koji imaju misiju, a ima naroda koji je nemaju, iako su uspe{ni. Moje mi{ljenje je da Britanci

nemaju nikakvo ose}anje misije. Britanci su potpuno nezainteresovani za to da usre}e na{u planetu. Francuzi imaju misiju, Francuska revolucija je misija da se uvede demokratija u svet. Pa onda Rusija ima misiju, znate, Rusija ima prvo pravoslavnu, a onda ima komunisti~ku misiju. Dakle, to se ne mo`e ad hok posmatrati kao negativno. Sad je pitanje {ta vi radite. Mi smo radili sve pogre{no od 1918, tako da je na{a misija, na`alost, propala. Meni je `ao, ja ovde izjavljujem sau~e{}e svima koji su u toj misiji u~estvovali, i samom sebi.

Mirko \or|evi}: Od 1534, punih sedamnaest godina bio je brat Mehmeda Sokolovi}a, Makarije Sokolovi}, na ~elu na{e crkve. Mi nismo imali patrijarha, jer se padom Smedereva 1459. crkva bila ugasila, dr`ava se ugasila, sve se ugasilo. On je bio ne samo patrijarh Srpske pravoslavne crkve, nego je s dozvolom sultana pro{irio teritorijalnu jurisdikciju srpske crkve i obuhvatio sve Srbe do Slavonije, Arada i Temi{vara. On je prvi, i to je i govorio, postigao kulturno jedinstvo Srba u sistemu Otomanske imperije. Dakle, on nije promenio dr`avu, to je i dalje bila Otomanska imperija, ali je u njoj dobio pravo da ujedini Srbe u Aradu i u Slavoniji, koja je bila u Austrougarskoj imperiji. To je ono {to bi crkva trebalo da radi danas, a ne da narodu prodaje magle kako je Kosovo na{e i zanavek }e ostati na{e. [ta da radimo s dva miliona Albanaca? Neodgovorno je ponavljati - Kosovo je na{e i osta}e na{e. Slobodan G. Markovi}: To je ne{to {to se doga|alo gotovo svim nacijama u svetu. To se dogodilo [paniji 1898, to se dogodilo Francuskoj nakon francusko-pruskog rata, to se dogodilo Nema~koj nakon poraza u Prvom svetskom ratu. Ali u susedstvu se to najo~evidnije dogodilo Ma|arskoj nakon Prvog svetskog rata, nakon Trijanonskog mira, kada je Ugarska izgubila dve tre}ine teritorija za koje je tvrdila da su njene istorijske teritorije. I danas, kada odete u Ma|arsku, u Budimpe{tu, vide}ete da su, nakon skoro devedeset godina od kraja Prvog svetskog rata, i dalje mnoge knji`are i kafi}i oblepljeni mapama velike Ma|arske. Neke nacionalne traume se veoma te{ko prevazilaze. Mirko \or|evi}: Pa Batajnica je pod mojim prozorom, evo je tu. Ako se u Beogradu ne na|e premijer koji }e imati hrabrosti da klekne pred te `rtve, da prizna, mi smo

Mirko \or|evi}

22.02.08.

306

gotovi, bi}e nam jo{ gore. A ja vam tvrdim da to nisu samo ritualni gestovi. ^ovek koji bi to uradio bio bi kao Vili Brant i Albanci bi mu pri{li da pra{taju. A bez tog pra{tanja nam nema spasa. Andrea @ida su pitali u oktobru 1944. - Evo, Nema~ka je pora`ena, gori, bombardovana, {ta }e sada Nemci ~initi, ho}e li po~eti da se kaju? @id odgovara - Ne, najmanje jo{ dvadeset godina ve}ina Nemaca }e razmi{ljati - Za{to nismo izdr`ali jo{ malo, da ostvarimo svoje ciljeve i da bacimo Evropu na kolena? Mi sada to pre`ivljavamo. Ovde traje ono {to je Laza Kosti} opisivao - ^itav narod zahvati neka rednja, neko pijanstvo. Ovde to jo{ traje.

Posmatra~ na su|enju: Ovom su|enju prisustvujem kao posmatra~ u ime o{te}enih porodica. Imamo ozle|enu du{u, jer u toj tragediji je nastradalo osamnaestoro dece, a najmla|i je bio moj unuk Eron od devet meseci. Tu je i stariji sin moje }erke Ismet, od tri godine i }erka Sabata, od dvadeset pet. Kao u~enik petog razreda, od pesnikinje Desanke Maksimovi} bio sam nau~io pesmu Krvava bajka. Pitam se da li su ljudi u Srbiji zaboravili taj slu~aj. Ja nisam i ho}u da im ka`em - neka ga prelistavaju. Nama se desilo ono {to je bilo u Kragujevcu i ne `elim da se to ikome desi. Ja opet pozdravljam sve slu{aoce radio Pe{~anika i `elim vam svako dobro. Olivera Milosavljevi}: Pitanje Kosova je verovatno najte`e pitanje, ali samo iz jednog razloga zato {to se postavlja vi{e od sto godina i zato {to su odgovori na njega uglavnom bili naopaki. A bili su naopaki zato {to su uvek u osnovi imali netoleranciju, imaginarna kolektivisti~ka, ekskluzivna prava, koja su ostvarivana isklju~ivo pukom silom. I sada, posle vi{e od sto godina kori{}enja puke sile, kao {to to u istoriji obi~no i biva, stvari su se preokrenule i ovo pitanje se ponovo postavlja. Isto pitanje postavio je sebi i drugima jedan Srbin iz Prizrena pre punih sto deset godina i jo{ tada je dao odgovor koji niko nije hteo da ~uje. On je pisao - Mi ho}emo da se glo`imo sa celim svetom, iako je sasvim blizu pameti da kad se ve} nai|e na glo`enje, da je celom svetu svakako lak{e i prirodnije da nas same saglo|e, nego da mi sve njih saglo|emo. A mi onda kao ono mala deca, bacakamo se i nogama i rukama, vri{timo da u{i zaglunu, kako je ceo svet du{manski raspolo`en prema nama, kako nam ne da ni da `ivimo, a kamoli da se razvijamo i ja~amo. Kao da je neko lud kad mu mi neprestano pru`amo pesnicu, da dr`i da je to limun ili narand`a. Od jednog pitanja narodne i ~ove~anske egzistencije mi smo u larmad`ijskom bunilu napravili na na{u {tetu evropsko pitanje. To je bio prvi gorki plod novovremne

vajne srpske dr`avni~ke mudrosti i soka~kog patriotizma. Ako se iskreno `eli pomo}i srpskom narodu, onda se treba okaniti sviju dosadanjih fanfaronada, jer je upravo samoubistvo pretiti celom svetu i izazivati ceo svet. Da valja jednom pojmiti da Evropa nije na{a poturica, njene odluke nisu odluke jednog na{eg seoskog zbora koje se mogu prevrnuti na{om d`evom. I u prvom redu da se valja okaniti apelovanja na silu, ve} da valja pozivati se na svoje pravo i respektovati tu|e pravo, a nau~ilo se da se praska i da se di`e pleva na vetar. I onda, razume se, nije moglo da iza|e drugo do ono {to se zadimilo iz va{arske d`eve po pivnicama i kafanama u Beogradu. A kad se politi~ki proban~ilo, konta se podnela na isplatu onom jadnom narodu koji danas kao i uvek treba da se moli milostivom Bogu - sa~uvaj me, Bo`e, od namet prijatelja, od neprijatelja sam }u se ~uvati. Onaj narod tamo ne mo`e se ~initi odgovornim za politi~ka smetenje{tva nekolicine krakelera po pivnicama i kafanama u Beogradu. Sve {to oni rade, rade na svoj ra~un i njihova je odgovornost. Ovo je kraj citata. Citirani autor je pre sto deset godina odgovor na pitanje koje se i danas postavlja video isklju~ivo u, kako je govorio, zajedni~koj otad`bini i u me|usobnom dogovoru, toleranciji i jednakim pravima. Ali njegovu i sli~ne knjige niko nije ~itao. Sto godina ~itale su se neke druge knjige, koje su davale zapaljiva i la`na re{enja. Da su bila zapaljiva, potvr|uju hiljade mnogo puta iznova popaljenih ku}a. Da su bila la`na, potvr|uju ljudske sudbine koje su upoznale sve osim normalnog `ivota. A na knjigu ovog autora i drugih koji su mislili kao on, za to vreme u bibliotekama je padala pra{ina. Najopasnije }e biti ako nastavi da pada i narednih sto deset godina.

Sr|a Popovi}: Postojala je na strani re`ima Slobodana Milo{evi}a jedna ~vrsta `elja da vrlo komplikovane, te{ke, dugoro~ne probleme Kosova re{ava silom. To je bilo o~igledno ve} onda kada je hapsio Azema Vlasija, pa je bilo o~igledno kad je tokom mirnih demonstracija bilo pobijeno dvadeset sedam Albanaca u Pri{tini, a ranjeno vatrenim oru`jem preko stotinu. Milo{evi}u nije valjao Azem Vlasi, dobio je Rugovu. Nije mu valjao Rugova, dobio je Ta~ija. Nije mu valjao Ta~i, dobio je NATO. Jasno je bilo ve} tada da ta politika ne mo`e da vodi ni~emu dobrom. Ja }u jo{ samo da vam skrenem pa`nju na ono {to smo mi tada, pre trinaest godina, govorili o tome. Sti~e se utisak, to je jedan od tih zaklju~aka, da je jedna pogre{na politika na Kosovu re{ena da u njoj ide do svog potpunog poraza. Ona raspola`u}i silom ne vidi {ta bi dijalogom mogla dobiti. I onda govore}i o oduzimanju autonomije Kosovu, skrenuli smo pa`nju da to ne mo`e biti kona~no re{enje kosovskog pitanja. Uspostavljena dominacija takozvane

Sr|a Popovi}

22.02.08.

308

srpske strane ovog puta ne mo`e biti ni stabilna, ni dugove~na. Cena koja je pla}ena bila je preskupa. Na strani dominiranog ostale su zna~ajne politi~ke prednosti, koje }e oni iskoristiti. Te prednosti su slede}e: A - albanska strana je uspe{no i opravdano postavila i internacionalizovala pitanje povrede ljudskih prava na Kosovu; B - Ona je uspela da obavi sukob kao sukob izme|u istorijski prevazi|ene komunisti~ke vlasti koja se slu`i {ovinisti~kom retorikom i demokratskih snaga koje se slu`e liberalnom retorikom, a na taj na~in ostvarene su i slede}e dve prednosti: 1. zale|uju se demokratski procesi u Srbiji, jer bi oni naru{ili slogu i jedinstvo i zahtevi za demokratizaciju postaju nepatriotski, i 2. prinu|uje se srpska strana na me|unarodnu izolaciju i izolacionizam. I meni se sad ~ini, kad se vratim na sve ovo, da smo obi{li pun krug i ~ini mi se da je ta politika sile dovela do potpunog poraza. I mogu da se usudim i to da ka`em, znam da to nije popularno - nikada vi{e em u slu~aju nekog tre}eg svetskog rata.

Gra|ani Velike Ho~e: Osam hiljada ~okota vinograda imam, sve planta`ne, nismo obi{li gro`|e, nemamo zrno za kletvu... Ove godine nismo obrali vinograd, p{enicu nismo obrali, nema, sestro, ni{ta...Poku{ao sam da idem u vinograd jedan dan, vojnici pravo kod mene - Halt, ne sme{ da ide{ u polje, ne sme{ nigde van sela. Mi smo ovde u logoru, u zatvoru...]erka je u Smederevskoj Palanci, a u Uro{evcu bila, sve se to poselilo...Jedna mi je u Kosovom Polju, niti gu ~ujem, niti znam gde je. A {to mi valja da `ivimo, ni s kim da se ne ~ujemo, da umrem da niko ne do|e?... Samo njih da ~uju, a nas niko...Moj brat oti{ao u Orahovac i vi{e se nije vratio...Oni ne uzimaju u obzir za srpski narod ni{ta...Samo njih {tite, [iftare, a oni vi{e zuluma ~inili nego mi...[esnaest du{a odjednom u Retinju zarobili i ni traga ni glasa, to su moji ujaci. I nikoga nema, nikoga nema... Mirjana Mio~inovi}: Sada bih htela samo nekoliko re~i da ka`em o ~injeni~nim istinama koje se odnose na Kosovo, onako kako ih ja vidim, u jednoj {iroj i du`oj istorijskoj perspektivi. Dakle, mi smo, bar dokle se`e moje se}anje, a se`e ~itavih {ezdeset godina unazad, posle rata imali odnos prema Albancima kao prema ljudima drugog reda. Namenjivali smo im poslove koje sami nismo hteli da obavljamo, a potom smo ih zbog toga prezirali. Mi smo, na prostoru gde su oni `iveli, u nadmo}noj ve}ini vladali po na~elima aparthejda. Na ra|anje njihove samosvesti reagovali smo bahato, kao uvre|eni gospodari ~ije sluge pomi{ljaju na emancipaciju. Mi smo 1999. poku{ali

da izvedemo kona~no re{enje albanskog pitanja po principu i sredstvima kaznenih ekspedicija, masovnim likvidacijama, spaljivanjem ~itavih naselja, plja~kanjem i proterivanjem polovine stanovni{tva, oduzimanjem isprava, u nadi da }e im time povratak biti onemogu}en. I to je zapravo tehnika jednaka onoj koju smo samo nekoliko godina pre toga surovo upra`njavali na sedamdeset pet odsto bosanske teritorije, koliko je ta srpska soldateska za tih nekoliko godina zauzela. I dok smo, dakle, u Bosni tvrdili da se tako svetimo Turcima, dakle, za postupke koji gotovo se`u do nacionalne praistorije, mi smo sada ogor~eni zbog primera albanske osvete, koja se doga|a u ~asu kada su se}anja vrlo bolna, prisutna i vrlo `iva. I dok smo u Bosni poru{ili doslovno sve muslimanske svetinje i tako zapravo zatrli tragove jedne vekovne civilizacije, mi se zgra`amo nad sopstvenim poru{enim svetinjama, koje pri tom jedva da smo ikada videli. Da li znate i za jednu |a~ku ekskurziju koja je oti{la posle velike mature da obi|e te spomenike na Kosovu? Niko `ivi, nikad. Mi smo decu slali u Veneciju, s pravom, razumljivo, ali bez ikakvog zanimanja za kulturnu ba{tinu na Kosovu. To {to albanski osvetni~ki bes nije po{tedeo svetinje, stvarno je stra{na ~injenica i prvi put se de{ava u istoriji albanskog prisustva na tom terenu. Naprotiv, zna se da su ih oni uvek {titili. Dakle, to jeste stra{na ~injenica, ali mi smo poslednji ko ima pravo da deli moralne lekcije i da Albance smatra varvarima ~ijih se postupaka, kao tobo`e visoko civilizovan narod, gnu{a. I sad vidite, po{to nam se sistematski, s predumi{ljajem onemogu}ava pristup pomenutim ~injenicama, mi }emo jednu neminovnost, a to je nezavisnost Kosova, do`iveti kao nezaslu`enu kaznu i kao te{ko ogre{enje o na{a prava i zavr{i}emo u onome {to se naziva padom u gubitni~ku depresiju, koja }e stvarno sasvim uni{titi ovo malo `ivotnog potencijala kojim za sada raspola`emo. Ja ne govorim o drugim posledicama. Situacija u kojoj smo danas zadaje glavobolje ljudima na vlasti samo zato jer jo{ ne znaju, jo{ nisu saglasni o tome koje bi razre{enje bilo najbolje za njihov ostanak na vlasti. Ni{ta ih drugo ne zanima. A kako za svoje budu}e odluke ne tra`e nikakvu saglasnost gra|ana, jer stvarno deluju po principu tajnih dru{tava, kako uprkos raznim ispitivanjima javnog mnjenja zapravo ne znaju kakve bi mogle biti reakcije na te odluke, oni }e naravno biti sve osetljiviji na bilo koji disonantni glas, na bilo koji poku{aj da se saop{te te neugodne istine. Naravno, oni ho}e da odrede `rtvenog jarca i de`urnog neprijatelja. To bi zna~ilo da su oni uvereni u {iroku saglasnost i samo im je potreban taj neprijatelj, da bi njega okrivili za neuspeh. Ali po

Mirjana Mio~inovi}

22.02.08.

310

meni postoji i mogu}nost da oni ne samo da slute, ve} i znaju da nemaju tu saglasnost i da su ljudi mnogo razboritiji, da zdrava pamet uprkos svemu nije sasvim uni{tena i da }e, dakle, njihova bahatost, neodgovornost, nemoral, jednog dana ipak biti ka`njeni. I ja se nadam da taj dan nije daleko. Kada pravite analogije, to je apsolutno ista situacija kao ona koju smo imali pred kraj Milo{evi}eve vladavine, kada on, svestan da nema vi{e saglasnost koja je bila op{ta, poja~ava represiju i ~ini ono {to ~ini, sa svim politi~kim ubistvima. Dakle, ipak mislim da oni mogu biti ka`njeni zahvaljuju}i upravo tom jezgru razuma koje nije totalno uni{teno. Za kraj na{eg razgovora, izabrala sam da pro~itam jednu re~enicu iz knjige Hane Arent, Istina i la` u politici, koja mo`e biti podr{ka svima nama koji nastojimo da budemo istinoljubivi. Samo da jo{ ovo ka`em - tu knjigu, paradoksalno, preveo je niko drugi do ^avo{ki, i to je dokaz do koje mere pametne knjige nisu od pomo}i budalama. Dakle, ~itam ovu re~enicu iz knjige: Tamo gde svako la`e o svemu {to je zna~ajno, onaj ko kazuje istinu po~inje da dela, bilo da je toga svestan ili nije; tako se i on upli}e u politi~ku delatnost, jer u slu~aju da pre`ivi, {to nije sigurno, on zapo~inje promenu sveta.

Svetlana Luki}: Mnogo je ljudi koji su ovih dana iskreno o~ajni i slomljeni zbog onoga {to se dogodilo 17. februara. Jo{ je vi{e narika~a koje su u skup{tini naricale za Kosovom izme|u dva sklopljena posla. Ali u skup{tini se ~uo i jedan govor koji vredi ponoviti za kraj Pe{~anika. To su re~i koje je izgovorio ^edomir Jovanovi}. ^edomir Jovanovi}: Ja ne mogu da preuzmem odgovornost za sve ono {to nas je suo~ilo s ovako velikim i stra{nim istorijskim porazom. To ne mogu da urade ni oni gnevni ljudi koji ru{e grad u kojem mi zasedamo, veruju}i da tako brane Srbiju i Kosovo u Srbiji, iako }e se stideti jednog dana, kao {to se danas stide mnogi koji su to ~inili pre njih. Mislim da moramo imati snage da ve~eras gra|anima Srbije po{aljemo poruku o Srbiji budu}nosti i da istovremeno moramo imati snage da sagledamo sopstvene propuste, kako bi kona~no budu}nost na{eg naroda i ove zemlje prestala da bude ru`na slika pro{losti koju smo pro`iveli.

Nije ovo na{ prvi poraz. Na`alost, puno ih je za nama. Ovaj poraz mo`da najvi{e boli zbog toga {to se kroz njega prelama tako puno nepravde, tako puno surovosti, zbog toga {to se svako od nas ose}a `rtvom, ali i zbog toga {to kroz ovaj poraz svako od nas mora da plati cenu za gre{ke koje je na{a dr`ava ~inila u vremenu koje bismo da zaboravimo, ali koje se ne mo`e izbrisati. Umesto tog zaborava, potrebna nam je hrabrost za suo~avanje s jednom pogre{nom politikom. Ta pogre{na politika nas danas obavezuje na promene. ^uli smo dosta toga u govorima, i predsednika vlade, i predstavnika stranaka koje su u pro{losti vodile ovu zemlju. I sam sam u jednom trenutku bio deo vlasti u Srbiji i verovao sam da }emo mo}i da ispravimo gre{ke koje smo nasledili, verovao sam da mo`da mo`emo da vratimo Kosovo u Srbiju, ali sam isto tako bio siguran da se Kosovo ne}e vratiti u Srbiju ukoliko se Srbija sama pre toga ne promeni. Ne mo`e se braniti interes Srbije tako {to }e se svakoga dana dru{tvu nuditi izgovori i opravdanja umesto spremnosti da se to dru{tvo menja. Pre godinu dana smo ovde razgovarali o planu Martija Ahtisarija. U julu smo razgovarali o vladinoj platformi, u decembru o vladinom odgovoru na kraj pregovora. Danas razgovaramo o jo{ jednom dokumentu koji vlada nudi parlamentu, ali i u jednom i u drugom i u tre}em slu~aju mi smo uskra}eni za odgovor na jednostavno pitanje spremnosti da se preuzme odgovornost za jednu politiku. Ne postoji dru{tvo na svetu koje je u tako dubokoj agoniji, a da pri tom niko od onih koji su preuzeli odgovornost za vo|enje tog dru{tva nije spreman da iza|e pred gra|ane i ka`e istinu. Liberalnodemokratska partija danas nije do{la u parlament da bi skup{tinu delila, nije do{la u parlament da bi sipala so na ranu onima koje tako boli ta kosovska nepravda, ali smo do{li u parlament da ka`emo da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budu}nost ove zemlje i da verujemo da }e u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima, boljim idejama izgradi sebe toliko lepu i kvalitetnu da }e biti mogu}e realno poverovati u druga~ije veze Kosova i Srbije. Ovde, u parlamentu mo`emo da govorimo o Kosovu kao temelju na{eg nacionalnog identiteta. U parlamentu mo`emo da govorimo o Kosovu kao politi~kom motivu bez koga nema na{e politi~ke zajednice i svako }e na svoj na~in biti u pravu. Ali u parlamentu Srbije ne smemo ponoviti onu gre{ku koja je toliko puta do sada ponovljena. To {to se desilo ju~e na Kosovu moramo posmatrati kao posledicu grubih propusta, slabosti i nemo}i koja nas je na kraju suo~ila s tako dubokim, istorijskim porazom. Ta~no je, gospodine Ko{tunica, ne postoji nijedna dr`ava koja bi se slo`ila

^edomir Jovanovi}

22.02.08.

312

s postupkom kome je izlo`ena Srbija 17. februara, ju~e, ali je isto tako ta~no da se po nekim drugim pitanjima, na`alost, Srbija razlikuje od svih drugih dr`ava. Danas je me|unarodno pravo na na{oj strani, i Povelja Ujedinjenih nacija i Helsin{ki dokument i Rezolucija 1244, ali na`alost, toliko puta do sada smo zaobi{li svoje me|unarodne obaveze i bili nepravedni prema drugima, da su i drugi osetili tu slobodu koju smo mi nekad davali sebi i pogazili to isto me|unarodno pravo na koje se mi danas pozivamo. Osam godina Srbija ne mo`e da se promeni. Nismo dobili odgovor na nekoliko te{kih pitanja. Kako je mogu}e da smo izgubili sve istorijske i tradicionalne partnere i za{titnike? Kako je mogu}e da danas Francuska, kojoj smo podigli spomenik zahvalnosti u na{oj prestonici, ima vi{e razumevanja za albanski narod nego za srpski? Kako je mogu}e da vi{e razumevanja za Albance imaju Englezi, ~iji je kralj izvukao ma~ iz svojih korica u Prvom svetskom ratu i rekao da ga ne}e spustiti dok Srbija ponovo ne bude slobodna zemlja? Kako je mogu}e da kolevka demokratije, koja je bila inspiracija mnogih politi~ara ovde u Srbiji, mislim na Ameriku, danas ima tako arogantan stav prema nama? Na kakav na~in Srbija mo`e da uti~e na kosovsku stvarnost? Da li ponavljanjem fraze da je Kosovo la`na dr`ava? Za{to se bavimo la`ima? Na`alost, Kosovo je nesre}na istina za Srbiju, tu`na, tragi~na, ali je istina. Da li mo`emo da verujemo da }e tlapnja, zakletve i pozivanje na mitove biti dovoljno racionalna upori{ta za onaj `eljeni ishod na koji Srbija ima pravo? Mi nikoga danas ne optu`ujemo, ali tra`imo spremnost da se hrabro pogleda vreme koje je pred nama i da se Srbiji po{alje poruka da }e u tom vremenu ona biti oslobo|ena onih predrasuda i gre{aka koje su je toliko skupo ko{tale i koje su joj na kraju ispostavljene u ju~era{njem danu. Kao {to Srbiju boli Kosovo, hrvatske Srbe boli Knin, bosanske Srbe boli Sarajevo, Bo{njake boli Srebrenica i da ne nabrajam dalje sve te u`asne ishode politike koja je zapo~eta pre dvadeset godina. Mi se s tom politikom nismo rastali, to u na{e ime ne}e u~initi niko, to moramo da uradimo mi sami. Dobro je, gospodine Ko{tunica, {to ste makar i u jednoj re~enici apelovali na mir u zemlji. To je ono {to nam je danas potrebno i potrebni su dogovori, ali se dogovori ne mogu praviti s idejom da se ne postavi pitanje odgovornosti za ono {to se desilo i {to nas je dovelo u ovakvu poziciju. I ne mogu se dogovori praviti bez ambicije da se Srbija kona~no promeni. Va{a odluka da povu~ete ambasadora iz Sjedinjenih Dr`ava je bolja od odluke da prekinete diplomatske odnose sa Sjedinjenim Dr`avama, naravno, ali

svi znamo da }emo pre ili kasnije mi morati da krenemo onim putem kojim je Srbija ve} jednom krenula 5. oktobra 2000. godine, putem povratka u svet. I zbog toga ne mo`emo da se pomirimo s onim ta~kama va{eg predloga parlamentu u kojem se Srbija konfrontira s Evropom. Ne postoji druga Evropa, sem one na koju smo upu}eni i koliko god to bilo te{ko, mi u ovom trenutku moramo imati snage da s tom Evropom razgovaramo. Kona~no, na to nas obavezuju oni ljudi koji su ostali da `ive na Kosovu, oni ljudi koji su poverovali da sigurnost i sre}u treba da tra`e na Kosovu, jer su videli kako su pro{li oni koji su krenuli pre njih putem Srbije 1999. godine i zavr{ili na periferiji na{ih op{tina i gradova kao gra|ani drugog i tre}eg reda. Mi smo spremni da radimo zajedno s vama da bismo ovu zemlju promenili. Niste nam potrebni vi, gospodine Ko{tunica, niti vi, gospodine Nikoli}u, da bismo mi mogli da ka`emo da je za nas neprihvatljiva jednostrano progla{ena nezavisnost Kosova. Ali mi to ne pravdamo frazama. Za nas je to neprihvatljivo zato {to smo svesni velike istine - nema sre}e na Kosovu bez pomirenja srpskog i albanskog naroda. I kao {to smo toliko puta do sada bili protiv jednostranih postupaka Beograda, danas smo protiv jednostranog postupka Pri{tine. I za nas je to {to se ju~e desilo veliko poni`enje, ali u tom poni`enju, pored albanske jednostranosti, ima tako puno pogre{ne politike koja nas je uni{tavala prethodnih dvadeset godina i koja jo{ ima hrabrosti da od gra|ana Srbije tra`i razumevanje. Ne pristajemo ni na jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova, ni na poruku vlade da se vlade u Srbiji menjaju, da se Srbija smanjuje, da srpski narod gubi svoje istorijske prostore, ali da politika koja to proizvodi opstaje neka`njena i ambiciozna, ~ak i vi{e nego {to je to bila do ju~e. Moramo da razmi{ljamo o svetu. Srbiji je mesto tamo. Srbiji je mesto u Evropskoj uniji i Srbiji je, kona~no, mesto na Balkanu, na kojem ona ne}e biti izvor kriza, `ari{ta, nesposobnosti, nespremnosti, ve} hrabrosti i odlu~nosti da sama pogleda u sebe. Nisu nam potrebni ni Rumuni, ni Bugari, ni Makedonci, nije nam potreban ni Kipar da bismo shvatili koliko smo sami. Niko nas nije za{titio. Neki su priznali Kosovo. Oni koji ne ose}aju potrebu za tim to nikada ne}e u~initi. Srbija se s tim ne}e pomiriti, ali na`alost, ta nepomirljivost ne}e zaustaviti proces propadanja Srbije i o tome treba da razmi{ljamo. Najmanje mislim na dalji gubitak teritorija, mislim na nestanak `ivota.

^edomir Jovanovi}

22.02.08.

314

I 1999. godine sam bio u stranci ~ije prostorije su razbijane i neka mi neko ka`e na kakav na~in }e se problem re{iti, pa }u ja biti prvi koji }e baciti kamen na prozor Liberalnodemokratske partije. Ali svi vrlo dobro znamo da to nije ta~no i neka ovi dani koji su pred nama budu dani na{e spremnosti da se pomirimo, ali ne s politikom koja nas je uni{tila, nego s ~injenicom da su Srbiji potrebni dr`avnici i budu}nost, a ne politi~ari i istorijska opravdanja. Mi `elimo da se dogovorimo s Albancima i verujemo da su promene u Srbiji put do tog velikog dogovora. Jednostrana nezavisnost je za nas neprihvatljiva, jer ne donosi ni{ta dobro Kosovu, a politika koju nam danas vlada nudi je politika alibija i nespremnosti, s kojom mi ne `elimo da se mirimo i na koju ne}emo pristati. A onima koji razmi{ljaju o mitinzima, predla`emo da raspi{u izbore, jer verujemo da u ovoj zemlji ima dovoljno snage, potencijala i hrabrosti za `ivot u budu}nosti, umesto be`anja u pro{lost, na koju kao da smo osu|eni voljom politi~ara koji danas nemaju hrabrosti ~ak ni da se osvrnu na tu pro{lost i ka`u gde su u njoj pogre{ili. A Kosovo? Kosovo je do sada toliko puta stradalo, da }e ovo stradanje njegov zna~aj u~initi ve}im. A ljudi na Kosovu neka oproste svojoj zemlji, koja je bila nesposobna da njihov `ivot u~ini vrednijim, a samu sebe zna~ajnijom.

Svetlana Luki}: ^uli ste da je Savet bezbednosti sino} osudio napad na ambasade u Beogradu. Ovih dana smo opet svetsko stra{ilo, na{a zamisao nacionalnog dostojanstva opet se pokazala varvarskom. Za kraj emisije }u vam citirati ne{to {to je Gete rekao za Nemce - Nemci bi trebalo da budu raspr{eni po svetu kao Jevreji, kako bi ono dobro koje postoji u njima valjano i potpuno razvili za dobro nacije. To dobro, ono je tu, ono postoji, ali ono nije bilo u stanju da se ostvari u tradicionalnoj formi nacionalne dr`ave. Bio je ovo Pe{~anik.

29. 02. 2008.

MEMENTO Dva Rima su pala, tre}i je Moskva, a ~etvrtoga ne}e biti ... Jedan bajati program je iza{ao na sve`inu dvadeset prvog veka i raspao se ... Ovde je potrebna velika hrabrost da ~ovek ka`e da je `ivot bogatiji od politi~kih doga|aja ... Gosti: Vojin Dimitrijevi}, Beogradski centar za ljudska prava, Mirko \or|evi}, publicista, Dimitrije Boarov, novinar, László Végel, pisac

Svetlana Luki}: Beograd je sino} i no}as bio prepun dobro opremljene policije spremne za tu~u. Ne zna se {ta novi ministri raznih krila policije, Nikitovi}i, Bulatovi}i i ostali komandanti iz DSS-a o~ekuju da }e se desiti, pa su sve {to se plavi izveli na ulice. Da li ~uvaju ambasade, strana predstavni{tva, poslasti~arnice ili demonstriraju uvo|enje vanrednog stanja? Da li se pla{e neobuzdanih postupaka svoje nove, nacionalno osve{}ene omladine ili prizivaju tu mladu fa{isti~ku pe{adiju? Demokratska stranka Srbije i njen verni sluga Velimir Ili} ni jednom jedinom re~ju nisu osudili mlade siled`ije. Naprotiv, svaki od tih mladi}a koji slu{a Ko{tunicu, Samard`i}a ili Ili}a, dobija iz dana u dan ~as predvojni~ke obuke i jo{ jednu lekciju o tome ko su neprijatelji Srbije i kako valja s njima. Rusija im i u tome mo`e biti uzor. Samo tokom 2007. godine ruski tinejd`eri su na rasnoj osnovi ubili {ezdeset sedam Jevreja, Azijata i studenata iz Afrike. Kada je ove nedelje u Beogradu bio Medvedev, Putinovog posilnog je ~uvala cela srpska policija. Grad je bio blokiran, jer su ga vodali po crkvama, rafinerijama i dr`avnim nadle{tvima. I pe{aci su morali da se sklanjaju s trotoara da ne bi ugrozili dragoga gosta. Kada je u Titovo vreme dolazio neko va`an, policija je s ulica sklanjala prosjake i disidente, da strani gosti ne vide ru`ne slike Titove Jugoslavije. Sada sliku Srbije ne ru`e prosjaci ve} studenti, koji bi hteli u Evropsku uniju, ~lanovi Liberalnodemokratske partije i, naravno, nevladine organizacije. I budu}i ruski predsednik Medvedev je gadljiv na nevladine organizacije. Nedavno je rekao da Britanski savet i nevladine organizacije {pijuniraju Rusiju i da se to vi{e ne mo`e tolerisati. Medvedev je opet potpisivao gasno-naftni sporazum sa Srbijom. Zahvaljuju}i naprasno iskrenom Dinki}u, saznali smo da je Gasprom najavio pove}anje cene gasa za trideset odsto. Koliko sam mogla da primetim, a gledala sam pa`ljivo javni servis, to jest -va{e pravo da znate sve, u izve{taju o tome je presko~ena ta informacija. Uredni{tvo je verovatno procenilo da to nije va`an podatak za gra|ane ove zemlje ili prosto nisu hteli da kvare rusko-srpsku idilu. Uzgred, posle pretnje Gasproma da }e ukinuti gas Ukrajini, ako ova ne plati dug, pa razgovora koji su vo|eni pre samo nekoliko nedelja, koje

29.02.08.

320

je Julija Timo{enko ocenila kao istorijski dogovor, Gasprom je pre neki dan ipak rekao da daje Ukrajincima rok do 3. marta da plate dug - ili }e im zavrnuti slavine s gasom. Nama se to nikada ne}e desiti, jer nas Rusi vole. Gasprom prema nama gaji naro~ito ne`na ose}anja, a tu ljubav je oti{ao da zape~ati poljupcem i ministar Bubalo. On s vladom Moskve sklapa neke poslove, verovatno sa `enom gradona~elnika Lu{kova, biznismenkom ~ije se bogatstvo procenjuje na sedam milijardi dolara. Nosilac ordena svetog Save, po pozivu - profesor Tehnolo{kog fakulteta u ^a~ku, omiljeni Ko{tuni~in ministar, Velimir Ili}, optu`io je Liberalnodemokratsku partiju da je organizovala nerede na beogradskim ulicama kako bi bacila senku na dostojanstveni miting Ivane @igon, Emira Kusturice i svih onih koji ne prodaju veru za ve~eru. Ili} je poru~io da vlast ne mo`e da garantuje bezbednost onima koji iz sveg glasa ne vi~u da je Kosovo Srbija. Tu`ila{tvo nije reagovalo, niti }e, ka`e Slobodan Radovanovi}. To su, ka`e, dnevnopoliti~ka pitanja; to je `ar politi~ke borbe, kako bi rekao Dejan Mihajlov. Tu`ila{tvo nije reagovalo ni protiv ljudi koji su upadali u strane ambasade i lomili sve pred sobom. Ka`u da MUP nije podneo nijednu prekr{ajnu prijavu. Ova igra, poznata kao igra izme|u MUP-a i tu`ila{tva, ve} toliko puta je vi|ena da postaje dosadna. Nije mi jasno da posle svega {to se dogodilo ne progovori na primer ministar pravde, strukovna udru`enja tu`ilaca, advokata, makar neki sud. Valjda je neko nadle`an i pozvan da u ovoj zemlji reaguje, kada se pred o~ima celoga sveta demonstrira nasilje u najbrutalnijem i najsramotnijem vidu. Da li takozvani profesionalci, koji u pravosu|u samo rade svoj posao, ~ekaju da pro|e ovo kolektivno ludilo, pa }e onda po~eti da rade svoj posao, onda }e se oglasiti? Da li oni misle da se u ovakvim vremenima mo`e }utati, a onda, kada pro|e oluja, mirno vratiti svojoj profesionalnoj i intelektualnoj pristojnosti? Jeste, opasna su vremena, jeste da mogu da izgube poslove, kredite, ali neka pomisle kako je svim onim sudijama i advokatima u Pakistanu, koji su izlazili na ulice i demonstrirali protiv bezakonja, iako ih je Mu{arafova policija batinala i bacala u marice.

Ko{tunica je rekao nekoliko znamenito luda~kih stvari ove nedelje. Prva je da zahteva od Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava da poni{te svoju odluku o priznavanju Kosova. To me je podsetilo na pismo koje je pre dve-tri godine njegov antiameri~ki kamarad, Osama bin Laden, poslao predsedniku i narodu Amerike. Pismo nosi naslov [ta tra`imo od vas: pod 1, da prihvatite islam i vladate se po {erijatu, pod 2, da prekinete tla~enje, la`i i nemoral, pod 3, da priznate da ste nacija bez principa, pod 4, da ste najgora civilizacija koju je ~ove~anstvo ikada videlo. Na kraju svog pisma, Bin Laden poru~uje ameri~kim gra|anima - Slobodni izbori zna~e da ameri~ki narod slobodno bira svoje vladare i zato i on mora biti ka`njen za zlo~ine tih vladara. Stoga znajte, Amerikanci, da za nas nema nedu`nih civila. I tako, Ko{tunica je ju~e izjavio za rusku televiziju da Srbija ne}e u}i u Evropu bez Kosova, a Tadi} je za madridski list Pais opet ponovio da Srbija bez Kosova gubi identitet. Mo`da on bez Kosova nema identitet, ali on ga ionako nema, pa nema. Predsednik Tadi} odr`ava ovu luda~ku vladu, zemlja mu se koprca, banda zaslepljenih ludaka je gura u katastrofu, a on, predsednik Srbije i predsednik najve}e politi~ke stranke, sedi i gleda pogrebnu ceremoniju sopstvene zemlje. Za kraj jedan citat iz 1881. godine, Jakov Ignjatovi}, knji`evnik i akademik: Na{i {ovinisti su se zakleli da }e ve~no oponirati i ~ekati na duh vremena, nekakvog mesiju. No, mesije svakoga dana ne dolaze. I{~ekuju}i taj duh vremena narod opada, pada, dok ne i{~ezne, jer {ovinisti mu ne daju ono {to mu je od svakida{nje nu`de, ve} ga uspavljuju ha{i{om {ovinizma, da bar lep sanak boravi, a da se tek na Stra{nom sudu probudi. Na po~etku Pe{~anika slu{ate profesora Vojina Dimitrijevi}a. Ministar prosvete Zoran Lon~ar rekao je da vlada Srbije formira pravni tim, koji }e utvrditi pravne mere radi za{tite suvereniteta i integriteta Srbije pred me|unarodnim sudovima. I predsednik Tadi} je napominjao da }emo zemlje koje su priznale Kosovo tu`iti me|unarodnom sudu. U vezi s tim oglasio se iz inostranstva i ve} notorni savetodavac, profesor Flajner. Lon~ar je rekao da on kao pravnik smatra da Me|unarodni sud pravde apsolutno mo`e da ustanovi nadle`nost u na{em slu~aju. Profesor Vojin Dimitrijevi} ima sasvim druga~ije mi{ljenje o tome i javno ga je izrekao. Odmah su ga ukorili iz DSS-a, ali da vam ne prepri~avam, ~u}ete to od njega.

29.02.08.

322

Vojin Dimitrijevi}: Saznajemo da }emo Me|unarodnom sudu pravde tu`iti sve dr`ave koje su priznale nezavisnost Kosova. Na moje mi{ljenje da te tu`be ne bi imale velikog izgleda na uspeh, {to je pravna ocena, dobio sam reakciju od magistra Ristivojevi}a, koji je savetnik predsednika vlade, u kojoj on ne samo da ka`e da ja ne poznajem te stvari, nego mi pronalazi i motive i pobude. Vidim da sam nekakav sluga SAD-a, koji po svaku cenu ho}e da spre~i da Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave budu tu`ene. Ne vidim u ~emu su moje procene pogre{ne. Poznato je da Me|unarodni sud pravde nije ^etvrti op{tinski sud u Beogradu, gde vi mene mo`ete da tu`ite za bilo kakvo kr{enje prava, pa da vidite {ta }e sud da odlu~i. Me|unarodni sud pravde je organ Ujedinjenih nacija, ali pred njega mo`e da iza|e dr`ava u tu`bi protiv druge dr`ave samo ako se dopunski uspostavi nadle`nost tog suda, a ona se uspostavlja tako {to tu`ena dr`ava pristane na njegovu nadle`nost. Kada je Bosna tu`ila Jugoslaviju, ona se pozvala na Konvenciju o genocidu, koja je jedna od retkih konvencija koja predvi|a da svi sporovi iz tog ugovora idu pred Me|unarodni sud pravde. Prema tome, niko se nije mogao braniti od toga. Ova najavljena tu`ba vi{e li~i na jedan skoriji slu~aj, a to je poku{aj pravne slu`be Milo{evi}evog re`ima da tu`i ~lanice NATO-a zbog bombardovanja Jugoslavije. Postupak protiv SAD-a i [panije je bio obustavljen, jer sud nije mogao da vodi postupak bez njihovog pristanka, a oni taj pristanak nisu dali. Ni sada tu`ba protiv SAD-a sigurno ne bi ni doprla pred sud. Pitanje je da li bi to uspelo i tamo gde postoji nadle`nost, kao u slu~aju Danske, jer dr`ava ne mora da obja{njava za{to priznaje ili ne priznaje neku zemlju. Pitanje je jesmo li mi do{li u fazu da ~oveka koji trezveno, razumno, racionalno konstatuje da neki put nema izgleda na uspeh i da ne treba d`abe tro{iti pare - izlo`imo podsmehu i uradimo ne{to {to je smislila neka usijana glava. Na`alost, na{e stanje je te{ko i zdrav razum je ovde postao subverzivan. Sino} je u jednoj emisiji Ljubodrag Stojadinovi} rekao da je nadripatriotizam u porastu, a razum u povla~enju. Dru{tvo u kome za obi~an posao treba da budete heroj nije dobro dru{tvo, nije zdravo dru{tvo. Mi se divimo sudijama koji su izneli proces u slu~aju ubistva \in|i}a i procese za organizovani kriminal, a naro~ito procese za ratne zlo~ine. Mi se divimo njihovoj stamenosti, hrabrosti, a to je znak da ovo nije normalna dr`ava. Normalna dr`ava po~iva na moralno ispravnom, savesnom, obi~nom ~oveku koji ne mora da se pla{i denuncijacija zato {to }e re}i ono {to misli.

Mi se divimo glumcu koji je igrao D`ejmsa Bonda, [onu Koneriju, koji je istovremeno i plemi} i ~ovek koji ne krije da se bori za nezavisnost [kotske. Britanska kraljica nije oduzela plemi}ku titulu [onu Koneriju zbog njegovih stavova. Kako onda mi mo`emo da napadamo svakoga ko izrazi bilo kakvu sumnju u ispravnost na{e spoljne politike i po~ne da analizira pitanje Kosova na racionalan na~in? Tako se, recimo, u istoj emisiji ju~e ^edomir Anti} pitao {ta }e biti ako Kosovo ostane u Srbiji, {ta }e biti s populacijom Srbije, {ta }e biti s predominacijom albanskog stanovni{tva. [ta da radimo s ~injenicom da je albansko stanovni{tvo na Kosovu mlado, da je srpsko stanovni{tvo u Srbiji staro, {ta }e biti sa slobodom kretanja, {ta }e biti s ogromnom nezaposleno{}u? U kojoj meri }e Albanci s Kosova mo}i da u~estvuju u politi~kom `ivotu ovde, za{to Albanci s Kosova, nisu dobili besplatne akcije, a na{i su dr`avljani? To su stvari o kojima treba mo}i razgovarati. Ali ja znam za{to o njima ne mo`e da se razgovara. O njima ne mo`e da se razgovara zato {to je Kosovo nebeska stvar. Kosovo nema cenu i svi mi koji se pitamo, kao Dinki}, recimo, za{to da pla}amo dugove Kosova - mi smo }ifte i filistri, jer ako je ne{to nebesko, onda to nema cenu. To je nebo, a nebeske stvari se ne mere dinarima. Sve vi{e nas teraju da se svakog dana izja{njavamo. Sada }emo, pored [e{eljevih, dobiti i bed`eve koje deli DSS. Mo`e se o~ekivati da obi~an ~ovek, koji ne `eli da ima neprijatnosti, prihvati da nosi taj bed`, koji je neka vrsta antipoda `utoj traci, jer bi bez bed`a bio ozna~en kao izdajnik. I na`alost, takve pretnje dolaze od ministara u vladi. Stra{no je {to je ovo potvrda ofucane istine da se istorija ponavlja kao farsa. Sve ovo je ve} do`ivljeno. I po~etkom devedesetih smo videli uvod u jednu histeriju, veliku nevolju na ~iji tok ne mo`emo da uti~emo. Sada se to ponavlja. Pogledajte koliko smo u poslednjih dvadeset godina mrzeli, koliko su mediji i vlada inspirisali na{u mr`nju prema raznim ljudima. Sada su ponovo najbu~niji oni za koje smo mislili da su utihnuli i da razmi{ljaju o svojim gre{kama. Se}ate se, posle 5. oktobra je nastala velika dreka iz SPS-a o opasnostima od revan{izma. A sada taj isti SPS ho}e da zabrani, da tu`i, govori nam {ta je dozvoljeno, a {ta nije dozvoljeno re}i. Mi mo`emo da povu~emo ambasadore, {to smo i uradili. Mi mo`emo i da potpuno prekinemo diplomatske odnose. Jedno pitanje je {ta ja pravno mogu da u~inim, a drugo je {ta je razumno. Izvolite, prekinite odnose s ekonomski najmo}nijim dr`avama sveta, pa }ete da vidite kakve }e biti posledice toga. O tome se ve} izja{njavaju na{i privrednici, a strani se

Vojin Dimitrijevi}

29.02.08.

324

spremaju da investiraju na sto drugih, normalnijih mesta. Ponavljam, jedna je stvar {ta se mo`e uraditi, a druga stvar je kolika je korist od toga. I kada smo ve} pomenuli [ona Konerija, treba se setiti D`ejmsa Bonda, koji je, izme|u ostalog, rekao - Never say never, nikada ne reci nikad. Sada{nja vlada je nastala na osnovu izbora u jednoj demokratskoj zemlji i samim tim je privremena. Slede}i izbori mogu da poni{te sva obe}anja koja je ova vlada dala. U tom smislu je re}i da ne{to nikada ne}e{ uraditi istorijski prepotentno. Ima to i svoju lo{u stranu. Ha{im Ta~i je rekao da ne}e ugro`avati manjine i da nema nameru da stvara veliku Albaniju. Sve to na slede}im izborima na Kosovu mo`e da propadne. Mnogi stru~njaci se povla~e, jer su u situaciji lekara kojima je zabranjeno da daju dijagnoze. Ja znam da }e, ako se sada podnesu te tu`be, ovde da se rastalambasa i, dok ta tu`ba propadne za godinu i po, zaboravi}e se odakle se krenulo. Silne pare }e se potro{iti na te postupke. Tu moraju da se anga`uju i strani advokat, pa strani stru~njaci i sve to }e da se svali na grba~u poreskih obveznika. Stara istina, koja je potvr|ena u vezi s Arkanom i ratom, jeste da je, kada je neko kriminalac, mnogo lep{e da bude fini kriminalac. Mnogo je lep{e biti Robin Hud, krasti i plja~kati i biti rodoljub u isto vreme. Sad se to ponavlja, ali na farsi~nom nivou. Sada je patriotski obiti radnju u vlasni{tvu na{ih ljudi i krasti, ali pod izlikom da je to patriotski bes. Pre neki dan u samoposluzi u mom kraju, jedna biv{a odbornica DSS-a se nekako nagla, pa je smetala jednom ogromnom ~oveku da pro|e. On ju je gurnuo i umesto izvinjenja joj je rekao da dolazi s Kosova. Sada svi imaju rodbinu na Kosovu. Patriotizam je opet veliki zaklon za nitkove, ali to je sada komi~no. Ono je bio rat, a ovo je obi~na plja~ka radnji i to ne mo`e da traje dugo, jer je mnogo farsi~no. Jutros slu{am da }e Fudbalski savez Srbije, koji je upravo demaskiran kao plja~ka{ka organizacija koja okuplja podzemlje, odr`ati sastanak u Kosovskoj Mitrovici. I oni ho}e da se o~e{u o borbu za Kosovo. La`ni patriotizam je veliki alibi za sve neuspehe. Mnogo je te`e priznati da si neuspe{ni Vojin Dimitrijevi}, nego da ka`e{ - Neuspe{an sam zato {to sam Srbin. Stra{no je {to kroz to moramo ponovo da prolazimo. Onda slu{ate izjave Velimira Ili}a, koji ka`e - Razbijanje ambasada je demokratija i re~ huligan ne sme da se upotrebi. To je kratkovida politika, jer nasilje koje proizvodite mo`e da se okrene i protiv vas. I ako ve} po{tuje{ nasilje i

snagu ja~ega, onda i u me|unarodnim odnosima mora{ tako da se pona{a{. Ako se poziva{ na me|unarodno pravo, mora{ da po{tuje{ svoje obaveze iz me|unarodnog prava. Ne mo`e{ da bira{ {ta }e{ da po{tuje{, a {ta ne}e{. Gledam tu rusofiliju kod nas. To nije obo`avanje Pu{kina, Ljermontova, Tolstoja, Dostojevskog, nego obo`avanje careva koji su tog Pu{kina oterali u smrt, a ostale bar u Sibir. Veliku rusku literaturu su proizveli disidenti, koji su se borili protiv careva. I Putin je neka vrsta cara, mada mnogo liberalniji od ranijih careva. I onda gledam to na{e divljenje prema autoritarnoj vlasti. [ta je bilo s tim nesre}nim komentatorom ruske televizije, koji je govorio o \in|i}u i metku koji je zaslu`io? Umesto da tra`imo obja{njenje, mi smo zadovoljni time {to je Medvedev na nekom ru~ku rekao da je ovaj komentator budala. Kao neko ko se bavi ljudskim pravima, ja se pitam postoji li neka procedura na ruskoj televiziji po kojoj taj novinar gubi posao ili njega po svojoj volji smenjuje pomo}nik predsednika vlade. Trebalo bi da se protiv njega vodi neki postupak, pa da mu se da mogu}nost da se brani, da on doka`e da tako misli, pa da ovi ka`u - Ne mo`e tako na na{oj televiziji i tako dalje. U jednom sms-u sam toga dana napisao - Dobro je {to nije poslat u Sibir. Njegova izjava je gnusna, ali ona nije potekla iz glave tog ~oveka, nego je on, kao i kod nas, dobio signal da to mo`e da se misli. Zanimljivo je i da ljudi ovde smatraju prirodnim da kandidat za predsednika Rusije na jednom ru~ku mo`e nekoga da otpusti iz slu`be i da mi zbog toga budemo presre}ni. Kasnije, naravno, saznajemo da se ni{ta nije desilo. Najvi{e zazirem od toga {to }emo u}i u nove ekonomske te{ko}e i {to }e izolacija biti sve ve}a. Me|unarodni mehanizmi su takvi da svoje antipatije prema nama inostranstvo upravlja protiv celog stanovni{tva. E, kada ne{to dovede do katastrofalne ekonomske situacije, kao {to znate, potrebno je dosta vremena da ljudi shvate za{to se to desilo. Pro{le su godine dok se nije shvatilo da je Milo{evi}eva politika dovela do totalnog osiroma{enja. Sada }e to i}i br`e, ali vidim da opet ulazimo u period javnih poternica. U glavnom prestoni~kom, ozbiljnom listu video sam poternicu za jednom devojkom koja se zove Jelena Suboti}, koja se pojavila na CNN-u i izrekla svoje mi{ljenje. To je uokviren, nepotpisan tekst, s naznakom da je ona nekada radila za Sorosa i tako dalje. To li~i na poziv na lin~. Ju~e je na isti na~in obele`en Andrej Nosov, jer je s nekim bio u Pri{tini. Ako je to izdajni~ki ~in, pokreni protiv njega postupak. Ako smatra{ da je to politi~ki nepromi{ljeno, potpi{i se na tekst o tome, ali nemoj objavljivati

Vojin Dimitrijevi}

29.02.08.

326

denuncijacije ljudi. To po~inje da izaziva strah i vra}a nas na pitanje da li su ljudi dovoljno hrabri i spremni na to da ih neka budala pljune na ulici, jer je za njima izdata neka vrsta poternice. Ja ne ~itam tabloide, u kojim toga ima mnogo vi{e, ali bilo mi je stra{no da to vidim u takozvanom ozbiljnom listu.

Svetlana Luki}: Nastavlja Mirko \or|evi}. Mirko \or|evi}: Posle ove izjave Konstantina Sjomina na ruskoj televiziji da je \in|i} zaslu`io metak, oglasile su se nevladine organizacije. U redu, oglasili smo se i vi i ja, pa ma~ku o rep. Da li su se o tome re~ima osude oglasile Srpska akademija nauka i ostale va`ne institucije u dru{tvu? Ne, niko se nije oglasio, a to {to se ogla{avamo vi i ja i nevladine organizacije, bi}e otpisano re~ima - Pa to su ionako izdajnici. Izraz 'izdajnici' se u ruskoj publicistici koristi deset puta na svakoj strani i to je odatle uzeto. Mi ne li~imo na Rusiju u onome {to je u Rusiji veliko i uliva neke nade, nego u ne~emu {to ni za Ruse nije dobro. Taj novinar se zove Konstantin Sjomin i najva`niji je dr`avni komentator, kroz kojega dr`ava govori u svom dr`avnom televizijskom dnevniku. Zato nije nikakvo ~udo {to je ovde jedan deo javnosti do`iveo {ok i, budimo pravedni, drugi deo javnosti - ushi}enje i radovanje. U istoriji diplomatije postoji pravilo da se zbog takvih stvari diplomatski odnosi izme|u dveju zemalja spu{taju za jedan stepen ni`e. Iz Beograda ne samo da to nije u~injeno, nego se reagovalo mlako i Rusima je dat prostor da sve to non{alantno odbace kao neva`nu epizodu, a taj novinar je ostavljen tamo gde je i bio. Dozvolite, gospodin Sjomin je o \in|i}u rekao da je zapadna marioneta, da je zaslu`io metak, a da je Milo{evi} heroj. Istovremeno, Moskva Miri Markovi} i njenom sinu daje politi~ki azil. Evo re~i jednog ruskog komentatora, koji se ne sla`e sa Sjominom, koji ka`e da su pohvale \in|i}evim ubicama - poziv na ubistvo predsednika na{e dr`ave, Tadi}a. Istovremeno kada su mediji to prenosili, videli smo snimke na kojima se na nekom od ovih mitinga cepa i pali Tadi}eva slika. Ova gasifikacija i putinizacija Srbije ne obe}ava ni{ta dobro. Ne samo {to se pothranjuje stari mit o maj~ici Rusiji, jer lako bismo s tim starim mitom, oduvek ga je bilo i bi}e ga, nego nam se name}e praksa ruskih partijskih policija, kakva su Na{i. A kako se u Rusiji postupa s novinarima, jasno je svakome ko je pro~itao makar jednu knjigu ubijene Politkovske. Rusi nemaju zvani~no ministarstvo vera, ali sprega izme|u trona, sablje i

oltara je o~evidna. I kod nas se ministarstvo vera svrstalo me|u ministarstva sile. I detetu je jasno da Rusija ima veliku kulturu i da kao velika zemlja treba da nam bude bliska po mnogo ~emu. Ali da nam Rusija bude uzor za demokratiju, s tim se ne mo`e slo`iti niko ko iole poznaje tu zemlju. S tim se ne bi slo`ila ni ogromna ve}ina Rusa, koja je danas u}utkana u tom dru{tvu. Gledao sam kako se ministar spoljnih poslova Srbije Jeremi} mu~i. On bi da protestuje, on protestuje, ali on ne ume da podigne glas. Iza ove gasifikacije stoji politika prema kojoj bi valjalo biti, blago re~eno, oprezan. To {to je Medevedev rekao da je taj njegov komentator - durak - ni{ta ne zna~i. Takvih kao Sjomin ima na stotine i oni imaju ogroman uticaj u Rusiji. Imam jedan interesantan primer. Kada se oktobarskih dana godine nulte okon~ala Milo{evi}eva vladavina u Srbiji, svi u svetu su to ocenili kao veliki i zna~ajan doga|aj. Izuzetak je bila Rusija, u kojoj su se oglasile sasvim druga~ije snage. Ruski pisac Prohanov, rado vi|eni gost Udru`enja knji`evnika Srbije, rekao je za Milo{evi}a da je on istovremeno i heroj i `rtva, jer je upropastio sve ono o ~emu je sanjao narodni vo|a Radovan Karad`i} dok su srpske haubice tukle po Sarajevu. Trebalo je da Milo{evi} ide do kraja, misli Prohanov, do kona~ne pobede, ali je sudbina htela da ne bude tako. Sudbina sveta je danas na kobnim terazijama, ka`e Prohanov, i nije isklju~eno da na njima ne prevagne ono {to je najopasnije, a to je truli zapad. I kada ga okovanog, Prohanov misli na Milo{evi}a, bosonogog i vezanog za ameri~ki tenk povedu u Hag, koliko }e gadova podi}i ~a{e za pobedu ameri~kog oru`ja nad nama, Slovenima? Mogao bih da navedem iz tekstova Prohanova i sli~nih spisatelja jo{ puno primera, ali su previ{e bizarni i neukusni. Njihova politi~ka posledica se ~ita iz komentara Konstantina Sjomina, koji direktno hvali Milo{evi}a i ubice ustavno izabranog predsednika vlade, Zorana \in|i}a. U Rusiji imamo i slavnog pesnika, s mitraljezom u ruci, Limonova, ~iji se list zove Limonka, {to u prevodu zna~i - bomba ka{ikara. Jo{ je Milo{evi} imao svoje Ruse i pravio saveze s njima i s Belorusijom, ali od ruskih ozbiljnih ljudi sam ~uo da u Beogradu niko ne prima ruske demokrate, kojih ipak ima. Mi smo ovde nagra|ivali ordenom svetog Save prvog stepena Sol`enjicina, koji je `alosno zatvorio svoj krug disidentske pobune i vratio se tamo gde je i bio. Molim vas, pogledajte izjavu kosovskog vladike Artemija koji ka`e - Ovde treba pozvati rusku vojsku, ruske dobrovoljce,

Mirko \or|evi}

29.02.08.

328

dati Rusiji baze, kupiti ~ak - ruske raketne sisteme i odupreti se Zapadu. Vladika je precizan u vojno-takti~kim stvarima, odakle li mu ta znanja? Godine 1908. je do{lo do velike aneksione krize. U Beogradu vri, masa je na ulici, Beograd je na ulici, Srbija je na ulicama, svi tra`e oru`je da se ide u Bosnu, da Bosna bude srpska. I svi ~ekaju Ruse. Neredi se ne smiruju, veliki pisac Branislav Nu{i} na belom konju obilazi grad i na konju ulazi u zdanje Narodnog pozori{ta u Beogradu. Svi ~ekaju Ruse, da Rusija do|e da pomogne da se ne dogodi ono {to se i dogodilo - da Austrija uzme Bosnu. Na vlasti je stari kralj Petar Kara|or|evi}. Poziva zakonitog princa naslednika, \or|a, i predsednika vlade, Nikolu Pa{i}a i {alje ih u Rusiju. Car ih je primio i rekao - Mladi}u, recite ocu da smo mi u savezu s Austrijom i da ni{ta ne mo`emo u~initi za vas. Predsednik vlade Nikola Pa{i} i na{ princ krenuli su nazad vozom za Beograd. Beograd i dalje vri, urla, ~eka Ruse. Kada se voz pribli`io Beogradu, lukavi Nikola Pa{i} ka`e - Viso~anstvo, ~uli ste {ta nam je rekao ruski car, ali mi }emo za pola sata biti u Beogradu, gde nikako ne smete re}i {ta nam je on rekao, nego morate i dalje podgrevati u narodu veru da }e, koliko sutra, Rusi sti}i. Odluka velikih sila je bila - aneksija Bosne. [tavi{e, ne samo da je izvr{ena aneksija Bosne, nego je vlada Milovana Milovanovi}a morala iste ve~eri da izda zvani~no saop{tenje u kojem stoji ovakva re~enica - Kraljevina Srbija sve~ano izjavljuje da nema nikakve pretenzije na Bosnu i da nema ni{ta protiv toga da Austro-Ugarska monarhija posedne Bosnu - kako je i bilo. To je istorija, znate, a kada vam danas nude istorijske pri~e, oni ih pode{avaju prema trenutku politike, pragma im je bitnija od dogme. U tehnologiji vladanja postoje brojni na~ini na koje autoritarni re`imi re{avaju napetosti, tako {to povremeno dopu{taju narodu takozvani odisaj - tako su govorili u Pa{i}evo vreme. Oni dopu{taju haos koji kontroli{u. Sve ovo {to se dogodilo 17. februara u Beogradu bilo je strogo isplanirano. Oni su to uradili namerno, da se jo{ jednom u~vrste na vlasti. Zato su dozvolili da se ta eksplozija gneva okrene protiv Zapada, na brutalan i maksimalno agresivan na~in, s paljevinama i ubistvima. Rodbina nekoliko ubijenih ljudi jo{ traga za svojima. To je kasnije bilo iskori{}eno kao razlog da se odnosi prema nekim zapadnim zemljama spuste na ni`i nivo. Da li ste primetili da se gospodin Medvedev, koji je lukavo upotrebio re~ durak za ovog Konstantina Sjomina, uop{te nije osvrnuo na jo{ ozbiljniji problem, a to je politi~ki azil dat Miri Markovi}? Nevolja je u tome {to izgleda da doma}ini to pitanje nisu smeli ni da pomenu.

Sada nas je re`im uzurpatora Ko{tunice doveo do prestanka razgovora o evropskim integracijama. To je lukavo smi{ljeno, da se razgovor o tome potpuno ukine. On je zbunio i taj Zapad, koji vi{e ne sme da pomene Mladi}a ili Karad`i}a. One tehnokrate u Briselu ne smeju vi{e ni da ih spomenu. Ko{tuni~ina politika se vodi u permanentnom, svakodnevnom, danono}nom saglasju i dogovoru s Putinovom Rusijom. Pogledajte sudbinu novinara u Rusiji, pogledajte sudbinu novinara kod nas, sve se poklapa, nevladine organizacije, crkva, {ta god ho}ete, sve se poklapa. Me|utim, mislim da }e vremenom biti smanjena napetost, budu}i da u srpskoj javnosti postoji jedan deo demokratskog usmerenja i energije koji jo{ nisu potro{eni i koji }e se oglasiti. Vrlo brzo }e se videti da smo pitanje gasifikacije mogli da re{imo prodav{i to i malo skuplje, a drugo, vide}e se i da nam Rusija oko Kosova ne mo`e pomo}i. Nacionalisti~ko-{ovinisti~ke snage u Beogradu ~ekaju maltene da Rusi do|u i to silom poni{te. Izgledno je da }e se s tom novoosnovanom dr`avom otvoriti prilika za istorijsko pomirenje Srba i Albanaca. Zameraju mi da sam preveliki optimista i da je to utopija, ali ja ostajem ube|en da }e se tu vremenom otvoriti polje saradnje i razumevanja. Ko{tunica se u govoru ispred skup{tine slu`io nekim metafizi~kim sintagmama. To nije govor politi~ara. Ja, koji sam sve i sva{ta video i ~uo, a imao sam i vremena u `ivotu, upla{io sam se posle prva tri minuta Ko{tuni~inog govora na ovom mitingu. ^ovek je delovao izobli~eno i uop{te se nije kontrolisao. Vrlo brzo }e Rusi morati re}i - Mi ne mo`emo da `rtvujemo svoje odnose s Evropom zarad Kosova. Rusi }e prvi re}i Stop. Ko{tunica je politi~ar koji od metafizi~kih floskula, mitologije i epike pravi politiku. To je tipi~na matrica populisti~kih politi~ara i on je ve{t u tome. Pogledajte, on di`e na noge stotine hiljada ljudi, a od srpske skup{tine, on i njegov saborac Toma Nikoli} napravili su srpsku Dumu. Tamo se prave spiskovi izdajnika, na kojima mi figuriramo na lepim mestima. Tu }e biti problem. Papa je tri puta za poslednjih mesec dana govorio o Kosovu i ostao dosledan - ako smo ranije `urili, pa su nam zamerali {to smo priznali Sloveniju i Hrvatsku, sada nemamo razloga da `urimo. Mi ne mo`emo mirno pre}i preko hiljadugodi{njeg prisustva hri{}anske kulture na Kosovu, rekao je papa Benedikt XVI u svojoj homeliji, ali je dodao - Mi }emo slediti politiku me|unarodne zajednice i Evrope. Strategija Svete stolice se svodi na slede}e - oni ne}e ni po koju cenu da se zamere

Mirko \or|evi}

29.02.08.

330

pravoslavnima, ne samo Srbima, nego uop{te pravoslavnima. Papa je sledbenik evropske ideje, koja se u crkvenoj mapi zna~enja svodi na slede}e Evrope ne}e biti, koliko god ona bila bogata i mo}na, ako ne bude disala na oba plu}na krila, a to su pravoslavlje i katolicizam. To se videlo i u papinom govoru u Raveni, kada se dogodilo jedno ~udo, koje ~ak ni B92 nije uspeo najbolje da proprati. U Raveni se 10. oktobra 2007. sastala teolo{ka komisija pravoslavnih i katolika i izradila jedan dokument na pedesetak strana, koji je u svetu odjeknuo kao bomba. Prvi put od 1054. katolici i pravoslavni su izgladili sve sporove i proglasili da me|u njima vi{e nema bitnih, su{tinskih problema. Me|utim, toga dana kada je dokument trebalo da bude zvani~no prezentiran, ruska delegacija je napustila skup i dokument je izgubio svaku vrednost. Vra}am se papinom odnosu prema Kosovu. I na{a crkva i nacionalisti~ka javnost su se nadale druga~ijoj reakciji Vatikana, pa su mediji u Beogradu bili zbunjeni - [ta je sad ovo, papa hvali Srbe? Mnogo puta u istoriji smo mi s Istoka ru{ili sva mogu}a pribli`avanja Istoka i Zapada na crkvenom planu. Vi znate za stravi~an slu~aj Firentinske unije, 6. jula 1438. godine. Turci ve} nadiru na Balkan, cela Vizantija bi}e prega`ena. Rimski papa Evgenije IV i vizantijski pravoslavni patrijarh i car sastaju se sa sedamsto delegata u Firenci, s namerom da stvore jedinstveni sistem evropske bezbednosti pred opasno{}u od Turaka. Potpisana je crkvena bula sjedinjenja, koja ima pateti~an, dirljiv naslov - Leten tur caeli et exultet terra Raduju se nebesa i kli~e zemlja cela, vi{e nismo posva|ani, sad }emo se odupreti Turcima. Nije bilo tako, propala je Unija, a znate li za{to? Zato {to jedan ~lan gr~ke delegacije, Marko Efeski, nije hteo da potpi{e taj dokument. Njega na{a crkva slavi kao sveca, svake godine, 1. februara, po crkvenom kalendaru. Postoji jo{ jedan zanimljiv dokument, poznat tek od 1970. godine. To je odlomak iz memoara u~esnika tih zbivanja, Siropulosa, koji je opisao pregovara~e na{e, pravoslavne strane. To je bio veliki svetski doga|aj, prekretnica za Evropu, poku{aj da islam nikada ne kro~i na evropsko tlo, nastojalo se da u Firencu do|u predstavnici svih pravoslavnih. I Rusija je poslala veliku delegaciju. Ali na{li su se u ~udu Srbi ne}e da do|u. Na vlasti je tada bio despot \ura| Brankovi}. U to doba Stala} nije bio na{, ni Golubac, ni Beograd. Postojalo je Smederevo, \ura| Brankovi} i njegova `ena, Irena iz ku}e Kantakuzena, Grkinja. Srbi su je lepo po~astili, zovu je prokleta Jerina, {to je koje{ta, dabome. Vide}i da }e

stvar propasti, vizantijski car i pravoslavni patrijarh dva puta {alju specijalnu diplomatsku misiju da umoli \ur|a Brankovi}a da ipak do|e u Firencu. Ne, njegov odgovor na javnim zborovima je bio - Bolje i pod prorokov turban, nego pod papsku tijaru, a tako je i bilo. Turci su ga brzo sredili, 1459. su zbrisali i njegovu prestonicu Smederevo i njega. Ovih dana se u stranoj {tampi podse}aju tih davnih doga|aja. Samo od mene su tra`ili tri teksta o Firentinskoj uniji i tre}em Rimu. Tre}i Rim je ideolo{ka parola, koja u Rusiji ve} vekovima ne gubi svoj sjaj. ^ovek koji ju je smislio, ideolog par ekselans, zvao se Filotej. U pismu velikom ruskom knezu, budu}em caru Ivanu Groznom, on ka`e Zapamtite, gospodaru, dva su Rima pala, tre}i, Moskva, stoji, a ~etvrtoga ne}e biti. Njegove re~i odjekuju i danas, a i Marko Efeski, koji pre vi{e od pet vekova odbija da potpi{e bulu sjedinjenja u Firenci, na toj liniji obja{njava svoj stav - Svi koji su potpisali izmirenje s Latinima, radi zajedni~ke borbe protiv turske invazije na Evropu, su izdajnici - izri~ito je upotrebio izraz izdajnici - prodane du{e, koje prodado{e veru za {aku zlata i srebra, zavr{en citat. Strava. Istorija se ponavlja kroz ponavljanje obrazaca pona{anja elita odre|enih epoha. I Ko{tunica svojim re~nikom i tonom ponavlja stavove na{ih starih rusofila, uz ogradu da se oni nikada nisu slu`ili tako primitivnim re~ima kao on. Taj primitivizam je i izraz njegove nemo}i. Ber|ajev, veliki ruski mislilac, napisao je i delo bizarnog naslova, Uloga Fe}ke robija{a u ruskoj revoluciji. Teza Ber|ajeva je slede}a - u vreme velikih dru{tvenih kolizija, sve strane se koriste ne~asnim politi~kim sredstvima, pa izvla~e na svetlo dana odbegle robija{e, secikese, kradljivce i sav dru{tveni talog. Taj Fe}ka robija{, koji je poklao silnu decu i bio osu|en na do`ivotnu robiju, izvu~en je na ulicu da upravlja doga|ajima. Autoritarni re`imi se slu`e gomilom veruju}i da kontroli{u haos, ali on im ~esto izmi~e iz ruku. Nema ru`nijeg primera od onog Kosovo za patike. To }e ostati u istoriji. Te dve nesre}ne devojke poslale su jasnu poruku - Uradile smo to kada smo videle da hiljade ljudi plja~kaju i otimaju. Ta stra{na slika me brine. Srbija }e se dugo mu~iti, za sada nema govora o Evropi. Parola - Dole Ko{tunica - }e tek dobiti na snazi, jer on je tipi~an proizvod palana~ke politike, koja je pokazala granice svoje mo}i. On postaje simbol, ne}u re}i zla i neprijatelja, ne volim krupne re~i, ali snage koja ko~i promene. A `ivot i promene su u dubljem smislu sinonimi, koliko ja znam.

Mirko \or|evi}

29.02.08.

332

Svetlana Luki}: U nastavku emisije slu{ate Dimitrija Boarova, kolumnistu nedeljnika Vreme i lista Danas. Dimitrije Boarov: Vladaju}u elitu sticajem okolnosti ipak personifikuje premijer Ko{tunica. Bez obzira na raspored snaga u bira~kom telu, on je taj koji je presudno uticao na politiku dr`ave u poslednje ~etiri godine. Pre tri godine po~eli su mnogi potezi ~iji je cilj bio da Srbija nezavisnost Kosova do~eka u {to nemogu}ijoj situaciji. Zna~i, da se Srbiji odseku sve mogu}e odstupnice, da se zatvore o~i pred ~injenicom kosovske nezavisnosti, da se to poni{tava, da ne dolazi u obzir, odavde do ve~nosti, jer je Kosovo na{e. Uporno je promovisana politika u kojoj Kosovo ostaje sto`er unutra{nje srpske politike. To je ta pri~a o identitetu, o tome da smo svi mi ro|eni na Kosovu, da bez Kosova Srbija nije ni{ta, da je Kosovo kotva nacionalne politike i u tom smeru se gradilo uporno, strpljivo, iz dana u dan. Jedan od malobrojnih izgovora koji su uop{te ponu|eni za takvu politiku, bio je da je to odvra}anje me|unarodne zajednice od pomisli da prihvati nezavisnost Kosova. Za{to se tako napadno guralo u preambulu ustava ono {to je oduvek bilo u njemu, a to je da je Kosovo deo Srbije? Logi~nije bi bilo da je u ustav u{la su{tinska autonomija, pa da se ka`e - Evo, to je na{a ponuda, mi je dajemo ozbiljno, ~ak smo je ugradili u ustav. Ne, u ustavu nije definisana su{tinska autonomija, ve} to da je Kosovo deo Srbije. Stalno sam razmi{ljao o tome za{to je to u~injeno, da li postoji neka nada u politi~koj eliti Srbije da se Kosovo mo`e makar manifestaciono zadr`ati unutar granica. Moja hipoteza je da je Kosovo sa~uvano kao sto`er unutra{nje politike zbog toga {to se nije htelo evropsko re{enje za Srbiju. Nije se suzbijala nezavisnost Kosova, nego su se stavljale prepreke izme|u Srbije i Evropske unije, pa i atlantskog savezni{tva. Ironi~no bi se moglo re}i da je Kosovo moralo biti sa~uvano kao sto`er srpske politike, zato {to osamdeset odsto politi~kih stranaka u Srbiji nema drugu igra~ku, ali zapravo se radi o tome da je osamdeset odsto stranaka u Srbiji vezano za nacionalni mit, za kosovsku kotvu i za kosovsku vertikalu, kako ka`e premijer. Naravno, politika, i kada je najgora i najgluplja, nikada nije sama sebi cilj, ona uvek ima druge ciljeve, a svaka ima cilj da opstane na vlasti. I republikanci u Americi imaju cilj da opstanu na vlasti. Ali gra|enje takve politike se ne mo`e objasniti ni samo `eljom da se ostane na vlasti, tim pre {to

nisam siguran da vezivanje za Kosovo garantuje opstanak na vlasti. Zna~i, trebalo je povodom Kosova na}i nekog novog, velikog neprijatelja i na taj na~in izazvati homogenizaciju, izvr{iti renoviranje nacionalnog jedinstva. Evo, ovih dana ni{ta drugo ne ~ujemo, osim poziva na nacionalno jedinstvo. Ka`ite vi meni ~emu slu`i nacionalno jedinstvo u jednoj demokratskoj dr`avi? Nacionalno jedinstvo je potrebno samo kada je dr`ava u ratu, kada postoji pretnja njenom opstanku. A kada do|emo do pitanja opstanka dr`ave i opstanka nacije, ve} smo na terenu nacionalnog socijalizma, nacizma. Moje mi{ljenje je da se ova situacija i ovo uzbu|enje gradilo smi{ljeno i ~ak }u biti dovoljno drzak da utvrdim da srpska politi~ka elita, naro~ito desna strana politi~ke scene, nije zadovoljna `estinom nacionalnog odgovora i obimom protesta. Ona se potrudila da organizuje {to{ta, ali veoma ju je ranilo {to su se nacionalni protesti, pa kako i ne bi, pretvorili u plja~ku izloga. Ja ne likujem zbog toga i ne radujem se {to je propao trud da se trista hiljada ljudi dovede iz cele Srbije, ali imam utisak da taj miting nije bio spontan. On jeste potekao iz velikog nezadovoljstva. ^ovek je nezadovoljan i kada mu kom{ija u|e dva metra u njivu. U Srbiji i Vojvodini su padale glave i za manje zemlje od petnaest odsto dr`avne teritorije, ali imam ose}aj da svi vi{egodi{nji napori nisu dali dovoljno rezultata i da srpska politi~ka elita sada ne mo`e da se pribere. Ona je verovatno mislila da }e svoju poziciju legitimirati doista spontanim i u`asnim buntom. Istovremeno se pokazalo da ta politi~ka elita nije sigurna na vlasti. ^injenica da se plja~ka, da policiju tuku vi{e nego {to je dogovoreno, pokazuje da tu postoje i drugi besovi, koje je kosovska drama samo otko~ila. I mislim da je ovo naglo spla{njavanje takozvanih spontanih protesta u Srbiji, posle tog nesre}nog mitinga 21. februara, dokaz da se i vladaju}a elita upla{ila da potpuno otvori taj d`ak sa socijalnim besovima pla{e}i se da bi ta oluja mogla da poru{i i kr`ljave institucionalne osnove na kojima ona sedi. Kada ~ujete zahtev da Evropska unija povu~e svoju odluku o misiji ili da SAD poni{ti svoje priznanje nezavisnosti Kosova - to deluje prili~no nesuvislo. Neki potezi deluju toliko nesuvislo da gubite parametre za procenu toga {ta je zapravo njihov cilj. Orijentacija na Rusiju je konstanta srpske spoljnopoliti~ke strategije od polovine devetnaestog veka. Nikola Pa{i} je s radikalima 1887. godine pravio sli~an miting u Beogradu i u toj kampanji je ubijeno sto osamdeset naprednjaka {irom Srbije. Tada su radikali napravili klju~ni prelom ka vlasti i posle toga sedamdeset godina niko nije

Dimtrije Boarov

29.02.08.

334

mogao da ih skine s te vlasti. Ali ~ini mi se da ovde kolo nisu vodili radikali kao politi~ka stranka, nego vlada, premijer i srpska desnica u izvornom smislu te re~i. Tu vi{e nema preobu~enih biv{ih komunista, to je klasi~na srpska desnica, s piscima koji dodaju retoriku. Jedan dosta bajat program iza{ao je na sve`inu dvadeset prvog veka i odjednom se osetilo da on vi{e ne funkcioni{e, da on nema snagu i da ne mo`e da dobije energiju, ~ak ni iz Rusije. Svaka ~ast Putinu, on je prihvatio jednu globalnu igru i poku{ao da zaustavi raspojasanu ameri~ku dominaciju. Ali mi se trpamo za saveznika Moskvi u toj globalnoj igri s pogre{ne strane, koja Rusima ne odgovara. Mi se nudimo da stanemo rame uz rame s njima, a to njima nije potrebno. Hajde da ka`emo da su mo`da zao{travanje kosovskog pitanja i podr{ka Rusije stvorili u glavama vode}ih politi~ara srpske desnice ideju o pribli`avanju Rusiji, kada ve} Evropu ne}emo. Ali mislim da taj deo programa srpske desnice najmanje odgovara Moskvi. Gde }e Moskva na}i saveznika u politici globalnog nadmetanja? Prirodno je da }e ga tra`iti pre u Evropi, nego u Indiji i Kini, jer tamo su problemi potpuno druga~iji. Kina je najdinami~nija zemlja na svetu, ali stepen njene me|uzavisnosti sa SAD-om je fantasti~an. Nije slu~ajno da Kinezi tr~e okolo i spasavaju vrednost dolara, jer kada bi dolar ozbiljno {trucnuo, kineski polet bi bio zaustavljen na vrlo nezgodnom mestu, na polovini te planine na koju se penju. Oni bi bili zaustavljeni na najstrmijoj litici. I bez obzira na mrzovolju koja s vremena na vreme izbija u njihovim me|usobnim odnosima, robna razmena izme|u SAD-a i Kine je ve}a od hiljadu milijardi. To su ozbiljne pare i Kinezi zavise od ameri~kog tr`i{ta i tog dolara. Amerikanci njima opet izvoze resurse, prenose mnoge proizvodne linije, plasirali su tamo ogromne pare, pa su tako i oni zavisni od Kine. Ta me|uzavisnost je druge prirode od me|uzavisnosti koju imaju Rusija i SAD. Ona je sli~na me|uzavisnosti Evropske unije i Rusije. Pazite, Evropska unija je i dalje ja~i ekonomski igra~ u svetu od Rusije, ali ona je ogroman potro{a~. Rusija mo`e natovariti naftu na neke tankere, pa probati da je proda Kini ili Ju`noj Africi, ali da bi promenila tokove gasa, potrebno joj je deset godina. Rusija, zna~i, bukvalno zavisi od tog mo}nog potro{a~a, Evropske unije. Ona }e u sva|i s Evropskom unijom imati potpuno druga~iju taktiku, nego u globalnom nadmetanju sa SAD-om. Tako da ne vidim smisao orijentacije Srbije na Rusiju. Naravno, kada vam neko pri|e i umiljava vam se, a ne ko{ta mnogo i spreman je da vam budza{to da svoje resurse,

te{ko ga je odbiti. Ali mislim da platforma na kojoj se tra`i oslonac s Rusijom, koja glasi - Ne}emo Evropsku uniju - Moskvi uop{te ne odgovara. To {to Vatikan ne}e da prizna Kosovo je ostalo van vidokruga srpske javnosti. Stari dobri srpski nacionalisti potpuno su slu|eni time. Teorija je bila da nam Vatikan uzima Kosovo, a sada odjednom Vatikan brani hri{}anstvo, zajedno s nama. Jedno vreme je ovde Evropska unija bila tretirana kao deo vatikanske zavere, bez obzira na to {to su je stvarali uglavnom protestanti. Taj strah od takozvanog bezdu{nog kapitalizma i nadnacionalnih integracija je ovde zasnovan na ispravnom ose}aju da je proces stvaranja Evropske unije sli~an globalizaciji. Razli~itost se seli u logi~ne zone kulture, obi~aja, folklora, turizma, a sve drugo se uniformi{e: pravna regulativa, ugovori, pravosu|e, standardi ljudskih prava i zna se {ta policija mo`e, {ta ne mo`e, a {ta mora. Nadnacionalna integracija nije zasnovana na nekoj klasi~noj, jakoj vezi kakva je vera. Zarad pravoslavlja, mo`emo Rusiji preneti deo suvereniteta u sektoru energetike, sutra u sektoru vazdu{nog saobra}aja, pa tako redom. Ljudi koji govore da mi ne smemo dati na{e nacionalne resurse nekom drugom, rado ih daju onome ko je pravoslavne vere. Tu dolazimo do primitivnog shvatanja politike i pojma vlasti. Ono {to srpskoj politi~koj eliti smeta kod Evropske unije je upravo to sporazumevanje i usagla{avanje, koje ona do`ivljava kao saginjanje glave. Najnovijim korekcijama Evropske unije, posle neuspeha s evropskim ustavom, grupa najve}ih zemalja zaista i igra ulogu gazde. Mislim da je to ono {to u velikoj meri srpsku politi~ku elitu demotivi{e da po`uri u Evropsku uniju. Pod dva, na{a politi~ka elita je jo{ relativno siroma{na, a nezasita, tako da ulazak u Evropsku uniju do`ivljava i kao udar na njene, za na{e prilike, nadnaravno visoke prihode, profite. Oni plja~kaju privredu i stanovni{tvo, imamo razraslu korupciju, simbiozu vlasti i takozvanog krupnog kapitala, koga kod nas i nema mnogo. Nikome od njih se ne `uri u Evropu. Ka`e se - Hajde prvo da se sna|emo, da se osovimo, pa }emo onda u Evropsku uniju, pa }emo onda po{tovati pravila, a i tada ne sva, jer smo geopoliti~ki va`ni. Evo, i Bugari su primljeni preko reda, iako manje od nas ispunjavaju kriterijume Evropske unije. Prema tome, mislim da se tu ne radi samo o nekom fundamentalnom ideolo{kom razlogu, nego o mnogim razlozima. U politi~kim strankama Srbije nije izvr{ena reforma ideja. Osamdeset odsto njih su stranke koje, bez kosovske pri~e, prosto ne znaju {ta bi govorile i kako bi se legitimisale kod stanovni{tva. I tu je strah od Evrope.

Dimtrije Boarov

29.02.08.

336

Prilikama u Srbiji stvorene su pretpostavke za strah od Srbije, strah od investiranja u Srbiji. Za{to? Vidite, mo`e neka zemlja biti diktatorska, ali ako strani kapital veruje da se ljudska prava tu ~vrsto ne po{tuju i da re`im dr`i kajase u svojim rukama, on }e investirati u takvoj zemlji. Strani kapital ne investira u zemlje u kojima se svaki dan preti gra|anskim ratom, istrebljenjem manjina, u kojima ne postoji minimalna tolerancija opozicije, u kojima ve}ina stalno preti nekom istragom poturica. Kod nas je izra`ena psihoza da je gra|anski rat uvek mogu}, iako ja pretpostavljam da nije, ~ak sam uveren da je ve}ina ljudi u Srbiji postala sposobna da trpi tu|e mi{ljenje i izdajnike. Ali vlast organizovano potpiruje ideju da je to neprihvatljivo. Kada dr`avne agencije prete, kanali{u i doziraju doga|aje, kada se stvara atmosfera vanrednog stanja, zna~i da su institucije nesigurne. Zna~i, nije problem kada su institucije diktatorske, ali ~vrste. Onda strani kapital dolazi. Izme|u dva svetska rata, sedamdeset odsto kapitala u industriji Kraljevine Jugoslavije je bilo stranog porekla i tada{njim nacionalistima to nije smetalo. Prema tome, vladin prvi posao bi bio da se opredeli - ho}e li da utamani manjine, da povede istragu poturica i utera jedinstvo. Ako vlada utera jedinstvo, ~eka}emo strani kapital pet godina, jer toliko vremena je potrebno da se takav sistem stabilizuje. U stvari, ne verujem da je mogu}e stabilizovati takav sistem i verujem da ta koncepcija vodi u propast. Dr`avne institucije moraju dokazati da dr`ava ne organizuje nemire i ne priprema ideolo{ke obra~une, masakre i lin~ovanja. Ako su ljudi koji misle druga~ije doista marginalni, ~emu kampanje protiv njih, za{to ih dr`ava ne bi za{titila, ako doista nisu opasni? Ako su doista opasni, onda zna~i da su blizu ve}ini, a da se vlast povukla i u{an~ila u neke institucije. Onda te institucije treba provetriti, ako neko ima snage za to, naravno. Ako vi tri puta zakazujete sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a oni koje ste pozvali ne dolaze na sastanak, zna~i da ne{to ne funkcioni{e na vrhu dr`ave. To su jako ozbiljne stvari. Nema dr`ave na svetu u kojoj predsednik dr`ave sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost, a ljudi ne do|u na taj sastanak. Toga nema. NIN-ov tekst o tome da Srbija ne treba da brine za mladu generaciju, koja se nacionalno osvestila i spremna je da razbija za nacionalne ciljeve, po mom mi{ljenju je veliki proma{aj. Naravno, uvek me|u mladima mo`ete na}i dovoljno ljudi za juri{ne odrede, alli za to je potrebna dr`avna podr{ka. Pazite, pre mesec dana sam u Subotici prisustvovao konferenciji za {tampu gospodina [mita, to je onaj drugi ortak u Ateku, Kova~ i [mit.

Ja sam ga pitao - Konkurisali ste za kupovinu RTB Bora, to su ipak velike pare, ne pla{ite li se politi~kih rizika? A on je rekao - [ta nas briga, mi se bavimo biznisom. Ako se sutra u Austriji i Nema~koj napravi velika koalicija, oni }e voditi politiku, a mi nastavljamo da vodimo biznis. Meni je zapela za uho ta velika koalicija i podsetila me na pri~u koja se valja Srbijom o velikoj koaliciji izme|u Demokratske stranke i radikala, radi otpu{tanja Ko{tunice s posla. Vi vidite da su i strani investitori po~eli da se prera~unavaju. Ako diplomatski rat Srbije s Evropskom unijom dobije na `estini, oni mogu imati neprilike i u Beogradu i u Be~u, jer zavise od garancija banaka. A banke uvek ispituju politi~ki rizik malo osetljivijim instrumentima nego biznismeni. Tako tuma~im i ovu dosta hitru reakciju Narodne banke Srbije i Udru`enja banaka Srbije na onaj idiotski mejl koji poziva na bojkot stranih banaka. To je glupost specijalne vrste. Srpske banke su oslonjene na kapital banaka koje imaju isto ime i rade kao njihove fakti~ke, a ne pravne, centrale, pa ako taj kapital krene ku}i, odo{e na{e devizne rezerve u tri meseca i Srbija ode u katastrofu. To bi bilo najopasnije i nadam se da ti politi~ari drugog, tre}eg ranga, koji se usu|uju da to javno izgovore, a verovatno se o tome pri~a i kod njihovih {efova, nemaju pojma da finansijski tornado mo`e da opusto{i Srbiju dok si rekao - keks. Sve dok radikalna stranka ne formuli{e svoju evropsku politiku, a bojim se da to nisu u stanju, u Srbiji nema smirivanja. Mo`da je san nekih na{ih politi~kih lidera da se u Srbiji ostvari sistem sli~an ruskom. Tamo prakti~no nemate strana~ki `ivot, politi~ki `ivot se svodi na metanisanje jednom vo|i, jednom vo|stvu, i uz to imate sto milijardera, pri ~emu {efovi dr`avne administracije spadaju u te milijardere. Ako se bude krenulo ka ideji da demokratija nije za Srbiju u ovim te{kim vremenima, da demokratske slobode i prava manjina nisu za zemlju koja je pritisnuta svetskim imperijalizmom i nepravdom, koja treba da se spremi za potpuni slom me|unarodnog poretka, u kojem }e presu|ivati sila, pa mi moramo zbiti redove i biti spremni na opasnost - u takvoj situaciji najbolje je da jedan politi~ki lider okupi najbogatije i najmo}nije ljude i vodi politiku cele dr`ave. Eto, tog scenarija se pla{im, ne zato {to mislim da }e uspeti, nego zato {to ne}e uspeti, ali }e nam naneti ogromne {tete.

Svetlana Luki}: Krst ~asni i sloboda zlatna }e pobediti, samo je pitanje kada. Na{ kona~ni, neizbe`ni, potpuni trijumf nije sporan, samo je pitanje kako

Dimtrije Boarov

29.02.08.

338

da pre`ivimo do trenutka kada }e i nas ujesti guja radosti. A vlada koja gospodari ovom zemljom pokazuje da je dru`ina li{ena svakog smisla, sastavljena od provincijskih mesija, sitnih prepredenjaka, od ljudi za koje je vrhunska provera mentalnih sposobnosti da ponove re~i Vojislava Ko{tunice. Na`alost, osnovno sredstvo svakog posla, pa i politike, jeste ono malo, sivo, gnjecavo, te{ko vi{e od jednog kilograma, a to je mozak. Svi, za koje ima indicija da raspola`u ovim malim, sivim bogatstvom, ka`u da su prevremeni izbori jedino re{enje. Dinki} je sino} u Poligrafu izgovarao tekst koji mnogi od nas mogu da potpi{u. Me|utim, isti taj ~ovek je ju~e rekao i da nikako nije vreme za sukobe u koaliciji. A govore}i o prevremenim izborima Vladimir Goati je ju~e na pitanje kada bi se moglo o~ekivati da DS preduzme radikalnije poteze i ogradi se od politike DSS-a, rekao da je vreme za odlu~nost Demokratske stranke ve} pro{lo. Imamo lidera proevropskih snaga koji ne zna ni{ta. Tadi} Boris ne shvata da do|e ~as kada je sve uzalud i kada vi{e nema {ta da se spasava. Navodno, Demokratska stranka ~eka da se strasti smire, pa da onda ide na izbore, kada }e on, Tadi}, dobiti vi{e glasova. Pitanje je samo {ta }e mu vi{e glasova, {ta }e mu i dva miliona i trista hiljada glasova, kada ne zna {ta }e s njima? Pitanje je koliko glasova je potrebno Borisu Tadi}u da bi se osetio pobednikom. Mo`da da mu rentiramo nekoliko desetina miliona Putinovih glasova. I Srbija i Rusija pokazuju da izbori nisu nikakav dokaz demokratije. Izbore voli Mugabe, izbore voli i Kastro, a Mubarak ih obo`ava. Ve} dvadeset sedam godina ih organizuje i pobe|uje na njima. To mu nije smetalo da pro{log meseca zabrani da se na Me|unarodnom sajmu knjiga u Egiptu pojave knjige Milana Kundere, Knjiga smeha i zaborava i Nepodno{ljiva lako}a postojanja. Kada smo kod knji`evnika, evo jo{ jednog za kraj u Pe{~aniku, to je gospodin László Végel. On je godinu i po `iveo u Berlinu, vratio se u Novi Sad i mi smo ga prekju~e posetile.

László Végel: [to se ti~e velike politike, tu me doga|aji nisu iznenadili. Vi{e me je iznenadila velika doza agresivnosti u svakodnevnom `ivotu, u autobusu, na ulici. Nije to agresivnost protiv nekoga li~no, nego se razvija kultura agresivnosti. Kada stojim u redu u po{ti, ~ovek pored mene misli da }u ga izigrati, pa onda on izigra mene i ode preko reda. Vidite, nema vi{e ni

osmeha, bar u Novom Sadu. [etate, hodate i ose}ate da vas neko gleda ili ve} i ja tako gledam druge i pitam se - ko je taj drugi. Ne znam kako }e se to zavr{iti. U Berlinu se tako|e pojavljuju grupe skinheda, koje napadaju ljude obojene ko`e, ali oni znaju da mogu lako da nastradaju i policija ih ipak naj~e{}e uhvati, a sudovi su nemilosrdni prema njima. Nasilje postoji svuda, ali ljudi te`e da u privatnom `ivotu, u privatnom nastupu, na ulici - budu ljubazni. Razumem politi~are koji su u~esnici borbe za vlast. Oni apeluju na masovne strasti i govore povi{enim tonom. Ali ne{to izostaje u ovom dru{tvu, a to je op{ta kultura tolerancije, svest o pluralizmu, o tome da ima i druga~ijih ljudi, da ima onih koji druga~ije razmi{ljaju. Kada bi dru{tvo imalo stabilnu kulturu ljudskih prava i razli~itosti, politi~ar bi mogao da govori veoma agresivno. Time bi mo`da dobio vi{e glasa~a, ali ne bi stvorio agresivne ljude i ne bismo imali ovaj beskrajni efekat agresivnog govora. Gra|anin koji glasa za takvog politi~ara bi rekao - On misli kao ja, glasa}u za njega - ali tom ~oveku ne bi palo na pamet da posle glasanja ode da ru{i svoj grad. On ne bi napu{tao okvir glasanja za politi~ku opciju. Ovo dru{tvo uop{te ne brine o posleratnoj socijalizaciji omladine i odraslih. Socijalni momenat akumulira nezadovoljstvo u ljudima, i kod onih koji demonstriraju i kod onih drugih, svejedno. Ali u slu~aju kada se demonstrira, nesvesno socijalno nezadovoljstvo dobija politi~ki, nacionalni ili ksenofobi~ni oblik. Ne mo`e ni policija sve da re{i. Trebalo bi pacifikovati dru{tvo. Posle rata je potrebna posebna vrsta rada na pacifikaciji ljudi. [kola bi trebalo da uvede jedan novi balans, skoro novi predmet o tome kakav treba da bude ~ovek posle rata. To jeste veliko pitanje, kako posle rata ~ovek da `ivi i da se ophodi prema drugima, prema susedu, prema razli~itosti. Kod nas problem po~inje u porodici. Kada majka i otac zajedno ne mogu da zarade za stabilan `ivot svoje dece, oni gube autoritet. Politi~ari govore - porodica, porodica, doma}in, doma}in. Doma}in mora da da hleba svojoj deci, i ako to nije u stanju, porodica po~inje da se raspada. Siroma{ne porodice se raspadaju i zato {to sada `ivimo u otvorenom medijskom svetu. Ljudi vide sve {to postoji na ovome svetu i zahtevi mlade generacije su mnogo ve}i nego ranije. Vi{e niko ne `ivi izolovano u nekom selu, pa ni ne zna koliko je siroma{an. Sada svoje siroma{tvo ljudi do`ivljavaju kao neku vrstu nepravde.

László Végel

29.02.08.

Drugo, u sferi rada je ovde zavladalo mi{ljenje da se po{tenim radom ~ovek ne mo`e obogatiti. Ako ve}ina dru{tva misli da po{tenim radom ne mo`e sebi da obezbedi normalan `ivot, onda i rad gubi smisao, dolazi do negativnog moralnog efekta i razvija se agresivnost.

340

Onda na red dolazi politi~ka sfera. Mada smo nekoliko puta imali veliku izlaznost na izborima, gra|ani nemaju dobro mi{ljenje o politi~arima, jer u tranziciji politi~ari nisu uspeli da izgrade stabilne politi~ke stavove. Mi nemamo ni ozbiljnu desnicu, ni ozbiljnu levicu. Da vidimo religiju. S jedne strane, ona dobija sve ve}u politi~ku ulogu, ali s druge gubi religiozni autoritet. Ljudi iz crkve govore o politici, ali jedva da ih ~ujem kako meditiraju o problemima jednostavnog ~oveka. Crkva je politizovana i nema vremena da se bavi ljudskom sudbinom. Mi smo previ{e politizovano dru{tvo. Svedeni smo na to, to je pitanje `ivota i smrti. Jo{ malo, pa }e i ljubav postati pitanje dnevne politike. Svaki ~ovek je jedinstven, on ne mo`e da bude masa. Ponekad se od ljudi napravi masa i onda nastaju problemi. Potrebne su dve stvari da bi se od ljudi napravila masa - zajedni~ki bol i zajedni~ki strah. Mi u Srbiji imamo i jedno i drugo. Kod gra|ana postoji zajedni~ki bol zbog Kosova, ali i zajedni~ki strah od budu}nosti. Kada se ta dva spoje, nastaje eksplozivna snaga.

Svetlana Luki}: Kada govorimo o mla|im ljudima, se}am se tog ose}anja da sam besmrtna, da je preda mnom beskona~na budu}nost i da umiru samo drugi. Nekako mi je tu`no kada ih pogledam, kao da su izgubili generacijsku prednost optimizma, kao da su svesni da nemaju budu}nost, da im je ona ukinuta. László Végel: To je o~ito i tu postoji jo{ jedan problem. Mlade generacije se uvek kroz istoriju bune protiv vlasti, protiv postoje}eg poretka. Mi imamo obrnuti slu~aj, da mlada generacija protestuje u slu`bi vlasti. To je prosto neshvatljivo i nije prirodno. Mlade generacije mogu i da gre{e kada protestuju protiv vlasti, ponekad preteruju, ali uz njih je uvek vezan prosvetiteljski optimizam dru{tva, nada da }e posle nas do}i nova, lep{a, pametnija generacija. Sada u Srbiji, a delom i u isto~noj Evropi, imamo mladu generaciju koja protestuje za vlast, u slu`bi vlasti. U Srbiji je bilo izuzetaka,

kada je 2000. mlada generacija protestovala protiv vlasti, ali u devedesetim godinama mlada generacija je uglavnom bila uz vlast, a i sada je. Iz toga bi hladan i neutralan posmata~ mogao da zaklju~i da toj generaciji dobro ide, da je zadovoljna, da `ivi dobro, da ima perspektivu. Ne, nema perspektivu, niko od njih ne vidi svoju budu}nost. Kada ih pitate - Kako }ete dobiti stan? - oni iskreno ka`u - ^ekam da mi umru roditelji da bih imao stan. Zamislite da treba da ~ekate da vam umru roditelji da biste do{li do stana, kakva destruktivna energija se skuplja u vama. E, ta generacija demonstrira u ime vlasti. Nijedna vlast nije ba{ naivna, ona zna kako da mobili{e masu. Tako dolazimo do velikog problema, a to je da su kod nas ve} predugo nacionalna ose}anja najpogodnija za to da vlast kanali{e nezadovoljstvo. U Srbiji je to izra`enije nego u drugim zemljama, ali sve zemlje srednje i isto~ne Evrope imaju taj strah za nacionalni identitet, koji je u stvari strah od globalizma, amerikanizma. To je u srednjoj i isto~noj Evropi dovelo do ja~anja populisti~kih pokreta i takozvane masovne demokratije. Devedesetih godina smo videli sre}no lice Evrope, sru{io se berlinski zid i u Evropi je bila zavladala velika radost utopije. To sre}no lice je sada dobilo svoje senke i u ~itavoj Evropi se poja~ala jedna vrsta nacionalnog straha. To vi{e nije strah od kom{ije, nego od terorizma. Liberalni multikulturalizam vi{e nema podr{ku koju je imao devedesetih godina, naro~ito od evropske desnice. Desnica je u poslednje vreme ostvarila veliki prodor u Evropi, ali institucije jo{ ~uvaju dru{tvenu stabilnost. Tako dru{tva mogu prolaziti kroz periode politi~ke nestabilnosti, ali ona ostaju stabilna. Ako kod nas do|e do konflikta izme|u dva politi~ara, ~itavo dru{tvo po~inje da strahuje, ljudi o{tro navijaju i zauzimaju strane u sukobu. ^ovek se ponekad pita - A {ta da rade oni koji ne}e ni na jednu stranu? Do`ivljavam skoro li~nu tragediju ovih dana. Uvek sam se borio za to da granice budu labave, {to virtuelnije, i {ta se doga|a? - Ve} skoro dve decenije `ivim u svetu u kojem se vodi `estoka, nemilosrdna borba za granice. Drugo, uvek sam verovao u nacionalno razumevanje, a {ta sam do`iveo? Da se konflikti pove}avaju i postaju brutalni. Moje velike iluzije ru{e se pred mojim o~ima i te{ko mi polazi za rukom da ne postanem nihilist, koji vi{e ni u kakve vrednosti ne veruje. To je dosta mu~no i mislim da u tome nisam sam. Ose}am da mnogi ljudi u ovoj zemlji vode istu borbu sa sobom, da nekako sa~uvaju tu nadu.

László Végel

29.02.08.

342

Jedna nada je zaista Evropa, ali da li je to realna nada? Hajde da zamislimo da je u devedesetim godinama evropska opcija kod nas pobedila i da je tada{nja Jugoslavija u{la u u Evropu, s planom da se tek u njoj sve republike razdvoje u posebne zemlje. Pazite, to je bilo realno, ova zemlja je mogla prva od isto~noevropskih zemalja da u|e u Evropu. Kako bi u tom svetlu izgledao problem Kosova? Pa on se kao takav ne bi ni pojavio. To ne zna~i da bi vladala me|unacionalna idila, ali ovakav sukob teoretski ne bi bio mogu}. Mladi svet ne bi trebalo da be`i, nego da ode, pa da se vrati. Sve ove dramati~ne dileme koje sada do`ivljavamo, ne bi postojale. I tada bismo imali briga, ali sasvim druga~ijih, briga s ljudskim licem. I ljudi bi `iveli du`e. I kada govorimo o Evropskoj uniji, treba pomisliti na to da tamo ljudi `ive du`e. Zamislite jednog starog ~oveka, koji }e umreti u 69. godini, a kada bi `iveo druga~ije, umro bi u 79. godini. Smrtnost u Srbiji je jako velika. Meni su najtu`nije ~itulje, jer je prosto neverovatno kako ljudi umiru mladi. Ovde o smrti niko ne razgovara, sem o nasilnoj, ali pitanje je kako produ`iti `ivot i kako da taj produ`eni `ivot bude sre}an. ^itam izve{taje iz parlamenta, ponekad i pogledam prenose sednica, ali o tome ne ~ujem ni re~i. Ti ljudi ka`u da je za njih porodica sveta, da je to stub dru{tva. Kakav je to stub, kada je smrtnost tako velika? Imamo o~ite znake koji pokazuju da }e `ivotni standard opet po~eti da pada. To zna~i jo{ manje mogu}nosti za {kolovanje i dalje pove}avanje agresivnosti. Za te posledice ne}e odgovarati nijedna vlada, nijedna politi~ka, a ni kulturna elita. Pa ne `ive ljudi samo od politike, nego i od hleba i `ele prijatan `ivot. Atmosfera je toliko politizirana da je potrebna velika hrabrost da ~ovek ka`e da je `ivot bogatiji od politi~kih doga|aja. Govori se samo o nesre}i, samo o tragediji, samo o neprijatelju. Ko danas govori o prijatelju? Prijateljstvo je kao vrednost izgubilo svaki smisao. Ljudi su ~ekali Godoa, a onda je Godo do{ao prerano. To je taj problem Kosova. Svi su mislili da ima jo{ vremena, da }e to do}i na dnevni red za pet, deset godina. Svi su znali da }e to jednom do}i na dnevni red, svi ka`u da nisu iznena|eni, ali ipak je stvorena situacija kao da su svi iznena|eni. To je vrlo dvosmislena situacija. Svaki gra|anin je znao da }e jednom morati da se suo~i s tim problemom, ali je ~ekaju}i Godoa pomislio da je to ve~ni proces, da uvek ima jo{ vremena. Zato je bilo {okantno kada je taj Godo stigao i ljudi sada ne znaju {ta treba da ~ine. U stvari, nije bitno ni to da li je stigao ili nije. Mo`da ja ne treba da budem sudija, jer je to toliko

nacionalna stvar. Ali u jedno sam siguran, da i kosovsko i srpsko dru{tvo treba da se pripreme za pomirenje. To je dug, ozbiljan proces, za koji je potrebno mnogo iskrenosti. Ta iskrenost nedostaje. Ako bi pomirenje bilo ostvareno za deset, dvadeset godina, onda ni taj problem suverenosti ne bi izlazio tako strastveno, `estoko, tako {okantno na dnevni red. Sve bi bilo mnogo smirenije. Da je 1988, 1989. i 1990. godine srpska opozicija iznela predlog - Hajde da re{imo Kosovo kao Olandska ostrva i da damo Albancima su{tinsku autonomiju, mislite li da bi danas Kosovo bilo samostalno? Ali to niko nije ponudio na vreme. I kada je opozicija do{la na vlast 2000. godine, ona nije rekla - Evo, mi vam to nudimo krajem decembra. ^er~il je rekao da ponekad jedan dan zaka{njenja u politici mo`e biti koban. Ali vi{e godina i decenija zaka{njenja su ve} tragedija. Ovih dana sam malo putovao i razgovarao sa zemljoradnicima. Oni su mi pri~ali kako su sedamdesetih i osamdesetih godina kupili traktore, kola i gradili ku}e. A sada, ka`e, jedan traktor mu je toliko propao da je morao da plati hiljadu evra za generalnu popravku. Tih hiljadu evra }e cele godine ose}ati i on i njegova porodica i deca. Ja ga slu{am i ka`em - I kod mene je isto, ali kod mene nije u pitanju hiljadu evra, nego nekoliko knjiga koje nisam napisao. Nije mi ni do tih knjiga, nije ni zdravlje najva`nije, ali jednostavno sam izgubio samopouzdanje. ^oveku je va`no da vidi kako se njegovi ideali ostvaruju, ne ba{ onako kako je on planirao, ali ne{to malo. Ali ja sada vidim kako se stvari odvijaju upravo suprotno. To je jo{ te`e podneti od onoga {to nisam uradio.

Svetlana Luki}: Sre}em ljude koji kao da se opra{taju sa sopstvenim `ivotom - Eto, mogli smo biti, ali nismo. Lásló Végel: Jeste, nastupio je neki memento. Ja volim da razgovaram s ljudima neposredno, a ponekad to ~inim i s politi~kim neistomi{ljenicima. Kada razgovaram s njima, govorim o ne~em drugom, o ljudskim stvarima, za koje znam da i oni ose}aju isto kao i ja. Ali moram da primetim da su ti ljude privr`eniji srpskoj naciji nego ja ma|arskoj. Njihov nacionalni identitet ih vi{e uzbu|uje nego mene. Ro|en sam kao ~ovek, a slu~ajno sam i Ma|ar. Kada razgovaram sa srpskim desni~arima, vidim da i oni mu~e muku sami sa sobom, tra`e neku fiksnu ta~ku za sebe u politici, ali

László Végel

29.02.08.

344

u `ivotu su u`asno usamljeni i bez tla. Meni je i njih `ao, ne `alim samo sebe. I neistomi{ljenika mi je `ao.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Pe{~anik. Na na{em sajtu, pescanik.net, vas ~eka nekoliko zanimljivih tekstova. Prvi put je za nas pisao Ivan Torov, tekst o prokletstvu meseca marta u Srbiji. Na pescanik.net su i novi tekstovi Miroslava Prokopijevi}a, Teofila Pan~i}a, Svetlane Slap{ak. Preneli smo i intervju s Vesnom Pe{i} iz dana{njeg izdanja sarajevskih Dana, a i tekstove iz strane {tampe o predsedni~kim izborima u Rusiji u nedelju. Napolju je sedamnaest stepeni, u`ivajte u ovom lepom danu, ali ne previ{e, niste zaslu`ili. Niko od nas nije zaslu`io sun~an dan, jer smo svi mi, pisalo je na jednom grafitu - deca dezertera iz 1389.

07. 03. 2008.

NEKOLIKO MILIONA PSIHIJATARA Albanci su vodili oslobodila~ki rat, iza{li iz kolonijalnog polo`aja, do`iveli u`asne `rtve, neuporedive s osvetom prema kosovskim Srbima ... Zemlja u kojoj se racionalnima smatraju Rada Trajkovi}, Dragan Markovi} Palma i Mla|an Dinki} osu|ena je da propadne ... Ruka bi mi se osu{ila, ako bih ponovo glasala za Demokratsku stranku ... Gosti: Velimir ]urgus Kazimir , Dokumentacija Ebart, Vladimir Beljanski, advokat, Petar Lukovi}, novinar, Sr|a Popovi} i Biljana Srbljanovi}, na promociji Pe{~anika u Pan~evu, Dnevnici Radija B92 u vreme ubistva Zorana \in|i}a

Svetlana Luki}: Dobar dan, gra|anke i gra|ani. Dr`ava koja je nekada bila na{a, a sada je samo vladina, davi se iz dana u dan, ali to se ne da zaklju~iti po vestima, osim ako pod ve{}u ne podrazumevate poslednji uspeh ruskosrpske diplomatije da zaka`e sednicu Saveta bezbednosti, na kojoj }emo izneti tako re}i lepezu novih predloga o Kosovu, kao {to je onaj da se sve zemlje koje su ga priznale smesta pokaju i izvine Ko{tunici, Kusturici, Ivani @igon, svetom Savi, svetom Nikoli i, naravno, svetim Vra~ima. Takozvana vest je i da je Milo{ Aligrudi} rekao da je vlada u agoniji, {to nas je sve iznenadilo i {okiralo. Ne samo da u vladi imamo glupake, nego je sve vi{e onih koji simuliraju glupost, samo zato da ne bi morali da se izlo`e novim izborima. ^lanovi vlade ujedinjeni u bolu zbog iznenadnog gubitka Kosova svakoga dana proizvode toliko bede, nesre}e i sramote, da je ~oveku potreban skoro nadljudski unutra{nji napor da bi postigao podno{ljiv stepen nesre}e. A na{a ranjena zver, predsednik vlade, dopisuje se s evropskim i svetskim institucijama. Njegove opsesije, koje samo on smatra idejama, pla{e i sovu na njegovom prozoru, a kako i ne bi kada je pokazao da je spreman da zapali i Beograd i severno Kosovo samo iz ljubavi prema preambuli ustava. Jedna verzija pri~e o Neronu glasi da je taj ludak zapalio Rim iz ljubavi prema Ilijadi. Ovih dana su se intenzivno dopisivali {efovi kabineta Ko{tunice i Tadi}a. Predsednik se od toga umorio i sada se malo odmara, i to je jedini razlog za{to nije oti{ao u narod, recimo u Sombor, recimo pred pekare Albanaca, ispred kojih novope~eni kosovski mu~enici i patriote dele besplatno srpski hleb, samo da neprijatelj ne bi pobedio u specijalnom ratu koji se vodi pod neinventivnim nazivom - Nahranimo Srbe na{im burekom, ne bi li se otrovali i u magnovenju priznali nezavisnost Kosova. Ni predsednik, a ni bilo koji visoki funkcioner njegove Demokratske stranke, nije na{ao za shodno da ode u Sombor i po{alje poruku svim manjinama da, dok je on predsednik, nijedan dripac ne}e smeti da ~ini ono {to se danima ~inilo u Somboru. Verovatno se Tadi} pla{i da ga koalicioni partner ne optu`i za to da izdaje Kosovo za pekaru, i to pekaru pod imenom Dva brata.

07.03.08.

350

Na`alost, nije samo predsednik taj koji }uti u vremenima kada se ne sme }utati. Ne znam za{to toliko sveta ima utisak da su ovo dani apokalipse, da su se otvorile ustave nebeske i da je najpametnije da se sakriju u mi{je rupe, gde ih je i slao, na onom veli~anstvenom i nadasve dostojanstvenom mitingu, Emir Kusturica. Za{to ljudi misle da je ovo neka stra{na poplava koju valja pre`iveti tako {to }e se svako uhvatiti za prvo drvo i sa~ekati da voda i mulj pro|u? Ne}e se za ovakve dane govoriti - Vremena su bila mra~na, govori}e se - Za{to je toliko ljudi }utalo? Zamislite, ~ak ni D`ord` Bu{ nije }utao kada je posle 11. septembra po~ela hajka na muslimane u Americi. Bu{ Mla|i je znao da mora, ne zbog ljubavi prema muslimanima, nego zbog mira u sopstvenoj zemlji, da ode u d`amiju da bi poslao poruku kako ti ljudi ne smeju biti izlo`eni nasilju. Mogu u Gvantanamu, ali ne u Njujorku i Va{ingtonu. Danas je 7. mart, na dana{nji dan ro|en je Toma{ Masarik. Ovaj ~e{ki dr`avnik i filozof je neposredno pre ulaska u politiku dokazao da su srednjovekovni rukopisi, na kojima se zasnivao veliki deo nacionalnog mita, la`ni. Zbog toga ga ^esi nisu ubili, nego su ga izabrali za prvog predsednika ^ehoslova~ke i onda je on vladao skoro dvadeset godina. Mi smo na{eg ubili ve} posle dve godine i to je ta mala razlika izme|u nas i ^eha. Na po~etku Pe{~anika govori novinar i publicista Velimir ]urgus Kazimir.

Velimir ]urgus Kazimir: Ubrzanje je posledica onoga {to nas je kao stra{no iznenadilo, a to je progla{enje nezavisnosti Kosova i sve to u stvari slu`i istovremeno za dve stvari. Jedno je da se glavni politi~ki akteri opravdaju kako su u~inili sve pod milim bogom da to zauvek ostane na{e, a s druge strane, da to opravdanje preto~e u politi~ki rezultat na budu}im izborima. Efekti takve politike su potpuno iracionalni, potpuno suludi i to je ono {to nas pla{i. Mene ne pla{i to {to politi~ari govore lude stvari, jer oni to ~esto rade da bi opstali na vlasti, da bi dokazali kako su mudri. Mene pla{e reakcije na njihov govor, koje se potpuno spontano razvijaju i za to imam jedan primer. Sedamnaestog februara je progla{ena nezavisnost Kosova, 18. februara izlazi jedan teksti}, ~varak na stranicama Pravde, neverovatna vest o tome da je policija spre~ila dramati~ni okr{aj u Srem~ici, kada su pripa-

dnici albanske manjine po~eli da proslavljaju sticanje nezavisnosti vatrometom i petardama. Onda se okupio veliki broj gra|ana i do{la je policija da spre~i sukob. To je ~udna vest, jer se u njoj ne ka`e ni da je neko uhap{en, ni da je neko priveden, ni da je neko nekoga udario, ni{ta, samo to da se ~udo desilo u Srem~ici. 19. februara, zna~i sutradan, o istom doga|aju izlazi mnogo ve}i tekst s fotografijama u dnevnim novinama Alo. Naime, {ta se desilo? Proslavljao se prvi ro|endan jednog de~aka, srpska je familija, po{tena, pravoslavna, bio sve{tenik, skupilo se mnogo ljudi, krenula pucnjava, vatromet i tako dalje i onda kre}e obja{njenje. Neko od ljudi iz te ulice prijavio je policiji da se tu proslavlja nezavisnost. Policija je do{la i utvrdila - Ma to su na{i - popila neko pi}e, nazdravila i oti{la dalje. Do zabune je do{lo, jer nekoliko stotina metara dalje postoji divlje romsko naselje, u kojem su ve}ina Roma muslimani, pa je neko, kada je ~uo iz tog pravca vatromet i pucnjavu, br`e bolje zaklju~io da ti ljudi slave progla{enje nezavisnosti. To je najdirektnija posledica tog ludila. Zna~i, pre{li su se, ali se niko nije potrudio da ka`e - Ej, ljudi, kako je uop{te mogu}e da neko zami{lja takve stvari, kako je mogu}e da kom{ije, kada po~nu da lete petarde i vatromet, pomisle da su to secesionisti, iredenta, U^K, da neko na deset kilometara od centra Beograda slavi nezavisnost Kosova? Koja je to psihologija? Koja je to logika? Jesu li ti ljudi stvarno debili, kada moram tako da ka`em? Ja bih sada i{ao u tu Srem~icu i pitao - Ljudi, je l' vi stvarno mislite da bi neki Albanac u Srem~ici ili bilo gde u Beogradu slavio? Mogu da zamislim da to rade u Velikom Trnovcu, u Pre{evu i verovatno su to i radili, ali da bi neko to radio u Beogradu, u okru`enju u kojem je devedeset devet odsto Srba - pa jeste li vi normalni?

Svetlana Luki}: Izvini, samo da te podsetim, vo|e Albanaca s juga Srbije su ba{ toga dana zabranile svaku javnu proslavu i rekli su - U ku}i mo`ete da radite {ta ho}ete, ali napolju ne sme ni{ta da se dogodi. Velimir ]urgus Kazimir: Ta~no, i na Kosovu se insistira na tome da ne do|e ni do kakvih manifestacija koje bi povredile srpsku manjinu. To pomalo li~i na cenzuru, jer postoji apel medijima da ne pi{u o problemima koje izazivaju pripadnici srpske manjine na Kosovu, bilo da je re~ o demonstracijama, zaustavljanju vozova ili ne~em sli~nom. Mole ih da tome poklone najmanju mogu}u pa`nju, da ne bi proizveli negativna ose}anja. Ne tvrdim i nikada nisam

Velimir ]urgus Kazimir

07.03.08.

352

tvrdio da tamo vlada koegzistencija, ljubav, razumevanje, tolerancija daleko od toga. Srbima na Kosovu je jako te{ko, treba `iveti tamo, pa videti s ~ime se oni suo~avaju. Nisam idealista u smislu da fantaziram o uzajamnoj ljubavi, ali u Srbiji o~igledno postoji sna`na tendencija {irenja pri~e o zaveri, spremnost da se reaguje najagresivnije. Zami{ljam kako bi to izgledalo, mo`da i tragi~no, da je dete nekog od Roma u Srem~ici zaista slavilo ro|endan i da oni kojim slu~ajem imaju para da kupe petarde i vatromet i da po~nu da proslavljaju. Pa ko bi dokazao, ne me{tanima, nego policiji - da oni pored Beograda ne slave nezavisnost Kosova? To je ne{to {to iz malog incidenta, preko no}i mo`e postati ne{to u`asno. U Somboru nam one kretenske face obja{njavaju da ne treba da kupujemo hleb u pekarama koje dr`e ljudi koji su poreklom Albanci. [ta dalje pri~ati - ako to nije protofa{izam, ne znam {ta je. Ovde je ve} re~ o nemalom broju grupica i pojedinaca koji ne ose}aju nikakav strah, nemaju nikakvu rezervu prema tome da nekome zalepe da je [iptar i da kod njega ne treba ni{ta da se kupuje, da mu razbiju ne{to, zapale, da ga napadnu, da optu`uju druge Srbe koji tu kupuju. [ta je slede}a stepenica? Da su oni izdajnici i pla}enici? Ako to nije ne{to {to najdirektnije podse}a na stvaranje sistema koji jeste fa{izam, ja ne znam o ~emu mi onda pri~amo, ~ime se bavimo i za{to zatvaramo o~i pred ne~im {to je zrelo za intervenciju dr`ave. Niko me ne}e ubediti da u roku od dvadeset ~etiri ~asa u Somboru ne mo`e da se utvrdi koje srpske pekare daju besplatan hleb da bi se uni{tile pekare koje dr`e Albanci. To, na kraju krajeva, mo`emo posmatrati i kao monopolisti~ko pona{anje, pa bi i mimo nacionalne pripadnosti bilo ka`njivo da neko poku{ava da na taj na~in uni{ti nekog proizvo|a~a. Cela ova situacija izaziva mi veliku strepnju i veliki bes. Ja bih da odgovorim, ja bih da se ne{to uradi. [ta da se uradi? Moramo da po~nemo da pravimo neke horizontalne strukture otpora, koji zahteva i odre|enu organizaciju i neku vrstu solidarne borbe, koja mora imati i svoje materijalne i moralne i fizi~ke pretpostavke. Ti novi klinci s kukuljicama koji se predstavljaju kao srpski nacionalisti iza{li su iz mraka. Oni su, naravno, praznoglave budaletine, s kojima ni o ~emu ne mo`ete raspravljati, jer oni ni{ta ne znaju. Ne znaju ni{ta o sebi, ne znaju ni{ta o Srbiji, ne znaju ni{ta o istoriji, ne znaju ni{ta o savremenom dru{tvu, ali su vrlo samouvereni i sna`ni, jer ose}aju podr{ku jednog dela vlasti, onog koji smatra da je razbijanje i ograni~en oblik nasilja normalan oblik demokratije. Sino} sam ~uo predlog referenduma i o~ekujem ga svakoga dana, jer cela

situacija ide u tom pravcu. Klju~na stvar je kako bi izgledalo to referendumsko pitanje. Naravno, demokratski orijentisana stranka, kao {to je DSS, rekla je da bi se ono formulisalo konsenzusom svih stranaka. Ja bih `eleo da se bez konsenzusa postavi vrlo jednostavno pitanje gra|anima Srbije - da li `ele da `ive u slobodnom, bogatom i perspektivnom svetu ili `ele da `ive u zatvorenom, nestabilnom i nesre}nom svetu. Hipokrizija u koju su u ovom trenutku zapali politi~ari je tolika da je ~ak i iskorak Mla|ana Dinki}a ispao hrabar i odlu~an i ja to podr`avam, ali on nije spreman da ka`e - Da, doneli smo ustav na na~in na koji se to ne radi, stavili smo u ustav ne{to {to se nigde ne stavlja u ustave, obavezali smo sami sebe na budu}a ludila i ja sada ho}u da iza|em iz toga. Super je {to ho}e da iza|e iz ludila, ja ga podr`avam i prihvatam da su gre{ke u politici mogu}e, ali `elim da vidim spremnost svih na{ih ljudi, mislim na Borisa Tadi}a, mislim na Mla|u Dinki}a, mislim na ^edomira Jovanovi}a, mislim na predstavnike manjina, da cilj oko koga }e se okupiti bude takav da njihove li~ne omraze, prebacivanja, nabacivanja - vi{e nikada ne ~ujem. Ne `elim vi{e da ~ujem Borisa Tadi}a da se zahvaljuje na podr{ci svima, a ne zahvaljuje se i LDP-u, ~iji su svi ~lanovi glasali za Borisa Tadi}a. ^edomir Jovanovi} je u pola deset iza{ao da glasa i to je bila poruka njegovim glasa~ima {ta treba da rade. Kao {to ne `elim da vi{e ikada ~ujem Ivana Andri}a da u isti ko{ stavlja Tomu Nikoli}a, Borisa Tadi}a i Ko{tunicu. Ne mo`ete praviti saveze ako izbacujete ljude i povezujete ono {to je nepovezivo. Ko su na{i prirodni saveznici? Ako to ne}emo da prihvatimo, neka sve ide do |avola. Ako nismo spremni da ka`emo - Gre{ili smo, gre{io je, ali sada je najva`nija bitka za Srbiju, pa neka ide do |avola i ta njihova dru{tvena odgovornost i politika i sve ostalo. Onda nam stvarno ni{ta ne ostaje, onda }emo se iseliti, onda neka nas pojedu, onda smo to i zaslu`ili. Muka mi je od tih omraza. Poslednjih sedam-osam meseci radim na jednom projektu. Poku{avam da rekonstrui{em period do ubistva Zorana \in|i}a i ono {to se de{avalo posle toga, pre svega u medijskoj sferi i u sferi kulture i da vidim koji su to stereotipi i kli{ei dominirali i jo{ dominiraju i da vidim koji su to autori koji su tako strasno satanizovali Zorana \in|i}a. ^itao sam sve tekstove. Dugo me je mu~io zaklju~ak te knjige, jer ja nisam ~ovek sklon pri~ama o zaverama. Uvek sam to posmatrao kao skup politi~kih, finansijskih, grupnih interesa, iz kojih proizlaze odre|eni stavovi, stereotipi, kli{ei. Ali kada smo pre desetak dana ~uli izve{taj ruskog novinara o Zoranu \in|i}u, cela pri~a mi se sklopila. ^ovek iz prijateljske, ali ipak daleke zemlje, pravi

Velimir ]urgus Kazimir

07.03.08.

354

prilog o ubijenom premijeru druge zemlje na na~in koji je frapantan. I ja se pitam za{to. Znam da to nije naru~eno, sto posto sam siguran da nisu Putin ili Lavrov naru~ili tu budala{tinu. To je proizvod uverenja koje je u odre|enim krugovima dosta ra{ireno, a ti krugovi su bliski s politikom, raznim specijalnim slu`bama, policijom, KGB-om i bliski su sa sli~nim profilima u Srbiji. I ni{ta lak{e nego napraviti takvu vrstu pri~e, pri ~emu jedan Rus izri~e zaklju~ke o na{em Zoranu \in|i}u. To govori da su ta~ne pretpostavke koje sam ja stalno odbacivao o tim geopoliti~kim i strate{kim interesima, o ne~emu {to smo imali u vreme moje mladosti i u vreme pre hladnog rata, u vreme Jalte, kada je grupa mo}nika ocenila da na{a zemlja treba da bude u interesnoj zoni Rusije. Ta grupa ljudi u Srbiji ima zagovornike te ideje, ljude koji su izdajnici ove zemlje. Mi se ovde suo~avamo s nacionalnom izdajom, jer ljudi koji ho}e da odvoje Srbiju od Evrope i da je u~ine vazalnom zemljom Rusije, jesu izdajnici ove zemlje. Pri svemu tome, nisam siguran da Putin i ruska vrhu{ka u ovome u~estvuju tako zdu{no. Prosto mi se ~ini da je ovo ludilo koje vlada u Srbiji autohtono, jer ra~una na ne{to {to niti je isplanirano, niti dogovoreno. S druge strane, ose}am neku energiju i optimizam da bismo svi zajedno mogli da se pove`emo i da u~inimo ono {to nam se u ovom ~asu ~ini nemogu}im, a to je da pobedimo taj primitivni, radikalski i ekstremisti~ki, antievropski i antimoderni soj.

Svetlana Luki}: Ova emisija }e biti emitovana nekoliko dana uo~i 12. marta. Svake godine mi `ivimo sve dublje posledice tog atentata. Velimir ]urgus Kazimir: To je bila stra{na neverica, neverica s drhtavicom, jer ose}ate da se desilo ne{to istorijski dramati~no. Osim tog li~nog, tragi~nog usuda i smrti Zorana, koji je godinama bio i moj dobar prijatelj, vi ose}ate da zemlja ide u pravcu koji vam izaziva strepnju, strah. Za vreme Sablje vam se u~inilo - Evo, presabrali smo se, sada }emo to isterati. Zoranovu sahranu sam do`iveo kao na{ istinski trijumf, pobedu posle koje ne}e biti bube i pacova koji }e smeti da izmili napolje - i nisam bio u pravu. Trebalo je odmah raspisati izbore, {to je bila u`asna gre{ka Zorana @ivkovi}a. Zoran \in|i} je gre{io u izboru ljudi, to je o~igledno, ali kada se to uporedi s ovim {to se sada radi, to su nebo i zemlja. Mi sada poku{avamo da opravdamo ono {to se de{avalo u ratovima devedesetih. Poslednje informacije koje imam s raznih su|enja za ratne zlo~ine mi govore o tome da ova politi~ka situaci-

ja direktno uti~e na su|enja. Dolazi do preokreta kod svedoka, koji trpe pritiske, reketiranja, pre svega od Radikalne stranke i njenih saveznika koji ka`u - Ma kakvi ratni zlo~ini, kakvi bakra~i, kakav Zvornik, kakva Suva Reka? Mi se vra}amo u poziciju bezvla{}a, jer ako vi na taj na~in dezavui{ete su|enja i sud, pa vi onda mo`ete da uradite {ta god ho}ete. Sutra mo`ete da proizvedete vanredno stanje. Ko nam garantuje da ne}e biti podmetanja bombe od na{e slu`be? Gde je kontrola, gde je sigurnost? Ja se pla{im pravca u kojem idu ovi sukobi na severu Kosova, dokle }e i}i to podbadanje, je l' postoji neka ta~ka u kojoj }e se re}i - Dobro, pokazali smo, to je na{a pozicija, borimo se politi~ki. Ali nemojte izvoditi ljude, nemojte naoru`avati ljude. Jedini pravi politi~ki analiti~ar u Srbiji je Koraks. Dana{nja karikatura na naslovnoj strani Danasa, na kojoj Vojislav Ko{tunica u luda~koj ko{ulji, koju je na nesre}u uspeo da razve`e, lebdi, levitira kao onaj nebeski leta~ iznad Srbije - to je ono u ~emu smo. Mi smo u ovom trenutku taoci li~nog i grupnog ludila, iz kojeg }e jedni izvla~iti politi~ku korist na budu}im izborima, drugi }e izvla~iti korist iz tajkunizacije Srbije, tre}i }e izvla~iti korist iz toga {to }e biti zapisani zlatnim slovima kao najve}i borci za Kosovo. Svako od njih je u svom ludilu lepo zacrtao i napisao koje akcije }e dobiti, koji konzorcijum, sve je to zapisano. I ovo ludilo je ludilo po manifestaciji, ali nije ludilo po njihovim planovima i onome {to oni `ele i ho}e.

Svetlana Luki}: Vidim da je neko, i to sasvim ozbiljno, predlo`io da ubudu}e u srpskim sudnicama i sudije i tu`ioci nose toge. Ju~e u Danasu predstavnici advokatske komore i tu`ila{tva pozdravljaju tu ideju i ka`u da }e toge dati dostojanstvo sudijama i advokatima. Ako im to ne pomogne, ni{ta ne}e. Ne pada im na pamet, ni tu`iocima ni ostalim predstavnicima pravde, da, na primer, pokrenu postupke protiv ljudi odgovornih za paljenje i plja~ke po Beogradu. U narednih nekoliko minuta slu{ate advokata Vladimira Beljanskog. Vladimir brani progonjene novinare, a sada je u timu advokata koji brane sudiju Gorana Kljajevi}a. S Vladimirom smo razgovarali o temi koja se vi{e ne pominje, a to je paljenje po Beogradu posle onog dostojanstvenog mitinga. Stvar je progla{ena posledicom poni`enog nacionalnog dostojanstva i - nikom ni{ta.

Velimir ]urgus Kazimir

07.03.08.

356

Vladimir Beljanski: ^ekam da vidim {ta }e preduzeti tu`ila{tva i sudovi povodom svih tih doga|anja, ali pla{im se da se ne}e desiti ni{ta. Imali smo priliku da na sajtu Jutjub pogledamo snimak kra|e, ali mene interesuje {ta }e se desiti sa svim ostalim zbivanjima i da li neko snosi, ne politi~ku, nego krivi~nu odgovornost za nerede na ulicama, izme|u ostalog i za to {to policija nije radila svoj posao. Ja sam jo{ pod utiskom onoga {to je Ko{tunica nedavno izjavio, kada je Savet za nacionalnu bezbednost pohvalio rad policije. Novinari su ga pitali da li je policija mo`da ipak trebalo da reaguje druga~ije, a on je izjavio da je njihov rad pohvaljen, {to zna~i da su radili kako treba. Moram da napravim korak dalje, pa da zaklju~im da, ako je policija uradila sve {to je trebalo da uradi, a desilo se ono {to se desilo, onda je to i trebalo da se desi. A ako je to trebalo da se desi, zna~i da je nasilje te vrste kod nas ne{to {to dru{tvo `eli da se dogodi i ne{to {to se, ne samo toleri{e, nego i potpuno odobrava kao po`eljno. U takvoj atmosferi vi ne mo`ete o~ekivati da }e sudovi raditi svoj posao. Sudovi u`ivaju veliku dozu nezavisnosti, ali i sudovi i tu`ila{tva oslu{kuju puls politike i ukoliko nema signala da treba pokrenuti postupak, tu`ila{tvo to ne}e ni u~initi, a sudovi onda ne mogu nikoga da osude, niti oglase krivim za bilo koje krivi~no delo. Ono {to se doga|alo na ulicama Beograda nakon mitinga nije se desilo slu~ajno. To je bilo planirano, nakon toga je policija pohvaljena, sudovi ne}e uraditi svoj posao, na tome }e se sve zavr{iti. Paradoks cele situacije je to {to je Boris Tadi} u Savetu bezbednosti, mo`da nekoliko dana pre toga, srpski narod opisivao kao miroljubiv. Mislim da smo imali velike {anse da se kao takvi i prika`emo, nakon svega {to se doga|alo devedesetih godina. Nakon 5. oktobra smo pokazali da smo u stanju da promenimo re`im na kulturan, demokratski na~in, da ljudi ne ginu, da se ne ve{aju po banderama, ali sada ponovo pokazujemo da to nije na{e pravo lice, nego da smo zapravo nasilni i da, kada nam se ne{to ne dopadne, mi primenjujemo silu. O~ekujem da vidim {ta }e pravosu|e u Srbiji uraditi tim povodom. Neka od krivi~nih dela koja su izvr{ena spadaju u izazivanje op{te opasnosti u najte`em obliku, jer je jedna osoba u svemu tome izgubila `ivot. Zapre}ena kazna zatvora za nekoga ko to prouzrokuje je dvanaest godina. Na{im ustavom, ali i drugim me|unarodnim aktima koje je ratifikovala Srbija, garantovano je pravo na `ivot. To ne zna~i samo da }e se dr`ava uzdr`avati od toga da nekoga li{i `ivota, odnosno da ne bude smrtne kazne, nego dr`ava ima i pozitivnu obavezu, a to je da za{titi `ivote svojih

gra|ana. To je povezano s reagovanjem policije, a ovoga puta o~igledno nije pravovremeno spre~eno ono {to se doga|alo posle mitinga. Moglo je da pogine mnogo vi{e ljudi. Generalna proba napada na ambasade desila se 17. februara, tako da je vlast trebalo da zna da }e se to desiti. ^uli smo osude iz inostranstva, dobili smo jedinstveni stav Saveta bezbednosti, po kojem su ljudi koji su u tome u~estvovali nazvani - ruljom. U toj oceni se ceo svet, dakle, ujedinio, tako da su posledice vi{estruke i u svakom slu~aju negativne. Kada je ne{to krivi~no delo, onda je jasno da pravosu|e mora da reaguje u svakom slu~aju, ali mislim da je zna~aj reagovanja pravosu|a utoliko ve}i ukoliko dru{tvo takva dela manje osu|uje. Kada postoji zabluda politi~kih vo|a koje ka`u da je ne{to u redu, da je ne{to dozvoljeno i normalno, a o~igledno je da nije, jer su to krivi~na dela, zna~aj pravosu|a dobija na snazi i ono mnogo intenzivnije mora da primeni svoju represiju. Postupak mora biti sproveden po propisima, da bi se takvo ne{to spre~ilo. Zato i postoji odvojenost vlasti u demokratskom dru{tvu, pa imate potpuno odvojenu izvr{nu, zakonodavnu i sudsku vlast. One postoje da bi jedne ispravljale gre{ke drugih. To se kod nas sada ne vidi i ne doga|a.

Svetlana Luki}: Jedno od pitanja koje se postavljalo i na koje nemamo odgovor je - ko je zvani~no bio organizator tog mitinga. Vladimir Beljanski: Nemogu}e je da se ne zna ko je organizator, jer javna okupljanja ove vrste podle`u obavezi prijavljivanja policiji. Prema tome, policija mora da zna ko je organizator i moraju da predvide koliki rizik }e to okupljanje nositi, odnosno {ta je ono {to mo`e da se desi. U ovom slu~aju jasno je da se radi o okupljanju velikog rizika. Bilo je predvi|eno da se doga|a po mraku, pa je time mogu}nost izvr{enja krivi~nih dela bila ve}a i bar bi policija to trebalo da zna. Zakonom o obligacionim odnosima je predvi|eno da organizator snosi obavezu za naknadu {tete koja nastane pri takvim okupljanjima ili proiza|e iz takvog okupljanja. Hajde da pretpostavimo da su DSS i radikali organizovali taj miting. Hajde da pretpostavimo da je plja~kanje prodavnica i paljenje ambasada povezano s tim mitingom i da ga ne bi bilo bez tog mitinga i da je proiza{lo iz njega. Hajde da pretpostavimo da }e sve te prodavnice i ambasade tu`iti

Vladimir Beljanski

07.03.08.

358

organizatore okupljanja za naknadu {tete, da ta naknada {tete ne}e biti mala i hajde da vidimo ko }e na kraju platiti svu tu {tetu. Da li }e to biti politi~ari, koji su zaista odgovorni za to {to se desilo ili }emo na kraju mi platiti svu {tetu koja je pri~injena? Da li }emo mi snositi najve}e posledice paljenja ambasada i slike o Srbiji koja je oti{la u svet? Kod nas nisu problem su|enja za redovna krivi~na dela, odnedavno nisu problem ni su|enja za ratne zlo~ine. Ne{to ve}i problem su su|enja za organizovani kriminal. Ali najve}i problem nastaje kada se ljudi iz pravosu|a pitaju - A {ta nam sada valja ~initi, da li da primenimo zakon ili mo`da ne, jer vidimo se to od nas o~ekuje? Govorim o lo{em mentalitetu poslu{ni{tva koji je po`eljan u celom na{em dru{tvu, pa i u pravosu|u. Lako je shvatiti {ta vlast od vas o~ekuje. Ne morate da imate ministra koji }e da vas zove telefonom i da vam ka`e - Uradite to i to ili nemojte uraditi to i to. Dovoljno je pogledati vesti, pro~itati novine i shvatiti kuda politika vodi ovu zemlju i {ta je ono {to se od vas u tom trenutku o~ekuje. Neka`njavanje nekoga ko je izvr{io krivi~no delo je u svakom slu~aju stra{na stvar za pravosu|e, jer tako ono gubi svoj smisao. Videli ste kako izgledaju hap{enja poznatih ljudi. To je ne{to {to tako|e ne slu`i na ~ast pravosu|u. Oni to rade mo`da ba{ zato {to ne rade druge poslove koje bi trebalo da rade. Javnost dobija sliku o tome kako, eto, dr`ava savr{eno funkcioni{e, sudovi sude, policija hapsi, i to ba{ one kojima treba da se sudi i javnost prestaje da se pita o drugim stvarima. Hap{enje ~oveka na taj na~in {to mu upadaju u ku}u, stavljaju lisice, teraju ga da legne na pod, u slu~aju kada je u pi`ami ili u donjem ve{u i to policija snima, a nakon toga dostavlja te snimke medijima, koji to emituju sve to je apsolutno nezakonito, jer povre|uje osnovna prava ~oveka u krivi~nom postupku, ali i u privatnosti. Nedopustive stvari su kod nas postale manir. Videli smo da predsednike sudova hapse tako {to im upadaju u ku}u, pa ih {etaju po gradu da bi novinari slikali, vode ih s lisicama na le|ima ljudi s fantomkama na glavi. Isto tako su hap{eni i tu`ioci i advokati i drugi ljudi i to je postalo uobi~ajeno. Pla{im se da }emo kao krajnju konsekvencu imati odluke Evropskog suda za ljudska prava, koji }e na{u dr`avu obavezati da tim ljudima nadoknadi {tetu, pa }emo opet svi pla}ati. Mo`e do}i i do situacije da Evropski sud utvrdi da je tako zapo~et krivi~ni postupak povredio pravo na pretpostavku nevinosti i time derogirao pravo na pravi~no su|enje. Ako imate poni{tavanje prava na pravi~no su|enje, onda nemate ni pravi~nu presudu, pa }e svi ti ljudi ili biti pu{teni ili }e im biti su|eno ponovo. Mnogobrojne su lo{e posledice takvog postupanja i za pravosu|e i za celo dru{tvo.

Svetlana Luki}: Govori Petar Lukovi}. Petar Lukovi}: Ne pamtim situaciju koju bih mogao da nazovem samo jednim imenom, ali ovo jeste agonija, apsolutna agonija. Ovi tra`e rezoluciju, ovi mi{ljenje vlade, ovi ne daju mi{ljenje vlade, ovaj vi~e - Idemo u Evropu s Kosovom, Petar drugi ka`e - Idemo, i Kosovo i Evropa. Dobro, ~ekaj, kako ta vlada Lukovi} funkcioni{e? Jedan deo vlade ne govori s drugim delom vlade, jer jedan deo vlade smatra da su ovi bolesni, a ovaj drugi smatra da su ovi kreteni i onda ka`e{ - ^ekaj, koji klinac ostaje{ u vladi, za{to ne ide{ iz te vlade? A ne, vlada mora da funkcioni{e na pet principa. Jebalo vas pet principa, ja znam za samo jedan princip, princip evropskih integracija. A gde su te evropske integracije, ovaj {to jo{ {ilji olovku, \eli}, je li to? I niko ne}e da iza|e iz vlade, ma niko, jer zamisli da se napuste svi upravni odbori, sve mogu}nosti za drmanje para, uticaja, vlasti. Svi ho}e da u|u u izbore s pozicije vlasti. Totalna agonija. Svi su mi ovde odvratni, a najodvratniji su mi oni za koje sam verovao da imaju snagu da ne{to urade. Jebote, pa taj Tadi}. Je l' dobio ~ovek dva miliona i trista hiljada glasova? I {ta se s tim ~ovekom desilo, a nije pro{lo ni mesec dana? Njegov ministar inostranih poslova je stvarno bolesnik, jer on sada ka`e da nam je jedina {ansa da se ponovo vratimo pregovorima. Jutros ga slu{am da }e u~initi sve da se organizuje nekakva sednica Saveta bezbednosti, {to je jako te{ko, i da }e opet da tra`i od Amerike da poni{ti nezavisnost Kosova. To je kao da zahteva{ od Sunca da prestane da sija - ne mo`e. Neko treba da ustane i da im ka`e - [ta vam je? To je gotovo, zavr{eno, gledaj {ta mo`e{ da uradi{, ako mo`e{ ne{to da uradi{ uop{te. Kakvo poni{tavanje, kakvi pregovori? Pre }u ja da odem pe{ke do Meseca, pre }u ja da budem `ensko, nego {to }emo imati pregovore. Ne}e biti poni{teno, gledaj {ta treba da radi{. A {ta si radio u me|uvremenu? Otimaju se `eleznice, pa se vra}aju `eleznice. Molim te, otimaju se `eleznice, jer kvalitet usluga nije bio dobar. I naravno, zajebali su ih ve} slede}eg dana, nisu ih pustili da idu i gotovo. Ju~e ponosna vest u novinama - Svi Srbi su u nekom mestu dali otkaze na radna mesta. Super, presta}e i da jedu, fenomenalno. Je li to deo akcionog plana? Taj ~uveni, famozni, fantasti~ni akcioni plan o kojem ni{ta ne znamo, taj akcioni plan se pi{e iz dana u dan. Kako nekom ne{to padne na pamet, on dodaje i izmi{lja. Pa idi bre, treba pre`iveti sve to. Zamisli, molim te, 2008. godine mi govorimo o tome da }e eventualno da bude referendum, na kome }e da pitaju da li }e Srbija

07.03.08.

360

da ide u Evropu ili ne}e. Odlu~ite, pa ako ne}emo, u redu je, sna}i }emo se mi koji mislimo da tamo treba i}i. Ne}emo, u redu je, imate svoje razloge, ali gde }emo, ne, stvarno, gde }emo? Hajde, ho}emo li s Rusijom? Ta Rusija u koju su se kleli, evo, kada je do{ao onaj Medvedev pre deset dana, svi u Beogradu su hteli da popizde, jer je grad bio u blokadi. Sadili su mu cve}e u Pan~evu u onoj rafineriji, preko no}i su mu sadili cve}e. Stvarno sam zami{ljao kako on ide me|u onim radnicima i ka`e - Ho}u ovu `enu, ho}u ovo dete, ho}u ovog ~oveka misli{ da mu ne bi dali? Dali bi mu sve. I ta ista Rusija evo, {est dana kasnije, krk, trideset odsto ve}a cena gasa. Zamisli, sada su rekli trideset odsto, a {ta }e raditi za dve godine, kada im ne{to ne bude po volji? Zamisli ti, daleko bilo, da Srbija uradi ne{to {to se Rusiji ne dopada, {to je nemogu}e, naravno. Pa poskupljenje gasa od trista odsto, pa hladni radijatori i tako trideset godina. Trideset godina dati nekome na upravljanje sudbinu zemlje, nekome ko mo`e da ti zavrne gas kad god mu padne na pamet. Pa jebote, kako da ne bude{ besan? Taj bes koji ja ose}am nije zbog toga {to je Kosovo postalo nezavisno, koliko god me \or|e Vukadinovi} ube|ivao da je to duboka DNK trauma. Sada je samo ozvani~eno ono {to smo znali. Kao u braku, ne `ive godinama zajedno, gotovo, zavr{eno, samo je sada sud potvrdio razvod. Nemoj me sada ube|ivati da je Kosovo integralni deo Srbije i da }emo tako u}i u Evropsku uniju. To su bolesne fantazije o granicama i carinama. Pogledaj te Srbe koji tamo `ive, gledaj da tim ljudima pomogne{, a ne da ih tera{ u ludilo, a oni su, hvalim te bo`e, takva vrsta po tim SAO jedinicama, da jedva ~ekaju da naprave neko sranje, da otmu voz, da daju otkaz, da ne govore sa strancima. Ka`e, izbegavati svaki kontakt s okupatorom, dobro ga odmeriti, pljunuti ga, {utnuti ga nogom u jaja, udariti mu {amar, mu~iti ga dok ne prizna. A {ta ako se razboli{, {ta }e{ da radi{ onda, gde }e{ onda? Mora{ da ode{ u neku ambulantu. Svi u majku Srbiju, sve }emo mi to da platimo, svaku platu tom nekom jebanom `elezni~aru i nekom nadrkanom tipu koji je dao otkaz. To }emo ti i ja da platimo kroz neke poreze i cene. Kosovo je postalo univerzalni alibi za bilo {ta. Danas ~itam u novinama kako onaj uhap{eni Bata Kankan iz Novog Sada ka`e da mu nije va`na njegova sudbina u zatvoru, va`no mu je Kosovo. ^itam izjavu Sini{e Kova~evi}a - Jebe{ `ivot s punim fri`iderom i automobilom, kada su ti uzeli du{u. Pa idi bre u pi~ku materinu, stvarno. [ta treba sad da radim, da

{trajkujem gla|u, da sedim na nekoj livadi i da se udaram glavom o drvo dok se Kosovo ne vrati? Ej, ljudi, pa {ta ste radili svih ovih deset, petnaest, dvadeset godina? Kako ste se pona{ali prema Albancima, da se vratim na to, kako ste ih gledali svih ovih godina? Kako ih sada gledamo? Evo, ve} petnaest dana u Somboru, ispred pekara koje dr`e Albanci, pazi, neidentifikovane grupice ljudi dele gra|anima hleb. Ko malo zna istoriju, mogao je da vidi apsolutno identi~ne scene, u kojima pripadnici Removih SA odreda u Nema~koj 1934. stoje ispred jevrejskih radnji i na isti na~in, u istoj pozi stoje i zabranjuju da se kupuju hleb i namirnice kod pripadnika genetski prljavog naroda. Kao u filmu Dan mrmota, svakog dana isto, ovi stoje ispred pekara i s nekih improvizovanih klupa i iz gepeka dele hleb. I ljudi uzimaju taj hleb. ^ekaj bre, pa ko je taj narod, ko je taj koga mo`e{ da kupi{ za dvadeset {est dinara time {to mu da{ hleb? Boli njega dupe za saose}anje i za moral i za pravdu i za sve ga boli dupe, va`no je da on dobije dvadeset {est dinara. [to re~e jedan od njih - Mene politika ne interesuje, va`no je da je d`abe. Pizda ti lepa materina, pizda ti lepa materina, da bog da ispred tvojih vrata tako stajali, pa ti zabranjivali da jede{ hleb ili da ide{ na posao. Kakav je to narod? Pa je l' mogu}e da u tom gradu nema pedeset, trideset ljudi da naprave demonstracije, da ga ga|aju paradajzom, da naprave bilo {ta, da mi vidimo da u tom Somboru postoji bar trideset ili dvadeset ljudi, koji se ne sla`u s tim? ^itav Sombor }uti, a gradona~elnik ka`e pre neki dan - Mi tek treba da vidimo o ~emu se radi. Pa jesi li ti normalan, ~ove~e? Pa vidimo svi, ceo svet vidi o ~emu se radi. Ovaj ombudsman koji treba da brani ljudska prava iz Vojvodine ka`e pre neki dan - Zatra`io sam informaciju. Serem ti se u informaciju. Iz policije ka`u da ne mogu da identifikuju te ljude. O~igledno da oni to ne}e da rade, to je deo usluge koja se daje tom rastu}em nacizmu. I posle ka`u da Srbija nije fa{isti~ka zemlja. Izvini, jeste. Slu{am njihove ideje, po kojima je trebalo da ti nesre}ni Albanci koji rade u pekarama ve} 18. februara iza|u i da naprave miting, da kleknu i da se zakunu majci Srbiji da su oni srpski gra|ani, da promene ime, da se prezivaju na -i} i ne znam vi{e {ta. To bi ih verovatno zadovoljilo, neko ritualno samobi~evanje. I {to jedan ka`e - Manjine su se mnogo osilile. Kada govorimo o predsedniku republike, koji nema neku izvr{nu vlast, ja znam da nesre}ni, kilavi i mlitavi Boris Tadi} nema na~ina da pozove policiju da to re{i, ali on mo`e da napravi ritualni gest. Mo`e da ode na televiziju i da ka`e da je stra{no ovo {to se de{ava u Somboru i da ode u tu

Petar Lukovi}

07.03.08.

362

pekaru i da pojede osam kifli. To je ne{to {to o~ekujemo od predsednika, dakle, da se suprotstavi ludilu, da bude tu. Ne pada mu na pamet. Njegov savetnik pre neki dan pi{e tekst u kome je prva re~enica - U moj DNK je upisano Kosovo. Pa pustite me s tom teorijom krvi, tla i DNK. Pustite me, otkud znam {ta mi je u DNK? Nemam pojma - samo znam da nije Kosovo. Kakvo Kosovo, kakvi manastiri, kakve gusle? Sada hiljade njih pri~aju da su odrasli na krilu tate koji im je pri~ao o Kosovu. Nisam, hvala bogu, imao sam normalnog oca i bolelo ga je dupe da mu sedim u krilu i da mi on pri~a o Kosovu. Daleko bilo, hvalim te bo`e, zamisli da sam odrastao tako. Zamisli da sam tako odrastao, na {ta bih ja li~io? Pa valjda bih danas bio ~lan DSS-a ili bih stajao pred tom albanskom pekarom. Ali ~emu bre, 2008. godine, ej, genetski kodovi i ~isto}a krvi? Da ne govorim o tome {to smo svi ve} apsolvirali - plja~ke, napade, ambasade, patike, sve to ludilo, koje je deo istog procesa. Vlast je dozvolila ljudima tu vrstu anarhije - Evo, slobodno, imate ~etiri-pet sati, {ta god vam padne na pamet, vi to radite, to je bila ideja. Ja ne govorim vi{e o ose}aju sigurnosti, to je ve} davno prestalo da postoji ovde, nego ti `ivi{ u zemlji u kojoj vidi{ da je sve mogu}e. Izvini, o onom nesre}niku {to je poginuo u ameri~koj ambasadi sve vreme, evo petnaest dana, idu glasine - da li su ga ugu{ili gasovi, da li su ga ubili marinci, da li je otrovan, a niko ne pita ^ove~e, {ta si ti tra`io na prvom spratu tu|e ambasade? Niko ne postavlja to pitanje. Ne, on je heroj, on je Obili}, on je dao svoj `ivot. Pa ~ekaj, {ta si tra`io u ambasadi, u koju ina~e ne mo`e{ da u|e{? Zamisli obratnu scenu, da je neko u{ao u na{u ambasadu u Hrvatskoj, Sloveniji, Ma|arskoj, pa je zapalio, pa zamisli {ta bi bila reakcija odavde. Je li to na~in da se obra~una{ s novim svetskim poretkom, s Amerikom? Stra{na je ovo zemlja. ^ita{ ovu Novu srpsku fa{isti~ku misao i tu ti je data su{tina i sadr`ina onog {to nas ~eka, tamo ti je sve lepo obja{njeno. [to bi rekao \or|e Vukadinovi} - Za{to mi ba{ toliko `urimo da idemo u Evropu? Nema potrebe da `urimo nikud. Pa nema, nema, {ta je za Srbiju vek, dva? Koliko god budem `iveo, do kraja `ivota ja ne}u `iveti u zemlji za koju }u mo}i da ka`em da je iole pristojna, nema {anse. Ova vrsta tektonskog udara, medijskog, psiholo{kog, sve {to se desilo je napravljeno da izazove takvu vrstu reakcije kod ljudi. Izvini, moram da ka`em, ja mislim da se niko nije obradovao nezavisnosti Kosova vi{e od Ko{tunice. To im je glavno politi~ko oru`je, jer imaju pred sobom potpuno imbecilnu i kretensku narodnu masu. Ti ljudi se sada ~ude, zgro`eni su nezavisno{}u. Gde su `iveli svih ovih godina, {ta su mi-

slili, da }e Albance da spre~i preambula ustava? Daje{ im sve, nudi{ im ~ak i ono {to oni ne tra`e, ali samo da oni ka`u - Mi smo deo Srbije. Mo`e{ ti da se kur~i{, da ka`e{ - Srbija nema rupu s leve strane svoje mape. Ima rupu, do{la rupa i gotovo i sada {ta da radi{? Znao si to i nemoj me zajebavati da je to te{ka trauma, tragedija. Ne smem ni da jedem vi{e, ne smem da se radujem, ne smem da slu{am muziku, jer su dani `alosti. RTS je zabranio ameri~ke filmove na sedam dana, jer je to opomena Zapadu. Ako ne bude pazio kako se pona{a, mi }emo ukinuti njihove filmove na osam meseci. Kada uzme{ novine, to je stvarno da poludi{. Odem na sportske strane, rekoh, hajde da pobegnem od Aligrudi}a, da pobegnem od svih ovih ludaka, da pobegnem i od Nade Kolund`ije. Otvorim tenis, a tamo s tri prsta Novak \okovi} poru~uje iz Dubaija da se on nikada ne}e pomiriti s ~injenicom da je Kosovo albansko, da }e Kosovo u njegovom reketu uvek ostati srpsko. Marko Jari} iz Mineapolisa mi javlja da mu je te{ko pri du{i zato {to je Kosovo nezavisno. Pa koga la`e{, {ta se kur~i{? Zamisli da sada nekome na ulici ka`e{ - Ja sam za Evropsku uniju, rekao bi ti - Majku ti jebem. Ili da ka`e{ - Imam `elju da odem u Ameriku ili - Volim {oping. Kakav `ivot oni meni nude? Da stavim u dnevnu sobu mapu s Kosovom i da svake ve~eri uz sve}e sedim i da zurim u to i da se udaram po glavi? Ne interesuje me vi{e, gotovo, vi ste doveli do toga, vi, radikali, socijalisti, taj Ko{tunica, svi ste vi devedesetih godina u`ivali u tome ne razmi{ljaju}i {ta }e biti, i u hap{enjima i u terorizmu i ubijanju i u zatvaranju i u poni`avanju. Kakvi Albanci? - Nedr`avotvorni narod, divljaci, tako je to bilo. E, odjednom vi{e nije tako. Mo`da je to problem ove Srbije, da se mi ponovo vra}amo na najelementarnije stvari - Nemoj da krade{, nemoj da la`e{, ne ubij bli`njeg svog, ko tebe kamenom, ti njega hlebom. Pazi, a u Srbiji je - ko tebe kamenom, ti njemu zapali ambasadu. Se}am se tvoje pri~e, kada si bila besna na nekog Austrijanca, koji je govorio da }e Srbiji posle petog oktobra najvi{e biti potrebni psihijatri. Evo, to vreme je do{lo. I ja ne govorim o deset psihijatara, govorim o nekoliko miliona psihijatara, po dva psihijatra na svakog Srbina. Jedan da ga dr`i, a drugi da mu ~eki}em obja{njava kako treba da se pona{a, jer ovo je iracionalno pona{anje. Mogu da razumem da na kolektivnom nivou ima nacija koje povremeno polude, ali je te{ko da zamisli{ bilo koju zemlju u bliskoj istoriji koja je non-stop luda, koja je non-stop u iracionalnom besu. Koju vest ja to treba da ~ekam na televiziji? Mo`da je to vest za koju oni misle da }e se desiti, da je danas kosovski parlament sam poni{tio deklaraciju o nezavisnosti i odlu~io da poklekne

Petar Lukovi}

07.03.08.

364

pred ~vrstim argumentima Voje Ko{tunice. Je li to vest koju mi treba da ~ujemo? Ve} smo izgubili decenije, sada gubimo godine, a meni je `ao kada izgubim i jedan dan. [ta lepo mogu da pamtim iz ovih pet godina Ko{tuni~ine vlasti? Ljudi se pla{e, gomila ljudi je upla{ena i zato ka`e - Pa nije red da tako izgubimo Kosovo. [ta ho}e, da priznam da ose}am te{ku traumu? Ne ose}am ni{ta, tu traumu nisam ja izazvao, nisam u njoj u~estvovao i za{to bih ja delio taj imaginarni bol, za{to, da bih pokazao da sam na strani \or|a Vukadinovi}a? Izvini, to odbijam. Ali pla{im se da je taj prizor u Somboru slika budu}e Srbije, jer sutra }e biti Kraljevo, pa Kru{evac, pa Ni{, pa }e se desiti drugi oblici toga. Postoji ~itav repertoar nacisti~kih, paganskih rituala, od zapaljenih baklji, preko mar{iranja, do kristalne no}i, razbijanja izloga, otmica, ubistava. Nemoj da ka`e{ da je ovde ne{to nemogu}e. Hiljadu puta smo se uverili u to da je u Srbiji sve mogu}e. [to bi rekao Dragan Tomi}, onaj iz Jugopetrola, 1998. godine Srbija je ~udo. Srbija je ~udo, jer je to jedina zemlja u kojoj je sve mogu}e. Pazi, zemlja u kojoj se racionalnima smatraju Rada Trajkovi}, Dragan Markovi} Palma i Mla|an Dinki} osu|ena je da propadne. Kakve god izjave ovo troje davali, ne postoji na~in da se ja s njima slo`im. Izvini, ne mogu, posle svih ovih godina dinki}izma, dakle, otima~ine, prevara, la`i, imbecilnosti, kretenizma, svega. Pa seti se ostavke njegove grupe u parlamentu, koja nije bila ostavka ~etiri meseca. Pa Nacionalna {tedionica, pa vojna oprema, potrebno mi je osam Pe{~anika da ispri~am osnovne elemente dinki}izma. I sad ja treba da ka`em - Dinki} je ipak normalan. On meni 2008. otkriva da je Ko{tunica bolestan. Pa s tim Ko{tunicom si pet godina sedeo u vladi. Jesi li mo`da primetio da je bolestan? Odakle ti sada ideja da je bolestan, tek kada te je ne{to zajebao? Je l' ti lo{e u vladi? - Ka`e - Lo{e mi je. - Pa iza|i iz vlade - Aaa, ne mogu da iza|em iz vlade. I {ta ja treba da ka`em - Dinki} je genije, on }e biti deo zajedni~kog fronta demokratskih snaga? E, serem se u taj front. Kada bi se, daleko bilo, desilo da se napravi takav demokratski front - DS, taj G17 i LDP, ja nikada, ni mrtav ne}u da u~estvujem u tome. Zamisli da na bilo koji na~in doprinesem rehabilitaciji Mla|ana Dinki}a ili Borisa Tadi}a. Tako je i Palma postao super, Palma je fenomenalan, a Rada Trajkovi} je glas razuma s Kosova. Treba da poverujem u nagle psihosomatske promene u mozgu, da se Dinki} vratio svesti. Rekao bih eventualno da je napravio dobar potez da demonstrativno iza|e iz vlade. Ali on da iza|e iz vlade? Pa pre }u ja da u|em u vladu, nego {to }e on da iza|e iz nje. Niko ne}e da iza|e iz vlade, ama niko, ta vlada nikada stabilnija nije

bila i sve je stabilnija, {to oni manje govore me|u sobom. Da li me razume{? Svako ima svoj sektor, ne moraju vi{e da se konsultuju, ne moraju ni{ta vi{e zajedno da rade. Za{to ta vlada ne bi funkcionisala? Niko ni s kim ne govori, oni se ne vi|aju, dolaze u razli~ita vremena, sednice odr`avaju telefonom - ko se javi, javi se, ko se ne javi, ne javi se. Vlada nije bitna i skup{tina nije bitna. I onda ode{ negde van zemlje i sledi ~uveno pitanje - Da li mo`e{ da nam ka`e{ {ta se de{ava u Srbiji? Be`i bre od mene, kako da ti objasnim? Tri dana sam bio u Hrvatskoj, a potrebne su mi tri godine da im objasnim o ~emu se ovde radi. Kako da im objasnim razmere tog ludila, kako da im objasnim za{to me ljudi zovu i ka`u - Mora}emo ipak s Dinki}em? Pa idite u pi~ku materinu s njim. To su neke varijante prodemokratskih struja u prodemokratskom bloku. Zaslu`ili smo da propadnemo, zaslu`ili smo da totalno propadnemo. Bilo bi zdravije za ovu zemlju da do|u radikali, pa da znamo na ~emu smo, da imam jasnu ideju protiv koga se borim, da znam ko mi je neprijatelj. Imam luda~ki utisak da su mi svi neprijatelji. U vreme Milo{evi}a si imao fiksaciju na Milo{evi}a, na re`im, na radikale, JUL, znao si gde si. Ali nisi imao tako {irok dijapazon ludaka oko sebe. Sada je sve luda~ko, od vlade, skup{tine do medija. Ko uzme analizu medija zadnjih dvadeset dana, jebo te `ivot, to je u`ivanje u nesre}i, i to u onim epskim kategorijama. To je guslanje, to je zemlja, to je krv, to je nasle|e. Kao kasnih pedesetih, po~etom {ezdesetih, pa ti u {koli daju temu - Tito i revolucija, pa ti ka`e{ Polja `ita koja se savijaju, sunce koje se pojavljuje... Ukratko, najebali smo.

Svetlana Luki}: Ako ~itate na{ sajt, verovatno ste videli kratak izve{taj i nekoliko fotografija s na{e promocije iz Pan~eva. U subotu smo oti{li tamo s Biljanom Srbljanovi}, Milutinom Petrovi}em i Sr|om Popovi}em, a pridru`ili su nam se i momci iz srpskog sabora Dveri. U Pe{~aniku smo jedno vreme redovno pu{tali reporta`e s njihovih skupova na Ma{inskom fakultetu. Tamo se raspravljalo o svemu, od monarhije do reforme obrazovanja. Ti momci su govorili da je dovoljno pogledati imena ~elnika reformi obrazovanja, pa da vam sve bude jasno - Tinde Kova~, Nenad Havelka, Aleksandar Baucal. Zajedni~ki imenitelj im je da niko od ovih ljudi nije na -i}. U nastavku Pe{~anika }ete ~uti malu reporta`u, dosta mu~nu, s ove promocije. Emitujemo je da steknete utisak kako je tamo bilo i pre svega zbog hrabrih Pan~evaca.

Petar Lukovi}

07.03.08.

366

Biljana Srbljanovi}: Kada je bilo zakazano progla{enje nezavisnosti Kosova, ja sam uspela da zauzmem distancu tako {to sam oti{la na drugi kontinent, u Afriku. Kada sam se vratila, bilo je kao kada ne odete na `ur, pa iskliznete iz atmosfere. Po~ela sam da se {alim kao, ostavi vas ~ovek pet dana, a vi izgubite petnaest odsto teritorije, daj da do|em dok jo{ imamo Sur~in. I vidim da se ljudi ne smeju i da im to uop{te nije duhovito. I shvatim da se za tri dana potpuno promenila atmosfera, tako da vi{e ne mo`e{ ni glupu {alu da napravi{, a da te neko ne pogleda s nelagodom i da ne oseti{ potrebu da se pravda{. Evo, da se opravdam. Ne zanima me da li je nezavisnost Kosova me|unarodni presedan i {ta me briga {ta }e da bude s Katalonijom. Neka se oni brinu o tome. Mene zanima kakve }e to konsekvence imati za moju zemlju. Su{tinski je nepravedno to {to su nakon ratova i zlo~ina albanske izbeglice imale priliku da se vrate u svoje ku}e, a srpske izbeglice nisu. Otkako je do{ao UNMIK, tamo je nestalo hiljadu ljudi. Hiljadu porodica ne zna gde su im kosti njihovih. Imam utisak da su ti ljudi tamo ka`njeni za ono za {ta mi nismo ka`njeni - za Srebrenicu, Sarajevo, Vukovar. Imam utisak da se nad njima vr{i nekakva kosmi~ka pravda i da oni ispa{taju za ne{to za {ta uop{te nisu krivi, bez obzira na to {to je to moralo da se desi i {to je to pravedno za dva miliona ljudi, koji su ~ekali da po~nu da `ive svoje `ivote i da idu nekim svojim putem. U svakom slu~aju, svakome ko se otcepio od nas bilo je bolje. Prema tome, nemam nikakvu sumnju da je sve to trebalo da se desi, ali da je to udarac na srpsku manjinu tamo i novi {amar srpskoj dr`avi - jeste. U me|uvremenu Srbija nije dobila pru`enu ruku za evropske integracije. Na neki na~in je i to dovelo do pogibije tog de~ka u ameri~koj ambasadi. On je bio izbeglica s Kosova, s jedanaest godina je do{ao u Novi Sad. U svom okru`enju je video samo nasilje i rat. Niko mu se nije obratio na druga~iji na~in. A onda mu se obratio mahniti premijer sa svojom medijskom kamarilom. Ubedili su ga da }e oti}i u raj ako bude zapalio ameri~ku ambasadu. U svemu tome najvi{e me je potreslo {to ta paljevina Beograda nije organizovana kao kontramiting 5. oktobru, kako mnogi govore, ve} je to bio kontramiting \in|i}evoj sahrani. Vojislav Ko{tunica je `eleo da se osveti Beogra|anima zato {to su u milionskom broju iza{li da isprate pokojnog premijera. Mi smo pre neki dan razlupani od organizovanih bandi, tajne

policije, huligana, koji su bili instruirani da se osvete Beogradu zbog toga {to je odao po~ast ubijenom premijeru. Ulazimo u mart, koji je za nas postao zna~ajan po negativnim stvarima za na{u zemlju. Za mene je mart - mesec ubistva, smrti Zorana \in|i}a i mesec u kome su, iako su pu~ organizovali ljudi koji danas sede na vlasti, Beogra|ani iza{li u milionskom broju i rekli - Ne. Zato smo pet godina kasnije dobili osvetu tog zlo~ina~kog udru`enja na vlasti. Na{ grad je polupan, poni`en, Beogra|ani su predstavljeni kao huligani, ceo svet nas je gledao kao olo{. Morali smo da popijemo kaznu zbog toga {to dolazi petogodi{njica ubistva Zorana \in|i}a.

Sr|a Popovi}: Ja se ~ak ne bih slo`io ni s Biljanom, da je to cela pri~a o toj nepravdi. Kada je Milo{evi} zaveo policijsku dr`avu na Kosovu, oni su, da bi pre`iveli, morali da organizuju jedno paralelno dru{tvo. Srpska opozicija se nikada nije tome ni re~ju usprotivila i meni je to palo na pamet kada sam slu{ao, kako vi, Svetlana, ka`ete, Ko{tunicu doktora Vojislava u Ujedinjenim nacijama, kada je on poku{avao da objasni da je dana{nja Srbija demokratska, i da nije Milo{evi}eva Srbija. Ja sam pomislio, kada bih bio Albanac, morao bih da konstatujem da ne vidim nikakvu razliku u odnosu Milo{evi}a prema Albancima i u odnosu srpske opozicije prema njima. Ko{tunica je bio opozicija Milo{evi}u zato {to je Milo{evi} navodno bio komunista. On je najmanje bio komunista, a u oblasti nacionalne politike, Ko{tunica je vrlo ~esto bio radikalniji od Milo{evi}a. I kada ga sada slu{aju ti Albanci, oni ne mogu da prihvate da je ono {to je do{lo posle Milo{evi}a u politici prema njima u bilo kom pogledu druga~ije. I to je ne{to {to se ~esto prenebregava. Mislim da ovde vlada uop{tena ocena da je Milo{evi} izgubio Kosovo. Po mom mi{ljenju, Kosovo je u istoj toj meri izgubila i takozvana srpska demokratska opozicija. Imam iracionalnu nelagodu i ~ak tugu zato {to je to Kosovo izgubljeno, ne zato {to mi te teritorije ne{to zna~e, nego zato {to sam prisustvovao komadanju Jugoslavije. Stalno su neki delovi odlazili i to je izgledalo kao gubljenje ~itave jedne politi~ke ideje i jednog ose}anja zajedni{tva, koje je postojalo u toj zemlji. Taj proces je morao biti bolan za svakoga ko nije bio zatrovani nacionalista. To sam ose}ao i kada je Kosovo u pitanju, ali po mom mi{ljenju, albansko stanovni{tvo je vodilo oslobodila~ki rat, iza{lo je iz kolonijalnog polo`aja, do`ivelo je u`asne `rtve, koje su neuporedive s osvetom prema kosovskim Srbima, koju ja ne pravdam...

Sr|a Popovi}

07.03.08.

368

Momak iz Dveri: Prijatelju, sada je bilo dosta... ... ... Biljana Srbljanovi}: Nemate nikakvo pravo da tako s nama razgovarate. Iza|i napolje ako ti se ne slu{a tirada i prestani da se pona{a{ kao baraba. Srbija se ne brani tako, samo da ti bude jasno. Vi niste do{li ovde u ime demokratije, vi ste ovde do{li kao ratnici. Srbi su kao ratnici ~etiri rata izgubili za deset godina, peti rat po~injati ne}ete. Momak iz Dveri: Dakle, ja imam pitanje... Milutin Petrovi}: Ja tebe, prijatelju, ne `elim da slu{am... Ne svi|a mi se u kom ste fazonu... Voditelj tribine: Imam pitanje za Biljanu. Pred drugi krug izbora, na svom blogu si napisala - Borise, jo{ ovaj put. Biljana Srbljanovi}: Ja sam ove predsedni~ke izbore mo`da shvatila pogre{no, mo`da sam nasela na histeriju da je to referendum na kom se gra|ani Srbije izja{njavaju da li su za proevropsku politiku ili su protiv nje. Za mene je bilo zna~ajno da vidimo kuda Srbija ide i koliko nas zaista ima. Borisa Tadi}a su mnogi nazivali manekenom, ~ak i pokojni premijer, i to je ru`no pore|enje, ali na neki na~in on jeste etiketa, koja nikada nije po~ela da se bavi svojim poslom. On je na neki na~in formalno ispunjavao to odelo predsednika i otud mo`da ta metafora manekena. On je ispunjavao zami{ljenu uniformu predsednika prisustvom, ali de fakto nije obavljao ono za {ta je izabran. Moram da priznam da mi je na neki na~in bilo jasno da }e tako biti, ali nisam to mogla sa sigurno{}u da tvrdim. Moja glavna dilema je bila to {ta gra|ani Srbije zapravo ho}e. Da li ja imam pravo da propagiram i name}em kao ve}inski - proevropski na~in razmi{ljanja, ili su u ve}ini ipak ovi ljudi koji smatraju da nama ne treba dozvoliti ni na{e male teritorije, tribine, na{e male zábrane? I razmi{ljala sam da, ukoliko Tomislav Nikoli} dobije ve}i broj glasova, ja nemam vi{e nikakvo pravo da bilo kome bilo {ta govorim, jer su gra|ani Srbije izabrali

taj put, a zemlja je njihova, koliko i moja. Zbog toga sam smatrala da stvar treba da se istera na ~istac i da se uporede ta dva programa. Tomislav Nikoli} je bio za zaustavljanje, za izolaciju, a Boris Tadi} je ponudio program za koji su gra|ani glasali. Prvog dana proslave pobede on je prvo pozvao Tomislava Nikoli}a da mu ~estita i nije se zahvalio onim gra|anima, koji su ina~e glasa~i najmanjeg i najmla|eg kandidata, koji su ga s nekoliko hiljada glasova, prelomljenih u poslednjem trenutku, izvukli za u{i od sigurnog davljenja. Svima je ~estitao, samo nama nije, svima se zahvalio, samo se nama nije zahvalio. Meni je te pijane ve~eri slavlja, s truba~ima na ulicama Beograda, bilo jasno da taj ~ovek nikada ne}e preuzeti svoju funkciju, da je on nominalno izabran, ali da to uop{te nije va`no. Boris Tadi} nikada nije bio va`an, va`no je da je Srbija rekla da je u ve}ini za Evropu. Prema tome, novi izbori su neminovni, naro~ito posle lokalnih izbora, koji nisu nimalo naivni i neva`ni, jer setite se - i u vreme Milo{evi}a smo prvo osvojili gradove, pa je zatim do{lo do promene u ~itavom dru{tvu. Ne verujem da iko vi{e ima ikakvu dilemu ili zabludu o tom ~oveku. Ja mislim da bi mi se ruka osu{ila da sada ponovo glasam za Demokratsku stranku. Mislim da vi{e ne postoji zabluda te vrste ni u jednom ~oveku u Srbiji da }e Boris Tadi} ikada iza}i iz zavese u Rumuniji, u koju se sakrio zbog toga {to nije sposoban da vodi ovu zemlju. Taj ~ovek mo`da ima dobre namere, mo`da je uspavan, mo`da je nesposoban, ali on jednostavno nije u stanju da vodi ovu zemlju. Ta politika je pobedila, taj ~ovek je pogre{an. Mi sada ovde poku{avamo da razgovaramo, a u glavi nam je samo to kada }e njih petorica da sko~e i {ta }e da nam ka`u. Za{to, ljudi? Ratovali smo sa Slovencima, sa Hrvatima, sa Bosancima, sa Albancima, e sad treba da ratujemo jedni s drugima. Kakav je to na~in, za{to ste do{li ovde da nas izbacujete?

Voditelj tribine: Polako, bi}e prilike, momci, lagano, lagano... Svetlana Vukovi}: Mogu li ne{to da ti ka`em? Deset puta sam dolazila na Ma{inski fakultet, gde si ti organizovao, po mom mi{ljenju, stravi~ne i u`asne tribine, na kojima se govorilo, po mom mi{ljenju, o jezivim stvarima. Ja sam tamo }utala, ja sam tamo slu{ala. Ti ima{ svoga Sr|u Trifkovi}a, koga ja no}u sanjam kao najstra{niju no}nu moru, mi imamo Sr|u

Biljana Srbljanovi}

07.03.08.

370

Popovi}a. Zna~i, prestani. I samo ho}u jo{ da ti ka`em, tamo su govorile vladike, tamo su govorili istori~ari, tamo ste govorili vi i da bih postavila pitanje ja, ili bilo ko od va{ih istomi{ljenika iz te sale, da se ne bi vladike uvredile, morali su svi da pi{u pitanja na papiri}ima i da ih tebi doturaju, pa si ti pravio izbor koje je pitanje dovoljno pristojno da se da vladici. To je vrlo nedemokratski na~in. Moje pitanje, naravno, nikada nije do{lo na red. I nije bilo mogu}e da bilo ko u toj sali ustane i ovako vi~e kao ti sada.

Voditelj tribine: Sad je bilo dosta, sad }ete stvarno da iza|ete napolje... Sr|a Popovi}: Ja njima ne zameram mnogo, zato {to oni imaju podsticaj za ovakvo pona{anje s vrlo visokog mesta. Cela histerija koja se digla u Srbiji posle 17. februara je vrlo dugo pripremana. U ovoj zemlji je sistematski stvarana la`na nada da se to nekako mo`e izbe}i, a samo zato da bi se posle progla{enja nezavisnosti stvorilo ovo ose}anje frustracije i ogor~enja, koje mnogi ljudi u Srbiji danas ose}aju. A to je bilo potrebno da bi se zemlja okrenula od evropskih integracija, da bi se pribli`ila Rusiji, koja je i Milo{evi}a podr`avala i koja bi ukinula glavnu tekovinu \in|i}eve vladavine, a to je pribli`avanje Srbije Evropi i svetu. Ho}u da naglasim da ja mislim da je ovde posle \in|i}evog ubistva sistematski obmanjivan ~itav narod tim tobo`njim nadama kako }emo mi nekim pregovorima izbe}i ono {to je bilo o~igledno da }e se dogoditi. Sistematski smo obmanjivani i dovo|eni u zabludu, da bi nas ovaj 17. zviznuo u glavu {to ja~e. Taj bes koji su ovi ljudi ovde pokazali, isti je onaj bes koji su pokazali ljudi pred ameri~kom ambasadom i isti onaj bes koji se ~uje danas od ministara i od premijerovih savetnika i koji se valja po medijima. Jedini razlog za to jeste da se izbegne evropska budu}nost, koja ljudima koji su na vlasti uop{te ne odgovara, kao {to ne odgovara ni monopolistima u ovoj zemlji, koji pla}aju te stranke, jer takvi monopoli u Evropi vi{e nigde nisu mogu}i. Iza toga postoje vrlo realni interesi, a postoji i nacionalisti~ka ideologija, koja je ovde jo{ `iva i zdrava. Biljana Srbljanovi}: Neprijatno mi je u stvari od svega ovoga i `ao mi je {to nemam `ivce kao Svetlana, pa da posle mogu nekako da se ponosim svojom reakcijom. Ti ljudi izazovu i izvuku iz vas ne{to najgore. I to je u stvari akcioni plan

Srbije, da se izazove duboka, permanentna frustracija ve} frustriranih mladih ljudi, da podigne borbenu gotovost kod njih. To je akcioni plan Srbije, nema drugog akcionog plana. Ono {to je Svetlana malopre rekla, da je u razgovoru predsednika Srbije i predstavnika Demokratske stranke s visokim ruskim izaslanikom usput spomenuto kako je vode}i ruski novinar uvredio ~itavu dr`avu Srbiju time {to je rekao da je \in|i} zaslu`io metak, a ovaj je odgovorio da je taj novinar - budala - ja sam sigurna da je primedba glasila - On je i zaslu`io taj metak, ali ne mo`ete to na televiziji da ka`ete. To je akcioni plan Srbije. I moja borbena gotovost je sada podignuta, u meni vi{e nema gra|anske pristojnosti s kojom, kao Sr|a, lepo sedim i ~ekam da se istutnji baraba. Ne, nego se ja spu{tam na to da idem na njega i to je ono {to srpski akcioni plan ~ini od nas. To je specijalni rat koji ti ljudi vode protiv svojih gra|ana. Oni nas dele i podme}u nam svoja sredstva, a njihova sredstva su nasilje, frustracija. Mi smo svi ovde frustrirani ve~eras, nakon ove petorice. Oni su zavr{ili svoj posao, mi ne}emo ni o ~emu drugom misliti nakon ove tribine, osim o tome kako se svi tresemo i kako smo svi pogubili `ivce, osim Sr|e i Svetlane, na ~emu im se duboko divim i zavidim im istovremeno. Izvinjavam vam se zbog svoje reakcije, mada stvarno mislim da su oni klipani i mo`da je i trebalo to da ka`em, ali i nije trebalo.

Sr|a Popovi}: Mislim da je, prvo, jako dobro da smo shvatili da je prava tema ovo {to se ovde dogodilo. Do onog trenutka smo mogli da pri~amo o ne~em drugom, a posle toga mo`emo samo o ovome. Milo{evi}evo vreme je bilo stvarno zanimljivo po tome {to je on uni{tio vrednost govora. On je stvarao ~injenice, to zna~i ratove, le{eve, a vi mo`ete da pri~ate {ta god ho}ete. Pod Milo{evi}em nije bilo va`no {ta vi pri~ate, jer je on proizvodio tako kolosalne ~injenice, koje deluju sto puta ja~e nego sve {to objave Vreme ili Pe{~anik. Ovo {to sada imamo je najgore od svega, da se iz vrha vlasti i uz pomo} slu`bi sistematski stvara klima lin~a, te ne treba da vas goni nikakav sud, nego }e s vama na kraj iza}i obi~na rulja. I nemate ~ak ni nekoga ko bi mogao da odgovara za to, jer tobo`, za to niko nije odgovoran. Ako ste slu{ali i gledali govor premijera Ko{tunice ispred skup{tine, taj ton, ta mimika, to siktanje su apsolutno bili poziv na spaljivanje ameri~ke ambasade. On nije morao da ka`e - spalite ameri~ku ambasadu.

Biljana Srbljanovi}

07.03.08.

Milutin Petrovi}: Ovo nas vra}a u devedesete, podse}a nas na davne po~etke demokratizacije, ali morate da priznate da ovaj stepen ludovanja, na~in na koji Ko{tunica izjavljuje stvari, da to na neki na~in podse}a i na poslednje mesece Slobodana Milo{evi}a.

372

Biljana Srbljanovi}: Ljudi govore da se vratilo vreme Milo{evi}a. Nije, gore je. Tada je postojala neorganizovanost te vlasti, koja nije bila ni u ~emu sistemati~na, osim u ubistvima i koja nije stigla da se bavi nama unutra. I mene stvarno nikada nije bilo strah, a sada, bilo ko od nas da iza|e iz ovog doma kulture, kako god da vam to pateti~no zvu~i, i padne mrtav ispred ulaza, ljudi bi rekli - Ah - ali se niko ne bi iznenadio. To je ono {to su oni napravili od nas, oni su napravili zveri koje juri{aju na one koji misle druga~ije, a mi se ose}amo kao progonjene zveri. Ovo je neki lov i niko se vi{e ne iznena|uje nad nasiljem, niti nad stravi~nim re~enicama mr`nje, incidentima s kojima se susre}emo svakog bo`jeg dana. Toga nije bilo ranije i mislim da je Milutin u pravu kada ka`e da to podse}a na poslednje dane, ali ~ije poslednje dane, ja ne znam. Svetlana Luki}: Ja vam se stvarno zahvaljujem, ne samo zato {to ste do{li, nego i zato {to smo uspeli da ovu tribinu odr`imo do kraja, bez obzira na to {to su se neki dr`ali bolje ili lo{ije. Mislim da je veoma va`no da smo odr`ali tribinu do kraja. To dugujemo pre svega vama. Mogli su ovi momci ovde da ka`u ne{to, mi da se iznerviramo i da prekinemo tribinu. Va{a reakcija je bila va`na. Izborili ste se za pravo da se okupite i da ne{to ka`ete. Ja mislim da to uop{te nije malo. ... ... Idu}e nedelje }emo obele`iti petogodi{njicu od atentata na premijera Zorana \in|i}a. Preslu{avali smo Dnevnike Radija B92 od 12. februara do 12. marta te godine, da vidimo koje su to vesti bile aktuelne u tih mesec dana pre pu~a.

Dnevnici Radija B92: Premijer Srbije Zoran \in|i} iskoristio je susret s Havijerom Solanom da jo{ jednom pokrene pitanje re{avanja statusa Kosova.

Gospodin Legija nije problem, jer se odaziva na sudske pozive, ka`e ministar Mihajlovi} povodom istrage o tvrdnjama Ljubi{e Buhe. Mihajlovi} je tako|e rekao i da nema novih detalja u slu~aju @eljka Maksimovi}a Make, koji je ozna~en kao glavni osumnji~eni za pripremu atentata na politi~are iz sada{nje vlasti. Radio B92 saznaje da }e Karla del Ponte slede}e nedelje u Beograd doneti optu`nicu protiv [e{elja. General Aleksandar Vasiljevi} je rekao u Hagu da je paravojna formacija sa~injena od [e{eljevih radikala u~estvovala u streljanju hrvatskih zarobljenika kod Vukovara. Premijer Srbije Zoran \in|i} povre|en je tokom vikenda dok je igrao mali fudbal na Kopaoniku, pi{e Blic. U me~u izme|u Vlade Srbije i pripadnika @andarmerije, \in|i} je izvukao deblji kraj. Zbog povrede Ahilove tetive premijer je, kako saznaje Blic, sino} operisan u ortopedskoj bolnici Banjica. U Ha{kom tribunalu prikazan snimak sa izjavom Franka Simatovi}a da su Crvene beretke devedesetih tajno ratovale u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Kako je novinarima rekao potpredsednik stranke Dragan Mar{i}anin, takav na~in izrade najvi{eg dr`avnog akta ukazuje da }e ustav biti donet politi~kom silom: Nasilno donet akt kao {to je ustav Srbije ima onoliku trajnost koliku trajnost ima onaj koji na taj na~in ustav donosi. Vozilo u kom se nalazio Zoran \in|i} izbeglo sudar, voza~ kamiona koji je naglo promenio pravac, uhap{en. I pored jutro{njeg incidenta, premijer Srbije Zoran \in|i} doputovao je u prvu zvani~nu jednodnevnu posetu Republici Srpskoj. \in|i} je u banjalu~kom naselju Novakovi}i, zajedno s predsednikom Republike Srpske Draganom ^avi}em, otvorio novoizgra|enu fabriku lekova vr{a~kog koncerna Hemofarm.

Dnevnici Radija B92

07.03.08.

374

Premijer Srbije Zoran \in|i} }e studentima Filozofskog fakulteta u Banjaluci danas odr`ati predavanje na temu - Od nacionalizma do patriotizma. Beogradski mediji javljaju da je incident s kolonom vozila u kojoj je bio premijer \in|i} izazvao Dejan Milenkovi}, pripadnik sur~inskog klana. Policija poku{ala da uhapsi Veselina [ljivan~anina. Ha{ki optu`enik, me|utim, nije bio kod ku}e. Zoran \in|i} najavljuje mogu}nost stvaranja srpske mini dr`ave na Kosovu. Naime, Televizija Studio B javlja da je voza~ kamiona Dejan Milenkovi} zvani Bagzi. Ve~ernje novosti i dalje tvrde da je D.M. najpre bio nerazdvojni prijatelj Ljubi{e Buhe. Me|utim, Buha je u nedavnom obra}anju javnosti rekao da biv{i komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Lukovi} Legija i Du{an Spasojevi} zvani [iptar dr`e zatvorene Milenkovi}a i Buhinu suprugu Ljiljanu Buhu. Zoran \in|i}: Pa, ne, ne mo`e jedan kamion mene da spre~i da do|em u Banjaluku, ne, ne, mislim da je to bio neki nesavesni voza~ koji u~i da vozi na autoputu i umesto da u svom dvori{tu ve`ba vo`nju, on je malo ve`bao na autoputu. Mislim da bi bilo preterano sada to smatrati poku{ajem ugro`avanja moje bezbednosti. Mediji nisu objavili da u stvari ta utakmica koju smo igrali, gde sam se ja povredio, da to nije bila ba{ @andarmerija, nego su to bile specijalne antiteroristi~ke jedinice. I sada bi mo`da tuma~enje bilo da je to bio neki napad na moj fizi~ki integritet, me|utim, nije. Strated`ik marketing tek treba da objavi novo istra`ivanje o rejtingu vode}ih politi~ara. Ono {to je Bogosavljevi} mogao da iznese kao ~injenicu jeste da je Zoran \in|i} zaustavio pad svog rejtinga kod gra|ana: Dobijamo vrlo ~esto odgovore, ~ak i od onih koji ga ne vole Jeste, ne volim ga, ali on je odlu~an i hrabar. A savezni predsednik Vojislav Ko{tunica izjavio je da je Demokratska stranka Srbije najja~a stranka u dr`avi i da je u Skup{tini Srbije na delu la`na ve}ina.

Milenkovi}a neko `eli da diskredituje da ne bi mogao da svedo~i o navodnim vezama Ljubi{e Buhe i vrha vlasti u Srbiji, smatra njegov advokat. Reaguju}i na vest da je protiv njega ipak poku{an atentat, premijer Srbije Zoran \in|i} izjavio je da ne mo`e da veruje da posle slu~aja Ibarske magistrale neko ponovi istu stvar. Ako bi postojali dokazi da se radi o poku{aju atentata i da ti ljudi veruju da se u ovoj zemlji ni{ta nije promenilo i da mogu da rade ono {to su radili pod Milo{evi}evim re`imom, u velikoj su zabludi. Jovan Dulovi}, novinar lista Vreme koji prati crnu hroniku, za B92 tvrdi da je nesporno re~ o poku{aju ubistva premijera: Dejan Milenkovi} Bagzi je bio ^umetov vojnik, da bi ga kasnije izdao kad je nastala ta frka s njim i oti{ao kod Du{ana Spasojevi}a i kod Legije. Jovan Dulovi} dodaje da mu je Ljubi{a Buha u nedavnom razgovoru rekao da je Milenkovi} mek i da }e, kad jednom bude uhap{en, predstavljati dobrog svedoka za optu`be koje je on nedavno u {tampi izneo protiv Spasojevi}a. Na donatorskoj ve~eri za zavr{etak izgradnje hrama svetog Save, koji je u hotelu [tajgenberger u blizini Frankfurta organizovao srpski premijer Zoran \in|i}, sakupljeno je oko sto dvadeset hiljada evra. Povodom predaje lidera radikala Vojislava [e{elja Ha{kom tribunalu, predsednik savezne dr`ave Vojislav Ko{tunica je u emisiji Ka`iprst Radija B92 postavio pitanje dokle }e Ha{ki sud biti na{a sudbina i da li smo na po~etku ili na kraju ha{kih procesa. Vojislav Ko{tunica je rekao da ta saradnja, iako je potrebna, nije prioritet. Najava srpskog ministra pravde Vladana Bati}a da }e predlo`iti op{tu lustraciju u pravosu|u nai{la je na razli~ite reakcije poslanika u skup{tini Srbije. Podsetimo, Bati}evo nezadovoljstvo radom pravosu|a izazvano je ju~era{njim pu{tanjem Dejana Milenkovi}a Bagzija iz pritvora. S druge strane, {efovi najve}ih poslani~kih grupa u srpskoj skup{tini, ^edomir Jovanovi} i Dejan Mihajlov sla`u se u stavu da je Srbiji potreban zakon o lustraciji, ali razli~ito tuma~e njegovu primenu.

Dnevnici Radija B92

07.03.08.

376

^edomir Jovanovi}: U interesu na{eg dru{tva je bilo da se taj problem ra{~isti, da se vidi da li je to jedan puki saobra}ajni incident ili je iza toga stajala neka ozbiljnija namera... Dejan Mihajlov: Uzimaju}i u obzir da su javni tu`ilac i okru`ni javni tu`ilac postavljeni od ove nove vlasti, vlasti ostatka DOS-a, okru`ni javni tu`ilac ne spada u grupu onih starih kadrova i zasigurno zna {ta radi i zna da proceni da li je bilo ili nije bilo elemenata za pokretanje i podno{enje krivi~ne prijave. Osim stavova o lustraciji, slu~aj Dejana Milenkovi}a Bagzija pojedine poslanike naterao je i na razmi{ljanje o tome da li bi trebalo da promene svoj stil vo`nje i da pa`ljivije po{tuju saobra}ajne propise. Jedan od njih je i {ef poslani~kog kluba socijalista Zoran An|elkovi}: Po{to vozim dosta o{tro, onda znam da prese~em put, ali posle Bagzija i posle ovoga da je on postao terorista zato {to je atentator, {ta je ve}, zato {to je isekao put, ja se pla{im, moram da priznam. Kad vidim crne limuzine, kad vidim kolonu od sedam-osam vozila, ja }u da parkiram auto, da lepo stanem dok oni odu, jedno deset minuta i onda sednem u auto i idem, za svaki slu~aj, da ne bih slu~ajno ja zaglavio u zatvor, pa posle da pri~aju kako sam hteo da izvr{im atentat na nekog visokog dr`avnog funkcionera. Biv{a predsednica Republike Srpske Biljana Plav{i} otputova}e sutra iz Beograda u Hag, gde }e joj u ~etvrtak u Me|unarodnom sudu za ratne zlo~ine biti izre~ena presuda. Ona je rekla i da je ju~e u svom beogradskom stanu razgovarala s patrijarhom srpskim gospodinom Pavlom. MUP Srbije je ponovo u poteri za Dejanom Milenkovi}em Bagzijem, ovoga puta zbog poku{aja ubistva. Zoran \in|i}: Dovoljno je da on ka`e da je trgova~ki putnik i da mu se poveruje. Da je na re~ od tog sudije tra`io pozajmicu, ne znam da li bi mu sudija dao hiljadu dinara, da je on rekao - Daj mi hiljadu dinara, mame mi, vrati}u ti. Ali ako se radi o ne~ijem `ivotu i ne~ijoj bezbednosti, onda }ete odmah poverovati svakom koga vam dovedu, da on zapravo ima dobre namere. Mislim da bez ra{~i{}avanja u sudstvu ni{ta nama ne vredi {to }emo mi i na strani policije i na strani gra|anstva i na strani vlade da poja~amo aktivnosti, jer sud je taj koji na kraju odlu~uje, kao u svakoj zemlji, da li je to ta~no ili nije ta~no.

Inicijative u vezi sa statusom Kosova me|utim, i dalje nailaze na odbijanje me|unarodne zajednice. Savetnik ambasade Rusije u Beogradu, Andrej Ermoljenko, ocenio je da je ovo lo{e iskori{}en trenutak za otvaranje pri~e o statusu Kosova. To nije dobilo podr{ku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Rusija ima sli~an stav, rekao je Ermoljenko. Parlament Jugoslavije zaseda poslednji put. Istra`ivanja pokazuju da dve tre}ine mladih ljudi i dalje `eli da napusti zemlju. Na dana{nji dan 1998. godine u selu Prekaza kod Srbice, u sukobu s policijom ubijen je jedan od osniva~a OVK Adem Ja{ari i dvadesetak ~lanova njegove porodice. Nakon odlaska Ko{tunice s vlasti postoje uslovi za hap{enje Ratka Mladi}a, izjavili Solana i Del Ponteova. Na godi{njicu devetomartovskih demonstracija, Vuk Dra{kovi} pozvao Demokratsku stranku Srbije da povede proteste koji bi doveli do raspisivanja vanrednih izbora. Ve~eras se zavr{ava FEST. Zoran \in|i}: Sasvim sigurno niko ne bi mogao da ka`e danas - U Srbiji nije na delu jedan proces unapre|enja stanja, modernizacije dru{tva, reformi sistema. Zaista, ko to ka`e, on zaista ne zna gde `ivi. [ta ima interesantno danas? Evo, vidim da je pet do devet, da ubrzamo stvar, od pola deset do deset - Stojan Cerovi}, kolumnista nedeljnika Vreme, listamo dnevnu {tampu, od deset do jedanaest - tri pri~ice, jedna koja se ti~e ju~e formiranog stalnog Me|unarodnog krivi~nog suda. Zatim pri~ica o ovim novim srpskim ustavotvorcima, dakle, ju~e je formirana ta komisija koja bi trebalo da donese zakon o dono{enju novog ustava i kasnije da radi na njemu. Ve}ina gra|ana Srbije smatra da je Vlada radila lo{e, dok se rad ministarstava ocenjuje jo{ gore, rezultati su istra`ivanja koje objavljuje

Dnevnici Radija B92

07.03 .08.

378

dana{nji Blic. A kao najgori, gra|ani su ocenili rad ministarstva unutra{njih poslova i pravde. ^etrnaest sati i dva minuta, slu{ate vanredne vesti Radija B92. Premijer Srbije Zoran \in|i} pogo|en je s dva hica u stomak i le|a i nalazi se u Urgentnom centru. Vojislav Ko{tunica: Bojim se da je ovo, na`alost, jo{ jedna surova opomena da moramo pogledati istini u o~i i videti koliko je kriminal u{ao u sve dru{tvene pore. Kriminal se ne mo`e deliti na dobar i lo{, na{ i njihov. Naravno da se nadam da }e svi po~inioci biti privedeni pravdi, a posebno se nadam da }emo kona~no svi, i vlast i opozicija, staviti prst na ~elo i povu}i jasnu crtu izme|u onoga {to jeste i {to nije zakonito.

Odjavna {pica: Zorana \in|i}a je ubila dr`ava, a ne mafija. Ako ho}e dr`ava da te ubije, nema{ gde da se sakrije{. Vojislav Ko{tunica je u klju~nom trenutku pru`io ruku tim snagama, i to je to. Lekar ima svoju uniformu, neko drugi ima svoju ode}u, oni su se pojavili u onome {to je njihova radna i svakodnevna ode}a. Ubijen je u zaveri, nije nekom dunulo, ne ubija se premijer ako nema zavere. Sudilo se svima, sudilo se za{ti}enim svedocima, sudilo se sudiji, sudilo se tu`iocu, svima se sudilo, samo se nije sudilo okrivljenima. [ta njih briga, Zvezdana i Legiju, ko je premijer? Ubistvo premijera je politi~ko ubistvo. U`asan pritisak na Priji}a... Ljudi koji su, ako ne organizovali ubistvo tog ~oveka, onda su ga barem inspirisali i to su se debelo potrudili, danas sede u vlasti. Ogromnoj kampanji protiv Specijalnog suda...

Sad, da li }ete vi taj krug ljudi posredno optu`iti za tu smrt, to opet zavisi od vas, ali ja ih krivim. Da li su oni u tome na taj na~in u~estvovali, to ne znam, ali je sasvim izvesno da svojim delovanjem, crkva, vojska, Ko{tunica ka`u - to je lako mogu}e. Mislite da je slu~ajno {to je Ko{tunica uzeo Dr`avnu bezbednost? ...podnosi krivi~nu prijavu usred postupka protiv Marka Kljajevi}a kao pripadnika sur~insko-zemunskog klana. Ovde se pravi jedan sistem zatiranja semena \in|i}evog. Da ti dve godine radi{ samo da se sveti{ u~esnicima akcije Sablja, odnosno prijateljima i po{tovaocima lika i dela Zorana \in|i}a, ne mo`e{ mnogo daleko da dogura{. Koliko mi trpimo teror tog tre}eg i ledenog metka, ne znam, koliko mi dugo trpimo? Aleksandar Tijani} je otprilike dao odgovor na to pitanje - Zato {to je \in|i} postao Srbin pred smrt. U stvari, ta trajna sahrana, simboli~na sahrana, to se odvija oko politike Zorana. Ja bih voleo da mu se sudi jednog dana za najmanje jedno ubistvo, znamo koje. Ona otrcana fraza - 12. marta je Srbiji skinut osmeh - jeste. I sad mo`ete nama svima da upropastite `ivot do kraja, ali svejedno, nikad ne}ete pobediti, nikad ne}ete okrenuti stvar na to da je \in|i} u stvari ~ovek koji je ubio samog sebe. Upoznao sam Zorana \in|i}a kao klijenta pre trideset devet godina, zastupao sam ga u vi{e navrata i znam da ga je celog `ivota Udba proganjala i vidim, Udba ga je na kraju i ubila. Druga~ije sam zami{ljao svoju zavr{nu re~ kad sam ulazio u ovaj postupak, ali vidim da za tu druga~iju re~ nema potrebe. Krivica ovih ljudi koji sede na optu`eni~koj klupi je banalna. Kao

Dnevnici Radija B92

07.03 .08.

i uvek, radili su ono {to im je re~eno da rade. Za druga~iju zavr{nu re~ mo`da }u imati prilike na nekom slede}em su|enju za ubistvo premijera \in|i}a, kada se bude sudilo onima koji su to organizovali i naredili.

Svetlana Luki}: Vidimo se, kao i obi~no, 12. marta ispred zgrade Vlade Republike Srbije.

380

14. 03. 2008.

ZAPT Na Kosovu svako pla~e na svome groblju, ali mora da se povu~e crta i da se vidi {ta mo`e da se uradi za `ive ljude ... Rotaciona revolucija nas vra}a u stanje zba~enog re`ima ili jo{ dublje u pro{lost ... Verovati da do podneva mo`e{ da bude{ demokratski Milo{evi}, a od podneva Vili Brant, zna~i nemati nikakvu politiku … Gosti: Biljana Kova~evi}-Vu~o, Komitet pravnika, Sonja Biserko, Helsin{ki odbor, Rada Trajkovi}, Srpska poslani~ka grupa u Skup{tini Kosova, Latinka Perovi}, istori~arka, Aleksandar Molnar, profesor

Svetlana Luki}: Dobar dan, gra|anke i gra|ani. Ove nedelje vi|amo mnogo ljudi koji se pona{aju kao da se, otkako je Ko{tunica raspustio vladu, situacija u Srbiji naglo pobolj{ala. Onaj strah, ona agonija od pre samo pet-{est dana kao da su nestali s prvim sun~anim danima i s Tadi}evim raspisivanjem prevremenih izbora. Jedan na{ prijatelj, ina~e pametan i racionalan ~ovek, tvrdi da je dobra vest i to {to }e izbori biti u maju, jer nelogi~no je, ka`e, da u najlep{im danima prole}a pobede radikali i Ko{tunica. Za te mra~njake je pogodan neki sivi, novembarski dan. Dakle ~emu, otkud i kako smo stigli do optimizma, samo zato {to }emo u maju imati izbore? Prvo, uop{te nije malo verovatno da na njima pobede oni koji u lancu ishrane jedva da stoje neku stepenicu iznad zmije i pacova. Drugo, ako pobede takozvane proevropske snage oli~ene u Demokratskoj stranci, dobi}emo ljude koji misle da se mrak rasteruje tako {to se vi~e - sijalica, na ~elu vlade. Raspisuju}i izbore Tadi} nam je poru~io nekoliko stvari. Prva je - I dalje sam zaljubljen u sebe, a drugo, ve} dva puta je izgovorio re~ - vlastan. Samo Ko{tunica mo`e da izgovori tu la`no starinsku, idiotsku re~ s dignitetom. To je Ko{tuni~in za{titni znak, ta re~ je njegova intelektualna svojina i nju je Tadi} sada prisvojio za sebe. Na Madagaskaru nijedan vojnik nije smeo da jede noge vola, jer bi, sli~no volu, postao slab u kolenima i nesposoban da mar{ira. Kao {to su nekada{nji ljudi jeli odre|ene biljke i `ivotinje da bi stekli `eljene osobine, tako je i na{ predsednik pojeo re~ vlastan, ne bi li se sjedinio s Ko{tunicom i postao idealni Srbin. Ko{tunica je Milo{evi}, Tadi} je Ko{tunica, glasi stara kletva, koja se sada ispunjava do kraja. A ako nam maj donese proevropsku vladu, nastavi}e se kredibilne provere u potrazi za Mladi}em, \eli} }e i dalje {iljiti penkalo, Jeremi} vojevati u Ujedinjenim nacijama, Tomica Milosavljevi} }e biti progla{en za prvog do`ivotnog ministra zdravlja, beogradske vlasti }e s jo{ hiljadu svetiljki osvetliti hram svetoga Save, a doma}a fukara, koja se dodvorava Pilatu i Kajafi u liku me|unarodne zajednice, bi}e i dalje remetila~ki faktor u poku{aju Tadi}a da stabilizuje srpsku dr`avu. Ako pobedi, Boris Tadi} }e se s istim po{tovanjem odnositi prema Ko{tunici, kao {to se ovaj s pijetetom odnosio prema Milo{evi}u. Pose}iva}e ga u njegovoj da~i u Belanovici, gde }e ovaj neshva}eni

14.03.08.

386

Srbin prelistavati ustav, kao nekada Napoleon na Svetoj Jeleni francusku gramatiku, da bi se jo{ vi{e ose}ao Francuzom. Ju~e je bio 12. mart, radikali su organizovali koncert u Novom Sadu, Igor Mirovi} je proslavljao zavr{etak prve faze izgradnje Limanskog parka, Ko{tunica je neverovatnom brzinom polo`io venac i kao utvara se izgubio u senci zidina zgrade vlade. Tadi} se prekrstio na grobu i oti{ao daljim poslom - da poja~ava kapacitet Srbije da brani suverenitet i teritorijalni integritet. U jutro{njim vestima ~uli ste da je Turska blokirala pristup sajtu Jutjub zbog snimka kojim se vre|a osniva~ moderne turske dr`ave, Kemal-pa{a Ataturk. Prema turskim zakonima vre|anje Ataturka je krivi~no delo. Prema srpskim politi~kim obi~ajima vre|anje Zorana \in|i}a je vrhunska provera patriotizma. Na ju~era{nji dan,13. marta, pogubljen je ruski revolucionar Buharin, koji je rekao - Ne zaboravite, drugovi, da je na barjaku slobode koji nosite i kap moje krvi. Nova ruska dr`ava ga je zaboravila, a njegov d`elat, koliko znam, jo{ le`i u po~asti i hladu kremaljskih zidina. Slu{ate Biljanu Kova~evi}-Vu~o iz Komiteta pravnika.

Biljana Kova~evi}-Vu~o: Ju~era{nji dan je za mene bio pora`avaju}i, koliko god da mi je bilo toplo oko srca kada sam do{la ispred zgrade LDP-a i videla onoliko ljudi. Govorim o svojoj ogor~enosti zbog toga {to je to bilo prikriveno, na`alost najvi{e na B92. Poslu`ilu su se trikom, pa je ona organizacija Evropa nema alternativu prikazana kao gra|anski protest, a nije zabele`eno da je veliki broj ljudi u LDP-u prepoznao mesto gde se treba okupiti pet godina posle ubistva premijera, da je to mesto s koga treba po}i i odati mu po~ast. Ne volim {to su utopili taj doga|aj u ona ritualna paljenja sve}a i polaganja venaca. Hajde da pomenem samo Vojislava Ko{tunicu i ~lanove njegovog kabineta, ~ija uloga u ubistvu premijera nije rasvetljena i lebdi u vazduhu kao ne{to najstra{nije {to se u Srbiji dogodilo. Posle ubistva \in|i}a, imali smo predlog Vojislava Ko{tunice da se pravi koncentraciona vlada, imali smo veliki broj svakojakih organizacija, od onih koje su ga napadale do onih koje su ga po{tovale, koje su, svaka iz svojih razloga, predlagale {ta treba da se uradi s \in|i}evim imenom, koja ulica i trg treba da ga nose. Tada, pre pet godina, bila sam se upla{ila da to ne krene u pravcu pravljenja kulta, koji bi zamaskirao sve ostalo i zavr{io

u nekoj vrsti politi~kog ki~a. To se nije desilo, ali dogodilo se ne{to stra{nije. Nije napravljen kult Zorana \in|i}a, ali je napravljen neki ve{ta~ki Zoran \in|i~, ogledni Zoran \in|i}, o koga se svi ~e{u, grebu, guraju, prisvajaju ga prema trenutnim politi~kim potrebama, {trpkaju ga od trenutka do trenutka uni{tavaju}i su{tinu onoga zbog ~ega je on ubijen i su{tinu toga kakav je on bio premijer, {ta je stvarno hteo svojom politikom. Nije na pravi na~in sagledana njegova hrabrost i politi~ka odgovornost pri hap{enju Milo{evi}a, kada je ostao bez ikakve podr{ke. Nisu sagledana sva ograni~enja i opstrukcije kojima je bio izlo`en i njegova realno mala mo} da ne{to promeni. To je bila borba s vetrenja~ama. Dve stvari su me ju~e dotukle. Prva je emisija na RTS-u, koja se zove Medijska pozadina ubistva Zorana \in|i}a i o njoj bih vi{e govorila, zato {to je jako opasna. Drugo je neka vrsta poku{aja pretvaranja politi~kog ubistva premijera \in|i}a u privatnu tragediju njegove supruge i njegove dece, koja je nesumnjiva. Udovica premijera \in|i}a je `ena za svako po{tovanje, koja je sigurno pretrpela ne{to {to nijedan gra|anin ove dr`ave na privatnom nivou nije pretrpeo, ali ta li~na tragedija ne mo`e da bude jedini doprinos analiti~kom novinarstvu. Ne `elim da nipoda{tavam li~nu tragediju porodice, koja se ne dovodi u sumnju, ali na petogodi{njicu ubistva Zorana \in|i}a, kada se pravi neka vrsta bilansa svega {to se dogodilo, mislim da to nije primereno. To nije pristojno ni prema porodici. On je ubijen i kao ~ovek i kao mu` i otac, ali pre svega kao politi~ki simbol moderne i proevropske Srbije. Emisija na RTS-u me je {okirala. To je odbijanje suo~avanja s odgovorno{}u za ne{to u ~emu smo svi, manje ili vi{e, u~estvovali. Ta emisija je imala cilj da amnestira medije, da amnestira Aleksandra Tijani}a, kao ~oveka koji je bio veoma aktivan u kampanji protiv Zorana \in|i}a i da jo{ jednom potvrdi kampanju koja se vodi protiv Vladimira Bebe Popovi}a kao glavnog inspiratora, realizatora i cenzora vanrednog stanja. Neupu}en ~ovek koji je gledao tu emisiju mogao je da ka`e - Ko je taj ~ovek koji u kesi daje sli~ice za poternicu Aleksandru Mandi}u, koje ovaj nosi na RTS, pa tamo vadi te sli~ice, pa ne zna ko je ko, pa zove telefonom Popovi}a? Pa onda to kao slagalicu sla`u i pu{taju na zvani~noj televiziji kao - E, ovi ljudi su ubili Zorana \in|i}a. Cela emisija je koncipirana kao besprizorna podvala. Tu se pominju ~etiri novinara, koji su se sasvim slu~ajno zatekli ispred zgrade vlade u ~asu ubistva i oni sasvim korektno prenose svoje utiske. Ali cela pri~a se razvija tako {to su novinari besni zato {to ne dobijaju informaciju o tome {ta se desilo, a ve} svi znaju da je

Biljana Kova~evi}Vu~o

14.03.08.

388

premijer ubijen. U svemu tome se, naravno, intervjui{e Gradi{a Kati}, pa ~ak i onaj lik Dini} iz Svedoka. Ta gomila besmislica nema nikakve veze s osnovnim pitanjem da li je Zoran \in|i} bio satanizovan u medijima. Onda, naravno, pri~a kre}e ka vanrednom stanju i tu se pojavljuju Beba Popovi} i Aleksandar Mandi} sa slikovnicom, tako da izgleda kao da je Beba Popovi} seo, pa rekao - Imamo ove sli~ice, imamo ove kriminalce, sada }emo da ih polepimo, pa }emo da stavimo saop{tenje na RTS. Pa Mandi} dolazi na RTS, pa su svi zblanuti, odakle im to, tu je kao i Bati}, pa je i on zblanut, ministar pravde koji za njih nikada nije ~uo. Onda se pojavljuje Antonela Riha i ka`e - Ako su to znali, za{to ih nisu na vreme pohapsili? Nijednog trenutka se ne spominju ~uvena Legijina pisma, ne spominju se tabloidi. O{tra kritika Zoranove vlade je legitimna, ali sasvim je druga stvar javnom mnjenju permanentno indukovati da se radi o ordinarnom kriminalcu koji je okru`en kriminalcima. I kao vrhunac svega, daju re~ Aleksandru Tijani}u, ~oveku koji je izgovorio - Ako \in|i} pre`ivi, Srbija ne}e - koji je obja{njavao kakav je \in|i} kriminalac, koji ga je pitao da li ~ovek mo`e da se {eta slobodno po Srbiji, a da ne bude ubijen, koji je na sve strane grmeo o \in|i}evoj kriminalnoj pro{losti. To nije bila nikakva kritika, ve} najcrnja propaganda, ~i{}enje prostora da bi taj metak na kraju mogao da opali. I oni njemu daju re~, da on pokajni~ki ka`e - Nikada ne bih izgovorio tu re~enicu, da sam znao {ta }e se desiti. Ma nije stvar u toj re~enici, evo imam knjigu Slu~aj Aleksandra Tijani}a, u kojoj se vidi da je Tijani} prednja~io i predvodio medijsku kampanju protiv \in|i}a. U tom smislu im je i Identitet ju~e poslu`io kao izgovor - hajde, `rtvova}emo Identitet i Gradi{u Kati}a, koji se dru`io s Du{anom Spasojevi}em. Onda se pojavljuju bardovi novinarstva kao {to je @arkovi}, koji s visina nebeskog autoriteta obja{njava {ta se de{avalo za vreme vanrednog stanja, bez osvrtanja na vreme bombardovanje, kada je Vreme predao u ruke Aleksandru Vu~i}u i Srpskim radikalima. Ma, sram ga bilo. Mi smo dru{tvo koje nije u stanju da se suo~i sa zlo~inima, s pro{lo{}u, a nismo u stanju ni da se suo~imo sa sopstvenom ulogom u vreme vladavine i ubistva Zorana \in|i}a. Kada }e neko od nas javno i glasno da prizna - Ej ljudi, mediji su vodili hajku protiv njega i svi smo bili ube|eni da sa Zoranom \in|i}em stvari nisu ~iste? Kako je do toga do{lo, je li to palo s Meseca? Ni mi koji smo podr`avali njegovu politiku nismo bili sigurni kakva je bila njegova uloga u svim tim aferama, pa smo zbog toga prema njemu bili mnogo kriti~niji nego prema drugima. Zorana \in|i}a smo

mogli kritikovati i zato {to smo svi znali da nam zbog toga ne}e pasti dlaka s glave. Se}am se da smo ga, kada je organizovao sastanak s nevladinim organizacijama, odmah napali zato {to nije pozvao Sonju Biserko i Nata{u Kandi}. ^ovek se potrudio da organizuje sastanak s nama, doveo pola vlade, bilo je konstruktivno, a mi - udri po njemu. To je bila atmosfera - udri po \in|i}u. [ta god da se de{ava - udri po \in|i}u - tako je bilo. Za{to smo se ba{ s njim toliko opustili, a znali smo koje probleme on mo`e da ima? Ne, kod njega je sve moralo da bude perfektno. Vozovi su nam prolazili izme|u nogu, a mi to nismo prime}ivali. To je ne{to {to ostaje da ra{~istimo sami sa sobom - kako smo dozvolili da nas tako glupo prevare isti oni koji nam sada serviraju moralizatorsku pri~u o vanrednom stanju i o njegovoj pogubnosti. Niko ne ka`e da bi, da nije bilo ubistva, ti ljudi bili pohap{eni tri dana kasnije, da su postojala Legijina pisma, pisma Ljiljane Buhe, da smo drvlje i kamenje bacali po zakonu o organizovanom kriminalu, a kada je prona|en svedok saradnik ^ume, nije bilo tog medija koji nije raspravljao o tome da li je ^ume podoban da to bude. Postojala je orkestrirana kampanja protiv napora vlade Zorana \in|i}a da se bori protiv organizovanog kriminala. I na kraju ga ubijaju. Setite se ocene Radeta Bulatovi}a o zna~aju Legijinih pisama za Srbiju, izjave Vojislava Ko{tunice o tobo`njem atentatu na Zorana \in|i}a kod hale Limes, setite se pobune Jedinica za specijalne operacije. Ni{ta od toga se ne pominje u ovoj emisiji. Imamo samo privatne impresije u~esnika i davanje re~i Aleksandru Tijani}u. Zanima me motiv autora ove emisije da naprave tu svinjariju, i to na petogodi{njicu ubistva. Imamo to su|enje, nezadovoljstvo i frustraciju zbog toga {to se nije oti{lo dublje. Znamo probleme s kojima se suo~avao Specijalni sud, koji je odbio da saslu{a Ko{tunicu i njegovu ekipu. Nije ra{~i{}ena stvar o Legijinoj predaji. Svi znamo ko je bio tamo, ali nema politi~kih, ni krivi~no-pravnih konsekvenci. Onda se u ovoj emisiji izgovara klju~na re~enica - Kako je mogla da se vodi kampanja protiv Zorana \in|i}a, kada su najtira`niji mediji bili pod njegovom kontrolom? A to {to je ra|eno tom ~oveku, to {to je izgovoreno o njemu je takvo da se pitam kako je opstao i te dve godine. Tek sada vidim da tu postoji esnafska la`na solidarnost jadnika koji nisu u stanju da se suo~e sa sopstvenom ulogom u celoj toj stvari, nego pravdaju ne{to {to se ne mo`e pravdati. Makar da nikada nisu napisali gadost protiv premijera, makar da su ga sve vreme hvalili, ostaje njihova odgo-

Biljana Kova~evi}Vu~o

14.03.08.

390

vornost zbog prikrivanja onoga {to se doga|alo, odbijanja da se sete {ta se dogodilo, prihvatanja Tijani}a kao legitimnog direktora RTS-a. Sve treba da prekrije zaborav i sve postaje socijalno prihvatljivo, sem vanrednog stanja, koje je proglasio ~ovek koji je umislio da je zna~ajan. On je isto tako umislio i da su ovi ljudi ubice, pa ih je stavio na poternicu. To {to je ura|eno s tom emisijom je stvarno stra{no, ali ovde nije problem RTS. RTS treba da se pere, Tijani} treba da se pere, on }e celog `ivota da se pere. Problem je u ovima {to mu dodaju {ampone i dr`e pe{kir dok se on pere, problem je u tome {to oni misle da smo mi problem ovoga dru{tva, a ne Tijani}. To u stvari uop{te nije bila emisija o ubistvu premijera. Umesto odgovora na pitanje da li je bilo orkestrirane kampanje od Stani{i}a, slu`be, mafije, oni su nam podvalili }askanjem novinara o tome kada su dobili informaciju i kako se ko pona{ao u tom trenutku. Dobili smo i javno ogra|ivanje od sopstvene izjave Tijani}a, koji nam obja{njava u ~emu je zapravo \in|i}eva krivica, jer ta krivica postoji, niko je nije doveo u pitanje. Njegova krivica je u izboru ljudi koji su mu bili saradnici. Ubili smo \in|i}a, hajde da sada ra{~istimo ljude kojima je bio okru`en, mnogo su dosadni. Tako da Tijani} mora da dr`i tu pri~u stalno aktuelnom. Gde je Nacional, gde su sve one svinjarije koje su pisane godinama? I za{to je to tako te{ko re}i? Ne ka`em da smo svi vodili kampanju protiv njega, ali smo bili kriti~niji prema Zoranu \in|i}u nego prema drugima. [ta god \in|i} ka`e, to je bilo pod ogromnom lupom. Kao ovce smo uletali u te podmetnute kli{ee, borili smo se za demokratiju tako {to smo sputavali \in|i}a ne vode}i ra~una o tome da je on ve} sputan sa svih mogu}ih strana. Pa za{to nam je te{ko da prihvatimo tu vrstu sopstvene odgovornosti u tom periodu? Ako to ne uradimo, nikada ne}emo iza}i iz ovoga. Dok god budemo takvi majmuni, jo{ ve}im majmunima }e da nas prave Filip [varm, @arkovi} i Aleksandar Tijani}. Ono ju~e je bio poraz objektivnog i profesionalnog izve{tavanja. Oni su zatvorili pri~u, kao {to je Specijalni sud zatvorio pri~u o politi~koj pozadini i JSO-u. Ju~e je s onom emisijom zatvorena pri~a o medijskoj pozadini ubistva, iako postoje vagoni napisanih svinjarija o Zoranu \in|i}u. E pa ne}emo tako.

Svetlana Luki}: Ju~e je objavljena mala vest da je slu~aj Radeta Terzi}a preba~en u Smederevo. [ta tebi ta vest govori?

Biljana Kova~evi}-Vu~o: To je kontrola {tete. Pogledaj, to je krenulo od specijalnog tu`ila{tva, koje goni ~lanove organizovanog kriminala, a zavr{ava se s op{tinskim tu`iocem u Smederevu. Za{to bi se u Smederevu podizala optu`nica za pu{tanje Spasojevi}a iz pritvora u Centralnom zatvoru u Beogradu? Rade Terzi} o~igledno nikada nije bio ~lan organizovane kriminalne grupe, a pu{tanje Spasojevi}a i Lukovi}a iz pritvora je razja{njeno na nekoliko Biljana nivoa, uz svedo~enje tu`ilaca. Tu se uvek preska~e bitna ~injenica, da se to Kova~evi}Vu~o pu{tanje iz pritvora de{ava u vreme pobune Jedinice za specijalne operacije. Izveli su spektakularno hap{enje Radeta Terzi}a, ne ba{ s kamerama kao kada su privodili D`aji}a i Cvetkovi}a, ali do{li su po njega maskirani, kao kada su hapsili Gorana Kljajevi}a, da poka`u svu te`inu tog kriminalca. Sada sam cini~na, naravno. Terzi} je onda pu{ten iz pritvora, kao da se nikada ni{ta nije desilo, ali tu`ilac Radovanovi} je o~igledno na{ao podobnog tu`ioca u Smederevu da ipak pokrene neki postupak. Mislim da je to kraj pri~e o Radetu Terzi}u, ali jo{ nije zavr{ena pri~a o podmetanjima i zloupotrebi krivi~nog prava i zloupotrebama koje ~ine tu`ioci, koji nikada ne odgovaraju za to {to rade. Pri~a o Zoranu \in|i}u, Jedinici za specijalne operacije, ubistvu premijera, tu`iocima i svima onima koji su bili aktivni u \in|i}evo vreme jo{ dugo }e biti predmet raznih manipulacija, ukoliko se ne{to ne promeni na izborima 11. maja. U tom smislu, podizanje optu`nice protiv Radeta Terzi}a ba{ 12. marta je kao kada se u horor filmu iznenada digne ve{tica za koju smo svi pomislili da je mrtva. Time nam oni poru~uju - Nemojte da se opu{tate, nemojte da mislite da je sve zavr{eno, jo{ smo `ivi, jo{ nas ima u Smederevu. Uvek }e se na}i ljudi koji }e pokrenuti neki postupak u ime odr`avanja politike koja je ubila \in|i}a.

Svetlana Luki}: Ako se ovi iz Smedereva upla{e, kujna u belanova~koj da~i }e smisliti neku drugu ispostavu suda, gde }e se suditi Terzi}u za politi~ku pozadinu atentata na premijera \in|i}a. U me|uvremenu, jedna vest najve}i strana~ki blok u Evropskom parlamentu, Evropska narodna stranka, koja okuplja partije desnog centra, suspendovala je status posmatra~a Demokratskoj stranci Srbije.Takvu odluku obrazlo`io je evropski parlamentarac iz Francuske rekav{i da Evropska narodna stranka `eli da po{alje poruku Vojislavu Ko{tunici da po~ne da zauzima ja~e evropske stavove. Evropskoj narodnoj stranci pripada vladaju}a Demohri{}anska stranka iz Nema~ke i partija francuskog

14.03.08.

392

predsednika Nikole Sarkozija. Evropejci su poru~ili Ko{tunici da }e voditi ra~una o tome kakva }e biti njegova izborna platforma. Ova platforma se ve} delimi~no vidi po pona{anju njegovog izaslanika na Kosovu Slobodana Samard`i}a, vo|e srpskih pobunjenika iz severne Mitrovice i novog potpredsednika DSS-a. U severnoj Mitrovici su sudije srpske nacionalnosti provalile u zgradu suda i na njoj istakle srpsku zastavu. To su sudije koje su pre nekoliko dana izvele performans su|enja {efu UNMIK-a, Rikeru. Zanimljiva je presuda, koja glasi - Osu|uje se na do`ivotnu robiju, bez prava `albe. Po~etkom ove nedelje, Helsin{ki odbor za ljudska prava u Srbiji, uz podr{ku Fonda za otvoreno dru{tvo, organizovao je razgovor posve}en odnosima Srba i Albanaca. Tamo su govorili i predsednica Helsin{kog odbora, Sonja Biserko, Radmila Trajkovi} i gospo|a Latinka Perovi}.

Sonja Biserko: Iza nas su tri nedelje nove realnosti, otkada je Kosovo formalno postalo nezavisno. Bez obzira na taj o~ekivani ishod u vezi sa statusom Kosova, beogradske vlasti su reagovale smi{ljenim planom destabilizovanja ~itavog regiona. U senci kosovske nezavisnosti, vlada Srbije i najja~a politi~ka stranka u Srbiji, Srpska radikalna stranka, poku{ale su da diskredituju rezultate predsedni~kih izbora, da proglase Tomislava Nikoli}a moralnim pobednikom i da blokiraju evropski put Srbije. Brutalnost destrukcije stranih predstavni{tava, osim {to je imala za cilj da poka`u svetu da Srbija ne pristaje ni na kakva pravila, bila je usmerena i na zastra{ivanje doma}e javnosti. Na sre}u, to nije uspelo, a kako vreme proti~e, sve je jasniji otpor neodgovornoj i iracionalnoj politici vlade. Me|utim, jo{ nisu isklju~ena neprijatna iznena|enja, kojima ova sve slabija vlast, sada ve} u ostavci, mo`e da pribegne. Utoliko je va`nije da se na javnoj sceni poka`e {to ve}i otklon od poku{aja destabilizacije zemlje. Po svemu sude}i, srpska vlada je pre{la crvenu liniju tolerancije me|unarodnih aktera. To se vidi po njihovim reakcijama i upozorenjima. Istovremeno, pona{anje albanske strane bilo je vi{e nego uzdr`ano, {to sve zajedno doprinosi odr`avanju mira i stabilnosti na Kosovu. Jedna od reakcija je prijem tri balkanske zemlje po ubrzanoj proceduri u NATO, {to govori da se Srbija i dalje percipira kao faktor nestabilnosti. I na kraju, va`no je podsetiti na ulogu Rusije u nedavnim zbivanjima. Mo`e se konstatovati da je Rusija neprimereno instrumentalizovala Srbiju za

svoje spoljnopoliti~ke strate{ke ciljeve. Zbog navedenih razloga, na{ dana{nji razgovor je izuzetno va`an, prvenstveno u kontekstu racionalnog prihvatanja realnosti i definisanja nacionalnog i dr`avnog interesa u novim okolnostima. Jedan od njih je svakako tretiranje Albanaca kao suseda i partnera u jo{ slo`enim regionalnim okolnostima. To }e svakako pomo}i i Srbima na Kosovu da se integri{u u kosovsko dru{tvo i institucije.

Radmila Trajkovi}: Kada je predsednik Tadi} oti{ao na sednicu Saveta bezbednosti sa zahtevom da Savet bezbednosti poni{ti jednostrano progla{avanje nezavisnosti Kosova i Metohije, ja sam znala da }emo mi Srbi, na`alost, te poruke razumeti na najprimitivniji na~in. I odmah smo imali ru{enje carinskih punktova i izjavu ministra za Kosovo i Metohiju, gospodina Samard`i}a, koji je kazao da je to legitimno i u skladu s politikom vlade. To je potpuno suprotstavljeno Rezoluciji 1244 i ja sam zabrinuta za sudbinu Srba ispod Ibra. Projekat preseljenja Srba ispod Ibra na sever je nerealan, jer svi znaju da ih ima vi{e od osamdeset hiljada i da ne postoji infrastruktura, niti sever ima kapacitet da prihvati te Srbe. Taj etni~ki in`enjering me potpuno pora`ava. Bojim se da u Beogradu jo{ postoji centar koji nastavlja politiku etni~kog pristupa u re{avanju tako te{kog problema. Predsednik vlade Ko{tunica }e ostati upisan u istoriji kao ~ovek koji je sru{io Milo{evi}a, ali i kao premijer u ~ije vreme je Kosovo dobilo nezavisnost. Ja razumem njegovu frustraciju, ali ne razumem opredeljivanje za Ruse. ^ini mi se da u glavama u Beogradu preovladava hladnoratovsko razmi{ljanje, u kojem je taj most na Ibru do`ivljen kao berlinski zid. Iz Beograda previ{e srame`ljivo obja{njavamo prednosti Evropske unije i NATO-a. Komentar iz Beograda je - Mi smo neutralni, ne mo`emo u NATO, oni su ubijali na{e. To nije sporno, iracionalnog pona{anja je bilo previ{e na svim stranama, ali nikada nisam prihvatila ni Albance koji su govorili - Mi ne mo`emo nikada sa Srbima zato {to su oni ubijali na{e. Ni ja ne}u da ka`em - Nikada ne}u da razgovaram s Albancima zato {to su nas oni ubijali. Svi pla~emo na svome groblju, ali mora da se povu~e crta i da svi zajedno vidimo {ta }emo da uradimo za `ive ljude. I umesto da radimo na terenu, na pribli`avanju tim ljudima koji najdirektnije mogu da nam pomognu, mi smo se potpuno povukli i opredelili za hladnoratovsku pri~u i to je odnelo svu energiju svih Srba, na`alost i dela intelektualne elite ovde, u Beogradu. Ja `elim da se zahvalim Sonji, zato {to je ona mnogo

Radmila Trajkovi}

14.03.08.

394

puta skretala pa`nju na polo`aj Srba ispod Ibra. Potrebni su nam napori svih dobrih ljudi. Ne shvatam i neprijatno mi je {to iz pozicije Srba s Kosova, u Beogradu moram da ka`em da nije smela da se pali ameri~ka ambasada. Dole je za to vreme bilo stra{no. Nikada nisam imala tako jak ose}aj da neko mo`e da nas pobije. A ti Amerikanci su 17. marta 2004. iza{li na ^aglavicu, pucali i spre~ili paljenje na{ih ku}a. A ovde iza|e neki ministar i ne shvataju}i {ta simboli~ki zna~i jedna ambasada ka`e - [ta je nekoliko njihovih prozora prema na{em gubitku od petnaest odsto teritorije? Vi ste jednu velesilu doveli u poziciju da njihov ambasador svoju porodicu ne sme da dovede u Beograd. Za{to svi zajedno, a pre svih predsednik i premijer, ne skupimo hrabrost da se izvinimo svima kojima smo spalili ambasade? Ja ka`em - mi, zato {to su to radili na{i sunarodnici, bez obzira na to ko su, kakvi su, navija~i ili nenavija~i, ali nismo ih spre~ili. I ja bih zaista volela da vidim predsednika Tadi}a da javno ode kod ameri~kog ambasadora da se izvini i da mu ka`e da njegova }erka slobodno mo`e da se vrati. Postoji mnogo stvari koje moramo da re{imo za dobrobit svih nas. Me|unarodna zajednica je zabrinuta i pripremama NATO-a da prevremeno primi u ~lanstvo Hrvatsku, Makedoniju i Albaniju. To je bilo o~ekivano, jer radikalizam Srbije je jasno pokazan i oni se boje mogu}ih postizbornih de{avanja ako radikali osvoje vlast. Zavr{i}u onim {to je gospodin D`uda ju~e napisao u Blicu - Na Kosovu i Metohiji je u~injen presedan, ali postoje i presedani enklava. Moram da pohvalim gospodina D`udu, koji ~esto dolazi u Gra~anicu, vi{e od mnogih iz Beograda. U tom tekstu on ka`e da od 1600. godine postoji {panska enklava na teritoriji Francuske. U tom smislu, ja o~ekujem da }ete svi zajedno da nam pomognete da Srbi s Kosova i Metohije na|u odgovor na pitanje svog opstanka. Najve}i interes Srbije je opstanak Srba i o~uvanje kulturne i duhovne ba{tine. Nadam se da }emo imati vi{e ovakvih sastanaka, svakako i s Albancima, i na Kosovu i ovde i da }emo na}i odgovore na mnoge izazove, koji su opteretili na{e odnose u pro{losti, ali se moraju re{avati da bismo svi `iveli normalnije.

Latinka Perovi}: Mi imamo politi~ku nomenklaturu koja je u groznici i koja tu groznicu `eli da projektuje na ~itavo dru{tvo. Imamo dru{tvo koje je u izvesnom zaptu, koje zapravo nema slobodu ni da pita, ni da komentari{e, ni da poka`e svoju pravu volju, da poka`e uzdr`anost prema ovoj vrlo ozbiljnoj

situaciji. Ja celu stvar vidim kao kraj istorijskog procesa koji traje kroz ~itav dvadeseti vek, od balkanskih ratova do ove zavisne nezavisnosti. Ali kraj tog istorijskog procesa ne mora biti kraj istorije za Srbiju, a naro~ito ne kraj istorije srpsko-albanskih odnosa. Tu je vrlo va`no ono {to karakteri{e politi~ku nomenklaturu u Srbiji, {to ste svi vi nazvali njenom odvojeno{}u od realnosti. Ona ra~una s nekim nepostoje}im pretpostavkama. Jedna od tih pretpostavki je da ta nezavisnost ne}e uspeti, da je to neka improvizacija, da }e oti}i u zaborav. Kao istori~ar mislim da je to veoma opasna logika. Istorija nikada ne stavlja sve na jednu kartu. Na{a dr`ava je tako|e postala nezavisna voljom velikih sila. Jedan ~ovek velikog politi~kog formata kao {to je Mihail Gorba~ov, pre 17. februara je rekao - To }e biti razbojni~ka dr`ava. Lajo{ Ko{ut je to govorio za na{u dr`avu - Srbija je hajdu~ka, razbojni~ka dr`ava. Pominjem to zato da bismo mogli svoju energiju da koncentri{emo na ne{to racionalno, {to bi bilo korisno za Srbe na Kosovu i za njihove odnose s Albancima, a {to bi bilo korisno i za Srbiju. I to postavljanje dileme - ili Kosovo ili Evropa, ma u kojoj varijanti se to izgovaralo, za mene je dokaz da mi pravu evropsku perspektivu jo{ nemamo, jer nismo u stanju da zamislimo te odnose izvan odnosa sukoba. Jo{ kao ultima ratio ovde opstaje ono {to je pomenula gospo|a Trajkovi}, a to je taj etni~ki in`enjering. I to je zaista pora`avaju}e nakon svega {to se dogodilo, nakon ratova u kojima smo videli taj in`enjering na delu. Na kraju, vidimo te nesre}ne ljude, koji jo{ `ive i{~upani iz svoga zavi~aja, a mi jo{ odr`avamo u `ivotu jedan politi~ki projekat etni~kog zaokru`enja, zbog ~ega zaista rizikujemo da postanemo faktor nestabilnosti u regionu i da po~nemo da privla~imo pa`nju sveta samo kao proizvo|a~i haosa. Mislim da je to ne{to {to mo`da svaki gra|anin u ovom zaptu ne sme glasno da artikuli{e, ali o svemu tome veoma ozbiljno razmi{lja. I to {to upozoravamo na ove stvari nisu nikakve ucene, nego je pitanje da li mi sami, ovde u Srbiji, mo`emo da postanemo dr`ava u kojoj vlada pravo i koja je sposobna za nove perspektive odnosa u regionu ili ostajemo zarobljenici te politike koja je u jednom veku tri puta do`ivela istorijski poraz. To je ta politika velike dr`ave i objedinjavanja celog srpskog etni~kog prostora u granicama jedne dr`ave. ^ini mi se da je Kosovo samo sna`no ogledalo u kome se vide sve na{e duboke nedoumice, krize, zablude. U svakom slu~aju, jo{ traje na{ sukob s vremenom, koji po~inje polovinom osamdesetih godina i evo, mi na njemu uporno istrajavamo, umesto da ka`emo - jedna politika je do`ivela poraz i mi smo zaista du`ni

Latinka Perovi}

14.03.08.

396

da napravimo njen bilans i da na tom bilansu zasnujemo strategiju. S velikom pa`njom sam slu{ala sve {to je re~eno i ne kajem se {to sam danas napustila biblioteku i do{la da ovo ~ujem.

Svetlana Luki}: Bile su ovo istori~arka Latinka Perovi}, politi~arka s Kosova Radmila Trajkovi} i Sonja Biserko iz Helsin{kog odbora, a u nastavku Pe{~anika ~u}ete Ivana ^olovi}a. Da bi pripremio Vesti broj 14, Ivan je morao da pro~ita {est stotina strana, ali kakvih. Ivan ^olovi}: Da, i ja mislim da glavno pitanje glasi: za{to je Srbija izgubila Kosovo, odnosno, mo`e se i tako re}i, za{to ta teritorija od pre neki dan samo zauvek ostaje u Srbiji, ali ne i na neki drugi na~in. ^uli smo, a i dalje slu{amo {ta o tome misle politi~ari, analiti~ari, popovi i navija~i. Rodoljubivi pisci i drugi umetnici, valjda slute}i kuda stvari idu, jo{ ranije su se izjasnili o uzrocima ovog gubitka. Vidimo da se molepstvija, politi~ke deklaracije i govori, parole na transparentima i kamenice takozvanih navija~a uglavnom sla`u u tome da je Kosovu data nezavisnost, to jest da je ono, kako se naj~e{}e ka`e, "oteto" Srbiji, samo zato {to to odgovara interesima Amerike i drugih zapadnih sila. A sila boga ne moli. Ali {ta o tome ka`e na{a nauka? Da li ona ima neki druga~iji ili bar uverljiviji odgovor na pitanje {ta je dovelo do toga da Srbija izgubi Kosovo? Gde }emo, ako ne u nauci, da potra`imo oslonac za trezveno i, kako bi se danas reklo, odr`ivo razmi{ljanje o kosovskoj i, uostalom, o svakoj drugoj va`noj dru{tvenoj i politi~koj temi? Na na{u sre}u, srpski nau~nici vredno rade, pa i na prou~avanju Kosova, a ponekad i objave rezultate svojih nau~nih pregnu}a. Evo, upravo ovih dana - dakle, zaista u pravom trenutku - pojavilo se u Beogradu obimno nau~no delo pod naslovom Kosovo i Metohija, koje }e - kako stoji u predgovoru - "pomo}i da se orijenti{emo u haosu tako slo`enih i sudbonosno va`nih problema Kosova i Metohije, i osvetliti novi put ka prakti~nim re{enjima." To smo ~ekali, to nam treba: nove ideje, nova orijentacija, nau~no utemeljena re{enja za izlaz iz haosa. A nau~na utemeljenost knjige Kosovo i Metohija je na prvi pogled van svake sumnje. Njen autor je doktor Milovan Radovanovi}, istaknuti geograf, profesor Beogradskog univerziteta u penziji, biv{i upravnik Geografskog instituta Prirodno-matemati~kog fakulteta u Beogradu,

biv{i direktor Geografskog instituta SANU, predsednik Srpskog geografskog dru{tva, profesor Univerziteta u Banjaluci, nosilac medalje Jovan Cviji}, po~asni ~lan Geografskog dru{tva Makedonije, saradnik Srpskoameri~kog centra i Dr`avnog pregovara~kog tima za Kosovo i Metohiju. Knjigu Kosovo i Metohija objavio je Slu`beni glasnik, dakle jedan od danas najve}ih srpskih izdava~a, a na osnovu recenzije dva akademika, Vladimira Stojan~evi}a i Milo{a Macure, s predgovorom doktora Mirka Gr~i}a, redovnog profesora Geografskog fakulteta i s bele{kom o autoru koju je napisao doktor Milan Bursa}, redovni profesor Prirodnomatemati~kog fakulteta Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici. Na kraju studije prilo`eni su izvodi iz recenzija, bibliografija autorovih radova, tri registra i desetak karata. Za sve to bilo je potrebno vi{e od {est stotina stranica velikog formata. Impozantno, nema {ta. ^itaoca ove knjige mo`e dodatno da impresionira broj nau~nih oblasti koje ona pokriva. Ve} podnaslov obe}ava izuzetno {irok nau~ni pristup Kosovu i Metohiji: "Antropogeografske, istorijskogeografske, demografske i geopoliti~ke osnove". Ali, kad pro~ita sadr`aj i knjigu malo pa`ljivije prelista, ~italac }e primetiti da je podnaslov mogao da bude i mnogo du`i, i da je doktor Radovanovi} u stvari skromno odabrao samo ~etiri nau~ne discipline me|u mnogo vi{e disciplina, poddisciplina i nau~no-istra`iva~kih oblasti na ~ije se metode i rezultate oslanjao u svom radu o Kosovu. Poimence se pominju: geostrategija, geoekonomija, geodemografija, politi~ka geografija, kulturna geografija, etnografija, etnodemografija, etnonomija, etnostatistika, etnopsihologija, etnokartografija, onomatologija, antroponomija, demopolitika, istorijska demografija, politi~ka istorija, sociologija, etimologija, karakterologija, biometrija, eugenetika, kulturna istorija, ekonomija... Verovatno su tu i druge discipline ili nauke, koje su meni, u ovom prvom ~itanju, promakle. Pa, dobro, do kog zaklju~ka o uzrocima gubitka Kosova za Srbiju doktora Radovanovi}a dovodi ova retko vi|ena koncentracija raznolikog nau~nog znanja? Otkud taj gubitak, kako je do{lo do njega? Kratko re~eno, Kosovo je izgubljeno - otkriva nam ova interdisciplinarna studija - zato {to su Srbi - kad su 1912. godine zaposeli tu teritoriju, dozvolili da na njoj ostanu tamo{nji Albanci, umesto da ih odatle uklone, to jest da sprovedu takozvano "trajno re{enje albanskog pitanja". Ovaj zaklju~ak magistralne studije doktora Radovanovi}a u prvi mah mo`e da izgleda suvi{e skroman, nesrazmeran ogromnom nau~nom

Ivan ^olovi}

14.03.08.

398

aparatu koji slu`i da bi se on izveo, i uz to neoriginalan. I, zaista, ni ideja koja se u ovom zaklju~ku iznosi, ni termin kojim se ona opisuje: "trajno re{enje" nisu novi. Ali to ni autor knjige ne pori~e, jer je njemu, nema sumnje, va`nija nau~na istina, nego to ko }e je prvi izneti i prvi ta~no formulisati. Na primer, on ne krije da je misao o fatalno propu{tenim prilikama da se Srbi na Kosovu trajno i kona~no re{e Albanaca preuzeo od Vase ^ubrilovi}a, tog, kako ga doktor Radovanovi} opisuje, "odli~nog istori~ara... iskusnog revolucionara i odlu~nog pregaoca na polju obnavljanja surovo ruiniranog Srpstva". On s odobravanjem navodi delove jednog, kako bismo danas rekli, kultnog teksta iz 1937. godine, u kome ^ubrilovi} optu`uje tada{nje vlasti {to kosovskim Albancima, to jest Arnautima, nije na vreme oduzeta zemlja, a oni proterani u Albaniju, nego su u politici prema njima primenjivani evropski civilizacijski standardi i, kako je ^ubrilovi} rekao, "Arnauti privikavani na zapadnoevropske pojmove o privatnom posedu". Arnaute je njihova primitivna cvilizacija nau~ila da osvaja~ zemlje uzima sve, a civilizovani Srbi, uspostavljaju}i 1912. svoju vlast na Kosovu, na ogromno ~u|enje samih Arnauta, ostavljaju im i `ivot i imanje. I ko nam je onda kriv? Po mi{ljenju doktora Radovanovi}a, ova ^ubrilovi}eva analiza i danas je aktuelna, i danas ima vrednost misli vodilje. "Logika, autopsija, procenjivanje, zna~enje i red ~inilaca su do te mere ta~ni i potvr|eni razvojem doga|aja do na{ih dana", ka`e on, "da predstavljaju egzaktan deterministi~ki (funkcionalni) sistem, kome se, osim demostatisti~ke komponente, nema {ta ni dodati, ni oduzeti". Me|utim, zbog prevelike skromnosti autora ove knjige, ne smemo da previdimo njegov li~ni doprinos razradi i afirmaciji ideja o re{enju albanskog pitanja na zdravim nacionalnim osnovama, to jest njegovog trajnog re{enja. Lako je bilo Vasi ^ubrilovi}u krajem tridesetih godina, kad su u Evropi ideje o trajnim re{enjima sukoba izme|u rasa i naroda u`ivale ugled u velikom delu evropske nauke i politike. Danas, u svetu posle Au{vica, kad se, verovatno iz nekog nenau~nog razloga, misli da je cena trajnih re{enja neprihvatljivo visoka, nau~nicima i patriotima koji ih zastupaju treba mnogo vi{e hrabrosti. Ali, na svu sre}u, doktor Radovanovi} mo`e da ra~una na podr{ku nekih ljudi u na{oj javnosti i, {to je posebno ohrabruju}e, onih mladih ljudi koji se ovde sve otvorenije zala`u za reviziju humanisti~kih i demokratskih dogmi - tih ameri~kih izmi{ljotina - uklju~uju}i tu i mantru o jednakosti svih ljudi i univerzalnosti ljudskih prava, onih mladih ljudi koji otvoreno sebe nazivaju lepim imenima nacista i rasista, bele snage i rasne ~asti. Oni }e se obradovati - bar pismeniji me|u njima - kad vide da autor ove knjige, kad

govori o onome {to naziva "obnavljanjem Srpstva u kolevci srpske dr`avnosti i kulture", pominje i "krvno" obnavljanje Srpstva, i to kao vrstu - obnavljanje razli~ito od "demografskog" obnavljanja. Jer, kao {to }e rasno i nacionalno svesni omladinci brzo shvatiti, jedno je imati dovoljno ljudi, a sasvim drugo imati ~istu krv u njihovim venama. Zna~aj ove magistralne studije nije mo`da u tome {to ona donosi sasvim nove ideje, nego u tome {to starim dobrim idejama o rasama i nacijama i njihovoj nemilosrdnoj borbi za `ivotni prostor vra}a iz nenau~nih razloga poljuljani ugled. Hrabro se dr`e}i objektivnih nau~nih metoda, ne povla|uju}i zdravom razumu i ovde neumesnim moralnim obzirima, ne robuju}i politi~koj korektnosti, doktor Radovanovi} nas u ovoj studiji suo~ava sa su{tinom stvari, s ogoljenom istinom o ve~no istoj borbi nacije za `ivotni prostor. Ona glasi: Mi ili Oni, a bolje Mi nego Oni. Ako se, pak, dogodi da se s eliminacijom protivnika, to jest s trajnim re{enjem, zakasni, kao {to se, na `alost autora ove studije, dogodilo na Kosovu, onda preostaje samo iznu|eno, provizorno re{enje u vidu podele teritorije. U pitanju je, obja{njava doktor Radovanovi}, "akutna konfrontacija dvaju civilizacijski, sociolo{ki, demografski i razvojno inkopatibilnih dru{tvenih i nacionalnih formacija na istom prostoru. Zato je teritorijalno razgrani~enje jedino racionalno re{enje". Ovo o "inkopatibilnim formacijama" mo`e nekome da izgleda kao citat iz famozne Hantingtonove knjige o sukobu kultura. Hantington zaista misli da se kulture sukobljavaju zato {to su razli~ite, ali on ipak ne govori o hijerarhijskim razlikama me|u njima. Doktor Radovanovi} misli upravo na takve razlike, koje se danas iz nenau~nih pobuda zanemaruju. Podela Kosova koju on predla`e zapravo je podela na njegov varvarski i civilizovani deo. Moto koji je on odabrao za jedno poglavlje ove knjige glasi ovako: "Mogu ba{ i varvari ako se brojno namno`e, svoje kulturno naprednije takmace imigracijom u masi poplaviti, surovom snagom i brojnom nadmo}no{}u savladati i podjarmiti, pa sve nacionalne tekovine njihove ili preoteti ili uni{titi". To je re~enica iz jednog predavanja profesora medicine Milana Jovanovi}a Batuta, odr`anog 1900. godine. Batut u tom predavanju uop{te ne pominje Kosovo, ali doktor Radovanovi} je uveren da se ove njegove misli o varvarima i kulturno naprednom narodu odnose ba{ na Albance i Srbe, odnosno, kako on ka`e, "na imigracionu ekspanziju civilizacijski inferiornije populacije koja nasiljem i broj~anom predominacijom... uni{tava starosedeoce i ba{tinike". Pa kad civilizacijia ve} nije umela da suzbije najezdu varvara na celoj teritoriji Kosova, dajte da joj

Ivan ^olovi}

14.03.08.

400

pomognemo da se povu~e na jedan njegov deo, s nadom da }e bar tu opstati. Sav civilizovani svet sigurno }e to prepoznati i kao svoj interes, a zasluga za njegovo razumevanje i solidarnost sigurno }e pripasti i nau~nim delima poput studije Kosovo i Metohija doktora Milovana Radovanovi}a.

Svetlana Luki}: Prvi intervju Aleksandra Molnara za Pe{~anik ~ekale smo jako dugo, ali vide}ete da se isplatilo. Aleksandar Molnar je redovni profesor istorije politi~kih i socijalnih teorija na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a pre nekoliko nedelja je iza{la njegova nova knjiga, Opro{taj od prosvetiteljske ideje ustavotvorne skup{tine, koju je izdao Dejan Ili} iz Fabrike knjiga. S Aleksandrom smo razgovarale o temama koje je pokrenuo u svojoj knjizi: da li smo i kakvu revoluciju imali 5. oktobra, kakve su posledice ustava koji smo doneli pre dve godine. I o temi koja nas je veoma zanimala, a to je kakva se pore|enja mogu praviti izme|u revan{izma u dana{njoj Srbiji i revan{izma koji se pojavljuje u francuskoj Tre}oj republici i Vajmarskoj republici u Nema~koj. Aleksandar Molnar citira i Lafajeta, koji je, kada je kao dobrovoljac kretao u Ameriku da se bori protiv Engleza, izjavio, citiram - Ube|en sam da nauditi Engleskoj zna~i slu`iti domovini, smem li re}i, osvetiti je. Slu{ate Aleksandra Molnara. Aleksandar Molnar: ^ini mi se da mi 5. oktobra 2000. godine jesmo imali revoluciju. Me|utim, ve} naredni korak }e biti mnogo problemati~niji, da utvrdimo koje vrste je bila ta revolucija, jer revolucija nije doga|aj koji traje nekoliko sati, nekoliko dana ili nedelja. To je du`i dru{tveni proces, koji ima svoje zakonomernosti. Zoran \in|i} u knjizi Jugoslavija kao nedovr{ena dr`ava, a zatim i Vojislav Ko{tunica u mnogim ~lancima koje je pisao devedesetih godina, zastupali su tezu da je pravi diskontinuitet i revolucionarni nov po~etak mogu} samo pod pretpostavkom da onog momenta kada je svrgnut stari re`im nove revolucionarne snage organizuju ustavotvornu skup{tinu, donesu ustav i nakon toga stvore uslove za novi pravac dru{tvenog razvoja. Me|utim, pokazalo se da su ove snage posle 5. oktobra 2000. godine imale neke druge aran`mane s ostatkom starog re`ima, koji je pustio niz vodu Slobodana Milo{evi}a i koji je o~igledno bio vrlo va`an faktor na politi~koj sceni Srbije ve} u tu jesen 2000. Tako smo do 2006. godine bili bez novog ustava.

^ini mi se da je u tom periodu do{lo do postepenog otupljivanja revolucionarnog zamaha i da smo nakon toga po~eli polako da se kre}emo unazad i time krenuli putem onoga {to sam nazvao rotacionom revolucijom, a to je u stvari revolucija koja, nakon {to je zbacila stari re`im, po~inje da se vra}a u stanje blisko starom re`imu ili da se ~ak kre}e dublje u pro{lost. I danas smo u velikoj nedoumici kada treba da odgovorimo na najelementarnije pitanje - {ta je bio cilj revolucionara 5. oktobra 2000. Da li je to bilo svrgavanje re`ima Slobodana Milo{evi}a zbog samovolje, vladavine zarad svog i interesa njegove porodice i klijentilisti~ke strukture koja je bila pod njim, ili je u pitanju bio obra~un s gubitnikom u ratu za Kosovo, kako bi nove snage mogle da krenu ponovo da re{avaju isti onaj zadatak na kojem je Slobodan Milo{evi} poklekao 1999. i zbog kojeg je do{ao u priliku da bude smenjen, ne kao tiranin, {to je on objektivno bio, nego kao propali nacionalni lider, koji nije uspeo u onome {to je obe}avao, a to je bila realizacija kosovske etike?

Svetlana Luki}: Rekli ste malo~as da rotaciona revolucija zna~i vra}anje unazad i mi to jasno vidimo. Dodu{e, ne mo`emo da raspoznamo dokle unazad, ali zanima me {ta je po vama zlatno doba Srbije, koje pred svojim o~ima imaju nacionalni radenici ovoga ~asa? Aleksandar Molnar: ^ini mi se da mo`emo lepo da raspoznamo jedan deo politi~kih snaga, to je pre svega SPS, koji nema nikakvih problema da identifikuje zlatno doba. Za njih je to najbli`a pro{lost, koja prethodi 5. oktobru 2000. godine, Milo{evi}evo doba. Kada analizirate druge pozicije koje danas postoje, vide}ete da postoji alternativno traganje za idealom u pro{losti, a taj ideal bi mogao da se ome|i s jedne strane dobijanjem nezavisnosti Srbije 1878. godine, a s druge po~etkom Prvog svetskog rata, 1914. godine. To je period kada je Srbija bila samostalna, postojao je opipljivi suvereni vladar, zemlja je bila etni~ki ~ista i kao takva priznata od tada{nje me|unarodne zajednice. To su elementi koji govore o tom zlatnom dobu, ~iji je najbitniji element ipak posve}enost kosovskoj etici, koja je 1912. godine dovela do prisajedinjenja Kosova Srbiji. Ako posmatrate tu opciju, koju bih pre svega vezao za Demokratsku stranku Srbije, ~ini mi se da je vra}anje toj tradiciji ono {to stoji iza ovog rotacionog kretanja revolucije. Dakle, vra}anje u socijalno-politi~ku zbilju devetnaestog veka, koja danas nije mogu}a, ali koja ima odre|ene elemente na osnovu kojih se ~ini

Aleksandar Molnar

14.03.08.

402

po`eljnom i zaista mo`e da poslu`i kao svestan ili nesvestan ideal kome treba te`iti i koji onda igra odre|enu ulogu na politi~koj sceni Srbije. Kada se ustav donese kroz sazivanje ustavotvorne skup{tine, kroz vrlo naporan i komplikovan rad, koji na kraju zaista proizvede kompromisnu sliku vladaju}ih vrednosti i po`eljnih institucija u jednoj zemlji, takva slika prelazi u stanovni{tvo i po~inje da vr{i funkciju dru{tvenog ugovora. Me|utim, u tada{njem DOS-u su procenili da ne treba donositi ustav, a o~igledno je da je u tom momentu trajala borba pre svega izme|u dve opcije, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, odnosno izme|u njihovih personifikacija u Zoranu \in|i}u i Vojislavu Ko{tunici. I jedna i druga strana vi{e su volele da imaju odre{ene ruke, da se ne optere}uju novim institucijama, nego da na neki na~in poku{aju da razre{e politi~ke sukobe neformalno, uz pomo} poluga vlasti koje su pretekle iz starog re`ima. Tako smo taj momenat propustili. I od leta 2006. godine se javlja sasvim druga~iji problem - kona~no re{avanje pitanja Kosova i Metohije. Dono{enje ustava je deo te pri~e, ne ove revolucionarne, nego zapravo kontrarevolucionarne, jer je ovde pre svega bilo bitno postaviti osnove za borbu protiv me|unarodne zajednice, pogotovo protiv Evropske unije, i zadr`ati Kosovo. Umesto da ustav poslu`i kao dru{tveni ugovor i socijalni integrator srpskog dru{tva, mi smo 8. novembra 2006. godine dobili ustav koji je pre svega kanonizovao i u moderni politi~ki govor preveo kosovsku etiku i celokupnu partijsku politi~ku elitu ove zemlje, s nekoliko malobrojnih ali ~asnih izuzetaka, postavio u jedinstveni front za odbranu Kosova i u funkciju jedne teritorije, koja danas nije pod kontrolom Srbije. Zna~i da je dono{enje tog ustava bilo deo anga`ovanja Srbije na spoljnopoliti~kom planu, a ne na unutra{njepoliti~kom, {to je uobi~ajeni smisao svakog ustava. Suverenitet je ovla{}enje da se upotrebi sila u razre{avanju problema koji se na drugi na~in ne mogu razre{iti. U tom smislu koncepcija suvereniteta, iako nigde nije definisana u ustavu, podrazumeva da republika Srbija mo`e da upotrebi silu na svojoj teritoriji i u okviru svojih granica, tako da samoproklamovanje suvereniteta u onom segmentu koji se ti~e Kosova i Metohije zna~i bukvalno obavezu dr`avnih organa da primenom sile obezbede egzistenciju ove pokrajine, kako je ustav naziva, u okviru Srbije. U tom smislu, ono {to je uradio Tomislav Nikoli} kada je bio izabran za predsednika skup{tine Srbije 2007. godine, jeste bilo konsekventno ~ita-

nje ustava. On je otvoreno rekao da je u Srbiji neophodno uvesti vanredno stanje. Mogao je da ka`e da je potrebno uvesti i ratno stanje i ne bi pogre{io. Ali, u tom momentu jo{ nije bilo progla{enja nezavisnosti Kosova. Ustav Srbije bez dileme obja{njava da suverenitet Srbije zna~i obavezu dr`avnih organa da brane Kosovo i Metohiju, ako treba i silom. S druge strane, danas u Srbiji postoje vladaju}e stranke koje nas svojom mirotvornom retorikom ube|uju kako to nije pravo zna~enje ustava, tako da postoji nedoumica {ta se uop{te ustavom htelo. Predizborna kampanja gospodina Nikoli}a je bila usmerena ka tome da bira~e ubedi kako Srbija vi{e ne}e ratovati. Moje pitanje je ~emu onda uop{te insistiranje na tom suverenitetu, ako mi nemamo konsekventnu dr`avnu politiku, ratnu politiku, koja bi bila na visini tog ustava. Me|utim, koncepcija suvereniteta ima jo{ jedan, jednako bitan deo koji se odnosi na unutra{nje politi~ke prilike u Srbiji bez Kosova i Metohije. Predvi|eno je da gra|ani na izborima vr{e prenos suvereniteta, koji je u njihovom posedu, na predstavnike suverene vlasti. Taj prenos suvereniteta iz ruku gra|ana u ruke poslanika te~e tako da sami predstavnici nisu odgovorni gra|anima za to kako }e upotrebljavati suverenitet koji im je poveren, dakle, na osnovu kojih obaveza }e vr{iti tu vlast, nego oni treba da obavljaju vlast u skladu s onim {to od njih tra`i rukovodstvo partije u kojoj su ~lanovi. Dakle, ta rukovodstva }e interpretirati {ta je interes Srbije i na koji na~in taj interes treba da se sprovodi. Ako sad spojimo i jednu i drugu komponentu ovoga o ~emu sam govorio, o me|unarodnom i unutra{njem pravnom aspektu koncepcije suvereniteta, dolazimo do zaklju~ka da je koncepcija suvereniteta srpskog naroda koji brani Kosovo i Metohiju potpuno neovisna o tome {ta misle gra|ani Srbije. Ustav u tom smislu suverenitet iz pravne kategorije pretvara u eti~ku kategoriju, po kojoj je ponovo kosovska etika ta koja utvr|uje ciljeve i zadatke srpskog naroda, pre svega na Kosovu i Metohiji. Srbija nije prva zemlja koja je izgubila deo teritorije. Poku{ao sam da u svojoj knjizi uka`em na pozitivan primer Tre}e republike u Francuskoj. Na po~etku Tre}e republike Francuska je bila u ratu s Prusijom, Prusija je bila mnogo uspe{nija i vrlo brzo Francuska je morala da kapitulira. Potpisan je mir, u kojem je Francuska bila prinu|ena da preda dve svoje pokrajine, Alzas i Lorenu, koje su reintegrisane u novouspostavljeni Drugi

Aleksandar Molnar

14.03.08.

404

Rajh. Amputacija ove dve pokrajine je do`ivljena u Francuskoj kao prvorazredna nacionalna sramota. Meni je imponovala zrelost partijske politi~ke elite u Francuskoj, koja je bila spremna da se pomiri s tim porazom i da shvati da bilo kakav revan{izam mo`e biti kontraproduktivan za Francusku. Ne samo da revan{izam ne}e vratiti ove dve pokrajine, nego }e ugroziti krhke temelje demokratije koja je uspostavljena u Francuskoj po slomu bonapartisti~kog re`ima. Francuska je tada pod civilnu kontrolu stavila vojsku i sve politi~ke institucije. Vrednosti gra|anskog `ivota su prevladale i nisu dopustile Francuskoj da ode u bilo kakvu ratnu avanturu. U tom smislu su bitna pore|enja izme|u Tre}e republike i postmilo{evi}evske Srbije i dobro je imati na umu dva razli~ita raspleta doga|aja, onaj u Francuskoj i ovaj u Srbiji. Zrela politi~ka elita zna do koje granice mo`e da ide u za{titi nacionalnog digniteta, a {ta je autodestruktivni izazov koji vodi nekom obliku uspostavljanja starog re`ima. Revan{izam je kao politi~ka akciona ideologija efikasan na kratak rok, on mo`e da mobilizuje gra|ane u ratnim uslovima, ali u uslovima u kojima nema nikakve {anse da po~ne rat i ostvari se revan{, revan{izam je kontraproduktivan. On podriva demokratske institucije. Kada razmatrate bonapartisti~ku Francusku, vide}ete da su ratni avanturizam i relativni uspesi Luja Napoleona, do fatalnog francusko-pruskog rata podgrevali ratobornost gra|ana. Kada pogledate svedo~anstva iz 1870. godine, vide}ete da je rat protiv Prusa bio neverovatno popularan. Francuzi su `eleli da zarate i smatrali su da je to sjajna stvar - ratovati i harati, plja~kati po Prusiji. Me|utim, laka pobeda koju su ostvarili Prusi i progla{enje Drugog Rajha u Versaju, svi ti {okantni prizori uverili su Francuze da je ono {to su pri`eljkivali u stvari bila ogromna zabluda. To prosve}ivanje se de{avalo mo`da vi{e na nesvesnom nego na svesnom nivou stvaraju}i defetisti~ki potencijal u dru{tvu. ^ini mi se da to sada imamo u Srbiji. Posle entuzijazma koji je postojao za ratove u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, posle svih dubokih poraza, u Srbiji je uhvatio korena defetizam. Istorija Tre}e republike pokazuje razdvajanje defetizma od pacifizma i pacifizam na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek postaje samostalna snaga. Dakle, to je centralno mesto gra|anina, koji ne `eli da ratuje zbog blagodati `ivota koji vodi, ali i zbog toga {to shvata da u civilizovanom stanju u kojem `ivi on, `ive i drugi ljudi, van njegove zemlje. Rat postaje shva}en kao stanje inkompatibilno sa sre}om drugih ljudi, sa civilizovano{}u. Naravno, to ne zna~i defetizam i u momentu kada rat po~ne

zaslugom druge strane. Francuska je u Prvom svetskom ratu pokazala da je spremna, kada je to neophodno. Pacifizam je bio kompatibilan s odbranom sopstvene zemlje i vrlo herojskim dr`anjem Francuza u Prvom svetskom ratu. [ta je bio presudan faktor koji je doveo do pobede demokratije u Tre}oj republici? Jedna od prvih stvari koje su u~injene bila je reforma obrazovanja, kojom je mladi nara{taj Francuza preokrenut ka svetovnim, lai~kim problemima. To obrazovanje je bilo pro`eto veoma jakim nacionalizmom, ali on nije bio militantan, ve} su to ud`benici u kojima, na primer, mladi Fransoa putuje po Francuskoj i upoznaje njene gradove. Dakle, to je bio nacionalizam u smislu integracije Francuske, koja na taj na~in kompenzuje teritorijalne gubitke. Druga, mnogo ozbiljnija strana te reforme bila je eliminacija religioznog pokreta~a ratova. U Vajmarskoj republici je vladao nacionalsocijalizam, koji je bio zamena za religiju. Tu je apokalipti~ka matrica hri{}anstva bila istrgnuta iz konteksta i poslu`ila kao poja~iva~ antisemitskih nastojanja i projekta ovladavanja svetom, koji je odgovarao biblijskoj viziji uspostavljanja bo`jeg carstva na zemlji i pobede nad Antihristom. Francuska je uspela da se ophrva s problemima revan{izma tako {to je religiju potisnula u privatnu sferu. Ona nije po~ela rat protiv hri{}anstva, ali je postigla da javna sfera funkcioni{e slobodno od religije, {to je omogu}ilo da u politi~kom `ivotu budu nametani samo svetovni problemi i svetovna re{enja. Revan{isti~ki sentiment je u nema~koj Vajmarskoj republici bio mnogo ja~i i o~igledno je da je imao mnogo ve}eg uticaja na formiranje desni~arske opozicije, pre svega Nacionalsocijalisti~ke partije, i u tom smislu, dakle, imamo ne{to {to podse}a na Srbiju. Dakle, revan{isti~ki impuls u dana{njoj politi~koj eliti nije prevladan i mi vidimo razmi{ljanje da li revan{izam treba da bude neka vrsta zvani~ne politike Srbije. Da rezimiram, francuska Tre}a republika u periodu od 1870. do 1914. godine zna~ajan je primer kako politi~ka elita mo`e da konsoliduje demokratske institucije. S druge strane, imamo negativno iskustvo Vajmarske republike, koje pokazuje da revan{izam mo`e da stvori monstruoznu opozicionu varijantu, koja na du`i rok ima autodestruktivno dejstvo. Posle Prvog svetskog rata Nema~ka je izgubila teritoriju koja proporcionalno odgovara na{em gubitku Kosova, oko dvanaest odsto svoje teritorije, a posle 1945. je izgubila skoro tre}inu teritorije. Vidite kako je revan{izam,

Aleksandar Molnar

14.03.08.

406

prvo jalov, a posle metastaziran, kontraproduktivan sa stanovi{ta nacionalnog interesa, jer na kraju vodi do potpunog sloma i neuporedivo gore nacionalne sramote od one koja je izvorno bila naneta. @eleo sam da poka`em da postoje pozitivni i negativni primeri i da bi odgovorniji deo politi~ke elite Srbije trebalo da pred o~ima ima istorijske primere suzbijanja revan{izma. Sada{nja paraliza politi~kog `ivota u Srbiji odslikava tu jalovost. Mi `elimo da se revan{iramo i po meni je tekst ustava iz 2006. godine revan{isti~ki tekst, u kojem se projektuje da je Srbija ponovo jedna i nedeljiva. Me|utim, nema nikakve opipljive mo}i koja bi to mogla da ishoduje. U takvoj situaciji zrelost politi~ke elite }e mo}i da se meri upravo njenom sposobno{}u da skine revan{isti~ku retoriku s dnevnog reda i da nametne ciljeve koji mogu da budu realizovani, koji }e omogu}iti porast prava i blagostanja gra|ana i op{te sigurnosti. Sve su to neodlo`ni zahtevi, koji danas stoje pred onim delom politi~ke elite koji bi morao da bude svestan konsekvenci onoga {to je od 2006. naovamo bila jalovo revan{isti~ka politika.

Svetlana Luki}: Milo{evi}evi drugovi su 11. marta i{li na poklonjenje ~oveku pod lipom. Svetlana vam ~ita deo najnovije kolumne, Pe{~ani sprud, koju Teofil Pan~i} pi{e za sajt Pe{~anika. Teofil Pan~i}: Raport pod lipom I tako rok}e, smrdi, {tampa novine, on, "otac na{", "patricij", "stup domovine"! "Na{ barjak", "uzor mu`" i "idejno nam sidro"! o strvino, o gade, o polipe, o hidro tu pjesmu punu psovke, prezira i gada pribijam ti k'o nadgrobni natpis, da prolaznika svakog zape~e ko lapis, da govori nad ovim `ivim grobom kao zapis, tog na{eg stanja kad su sive hulje ban~ile po knjizi na{oj duge no}i pijane i kad je glupost bezglavih re~enica puzala po nama kao stjenica!

(Miroslav Krle`a: Nad otvorenim grobom, tu`ni zbore) I tako je jedanaestog dana marta leta gospodnjeg 2008, nad zatvorenim grobom, tu`ni zbore, pod onom lipom po`areva~kom, Ivica Da~i}, Gazdin vredni |a~i}, govorio i govorio dok je neki vetri} pirkao s dunavske strane i razvejavao mu nesta{ne {i{kice, zborio je svejednako potresen i zgromljen jednom smr}u - dvogodi{njakinjom ve}, a kao da je ju~e bilo, smr}u jednog tako|e "oca na{eg", "patricija" i "stupa domovine", kreatora i dirigenta njenih najsramnijih dana. I {ta }e nam to re}i Da~i} Ivica u svome poetskom nadahnu}u? Mada, da se odmah razumemo, nije se Da~i} nikakvim "nama" obra}ao, no je podnosio raport svom vrhovnom komandantu, jedno tako reku} anualno izvije{}e o stanju stvari s ove strane ni{tavila. Ali nema veze, to {to mu je rekao, dobro mu je rekao, a vredelo bi da i mi to oslu{nemo. Re}i }e, naime, Da~i} kako je "u me|uvremenu politika koju je (S. M.) vodio tokom devedesetih do`ivela 'moralnu i politi~ku satisfakciju'", pa }e to zorno potkrepiti ovako: "To se najbolje vidi u izjavama svih ~lanova dr`avnog rukovodstva koji kad govore o Kosovu i Metohiji govore na isti na~in kako smo mi vodili politiku u tom periodu" (Beta, po Danasu od 12. 3. 2008). Da~i} je Ivica, dakle, posve zadovoljan politikom aktuelnih srpskih vlasti, ili bar njenim "patriotskim" aspektom - a drugoga aspekta tu jedva i da ima - pa to svoje zadovoljstvo prenosi vrhovnome, tamo negde dole, u blizinu u`arenog sredi{ta Zemlje, spokojno prime}uju}i kako je to zapravo ona ista politika, samo se sada malko druga~ije zove. E sad, kada neko u Pe{~aniku ili tako negde izrekne ne{to sli~no (mada s mnogo manje zadovoljstva), kada ka`e da je najve}i problem s ovim {to nepodno{ljivo mnogo li~i na ono (pa }e mu i ishod biti isti, samo jo{ gori), onda se svi ljute, i najbla`e {to }e{ ~uti o tome jeste da se radi o ogromnome preterivanju. Kada, me|utim, Da~i} Ivica autoritativno ustvrdi iliti dijagnostifikuje to isto - a on bar valjda zna o ~emu govori: ta, bio je tamo, mesio je i on to krvavo testo, eno se uflekao do iznad lakata - onda to pro|e nekako ugluho i bez ikakvih komentara, nit' ko da odobri, nit' ko da opovrgne, nego kao da je svima silno neprijatno, pa bi hteli da se cela stvar nekako zaboravi, da se jastukom ugu{i, bez glasa, bez traga. Jer Da~i} Ivica, hvali{u}i se svome vrhovniku, zapravo izgovara nedozvoljeni tekst, nedozvoljen ba{ zato {to je tako blizu istine. Mo`e{ lepo da zamisli{ sve one de-es-esovske i ostale salonske protuhice kako se mr{te, znoje, stri`u u{ima i kolutaju o~ima, ne znaju}i {ta bi rekle: da se slo`e ne mogu, jer zaboga, "bili su i oni protiv Milo{evi}a" (na svoj delikatan i diskretan na~in), a da se usprotive, pa to

Teofil Pan~i}

14.03.08.

408

tek ne mogu, jer niti imaju su ~im, niti bi im to bilo oportuno, jer oni najbolje znaju da je ovo isto {to i ono, osim {to je jo{ lu|e, samim tim {to se ponavlja ("kao farsa"), i {to se ~ini deset godina nakon svega, {to je ve} posebna forma mahnitosti, do koje se Da~i} i njegov vo|a ipak nikada nisu bili dovinuli. Nije da nam je Da~i} rekao bilo {ta {to ve} nismo znali, ali lepo je {to smo to ~uli ba{ iz njegovih usta, jer iz njih to do|e nekako kao verifikacija, kao overa, izdata od eksperta, od insajdera, od ~oveka koji zna. Ne{to kao kad obradi{ neku Hendriksovu pesmu, pa ti duh Hendriksov, a kroz usta, recimo, njegovog basiste, o~inski poru~i: "Hej, mali D`o, lepo si ti to odsvirao! Isti ja iz mla|ih dana!"... Predizborna kampanja samo {to se nije zahuktala, brzo }e ove Da~i}eve zen-misli prekriti ruzmarin, snjegovi, {a{ i kakofonija besomu~nog brbljanja, a to je povelika {teta, jer Da~i} nam je - mada mu nije takva bila namera, ali ko mari - dao dragoceni naputak, klju~ za odgonetanje va`ne {ifre. Poslu{aj, dakle, {ta se govori, pogledaj, dakle, {ta se ~ini, pa svaku re~ i svaki ~in provuci kroz mentalnu da~i}-ma{inu, precizno odmeri bi li Ivica to odobrio ili ne bi, da li bi se time pohvalio onome tamo pod onom lipom, pa }e{ znati o ~emu se radi. Onaj {to mu je Da~i} bio a|utant uzdigao se na Kosovu i Metohiji, i Kosovo i Metohija su ga sahranili, a umalo da i Srbiju sahrane s njim. Ovo {to se sada rastelalilo i razgalamilo, sav taj radikalski i osobito "narodnja~ki" ba{ibozluk, od iste je bofl-tkanine skrpljeno, i istom se zaludicom povazdan bavi, jer im je to najbolji na~in da ne rade ni{ta suvislo i korisno, a da emituju utisak kod neukih kako su em stra{no silni i va`ni, em stra{no rodoljubni. Kako se da videti, Da~i} Ivica ni ubudu}e ne}e imati razloga da se `ali na njih neupokojenom duhu Gazde, naprotiv, verovatno ih tek ~ekaju prave pohvale. Pravo je pitanje ho}e li oni drugi, pre svega demokrate - oni su tu, kako god okrene{, uobi~ajeni sumnjivci - ustrajati u iluziji da se mo`e {trpnuti pone{to od Ivice i dru{tva, a da to ostane neprime}eno, i da bude ne{kodljivo, u maloj dozi, kao rum u kola~u, ne da opije, nego da da {mek. E pa, ne}e mo}i. Ne gradi se "evropska Srbija" tako {to se vi~e "ja sam za Evropu, majke mi", nego tako {to se sistematski demontira i razvozi na |ubri{te sav onaj kr{ koji je onaj po`areva~ki neupokojenik posejao okolo. Zar ba{ ni{ta tu nema da se spase, da se sa~uva? Ni{ta, ni mrva. Uostalom, ionako su Voja i Velja pokupili sve {to je ostalo. I neka im, po{teno su ga zaradili, evo im to i Da~i} priznaje.

Verovati da do podneva mo`e{ da bude{ demokratski Milo{evi} (to jest, zamajava{ se svime ~ime se i on zamajavao, ali "na demokratski na~in"), a od podneva se le`erno presvu~e{ i postane{ Ulof Palme, Vili Brant ili neko takav, to ne zna~i voditi "umerenu i trezvenu politiku", koja "izbegava sve ekstreme", nego zna~i nemati nikakvu politiku. Konzistentna politika je skup odre|enih ideja i vrednosti, koje su dakako pluralisti~ke, ali ne mogu potirati jedna drugu, jer onda nastaje galimatijas, raspad svake koncepcije, kolaps svake produktivne akcije. U svakom slu~aju, treba pomno pratiti Da~i}eve godi{nje izve{taje; tek ako do~ekamo da Ivica D. do|e pod lipu tu`an, snu`den i ljut, raportirav{i "patriciju" i "stupu domovine" da je ovde gore sve krenulo na zlo i naopako, onda }emo znati da smo ne{to uradili, i da za Srbiju ima nade. Sve ostalo je po`areva~ko tra-la-la, besomu~no variranje sramote i propasti u hiljadu lekcija, s ovom ili onom "sivom huljom" u svojstvu trenutnog administratora, ~uvara paklenske vatre.

Ljudi u redu na Novom groblju, 12.03.2008: Sve sam tu`nija i sve mi je mra~nije i sve mi je gori ponor i sve mi je gore i sve nam vi{e treba Zoran i ne mogu da zamislim da su ljudi toliko beslovesni i toliko neosve{}eni i da Borisu Tadi}u crvena crta nije bilo ono {to je uradila ruska televizija, nego {to je ^eda glasao tek u pola deset i verovatno za Nikoli}a. Eto, za{to nisu demokrate odbranile Zorana \in|i}a od onog sramnog nastupa na televiziji? Sad jo{ samo treba da Legija pobegne iz zatvora i da svi budu zadovoljni. Ja sam bila na njegovom grobu za zadu{nice, tata mi je tu pored, bila sam kod tate i bila sam kod Zorana, ali ovo danas je ne{to drugo. To je demonstrativna potreba za Zoranom i demonstrativno sam protiv onoga {to nije Zoran i onoga {to je pobedilo. Ja mislim da }emo do kraja `ivota dolaziti i mislim da }e promene biti jako te{ke, jer svet mora da se menja, kao {to je \in|i} rekao. Ja njega nisam mnogo obo`avala, ali sam ga cenila i tek kad je poginuo, ja sam shvatila {ta smo izgubili. Ali ja sam stvarno o~ajna tog dana, nikako ne mogu da se oporavim, ne samo ja, nego cela moja porodica. Ja sam o~ajna ne zbog sebe, ja sam ve} u dosta poodmaklim godinama, ali sam o~ajna zbog svojih sinova i nji-

14.03.08.

410

hove generacije, koja je zaista zaslu`ila kvalitetniji `ivot, ali bi i oni morali vi{e da se uklju~uju u sve to. Mi stalno pri~amo o mladima. Pa ~ekaj, ho}u i ja da `ivim, ho}u da se le~im, ho}u da ne bazam vi{e po ulici, ho}u normalnu starost. Jesmo li zavr{ili s pri~om o tome ko je odgovoran za miting i za onog nesre}nika {to je poginuo? Zar Tadi} to ne mo`e da zapita? Ne, nego ka`e - Policija je lepo radila svoj posao. On neke crvene linije postavlja i samo mu je ^eda pre{ao crtu, niko drugi, ni ruska televizija, ni ovaj ~ovek {to je poginuo. Sve ovo treba da ide br`e, ali snage koje su to zaustavile sada treba eliminisati ili nekako gurnuti na margine. I ja sam od onih {to su ostali bez posla i deca mi jo{ nisu u stalnom radnom odnosu, u`as, ovo je ve} u`as, stvarno je agonija. Dolazim, na`alost, od 12. marta 2003. godine. Mislim da populacija ipak postaje svesna da je njegov put i njegova vizija na{e zemlje i na{e nacije bila ispravna. A dolazi}emo verovatno dok god polovina stanovni{tva bude glasala za radikale i DSS. Koliko }e to da traje, ja stvarno ne znam. Koji je moj motiv? Pa, tako ose}am da dajem doprinos onoj boljoj Srbiji, onoj lep{oj, perspektivnijoj. Verujte mi, toliko mi ga je `ao da evo, koliko godina ve}, uvek mi krenu suze za njim. Bio je {ok, ja sam znala da on ne}e pre`iveti, stvarno je bio {ok. A ovo posle je `al za njim, ali i za `ivotom koji smo mogli da pro`ivimo zajedno s njim. Tuga {to mi sada `ivimo ovako i {to smo stalno nad nekim ponorom, na nekom dnu iz koga ne znam kako }emo se izvu}i. A ja imam poster s njegovom slikom u stanu, gde je napisana ona njegova re~enica - Oni koji misle da }e mojim ubistvom ubiti Srbiju se varaju. Mislim da je u pravu. Kad }e se njegove re~i obistiniti? Kad }e Srbija o`iveti, ja ne znam ta~no, ali mislim da je bio u pravu. Dolazim svake godine i mislim da, dok budem mogla da hodam, da }u dolaziti i dalje. Ovo je ve} neki inat kod mene, moram tako da ka`em. Do pro{le godine sam dolazila onako, to je bila potreba stvarno, da budem tu na ovaj dan, znate, te{ko je to sve izgovoriti, da to bude i odmereno i da ne bude patetike. Ali to je dug, i taj dug, ja to pome{am s tim ose}anjem inata zbog svega ovoga {to se de{ava sada. Jja sam do{la s tim ose}anjem, ali evo, sad sam videla neke prijatelje koje nisam videla jo{ od studija i onda sam se malo poradovala. Mislim da je taj pravi svet, ako smem tako da

ka`em, na pravom mestu danas. Moj li~ni motiv jeste protest i ja tu nemam nikakvu dilemu, zato {to je tim ubistvom ubijena svaka nada, odnosno meni je oduzeta svaka mogu}nost da se nadam da }e do kraja mog `ivota biti bolje u Srbiji. To je apsolutno odraz mog protesta prema onome {to nam politi~ari svesno ili ne, iz dana u dan ~ine i ja tu nemam drugi na~in osim ovoga, i slu{aju}i Pe{~anik, da izrazim tu vrstu protesta. Prema tome, to je toliko tragi~no da ja mislim da nismo dovoljno svesni gubitka koji nam se dogodio. Onog momenta kad se desio taj tragi~ni doga|aj, ubistvo, ja sam shvatio da su u stvari s tim nestale neke moje vizije o budu}oj modernoj Srbiji. Ovde sam do{ao iz protesta, a i da se zahvalim \in|i}u za onaj kratak period kad sam `iveo onako kako `ive ljudi u modernim dr`avama. Tako da mi je 12. mart pome{an i s tugom i sa sre}om, jer sam `iveo u tom periodu kada je on bio na{ premijer. I to je jedini ~ovek koji }e ostati u mom `ivotu kao pravi premijer, onako kako sam ja to zami{ljao. Mi smo zaista duboko verovali da se na{ `ivot pokre}e. Pripadali smo tada mo`da maloj grupi ljudi, koja je u vreme od te tri godine `elela da ne bude previ{e u politici. Mi smo se posle odlaska na{e }erke u Ameriku duboko nadali da }e joj ta moderna vizija Srbije premijera \in|i}a poslu`iti kao ne{to gde }e ona ste}i znanje i iskustvo i preneti ga i `iveti u svojoj zemlji. Kada se dogodio 12. mart, ona je nama saop{tila da se ne}e vratiti i evo, {est godina je tamo. Ove godine o~ekuje da dobije dr`avljanstvo, {to zna~i da taj preostali deo svog `ivota `eli da provede tamo. Tako da je, eto, nama porodi~no te{ko s tim da `ivimo, ali s druge strane smo dali ohrabrenje na{oj }erki. Uzbu|ena sam, zaista, pogotovo kad o ovome pri~am. Da li je ohrabrenje da ona u toj svojoj borbi tamo nastavi dalje, na|e svoje mesto? Tu je na{a porodica prepolovljena, no, mi se duboko nadamo da }emo se jednog dana sastati i biti svi na jednom mestu. Da li }e to biti Srbija ili mo`da daleka Amerika, vide}emo. Moje prvo ose}anje je `alost {to njega vi{e nema, pa onda sve drugo, ali zbog onoga {to je on bio i {to je radio mi jo{ nemamo pravo samo na ose}anje `alosti, to mora biti i protest. Ja ni danas ne mogu da oprostim sebi {to imam neko ose}anje da mu nisam pomogla, da je moralo je da postoji ne{to {to smo mogli da uradimo da tako ne zavr{i, jer ona medijska haranga je predugo trajala, a mi smo }utali. I neka mi oprosti {to danas tako ka`em, ali i njega krivim {to nas nije na neki na~in upozorio, {to nas nije pozvao da pomognemo. Verujte, nije to neko ose}anje bezgrani~nog

14.03.08.

412

poverenja u vo|u, ono {to je on radio je ono {to ja duboko `elim i za ovu Srbiju i za moje unu~e i za moju decu. I zato, mislim, nije smelo tako da se zavr{i. Znate i sami kakva je to bila situacija i meni je bilo jasno, bilo mi je sve jasno, ali jednostavno, nisam mogla ni{ta da uradim. Pre svega, on je to preuzeo samo na svoja ple}a i nije nas pozvao. Da nas je pozvao, mo`da smo mogli bar poku{ati ne{to da uradimo. Eto, tako, to je moje duboko ose}anje kada mislim o njemu. I njega nema ve} evo, pet godina, ali ja ba{ iz pijeteta prema svemu {to je on radio ne dozvoljavam sebi da gubim tu nadu dok sam `iva. Iako imam {ezdeset dve godine i ne znam da li }u do`iveti da se sudi njegovim ubicama, ovi ljudi kojima se sudi su samo izvr{ioci. Ja ne znam da li }u do~ekati da se sudi ubicama, jer pro{le godine nas je bilo manje, ove godine nas je vi{e, ja se nadam da }e u Srbiji jednog dana biti dovoljno ljudi koji }e tra`iti da se sudi ubicama Zorana \in|i}a.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Pe{~anik.

21. 03. 2008.

PRIDR`I SRBIJU Ne postoji plan o povratku na{e vojske na Kosovo i zato mi nije jasno za{to bi priglupa akcija slanja voza koji nikuda ne ide bila tajna ... Ponovi}u jo{ jednom - Bara~e Obama, budi uvek s nama ... Oni idu u rat, ~iji ishod smo videli ve} ~etiri puta, a to je da svi Srbi odu odatle ... Gosti: Ljubodrag Stojadinovi}, vojni komentator, Aida ]orovi}, iz Urban Ina, Ishak Slezovi}, iz Radija Sto plus, Petar Lukovi}, novinar, Teofil Pan~i}, novinar, Dubravka Stojanovi}, istori~arka

Svetlana Luki}: Kratko je trajalo olak{anje zato {to je Ko{tunica priznao da je vlada pala. Taj zastra{uju}i ~ovek je prakti~no odmah pokazao da to {to je on podneo ostavku, {to je vlada tehni~ka, a parlament se ne sastaje, samo zna~i da su i one tanke niti koje su zauzdavale njegovo ludilo pokidane i da on i Samard`i} mogu da rade {ta god im padne na pamet. Tadi} i njegovi evropejski ministri,s Dinki}em na ~elu, misle da su padom vlade odsekli zmiji glavu, da je otrovna Ko{tuni~ina politika ostala bez otrova. Ali zapamti}emo svi mi ovih nekoliko meseci tehni~ke vlade i vide}emo koliko je bio u pravu prirodnjak Brem iz devetnaestog veka. Odrezana zmijska glava, ka`e Brem, ujeda gotovo isto tako opasno kao {to je ujedala dok je zmija bila ~itava; jo{ nekoliko minuta, pa i ~etvrt sata po{to je odse~ena od tela, glava se okre}e prema strani odakle ju je sna{la smrt i tako ovaj neznatan i slabo razvijen mozak dokazuje kako vrlo kasno shvata {ta mu se dogodilo. Ko{tunica vi{e nije predsednik vlade u punom kapacitetu, {to bi rekao Tadi}, on je sada vi{e kao onaj D`eri Adams, lider [in Fejna, politi~kog krila Irske republikanske armije. A Samard`i} Slobodan, profesor Evropske unije i evropskih integracija na Fakultetu politi~kih nauka, je operativac na terenu. Ne samo da je one elegantne sakoj~i}e zamenio udobnim radnim sakoima od somota, nego je prerastao i u balisti~kog stru~njaka, koji po d`epovima nosi ostatke snajperskih metaka koje pokazuje ~lanovima vlade kao krunski dokaz da su pre neki dan u Mitrovici Srbe ga|ali s namerom da im zatru seme. Slobodan Samard`i} i Ko{tunica Vojislav mobilnim telefonom svakoga dana usagla{avaju dr`avnu strategiju za Kosovo, dopunjavaju akcioni plan, jednom re~ju, njih dvojica odre|uju nove nacionalne, dr`avne i ratne ciljeve Srbije. Kada vidim Samard`i}a kako se `ustro {eta po Mitrovici, prisetim se one scene iz Andergraunda u kojoj pijani i pomahnitali stanovnici podruma ne ~uju Boru Todorovi}a koji upla{eno {apu}e - Ljudi, majmun je u{ao u tenak. Dok je majmun u tenaku, predsednik dr`ave nam se `ali kako mu mi-nistar Samard`i} ne da da vidi sporazum koji je ponudio {efu UNMIK-a, a ministar vojni [utanovac nam kuka kako mu sekretar vlade, Dejan Mihajlov, ne da da zvirne u akcioni plan. Jadne i pla~ljive demokrate nam poru~uju da

21.03.08.

418

su njihovi koalicioni partneri bezobrazni. Za{to nam, na primer, ministar vojni [utanovac nije plakao na ramenu pre pada vlade i po~etka predizborne kampanje? Pa akcioni plan je odavno napisan, u vreme kada je on, ministar [utanovac, sa svojim predsednikom Tadi}em pose}ivao koncerte svoga tasta, Miroslava Ili}a. Kako to da se Tadi} tek ju~e setio da tra`i hitnu istragu povodom bojkota pekara Albanaca u Somboru? Je li to mo`da zbog po~etka predizborne kampanje? A {ta u me|uvremenu radi i gde je riko{etirao ministar spoljnih poslova Vuk Jeremi}? Bio je, vidim, kod Gadafija i kod njegovih jednogrbih kamila. U idu}oj fazi borbe za Kosovo poseti}e Gadafija i njegove dvogrbe kamile. Neverovatan je spisak institucija kojima je Jeremi} poslao pismo kojim upozorava {ta }e se desiti na svetu, ako razne zemlje na-stave da priznaju nezavisnost Kosova. Pisao je Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Me|unarodnoj organizaciji rada, Organizaciji ujedinjenih nacija za industrijski razvoj, Organizaciji za migracije, Organizaciji za atomsku energiju, Svetskoj po{tanskoj uniji, Svetskoj carinskoj uniji. Ameri~ki predsednik D`ord` Bu{ doneo je odluku da potpi{e jedan papiri}, koji zna~i da je predsednik Bu{ Kosovo kvalifikovao kao - primaoca odbrambenih artikala i odbrambenih usluga. Ko{tunica je odmah reagovao i rekao da srpski narod s ogor~enjem prati politiku Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava. [ta u stvari ova odluka D`ord`a Bu{a zna~i, koliko je ona neobi~na ili obi~na, govori Ljubodrag Stojadinovi}, vojno-politi~ki komentator Politike.

Ljubodrag Stojadinovi}: Nije uobi~ajeno da se predsednik jedne velike sile bavi izvozom oru`ja novoj i maloj dr`avi. To zvu~i zlokobno, jer povezuje kosovsko ministarstvo odbrane i ameri~ki koncern koji se bavi izvozom naoru`anja. Ovde se verovatno radi o neposrednim donacijama ameri~ke dr`ave, {to je neka vrsta militaristi~ke lekcije Srbiji o Kosovu. Neobi~no je da ameri~ki predsednik li~no govori o izvozu oru`ja i to je zlokobna poruka u trenutku kada na Kosovu rastu tenzije, koje nagove{tavaju dalji rast nasilja. Nasilje na Kosovu je jo{ na nivou incidenata, ali postoji mogu}nost nasilja ve}ih dimenzija. Druga poruka koja nam je poslata jeste da Amerika ozbiljno razmi{lja o bezbednosnoj poziciji Kosova. To zna~i da }e sve {to se tamo bude doga|alo, a prevazilazi nadle`nost ili mogu}nost snaga koje su na terenu, biti razre{eno silom na vi{em nivou. To, naravno, nije dobro i nije pravedno i pomalo je bahato, ali pokazuje realni odnos snaga.

U politici se mora razumeti odnos snaga, ako zemlje poput na{e `ele da pre`ive. [to se ti~e odnosa velikih sila, Rusije i SAD-a, moram da ka`em da mi do sada od Rusije nismo dobili konkretnu pomo} u ostvarenju svojih nacionalnih interesa. Rusija nas je podr`ala u vezi s Kosovom, ali to je bila sterilna podr{ka. Mi imamo veliki problem u izboru saveznika. Koliko se se}am, 1999. godine je savezna skup{tina donela odluku o priklju~enju Rusiji i Belorusiji i tu odluku jo{ niko nije poni{tio. Rusija nam mo`e biti oslonac samo u poku{aju da nas ute{i. To je podr{ka koja se odvija u atmosferi parastosa. Ljudi vam dolaze i govore - Nema veze, `ivot se nastavlja, to {to si izgubio, izgubio si, idemo dalje. Rusi nam obe}avaju da oni ne}e dozvoliti da se dalje de{ava ono {to se ve} dogodilo. Istovremeno, kod nas vlada atmosfera mobilizacije, koja lebdi u vazduhu i atmosfera nostalgije za godinama koje smo nepovratno izgubili. Tom {timungu nekrofilne mobilizacije doprinose i pobune rezervista, koji pre odlaska u novu avanturu `ele da naplate svoje u~e{}e u staroj. Tim ljudima ne treba zamerati, jer mera njihovog patriotizma odslikava vrednosnu lestvicu vlasti u Srbiji, koja nas ponovo dovodi na rub povratka u devedesete godine. O~igledno je da je vlada, i kada nije bila samo tehni~ka, vodila dve politike. Tu ne postoji dr`avna politika, ve} partokratski impuls, koji se prostire od ministarstava do dna partijskih hijerarhija. Premijer se postavlja kao mesija, koji sve {to se ne uklapa u njegovu projekciju stvarnosti smatra jereti~kim delom. Iz toga proizlazi njegov nadripatriotizam i poku{aj da se sve re{i pomo}u nekog ~arobnog modela. U taj model spadaju stvari kao {to su virtuelna mobilizacija, blokiranje puteva, osvajanje suda i voz gospodina Ili}a i [aran~i}a, koji nikuda ne ide. Na taj na~in se {alje autisti~na poruka da je mikroratovanjem mogu}e proizvesti dr`avnost tamo gde `ive Srbi. Naravno, sve su to potezi koji Srbe u Kosovskoj Mitrovici dovode u sve te`i polo`aj, jer daju opravdanje me|unarodnim snagama da budu sve brutalnije, {to im verovatno uop{te nije bila namera. Srbiji preti velika opasnost od sopstvene vlasti. Neke od odluka akcionog plana o~igledno su gore od razloga povodom kojih su te odluke donete. Mi smo tek pre neki dan saznali da je akcioni plan tajna i za vladu. Dakle, ministar odbrane ne zna koji deo tajnog plana sprovodi ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samard`i}. To je nedopustivi apsurd, bez obzira na to {to je u pitanju dr`ava koja se na{la u predizbornom vakuumu.

Ljubodrag Stojadinovi}

21.03.08.

420

O~igledno je da je tehni~ka vlada u stanju da napravi mnogo problema dr`avi koju navodno poku{ava da spase. Primer ministra Samard`i}a je veoma zanimljiv, jer zaista nije jasno ~iju politiku taj ~ovek sprovodi. To nije politika vlade, ka`e ministar odbrane, gospodin [utanovac. Na kraju je ispalo dobro {to je akcioni plan tajan, jer je bolje da velike gluposti ne budu javne. Pretpostavljam da neke stvari koje su se otkrile doga|ajima predstavljaju deo akcionog plana. Na primer, me|useoski voz koji nikuda ne ide ili da Srbi bojkotuju kosovske institucije i napuste svoja radna mesta, a navodno }e im Srbija pla}ati plate. Onda se ispostavilo da Srbija to ne mo`e i tamo je nastalo veliko nezadovoljstvo me|u ljudima koje Srbija stimuli{e da se pona{aju u skladu s idejama koje imaju ministri poput Samard`i}a. O~igledno je da u izradi toga plana nije previ{e kori{}eno razmi{ljanje, kao na~in koji se ina~e koristi kada se donose va`na dr`avna akta. O~igledno je da je to dovelo do niza opasnih i smu{enih koraka, koji dovode u opasnost pre svega Srbe koji su u severnom delu Kosovske Mitrovice, kojima preti opasnost da izgube fizi~ki kontakt sa Srbijom. Mogu}e je da }e taj deo granice biti blokiran, uz opravdanje me|unarodnih snaga da su morale da primene taj nivo prisile da bi pacifikovale sukobe. To }e naneti veliku {tetu Srbiji i kompromitovati pre}utnu ideju o nekakvoj podeli Kosova. Srbi koji su u totalnim enklavama imaju druge probleme. Do njih ni{ta iz Srbije ne dopire neposredno. ^ak ni ministar Samard`i} ne mo`e da ode do njih. Do enklava sti`u samo ministrovi neozbiljni i opasni stavovi, koji bi morali da budu predmet rasprave tehni~ke vlade. Koga on tamo zastupa kada la`e Mi }emo im vratiti? On govori kao navija~ nekog seoskog fudbalskog tima, koji je dobio batine u nekom selu, pa ka`e - Oni su nas izmlatili motkama, ali }emo i mi njih, kada oni budu do{li kod nas, ili }emo oti}i u njihovo selo, pa }emo im sve vratiti. Iracionalni stav vlade i pojedinih ministara progla{en je etalonom patriotizma. Svi koji kritikuju takvu poziciju rizikuju da budu progla{eni izdajnicima. To je dovelo do situacije da pola Srbije mrzi ovu drugu polo-vinu i da se vi{e ne zna ko su zaista patriote, a ko su pravi izdajnici, jer patriotizam i izdajni{tvo se vrednosno odre|uju u odnosu na re`im koji je na vlasti. Recimo, Velja Ili} je bio izdajnik u doba Milo{evi}a, pa su ga po planini Jelici jurile odgovaraju}e snage da ga uhvate kao izdajnika. Sada je on u poziciji da odre|uje ko je izdajnik i on je taj koji deli stranke na patriotski blok i ostali bu}kuri{. To je naravno njegova stvar, ali hteo sam da poka`em da je pitanje patriota i izdajnika relativno pitanje. Nama su se

dogodile zaista te{ke stvari, ali mi ne mo`emo da budemo uslovljeni samo pozicijom premijera, koji ponavlja da mi nikada ne}emo priznati Kosovo. Nedopustiva je i smrtonosna mantra da bez Kosova Srbija ne postoji. To bi zna~ilo da Srbija treba da umre dok mi ne vratimo Kosovo, a to zna~i mo`da zauvek ili mo`da za pedeset godina. Ova politi~ka elita nije bila u stanju da napravi koncepciju za ostvarenje dva strategijska cilja. Prvi je da Srbija opstane, nezavisno od politi~ke realnosti koja je po Srbiju traumati~na, a drugo je da Srbi na Kosovu opstanu nezavisno od stanja u kojem je Srbija. Da li o na{im `ivotima treba da odlu~uju ljudi koji imaju pet, {est ili sedam odsto podr{ke? Da li smeju da zauzmu mesijansku pozu nekompetentni ljudi, koji su u stanju da beskona~no ignori{u stvarnost? Da li o sudbini dr`ave treba da odlu~uju ljudi koji nas svode na podanike od kojih se krije sadr`aj va`nih dr`avnih dokumenata? U nekim zemljama je statut tajnih slu`bi javan, a kod nas je ustav, koji se ti~e na{ih osnovnih prava, tajna. Mislim da smo svi mi koji glasamo odgovorni za to i da odgovornost nije samo na ljudima na vlasti. Tu odgovornost moramo da pojmimo kao ne{to {to nam sledi u narednim mesecima i da poku{amo da koliko god mo`emo te ljude, koji sada kroje na{u neslavnu istoriju, kona~no po{aljemo u istorijski arhiv. U suprotnom }emo morati da organizujemo neki novi 5. oktobar. Ako se na ovakav na~in bude radilo, to se verovatno mora dogoditi, jer nam na ovaj na~in nema opstanka. Mi se silovito vra}amo u devedesete.

Svetlana Luki}: Ministar [utanovac nas je tek pre dan-dva obavestio da on ne zna {ta pi{e u akcionom planu, a o tom akcionom planu se govori ve} mesecima. Za{to nas ranije nisu upozorili, i ministar [utanovac i Demokratska stranka, da im njihov koalicioni partner ne dozvoljava da vide {ta pi{e u akcionom planu? Ljubodrag Stojadinovi}: Demokratska stranka ima ve}inu ministara u vladi i njena odgovornost za to je ogromna. Izgleda da je DSS shvatio da je DS meki trbuh izvr{ne vlasti i da oni mogu da ~ine sve {to po`ele. U DS-u je odr`avanje koalicije bilo shva}eno kao pitanje koje je va`nije od dr`ave. Brine to {to su ovde, izgleda, mnoga pitanja va`nija od sudbine dr`ave. Predsednik Srbije, gospodin Tadi}, snosi lavovski deo odgovornosti zbog izbegavanja da javno ka`e neke va`ne stvari. On je kalkulisao s podr{kama raznih vrsta. ^ak i posle predsedni~kih izbora se nije zahvalio narodu koji ga je izabrao, nego svoj-

Ljubodrag Stojadinovi}

21.03.08.

422

im marketin{kim stru~njacima. Ali posle ru{ila~kih demonstracija u Beogradu, mnogi ljudi su manje odlu~ni da daju svoj glas Borisu Tadi}u kao ~oveku koji predstavlja evropsko lice Srbije. On to mo`da i jeste, ali to lice ima i nali~je, a to je njegova defanziva pred agresivnom manjinom, mislim na stranku gospodina Ko{tunice. [utanovac svoje nepoznavanje akcionog plana ne mo`e da pravda time {to mu Samard`i} ili Mihajlov navodno nisu dali da ga vidi. O tome je stvorena misterija kao da se radi o nekom planu NKVD-a, pa taj plan treba dr`ati u strogoj tajnosti kao vrhunski dr`avni plan, ~ak i posle njegovog ostvarenja, a on se u stvari ti~e gra|ana Srbije. Ne verujem da postoji ratni plan o povratku na{e vojske na Kosovo i utoliko pre mi nije jasno za{to bi bila tajna jedna priglupa akcija o slanju nekog voza koji nikud ne ide i za{to bi bila tajna poku{aj da neko zauzme sud, kako bi srpski pravosudni sistem navodno i dalje delovao u Kosovskoj Mitrovici. Sve je to glupa iluzija. Po mom saznanju, oko hiljadu i po ljudi na Kosovu je izgubilo ili napustilo posao, o~igledno veruju}i da Beograd zna {ta radi. ^injenica da polovina ~lanova vlade ne zna {ta druga polovina radi je opasna. To svedo~i o tome da se tu mo`da vi{e ne radi o partijama kao sektama, nego o ljudima koji su se podelili na interesne grupe. Ako se dve interesne grupe koje tvrde da rade u interesu Srbije sukobljavaju do granice raskola, to zna~i da ni jedna ni druga ne rade u interesu Srbije, nego u interesu svojih klika. To je iza{lo na videlo prekju~e, kada smo saznali da ministar odbrane ne zna {ta radi ministar za Kosovo i obrnuto. Generalni sekretar vlade je rekao da ministar vojni mo`e da vidi tu dr`avnu tajnu, ali samo u vladi i u prisustvu sekretara i policajaca. I {ta sada, da ministar ode i to pri~ita, pa da nam ka`e - Majku mu, nisam znao da to pi{e u akcionom planu? Imamo farsi~nu vlast, koja bi bila jako sme{na da situacija nije ozbiljna i oni bi bili tragikomi~ni junaci neke posprdne literature da ne ~ine te zastra{uju}e gluposti koje ~ine, i to u ime dr`ave. Taj okvir je postao jasniji sada, kada smo shvatili da vlada ne zna {ta ~ini. Bojim se da mnogi od njih ni ne znaju {ta je interes dr`ave. Najgore je da ovi tehni~ari opstanu do avgusta, pa da se onda zbog toga {to niko nije u stanju da formira vladu raspi{u novi izbori. To bi moglo da dovede do okolnosti u kojima bi radikali mogli da doguraju do onih 48-49 odsto. Oni bi relativno lako na{li koalicionog partnera od jo{ pet odsto i onda bi nam sledilo ne{to {to smo zaista ve} temeljno pre`iveli. Mo`da bi ba{ to bilo lekovito za Srbiju, da se zaista vidi koliko duboko mo`emo da padnemo. Mo`da nam je potrebna druga katarza. Pametni narodi to rade

jednom, a nama o~igledno ne{to nije u redu s memorijom. Na{e pam}enje izgleda treba obnavljati, pa moramo ponovo da se vratimo u devedesete, na prazne rafove, na prodaju benzina po ulicama i [ainovi}evu inflaciju od dva miliona posto. Nadam se da se ovo ne}e dogoditi, ovo je prosto projekcija najgore mogu}nosti - ako isklju~imo rat. Nadam se da ni njega ne}e biti i nadam se da ne}e biti sukoba u Srbiji. Srbi imaju obi~aj da svoj patriotizam izra`avaju mr`njom prema onim Srbima koji ne misle poput njih, ali ako isklju~imo te najgore mogu}nosti, dakle, rat i povratak u devedesete, sledi nam dugo tavorenje kroz nekoliko izbornih sesija, do jedne operativne vlade, koja ne bi vodila pla~ne bitke oko svoje smenjivosti. Ali mislim da nas od toga deli nekoliko godina ovakvog `ivota. Treba da poku{amo da sredimo svoja ose}anja, da izbegnemo onu vrstu nostalgije koja nas vodi u ponor, da se vratimo `ivotu i da se, koliko god je to mogu}e pored ljudi koji poku{avaju da nam budu vo`dovi, tom `ivotu radujemo u skladu sa sopstvenim mogu}nostima. Dakle, ignori{u}i ono {to predstavlja vlast, ali ne i ono {to predstavlja politiku, jer politika nije samo vlast, nego i sve ono {to je ambijent u kojem `ivimo i u kojem }emo, siguran sam, pre`iveti.

Svetlana Luki}: Bio je ovo Ljubodrag Stojadinovi}, vojno-politi~ki komentator Politike. Svi se pla{imo 11. maja i izbora, pla{imo se koliko miliona ljudi u ovoj zemlji jo{ ne shvata da je ~amac u kome ve} decenijama plutamo bu{an i da nam je voda ve} do grla, a oni ne}e da sko~e i ne}e da zaplivaju prema obali, nego stalno imaju primedbe na vodu. Za{to je ovako mutna, da li je slana ili slatka, kolika li je temperatura, 'o}u li da se pre'ladim i {ta je uostalom na toj obali, ima li tamo rajskog vo}a i vina rumena, najnovijih audija na lizing i bespovratnih kredita? Me|utim, ~ini mi se da se niko toliko ne pla{i izbora, pogotovo lokalnih, kao Pazarci. Tamo je na glasanjima ve} bilo mrtvih i neprekidni su sukobi izme|u politi~kih i verskih lidera. U Sand`aku se poslednjih meseci jako lako pote`e oru`je. U narednih petnaestak minuta slu{ate Aidu ]orovi}, koja vodi nevladinu organizaciju Urban In i glavnog urednika Radija Sto plus, koji reemituje Pe{~anik, gospodina Ishaka Slezovi}a. Aida ]orovi}: Nas su stalno pla{ili - Vi ste slede}e bure baruta. To je po~elo jo{ devedesetih godina. U to vreme je Srbija ratovala s ostatkom Jugoslavije, odnosno rasturala Jugoslaviju, a mi smo bili rezervni krivci. Me|utim, bilo

Aida ]orovi}

21.03.08.

424

je jasno da Milo{evi} ne}e dirati Sand`ak, jer devedesetih godina Milo{evi} je odavde iznosio jako mnogo novca i naravno da uop{te nije bilo pametno dirati tako dobro tr`i{te. Mnogim ljudima koji su imali privatne fabrike u to vreme, na svakih nekoliko meseci bi pokucali finansij-ski reketa{i i pokupili po vi{e stotina hiljada. I to je trajalo nekoliko godina. Na{i privrednici su kupovali sebi prostor za biznis. U prvih desetak dana bombardovanja novopazarski privrednici su skupili milion maraka i bukvalno platili na{ opstanak. Postojao je dil s vojskom i tim ~uvenim generalom Davidovi}em. Njemu je predat milion maraka.

Svetlana Luki}: Za{to? Aida ]orovi}: Da nas ne diraju, i to je zapravo bilo to pazarsko ~udo. Ishak Slezovi}: Milo{evi}u je u vreme embarga bilo bitno da tr`i{te bude snabdeveno robom. Pazarski biznismeni su i pre toga imali dobre poslovne veze s Turskom i oni su postali jedini ljudi koji su mogli da unesu velike koli~ine robe na ovo tr`i{te, da omogu}e da se narod jeftino obu~e. Zato je funkcionisao taj pazarski biznis. Problem je u tome {to su ti ljudi pomi-slili da }e taj biznis trajati ve~no. Oni su projektovali kapacitete za dvesta ili trista radnika i jedno vreme su i upo{ljavali toliko, ali je do{lo vreme kada vi{e nisu mogli da uposle ni deset ili dvadeset odsto tog kapaciteta i to je postao mrtav kapital. To je problem pazarske ekonomije. Da li je mogu}a destabilizacija ovog podru~ja? Verujem da je sve to pod kontrolom. Prethodnih dvadeset godina me je nau~ilo da se u ovoj Srbiji ni{ta ne de{ava slu~ajno i da }e ovo podru~je, ukoliko to nekome bude bilo potrebno, biti destabilizovano. Aida ]orovi}: Ja tako|e mislim da ne}e biti velikog sukoba. Imali smo kontrolisani sukob dva jaka politi~ka lidera, koji je bio uvezen iz Beograda. Onda smo imali vehabije, koje vi{e niko ne pominje. Vehabije su bile va`ne kada je trebalo da dobijemo novu vladu i novog ministra policije, Jo~i}a, pa je bilo potrebno da se on nekako promovi{e kao nezamenljivi ~ovek, koji }e nas spasti od svetske po{asti islamskog terorizma.

Ishak Slezovi}: Do sada smo imali dvojicu politi~kih lidera, a sada imamo jo{ dvojicu, ali verskih. Scena je do sada bila podeljena na dva pola, a sada je delimo na ~etiri dela. Sva ~etvorica imaju svoje konkretne `elje, ambicije, oni `ele da budu jedini {efovi verske zajednice ili jedini politi~ki predstavnici Sand`aka i pristaju na sve da bi ostvarili svoje ciljeve. Ne vidim drugi izlaz, osim kompletne smene establi{menta u lokalnoj zajednici. Pitam se {ta }e Aida se de{avati na lokalnim izborima, jer oba politi~ka lidera se boje da }e LDP ]orovi} u lokalnoj pazarskoj skup{tini biti odlu~uju}i jezi~ak na vagi. Aida ]orovi}: Novi Pazar je dobio status grada pre nekoliko meseci. Odavno postoje neke mape, koje dele Pazar po etni~kom principu. I dvoje-troje ra-njenih ljudi je mnogo posle svega {to nam se de{avalo. Dakle, 11. maj je za nas zaista dan D. Ugljanin ne}e dati vlast bez krvi. On zna koliko je prljav, u poslednje dve i po godine nije ni krio da je ~ovek Vojislava Ko{tunice, i shodno tome ~ovek Dr`avne bezbednosti. Sada se otkrivaju i repovi koje on vu~e iz devedesetih. On ne}e dati vlast bez krvi. Ishak Slezovi}: Postoji svakodnevna prinuda izja{njavanja, na ulici, u kafani, na poslu. Dva svetovna lidera su u politi~kom ratu ve} deset godina. Bilo im je potrebno deset godina da do|e do potezanja oru`ja na onim lokalnim izborima, kada je ubijen odborni~ki kandidat Durovi}. Kada se ta borba prenela na duhovni plan, na dva verska lidera, ve} posle {est meseci je potegnuto oru`je i dva puta su ranjavani ljudi. U Tutinu je ispaljeno dvadeset-trideset metaka, bio je to pravi mali uli~ni rat. Koliko sam ja obave{ten, sva ~etvorica imaju svoju pretorijansku gardu, spremnu da poslu{a svaku komandu. Aida ]orovi}: Mi, Kosovo, sever Crne Gore smo vrlo konzervativni, i dalje se plemenski organizujemo. Sulejman Ugljanin sebe do`ivljava maltene kao bo`jeg izaslanika, on ~ak ide dotle da mu se u izbornim pesmama peva - Tvoj nas nur obasjava. Nur je bo`ansko svetlo, izraz koji se koristi isklju~ivo za Muhameda. Samo je njega kao bo`jeg poslanika obasjavalo svetlo. Ishak Slezovi}: Cilj je bio da se Islamska zajednica stavi pod kontrolu politi~ara koji nadvlada onog drugog, jer }e onda imati agitaciju kroz d`amije i odatle }e crpsti glasove koji su se prili~no osuli tokom ovih dvadeset godina.

21.03.08.

426

Aida ]orovi}: To prate neki ljudi iz Beograda i kada su videli da verska zajednica mo`e da bude mo}na poluga vlasti, oni su je stavili pod kontrolu. S druge strane, muftija Muamer Zukorli} isprofilisao se kao li~ni neprijatelj Sulejmana Ugljanina i tako je Islamska zajednica postala najve}a pretnja lokalnoj vlasti. To je bio signal Beogradu da hitno mora da pomogne svom partneru u lokalnoj vlasti, Sulejmanu Ugljaninu, da uni{ti Islamsku zajednicu. Ishak Slezovi}: Ja mislim da }e sukob u Islamskoj zajednici da traje dugo, jer mi sve imamo duplo. Duplo nam je ~ak i Bo{nja~ko nacionalno ve}e, pa za{to ne bismo imali i duplu Islamsku zajednicu? Za{to ne bismo uvek imali oponenta unutar ovog naroda ovde? Aida ]orovi}: Za Beograd smo mi - ta turska stoka. Odande se ~uje - Nije nam potrebna islamska d`amahirija na na{em tlu. Ceco, Srbija nema nijedan nacionalni praznik koji nije verski pravoslavni praznik. Srbija gene-ralno ima katastrofalan stav prema manjinama, sem u predizbornim kampanjama, u kojima imamo i svog Roma i svog Bo{njaka i svog Ma|ara. Ali osnovna teza je da bi Srbija bila sre}na zemlja da nema tih manjina, koje samo truju - Evo, pogledajte {ta rade ti Ma|ari po Vojvodini, o Bo{njacima ne}emo ni da pri~amo, pa Pre{evo, Bujanovac, to je katastrofa. Da srpska politi~ka elita ima mozga, da nije ovako nacionalisti~ki otrovana i potpuno sumanuta, ona je mogla da brani Kosovo u Sand`aku, da poka`e - Evo kakav mi odnos imamo prema manjinama. To Srbija zaista niti je umela, niti je u krajnjoj liniji `elela. Bombardovanje je bilo te{ko u Beogradu, ali nama je ovde svakoga dana pretila opasnost da nam upadnu Frenkijevci i ostali bolesnici. Neke od tih ljudi smo vi|ali kako dolaze u crnim d`ipovima bez tablica, u spitfajer jaknama, s rejban nao~arima. U|u, nato~e gorivo do vrha i odvezu se u svojim crnim hamerima. Moj primarni strah su izazivali ti ljudi, a ne bombardovanje. Srpska javnost prosto nema ni volje, ni vremena da se istinski pozabavi nama. U to je ume{ana i pri~a koja je postala globalna histerija posle 11. septembra 2001. U to vreme su makedonske vlasti i Vojislav Ko{tunica poku{ali da opravdaju zlo~ine u Bosni, na Kosovu i u Makedoniji stavom - Pa mi smo jurili islamske teroriste. ^ak i to su poku{ali da izmanipuli{u, a da ne go-vorim o paljenju d`amija pre ~etiri godine i o drugim stvarima.

Ishak Slezovi}: Raduje me ~injenica da ovde nikada nije bilo me|unacionalnih sukoba. To nije rezultat ni~ije politike, to je rezultat iskustva kroz vekove, i jednog i drugog naroda, jer je Sand`ak mesto na kom se ukr{taju putevi od Bosne prema Kosovu, od Crne Gore, odnosno od mora prema Beogradu. Sva{ta je ovuda prolazilo kroz vekove. Kada govorimo o tenkovima, ~ije su cevi sve vreme bombardovanja virile s okolnih brda, uperene na grad, zvani~no obrazlo`enje dr`ave je bilo da nas ona tako {titi od upada paravojnih formacija da nas ne pokolju. To obja{njenje je zaista izazivalo smeh po pazarskim kafanama. Ponekad mi se ~ini da je ovaj narod pametniji od svojih lidera i da ne}e dozvoliti da do|e do bilo kakvih sukoba. A ponekad ka`em - dovoljni su Bo{njaci sami sebi, ne treba im niko drugi da bi se sukobili. Ja imam ose}aj da Srbi u Novom Pazaru donekle razumeju manjinske potrebe Bo{njaka u ovom gradu i to je vrlo dobra stvar. Samo bih `eleo da Bo{njaci kao ve}inski narod u ovom delu Srbije shvate da su ti Srbi u svojoj mati~noj dr`avi ovde manjina i da oni tako|e treba da imaju svoja prava. Mislim da bi neko pametan malo trebalo da radi na tome. Srbi kao manjina u Novom Pazaru treba da shvate da u dogledno vreme ne}e imati predsednika op{tine i da ne}e biti osamdeset odsto Srba policajaca i tako dalje. Do skoro je bilo tako, ali sada jedno vreme to ne}e biti mogu}e. Mislim da }e taj proces pro}i bezbolno i da ne}e biti razlog za neko trvenje. Svetlana Luki}: Bili su ovo Aida ]orovi} i Ishak Slezovi}, s kojima smo razgovarali prekju~e u Novom Pazaru, gde smo odr`ali 61. promociju Pe{~anika. Promociji 11. knjige Pe{~anika FM prisustvovalo je oko dvesta gra|ana Pazara, Tutina i okolnih gradova, a govorili su im Teofil Pan~i} i Petar Lukovi}. Petar Lukovi}: Kada vidim da taksista na tabli ispred sebe ima sve vrste srpskih svetaca, od Nikolaja Velimirovi}a, ono - Kuvarice manje zbori, da Kosovo ne zagori, je l' tako be{e, pa sve one zastavice, ja onda }utim, ni{ta ne govorim. Vidim pored njega Novosti, Kurir, Gazetu i }utim. Vozimo se i vidim neke radnike na merdevinama, ka~e bilbord. Vidim D`ona Kenedija tamo u }o{ku, vidim i Baraka Obamu s desne strane, a u sredini vidim `utu mapu Kosova i veliki slogan - Kosovo je Srbija, s potpisom - www.ministarstvozakim i ostale za~ine. I sad to ne bi bilo ni{ta, ali kod Obame stoji i stih - Bara~e Obama, budi uvek s nama. Ponovi}u vam jo{ jedanput - Bara~e Obama, budi uvek s nama. Ne izdr`im i prekrstim se, a taksista me pita - [ta je, ima neki prob-

Petar Lukovi}

21.03.08.

428

lem? - Ne, rekoh, super je ovo - A - pita on - {ta vam je to na na bed`u? Ja nosim bed` na kome pi{e - I ja sam jedna od nas. I on gleda ono i ka`e - Je li ovo ne{to pederski? - Ma nije - rekoh - pederski, to je kosovski zavet. Ka`e on - Da ja tebi ne{to ka`em, ovo je tek po~etak. Po~etak ~ega? - pitam ja. I sad stojimo na semaforu i on pri~a - Imam poverljivu informaciju pazi, taksista ima poverljivu informaciju. Ka`e - Vojvodina progla{ava nezavisnost - a ja - Majke ti? Super. - Ka`e on - Kako super? - Pa - rekoh ~etiri godine nisam bio u inostranstvu, a sada odem do Ba~ke Palanke i to je inostranstvo. Ka`e - Ali to nije sve, odlazi i Sand`ak - a onda ka`e - pa stara ra{ka oblast. - Pa to je isto, ~ove~e. - Ne, ne, nije to isto, pa ka`e - I Bugari napreduju. Rekoh - Zeleno je, ajde da idemo, molim te. On ka`e - Da ti objasnim jo{ ne{to - Nemoj, molim te - rekoh - stani. ^ekao sam da mi vrati svih sedamnaest dinara kusura, dinar po dinar da mi vrati, nema bak{i{a. Iza|em kod ruske ambasade i stanem na onaj plo~nik, tr~i milicioner prema meni - Sklonite se s plo~nika. - [ta ti je? - rekoh. - [ta nosite u torbi? - Idem u bolnicu. - Sklonite se s plo~nika. - Pa gde da se sklonim? Tamo je ulica. - Ka`e - Sklonite se. Dobro, rekoh, jebote, niko ne sme da pro|e pored ruske ambasade. Onda sam ja zamislio bilbord Vladimiru Putinu, ali s mojim stihom - Vladimire Putine, razmakni nam butine. I vratim se prema Terazijama, a tamo demonstrira neka fa{isti~ka masa, Obraz, Dveri, otkud znam, Srpska fa{isti~ka misao. To Novosti opisuju - Sahranili nam se}anje. Kako se se}anje sahranjuje, ajde keve ti, hteo bih da pitam nekog kako li se sahranjuje se}anje. Hajde, `ivota vam, objasnite mi, u {ta ga stavite, gde ga sahranjujete? Kako je mogu}e da to napi{u? Senzacionalni smo, prvaci, {ampioni sveta u gubljenju vremena. Ra~unajte, izbori su 11. maja, pa dok se to obra~una, pro}i }e mesec dana, to je 11. jun, pa dolazi leto, {ezdeset dana, dr` - ne daj, ovaj Ko{tunica je sebi obezbedio premijersko mesto do septembra. Niti ga iko i{ta pita, nema ni skup{tine, sedam totalno upropa{}enih meseci, a pre toga upropa{}enih pet godina, pre toga upropa{}enih petnaest godina. Nikada nije postojao takozvani demokratski blok. Ne znam koji ludaci su DSS ra~unali u demokratski blok. Kako Ko{tunica mo`e da bude demokratski blok, kada ~ovek nije normalan? Jedna moja re~enica stoji u {pici Pe{~anika - Izbori su dosadni, Ko{tunica uvek pobe|uje. Pa, on je uvek premijer, {ta god da se desi, on je uvek premijer. I za{to mu Tadi} to opet ne bi dao?

Tadi} je sad u stanju majke Tereze, na sve strane deli procente. Meni najomra`enija organizacija, koja se zove G17 plus, po svim mogu}im istra`ivanjima ne mo`e da dotakne cenzus. Ma nema {anse, oni su na 4,3 4,9. Odu kod Tadi}a i on im da 25 odsto. Jutros ustanem, stra{no, prva vest - Vuk Dra{kovi} dobio od Tadi}a 5 odsto. Pa to mu ni Dana ne bi dala. Ima jo{. Nenad ^anak se hvali da je s Tadi}em postigao sporazum, verovatno 78-9-10 odsto. Jo{ ako i ovi va{i do|u da tra`e, Rasim i ovaj drugi, a mo`da i zajedno do|u. [to se Suljo i Rasim ne bi pomirili u okrilju Demokratske stranke, ako su mogli da se pomire Dinki} i Demokratska stranka? Ko pamti {ta je Dinki} radio pre ~etiri godine? I`ivljavao se kao nad le{om, uzeo motiku pa udarao, pa Bodrum, pa la`u, pa lopovi, pa kreteni, pa |ubrad, pa sve najgore. Ni{ta. I da sve bude lu|e, ~itam u novinama, ne mogu da verujem - njih dvojica su pre neki dan proslavili taj sporazum, ono - ja tebi 26 odsto, a ti meni ni{ta - tako {to su bili u kafani Reka do ~etiri ujutru i u jednom trenutku je Mla|an Dinki} iza{ao na scenu s gitarom i po~eo da peva ne`nu ljubavnu pesmu Borisu Tadi}u - Ima neka tajna veza. Ne, ne zajebavam se. I tada je i Boris Tadi} iza{ao na scenu, pa su zajedno otpevali ~etiri pesme - Selma, ne naginji se kroz prozor i tako. I posle mi ka`u - Za{to nisi glasao za Tadi}a? On je manje zlo, jeste glup, jeste kreten, ali ajmo. Ne mogu vi{e, ne mogu vi{e da glasam za glupe, za budale, za manje lopove. Pre nekoliko godina sam bio u Kuli i sa mnom je bio u emisiji neki iz G17. Hteo sam da se sru{im kada sam ~uo da je lokalni slogan G17 u Kuli - Manje korupcije. Dakle, korupcija - da, ali manje, umereno. Poku{avam da se ne uzbu|ujem previ{e, ne uspeva mi ba{ po ceo dan, tako da ve}inu dana gubim, ali ima trenutaka kada ostajem relativno miran. Nikada u `ivotu mi nije bila va`na veli~ina dr`ave, nije mi bila bitna, ba{ me briga za to. [to se mene ti~e, dovoljna mi je moja Zvezdara, op{tina na kojoj `ivim. I ona mi je velika, da vam ka`em iskreno, ima puno autobuskih stanica i puno taksista. Pa ljudi `ive po raznim malim zemljama. [ta da ka`e onaj koji `ivi u Lihten{tajnu, jebi ga, {ta taj treba da radi, da se ubije, ili onaj u Monte Karlu, da li svi trebi kolektivno da sko~e u more? ^emu velike dr`ave, velike teritorije, velike planine? Pa idite tamo u {etnju, na zdrav vazduh, idite, pustite mene. Gledam u novinama, osnovno pitanje je kada }emo da pozovemo rusku vojsku. Ju~e Ko{tunica povodom doga|aja u severnoj Mitrovici ka`e da mora da se konsultuje s Putinom u vezi s pravljenjem zajedni~ke platforme. Pa ~ekaj, jeste li se smejali Hrvatima za pesmu Danke Doj~land? Ej, zove{ ovoga da pita{ {ta da radi{. Morao sam da saslu{am jedne ve~eri

Petar Lukovi}

21.03.08.

430

Borisa Tadi}a, da me obraduje zato {to ne}e u}i u koaliciju s LDP-om. Bio sam jako hepi zbog toga, ali on je rekao i jednu stvar koja me je zabrinula. Rekao je ovako - njemu je najve}a ideja, kamen temeljac, krov i podrum da se pod A - nikada Kosovo ne prizna kao nezavisna dr`ava, B - da on ne odustaje od ideje da Srbija s Kosovom u|e u Evropu i C, to mi je najza-nimljivije od svega - jer }emo samo tako, u Evropi s Kosovom, mo}i da se izborimo da Kosovo ne postane deo Evrope. Pa ~ekajte, evo ovako - ja sam Srbija, pretpostavite to, a Ceca je Kosovo.

Aida ]orovi}: A ja sam Sand`ak. Petar Lukovi}: Ti si problem idu}e godine, polako. I sada, nas dvoje ulazimo u Evropu kao sijamski blizanci. Ulazimo, pazite, zajedno, da bih se ja borio da ona nikako ne u|e - a ve} smo u{li u Evropu zajedno. To je do te mere apsurdno i blesavo, toliko kretenski, da bi dete od sedam godina reklo - ^ika Tadi}u, pogre{ili ste malo. A i da nije pogre{io, zar je na{ jedini cilj da u|emo u Evropu da bismo zajebali Kosovo da ne u|e u Evropu? Ne vidim dobro u poslednje vreme, oslabile su mi o~i, {to izaziva zanimljive efekte. Jutros sam gledao B92 i vidim onaj kajron {to ide dole i ~itam da je DSS smislio novi slogan, koji sam ja pro~itao kao - Pridr`i Srbiju. Ja se okre-nem `eni i ka`em, vidi stvarno, super je slogan, Srbija se stvarno nagnula, mislim, istinitiji slogan davno nisam video. I ka`em - jebote, mo`da ne{to i bude od njih - pridr`i Srbiju, stvarno je super. Moram da vas razo~aram, nije pridr`i Srbiju, nego - Podr`i Srbiju, ali pridr`i Srbiju je, evo, moj slogan za ve~eras. Hvala vam. Teofil Pan~i}: Mi imamo stalno jedne te iste teme, koje moramo da vrtimo, jer nam se `ivot vrti oko njih. Mi se su{tinski nismo odmakli od tema koje nam je jo{ Milo{evi} zadao za doma}i zadatak. Mi smo stalno govorili - Kosovo, Crna Gora, Hag, Kosovo, Crna Gora, Hag... Na sre}u, Crna Gora je samu sebe oslobodila toga da nam bude tema, pa nam je sada ostalo - Kosovo, Hag, Kosovo, Hag... Na to nam se svodi `ivot. U vezi s tim }u vam ispri~ati malu anegdotu. Pre tri dana bio sam u Zagrebu na tri sata, oti{ao sam s dve kese pune knjiga i diskova da odnesem prijatelju, dao mu to, a on je meni dao dve svoje kese knjiga i diskova, dakle, ono {to sam ja od njega nau~io, oti{li smo i popili kafu, ru~ali i tako dalje. Dakle, on me do~ekuje na glavnom kolodvoru, silazimo i preko Zrinjevca kre}emo prema centru grada i idemo

rubom parka. I odjednom, niotkud, stvorila se neka masa i ~ujem u`asnu buku. Istraumiran od onog 21. februara i od svih onih ~udesa, pomislim da je subota, pa su sigurno neki Bed blu bojsi, neki fa{isti. Malo bolje pogledam, vidim da tu ima i starijeg sveta, dosta `ena. Te{ko da su to Bed blu bojsi. Rekoh, hajde, mo`da su neki radnici iz fabrike koja je propala, {to bi opet bila neka tema koja je nama bliska. I mi idemo jednom stranom ulice, oni prolaze drugom, oni su u`asno bu~ni, kao najstra{nija razbesnela masa i ima ih oko dvesta. Pogledam {ta nose - oni protestuju protiv ulova tuljana iliti foka, ka`e - Spasimo tuljanove ko`e. Dvesta ljudi hoda centrom Zagreba u subotu po podne i urla Spasimo tuljane. Znate, hrvatske vode nisu ba{ poznate po tu-ljanima, ali ho}u da ka`em da ti ljudi ve} imaju neke postmoderne probleme. Pa zamislite da sada organizujete demonstracije u Beogradu ili u Novom Pazaru za spas tuljanove ko`e. Pitanje je samo da li su sme{ni oni ili smo sme{ni mi. Jedan sjajan momak iz Novog Sada, koji se zove Zoran Petakov, zvani Zeka, legendarni aktivista svih mogu}ih anarholevi~arskih i tome sli~nih organizacija je osu|en u ^etvrtom op{tinskom sudu u Beogradu, jer je rekao da su Irinej, Artemije, Amfilohije i Atanasije ~etiri jaha~a apokalipse. Jedan od jaha~a apokalipse, njegov doma}i, novosadski vladika Irinej, presavije tabak i tu`i ga i ^etvrti op{tinski sud presudi da je Petakov du`an da mu isplati sto hiljada dinara na ime silne du{evne povre|enosti. I to ne bude dosta, nego sudija obrazlo`i presudu time {to ka`e da ga takve re~i vre|aju kao hri{}anina. Prvo, sudija nije ni hri{}anin, ni musliman, ni budista. Sudija je neko ko sprovodi zakon i na sudu je njegova jedina veroispovest krivi~ni zakon. Drugo, da je neko mene, Peru, Cecu i drugu Svetlanu, nas ~etvoro, nazvao jaha~ima apokalipse...

Petar Lukovi}: Ja bih ga tu`io. Teofil Pan~i}: Evo, Pera bi ga tu`io, ali ne bi dobio. Probao bi, ali ne bi dobio, u tome je stvar. Dakle, Petakov je osu|en za metaforu. Ne mo`ete u demokratskom dru{tvu biti osu|eni za metaforu, ali kod nas su crkveni velikodostojnici, eto, za{ti}eni i od metafora.

Teofil Pan~i}

21.03.08.

432

Petar Lukovi}: Ja sam iza{ao u drugom krugu, ali nisam glasao ni za jednog. Crtao sam neke krugove, petnaest minuta sam proveo iza paravana, lepo sam se zabavljao. To je moje pravo. Dozvolite mi da je moje pravo da tamo radim {ta ho}u. Hteo sam da ostanem sat vremena, ali su me izbacili ranije. Mo`da sam malo cini~niji nego {to bi trebalo da budem, ali dovoljno je da pomislim da }e Vuk Dra{kovi}, za koga sam mislio da se povukao, da je umro, da }e on da doprinese nekoj pobedi. Da li to zna~i da }u slede}e tri godine da slu{am Rasima Ljaji}a kako ponavlja - Samo {to nismo uhvatili Mladi}a, evo ga, ba{ sad ga hvatamo? Dosadno mi je vi{e, da li me razumete? Zato tamo gde je Dinki} - ni mrtav, tamo gde je Ljaji} - ni mrtav, tamo gde je Nikoli} - ni mrtav, tamo gde je Da~i} - da ne pri~am. Tadi} je ve} ispucao 40 odsto ovome, 25 onome, 10 ovome, sutra 12 onome. Pa njemu }e na kraju da ostane 5 odsto. Kako je krenula matematika dava-nja, pa jedna kafana, pa druga, pa jedna pesma, pa druga, nato~i vina kr~marice, pa tome nema kraja. Ja za to ne mogu da glasam. I nemam vi{e velikih ambicija, pa da verujem da }e ova zemlja jednoga dana postati normalna. Jebe mi se, da vam ka`em iskreno, da li }e postati normalna ili ne}e, sudbina Srbije me uop{te vi{e ne interesuje. Ne interesuje me ni budu}nost mladih generacija, ni starih generacija, ne interesuju me ni zatvorene fabrike, ni poljoprivreda, ni zelena salata, ni luk, ni{ta me od toga ne interesuje. Koliko mogu, ja se borim za svoje ideje, ali ja ne mogu da budem Gospod Bog, pa da se za sve borim. Kada mi neko ka`e Hajde, do|i idu}e nedelje - ja ga oteram u onu stvar. Kakve idu}e nedelje, pa jesi li ti normalan, kakve idu}e nedelje? Kada me neko pita - Gde }e{ na more? - do|e mi da ga udarim. Pa kako da idem na more, otkud znam {ta }e ovde da se digne, mo`da i Pirot ho}e da bude nezavisan? [ta ako do|u Rusi? Do{li mi na vrata pre neki dan oni - Evropa nema alternativu. Ja sam ih ignorisao. Be`'te, bre, vi{e, i vi {to nemate alternativu i vi {to imate alternativu, pustite me. Onda mi neko ka`e - Volim Srbiju, jer sam je upoznao. Pa nisam upoznao Srbiju, ima hiljade mesta na kojima u `ivotu nisam bio i na koja nikada ne bih ni oti{ao. I kada sam oti{ao, proklinjao sam sebe {to sam uop{te oti{ao. Kada smo bili, gde be{e ono, ne znam, u Ubu, rekli su mi - Kako nikada niste bili ovde? - Pa koji }u vam ovde, {ta ima da vidim, diskoteku, kafanu, prodavnicu, za{to bih do{ao? [ta sam ja, neki hodo~asnik da idem po Srbiji? Ne interesuje me uop{te, ne tra`ite od mene da budem zamenik za Boga, da grlim ~ove~anstvo. Kada mi neko ka`e - Nas voli narod Gr~ke - do|e mi

stvarno da ga ubijem. Pa kako te voli ceo narod? Nikad nisi ni video ceo narod, video si tri Grka u `ivotu. A ako si pri~ao s jednim od njih, poludeo si od toga {to pri~a. I sada nas voli ceo narod Gr~ke. Ili - Voli nas kineski narod. Jesi li normalan, ~ove~e, pa jesi li ti stvarno normalan? Ne mogu vi{e, ovako }u da budem malo slobodan, da lebdim, da eleviram iznad Srbije, ako mogu. Ako padnem, moja zemlja, moje dupe, kako da vam ka`em.

Svetlana Luki}: Na na{em sajtu su novi tekstovi Teofila Pan~i}a, Vladimira Gligorova i Ivana Torova. Nastavnici istorije u Danskoj imaju pravo da cele {kolske godine s decom obra|uju jedan istorijski doga|aj po svom izboru. Da i ona mo`e tako, profesorka istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Dubravka Stojanovi}, bi izabrala jedan doga|aj iz srpske istorije koji nije zabele`en u na{oj istoriografiji, niti u na{im ud`benicima. Govori Dubravka Stojanovi}. Dubravka Stojanovi}: S kim god razgovaram, svi se hvataju za glavu i govore - Jao, ovo je isto kao devedesete, da li je mogu}e da nam se sve ponavlja, da li smo mi debili i kako je mogu}e da prolazimo to isto? I stvarno, kada pogledate te doga|aje, oni se zaista ponavljaju, jer ovo {to se sada radi na severu Kosova podse}a na po~etak rata u Kninu. Onda imamo obe}anu tu`bu protiv zemalja koje su priznale Kosovo, a to je i Milo{evi} radio. Svakoga dana imamo neki doga|aj koji zaista u`asno li~i na doga|aje iz devedesetih. Kao svoj hit doga|aj te vrste bih uzela scenu u Dnevniku, u kojoj Vuk Jeremi} sedi na ~uvenom kanabetu s Gadafijem, jer nam je Gadafi ponovo dao podr{ku. Stvarno mislim da bi bio red da istori~ari prebroje podr{ke koje smo dobili od Gadafija i njima se okitili u nekom od te{kih trenutaka u na{oj pro{losti. Dakle, svakoga dana imamo neki doga|aj koji na to li~i, ali je problem, po meni, mnogo dublji. Nije stvar u tome {to su ovo potezi nalik na one koje je ~inio Slobodan Milo{evi}, nego je problem u tome {to mi nismo iza{li iz te ideje. Mi nismo iza{li iz tog programa. Iz tog programa nu`no proisti~u takvi potezi i zato oni neprestano li~e jedan na drugi. O ~emu se radi? Podsetila bih na knjigu Srpska strana rata, koju je ranih devedesetih godina uredio Neboj{a Popov. Tamo je analizirana uloga glavnih nacionalnih institucija tokom osamdesetih godina. Analizirana je uloga crkve, udru`enja knji`evnika, ~ak i Crvene zvezde, stranaka, pojedinaca, uni-

Dubravka Stojanovi}

21.03.08.

434

verziteta. I ta knjiga je pokazala da su delovi tih institucija i najuticajniji pojedinci izneli tu ideologiju u javnost pre nego {to je Slobodan Milo{evi} do{ao na vlast. Dakle, oni od 1985/86. preko stranica Duge, Intervjua, crkvene {tampe postepeno formiraju nacionalni program i ideologiju iz kojih mi jo{ nismo iza{li. Stranke su organizovali ljudi koji su u~estvovali u formiranju te ideologije i od kraja osamdesetih Slobodan Milo{evi} zapravo je sprovodio program opozicije. On je preuzeo njihov program i on je postao izvo|a~ tih radova. Mi iz toga nismo mogli da iza|emo, jer opozicija nije su{tinski imala druga~iji program. ^ime je ona mogla da se bori protiv Milo{evi}a? Mogla je samo da tr~ka iza njega i da vi~e - Mi bismo to bolje uradili - ili da mu u najgorem slu~aju dovikne - Komunisto. Opozicija nije imala identitet, svoju poziciju, svoj program, ona nije imala u ime ~ega da obori Slobodana Milo{evi}a. I ona ga nije ni oborila u ime bog zna koliko druga~ijeg koncepta. On je prosto pao posle ~etiri izgubljena rata, posle bombardovanja, posle sankcija, ali program nije zamenjen, zamenjen je izvo|a~ radova. Program koji polazi od etni~ki ~iste dr`ave, mora da proizvodi ovakve posledice i imam potrebu da ka`em - da, li~i na devedesete, ali li~i samo zato {to je to mnogo stariji, mnogo dublji program, koji niko su{tinski nije doveo u pitanje. Sve je to u redu, i Evropa i reforme, u redu je suo~avati se sa zlo~inima, ali suo~avanje s onim {to nas je uop{te dovelo u tu situaciju nije pokrenuto na dovoljno ozbiljan na~in ili nije pokrenuto uop{te. Pogledajmo doga|aj s osvajanjem zgrade suda u Kosovskoj Mitrovici. Prvo sam ulo`ila dosta napora da bih shvatila {ta se uop{te de{ava tamo i onda sam shvatila da su sudije i zaposleni taj sud napustili '99. godine. Ovaj doga|aj nema nikakve veze s progla{enjem nezavisnosti Kosova od pre mesec dana, ve} s ne~im od pre osam godina, kada je UNMIK ukinuo sve te sudove i napravio svoj sistem sudstva. Dakle, taj sud je ukinut '99. godine i on ne postoji kao institucija. Postoji samo ta zgrada. I oni su sada, s o~iglednom namerom da naprave incident, u{li u zgradu koja je u stvari prazna, koja nije institucija, ona je samo zid. Oni prave incident mimo ikakve su{tine. Ni govora o tome da oni ho}e da se vrate na svoj posao. Njihovog posla nema, jer nema tog suda. I mi se sada pitamo {ta to zna~i, kao i {ta je zna~io onaj poku{aj da pro|u vozovi i oni nesre}ni lekovi koji nisu mogli da stignu do ljudi, koji su umirali, jer ovi nisu hteli da priznaju da je to sada Kosovo i da ti lekovi moraju da pro|u kroz carinske analize. Isto va`i i za spaljivanje grani~nih prelaza.

[ta se tu de{ava? Tu se de{ava identi~na stvar kao u Hrvatskoj 1990, godinu dana pred po~etak rata. I ako se pitate {ta je cilj, ja sam uverena da je cilj da oni otcepe severni deo Kosova. Cilj je ponovo isti, zato {to izlazi iz iste ideje da }e se ta dr`ava kona~no zaokru`iti i da }e onda u njoj, unutar tih kona~no zaokru`enih granica, `iveti samo Srbi. I oni sada prave taj rat, kao da se ni{ta pre toga nije desilo. Hajde da ka`emo da u Kninu 1990. oni nisu morali znati da }e to dovesti do rata i da ni Hrvatska, niti bilo ko na svetu ne}e dozvoliti da se Hrvatska precvika na dva dela, pa da jo{ Republika Srpska Krajina bira gde }e da iza|e na more, da li u Zadru ili u [ibeniku, {to je bila velika strate{ka polemika. Hajde da ka`emo da oni 1990. nisu mogli da znaju posledice svoga delovanja. Ali po{to su bezuspe{no istu stvar probali ~etiri puta, oni sada ponovo poku{avaju da otcepe severno Kosovo i potpuno ignori{u to da se situacija u me|uvremenu potpuno promenila. Dakle, oni idu u rat, mislim da to treba da se zna i da to neko treba da formuli{e. Oni idu u rat, ~iji je kraj nama apsolutno jasan, jer smo ga videli ve} ~etiri puta, a to je da svi Srbi odu s Kosova. Cela ta situacija podse}a me na jedan doga|aj u srpskoj istoriji, koji je ostao sasvim nepoznat i na{oj istoriografiji, o kome se naravno ni{ta ne u~i, ali ga niko ni u istoriografiji, pa ni u vojnoj istoriji nikada nije obradio, iako duboko verujem da se iz te situacije mo`e jako mnogo nau~iti. 1912. godine, kada je kretala sa svojim saveznicima u Prvi balkanski rat protiv Osmanskog carstva, Srbija je u taj rat u{la s dva javno obznanjena ratna cilja. Tada se u rat ulazilo vite{ki, tako {to na prvoj strani novina objavi{ za{to ide{ u rat. Prvi ratni cilj bilo je prodiranje ka jugu, ka Kosovu i Makedoniji, a drugi ravnopravni ratni cilj bio je izlazak na Jadransko more preko severne Albanije. U to vreme postojala je opsesija da dr`ava ne mo`e postojati bez izlaza na more. Stalno se ponavljalo da samo [vajcarska i Srbija nemaju more. Bilo je jasno da }e oko Soluna biti povelika tu~a i da ne treba i}i na tu stranu i mudro rukovodstvo do{lo je do zaklju~ka da }emo mi nekako preko te severne Albanije da iza|emo na more. I sada je stra{no zanimljivo ~itati opozicione reakcije u skup{tini i tada{njoj {tampi, jer se opozicija ve} tada hvatala za glavu i govorila - Ma da li ste vi normalni? Put od Srbije do tog Jadranskog mora ide preko Prokletija. Kako vi mislite da idete svaki ~as na to more preko tih Prokletija? Drugo, da li ste vi ikada pro~itali ne{to o toj severnoj Albaniji? Tamo je pe{~ana pla`a i more dubine trideset centimetara. Kako }ete tamo da napravite luku, preko koje }e va{ izvoz da prodre u svet, {to je valjda ideja? Naravno, danas mi znamo sve {to se desilo, pa znamo i da je prugu, dodu{e ne preko Prokletija, nego preko mnogo

Dubravka Stojanovi}

21.03.08.

436

ni`ih i bla`ih crnogorskih planina, napravio tek drug Tito sa svim kreditima ovoga sveta sedamdesetih godina dvadesetog veka. To je pruga Beograd - Bar, koja se sada rasformirala, jer je niko nije odr`avao. Ali ne, oni 1912. prave luku u tom pesku i nekako }e oni tamo da stignu, ne zna se kako, ali Srbija }e da iza|e na more i ta~ka. Srpska vojska zaista je vrlo brzo pro{la i oslobodila ili osvojila Kosovo i onda je deo srpske vojske krenuo da osloba|a to more. Va`no je znati da se ta prva akcija odigrava u novembru 1912. Deo vojske nastavlja prema Makedoniji, gde se odvija Kumanovska bitka i sve redom, a deo vojske, ponavljam, u novembru 1912. godine, prelazi Prokletije u poku{aju da Srbija dobije more. Iza|u oni na more kod Dra~a. Zgranu se velike sile, ne mogu da veruju. Ka`u - ^ekajte, drugari, prvo smo vam rekli - Nemojte da nam ru{ite Osmansko carstvo, to je ravnote`a velikih sila, mi smo se o svemu dogovorili, ali vi ste krenuli. I sada ste nam do{li na more, a mi smo vam objasnili da je to interesna sfera Austro-Ugarske i Italije, mi smo to podelili i vi niste predvi|eni u toj situaciji. Ovi stoje na moru i ponavljaju Srbija je iza{la na more. Austro-Ugarska {tampa objavu rata Srbiji, vr{i jednu od prvih velikih mobilizacija, mobili{e oko dvesta hiljada ljudi, dovodi ih na Drinu i ka`e Srbiji - Povucite se s tog mora, niste predvi|eni u toj igranci, krenu}emo u rat protiv vas, sklonite se odatle. Oni su sedeli na tom moru dvadesetak dana. I Rusija i svi su im rekli - I{ s tog mora. I posle dvadesetak dana, sad je ve} malo kasniji novembar i po~etak decembra, oni se povla~e preko Prokletija nazad u Srbiju. Sede oni, o~igledno nervozni zbog tog mora, kad sti`e bratski poziv. Sve to vreme dok su oni i{li gore-dole preko Prokletija, Crnogorci poku{avaju da osvoje Skadar, jer to je valjda epska poezija, Bolani Doj~in i cela ekipa i to nekako mora da pripadne Crnoj Gori i taj Skadar je njihov ratni cilj. Te{ko ide ta opsada Skadra i u trenutku ve} potpune zanemo}alosti, oni pozivaju srpsku vojsku da do|e da im pomogne. Vide ovi novu {ansu.

Svetlana Luki}: Voda. Dubravka Stojanovi}: Da se ide na more. Kre}u u februaru 1913. ponovo preko Prokletija, istim putem. U me|uvremenu se sva{ta de{ava, o tome pi{e opoziciona {tampa. Zapanjeni Albanci gledaju {ta je ovo, malo-malo, pa pro|e neka vojska, tu i tamo neko tu vojsku napadne, jer im je ~udno {ta }e ovi ovde, vojska odgovori, bilo je tu i civilnih zlo~ina i tako dalje. Sva{ta se tu de{ava, a da ne gov-

orimo kako je toj vojsci koja ponovo ide u februaru, po{to se u novembru vratila. Tu se svaki put izgubi polovina vojnika, dok se to uop{te pre|e u jednom smeru. Do|u oni pod Skadar, trajala je ta opsada jo{ izvesno vreme, ali s oja~anim srpskim trupama, u|u oni slavodobitno u taj Skadar, u kojem se opet de{avaju svakakvi ratni zlo~ini. Velike sile su {okirane - pre tri meseca smo vam rekli da ovo ne mo`e, u decembru 1912. je Albanija priznata kao nezavisna dr`ava, upravo da bi se obele`ilo da tu nema dalje. Drugo, ponovo vam ka`emo, to je prosto interes evropskih sila, bez obzira na to {to su u tom trenutku podeljene na dva bloka, ali imaju strate{ke dogovore i vi opet niste predvi|eni u toj okolnosti. Sazove se konferencija ambasadora velikih sila, koja po{alje protestnu notu Srbiji i Crnoj Gori da se hitno povla~e odatle. Srbija je tu bila donekle mudrija od Crne Gore i br`e se povukla, ali ponavljam, u februaru, opet preko Prokletija, nazad u Srbiju. Crna Gora je jo{ desetak dana ostala u Skadru i po{tu su velike sile napravile pomorsku blokadu obale i rekle da }e zaista raspaliti s tih brodova po Crnoj Gori, i oni su se na kraju povukli iz Skadra i time se zavr{ava skadarska kriza 1913. godine. To nije kraj. Bude tu i Drugi balkanski rat, to je leto 1913. Ono je bio februar 1913, a sada smo u letu 1913. Ratovali smo s Bugarima, opet je izgubljeno dvadeset-trideset hiljada `ivota. I onda ide u septembru 1913. godine nova epizoda, u kojoj su neke albanske trupe s teritorije priznate albanske dr`ave upale na teritoriju koja je sada srpska, u Makedoniju. Dakle, neka pograni~na ~arka se iskomplikovala i krenu srpske trupe da odbrane svoju teritoriju, a kada su se ve} na{le na Prokletijama, ne mogu da odole. Prosto se name}e. I oni tre}i put, u septembru 1913, ponovo do|u na more, opet se cela stvar ponavlja, ponovo se velike sile hvataju za glavu, ponovo se oni vrate preko Prokletija nazad. I ima jo{ jedna epizoda, o kojoj ne mogu nikakvog ozbiljnog traga da na|em. To se sigurno desilo, ali nemam detalje kakve imam za ove prethodne tri epizode. Apsolutno se dogodilo ponovo u januaru 1915. godine. To je trenutak posle Kolubarske bitke, koja je trajala skoro mesec dana. Znate ceo onaj ep koji je iz toga iza{ao i sve te `rtve koje su bile realne i tako dalje. To je trenutak tifusa, kada se masovno umire u Srbiji, to je trenutak koji opisuje Dobrica ]osi}, se}ate se valjevske bolnice. Se}ate se kako se pucalo i pevalo svojevremeno na toj predstavi osamdesetih godina. Dakle, Srbija je u katastrofalnom stanju, tek oslobo|ena od prve okupacije. Oni ra~unaju da im je Kolubarska bitka donela toliki presti` kod saveznika da mogu da probaju ponovo, u januaru

Dubravka Stojanovi}

21.03.08.

438

1915, usred svetskog rata, da tu stvar ponovo urade. I naravno, sve se de{ava kao i u prethodnim epizodama. To je pri~a koju je vrlo te{ko rekonstruisati na osnovu na{e postoje}e istoriografije. Ona nigde nije ispri~ana, ali je apsolutno paradigmati~na. Vi imate opsesiju, pa sad, da li je to more, da li su to odre|ene teritorije, nije bitno, ali vi ste ne{to odlu~ili, i velike sile vam ka`u - Ne mo`e - i vi se naljutite na velike sile i ka`ete - E, vide}e{ da mo`e. I vi sad to terate, umesto da poku{ate da na|ete neku situaciju u kojoj }ete se vi namestiti da budete s tim velikim silama, pa da onda uz njihovu pomo} ostvarujete neke svoje interese, ma kakvi ti interesi bili. Tako rade pametne zemlje. Ne, vi uporno sprovodite dalje svoje planove. Stvarno se postavlja pitanje kakav je to problem, da li je to neko ludilo te elite, o ~emu ~esto govorimo, ili je to ludilo odre|enih pojedinaca. [ta }emo da dobijemo ako ka`emo da Ko{tunica ima odre|enih psiholo{kih problema? Da li time re{avamo na{u situaciju? Onda }emo da ka`emo da ih je imao i Milo{evi}, pa }emo da se vra}amo unazad, pa ih je imao, bogami, i Pa{i}. Ne mogu neprestano takve situacije da izlaze iz ne~ijih psiholo{kih problema. Mora da postoji neki ozbiljniji razlog. Jedan od razloga jeste to {to ono za {ta mi vidimo da je ludo, nije i za njih ludo. Mislim da je to jedan od osnovnih nesporazuma izme|u tog vo|stva i tog dru{tva, ili bar dela dru{tva koji ne razume odluke toga vo|stva. U Pe{~aniku smo ~esto o tome pri~ali i svakoga puta poku{avali da na|emo neki novi razlog. Jedan od razloga koje smo naveli je u onome {to sam tada nazvala savez elita, dakle, da je to prosto u li~nom interesu odre|enih elita i da su te elite - ekonomske, finansijske, trgova~ke, vojne, intelektualne, crkvene i da one imaju interes u proizvodnji tih kriza, koje im daju odre{ene ruke. Tako|e stalno treba imati u vidu i to da je sa stanovi{ta vlasti ovo racionalna politika. Zato mi, izme|u ostalog, stalno u njoj opstajemo. To {to nama izgleda kao iracionalno, s njihovog stanovi{ta je racionalno, jer se tako najbolje vlada. Dakle, dok god oni predu tu pri~u, dok god oni prave tu situaciju stalne opasnosti, dok god je taj adrenalin povi{en, njihova vlast mora biti apsolutna i u svakom slu~aju mnogo ve}a nego u bilo kakvom ure|enom i demokratskom dru{tvu. Na{la sam jedan izvanredan tekst u opozicionoj {tampi toga vremena, koji se zove Na prole}e. Tu se ka`e da se u Srbiji vlada pomo}u parole - Na prole}e. ^ekajte, na prole}e se spremaju presudni, sudbonosni doga|aji. Nemojte sada da postavljate ta glupa `ivotna pitanja. Neka se to desi, neka to pro|e, lako }emo posle re{iti te puteve, bolnice, gluposti, {kolstvo, plate, penzije i ostale detalje, jer na prole}e }e se desiti ozbiljni doga|aji. I ovo sa

severnim Kosovom je taj na~in vladanja. On je vrlo racionalan, jer se tako odli~no i skoro zauvek mo`e vladati. Opet da se vratimo na pitanje odakle proizlaze ta ludila. ^esto imam utisak da se tu napravio zatvoreni krug izme|u siroma{tva i zaostalosti s jedne strane, i kompleksa vi{e nacionalne vrednosti, dakle, nacionalne arogancije i uobra`enosti, s druge strane. U trenutku kada Srbija postaje samostalna ili relativno samostalna zemlja, po~etkom devetnaestog veka, imate devastirano dru{tvo, jako siroma{no i nerazvijeno, ali po~inje da se formira elita, koja ima veoma velike nacionalne ambicije. Te nacionalne ambicije ni na koji na~in ne odgovaraju realnom stanju i mogu}nostima te zemlje, ali one postaju opsesija te elite. I onda vi ka`ete - Pa dobro, jesmo mi sada siroma{na zemlja, ali hajde to da re{imo tako {to }emo osloboditi srpstvo, hajde to da re{imo tako {to }emo postati velika zemlja, pa }emo onda kao velika zemlja lak{e da iza|emo iz tog kruga siroma{tva. Vi mo`ete da ka`ete da je to jedan mogu}i na~in da vidite tu stvar, ja se naravno s tim na~inom ne bih slo`ila, ali to je devetnaesti vek, vreme velikih nacionalnih dr`ava. I hajde, dobro. Jedan rat, drugi rat, a dru{tvo ne stagnira, ono opada, postaje sve siroma{nije. Vi sve vi{e novca tro{ite na tu veliku dr`avu koju ne mo`ete da postignete i tu se zatvara taj krug. Dru{tvo postaje sve siroma{nije, a vi kao kockar idete dalje, s idejom - ^ekaj, samo jo{ ovaj put da ulo`im, pa }e da mi se vrati, pa }u onda ja to siroma{tvo da pokrenem, hajde samo jo{ ovaj put da probam. I vi do|ete do jednog stepena nerazvijenosti, kada ste ve} proma{ili ogromno vreme, kada su ve} svi drugi oti{li, napustili tu obalu, {to bi rekli romanti~ari, i kada vam je svaki put potrebno jo{ mnogo vi{e novca da to dru{tvo pokrenete iz siroma{tva. Dakle, cena raste. Mislim da se u jednom prelomnom trenutku shvatilo i reklo - ^ekaj, mi ovo ne mo`emo da pokrenemo i hajde stalno da ratujemo, da idemo iz avanture u avanturu, jer ovo je ve} prete`ak zadatak, pa neka ga uradi neko slede}i. Mo`da }e da se promene, {to ovi sada ka`u, me|unarodne okolnosti. Mo`da }e opet, daj bo`e, da bude hladni rat, pa bipolarna ili ne znam koja podela sveta, pa da se mi ovajdimo. Pa ne}e, ne de{avaju se stvari tako. Ovo je sada novi svet i mi ne `elimo da ga razumemo i mi ne}emo da razumemo {ta u njemu treba da uradimo, to jest da podvu~emo crtu i da ka`emo - Tu smo gde smo, daj da vidimo kona~no za{to na{ narod nema zube i za{to su nam ovakve bolnice i za{to na{i |aci imaju najlo{ije rezultate na testu Pisa i tako dalje.

Dubravka Stojanovi}

21.03.08.

440

I tu se uvek setim jednog razgovora s Marijom Todorovom, koja je napisala poznatu knjigu Imaginarni Balkan. Ona je ve} petnaest godina profesor u Americi, ali je bugarska istori~arka. I pri~ala mi je kako je, dok je predavala u Bugarskoj, svakoj novoj generaciji studenata govorila istu re~enicu Glavna sre}a Bugarske je {to je izgubila sve ratove. To bi, na-ravno, izazivalo konsternaciju kod studenata, ali je njoj davalo mogu}nost da objasni kako je Bugarska zahvaljuju}i nizu poraza, koji su normalno usledili iz iste ovakve arogantne nacionalne politike i iste ovakve uobrazilje kakva je bila ovde, kona~no izvukla zaklju~ak da je tu gde je i da treba da vidi {ta }e s tim {to realno ima. E, mi smo krenuli drugim putem, sticajem okolnosti ti ratovi su nam bolje i{li i nije se do{lo do tog trenutka kada se crta podvla~i i nije se shvatilo da je dvadeset prvi vek i da to vi{e ni na koji na~in ne li~i na onu podelu sveta iz devetnaestog veka, ni na onu iz dvadesetog veka, ni prve ni druge polovine, da ne li~i ni na jednu podelu sveta. I pita me neko ovih dana, za neke novine, o 27. martu kao presudnom doga|aju - pa da li smo mi sada u toj istoj situaciji. Pa nismo u istoj situaciji. To je bila podeljena Evropa, koja je uvek bila podeljena i razni narodi su imali mogu}nost da se orijenti{u na ovu ili na onu stranu. Prvi put nema te podele i zapravo nema dileme - ho}e{ ovo ili, brate idi, ostani tamo gde si, ako si to izabrao. Prema tome, nema te situacije s kojom se mi mo`emo poreditii, nema tog izbora iz dvadesetog ili iz devetnaestog veka koji bismo mi mogli danas primeniti. Danas je potpuno druk~ija situacija i ko je ne razume, `ao mi je. [to ka`e Latinka Perovi} - Ima naroda koji su u istoriji nestali.

Svetlana Luki}: U dana{njoj emisiji dva puta ste slu{ali pesmu Ple{i me do kraja ljubavi, Lenarda Koena, koju je otpevala i Madlen Pejdo. Na ovu pesmu nas je podsetila slu{ateljka Olivera. U emisiji su govorili Ljuba Stojadinovi}, Aida ]orovi}, Ishak Slezovi}, Pera Lukovi}, Teofil Pan~i} i Dubravka Stojanovi}, a mi je celu posve}ujemo uspomeni na Stojana Cerovi}a, koji je umro na dana{nji dan pre tri godine. Do vi|enja.