Pes

UKRADENI OSMEH Ne smeši se prijatelju novi ne mogu ti uzvratiti smeh, lagaću te, a laž uvek boli, ne teraj me, ne teraj na greh. Ne traži u meni drugaricu dragu nit lepotu u smehu veštice, topli osmeh ostade na pragu, gde se gubi anđeosko lice. Ne prilazi, ne pružaj mi ruku, da te duša jednom ne zaboli, kada vidiš svoga roda muku, gde ostaje samo život goli. Ne gledaj me, srce mi ne kradi, ne listaj ga ko knjige stranice, svoju sreću ti na sreći gradi iza mene ostaju granice. Ne šapući, ne pričaj mi tajne, kada odem da ih nosim sobom, još me prate tuge zavičajne, da ne žalim jednom i za tobom. Ne vodi me gde ne mogu ići, gde je smeha radosti i pesme, jer već sutra možda ću otići tamo gde se ići ne može i ne sme. Gubitnik sam prijatelje gubim, sa strancima ukrštavam staze, svoga druga iz detinjstva ljubim, a godine u danu prolaze. KOLEVKA Tiha noći što smiraje nosiš, nad usnulom glavom božiji mir prosiš, u nedrima svojim sačuvala si nit i ruka deteta što miluje zenit. Trapavi hod na krst me razapinje, na prozoru je davno zabelelo inje, korak po korak sve bliže do blaga skriveno u tebi kolevko draga. Igre u travi uz mirise ruža, razbijeno koleno slatke boli pruža, stvarnost i mašta u jedno se stapa, bezbrižni osmeh jecaje poklapa.

Potajna slutnja nagriza mi telo, duboka bora izbrazdala je čelo, smeh počinje polako da me guši svet u kom živim u nepovrat se ruši. Duša mi stiska nevidljiva jeza, na zatvorena vrata spustila se reza, srce mi seku i nož i mač, kroz vetar još uvek odjekuje plač. Pogled mi muti sunčana vrelina, kao avet na drum izranja dina, kad mržnja postane nečij hir, uzima snove, uzima mir. Ko stranac u od Boga zaboravljenom gradu, krhotine spajam drugi mi ih kradu u kutku beznađa tražim neba deo, na senke prošlosti spustio se veo. Crveni božur srce mi razgali, manastir stari vatru života pali, paukovu mrežu lagano kida vetar, neki novi šapat donosi mi etar. Čarolija sna ko baklja se gasi ni luka ova zla me ne spasi, ko osuđenik stojim kraj srušenog zida dok poslednja nit polako se kida. Kolevko moja počivaj gde jesi, nek prokleti budu svi zemaljski gresi, kad mržnja postane nečiji hir, uzima snove, uzima mir.