Prostori čekanja.docx

Tema/Prostori čekanja

1.Tema kojom sam počela da se bavim, tj. tema mog diplomskog rada jesu prostori čekanja. Ovi su prostori i jesu zapravo zone, mesta tj. prostori gde čekamo da se nešto dogodi. Zašto prostori čekanja – šta oni predstavljaju i šta ih vezuje, i šta mene zanima kod takvih prostora? Zapravo to i jeste tema mog rada, objašnjenje i problematizovanje nastanka tj. stvaranja psihološkog prostora u fizičkom,realnom prostoru. Podsticaj na tu novu percepciju jednog prostora, i stvaranja novog psihološkog, utiče fenomen čekanja. Kako bih to jasnije objasnila, grafički sam prikazala mogući nastanak novog, psihološkog i način delovanje i spajanja dva prostora. 2.Plavi krug predstavlja fizički prostor, njegove granice su jasno određene i vidljive, on poseduje određene dimenzije i on ustvari i jeste javni fizički prostor koji se nalazi oko nas. On je realan, hladan prostor koji kao takav poseduje određenu atmosferu, uz nju naravno osećaje. Crveni krug jeste prikaz psihološkog prostora, čije granice nisu vidljive niti ih jasno možemo odrediti, ali se kao takve prepliću sa određenim granicama fizičkog prostora, jer ovaj prostor i nastaje u već postojećem fizičkom prostoru. Ovaj prostor jeste podjednako unutar čoveka i van njega, može se karakterisati kao prostor fiktivne nostalgije, ili čak prostor gde se može dogoditi sve ili jednostavno ništa. Takođe, on kao i fizički prostor, poseduje sada svoju atmosferu i dinamiku. Ova dva prostora iako različita, u mnogome deluju zajedno. Njihov aktivni odnos, stvara na kraju i prikazuje njihov prostor preklapanja. 3.Ovo je skica koja je nastala kroz proces istraživanja ključnih teorijskih pojmova vezanih za moju temu tj. rad. Ovde su takođe bojama podeljena dva prostora, prikazani su mogući načini njihovog spajanja, izmeštanja. Zapravo ova skica jeste kao što sam već rekla kroz teorijsko istraživanje jasno odredila nekoliko ključnih pojmova. Ova mreža različizih pojmova, i njihove međusobne veze su mi pomogle kako bih odredila sledeće ključne. 4.Ti pojmovi su: Fizički prostor, psihološki prostor, čekanje (ili fenomen čekanja) i vreme. Sa skice se vide veze koje postoje između ova četiri ključna pojma, za fenomen čekanja vezano je vreme koje provedemo u određenom fizičkom prostoru, i baš to vreme i naše čekanje nas podstiče na stvaranje novog psihološkog prostora. Dakle pored fizičkog i psihološkog prostora, tu je fenomen čekanja koji uz sebe povlači neizvesnost, njegov početak i kraj koji je sada direktno vezan sa pojmom vremena, takođe način na koji čekamo, da li hodamo, stojimo, da li sedimo dok čekamo. Uz ovaj pojam, mislim da je važno i pomenuti fenomen tišine, ili određen zvuk koji stvara i pojačava atmosferu prostora. I pojam vremena, koji ustvari naglašava tj. pojačava naše čekanje, mi se suočavamo sa protokom vremena, pa ono može biti jasnije određeno pitanjima da li ono sporo ili brzo prolazi, da li ono postoji i u psihološkom postoru kao što postoji u fizičkom itd. Naravno, čovek ima aktivan odnos prema vremenu, i na osnovu prostora čekanja stvara se relacija prostor – vreme. 5.Sledeći korak bio je odrediti koji su to fizički prostori gde čekamo, i ja sam kroz ličnu analizu napravila tabelu sa četiri glavna prostora, zajedno sa njihovim karakteristikama, odgovorom na

pitanja da li su ti prostori za mene pozitivni ili negativni, šta ja zapravo tu čekam, i kakva oni osećanja stvaraju. Tu se sada pojavljuju četiri prostora: stanica, hodnik, čekaonica, i mesto ispred ili iza vrata. Odlučila sam se za javne fizične prostore čekanja jer su oni prometni, svima dostupni, pa ih tako svi i koristimo, i jer u ovakvim prostorima mogu nastati više novih, tj. psiholoških prostora, a to zavisi od svakog čoveka posebno, jer zapravo u jednom istom fizičkom prostoru svako od nas može stvoriti svoj drugačiji psihološki prostor. 6.Sada, kako bih ponovo grafički prikazala odnos fizičkog prostora sa nastankom psihološkog ,upoređivala sam i intervenisala na fotografijama ova četiri glavna fizička prostora u kojima čekamo. Dakle, ovo je stanica. Prva fotografija jeste sam fizički prostor bez prisustva čoveka, dok na drugoj vidimo čoveka u tom fizičkom prostoru. Sledeće fotografije predstavljaju nastanak psihološkog prostora, iniciran fenomenom čekanja. Poslednja fotografija jeste prikaz delovanja dva prostora, dakle fizički koji jeste stanica i psihološki prostor. Isto to sam uradila i za sledeća tri prostora koji su se pronašli u tabeli, to su hodnik, čekaonica i mesto ispred ili iza vrata. 7.Nakon ovakve postavke istraživanja, shvatila sam da mi je važno da na jedan način prikažem i atmosferu ovih prostora. Dakle, to sam počela da radim prvo preuzimajući različite kadrove iz filmova koji odgovaraju atmosferi koju želim da prikažem. Pa se sada vraćam na prikaz stanice i jednog kadra iz filma Eternal Suneshine of The Spotless Mind koji jeste atmosfera koju vezujem za ovaj prostor. Nakon toga, htela sam da sama prikažem tu atmosferu na svoj način, pa je to sledeća skica – dakle prikaz atmosfere prostora stanice. To naravno nastavljam da radim za još tri izdvojena prostora.

Na kraju, konačni rezultaz ili to glavno pitanje šta bi to bilo – ja još ne znam, ali ovakvo istraživanje po određenim stepenima i mrežnom koja sve vezuje mi pomaže i do sada mi je stvarno dosta pomogla da to bude temeljno istraženo kako teorijski, tako nadam se i na kraju zaokruženo i projektom.