Organizacija Ujedinjenih Nacija

  • May 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Organizacija Ujedinjenih Nacija as PDF for free.

More details

  • Words: 1,134
  • Pages: 3
ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA Organizacija ujedinjenih nacija, kao što i sam naziv kaže prestavlja organizaciju ujedinjenih naroda čija je glavna težnja ostvarenje ljudskih prava i svako sprečavanje događaja koji mogu to da spreče. Ova ideja potiče još iz II svetskog rata kada su se sastali predstavnici amerikanaca, britanaca i sovjeta (rusa) i potpisali (1.januara 1942.godine)Deklaraciju Ujedinjenih Nacija u kojoj se slažu da naprave“.. međunarodnu organizaciju koja se zasniva na jednakosti svih miroljubivih država..“ Stvaranje OUN: Amerika, Velika Britanija(Engleska), Rusija i Kina su su se sakupili 1944.godine i sastavili plan kako to sve treba da izgleda .U San Francisku, 25 i 26.juna 1945 god. Sazvana je konferencija (skup) i tada su svi potpisali Povelju ujedinjenih nacija i Statut međunarodnog suda pravde koji važe od 24.oktobra1945.godine. Sastav OUN: Članovi UN su države koje su bile u San Francisku na konferenciji (skupu) njih 51 država. Kasnije su države koje bi postale nezavisne pristupale ujedinjenim nacijama. Danas je mali broj država koje nisu članovi UN ( Švajcarska, Tajvan ..).Sve države koje su članovi UN zadržavaju svoju nezavisnost i ravnopravnost. Po potpisanom dogovoru, one su dužne da OUN pruže svaku pomoć u njenim akcijama i da ne pomažu bilo kojoj zemlji protiv koje UN deluje. Sad ima 192 države članice i sedište je u Njujorku. Struktura i delovanje: Generalna skupština je najvažniji organ UN. Skupštinu čine sve zemlje članice i svaka ima pravo glasa ( da daje svoje mišljenje o nečemu o čemu se odlučuje). Skupština odlučuje o važnim pitanjima o održavanju mira; o tome koje će države biti članice raznih saveta u UN; o tome da li će neka država postati član ili neće; o količini novca za dogodine i kako će se potrošiti (kao pomoć nekim zemljama ili kao pomoć deci sveta ili kao novac za oružane snage itd); od 1950godine skupština može i da odlučuje o tome da se napadne neka država ako je ta država pretnja za mir u svetu, a ne postoji drugi način za dogovor. Ovo je najpoznatije po takozvanim „plavim šlemovima“ - oružanim snagama sastavljenimod vojnika iz raznih država. (kada se raspala stara Jugoslavija oni su poslati da zaustave naš rat koji je bio pretnja svim Jugoslovenima i okolnim državama) Savet bezbednosti je organ koji ima glavnu odgovornost za održavanje mira. Sastoji se od 5 članica koje su stalno i 10 koje se menjaju ( nekad ova država nekad ona). Savet odlučuje o tome upotrebi Međunarodnog suda; o nekimistraživanjima; o nekom savetu za nešto važno; i uopšte u svakom slučaju narušavanja mira. Starateljski savet je zadužen za sistem zaštite i nekada je imao više država članica, a sada samo pet stalnih članica. Ekonomski i socijalni savet ima 54 člana koje bira Generalna skupština svake 3 godine i zadatak im je da pružaju pomoć državama ekonomski, socijalno, kulturno (pomažu u očuvanju kulturnih baština-da se sačuvaju stari običaji, stare zgrade..) i humanitarno (pomoć izbeglicama, deci, gladnima, siromašnima..)

Međunarodni sud pravde ima 15 sudija koje takođe bira Generalna skupština i Savet bezbednosti svakih 9 godina. Sedište mu je u Hagu. (poznato po tome što oni sude ratnim zločincima i svima koji su odgovorni za velike zločine prema ljudima i narodima) Generalni sekretar je visoki funkcioner ujedinjenih nacija i pregovarač i sada je to Ban Ki Mun. Pomoćni organi su nastajali po potrebi. Tako da imamo UNICEF - Fond UN za decu ( fond za svu ugroženu decu sveta, gladnu, bolesnu, siromašnu, nepismenu..); UNCHR- Visoki komesarijat za izbeglice ( koji se brine za izbeglice-one koji su zbog ratova napustili svoje domove i nemaju kuda) itd. Specijalizovane agencije su međunarodne organizacije sa određenim zadacima ( na primer: Fond za razvoj poljoprivrede, Svetski program za hranu, za zaštitu čovekove sredine, za istraživanja i obrazovanje, za nauku i kulturu ..) i ima ih 16.

ŠTA BI URADIO KADA BI BIO SEKRETAR UJEDINJENIH NACIJA Organizacija ujedinjenih nacija, kao što i sam naziv kaže prestavlja organizaciju ujedinjenih naroda čija je glavna težnja ostvarenje ljudskih prava i svako sprečavanje događaja koji mogu to da spreče. Generalna skupština je najvažniji organ UN. Skupštinu čine sve zemlje članice i svaka ima pravo glasa ( da daje svoje mišljenje o nečemu o čemu se odlučuje). Skupština odlučuje o važnim pitanjima o održavanju mira; o tome koje će države biti članice raznih saveta u UN; o tome da li će neka država postati član ili neće; o količini novca za dogodine i kako će se potrošiti Generalni sekretar je visoki funkcioner ujedinjenih nacija i pregovarač i sada je to Ban Ki Mun. On je pojedinac na važnoj funkciji koji ima mogućnost da učini mnogo toga dobrog za sve ljude u svetu. Da sam ja na njegovom mestu mogao bih mnogo toga uraditi za sve nas, za svu decu pre svega. Prvo bih mnogo više novca izdvojila za pomoć deci u nerazvijenim zemljama. Za decu koja nemaju šta da jedu, za siromašnu decu, za decu koja nemaju obrazovanje, koja nisu u mogućnosti da idu u školu jer nemaju škole ili zato što nema ko da ih uči...Mnoga deca u Africi na primer jedva preživljavaju jer ni oni ni njihovi roditelji nemaju hrane ili vode. Takođe bih pokušala da sprečim i zaustavim sve ratove da niko više ne gine i umire u ratu, naročito deca. Pokušala bih da donesem zakon koji stvarno zabranjuje svako zlo prema deci. Da ih niko ne tuče, ne muči, ne tera da rade teške poslove koje treba da rade odrasli, da omogućim deci da budu baš to – deca. Da mogu da se igraju, da su srećna i vesela, da ne pate, da mogu mirno da uče i mirno odrastaju. Svi su svesni da to treba omogućiti svoj deci sveta, ali nažalost još uvek se to ne dešava svuda. Mnogo toga se mora još uraditi da se to desi, da sva deca budu srećna. Mnogo je bolesne dece koja zbog svoje bolesti nemaju sve što im treba ili na primer ne mogu se školovati jer nisu pokretna zbog bolesti ili imaju bolest koja ih čini posebnim ( slepi su, nemi, gluvi..). Treba i njima pomoći. Pomogla bih im u školovanju, u tome da se svima objasni da su i oni samo deca koja treba da su srećna. Da smo svi mi isti bez obzira na bolest, na mesto gde stanujemo i na to ko su nam roditelji. Da sam ja na mestu generalnog sekretara UN radila bih i na tome da pomognem i odraslima, naravno. Da odrasli ne ratuju više, da ima što manje sukoba u svetu, da bude što manje gladnih ljudi odnosno da ih ne bude. To je strašno veliki posao i strašno dobar posao – pomoći da svet i svi ljudi budu bolji. Zato to i treba da radi neko ko je dobar i pametan, neko ko želi svim srcem da omogući da sve bude bolje ne samo u njegovoj zemlji i njegovoj kući, nego kod svih ljudi svuda u svetu.

Related Documents