Obrazlozenje Zakona O Zaposljavanju Osi

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I УСТАВНИ ОСНОВ Уставни основ за доношење Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом садржан је у члану 97. тач. 8. и 10. Устава Републике Србије, према коме Република Србија, поред осталог, уређује и обезбеђује систем у области запошљавања и борачке и инвалидске заштите. II РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ ЗАКОНА Технолошке и организационе промене које транзициона економија доноси, имају за последицу свакодневно интензивно мењање целокупних друштвено економских односа. Протекли период динамичних промена у нашем друштву, довео је до измена прописа из области рада и радних односа, социјалне заштите, заштите на раду, пензијског и инвалидског осигурања и запошљавања. У пракси је уочен недостатак законске регулативе којом би се регулисала област професионалне рехабилитације и запошљавања особа са инвалидитетом, односно омогућавања укључивања у свет рада а тиме и друге друштвене токове, у складу са позитивним европским законодавством. Питање социјалног укључивања особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота, укључујући и стимулисање њиховог укључивања на тржиште рада има велики значај и не поставља се као проблем социјалне политике, већ као питање поштовања људских права. Дакле, није у питању само обезбеђивање егзистенције особа са инвалидитетом, него питање инклузије у све сфере друштвеног живота. Имајући у виду да је у Републици Србији донета одлука о приступању процесу хармонизације наших прописа са прописима Европске Уније (ЕУ), у циљу придруживања ЕУ, током израде овог закона коришћена су и основна решења из Директиве 2000/78 ЕЦ и Директиве 89/654 ЕЦ, као и следећих докумената Савета Европе: Акциони план за особе са инвалидитетом 2006.2015. година, Препорука Комитета министара о потреби промоције пуне интеграције особа са инвалидитетом у друштво – Рес (2005.године), Резолуција РесА (2005. година) 1 о посебној заштити деце и одраслих особа са инвалидитетом, Резолуција РесА (2001. година) 3 о потреби пуне укључености особа са инвалидитетом у рад са новим технологијама, Резолуција РесАП (2001. година) 1 о представљању принципа «универзалног дизајна» на свим радним местима и осталим јавним зградама тзв. Томар резолуција, Резолуција РесАП (95) 3 Повеља о процени радне способности особа са инвалидитетом, Резолуција Ц 186/3 о једнаким могућностима запошљавања за особе са инвалидитетом, Препорука број Р (92) 6 Различите политике за рехабилитацију особа са инвалидитетом. Обавеза доношења закона којим се уређује област запошљавања и професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом условљена је и Конвенцијом МОР-а број 159 о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида, коју је наша земља ратификовала 2000. године. Запошљавање и професионална рехабилитација особа са инвалидитетом је област која има примарни значај за побољшање услова живота ове категорије

1

становништва. Право на рад загарантовано је сваком грађанину Републике Србије, јер је то право које омогућава сваком појединцу да унапређује своје способности и да се развије у креативну особу. Такође, Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији («Службени гласник РС» бр. 55/05 и 71/05-исправка) предпоставља одређене циљеве и задатке ради унапређења положаја особа са инвалидитетом до позиције равноправних грађана који уживају сва права и одговорности, од којих је један задатак развијање политика мера и програма у областима образовања, запошљавања и рада који особама са инвалидитетом пружају једнаке могућности и подстичу самосталност, лични развој и активан живот у овим областима. Особе са инвалидитетом имају иста права као и остали грађани и зато морају имати једнаке могућности да та права и остваре. Стратегијом је наглашено да ни једна институција у Републици Србији не располаже базама података о особама са инвалидитетом. На основу извршених истраживања (Студија изводљивости за унапређење запошљавања особа са инвалидитетом у Реппублици Србији, Европска агенција за реконструкцију2006. година) сматра се да у Србији живи око 700.000 особа са инвалидитетом од којих је око 300.000 радног узраста (15-65 година). Стопа запослености особа са инвалидитетом је изузетно ниска и износи око 13% што значи да је у радном односу само око 21.000 лица. Један од посебних циљева Стратегије јесте обезбеђивање једнаких могућности за рад и запошљавање особа са инвалидитетом уз развој и примену системских решења базираних на потребама и способностима. Са друге стране, Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом («Службени гласник РС» број 33/06) предвиђено је да се дискриминацијом због инвалидности у запошљавању не сматра предузимање подстицајних мера за брже запошљавање особа са инвалидитетом, као и да су сви органи државне управе, територијалне аутономије и локалне самоуправе дужни да предузимају активности с циљем стварања једнаких могућности за особе са инвалидитетом.. Разлог за доношење овог закона јесте и чињеница да постојећа регулатива у овој области, односно Закон о радном оспособљавању и запошљавању инвалида («Службени гласник РС» број 25/96 и 101/05), уређује само запошљавање особа са инвалидитетом под посебним условима рада – у тзв. «заштитним радионицама». Овај закон не прати већ установљене промене односа у друштву, јер не подржава инклузивно запошљавање и нову регулативу која је у посредној или непосредној вези са облашћу запошљавања и радног оспособљавања особа са инвалидитетом, као на пример: Закон о пензијском и инвалидском осигурању, Закон о раду, Закон о запошљавању и осигурању за случај незапослености, Закон о безбедности и здрављу на раду, Закон о јавним набавкама, Закон о привредним друштвима, Закон о приватизацији и низ других закона и подзаконских аката који на директан или индиректан начин дотичу и област запошљавања и професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом. Овим законом би се обезбедило потпуно редефинисање односа између особа са инвалидитетом као потенцијалних запослених и радног окружења, односно послодаваца. Искуство у примени закона којима се промовише запошљавање особа са инвалидитетом у другим земљама, заједно са пратећим финансијским мерама подршке, говори нам да су само финансијска средства подршке послодавцима, комбинована са инсистирањем на алтруиситичком приступу у решавању проблема незапослености особа са инвалидитетом,

2

недовољна за значајније повећање стопе запослености ове категорије. Потребно је да будуће запошљавање особа са инвалидитетом буде засновано на економским мотивима, односно да се незапослене особе са инвалидитетом третирају равноправно са свим осталим кандидатима у оквиру групе лица која траже запослење. Систем утврђене обавезе запошљавања особа са инвалидитетом од стране послодаваца предвиђен је у низу европских земаља: Немачка, Француска, Аустрија, Пољска, Шпанија, Италија, Швајцарска, Словенија, Бугарска, Молдавија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Румунија, Холандија и другим земљама, и то у висини од 2-15% од укупног броја запослених код послодавца. Искуства из ових земаља су позитивна и показују да се на овај начин заиста постиже укљученост особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота, имајући у виду да се, укључивањем у свет рада лица укључују и у друге токове друштвеног живота, а препреке и различите баријере се смањују у великој мери. Предложеним Законом обезбедиће се легислативни основ за наведене циљеве, који ће покренути низ континуираних активности/мера како би особе са инвалидитетом исказале своје радне способности у отвореној привреди и којим би се, кроз решавање проблема запослења, обезбедила њихова пуна партиципација у друштву. III ОБЈАШЊЕЊЕ ОСНОВНИХ ОДРЕДАБА И ПОЈЕДИНАЧНИХ РЕШЕЊА 1. Основне одредбе (чл. 1.-4.) Основним одредбама Закона утвђена су питања која се регулишу овим законом, циљ, начела на којима се заснива Закон и дефинисано је значење појма дискриминације особа са инвалидитетом у смислу овог закона. Начелним одредбама Закона забрањује се свака врста дискриминације особа са инвалидитетом, уз поштовање људских права и достојанства, подстичући укљученост у све сфере и процесе друштвеног живота, равноправност у остваривању права и обавеза, и повећање запослености стварањем одговарајућих радних места и услова за рад. 2. Појам особе са инвалидитетом и процена радне способности (чл. 5.-8.) Законом се дефинише појам особе са инвалидитетом и појам незапослене особе са инвалидитетом. Особе са инвалидитетом које остварују права у складу са овим Законом су сва лица која су стекла статус особе са инвалидитетом у складу са другим прописима (пензијско и инвалидско осигурање, борачко инвалидска заштита, прописи из области образовања за категорисану омладину), као и лица којима се процени радна способност и могућност запослења или одржања запослења, у складу са овим Законом. Дефиниција особа са инвалидитетом обухвата и медицински и социјални приступ сагледавајући инвалидност као индивидуални проблем проузрокован

3

болешћу, повредом или неким другим оштећењем здравља и са друге стране као социјално дефинисан проблем који, као производ социјалне организације, проузрокује различите баријере у свакодневном животу. Особа са инвалидитетом, у складу са овим законом, је лице од 15 до 65 година живота, имајући у виду да се ради о остваривању права на рад и права по основу професионалне рехабилитације ради запошљавања или одржања запослења. Процена радне способности врши се у Фонду ПИО, на захтев самог лица, његовог зааступника, односно старатеља или организтације надлежне за послове запошљавања, послодавца или другог органа или организације. Услови, критеријуми, начин и поступак за процену радне способности регулисаће се општим актом који прописују министри надлежни за послове запошљавања, здравља и пензијског и инвалидског осигурања, с обзиром да се ради о материји која је везана за здравствене и социјалне проблеме, а утврђује се ради процене могућности за обављање одговарајућег посла, запошљавање, напредовање у запослењу или промену професионалне каријере. Проценом радне способности, омогућиће се да се лицима која по досадашњим прописима нису имала утврђен статус, као и оболелим од системских болести, као што су: мултипле склероза, различити облици мишићне дистрофије, параплегија, квадриплегија итд., утврди статус, те да буду титулари подршке при запошљавању као и остале особе са инвалидитетом. Дакле, уведена је свеобухватна типологија особа са инвалидитетом, у смислу могућности и подстицања запошљавања свих категорија особа са инвалидитетом, што је у складу са циљевима утврђеним бројним стратешким документима Владе, а посебно циљевима активне политике запошљавања. 3. Права особа са инвалидитетом (чл. 9.-10.) У поглављу III. утврђена су права која особа са инвалидитетом може да оствари у складу са овим законом, као и облици активног укључивања особа са инвалидитетом у процес професионалне рехабилитације и запошљавања. У складу са овим законом особа са инвалидитетом може да оствари следећа права: подстицање и афирмацију једнаких могућности на тржишту рада, право на програме мера и активности професионалне рехабилитације; стручно оспособљавање, доквалификацију и преквалификацију ради запошљавања или одржања запослења; запошљавање под општим условима; запошљавање под посебним условима у различитим организованим облицима запошљавања особа са инвалидитетом или код послодавца; мере активне политике запошљавања; друга права којима се подстиче радна и социјална укљученост особа са инвалидитетом. Приликом давања решења у области унапређења положаја особа са инвалидитетом уопште, а и подстицања запошљавања, мора се водити рачуна о томе да постоје бројни ризици маргинализације и социјалне искључености особа са инвалидитетом. Ради подстицања равноправности и пуне укључености потребно је нагласити и допринос самих особа са инвалидитетом који имају у процесу професионалне рехабилитације, те се Законом нарочито истиче: укључивање у школовање, стручно оспособљавање и усавршавање, доквалификацију или преквалификацију; сарадња са стручним радницима; прихватање запослења; поштовање радне и технолошке дисциплине; и друго.

4

4. Центар за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом (чл. 11. и 12.) Остваривање права и обављање послова подстицања запошљавања особа са инвалидитетом прати и оснивање посебне организационе јединице при Националној служби за запошљавање - Центра за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом ( у даљем тексту: Центар). Циљ оснивања Центра јесте подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, процена радних и професионалних способности појединца, обављање послова професионалне рехабилитације, развоја и очувања радних места за особе са инвалидитетом, сарадња са различитим организацијама и удружењима ради подстицања запошљавања и укључености особа са инвалидитетом. Задатак Центра биће и континуирано праћење кретања радне снаге на тржишту рада у вези са применом обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у циљу обезбеђивања интегрисаних могућности запошљавања особа са инвалидитетом, оснаживања мера подршке и оцене ефеката спроведених активности/мера на унапређењу социјалног и економског статуса особа са инвалидитетом, на јачању њихове мотивације, радно-социјалне интеграције и социјализације. Особe са инвалидитетом, којe су радно способнe, имаће могућност да се (сходно процењеној радној способности, пословима које могу да обављају и личним афинитетима) додатно едукују кроз процесе професионалне оријентације и рехабилитације, обука, дообука, тренинга, и других активности у оквиру Центра. Наиме, адекватном обуком, особе са инвалидитетом ће стећи вештине и знања, неопходне у већини области у XXI веку, која ће им помоћи да превазиђу образовне, законске, архитектонске и друге баријере при укључивању у друштво у целини... Успешно запошљавање ове категорије лица, резултираће искорењењем предрасуда о њиховој радној способности (приступаће им се као сарадницима са једнаким и вредним потенцијалима), доступније запошљавање на отвореном тржишту рада, личном развоју појединца који води успешнијој социјалној и радној адаптацији, увођењу система квалитета у области људских ресурса и др. Обуке су намењене особама са инвалидитетом које се, обзиром на врсту, степен или специфичност инвалидитета, не могу укључити у редовне програме обука. У намери да се у потпуности приближимо општем циљу, активности Центра биће усмерене и на циљне групе које директно или индиректно доприносе инклузији особа са инвалидитетом (послодавци, експерти, стручњаци из области којима се регулише положај особа са инвалидитетом ...). Запошљавањем обучених полазника послодавци ће имати корист, будући да ће особа са инвалидитетом бити оспособљена да одговори на захтеве одређених послова. 5. Професионална рехабилитација (чл. 13.-22.) Под појмом професионална рехабилитација подразумевају се програми мера и активности које се спроводе са циљем да се особа са инвалидитетом оспособи за одговарајући посао, да се запосли, задржи посао или у њему напредује, односно да се преквалификује за други одговарајући посао. Она пружа увид у психофизичке и радне способности особа са инвалидитетом, интересовања, могућности у запошљавању, спретност, издржљивост, умешност

5

и указује нам на очуване радне способности/потенцијале који су од значаја за будућу професионалну активност ових лица. Процес професионалне рехабилитације обухвата и социјално-психолошку процену и практичну проверу радних способности особа са инвалидитетом. Остваривање права на професионалну рехабилитацију врши се након сагледавања професионалних могућности и критеријума на основу којих се одређује врста, трајање, начин извођења и остали услови за организовање професионалне рехабилитације. Искуство ће показати да ли ће се, уз наведене критеријуме за укључивање у мере и активности професионалне рехабилитације, јавити потреба да се у обзир узму и други критеријуми, који ће се формирати по правилима струке. Предлагач Закона утврдио је поједине мере и активности професионалне рехабилитације, али допушта могућност да тих услуга буде и више, уколико струка утврди да таква потреба постоји. Обзиром да подручје професионалне рехабилитације код нас још увек заостаје у стручности и разноврсности за водећим државама на том подручју, предлагач Закона је овластио Центар да прати развој, организацију и спровођење професионалне рехабилитације кроз мрежу вршилаца која подразумева: Центар, Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, образовне установе и друга правна и физичка лица која испуњавају услове прописане законом за спровођење мера и активности професионалне рехабилитације. Учешће особа са инвалидитетом у процесу професионалне рехабилитације је део припреме особа са инвалидитетом за улазак или поновни повратак у свет рада. Отуда је предлагач Закона, сходно програмима активне политике запошљавања, предвидео да особе са инвалидитетом имају право на одређена новчана примања која су у вези са признавањем права на професионалну рехабилитацију, уколико се ради о радном оспособљавању, доквалификацији, преквалификацији или другим програмима за унапређење радних способности и социјалне укључености. Новчана помоћ се односи на трошкове јавног превоза за себе и пратиоца, уколико је пратилац потребан и месечну накнаду за време трајања професионалне рехабилитације, у износу од 20% од минималне зараде, утврђене у складу са прописима о раду, у случају да се поједине мере и активности изводе у трајању од најмање 100 часова. Професионална рехабилитација дакле, обухвата пакет услуга којим ће се допринети изједначавању могућности особа са инвалидитетом са другим лицима у области запошљавања. Дугорочно посматрано, то значи мању зависност од социјалних трансфера, у смислу осигурања и буџетских издатака. 6. Запошљавање особа са инвалидитетом (чл. 23.-31.) Постојање предрасуда о способностима особа са инвалидитетом да раде, неискоришћеност њихових интелектуалних и физичких потенцијала, знања и вештина, великим је делом последица предрасуда и стереотипа који владају у дрштву. Дијагностификовањем неке врсте инвалидитета, окружење, још увек, аутоматски искључује такве особе из већине друштвених токова – сматрајући их неспособним да се укључе и искажу у областима образовања, рада, запошљавања, породице... Тек са уласком особа са инвалидитетом у радну средину, окружење уочава економску оправданост професионалне рехабилитације и њихову радну и социјалну покретљивост.

6

У циљу отклањања наведених предрасуда, смањења броја незапослених особа са инвалидитетом и предупређења отпуштања тренутно запослених особа са инвалидитетом, а у складу са праксом већине европских земаља, и у Републику Србију је потребно увести обавезу запошљавања ових лица. Увођење обавезе запошљавања особа са инвалидитетом у правни систем Републике Србије је прва мера овакве врсте у новијој историји нашег друштва и први покушај законски утврђеног интегрисања особа са инвалидитетом у отворену привреду. Такав вид интегрисања одговара друштву у целини јер се укњучивањем особа са инвалидитетом у процес производње и других облика друштвеног рада смањује потреба за обезбеђивањем посебних материјалних средстава за збрињавање ових лица, а осим тога, економска независност битно доприноси већој укупној независности што је од посебног значаја за особе са инвалидитетом. Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом важи за све послодавце који запошљавају најмање 20 радника, уључујући и органе државне управе, правосудне органе, органе локалне самоуправе, јавне службе, организације обавезног социјалног осигурања, банке и финансијске организације, другe органe и организације, јавна предузећа и друга правна и физичка лица. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да заснује радни однос са једном особом са инвалидитетом. Послодавац који има 50 и више запослених дужан је да заснује радни однос са најмање две особе са инвалидитетом и на сваких наредних започетих 50 запослених по једну особу са инвалидитетом. Новоосновани послодавац нема ову обавезу у трајању од 24 месеца од дана отпочињања делатности. У пракси, када је стопа незапослености у друштву ниска (око 7% и мања) може се очекивати да се услед повећане потражње за радном снагом тржиште рада почне окретати ризичним групама која траже запослење. Такав је случај и у већини западних земаља. У нашој ситуацији, ако би се чекало да се по тој основи повећа потреба за радном снагом, до значајнијег запошљавања особа са инвалидитетом не би још дошло. Позитивна искуства кроз запошљавање особа са инвалидитетом утицаће повољно на њихову прихваћеност у друштву. Велики број људи који имају предрасуде према запошљавању особа са инвалидитетом имаће прилику да, кроз лично искуство у раду са њима, промене своје мишљење. Мера друштва заснована на пасивним мерама заштите особа са инвалидитетом биће замењена активним мерама и личним доприносима запослених особа са инвалидитетом у подизању сопствене економске и социјалне самосталности. Уколико послодавац из било ког разлога не испуни овавезу запошљавања особа са инвалидитетом дужан је да уплати пенале у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Центру, у висини од троструког износа минималне зараде утврђене у складу са прописима о раду, за сваку особу са инвалидитетом коју није запослио. Оваква обавеза послодавца постоји за сваки месец у коме нема уопште запослене или нема довољан број запослених особа са инвалидитетом. Средства остварена на овај начин користиће се за мере активне политике запошљавања особа са инвалидитетом или обављање послова професионалне рехабилитације – дакле служе подстицању запошљавања особа са инвалидитетом. Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом не може се тумачити као кршење права послодавца да слободно бира лице са којим ће засновати радни однос. У складу са документима Савета Европе и ЕУ којима је регулисана ова

7

област, обавеза запошљавања се утврђује у односу на укупан број запослених. Ова обавеза се не може тумачити тако да је послодавац обавезан да заснује радни однос са особом са инвалидитетом уколико сматра да стручне способности овог лица не одговарају захтевима радног места. Због тога је прописана могућност уплате одговарајућих средстава за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом, не као казна, него као алтернативна обавеза. Напротив, обавеза запошљавања управо утиче на послодавца да априори не одбацује могућност запошљавања особа са инвалидитетом и тиме подстиче њихову дискриминацију и искључивање из света рада. Обавеза запошљавања никако не представља кршење уставних принципа ниједне земље. Према анализама Савета Европе, прописивање обавезе запошљавања се показало као изузетно добар начин за подстицање запошљавања ове категорије лица, нарочито у земљама у транзицији. 7. Посебни облици запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом (чл. 32.-43.) Под посебним облицима запошљавања и радног ангажовања подразумева се запошљавање у Предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, социјалним предузећима или у радним центрима. Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом су битне институције на подручју запошљавања ове групације лица. Закон одређује услове за оснивање и обављање делатности ових привредних субјеката оод посебног интереса. Обавезно је и запошљавање најмање три стручна лица за област запошљавања, радног оспособљавања и професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом, уколико предузеће запошљава више од 20 особа са инвалидитетом, или ангажовање ових стручних лица уколико предузеће запошљава мање од 20 особа са инвалидитетом. Закон задржава постојање ових Предузећа као вид социјалне економије на подручју запошљавања особа са инвалидитетом, с тим да детаљније одређује групу лица која се у њима могу запослити. Ови привредни субјекти морају да запошљавају и она лица која се, услед инвалидитета, не могу запослити или задржати запослење код послодаваца у уобичајној радној средини, односно где не могу да им се обезбеде одговарајућа радна места. Предлагач Закона предвиђа да ова предузећа оснива Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе, привредно друштво, удружење особа са инвалидитетом или друго правно или физичко лице, у циљу отварања нових радних места и запошљавања особа са инвалидитетом. Предлагач Закона предвиђа поступак за стицање статуса Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и то кроз добијање претходне сагласности министарства надлежног за послове запошљавања. Сагласност се издаје у зависности од регионалне покривености, броја особа са инвалидитетом и њихове структуре, уз прибављена мишљења министарства надлежног за послове здравља и министарства надлежног за послове образовања, у складу са условима и по поступку утврђен Законом. Имајући у виду да Закон о привредним друштвима не уређује посебне услове за оснивање и рад овог типа привредних друштава, предлагач Закона је Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом детаљније дефинисао, одредио услове и поступак за стицање

8

статуса и предвидео надзор државе над пословањем ових привредних субјеката, као привредних субјеката од посебног заначаја. Такође, узимајући у обзир да право на професионалну рехабилитацију имају све особе са инвалидитетом, без обзира на њихово место пребивалишта, прописана је обавеза спровођења процеса професионалне рехабилитације током целе пословне године свим Предузећима за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, чиме је обезбеђена територијална покривеност, доступност и континуитет укључивања ових лица у процес професионалне рехабилитације. Предузеће обавезно да спроводи послове професионалне рехабилитације за особе са инвалидитетом запослене у Предузећу, за ученике специјалних школа или ученике специјалних одељења редовних школа и особе са инвалидитетом које су укључене у програме мера и активности професионалне рехабилитације у оквиру Центра. Обзиром да пословање ових привредних субјеката мора бити конкурентско и позитивно и да их предлагач Закона третира као друштва од посебног значаја, као таква, имају право на одређене олакшице од стране државе као вид финансијске подршке који доприноси већој свеукупној оцени достизања радних и пословних резултата у привредном окружењу. У складу са претходно наведеним, предлагач Закона одређује утицај државе на процес приватизације – власништво по посебним правилима, сходно одлуци Владе. Поред ових Предузећа, особе са инвалидитетом се могу запослити или бити радно ангажоване и у оквиру других организованих облика запошљавања под посебним условима, и то у Социјалном предузећу и Радном центру. Основна разлика између ових облика запошљавања је у врсти радног ангажовања и унапређења социјалног положаја самих особа са инвалидитетом, првенствено имајући у виду да поједине особе са инвалидитетом не могу да остваре радни учинак већи од трећине учинка запосленог на уобичајном радном месту. 8. Евиденције (чл. 44. и 45.) У складу са Законом, евиденције води Центар и министарство надлежно за послове запошљавања. Центар води евиденције о особама са инвалидитетом и професионалној рехабилитацији, док министарство води евиденцију о Предузећима, социјалним предузећима и радним центрима. Евиденције се воде у циљу сагледавања броја запослених и незапослених особа са инвалидитетом, њихове стручне оспособљености за обављање одређених послова, сагледавања стања и кретања на тржишту рада, као и праћења рада и развоја појединих облика запошљавања и радног ангажовања особа са инвалидитетом. 9. Надзор (чл. 46. и 47.) Обзиром на велики број нових правних института, који се по први пут уводе у правни систем Републике Србије, надзор над применом овог закона врши министарство надлежно за послове запошљавања, Центар, пореска управа и инспекторат рада.

9

10. Казнене одредбе (чл. 48. – 50.) Законом су утврђене новчане казне којима ће се казнити за прекршај организација надлежна за послове запиошљавања. односно Центар, Предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом и сва правна лица која спроводе професионалну рехабилитацију супротно одредбама овог закона, односно одговорна лица у овим институцијама. У складу са Законом санкционишу се: обављање послова запошљавања особа са инвалидитетом супротно одредбама Закона; не вршење процене професионалних могућности; не вођење или неуредно вођење евиденција; не доношење програма професионалне рехабилитације; не издавање уверења о завршеној професионалној рехабилитацији; не прибављање одобрења за вршење професионалне рехабилитације; обављање програма мера и активности професионалне рехабилитације без одобрења; ненаменско коришћење средстава која су намењена професионалној рехабилитацији особа са инвалидитетом ; спровођење професионалне рехабилитације супротно утврђеним критеријумима. 11. Овлашћење за доношење подзаконских аката Ради утврђивања специфичних послова којима се детаљно уређују поједина организациона питања у смислу функционисања целокупног система запошљаљвања и професионалне рехабилитације особа са инвалидитетом, Законом се овлашћује министар надлежан за послове запошљавања да донесе одређена подзаконска акта у року од шест месеци од дана ступања Закона на снагу. За поједине области уређене овим законом, због специфичности материје која се уређује, овлашћење за доношење подзаконских аката, заједно са министром надлежним за послове запошљавања, имају и министри надлежни за послове здравља и образовања. 12. Прелазне и завршне одредбе (чл. 51.-55.) Предузећа за професионалну рехбилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, код којих поступак приватизације није окончан, имају обавезу да, у року од 60 дана од дана ступања на снагу закона, покрену поступак за утврђивање удела државне имовине у имовини предузећа, у складу са Законом о средствима у својини Републике Србије. Циљ ове одредбе је доношење одлуке о статусу предузећа у поступку приватизације, у складу са титуларом имовине. Даном ступања на снагу овог закона, престаје да важи Закон о радном оспособљавању и запошљавању инвалида („Службени гласник РС” бр. 25/96 и 101/05).

10

Закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања, док одредбе које се односе на обавезу запошљавања одређеног броја особа са инвалидитетом или плаћања пенала у буџетски фонд за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом, ступају на снагу 1. јануара 2009. године. Разлог за одлагање ступања на снагу ових одредаба лежи у чињеници да је, кроз процес професионалне рехабилитације, неопходно припремити одређен број особа са инвалидитетом за тржиште рада пре заснивања радног односа. Такође, овај временски период је потребан и послодавцима у циљу сагледавања потреба за обављањем одређене врсте послова, као и обезбеђивање финансијских средстава потребних за прилагођавање послова или послова и радних места. IV ПРОЦЕНА ФИНАНСИЈСКИХ СРЕДСТАВА ПОТРЕБНИХ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ЗАКОНА За спровођење Закона потребно је обезбедити средства из буџета Републике Србије чија висина зависи од тога да ли се посматра примена Закона у првој (2008. години) или у наредним годинама. Средства је потребно обезбедити за: 1. утврђивање радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом (члан 7. Закона). Имајући у виду просечан годишњи број лица који подносе захтеве за утврђивање инвалидности у Фонду ПИО и број лица која остваре право на инвалидске пензије, може се очекивати да, у 2008. години, око 8.000 лица буде упућено на вештачење, односно на процену радне способности. За ове намене је потребно обезбедити средства за накнаду трошкова вештачења у износу од 160.000.000,00 динара (8.000 лица, просечна накнада за вештачење 20.000,00 динара); 2. одредбом члана 11. Закон предвиђа оснивање Центра за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, као организационе јединице Националне службе за запошљавање. За ове намене је потребно обезбедити средства за оснивање и рад Центра (оснивање, зараде запослених, материјални и оперативни трошкови, обуке запослених и др.) у укупном износу од 111.211.200,00 динара; 3. Чланом 14. наведни су програми мера и активности професионалне рехабилитације које ће спроводити акредититовани вршиоци професионалне рехабилитације, у складу са критеријумима и стандардима утврђеним подзаконским актом. Чланом 18. Закона предвиђено је да трошкове професионалне рехабилитације сноси послодавац или Центар. До ступања на снагу одредаба Закона које се односе на обавезу запошљавања, неопходно је спроводити програме мера и активности професионалне рехабилитације. Средства којима располаже Центар у 2008. години су искључиво средства буџета, док ће се, након ступања на снагу одредбе Закона која се односи на уплату пенала у буџетски фонд од стране послодаваца који не изврше обавезу запошљавања, средства за обављање послова професионалне рехабилитације и других послова подстицања запошљавања особа са инвалидитетом обезбеђивати преко овог буџетског фонда. Дакле, у 2008. години, за обављање програма мера и активности професионалне

11

рехабилитације за 5.000 особа са инвалидитетом, потребно је обезбедити 68.800.000,00 динара; 4. Чланом 19. Закона уводи се накнада лицима којима је признато право на професионалну рехабилитацију у износу од 20% од минималне зараде, као и накнада трошкова јавног превоза за особу са инвалидитетом и њеног пратиоца (подаци упоредног законодавства: у Републици Хрватској новчана накнада за време трајања професионалне рехабилитације исплаћује се у износу који одговара висини инвалидске пензије за случај опште неспособности за рад. Ако је инвалидност настала као последица повреде на раду лице остварује право на накнаду у износу који одговара висини инвалидске пензије за 40 година рада, односно за пуни радни стаж; у Републици Словенији висина новчане накнаде за време трајања професионалне рехабилитације идентична је висини накнаде коју примају сва незапослена лица која су укључена у програме стицања додатног образовања и обука у оквиру активне политике запошљавања). Радним оспособљавањем, доквалификацијом, преквалификацијом и сличним мерама које трају више од 100 часова, у 2008. години-првој години рада Центра, могуће је обухватити 1.000 особа са инвалидитетом за шта је потребно обезбедити новчану помоћ у висини од 20% минималне зараде, што укупно износи 6.000.000,00 динара. За трошкове превоза за ова лица и пратиоце (у просеку једној трећини особа са инвалидитетом су потребни пратиоци), потребно је обезбедити још 5.320.000,00 динара; 5. Члановима 29. и 30. Закона уводи се право на рефундацију трошкова прилагођавања радног места и субвенцију зараде за запошљавање особе са инвалидитетом без радног искуства, у трајању од 12 месеци, у висини минималне зараде. Средства за ове намене су и до сада обезбеђивана у буџету РС за све особе са инвалидитетом које се запошљавају. Ова средства су обезбеђивана у оквиру средстава за мере активне политике запошљавања, намењена запошљавању ризичних категорија незапослених лица. Имајући у виду да се одредба о обавези запошљавања примењује од 1. јануара 2009. године, не може се очекивати да ће се за ове намене утрошити више средстава од оних која су већ предвиђена буџетом, односно за прилагођавање радних места за 350 особа са инвалидитетом обезбеђено је 52.500.000,00 динара. За субвенције зарада за особе са инвалидитетом без радног искуства, за 500 лица, обезбеђено је укупно 90.000.000,00 динара; 6. Чланом 38. Закона предвиђено је да се Предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом из буџета Републике Србије месечно рефундирају средства за обавезно социјално осигурање на терет послодавца, за све запослене. Чланом 39. Закона Предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом се могу обезбедити и средства из буџета за побољшаање услова рада и унапређење производних програма. Средства се додељују по посебном програму Владе РС, на предлог министарства надлежног за послове запошљавања. У складу са важећим Законом о радном оспособљавању и запошљавању инвалида, Предузећима су обезбеђивана средства за радно оспособљавање и запошљавање инвалида, као и средства за унапређење услова рада (према Закону о буџету РС за 2007. годину, на апропријацији 451 - субвенвције јавним нефинасијским

12

предузећима и организацијама опредељена су средства у износу од 884.000.000,00 динара за наведене намене). За 2008. годину, за ове намене планирана су средства у износу од 1.000.000.000,00 динара;

Преглед опредељених средстава по Закону о буџету РС за 2004., 2005., 2006. и 2007. годину: Укупна буџетска средства

2004.

2005.

2006.

700.000.000,00

650.000.000,00

720.000.000,00

2007. 884.000.000,00

7. У вези потребе издвајања додатних средстава у циљу запошљавања особа са инвалидитетом у органима управе и другим буџетским корисницима (чл. 26. и 28.) напомињемо да обавеза запошљавања никако не представља обавезу проширења броја запослених, него не искључивања особа са инвалидитетом у поступцима пријема у радни однос у складу са актима о систематизацији. Дакле, оним поступцима који су у току и у складу са планираним бројем извршилаца и обимом средстава. Такође, држава већ издваја средства за ова лица и то на различите начине – инвалиднине, помоћ деци осигураника, привремене накнаде, туђа нега и помоћ, борачко инвалидска заштита и слична права које користи око 235.000 особа са инвалидитетом ( није искључено да поједине особе са инвалидитетом остварују истовремено два или више права). Даље, како је већ наглашено ни једна институција у Републици Србији не располаже комплетним базама података о особама са инвалидитетом. На основу извршених истраживања (Студија изводљивости за унапређење запошљавања особа са инвалидитетом у Реппублици Србији, Европска агенција за реконструкцију-2006. година) сматра се да у Србији живи око 700.000 особа са инвалидитетом од којих је око 300.000 радног узраста (15-65 година). Око 160.000 особа са инвалидитетом је активно, односно може да заснује радни однос. Лица старости од 15 до 19 година, односно 26 година живота треба да се школују и стекну квалификације како би могла да се укључе у свет рада, те је потребно мотивисати и задржати ова лица у систему образовања. Лица која имају преко 50 година живота је врло тешко обучити, преквалификовати или доквалификовати, имајући у виду да старије особе теже прихватају и примењују нова знања. Ова лица превасходно се укључују у друге мере и активности професионалне рехабилитације у циљу радног ангажовања. Стопа запослености особа са инвалидитетом је изузетно ниска и износи око 13% што значи да је у радном односу само око 21.000 лица. На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се око 25.000 незапослених особа са инвалидитетом. Применом предвиђене обавезе запошљавања, створиће се око 27.500 нових радних места за особе са инвалидитетом. Имајући у виду да се око 21.000 особа са инвалидитетом већ налази у радном односу, може се очекивати да ће у првој години примене прописа бити отворено нових око 7.500 радних места за ова лица која би сама привређивала за свој живот. Треба имати у виду да укључивање особа са инвалидитетом у свет рада подразумева истовремено и њихово социјално збрињавање, односно да за лица у

13

радном односу више неће бити потребно обезбедити друге врсте инвалиднина и помоћи, и то у њиховом радном веку који траје до остваривања права на пензију. Дакле, дугорочно гледано укључивање особа са инвалидитетом у свет рада не би проузроковало трошкове, него би напротив представљало уштеде. Табеларни преглед средстава потребних за спровођење закона: Законски оквир

Намена средстава

Процењени износ средстава

Члан 7. Закона

Средства за накнаду трошкова вештачења у поступку процене радне способности особа са инвалидитетом.

Вештачење за 8000 особа са инвалидитетом на годишњем нивоу – предвиђају се средства у износу од 160.000.000,00 дин. Оснивање и рад Центра - 80.000.000,00 дин.-оснивање 21.211.200,00 дин.рад (зараде запослених и матријални трошкови) - 10.000.000,00 дин. (оперативни трошкови) Обухват 5000 особа са инвалидитетом у износу од 68.800.000,00 дин -трошкови превоза за 1330 особа са инвалидитетом износи 5.320.000,00 дин. -новчана помоћ за 1000 лица износи 6.000.000,00 дин. (15.000х20%х1000) Прилагођавање радног места за 350 особа са инвалидитетом 52.500.000,00 дин. Субвенције за запошљавање 500 особа са инвалидитетом износи 90.000.000,00 дин. За 2008. годину за ове намене буџетом издвојено укупно 1.000.000.000,00 дин.

Члан 11. Закона

Оснивање Центра за подстицање запошљавања особа са инвалидитетом, као организационе јединице Националне службе за запошљавање.

Члан 29. Закона

Обезбеђивање средстава за спровођење професионалне рехабилитације Право на новчану помоћ: - за трошкове јавног превоза за себе и пратиоца, уколико је потребан, - 20% од минималне зараде у Републици. Право на рефундацију трошкова за прилагођавање радног места

Члан 30. Закона

Субвенције зарада за запошљавање особа са инвлидитетом

Члан 14. и 18. Закона

Члан 19. Закона

Члан 38. и 39. Закона

Рефундација средства за обавезно социјално осигурање и средства за побољшање услова рада и унапређење производних програма.

ЗАКЉУЧАК На основу изложеног, у 2008. години (првој години примене Закона) неопходно је издвојити 1.062.700.600,00 динара, имајући у виду да на снагу не ступа одредба Закона која се односи на обавезу запошљавања. У складу са важећим прописима, за запошљавање особа са инвалидитетом, из буџета Републике Србије у 2007. години, издвојено је укупно 1.112.498.000,00 динара, и то за: радно оспособљавање и запошљавање особа са инвалидитетом у Предузећима за радно оспособљавање и запошљавање инвалида 531.129.696,00 динара, за побољшање услова рада и унапређење производних програма 350.000.000,00 динара, за мере активне политике

14

запошљавања 116.042.880,00 динара и субвенције доприноса за обавезно социјално осигурање за запошљавање особа са инвалидитетом 612.000,00 динара. За примену Закона, дакле, у 2008. години, остварује се уштеда у износу од 49.797.400,00 динара. У другој години примене Закона, за исте намене, потребно је обезбедити 1.727.839.800,00 динара. Очекује се да ће се, применом обавезног запошљавања, односно уплаћивањем пенала за професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом и на основу планираних донација, обезбедити минимум 1.700.000.000,00 динара. V АНАЛИЗА ЕФЕКАТА ЗАКОНА Обавеза запошљавања особа са инвалидитетом или плаћање пенала за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом обухвата сва привредна друштва, органе државне управе, правосудне органе, органе локалне самоуправе, јавне службе, организације обавезног социјалног осигурања, банаке и финансијске организације и друге органе и организације, јавна предузећа и друга правна и физичка лица који имају најмање 20 запослених. У Табели 1 (подаци Републичког завода за статистику) дат је преглед привредних друштава по величини, просечна величина и број особа са инвалидитетом који ће бити запослен у овим привредним друштвима применом обавезе запошљавања. Табела 1 Величина привредних друштава 20-49 50-99 100-149 150-199 200-249 250-299 300-349 350-399 400-449 450-499 500-549 550-599 600-649 650-699 700-749 750-799 800-849 850-899 900-949 950-999 1000-1049 1050-1099 1100-1149 1150-1199 1200-1249

Обавеза просечна величина запошљавања привредних (апсолут.бр.) друштва 1 34.5 2 84.5 3 134.5 4 184.5 5 234.5 6 284.5 7 334.5 8 384.5 9 434.5 10 484.5 11 534.5 12 584.5 13 634.5 14 684.5 15 734.5 16 784.5 17 834.5 18 884.5 19 934.5 20 984.5 21 1034.5 22 1084.5 23 1134.5 24 1184.5 25 1234.5

15

1250-1299 1300-1349 1350-1399 1400-1449 1450-1499

26 27 28 29 30

1284.5 1334.5 1384.5 1434.5 1484.5

Применом обавезе запошљавања омогућила би се социјална инклузија за већи број особа са инвалидитетом. Дугорочно посматрано, применом обавезе запошљавања и укључивањем у свет рада ових лица, постигли би се вишеструки ефекти како финансијски тако и друштвени. Особе са инвалидитетом би доприносиле друштву обављајући одређене полове и зарађивањем за своју егзистенцију, што би дугорочно довело до смањивања издатака за њихово социјално збрињавање. У Табели 2 дат је преглед привредних друштава са бројем запослених, број запослених у државним органима, број незапослених особа са инвалидитетом на евиденцији Националне службе за запошљавање, број већ запослених особа са инвалидитетом и број нових радних места за ова лица (стање у 2007. години, ефекти у 2009. години – првој години примене обавезе запошљавања). Такође, не може се са сигурношћу констатовати да ће се применом обавезе запослити око 7.500 особа са инвалиидитетом, имајући у виду да се у радном односу налази већ око 21.000 особа са инвалидитетом, али у појединим привредним друштвима ових лица има више него што се прописује обавезом, док ће у појединим привредним друштвима морати да се заснује радни однос са утврђеним бројем особа са инвалидитетом. 7.500 нових радних места је просечан број особа са инвалидитетом за које се може очекивати да заснују радни однос. Табела 2 величина привр.друштава 20-49 50-99 100-249 250-499 >499

просечна величина пр.др. у класи 34.5 84.5 174.5 374.5

запослени у малим пр.др. (до 20) запослени у државним органима укупно запослених незапослени ОСИ на евиденцији НСЗ 2007 број запослених ОСИ број нових радних места за ОСИ

број запослених 115227 98118 171866 128862 390183 904256

број пр.др. у класи 3761 1403 1185 373 271 6993

број нових радних места за ОСИ 3761 2355 3781 2706 7804 20407

204662 350000 1458918

7000 27407

24986 21876 7531

16