Mpp - Predavanja

1) POJAM I PREDMET MEĐUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA (MPP) MPP je skup pravnih pravila kojima se regulišu međunarodni ekonomski odnosi. To je disciplina koja se povezuje sa privrednim pravom (trgovinsko), međunarodnim javnim pravom, međunarodnim privatnim pravom, i drugim granama prava. Za predmet proučavanja obuhvata međunarodne pravne odnose, međunarodni promet roba i usluga i s tim u vezi se zaključuju međunarodni ugovori. Međunarodna plaćanja, međunarodno sudstvo, međunarodne privredne arbitraže su opšteg karaktera i predmet izučavanja jedne države koje se javljaju u međunarodnim poslovnim odnosima. 2) IZVORI MPP su: 1. Međunarodno javno pravo 2. Međunarodno privatno pravo 3. Domaće zakonodavstvo MPP crpi izvore iz međunarodnog ugovornog prava, koje zaključuju određene države, bilo bilateralne ili multilateralne. Domaće zakonodavstvo se odnosi na niz zakona kao sto su Zakon o spoljno-trgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzećima, Zakon o koncesijama, Zakon o stranim ulaganjima... Zakon koji prati materiju MPP je Zakon o obligacionim odnosima i vrlo je bitan i važan. 3) NAČELA MPP su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Načelo nezavisnosti država Načelo slobode opstanka država i njihovog postojanja Načelo ravnopravnosti država Načelo ne mešanja u unutrašnje odnose država Načelo teritorijalnog suvereniteta i integriteta Načelo reciprociteta Načelo slobode trgovine Načelo slobode saobraćaja itd... 4) SUBJEKTI MPP:   

Međunarodna zajednica (MZ) Država Preduzeca (pravna lica)

Međunarodna zajednica nije subjekt prava, pa nije ni subjekt MPP ali je značajan faktor MPP. Država (monopol fizičke prinude) stupa sa drugim državama u ekonomske i poslovne odnose i zaključuje u vezi sa njima ugovore.

5) NIJE DIKTIRALA OVO PITANJE

6) AUTONOMIJA VOLJA Princip ili načelo autonomije volje manifestuje se u sledećem: - ugovorne strane su slobodne da izaberu svog ugovornog partnera, sa kojim žele da zaključe odgovarajuci ugovor - ugovorne strane su slobodne u pogledu izbora vrste ugovora u MPP-u - slobodno regulišu sadržinu ugovora Načelo autonomije volje je sloboda ugovaranja i podrazumeva da ugovorni partneri slobodno odlučuju da li će uopšte zaključiti neki ugovor i pod kojim uslovima decidno će zaključiti taj ugovor. Predmet ugovorne obaveze mora da bude moguć, dopušten i određen. Sloboda ugovaranja podrazumeva po Zakonu o obligacionim odnosima preduzeća da pravno lice zakonom može zaključivati ugovore u pravnom prometu u okviru svoje pravne sposobnosti. Strane ugovornice ne mogu zaključivati ugovore koji bi bili suprotni javnim poredkom. Najčešća ograničenja u međunarodno privrednim odnosima, odnose se na sadržinu ugovora, na formu ugovora i na način zaključenja. Kod ograničenja autonomije volje, a koja se odnose na sadržinu ugovora putem imperativnih propisa, možemo dati primer: ugovor o pribavljanju patenta znanja i iskustva, mora da sadrži između ostalog, obavezu davaoca patenta da će primenom patenta i znanja i iskustva proizvesti robu ugovorenog kvaliteta, kao i da za vreme trajanja ugovora primaocu stanja stavlja na raspolaganje unapređenje patenta. Forma ugovora je veoma značajna kada se radi o ovim poslovima. 7) IZBOR MERODAVNOG NADLEŽNOG PRAVA Imperativni propisi koji su propisani u državama, obavezuju strane ugovornice u MPP-u i smatraju se obaveznim za zaključenje ugovora. Najbolje rešenje u ovim slučajevima je da strane ugovornice u međunarodnim ugovorima predvide zakon koji ce se primeniti na njihove ugovorene odnose pod uslovom da dođe do spora. Ako to ne učine, to je dalje dužnost suda ili arbitraže. Važno je da strane ugovornice znaju koje je pravo merodavno i koje se pravo primenjuje. Dužnost suda je da utvrdi pravo koje su strane svojim voljama to želele tj. pravo koje je najbliže u vezi sa ugovorom. Važno je mesto zaključenja ugovora, pravo mesta izvršenja ugovora (gde se izvrsava ugovor), pravo mesta plaćanja i pravo mesta državljanstva ili domicil. 8) IMPERATIVNO SPOLJNOTRGOVINSKO, DEVIZNO I CARINSKO PRAVO PRI ZAKLJUČENJU UGOVORA Norme su obavezujuće za privredne subjekte u međunarodnim odnosima a odnose se na spoljnotrgovinske propise, režime uvoza i izvoza i carinsko i devizno pravo. Autonomija volje je prilično izražena kod pojedinih ugovora. Radi se o dva potpuno slobodna privredna subjekta koji se nalaze u dve različite države. Koliko god ugovornice bile slobodne, one su isto toliko i ograničene posebnim imperativnim propisima i one to uvek imaju u vidu jer njihova sloboda nije apsolutna i ona je uvek ograničena.

9) OBAVEZE SPOLJNOTRGOVINSKOG PREDUZEĆA I PRAVNIH LICA PRI OBAVLJANJU POSLOVA SA INOSTRANSTVOM Dva zakona koja se prate i koja su bitna su: 1. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju i 2. Zakon o deviznom poslovanju. Dva principa na kojima se sve odvija su: 1. Teritorijalni princip - znači poštovanje propisa zemlje domaćina ili zemlje u kojima se ostvaruju efekti određenog pravnog posla i propisi koji se moraju poštovati od svih pravnih subjekata, bilo domaćih ili inostranih. 2. Personalni princip – označava da privredni subjekti koji obavljaju određenu privrednu delatnost moraju da poštuju propise zemlje porekla i da postupaju u skladu sa tim propisima. 10) USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ne daje opšti pojam usluga ali u svojim odredbama ističe da usluge u spoljnotrgovinskom poslovanju i prometu moraju da obavljaju preduzeća i druga pravna lica koja su upisana u registar za obavljanje istih usluga. Na primer: izvođenje investicionih radova u inostranstvu, usluge međunarodnog transporta roba i putnika. U vezi sa tim poslovima vrši se međunarodna špedicija, skladištenje, aerodromske usluge i agencijske usluge u transportu. Mogu biti i ugostiteljske i turističke usluge itd. 11) POJAM SPOLJNOTRGOVINSKOG PREDUZEĆA Pod spoljnotrgovinskim preduzećem smatra se pravno lice koje obavlja spoljnotrgovinski promet i privrednu delatnost na inostranom tržištu radi sticanja dobiti. Spoljnotrgovinsko preduzeće je pravno lice, gde vlasnik može biti i vlasnik pokretnih i vlasnik nepokretnih stvari. Postoje: normativni sistem nepokretnih stvari, sistem dozvola, sistem koncesija i sistem prijava. Pravna lica mogu da osnivaju akcionarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Imovinu spoljnotrgovinskog preduzeća čini pravo svojine na pokretne i nepokretne stvari. Spoljnotrgovinsko preduzeće zastupa ovlašćeno lice koje je zakonski zastupnik.