Molitva Misticna

Svetog Simeona Novog Bogoslova MOLITVA MISTI^NA KOJOM PRIZIVA DUHA SVETOGA Do|i, Svetlosti Istinita! Do|i, @ivote Ve~ni! Do|i, Tajanstvo Skriveno! Do|i, Riznice Neimeniva! Do|i, Stvarnosti Neizraziva! Do|i, Li~nosti Nedoku~iva! Do|i, Uveseqewe Ve~ito! Do|i Svetlosti Bezve~erwa! Do|i, o sviju, {to spaseni }e biti, Nadawe Istinito! Do|i, o le`e}ih Podizawe! Do|i, o mrtvih Vaskrsewe! Do|i, Mo}ni, Koji sve uvek stvara{i i pretvara{ i preizmewuje{ samim htewem! Do|i, Nevidivi i nikako Nedohvatni i Nedodirivi! Do|i, Ti Koji, ostaju}i svagda nepokretan, svakoga trena Sav se kre}e{ i dolazi{ k nama u adu le`e}im, o Previ{wi sviju nebesa! Do|i, o Ime Pre~eznuto i Sverazgla{avano, Koje nam iskazati - ko je, i poznati - kakvo je ili kojevrsno, nikako nije dano! Do|i, Radosti Ve~na! Do|i, Ven~e Neuvenivi! Do|i, Porfiro Boga Velikoga i Cara na{ega! Do|i, Obu}o nepristupna! Do|i, Skerletu Carski i vaistinu Samodr`na Desnico! Do|i, Ti za Kojim u{~eznu i ~ezne jadovna mi du{a! Do|i, o Jedini jedinom, jer jedini sam, kako vidi{! Do|i, Ti Koji me odeli od svega i u~ini usamqenim na zemqi! Do|i, Ti Koji posta samom ^e`wom u meni i u~ini me da za Tobom ~eznem, savr{eno Nepristupnim! Do|i, o Dahu moj i @ivote! Do|i, Uteho uboge mi du{e!

Do|i, Radovawe i Slovo i beskona~no Nasla|ewe! Blagodarim Ti {to Duhom jednim postade sa mnom, nesliveno, neizmenivo, nepromenivo, Ti nad svima Bog, i {to si Sam u svemu postao mi sve, Hrana neiskaziva i uvek nepotro{iva, Koja se ve~no preizliva{ usnama du{e moje i preizvire{ u vrelu srca moga, Ode`do buktava Koja demone sa`i`e{, O~i{}ewe Koje me suzama omiva{ netlenim i svetim, {to ih Prisustvo Tvoje daruje onima kojima dolazi{! Blagodarim Ti {to si mi postao Svetlost Bezve~erwa i Sunce nezalazno, Ti Koji nema{ gde da se sakrije{, ispuwavaju}i Slavom Svojom svekoliko! O, nikada se Ti ni od koga ne skri, no se mi od Tebe vazda skrivamo, ne hote}i da Ti pri|emo! A gde bi se i skrio, kad mesto po~inka ne ima{?! Ili, za{to bi, kad se ni od koga ne odvra}a{ niti se koga stidi{?! Sada se, dakle, useli u mene, Vladiko, i nastani i ostani nerazdvojno i nerastavno do kon~ine u slugi Svome, da se i ja o ishodu svome i po ishodu na|em u Tebi, Blagi, i da carujem sa Tobom, nad svima Bogom! Ostani, Vladiko, ne ostavi me samog, da neprijateqi moji, dolaze}i svagda i tra`e}i da progutaju du{u moju, na{av{i Te borave}eg u meni, pobegnu sasvim i ne nadsile me, vide}i Tebe, od sviju Silnijega, gde prebiva{ unutra, u domu smirene mi du{e! Da, Vladiko, kao {to si se setio mene, dok u svetu bejah i, da i ne znadoh, izabrao me i od sveta odelio i pred Lice Svoje postavio, tako me i sada uspravnoga i svagda nepokolebivoga sa~uvaj obitavawem Svojim u meni, da, gledaju}i Tebe, ja siromah bogatujem i od sviju careva bivam bogatiji, i jedu}i Te i piju}i i u Tebe se svakoga dana odevaju}i, da se i danas i ubudu}e nasla| ujem neizrecivim Dobrima, jer Ti jesi svako Dobro i svaka Slava i svaka Naslada, i Tebi prili~i Slava, Svetoj i Jednosu{tnoj i @ivotvornoj Trojici, Koju u Ocu i Sinu i Svetome Duhu po{tuju i poznaju i ispovedaju i obo`avaju svi verni, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.