Moj Divni Zivot - Dnevnik

Milenka Mina Dobi} MOJ @IVOT JE KAO FENIKS Kako sam uz pomo} makrobiotike prevalila put od kancera do sjajnog zdravlja

Posebno izdanje

PLATW

Naslov originala: Milenka Mina Dobic, My Beautiful Life, Findhorn Press, Scotland, 2000.

MILENKA MINA DOBI]

MOJ @IVOT JE KAO FENIKS Kako sam uz pomo} makrobiotike pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja Prevela sa engleskog Cvijeta Mesi}

PLATW

2005.

Pri~a o Mini Dobi} i njenoj porodici je moderna odiseja. Njeno putovanje do zdravlja i celovitosti prepli}e mnoge transcendentalne teme iz poslednje polovine 20. veka; Nedoslednost komunisti~ke ideologije u njenom primenjivanju u slobodnom socijalisti~kom dru{tvu; konflikt izme|u konvencionalne medicine i holisti~kog zdravlja, centrifugalne sile koja razbija modernu porodicu i zajedni~ka nit koja je dr`i na okupu. Mina je pre{la dug put, od `rtve raka do osobe koja je pobedila rak, od pacijenta do iscelitelja, od u~enika do u~itelja. Ro|ena je i `ivela preko ~etrdeset godina u biv{oj Jugoslaviji, danas predstavlja jednog od vode}ih makrobioti~kih savetnika, u~itelja i kuvara na Zapadnoj obali SAD, inspiri{u}i mnoge svojom mudro{}u, ljubavlju i saose}anjem. Zahvaljuju}i Dobi}ima i mnogim drugim porodicama {irom sveta, makrobiotika po~inje da se uliva u glavne tokove modernog dru{tva. Uprkos vidljivom napretku medicinskih istra`ivanja, uvo|enjem novih terapija i lekova, svakih 15 sekundi u SAD po jedna osoba je dijagnozirana od bolesti srca i bolesti raka. Na po~etku veka rak je napadao jednog na dvadeset sedam ljudi. Do 1950. odnos je porastao na jedan prema osam, a do 1985. zvani~ni prora~uni su bili da jedan od troje ljudi oboli od ove bolesti. Ako rak nastavi da se {iri ovom brzinom, do 2000. godine u SAD svaki drugi ~ovek bi mogao da oboli. Do 2020. rak }e pokositi ~etvoro od petoro ljudi a zatim prakti~no svakoga! U poslednjih desetak godina nije ni{ta bolje ni u na{oj zemlji. 5

Knjiga govori o tome kako se izle~iti od raka, ili jo{ bolje, kako ga spre~iti putem zdrave ishrane i jednostavnog na~ina `ivljenja. Obja{njava filozofiju `ivljenja u harmoniji sa prirodom. Opominje nas na na{u aroganciju; kako mislimo da ako smo najsavr{enija bi}a na zemaljskoj kugli mo`emo sve menjati pa i prirodu; upozorava da smo doveli i sebe i druge vrste do ivice opstanka. Ovo je knjiga o onome {to nedostaje u dana{njem svetu. Knjiga o ljubavi, o istinskom `ivljenju bez mr`nje, zavisti i predrasuda; u~i nas da prvo po{tujemo sebe pa onda sve ostalo {to egzistira na na{oj planeti. I najzad, Univerzum, koji nam je darovao `ivot. Ova knjiga nam daje nadu za opstanak ljudske vrste i celog sveta.

6

„Mina Dobi} je intuitivna `ena posve}ena oslobo|enju ~ove~anstva i Jedinstvenom svetu mira (One Peaceful World). Razvijaju}i se od pacijenta do iscelitelja, motivisana iskrenom `eljom da ispuni svoj cilj, ona je podu~ila hiljade kako da transformi{u svoju bolest i nesre}u u zdravlje, sre}u i mir.” G. Mi~io Ku{i, priznati lider Internacionalnog makrobioti~kog dru{tva i Pokreta prirodne hrane „Minina pri~a o `ivotu je koliko dirljiva toliko i zapanjuju}a. Njeno putovanje od Jugoslavije do Beketa u Masa~usetsu i do Kalifornije, potom na~in kako je pobedila svoj rak, inspiri{e druge koji su bolesni da potra`e njenu pomo}. Njeni saveti, pra}eni njenom ljubavlju, saose}anjem i pronicljivo{}u u le~enju, pomogli su mi u raznim mojim bolestima. Ova knjiga }e omogu}iti da mnogi ljudi ~uju njenu pri~u i nau~e njenu mudrost le~enja.” Dr Bend`amin Spok, svetski poznati pedijatar i pisac „Ja sam op~injen lepotom, i njenom snagom ohrabren iz ove knjige. Mina je posebna vrsta iscelitelja. Ova knjiga }e vam dati izvanredno predznanje, instrumente za nadgradnju va{eg zdravlja. Tako|e }e vam dati potpuno novi i pronicljiv na~in kako da posmatrate bilo koji zdravstveni izazov.” Bil Djuk, holivudski re`iser/glumac/pisac

7

„Mina Dobi}, makrobioti~ki stru~njak, koja savetuje holivudske slavne li~nosti i dr`i ~asove {irom Ju`ne Kalifornije…” San Dijego Junion Tribjun, 29. aprila 1998. Mina Dobi} se smatra najstru~nijim konsultantom makrobiotike u Los An|elesu” Magazin Vog, maj 1997. Smatrana jednim od vode}ih stru~njaka na polju makrobiotike, Mina Dobi} dr`i seminare „Do zdravlja preko makrobitike”u Ric-Karltonu, u Laguni Niguel. Njeni seminari bili su od ogromne pomo}i stotinama ljudi. ^asovi kuvanja, predavanja i makrobioti~ki ru~kovi otkrivaju le~enje hranom, zatim u~e kako hrana pove}ava energiju i oja~ava zdravlje. Mina uve`bava kuvare, radi zajedno sa njima, i uvodi ih u tehnike pripremanja makrobioti~ke hrane. Ona posebno podvla~i va`nost sastavljanja dnevnih menija za balansiranje energije u organizmu, u vreme promena godi{njih doba. Mina se istinski bavi spasavanjem `ivota davanjem saveta za promene u na~inu `ivota i zdravoj ishrani. Rezultati su ogromni i neosporni”. E{li Gudvin, menad`er, Ric-Karlton hotel, Laguna Niguel „Sa bezgrani~nom ljubavlju i mudro{}u, Mina me je provela kroz moje makrobioti~ko putovanje, od metastati~kog raka dojke do ozdravljenja. Sada, kroz ovu njenu knjigu, `ivoti mnogih ljudi }e biti dotaknuti njenom neiscrpnom energijom. Ona je `ena kojoj je kuhinja primarni izvor le~enja. Njena pri~a je nada za svakog ~oveka koji je suo~en sa nekom te{kom bole{}u, naro~ito za onog od koga je zvani~na medicina digla ruke.” D`enifer E. Grin, doktor lingvistike

8

Sa najdubljim po{tovanjem prema Katarini i Kajici Popov, mojoj majci i ocu, koji su me inspirisali i nau~ili da volim miroljubivost. Sa najve}om zahvalno{}u prema mojoj prijateljici Ratki Rudi}, lekaru, za to {to me je vodila ka svetlosti kada sam bila utonula u sopstvenu tamu. Sa bezuslovnom ljubavlju prema mojim an|elima ~uvarima, koji me uvek podr`avaju, mom mu`u Bo{ku, mom sinu Sr|anu i mojoj }erki Jeleni. Sa po{tovanjem prema Mi~iju i Avelin Ku{i, mojim dragim u~iteljima, ~iji `ivoti predstavljaju kamen temeljac za stvaranje mnogo zdravijeg i miroljubivijeg sveta koji je moju porodicu i mene vodio do pronalaska puta ka svetu zdravlja i mira.

9

NAPOMENA ^ITAOCU:

Svima onima sa zdravstvenim problemima savetujem da zatra`e pomo} kvalifikovanog medicinskog ili psiholo{kog stru~njaka, kao i kvalifikovanog makrobioti~kog savetnika, pre sprovo|enja bilo kojih pristupa ishrani datih u ovoj knjizi. Osnovno je da ~itaoci koji imaju razloga da sumnjaju da su oni sami ili ~lanovi njihove porodice ozbiljno bolesni, potra`e odgovaraju}u zdravstvenu ili psiholo{ku pomo} bez odlaganja. Ni ova, niti druge knjige koje se bave zdravljem, ne bi trebalo da budu upotrebljene za stru~nu primenu u bilo kom slu~aju kao zamena za kvalifikovanu negu ili tretman. Knjiga podrazumeva da pisac i izdava~ ne podle`u odgovornosti za pogre{no razumevanje i zloupotrebu informacija koje su date. Ni pisac ni izdava~ ne prihvataju obavezu niti odgovornost za gubitak, {tetu ili povredu osoba ili entiteta, uzrokovanih direktno ili indirektno informacijama sadr`anim u ovoj knjizi.

10

PREDGOVOR

Suo~avamo se sa ozbiljnom biolo{kom i psiholo{kom krizom u ljudskom dru{tvu na ovoj planeti, jer savremeni na~in `ivota na{e dana{nje civilizacije se razvijao neprirodno, uzrokuju}i promene u osnovi ishrane. U dvadesetom veku, naro~ito u njegovom kasnijem periodu, pove}anje procesa sinteti~kih materija, hemijskih komponenata i industrijskog na~ina proizvodnje hrane, rasprostro se {irom sveta. Zajedno sa zaga|enjem `ivotne sredine, ove nagle, neuravnote`ene promene u ishrani, dovode do bolesti srca, raka, artritisa, alergija, dijabetesa, i raznih vrsta virusnih oboljenja, kao i do psiholo{ke i emocionalne nestabilnosti modernog ~oveka. Makrobioti~ko razmi{ljanje koje se bazira na tradicionalnom, univerzalnom zdravom razumu, ponudilo je re{enje za ovu krizu ~ove~anstva, kako bi uspostavilo pravilnu ishranu i ostvarilo planetarno zdravlje. Od 1960. godine ono je pokrenulo razvoj prirodne, zdrave hrane i iniciralo razne vrste alternativnih lekova. Makrobioti~ko obrazovanje je po~elo u specijalizovanim centrima i postepeno ali uporno prodiralo u sve slojeve dru{tva za vreme svog ~etrdesetogodi{njeg razvoja. Stotine hiljada ljudi je vratilo povratilo i psiholo{ku ravnote`u, uklju~uju}i ozdravljenja od mnogih poreme}aja. Jedna od izvanrednih pri~a o takvom ozdravljenju je pri~a Mine Dobi}. Mina i njen mu` Bo{ko, zajedno sa svojom divnom, zdravom decom doprinose Jedinstvenom Svetu Mira, koji je cilj makrobi11

otike. Jedinstveni Svet Mira nije vidljivo strukturisan dru{tveni sistem, ve} je to bratstvo i sestrinstvo svake individue na ovoj planeti kao ~lana kosmi~ke porodice s te`njom ka zdravlju, ljubavi i miru. Mina i njena porodica su jedan od centara iz kojih svetlost Jedinstvenog Sveta Mira zra~i kroz mnogo hiljada ljudi. Kroz njihovo prisustvo, razgovore, sastanke, ~asove kuvanja, pisanje i okupljanje njihovih prijatelja, pozitivni uticaji imaju neizmerne dimenzije. Mi~io Ku{i, Bruklajn, Masa~usets 10. februara 1998. U prepoznavanju uloge koju je makrobiotika odigrala u podsticanju pokreta prirodne hrane i revolucije zdravlja u ameri~kom dru{tvu, Nacionalni muzej ameri~ke istorije, Smitsonijan institut, priznao je akviziciju na{eg `ivotnog rada osnivaju}i arhivu makrobioti~kih dokumenata i srodnih materijala. Ovi materijali su dostupni istra`iva~ima, studentima, i obi~noj publici, besplatno, kao deo nacionalne kolekcije. Jesenas su Mina i Bo{ko Dobi} organizovali prvu u nizu dobrotvornih ve~era koje }e se odr`ati {irom zemlje i pomo}i osnivanje Ku{ijeve Kolekcije u Instituciji Smitsonijan u Va{ingtonu. Ovo je bila jo{ jedna od mnogih njihovih misija u kreiranju miroljubivog sveta. @ivo se se}am ve~ere u Laguni Nigel. Lokalni makrobioti~ki kuvari i glavni kuvar hotela Sjd!Lbsmupo u Dena Point posvetili su mnoge sate pripremaju}i veli~anstveni banket. Kris Akbar i Patricio Garsija de Peredes, dva mlada makrobioti~ka u~itelja, pratili su Mi~ija i mene. Oko stotinu ljudi, uklju~uju}i poznate li~nosti, u`ivalo je u bogatom {vedskom stolu, zabavi i dru`enju. Jedna `ena je pevala ruske narodne pesme koje sam i sama nekad pevala na univerzitetu i to mi je obnovilo stare uspomene. Bila sam odu{evljena kako mladoliko i lepo izgleda Mina. Nisam je videla skoro deset godina. Govorila je elokventno i ja12

sno. Svi su joj se divili. Vratila sam se u pro{lost, pre 11 godina kada sam se prvi put srela sa njom u Jugoslaviji. Njena dijagnoza je bila ~etvrti stepen raka jajnika i predstavljala je vrlo tu`nu pojavu. Mina je odlu~ila da odbaci zra~enje i hemoterapiju, tehnike zapadne medicine i da potra`i izle~enje kroz makrobioti~ki na~in `ivota. Najzad su se ona i njena porodica preselili u Ameriku i studirali kod nas na Ku{ijevom Institutu. Mi~io uvek govori da je podr{ka porodice najva`niji ~inilac u ozdravljenju obolelog ~lana. Minin mu` Bo{ko, mnogo joj je pomogao. On je veoma sna`na li~nost i zajedno sa svoje dvoje dece radio je neumorno na Ku{ijevom Institutu u Beketu u Masa~usetsu. Pomagali su u kuvanju, ~i{}enju, vo`nji i drugim poslovima.Tako su postali nezamenjivi. Mina je bila jedan od na{ih glavnih kuvara, posebno za pacijente sa kancerom. Pod uticajem Dobi}a, stotine njihovih zemljaka je do{lo da studira u Beketu. Oni su ih do~ekivali i bili prevodioci za vreme njihovog boravka. Posle zavr{etka studiranja na Ku{ijevom Institutu, preselili su se u Kaliforniju. Mina je postala izvanredan u~itelj, savetnik, kuvar. Ona inspiri{e i vodi mnoge ljude ka boljem zdravlju i sre}i. Kao {to se ose}a iz njene knjige, ona je svetli primer makrobioti~kog duha i internacionalno blago za zdravlje sveta. Za svoju uspe{nost, makrobiotika mnogo duguje Dobi}ima, kao i mnogim drugim divnim ljudima iz razli~itih zemalja i kultura. Bez njih se znanje o lekovitim svojstvima makrobioti~ke ishrane ne bi tako brzo pro{irilo. Avelin Ku{i Bruklajn, Masa~usets 20. decembar 1997.

13

Mi~io Ku{i je osniva~ i predsednik Fondacije Istok-Zapad, ne-profitabilne, obrazovne i kulturne institucije i priznati lider pokreta prirodne hrane. Napisao je nekoliko knjiga uklju~uju}i Makrobioti~ki pristup raku. Makrobiotika i orijentalna medicina, i Kako da prepoznate svoje zdravlje: Knjiga o orijentalnoj dijagnozi i Jedan miroljubivi svet. Avelin je `ena Mi~ia Ku{ija i majka petoro dece. Ona je sjajna makrobiti~ka kuvarica i u~itelj, pisac mnogih knjiga o makrobiotici, uklju~uju}i Kompletan vodi~ makrobioti~kog kuvanja, makrobioti~ka ishrana i Avelin: @ivot i san `ene iza makrobiotike danas

14

UVOD

Termin „makrobiotika” koristio se jo{ u staroj Gr~koj. Sastoji se od re~i makro, {to zna~i dug ili veliki i bios, {to zna~i `ivot ili `ivljenje. Ovaj termin se prvi put pojavljuje u ~etvrtom veku pre nove ere, kod Hipokrata, oca zapadne medicine.Termin su tako|e koristili mnogi drevni i klasi~ni pisci kada su hteli da opi{u jednostavnu, izbalansiranu ishranu koja omogu}ava dug i zdrav `ivot u skladu sa prirodom. Isti ovi termini i koncepti na Istoku se`u u daleku pro{lost, sve do najzna~ajnije medicinske knjige drevne Kine Klasi~na interna medicina koju je napisao @uti Imperator, i do Knjige promena, Ji \inga. Isto~nja~ki ideogram za re~ mir sastavljen je od dva znaka, „zrno” i „usta”. Drevni narodi intuitivno su znali da koriste}i celo zrno `itarice u svojoj ishrani, uspostavljaju fizi~ko zdravlje i vitalnost; smiren, jasan um i ispravno rasu|ivanje. Na Zapadu, koncept makrobiotike ponovo se pojavljuje u periodu renesanse i tokom XVIII veka, kada do`ivljava kra}u, obnovljenu popularnost. Nema~ki doktor Kristof fon Hufeland, Geteov lekar, izdao je knjigu pod naslovom Makrobiotika ili umetnost dugove~nosti, u kojoj je naveo nova nau~na otkri}a i dokaze, kako bi podr`ao povratak na tradicionalni na~in `ivota i ishrane. Na istoku je makrobiotika iznova predstavljena u kasnom 19. veku, od strane tokijskog doktora Sagena I{izukija. On je ustanovio da ishrana, zasnovana na integralnom pirin~u, mi15

su, povr}u i morskim algama, poma`e u odr`avanju zdravlja i le~enju od zaraznih bolesti koje su u to vreme harale Japanom i ostalim delovima razvijenog sveta. Po~etkom XX veka, mladi Japanac Jukikazu Sakurazava (1893 – 1966) izle~io je svoju tuberkulozu (u poodmaklom stadijumu) metodom doktora I{izukija. Pridru`io se, a uskoro postao i vo|a dru{tva za zdravu ishranu, koje su osnovali zahvalni pacijenti, pomo}nici i sledbenici doktora I{izukija. U kasnim dvadesetim i ranim tridesetim godinama ovoga veka, Sakurazava je oti{ao u Francusku gde je pisao i podu~avao, pod pseudonimom D`ord` O{ava. Da bi opisao svoje u~enje, obnovio je termin „makrobiotika”. Ovoj metodi posvetio je ~itav svoj `ivot. Danas se smatra ocem moderne makrobiotike. Do sredine XX veka, ovaj tradicionalni na~in ishrane, zajedno sa znanjem o upotrebi hrane za le~enje, bukvalno je i{~ezao i na Istoku i na Zapadu. U moderno doba, kao pravilo su ustanovljene nove analiti~ke metode le~enja. Savremena medicina je zamenila uklanjanje uzroka koji le`e iza bolesti i poreme}aja, otklanjanjem simptoma i posledica. O{ava je u~io ljude kako sa pravilnom ishranom mogu da `ive divan `ivot pun slobode, poduhvata, beskona~ne radosti i razumevanja. On je najve}i deo svog `ivota putovao i {irio makrobioti~ke principe i praksu {irom sveta, uklju~uju}i Jugoisto~nu Aziju, Afriku, Evropu i pred kraj svog `ivota i Severnu Ameriku. Njegovi u~enici, me|u kojima su najzna~ajniji Mi~io i Avelin Ku{i, koji su u ranim pedesetim godinama do{li u Ameriku, prilagodili su makrobioti~ku ishranu `ivotnoj sredini i klimatskim uslovima Zapada, uzimaju}i u obzir i potrebe savremenog na~ina `ivota. Ve} skoro pola veka, Ku{ijevi su predvodnici internacionalnog Makrobioti~kog dru{tva. Godine 1960. otpo~eli su savremeni pokret prirodne hrane. Od tada, integralne `itarice, mahunarke i proizvodi nastali od njih, uklju~uju}i miso, tofu i tempeh, sve`e povr}e gajeno bez aditiva i pesticida; morske trave, umebo{i {ljive, kuzu koren i druge biljke koje se koriste u medicin16

ske svrhe, pojavile su se u radnjama zdrave hrane koje su nikle {irom Sjedinjenih Ameri~kih Dr`ava i Evrope. U po~etku su se medicinske nauke rugale u~enju koje govori da je savremena ishrana uzrok mnogih oboljenja srca, kancera i drugih degenerativnih bolesti i poreme}aja. Ali preko seminara za stru~no medicinsko osoblje, kroz nau~na istra`ivanja na Medicinskoj {koli harvardskog Univerziteta, preko istra`ivanja bolesti srca u Fremingemu i drugih istra`iva~kih centara, a najvi{e kroz slu~ajeve obi~nih ljudi koji su uz pomo} makrobiotike ozdravili od te{kih bolesti, Ku{ijevi su inicirali revoluciju u zdravlju i ishrani koja danas menja ~itav svet. Ve} u ranim osamdesetim godinama sve va`nije medicinske i nau~ne ustanove objavile su vode}e smernice u ishrani, insistiraju}i na znatnom smanjenju kori{}enja namirnica sa zasi}enim mastima a na pove}anju integralnih `itarica, povr}a gajenog bez pesticida i ostalih namirnica koje su minimalno rafinisane. U ranim devedesetim, ameri~ka vlada je predstavila Piramidalni vodi~ ishrane kao zamenu za meso i mle~ne proizvode, uvode}i osnovne crte ishrane koja je bazirana na integralnim `itaricama i sve`e gajenom povr}u i vo}u. Naravno, iako jo{ uvek postoje razlike koje treba premostiti, jasno je da se i nauka i medicina kre}u u pravcu makrobiotike. Godine 1995. nekoliko stotina lekara istra`iva~a i nutricionista, pod pokroviteljstvom Svetske zdravstvene organizacije i harvardskog Univerziteta, priredilo je makrobioti~ki banket u biblioteci D`. F. Kenedi u Bostonu, na kojoj je po~asni gost bio Mi~io Ku{i. Danas se makrobioti~ka hrana mo`e prona}i u hotelima RicKarlton po celom svetu, kao i u internacionalnom lancu hotela Princ, zatim u eksluzivnoj sali za ru~avanje Biznis {kole Severozapadnog univerziteta, u mnogobrojnim restoranima, {kolama, bolnicama, domovima za brigu o starima, i mnogim drugim institucijama. Postoji Makrobioti~ko dru{tvo pri Ujedinjenim nacijama, a 1994. godine, Dru{tvo pisaca Ujedinjenih nacija dodelilo je Mi~io Ku{iju Nagradu za izuzetno stvarala{tvo, koja se dodeljuje najboljim svetskim autorima, za doprinos ~ove~an17

stvu. Godine 1999. Institucija Smitsonijan }e otvoriti stalnu izlo`bu pod nazivom „Kolekcija makrobiotike i alternativnog le~enja porodice Ku{i”, koja }e sadr`ati li~nu Ku{ijevu prepisku, literaturu o prirodnoj hrani i holisti~kim pokretima le~enja, kao i izlo`bu kuhinjskih sudova i hrane. Ove ili slede}e godine, ameri~ka vlada }e po prvi put ustanoviti standarde zdrave hrane, pru`aju}i tako mogu}nost da bolji kvalitet hrane bude dostupan u ~itavoj zemlji. Ulaze}i u 21. vek, svet ponovo otkriva integralnu, prirodnu hranu i kre}e se prema novom modelu brige o zdravlju. Ja imam tu sre}u da sam ovaj pristup otkrila mnogo pre nego {to je postao {iroko popularan. Ne samo {to mi je bukvalno spasio `ivot, nego je i pro{irio i produbio moja saznanja o `ivotu, daju}i nov pravac i zajedni{tvo mojoj porodici i meni. Imala sam tu privilegiju da pomognem mnogobrojnim ljudima da ozdrave. Ovo je pri~a o mom `ivotu koji me je vodio dotle da postanem deli} velike revolucije zdravlja.

18

Poglavlje 1 „GODINA NADE GODINA SPASA” KORENI @IVOTA KOJI SE ^UVA I NEGUJE

Januar 1987. Stara Pazova (biv{a Jugoslavija). ^lanak koji je iza{ao na desetoj strani popularnog ~asopisa „Ilustrovana politika”: „Mladolika, Milenka Dobi} iz Stare Pazove (45 godina), profesor svetske knji`evnosti i direktor programa Radio In|ije, mirno i stalo`eno nam pri~a svoju pri~u. Neverovatnu pri~u o doga|ajima vezanim za njenu nedavnu jednogodi{nju borbu za `ivot. Uspela je! Kona~no mo`e da pri~a o tome! Nasmejana, radosna, pri~a o svom mu`u, {esnaestogodi{njem sinu i sedmogodi{njoj }erki. Sedimo sa Milenkom u njenoj velikoj, novoj, lepoj kuhinji. O~i su nam prikovane za otvoreni {pajz prepun tegli sa `itaricama, mahunarkama, morskom travom, su{enim pe~urkama i hranom sa nepoznatim i zvu~nim japanskim imenima. U periodu kada su ona i njen mu` tek zavr{ili izgradnju dugogodi{njeg sna – svoje nove ku}e, u godinama kada je deci maj~inska ljubav potrebnija nego ikad (sin adolescent, }erka tek po~inje {kolu), kada je njena karijera u medijima na vrhuncu, ona saznaje, ’Za vas nema nade. Ostalo vam je samo dva meseca `ivota!’ 19

Pi{emo ovu pri~u jer verujemo da njeno svedo~enje mo`e pomo}i mnogima koji pate od te{kih bolesti. Za njih ova pri~a mo`e zna~iti tra~ak svetlosti koji ih vodi prema nadi. Naravno da neki mogu da ka`u kako je sve ovo izmi{ljotina. Ali Milenkino ozdravljenje se ne mo`e objasniti druga~ije. Kada joj je bilo re~eno da }e ostatak `ivota provesti na hemoterapiji i zra~enju, ona je odlu~ila da napravi potpuni zaokret u svom `ivotu. Re{ila se na radikalnu promenu tradicionalnom prilazu raku, odabrala je makrobioti~ki na~in `ivota.” Deset godina kasnije. Januar 1997. Kosta Mesa, Kalifornija, Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave. ^itam o nekoj `eni sa dijagnozom adenocarcinoma jajnika ~etvrti stepen, kojoj je ostalo jo{ samo dva meseca `ivota. Ona bira nepoznat, nov na~in `ivota i postaje sasvim zdrava za manje od godinu dana. Neverovatno! Zvu~i kao izmi{ljotina, a ipak, sve je tako poznato... Probudi se, Mina! Ti si to... Ja sam ta `ena! Ja sam bila osu|ena na smrt, kao i hiljade drugih pre i posle mene, jednoglasnom presudom „zvani~ne medicine”. Me|utim, ~udo se prihvatilo glavne uloge u kreiranju moje sudbine; moja dugogodi{nja prijateljica, lekarka, pojavila se hrabro predstavljaju}i mi neku novu medcinu zvanu makrobiotika. Kako je uop{te mogu} tako brz oporavak? Bila sam na smrt bolesna, ose}ala sam to i sama. Doktori su isto zaklju~ili. Pa ipak, danas sam puna `ivota, snage, odli~nog sam zdravlja, svi moji snovi se ispunjavaju i delim sa drugima tu ~udnu tajnu koja je dozvolila prirodi da me izle~i. U stvari, to i nije neka tajna. Sve velike civilizacije su znale kolika je va`nost `ivljenja u skladu – sa samim sobom, sa drugim ljudima, sa prirodom. Ali ipak, uprkos na{im prostornim i vremenskim mogu}nostima komunikacije, izgleda da smo mi u modernom svetu izgubili kontakt sa ovim su{tinskim ljudskim konceptom. [irom planete, na desetine, stotine, hiljade ljudi su se iz~le~ili, le~e se ili }e se izle~iti od kancera. Pi{em ovu knjigu za sebe i za druge. Moja `elja, iz dubine srca, jeste da svaka oso20

ba iskusi isto ovakvo odli~no zdravlje kakvo je meni donelo `ivljenje u ravnote`i sa prirodom – makrobiotika. Sada znam da me je, jo{ dok sam bila u maj~inoj utrobi, sudbina vukla da krenem u potragu za sre}nim `ivotom. Trebalo mi je skoro pola `ivota da shvatim da sam sama odgovorna za stvaranje svoje sudbine. Ali, suvi{e sam `ivela u „budu}nosti”, zaboravljaju}i na sada{njost. Sve je po~elo... Pre pedeset i {est godina, u malom selu Elemiru na severu Srbije, u Vojvodini, ro|eno je prvo dete Kate i Kaje Popova. Moja se majka, uz pomo} babice, porodila kod ku}e. Stigla sam usred drugog svetskog rata, 15. oktobra 1942. Ovo je doba godine kada se priroda razme}e svojom lepotom. Karnevalski rasko{no odeveno drve}e u zlatno-crvene, `ute, braon, crvenkastoljubi~aste i tirkizne boje. ^arolija magije. Priroda je talentovani slikar, neobuzdani ~arobnjak. Majka je imala postporo|ajne komplikacije i nije bila u stanju da me doji. Jedna lepa i ~ista Ciganka, moj spasilac, dojila me je sve dok se mama nije oporavila. Bila sam sre}no, zdravo dete. Sudbina me je na~inila borcem i avanturistom! Umesto da slu{aju zveckanje igra~aka, moje u{i su u`ivale u {kripi to~kova vagona pretovarenih jesenjom `etvom. Priroda nas je darivala svojim bogatstvima. Polja su bila bremenita, prelivena kukuruzom i suncokretom, vinogradi prepuni gro`|a. Majka mi je pri~ala kako su moje ru~ice podrhtavale u vazduhu kad god bih ~ula povorku mladih `etelaca koji su prolazila pored na{e ku}e, pevaju}i an|eoskim glasovima u ~ast proslave festivala `etve. Na`alost, to je bilo jedino pevanje koje sam ~ula u prve tri godine `ivota. Majka mi nikad nije pevala. Srce joj je bilo ophrvano usamljeno{}u jer je otac bio daleko, na frontu, sa jo{ nekim ~lanovima familije. Na{e selo je bilo mala tvr|ava. @iveli smo u skladu sa prirodom. Ali ni ratno ludilo ni ljudska bezumlja nisu mogli da poremete na{ tradicionalni na~in `ivota. Ta jesen je bila neobi~no bogzna. @etva je, kao i uvek, imala tradicionalni ritual. Tokom godine, svako je obra|ivao par~e 21

zemlje koje je posedovao, a `etva je predstavljala zajedni~ki doga|aj. Polja su bila preplavljena darovima prirode. U~estvovali su svi susedi, od najmla|eg do najstarijeg. Te godine slavili smo i molili se za prestanak rata. Kada sam dovoljno porasla, i sama u~estvovala u slavlju `etve. ^inilo se kao da nebo i zemlja odjekuju od glasova mladih `etelaca. Kecelje `ena presipale su se gro`|em. Lepotice korpe su se savijale pod te`inom raznovrsnog sve`eg vo}a i povr}a. Stolovi su ~ekali prekriveni belim stolnjacima, prepuni odabranom, lepo aran`iranom hranom. Nakon neumornog celodnevnog rada na poljima, opijeni jesenjim miomirisima, sedamdeset ljudi bi se okupilo. Smejalo se, pevalo, igralo, radovalo se. Zatvaram o~i i ponovo do`ivljavam to vreme. Ose}am `marce po telu. Prijatne, `ivopisne scene ovog tradicionalnog `ivljenja ponovo iskrsavaju u mom se}anju. Veliki je Petak. Tanani ogrta~ tame obavija na{e selo. Vatre gore na svakom uli~nom }o{ku. Gomile se slivaju na {iroke ulice. ^ak i stari i bolesni skupljaju snagu i pridru`uju se svetkovini. Proslava traje do duboko u no}. Sve`e kokice presipaju se iz ogromnih posuda u ispru`ene {ake, pro`imaju}i hladnjikavu no} svojim jakim mirisom. Okupljena ~eljad kupaju se u sopstvenom znoju, guraju}i se oko razbuktale vatre. Plameni vatreni jezici li`u prole}ni vazduh, greju}i zemlju i nebo. Po~inje takmi~enje. Oni hrabriji, polunagih tela spremaju se za start. U trku preska~u plamene jezike. Raspr{uju se ~estice `eravice u mo}ni vatromet. No} uzavrela od razdraganih uzvika i smeha. [e{iri lete visoko u vazduh. Kada vatra posustane, preska~u je i hrabrija deca. Ako nekome plamen uhvati kraji~ak ko{ulje, prijatelji ih polivaju vodom iz ogromnih kanti. Na drugoj strani vatre ih ~eka nagrada. Pobednici su oni koji najvi{e puta presko~e vatru. Ulica se para od sna`nog aplauza. No} je suvi{e kratka da primi svu bujicu ose}anja. Poslednja kanta vode smiruje vatru u pepeo. Sunce }e izaci ubrzo. @ivot je divan. 22

Slavlje se zavr{ava molitvama da se svi voljeni brzo i sigurno vrate ku}i sa rati{ta. Dana 21. avgusta 1945. na{e molitve su kona~no bile usli{ene. Rat se zavr{io. Otac se vratio ku}i. To je bio veliki dan, prepun sre}e! Na seoskom trgu okupili su se ljudi u narodnim no{njama. Igralo se i pevalo, ljudi su bili van sebe od sre}e. Grlili su svoje voljene – prava svetkovina ose}anja, vatromet u srcima – Odiseja Mira! I ja sam prisutna, u maj~inim rukama. Na svom obrazu ose}am njene vrele suze. Otac je ugledao majku. Ona me podi`e prema svom heroju kao darovanje, kao buket sve`ih ru`a. Otac me je prvi put video. Nestala sam u njegovom ogromnom {injelu. Moj obraz je bio vla`an od njegovih toplih suza dok me je ~vrsto stezao u zagrljaju. Odjednom je strah prostrujao kroz moje malecko telo jer me je otac ponosno podigao visoko u vazduh da ceo svet vidi, kao da sam ja njegov orden ~asti. Tog veli~anstvenog dana prvi put sam ~ula svoje roditelje kako pevaju. I ja sam pevala sa njima! Trg je postao suvi{e mali za ovu tradicionalnu svetkovinu dobrodo{lice. Ulice koje vode ka trgu bile su prepune stolova prekrivenih belim stolnjacima. Crvene ru`e i sve`e ispe~en doma}i hleb su ukra{avali svaki sto. Crveno vino se presijavalo u ~a{ama. Mno{tvo razli~itih glasova slivali su se u jedan, nazdravljaju}i pobedi – Mir, `iveli! Ovaj dan je bio preporod mog detinjstva. Slede}e godine smo sagradili novu ku}u. Do{ao je i novi ~lan porodice. Te{ko je do~arati o~ev ponos dok je dr`ao tek ro|enog sina u rukama. Porodi~na loza se produ`ila kako ve} nala`e na{a tradicija. Posmatrala sam oca kako obi~ajno najavljuje ro|enje sina. Stajao je obasjan mese~inom, pod zvezdanim svodom, dr`eci svoju lova~ku pu{ku podignutu visoko iznad glave, uperenu prema nebu. Baca {e{ir u vis. U mojim detinjim o~ima bio je ve}i od `ivota. Pokriv{i u{i posmatrala sam kako ispaljuje ~itav {ar`er metaka. Objava je tako postala zvani~na. Nikada ne}u zaboraviti taj vrlo hladni 2. januar 1949 – dve mirne godine nakon rata. 23

Kao pokrenuto okida~em na pu{ci, moje se}anje se vra}a u dan kada je moj brat, ^edomir, imao godinu dana. Doktori su nam saopstili da boluje od de~ije paralize, {to je zna~ilo da je osu|en na invalidska kolica i bez nade da }e ikada hodati ili tr~ati. Majka je jo{ uvek bila veoma iscrpljena posle poro|aja, rade}i samo lake ku}ne poslove uz ~esto odmaranje. Ali te ve~eri kada se moja porodica okupila da donese odluku {ta da se uradi povodom bolesti mog brata, njen duh je bio ja~i nego ikad. Roditelji su se dogovorili da preduzmu akciju u vezi s njegovim bolni~kim le~enjem. \ur|ina, moja baka po majci, odigrala je tada zna~ajnu ulogu.Ona je sa ^edomirom provela mesec dana u bolnici po{to doktori nisu dozvolili mami da bude s njim, zbog njene velike slabosti. Me|utim, zdravstveno stanje mog brata popravljalo se znatno sporije nego {to se o~ekivalo. Zato su se moji roditelji i baka dogovorili da ga vrate ku}i. Odlu~ili su da probaju sa le~enjem narodnim lekovima, uprkos velikom riziku. Najbli`i doktor `iveo je na udaljenosti od desetak kilometara od na{e ku}e. U selu je `iveo vrlo star, davno penzionisan doktor, Jevrejin. Ljudi su ga od milo{te zvali seoski lekar. On je za mog brata preporu~io blato iz bare Okanja na kraju na{eg sela; kompresivne zavoje sa mekinjama i kupusom; biljne kupke; kao i je~menu supu sa povr}em bez za~ina, sa povr}em iz na{e ba{te. Upornim sprovo|enjem svih ovih doktorovih saveta i uz na{u neizmernu ljubav, ^edomir je ozdravio. Danas, moj skoro dva metra visok brat je zdrav, jak i sjajan pedesetogodi{njak. Ne samo {to hoda i tr~i, ve} ponekad igra fudbal, preplivava velike razdaljine i vozi svoj bicikl dnevno po {est kilometara. Blagosloven je sa divnom `enom i dvoje zdrave dece. I tako se moj brat oporavio, ali majci nikako nije bivalo bolje. Uvek je bila uz nas, sa svojom bezgrani~nom ljubavlju. Trudila se da nam ni{ta ne nedostaje. Tek kad smo odrasli, shvatili smo kako joj je moralo biti te{ko. Ona je `rtvovala sebe za sre}u svoje porodice. Da je postojala medalja za „najbolju majku”, ona bi je sigurno zaslu`ila. 24

Majka je bila veoma talentovana samouka kroja~ica. Ona je bila i mnogo vi{e od toga; bila je porodi~ni modni kreator. Nikada nismo kupovali ode}u. Ona je kreirala prekrasne haljine vi{e za mene nego za sebe, a povremeno i za rodbinu. [ila je i odela i ko{ulje za mog oca i brata. U stvari, ona je uspostavila modni trend u na{em selu. Mnoge devojke su `elele da budu obu~ene kao ja. Svi su se neizmerno divili kako njenom talenatu za unutra{nju dekoraciju, tako i za pejza`nu arhitekturu. Ogroman lu~ni svod prostirao se od glavnog ulaza du` ~itave staze ka zapadnoj strani ku}e. Gro`|ani svod je krivudao i uvijao se sve do otvorene terase iza ku}e, gde se rasko{no {irio. Svaka strana terase bila je ukra{ena prekrasnim lejama sezonskog cve}a, ~iji su se mirisi opojno {irili i opijali. Staza je bila ukra{ena celom svojom du`inom, so~nim mirisnim grozdovima, braonkaste, crveno-ljubi~aste i bele boje. Stazu su ukra{avale i raznobojne ru`e. Bio je to prizor koji je oduzimao dah! Usred tog raja nalazio se sto, pokriven belim ~ar{avom. Na njemu su stajale `ivopisne ~inije ukra{ene maj~inom rukom. Kod nas je uvek bilo gostiju. Moja majka – ve}a od `ivota, sa srcem toplijim od sunca, i osmehom {to je osvajao, u svojoj predivno kreiranoj prirodnoj sredini plenila je svakoga. Svaki dan bio je slavlje `ivota. Majka je bila u poslu od ranog jutra do kasno u no}. Odlazila je na kukuruzna polja u ~etiri ujutru i tamo radila ceo dan. Onda se vra}ala da skuva ve~eru. Njeno kulinarsko ume}e bilo je nadaleko poznato. Pozivali su je da u~estvuje u pripremanju va`nih doga|aja, kao {to su ven~anja, kr{tenja i nebrojene druge proslave. Iako je bila toliko zauzeta, uvek je nalazila vremena za svoju decu. Podu~avala nas je i pripremala da postanemo po{teni ljudi koji }e jednog dana dati svoj doprinos ~ove~anstvu. Svakod dana nas je podse}ala na Zlatno Pravilo: „Ne ~ini drugima ono {to ne `eli{ da drugi tebi ~ine!” Njena `ivotna filozofija bila je prirodna i jednostavna. Ali ja sam bila tu`na, jer sam ose25

}ala da ona `ivi samo za nas; ne ostavljaju}i nista za sebe. Bilo {ta da se desilo bilo kome od nas, doga|alo se i njoj. Moje rane devoja~ke godine za nju su bile vrlo te{ke. Sanjala je o mom princu na belom konju koji }e se pojaviti da me odnese u svet bajki i da me obo`ava zauvek kao svoju princezu. Za nju je dobar `ivot zna~io priznanje i po{tovanje od muza i dru{tva. Ni moj brat ni ja se ne se}amo da su se na{i roditelji ikada prepirali niti psovali pred decom. Nikada nisam ~ula nijednu ru`nu re~ u na{oj ku}i. Se}am se da su se samo jednom raspravljali o va`nom porodi~nom problemu, nov~anim sredstvima za na{e fakultetsko obrazovanje. Otac je smireno ali neumoljivo podsetio na nepokolebljivu ~injenicu da je on oduvek bio i da }e ostati Gazda u ku}i. „Ne udaraj glavom o zid. Ovakvu odluku donosi mu{karac. Odlu~i}u kako ja mislim da je najbolje, na moj na~in. Vrati se u kuhinju, tamo gde ti je mesto. Brini o ku}i i deci a ostalo prepusti meni.” Ta~ka! Majka je znala {ta zna~i „njegov na~in”. Novac bi sakupljao ~itavu ve~nost i ne bi ga bilo dovoljno, mo`da samo za bratovo {kolovanje. Kao {to znamo „...`eni je mesto u kuhinji”, a tamo sam i ja spadala. Majka se nije raspravljala. Znala je da ~ak i ako dobije tu bitku, izgubi}e rat. Zato je krenula svojim na~inom. Smislila je sjajan plan kako da sa~uva svoje po{tovanje, a mene oslobodi kuhinje. Ono {to je uradila prevazilazilo je okvire pravila moralnog pona{anja u na{em dru{tvu. Da bi prikupila nov~ana sredstva za {kolovanje oba svoja deteta, ona je stavila na kocku svoj ugled. Mi{ljenje drugih je nije obeshrabrivalo. Ni{ta je nije moglo zaustaviti. Njena odlika je bila nepokolebljiva! Po~ela je da kuva i slu`i obroke hrane za druge, kako bi zaradila novac za {kolovanje svoje dece. Op{te mi{ljenje konzervativaca iz na{eg okru`enja bilo je negativno, jer je otvarala vrata svog doma „potpunim strancima”, ~ak i kad joj je mu` bio na putu. 26

Ona im je odgovarala: „Vi `ivite svoj `ivot, a ja `ivim svoj. Hvala vam na brizi.” Znala je da od njenog kuvanja imaju korist i njena porodica i oni kojima je kuvala. Njene mu{terije su spadale u intelektualnu elitu. Bilo je i mu{karaca i `ena. Doktori, in`enjeri, direktori, u~itelji. Tako je dobila mogu}nost da poka`e svoje ume}e publici koja }e to umeti da ceni. Hrana, serviranje i njena gostoljubivost ove skupove su ~inili o~aravaju}im. Sa puno ljubavi su je prozvali Majka Katarina. Jednog dana je od jednog svog abonenta, d`entlmena, dobila buket crvenih ru`a. Dirnuta ovim gestom ljubaznosti, osetila se, po prvi put, polaskanom i cenjenom kao `ena i kao ljudsko bi}e. ^inilo se kao da joj je ru`a obojila obraze. Iz nje je zra~ila lepota koja je naterala ru`e da se postide i da joj se poklone. O~i su joj sijale kao u mladosti. Na`alost, pored oca se nikada nije tako ose}ala. Ali ja sam znala da je on voli na svoj na~in. Kako sam rasla, sve sam ga ~e{}e molila da joj pokloni vi{e pa`nje. Njegov odgovor je bio uvek isti: „Gledaj svoja posla. Imam va`nijih stvari nego da igram u va{oj komediji.” Nikada nisam prestala da ga molim, a on se nikad nije promenio. U tom konzervativnom vremenu bilo je nepristojno pokazivati svoja ose}anja pred drugima. Majka, uvek spremnija da preuzme rizik, kr{ila je ovo pravilo, dok se otac nikad nije usudio da poka`e {ta ose}a. Kao posledica javio se mu{ko-`enski odnos koji nije bio veseo i opu{ten ve} napet i inhibiran. Majka je tu prazninu ispunjavala vole}i nas bezmerno. Po{to je shvatila da mladi ljudi imaju vrlo malo slobode i mogu}nosti da zajedno provode vreme i tako izraze svoja ose}anja jedno drugome, otvorila im je vrata svog doma. U tom periodu devojke nisu smele da izlaze same. Stalno su morale da imaju pratioce. Ako su i{le na igranku, majke su sve vreme bile uz njih. U mom detinjstvu, mnoge hladne ve~eri mladi su proveli u na{oj ku}i. U tome smo u`ivali. Puni energije, spremni da istra`uju ~udesne izazove `ivota, mladi su prosto jurili u na{u ku27

}u na prelo. Uvek ih je ~ekala gozba. Stolovi su bili puni zakuski i doma}ih pita. Igrale su se dru{tvene igre. Ali ispod stolova su se doga|ale i neke druge stvari. To sam volela da {pijuniram. Iz prikrajka i neprimetno posmatrala sam i svoju majku. Kad bi zapevali an|eoski glasovi mladih devojaka, suze kao kapi jutarnje rose kvasile su njen ru~ni rad. Duboko skrivene emocije su je gu{ile, jer je njen `ivot bio li{en uzbu|enja. Pepeo, ostaci, mrvice, komadi}i i talog `ivota bez ljubavi, bili su duboko zakopani u njenim grudima. Kao rezultat – javila se tuberkuloza, od koje se nikad nije oporavila. Otkad pamtim, uvek sam bila vi{e naklonjena njoj. Njeno lice je blistalo dok me je podu~avala. Bilo je puno radosti. Moja najve}a `elja je bila da postanem kao ona. Ona je bila moj ideal. Obo`avala sam je i bila sam ponosna {to sam njena }erka. [to se oca ti~e, njega smo vi|ali samo vikendima. On je radio u fabrici {e}era, prave}i ugovore sa poljoprivrednicima za otkup {e}erne repe, tako da je mnogo vremena provodio putuju}i po raznim selima. Bio je divan otac. Brat i ja smo se uvek nadmetali za njegovo krilo i uglavnom sam ja gubila. Sa {esnaest godina sam ustajala u ~etiri sata i tr~ala na stanicu. Voz me je vodio u grad, u {kolu, koja je bila udaljena {est kilometara. Vra}ala sam se ku}i tek oko ~etiri sata popodne. Za ru~ak sam nosila sendvi~ sa ma{}u, solju i alevom paprikom, ali sam ~esto bila previ{e zauzeta da ga pojedem. Deca koja su mogla to sebi da priu{te jela su pitu sa sirom, burek. Ponekad, kad bi mi deda dao koji dinar, i ja sam sebe ~astila gibanicom. Bila sam dobra }erka. Dobijala sam toliko puno ljubavi kod ku}e, da su druge stvari bile potpuno bezna~ajne. Moji roditelji su `iveli i podizali nas po striktnom moralnom kodeksu. Mi smo bili poslu{ni i nikad to nismo zloupotrebili. Sa osamnaest godina jo{ uvek sam morala da tra`im dozvolu od oca za izlet ili bioskop, pa ~ak i da ga pitam mogu li da idem kod drugarice da radim doma}i zadatak. Tako smo svi vaspitavani u mojoj generaciji i niko od nas se nije ose}ao uskra}enim. 28

Otac je bio ~ovek visokih ideala. Njegova patriotska ideologija je zna~ila da je spreman da uradi sve za svoju zemlju. Verovao je da rade}i tako, slu`i ne samo svojoj zemlji ve} i svojoj porodici i svim drugim ljudima. Pridru`io se op{toj stvari tog vremena, komunisti~koj partiji, ali iz potpuno ~istih pobuda. Dobrovoljno je `rtvovao sve, zarad komunisti~ke ideologije. Doneo je mir mnogima, ali je sam ostao bez njega. Me|utim, kada je shvatio razmetljivo koristoljublje komunisti~kih vo|a, do`iveo je svoje najdublje razo~arenje. Dobiv{i rat, oni su pohlepno nagomilavali ratne trofeje za sebe, kr{e}i obe}anja – jednakost za sve. Povre|en i ljut u isto vreme, otac je prekinuo sve veze sa sistemom koji ga je izdao. Svoju partijsku knji`icu bacio je varalicama u lice, surovo presecaju}i ideolosku pup~anu vrpcu, zauvek. Svi smo visoko platili cenu o~evog politi~kog otre`njenja. Bili smo na tajnoj crnoj listi. I meni i bratu bila je odbijena stipendija. Zato smo otac i ja oti{li kod njegovog ratnog druga Jovana, visokog slu`benika u dr`avnoj hijerarhiji.Tra`ili smo pomo} pri zaposlenju. Ali dvoje visoko obrazovanih ljudi nije moglo da dobije posao. Kakva tu`na ~injenica za istoriju. Ovo je bilo jo{ neobi~nije jer su prioritet za dobijanje stipendija i posla, i druge beneficije imala deca ratnih veterana. To je va`ilo za sve – osim za na{eg oca. Taj susret je protekao otprilike ovako. U{li smo kroz vrata tapacirana kvalitetnom, svetlo braon ko`om. U sobi, u ko`noj fotelji visokog naslona sedeo je jedan ~ovek. Sa njegove leve strane visila je Titova slika u prirodnoj veli~ini, a sa desne Lenjinova. Ispred njega je bio ogroman sto od mahagonija. Na sebi je imao kvalitetno odelo i kravatu u bojama na{e zastave. „Zdravo Jovane. Da li si ti onaj isti ~ovek sa kojim sam podelio moje poslednje par~e hleba za vreme Igmanskog mar{a?” „Vreme prolazi, mi starimo. Zar me ne prepoznaje{?” „Ne govorim o tvojim godinama ve} o ovom izobilju oko tebe.” „Kako mogu da ti pomognem?” 29

„Mo`da mo`e{ da mi ka`e{ za{to moja deca ne mogu da dobiju posao. Oboje su fakultetski obrazovani. Kao {to ti je dobro poznato, deca na{ih prijatelja, mnogo mla|a i manje kvalifikovana, dobili su dobre poslove jo{ pre godinu dana.” O~eva desna ruka se automatski podigla do grudi, ispod ordena ~asti, dok mu je glava bila malo pognuta. Ovim gestom je postavio neizgovoreno pitanje koje je glasilo: „Zar je mogu}e prosto izbrisati patriotu koji je bio spreman da bezuslovno `rtvuje svoj `ivot u ime svojih sunarodnika?” Umesto toga, bore}i se da ga strpljenje ne izda, otac u~tivo uobli~ava pitanje, uti{avaju}i glas, „Da li sam ja na crnoj listi, dru`e?” Jovan ska~e iz svoje stolice. Levom pesnicom udara po stolu dok mu se celo telo naginje napred. Desni ka`iprst upire u lice „starog ratnog druga”, kao strelu, koja nalazi metu. Kapljice znoja mu se javljaju po ~elu dok mu lice crveni kao cvekla. Pokazuje jedva kontrolisan bes. On bezdu{no vi~e – „Nemam pojma o ~emu pri~a{. Mo`da tvoja deca nisu dovoljno tra`ila posao ili mo`da o~ekuju vi{e nego {to zaslu`uju.” „U redu”, ka`e otac. „Vidim da ovde samo gubim vreme. Do{ao sam na pogre{no mesto i kod pogre{ne osobe. Da li stvarno misli{ da smo se za ovo borili? Milion i sedamsto hiljada mrtvih sunarodnika – zbog ~ega? Ni{ta se nije promenilo. Sja{i Kurta a uzja{i Murta!” Sa svakim slede}im otkucajem srca Jovan je lju}i. Pakosno pilji u oca. Njegovo vikanje li~i na ujed morskog psa: „Zar ti ne zna{ da ljudi idu u zatvor zbog znatno bezazlenijih izjava nego {to je tvoja? Po{to si mi prijatelj, pre}i }u preko toga... ovog puta.” Otac ose}a potrebu da nastavi da govori, ali obojica samo stoje i }ute. Bulje jedan u drugog kao prikovani. Na kraju otac gubi strpljenje i ipak progovara: „Nemoj nikad vi{e da se usudi{ da me tako nazove{. Ja nisam tvoj prijatelj.” Brzim pokretom otac mu okre}e le|a i odlazi. Odlazi, ne samo od njega ve} i od svoje pro{losti. 30

Ovaj stresni doga|aj postao je prekretnica za celu na{u porodicu. Brat i ja smo shvatili da sve moramo sami da uradimo. On je ostao sa ocem, kao {to je bio obi~aj, da ~eka posao, a ja sam se zaposlila da bih mogla da zavr{im svoje studije. Morala sam da se preselim bli`e poslu. To je bila moja najbolnija odluka u `ivotu, jer je majka bila ozbiljno bolesna. Majka i otac su `iveli za nas dvoje. Ulo`ili su svu svoju u{te|evinu u na{e obrazovanje, a mi smo uradili sve {to je bilo do nas da se nama ponose. U dvadeset tre}oj godini sam diplomirala jezike i svetsku knji`evnost. Mama je umrla devetog marta 1969, tri dana pre svog ~etrdeset petog ro|endana. Ona je `elela da postanem prosvetni radnik i ja sam ~vrsto re{ila da budem u tome najbolja. Dobila sam sve nagrade koje se mogu dobiti. Da je samo mogla da po`ivi da vidi kako joj se ispunjavaju snovi! Najtu`niji dan u mom `ivotu bio je kada mi je majka umrla na rukama. Njene poslednje re~i su bile – „Ti si moje Sunce”. To je bio njen poslednji blagoslov, upu}en meni. Te njene poslednje re~i do`ivela sam kao svoju obavezu. Za mene je to zna~ilo da treba da budem svetlost i da zra~im na sve strane. Dok je moj brat u~io pravo, ja sam radila dva posla, da bih i njega potpomogla. Vikendom sam putovala pedesetak kilometara da pomognem ocu i bratu u odr`avanju ku}e. Trudila sam se najbolje {to sam mogla da odr`im maj~in duh. Udala sam se 1971. a moj brat 1977. On i njegova `ena Zlata su `iveli sa ocem, koji se nikad nije ponovo o`enio. Pomagao im je u podizanju dece. Bio je najbolji bebi-siter i najbolji u~itelj. Za svu ljubav koju je davao, dobijao je jo{ i vi{e. Periodi duge razdvojenosti majke i oca u njihovom braku, imali su svoju cenu. On je putovao poslom a ona je veliki deo svog kratkog `ivota provela po sanatorijumima. Kada je umrla, njegov `ivot nije vi{e imao isto zna~enje. Izgubio je ljubav svog `ivota i taj bol je nosio u svojim grudima slede}ih dvadeset pet godina. Sva se}anja na majku su bila kao neiscrpna riznica mudrosti. 31

Majka nije puno govorila ali bilo {ta da ka`e zvu~alo bi biblijski: „Mi zasadimo biljku i zalivamo je, ali Bo`ja ljubav ~ini da raste.” Se}am se kako me je majka u~ila istoj mudrosti. I sad mogu da je vidim i ~ujem, dok beremo pasulj u na{oj ba{ti kako govori, „Iz samo jednog zrna nasta}e hiljade. Nemoj da ih rasipa{.” Kasnije, tokom `ivota ponovo sam se suo~ila sa istom mudro{}u. Trebalo mi je vremena da proniknem u njeno duboko zna~enje „od jednog zrna, nastaju hiljade”. Moj `ivot sve vi{e mi li~i na polje na kojem sejem i `anjem. Ljubav, koja se mno`i.

32

Poglavlje 2 VOLIM ONO [TO RADIM

Novi period mog `ivota zapo~eo je kad sam napustila roditeljski dom. Zaposlila sam se kao profesor knji`evnosti u Sremskim Karlovcima, malom gradu u Vojvodini, sredi{tu mnogih aktivnosti. Bila sam sre}na zbog dobijenog mesta. To je bilo zna~ajno priznanje za moje kvalitete, jer oni koji su se odlu~ili za mene nisu me prosu|ivali prema porodi~nom stablu nego prema zaslugama. Zahvaljuju}i svom kreativnom duhu opredelila sam se za inovacije u nastavi; menjala sam metode rada sa akcentom na slobodnim ljudskim odnosima, na osloba|anju li~nosti. Samo nekoliko nas se usu|ivalo da krene novim pravcima. „Kako ti se zove {kola?” pitala sam. „[ta si uradio za svoju zajednicu?” Ova pitanja su postala baza za saradnju {kole i dru{tvene zajednice „U~enici (od ~etvrtog do osmog razreda) poma`u zajednici”. Radilo se na tome da se {to vi{e pomogne i pru`i najve}i doprinos dru{tvenom razvoju kao i svesti mladih. Na primer, u~enici su pomagali starim ljudima u njihovim domovima; i{li su u nabavku, u~estvovali u odr`avanju imanja, brinuli se o zelenim povr{inama; o parkovima, ulicama, {kolama, fabrikama i preduze}ima. U vreme `etve, hiljade u~enika je radilo udarni~ki sa `eteocima. Nisu bili sami. Pridru`ivali su im se u~itelji a ponekad i roditelji. Za taj svoj trud bili su nagra33

|ivani kreditima. Tako su {kole dolazile do u~ila koja su im nedostajala: do kompjutera, filmskih projektora i ostalog. Preko radio talasa svakodnevno su se ~uli u~enici koji su u`ivo govorili o svojim uspesima u zavr{enim poljoprivrednim poslovima. Drugu inovaciju u modernizaciji nastave knji`evnosti rado sam prihvatila. To je bio grupni rad u kome je svaki u~enik imao svoju slobodu stvaranja. Zadatak je obi~no ovako glasio: napravi analizu dela poznatog knji`evnika. Nakon dobijenog zadatka, u~enici bi se delili u manje grupe, od ~etiri do pet. Svaka grupa je imala mesec dana da spremi analiti~ki izve{taj o posebnim aspektima tog dela. Na primer, prva grupa je trebalo da pripremi istorijski pogled, druga detaljne geografske lokacije, tre}a je obra|ivala temu romana, ~etvrta karakterizaciju likova u romanu, dok se peta grupa bavila jezikom i gramatikom. ^asovi nisu bili ograni~eni na u~ionicu. Izlazili smo napolje i dru`ili se u prirodi. Mladi su blistali od uzbu|enja. Li~ili su na p~ele radilice koje su se potpuno predale radu u svojoj ko{nici. U~enici koji su ranije bili slabiji, po~eli su da se isti~u. Ispoljili su se njihovi stvarni potencijali. Svako je dobio priliku da se izrazi. Nijedan u~enik nije ponavljao godinu. Godinama zaredom moji u~enici su osvajali knji`evne nagrade na takmi~enjima za recitatore i literarne stvaraoce. U razredima u kojima su nastavnici radili klasi~nim metodom, u~enici su ~esto ponavljali godinu i padali na popravne ispite. Vremenom, mnogi u~itelji su po~eli da primenjuju ove metode. Vrlo brzo i oni su dobijali odli~ne rezultate. Za trideset godina mog prosvetnog rada, nijedan moj u~enik nije ponavljao. Za{to? Svakome sam davala onoliko vremena koliko mu je bilo potrebno da razvije svoje mogu}nosti i integritet. Cilj je bio razvijanje intelektualnih potencijala i li~ni stepen sigurnosti; sloboda kreativne misli. Radili smo zajedno onoliko koliko bi trebalo da u~enik shvati i uradi svoj zadatak kako treba. Moja nagrada se sastojala u tome da gledam kako mladost traga za dubljim smislom znanja. Bila sam zahvalna i zadovoljna njihovom ulogom u op{tenacionalnom obrazovnom u~inku. 34

Zbog svakodnevnih obaveza i finansijskih pritisaka, nastavniku je bilo vrlo te{ko da prepozna svoju pravu misiju. Zar nije misija u~itelja da osposobi budu}e generacije za primenu teoretskog znanja u svom prakti~nom `ivotu? [kola je institucija gde se pored vaspitavanja dobija i znanje. Na `alost ve}ina tog znanja se ne koristi dok se ne odraste, u tome je problem. Kad bi mladi mogli primenjivali to znanje odmah, i oni sami i dru{tvo imali bi veliku dobit. Na ovaj na~in, mladim ljudima je lak{e da prona|u svoje mesto u dru{tvu i doprinesu njegovom razvoju ako se uklju~uju u njegovu funkciju kroz sve faze svoga vaspitno-obrazovnog razvoja. U vreme moje nastavni~ke karijere obrazovni sistem je stagnirao zbog nedostatka materijalnih sredstava. Prosvetni radnici su bili jako malo pla}eni. Nisu imali nikakvog podstreka da kreiraju bilo {ta izvan utvr|enog programa. Nekoliko mladih entuzijasta poku{avalo je svim silama da uskome{a mrtvo more medioktiteta. Upinjali smo se da sakupimo sav entuzijazam koji smo imali kako bismo napravili promene i pokrenuli u~malo more. A to nije bilo lako. Nailazili smo na mnogo protivljenja. Stavovi starijih nastavnika tako|e su imali uticaja. Stari prosvetni radnici su govorili: „Za{to bismo to radili? Nismo pla}eni za to.” Za razliku od njih, mladi prosvetni radnici, po prirodnoj inerciji kosmi~kih promena, svesno su shvatili svoju obavezu i ulogu u vremenu i prostoru namenjenim ba{ njima. Odbacili su materijalnu motivaciju i izazovno prihvatili priliku kreiranja pozitivnog menjanja. @eleli su istorijske promene i bolje obrazovanje. Bili su to hrabri izazovi za mlade entuzijaste, prosvetare. Radili su za bolje sutra, za nove generacije i naprednije dru{tvo. A za svoje u~enike su znali da }e i oni u budu}nosti smeti i znati da menjaju i kreiraju izazove. Takva motivacija mogla je biti izazvana samo ljubavlju koja je najja~a energija u kosmosu i na zemlji, koja dr`i sve zajedno u ravnote`i. Danas sam veoma sre}na {to mogu da ka`em kako su na{e eksperimentalne inovacije privukle pa`nju op{teg obrazovnog sistema. U~itelj mora da bude pun ljubavi. Mora da voli to {to 35

radi. Mora da bude inovator, magnet za u~enike: tako da {kola postane mesto gde oni `ude da provode vreme. Svi su mi laskali da sam ro|ena za vaspita~a. Obrazuju}i generacije i generacije, ose}ala sam se kao da smo studenti i ja na pozornici. Mnogo sam ih uva`avala. Svi zajedno smo do kraja u`ivali u tom kreativnom, stimulativnom, obrazovnom procesu. Svaki ~as mi je bio kao odlazak na premijeru. To nije bio odnos profesor-u~enik, to je bilo kreiranje entuzijasta. Volela sam svoj posao, volela sam ono {to radim. Svu du{u sam u to ulila. Nisam mogla do~ekati novo sutra. Moji studenti i ja smo se voleli svim srcem. Oni su za mene bili moja neiskazana mladost. Dopunjavali smo se u procesu u~enja. Smejali smo se od srca, pri~ali i nismo se obazirali na {kolsko zvono. Nikome se nije `urilo da ide ku}i. Svi smo `eleli da na{i ~asovi traju zauvek. Bilo je zanesenja{tvo privilegovano da ostavim neizbrisiv trag na ~itav obrazovni sistem. Nikada ne}u prestati da podu~avam. Kako bih i mogla! Zar `ivot nije u stvari u~enje i podu~avanje? Ta dva pojma su neodvojiva. Osim pozitivnih momenata, u tom periodu bilo je i stresnih situacija. Sve se odrazilo na moje ve} poljuljano zdravstveno stanje, na povi{eni krvni pritisak, probleme sa bubrezima i nesanicom. Imala sam i astmu i alergije. Tri godine sam bila na lekovima, a deset godina sam dva puta nedeljno primala injekcije protiv alergije. Od te terapije mi nije bilo bolje. Naprotiv, bilo mi je sve gore i gore! Radila sam prekovremeno i nisam imala kad da jedem. I kada bih imala vremena, to je bilo samo da zadovoljim glad. Brzo sam `vakala i brzo gutala. Ose}ala sam da to nije dobro, uvek bih sebi govorila „Nije trebalo to da jedem”. Me|utim, to me nije spre~avalo da isto uzimam ponovo i ponovo. Tra`ila sam lekarski savet od svojih prijatelja, lekara. Saveti su uvek bili kroz lekove; sa lekovima bi olak{anje bilo trenutno, ali privremeno. Simptomi su i dalje bili prisutni. Po~ela sam da mislim da za mene nema pravog leka, da }u prosto morati da `ivim s tim. 36

Godinama sam uzimala lekove za bubrege. Dok sam bila u bolnici posle te{kog napada bubrega, doktor mi je rekao da su moji upaljeni krajnici uzrok bubre`nim problemima. Nagovarao me je na operaciju krajnika. Ube|ivao me je da }e mi se zdravlje sigurno popraviti. Sa dvadeset {est godina sam poslu{ala njegov savet. S prvim bu|enjem prirode u prole}e, po~injali bi te{ki alergijski napadi; zapo~injali bi tretmani anti-alergijskih injekcija protiv polena, pra{ine i nikotina. Iako sam patila od povi{enog krvnog pritiska, niko mi nikad nije predlo`io da promenim na~in ishrane. Moj doktor je stalno ponavljao istu re~enicu: „Probajte ovaj lek. Ako to ne bude odgovaralo, proba}emo neki drugi.” Ja sam mu bezrezervno verovala. Za{to i ne bih? Nisam ni{ta znala o zapadnoj medicini, niti kako bih sama tretirala svoju bolest. A izgleda ni doktor. Moje op{te zdravstveno stanje se pogor{alo kad sam zapo~ela rad u svetu medija. Godine 1976. postala sam direktor obrazovnog, umetni~kog i zabavnog programa na radio-In|iji. To je jedna od najpopularnijih lokalnih radio stanica u regionu, u stvari i u Vojvodini. Jedanaest godina sam bila na tom polo`aju. Taj period mog `ivota bio je posebno stresan. Suo~avala sam se sa najprljavijim ljudskim manipulacijama samozvanih malih bogova. Godine 1986. prihvatila sam dodatnu odgovornost da kao dopisnik drugog programa RTB osmislim i re`iram specijalni obrazovni program za de~iju emisiju „Kako ti se zove {kola?”. Od 1982. do 1987. radila sam kao novinar u dnevnim i nedeljnim novinama. Pratila sam {kolski sistem, od pred{kolskog do univerzitetskog. ^esto bih putovala jer sam bila aktivna u raznim odborima i savetima. Ponudila sam radio In|iji svoju ideju o programu za mlade i oni su je prihvatili. Organizovala sam radio dopisni~ku redakciju novinarstva za omladinu. Osnovani su specijalni programi za mlade, na svim nivoima (osnovna {kola, srednja i fakultet). Svaka {kola je odre|ivala u~enike koji su bili reporteri i novinari. Oni su u~estvovali u takmi~enju tako {to su emitovali svoje izve{taje na radiju. 37

Pronalazili smo sve one koji su bili raspolo`eni da nagra|uju pobedni~ke {kole, dr`avne organizacije, velika preduze}a, poljoprivredna dobra, dr`avne fabrike, lokalne preduzetnike. Taj radio program je i{ao u`ivo i postao je veoma popularan. Telefonske linije su bile prezauzete od strane slu{alaca koji su `udeli da se u`ivo uklju~e u program. Bio je to primer saradnje medija sa {kolom u cilju napredovanja dru{tvenog poretka. Godine 1985. probudilo se moje novinarsko interesovanje za re`iranje dokumentarnih emisija o aktuelnim temama za umetni~ki i zabavni program televizije Novi Sad. Za vreme moje jedanaestogodi{nje karijere na medijima dobila sam mnoge nagrade za novinarstvo. Jedna od najzna~ajnijih nagrada u vojvo|anskom novinarstvu bila je nagrada koja se zvala „Istina”. Imala sam veliku ~ast da primim ovu nagradu kao pisac/producent/reditelj za umetni~ko medijsko ostvarenje „Jedan korak od smrti ka `ivotu” posve}en pre`ivelima u koncentracionim logorima. Zbog mog dugogodi{njeg rada sa mladima, ponu|ena mi je potpuna odgovornost u kreiranju, organizovanju i re`iji na{e nacionalne proslave, praznika Dana mladosti, 25. maja 1986. Trebalo je umetni~ki usaglasiti hiljade mladih da sinhronozovano prosvetle duh nacionalne istorije i njene mladosti. Cilj je bio prikazivanje slavne pro{losti na{e zemlje kroz niz razli~itih scena pro`etih muzikom i poezijom. Koreografija je uklju~ivala balet, moderan ples i akrobatske ta~ke, umetni~ka poetska izra`avanja. U~enici su nosili razli~ite kostime, koji su bili u raznim bojama. Svaki deo kostima je imao drugu boju. Svojim telima sinhronizovano, u redovima, kretali su se po stadionu. Kao da ih je o~arao nevidljivi duh, i svojim telima su ispisivali re~i: Bratstvo, Jedinstvo, Mir i Sre}an Dan Mladosti, @iveo Drug Tito. Svaka scena je odigrana precizno i graciozno. Pri svakom pokretu tela napred, na levo ili desno, pojavljivao bi se neki oblik. Kada bi se okrenuli na levo, nastalo bi {est baklji, koje su predstavljale {est republika. Kada bi se okrenuli na desno, formirali 38

bi plameno sunce koje se brzo pretvaralo u zvezde. Na kraju, u~esnici su svojim telima formirali lepr{avu zastavu na{e zemlje. Naj`ivopisnije su bile po~asti na{em idolu, na{em Predsedniku. Gledaoci su sa strahopo{tovanjem, u ti{ini, ~itali slovo po slovo svake re~i: Pozdrav! Tito! Sre}an ro|endan! Tada bi se u~esnici ponovo pokrenuli, da bi formirali prekrasni buket crvenih ru`a, koji se njihao u raznim pravcima, kao dodirivan ne`nim prole}nim povetarcem. Scena je oduzimala dah. Srca bi prestajala da kucaju. Finale su kreirali zajedno u~esnici i publika, svojim zajedni~kim, gromoglasnim aplauzom! Pripreme za ovu proslavu po~ela sam u rano prole}e. Priroda se budila, i sa svih strana su dopirali opojni mirisi polena. Sve je bilo u cvetanju – pa i moje alergije. Slabo sam jela jer sam bila previ{e zauzeta. Ako bih se i ma{ila za hranu, to su naj~e{}e bili jogurt i poga~ice –„provereni za ubla`avanje pritisaka”. Posle toga bih se ose}ala jo{ gore i nisam smela ni{ta vi{e da pojedem. Bilo je dana kad nisam ni{ta jela, prosto bih zaboravila da snaga ulazi kroz usta. Moje telo je bilo puno nepresu{ne energije koju poseduje samo mladost. Verovala sam da }e uvek biti tako. Radosni duh i zarazna razigranost mojih |aka ispunjavali bi mi celo bi}e. Zajedno smo se smejali {alama na moj ra~un. U trenucima velike gu`ve i galame, kada nisu pratili moje instrukcije u toku priprema, imali su obi~aj da jedni druge uti{avaju na slede}i na~in: „Bolje }utite da ne aktivirate minu. (Obi~no se nastavnici oslovljavaju sa profesore, ali mi smo napravili dogovor da me zovu po imenu, Mina.) @elela sam da se ovo dru`enje nikad ne zavr{i. Njihova mladala~ka uzavrelost, spontanost i unutra{nja snaga utemeljivala bi se u sve {to su radili. @iveli smo okru`eni toplom, nevidljivom svetlo{}u prijateljstva, streme}i ka istom cilju. Nije mi trebalo dodatno uveravanje: cena koju sam pla}ala nije bila previsoka. Ali koliko god sam iznutra blistala, spolja sam izgledala trula: podbulo lice, suzne i crvene o~i, konstantna kijavica, zujanje u u{ima, zapu{ena plu}a. Jedva sam disala. Borila sam se sa tek39

stom i maramicama u jednoj ruci, i megafonom u drugoj. D`epovi su mi bili pretovareni gomilom lekova i inhalatora (uvek sam nosila rezervne), imala sam manjak ruku. Uprkos ovakvoj kondiciji, nikad nisam izostala. Uvek sam bila tamo i na vreme. Krajem petog meseca bila sam potpuno fizi~ki iscrpljena ali je slet do`iveo izvanredan uspeh. Svi smo plakali od sre}e i grlili se. Radost je bila beskrajna. Zajedno smo slavili do ranih jutarnjih sati. Svitanje nam je krunisalo slavlje.

40

Poglavlje 3 LI^NO BLA@ENSTVO I RAZO^ARANJE

Moj profesionalni `ivot se trijumfalno uspinjao, dok je moj privatni `ivot bio serija katastrofalnih padova. Toliko sam bila zauzeta svojim poslom, da mi ba{ nije ostajalo mnogo vremena za privatni `ivot. Pored toga, u na{oj maloj provincijskoj sredini, u to vreme, `ene a naro~ito `ene-prosvetni radnici morale su da budu uzorne, bez zamerki, skoro kao svetice. Jo{ gore je bilo ako je profesorka trebalo da postane ~lan Komunisti~ke partije. Njen moral je morao da bude kao u ~asne sestre. Ukratko, ja nisam imala svoj intimni, privatni `ivot pre nego {to sam se udala za Bo{ka. Upoznali smo se 1970, godinu dana nakon smrti moje majke. Na{ susret se zbio u savr{enom trenutku. Bog mi ga je poslao ba{ onda kad mi je bio najpotrebniji. U to vreme je naizgled delovalo da sam u savr{enoj fizi~koj i mentalnoj formi, ali moja unutra{njost se raspadala. Slu~ajnost je dobila najbolje karte. Moja dobra prijateljica, predavala je engleski u {koli u kojoj sam i ja radila. Bata je bio Ru{kin mladi}. Njegov najbolji prijatelj bio je Bo{ko. Batin automobil je bio kod mehani~ara, i on je zamolio Bo{ka da ga doveze do mene. Pozvala sam kod sebe prijatelje da gledaju svetski kup u fudbalu. Tako je u moj stan i u moj `ivot u{ao ovaj mlad, visok, zgodan, inteligentan i zabavan ~ovek, Bo{ko Dobi}. Studirao je Me|unarodnu trgovinu na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Od 41

prvog trenutka, od kako su nam se o~i srele, hemija je u~inila svoje. Slede}eg dana smo oti{li zajedno na izlet, i kako se to ve} ka`e, ostalo je istorija. U po~etku nisam nikome ni{ta rekla o njemu, jer je bio mla|i od mene tri i po godine. Kad sam se kona~no poverila svojoj gazdarici, koja je rodom iz istog mesta kao i Bo{kova mama, ona me je preklinjala: „Molim te nemoj da se uda{ za njega ako treba da `ivite zajedno sa njegovom majkom!”. Me|utim, ljubav je bila slepa. Udala sam se za svog izabranika, ali sam se tako|e udala i za njegovu majku. Ve} prvog meseca sam okusila svu gor~inu istine na koju sam prijateljski bila upozorena. Majka mog mu`a je bila ljubomorna i veoma konzervativna osoba. [ta god bih ja rekla, ona bi izokretala, degradiraju}i mene a uzdi`u}i sebe. Naro~ito je u`ivala da izvr}e zna~enje mojih re~i kako bi me nau~ila da se pona{am. Neprekidno je igrala sajko igre, nadme}u}i se za svoje mesto u „sinovljevom `ivotu”. Ose}ala sam se slabom da bilo {ta menjam. Ne mogu da opi{em svoju frustraciju. U meni je gorela jaka `elja da upotrebim sav svoj potencijal, do poslednje mrvice, da bih se odbranila. Kao kod nekog poroka, moja `ivotna snaga je polako istiskivana iz mene, milimetar po milimetar. U `elji da pobegnem od ove nepodno{ljive situacije, ulagala sam uzaludni napor da zaboravim na neprijatnosti u porodici i da se bavim svojim poslom. To je bio moj cilj. Rezonovala sam, ako svu svoju energiju usmerim na posao, nekako }u pobe}i od praznine koju sam ose}ala u dubini du{e. Na`alost, i moj mu` je duboko patio. Poku{avao je da stane uz mene i to vrlo ~esto na svoju {tetu. On je bio jedino dete svoje majke. Nije `eleo da je povredi. Ali nije znao ni kako da se od nje odbrani. U njemu se vodila bitka izme|u majke koju je voleo i po{tovao i `ene koju je neizmerno voleo i cenio. Njegova majka je bila neobrazovana `ena. Verovatno je njen na~in bio i jedini na koji je umela da se izrazi. To mu je bilo lak{e – da na|e razlog za opravdanje umesto za optu`ivanje. Bilo je lak42

{e predati se nego zauzeti ~vrst stav. Bo{ko je usvojio ovu strategiju veoma rano, da bi pre`iveo. Razmi{ljala sam da se razvedem, ali sam na kraju odbacila tu ideju. To bi ponizilo i mene i moga oca. Na{a kultura i moralni kod bili su izuzetno strogi i beskompromisni. Na razvedenu `enu se gledalo sa podozrenjem. Naro~ito ako se radilo o prosvetnom radniku. Osim toga, Bo{ko i ja smo se neizmerno voleli. Ostanak sam platila visokom cenom. U prvoj godini braka, finansiska odgovornost doma}instva bila je na meni. Bo{ko je jo{ zavr{avao studije. Bo{kova majka nije nikada radila, a od kako su se njegovi roditelji razveli, nije imala puno toga da radi ni kod ku}e. U drugoj godini braka sam ostala u drugom stanju. Tada vi{e nije bilo povratka. Moja trudno}a je bila najlep{i i najuzbudljiviji doga|aj u na{em braku. Ali ne i za moju svekrvu! Njena sebi~nost je postala jo{ gora, jer nas je na{e nero|eno dete jo{ vi{e zbli`ilo. Na{ sin Sr|an se rodio 25. maja 1972, na dan Mladosti i ro|endan Predsednika. Ose}ala sam se kao da sam dobila zlatnu premiju. Nismo mogli potpuno da u`ivamo u podizanju svog deteta jer smo bili pod stalnom presijom Sr|anove bake. U ~etrnaestom mesecu pojavili su mu se problemi sa disanjem. Verovala sam i tada a verujem i sada da se moj stres prenosio kroz moje mleko u bi}e na{eg deteta. Danas stvari vidim druga~ije, ali tada nisam mogla ni{ta bolje da uradim, jer nisam znala za bolje. Bila sam neupu}ena na ~injenicu da sam sama stvarala takvu situaciju, kroz sopstvene izbore. Celog `ivota sam poku{avala da zadovoljim druge. Sve svoje potencijale usredsredila sam na karijeru i stvarala{tvo jer nisam mogla da se eksponiram u svom li~nom `ivotu – tu sam posustala optere}ena konzervativnim dogmama i svojim i svoje svekrve. Imala sam sve {to bi `ena mogla da po`eli – ~oveka koga obo`avam, divnog sina, izvanredne prijatelje, pravi uspeh u poslu. Bila sam sna`na osoba, sna`na, pa ipak je ne{to u meni bilo {uplje. Ne{to su{tinsko je nedostajalo. Nisam mogla da na43

|em dovoljno `ara da ispunim tu dubodolinu u du{i, da upravim svoju sudbinu pravim putem. Na jednoj strani sam se ose}ala bezvrednom, nedefinisanom, a na drugoj sam jo{ uvek imala neograni~enu energiju da stvaram i idem dalje. Moj profesionalni `ivot, moje duhovno bi}e, `elelo je da dotakne nebo. Drugi deo mene – moje emotivno bi}e, `ensko i maj~insko – naprezalo se da odr`i vatru porodi~ne ljubavi. @ivela sam tako razapeta ~etiri pune godine. Na{oj maloj porodici je bilo najbolje kad smo bili daleko od ku}e. Na{a ljubav me je terala da idem dalje i prebrodim sve emocionalne barikade. To je bila veli~anstvena zastava koja je objavljivala na{u pobedu. Na neki na~in sam uvek u `ivotu o~ekivala samo mrvice sre}e. Nikad nisam sebe postavljala na prvo mesto u bilo kojoj situaciji ili u bilo kom odnosu sa ljudima. Uvek sam bila no{ena plimom ose}anja i potreba drugih. Nisam bila povezana sa svojim unutra{njim bi}em. Umesto toga sam pre`ivljavala svoje emocionalne zbrke jadikuju}i nad svojom sudbinom. Igrala sam ulogu `rtve. Verovatno da to moje pa}enje nad sobom poti~e jos iz detinjstva. Uvek sam se ose}ala `rtvom misleci da mene niko ne voli a da svi vole moga brata. Skretala sam pa`nju svojom patnjom. Sada jasno vidim da se niko ne mo`e kriviti ni za {ta. Sama sam odabrala taj put. Samo kad pomislim na sve svoje komplikovane, dramati~ne, romanti~ne, samosa`aljive poku{aje da dosegnem sre}u. A nikad nisam stigla do nje. Napustila sam roditeljsku ku}u sa devetnaest i po godina. Kao nastavnica u malom selu u Sremu vi{e sam bila obuzeta svojom slikom o sebi u budu}nosti nego ose}anjima mlade devojke u sada{njosti. Ova moralna sputavanja bila su baza mog odrastanja i sazrevanja. Moja majka je uvek bila ponosna na mene. Kada je obolela od tuberkuloze i zauvek napustila `ivot na zemlji, ja sam izgubila deo sebe i ostala sam zbunjena. Moj emotivni `ivot je potpuno presahnuo. Nisam dopu{tala da se ljubavni plamen u meni rasplamsa. Ignorisala sam svaki njegov nagove{taj. Moja najve}a briga je 44

bila: „[ta }e drugi pomisliti o meni?” Nije to bilo samo proizvod u~male sredine palanke u kojoj sam `ivela, ve} je to bio i model mog strogog, tradicionalnog vaspitanja, koje je postalo, skoro, sr` mog dru{tvenog koda. Religiozno nasle|e maj~ine familije okovalo me je moralnim dogmama za ceo `ivot. Sada vidim koliko je to bilo stresno. ^ak je i moj brak podrazumevao `rtvovanje. Nisam smela potpuno izra`avati svoja ose}anja da bi se izbegao sukob sa svekrvom i njenom „ljubavlju” prema svom jedinom sinu. Ponovo i ponovo sam se povla~ila, pate}i, dok je moja `ivotna energija nestajala u mraku. Osudila sam svoju ogromnu ljubav prema voljenoj osobi da gori bez vatre. Bila sam razapeta izme|u svojih svetlih i tamnih senzualnih sila. Volela sam i patila, ka`njavaju}i sebe bez razloga, igraju}i sporednu ulogu u sopstvenom scenariju. Mnogo puta Bo{ko i ja smo uspevali da pobegnemo od tog pakla i otkrijemo {ta je prava ljubav. Uspevali smo, ponekad, da zajedno dostignemo sre}u, ali o`iljci su postajali sve dublji i dublji. Emocionalni haos, problemi kod ku}e i na poslu potpuno su me iscrpljivali. Na{e prvoro|eno dete, Sr|an, bio je uhva}en u toj frustriraju}oj porodi~noj zamci. Bo{ko ga je voleo do neba. Ali kad je Sr|an imao tri meseca, glava na{e porodice, moja ljubav, moj mu` je bio pozvan na odslu`enje vojne obaveze. Sve se promenilo. Trebalo je da ja izdr`avam sina, svekrvu i sebe, sa svojom skromnom profesorskom platom. Bo{kova majka je bila odli~nog fizi~kog zdravlja, ali nikad nije upotrebla svoju energiju da mi pomogne da lak{e pro|em kroz sve te{ko}e. Tr~ala sam od posla do kuce, razapeta bizarnim okolnostima koje su se odvijale u mojoj svakodnevici. A onda sam jednog dana, izgorela, stresla sa sebe pepeo i uzletela. Zajedno sa dvomese~nim sinom i dve torbe ode}e napustila sam ku}u i oti{la da `ivim u mesto gde sam radila. Bilo je jako te{ko. @ivela sam sama u iznajmljenom jednosobnom stanu. Svakog dana, pre posla, vodila sam sina do `ene ko45

ja ga je ~uvala, a nakon posla i{la po njega. Tr~ala sam na predavanja i ponovo ku}i da se brinem o detetu. Nisam posustajala. Da pazim na ishranu? Nikada nisam o tome razmi{ljala. Jela sam na brzinu. Jedino mi je bilo va`no da imam sve`u hranu za dete. Nakon petnaest meseci Bo{ko se vratio. Ubrzo je dobio dobro pla}en posao. Preselili smo se u lepu ku}u. @iveli smo sami. U na{im srcima je plamtela slobodna ljubav. Smejali smo se, pevali, i u`ivali u `ivotu po prvi put. Kona~no smo do`iveli porodi~ni mir. To su bile na{e najbolje godine. Istinska renesansa na{eg braka. @iveli smo kao u snu. Moje alergije su se smanjile. Kuvala sam za svoju porodicu na moj na~in, upotrebljavaju}i dosta povr}a. Pre toga je kuvala moja svekrva, pa smo jeli suvi{e masno, meso, mle~ne proizvode i testo. Uzivala u sopstvenim kulinarskim ve{tinama, kreirala pozitivnu energiju ljubavi u svojoj porodici. Na`alost, na{e bla`enstvo nije dugo trajalo. Moja svekrva je molila, preklinjala, plakala. Bo{ku se srce slomilo. Nevoljno smo pristali da se vratimo u „njenu ku}u” kako bi to ona govorila. Napravili smo dogovor. Bo{kovo ime je dodato u ugovor. Ku}a je renovirana. Na{a porodica je dobila svoj stambeni prostor. To je postalo na{e ljubavno gnezdo, ali za kratko. Prvo su se kod Sr|ana razvile jake alergije. Onda sam ja do{la na red. Postali smo u~estali posetioci bolnice. Oboje smo dobijali injekcije protiv alergija dva puta nedeljno. Opet je moja svekrva zauzela na{ stambeni prostor. Dok sam ja radila, ona bi radila na mom moralnom degradiranju u o~ima mog mu`a i sina. @ivot se ponovo pretvorio u pakao. Dobila sam visok krvni pritisak, jake alergije, gr~eve u nogama, ciste na jajnicima. Morala sam da budem na lekovima deset godina, stanje mi se nikako nije pobolj{avalo. Stare ciste su se povla~ile, ali su na njihovo mesto dolazile nove. Bila sam neute{no nesre}na. Zapadna medicina mi nije pomagala. Moj privatni `ivot se sunovra}avao. Jedinu radost su mi predstavljali mu` i sin... kad svekrva nije bila u blizini. Nigde nisam videla izlaz. 46

A onda nas je sve spasila jedna nova ideja! Re{ili smo da sagradimo sebi dom. Nakon sedam godina `ivota u memljivoj staroj ku}i, iznajmili smo ku}u u susednom mestu, blizu mog posla. Prvo smo sagradili ku}u u dvoristu za Bo{kovu majku. Onda smo sru{ili staru, koja nam ba{ nije donela puno sre}e i na njenom mestu sagradili novu, sa pet soba, dva kupatila, sve zajedno oko 300 kvadratnih metara. Mogli smo se pohvaliti da smo sagradili zadu`binu. Svaka izgradnja sli~nog projekta obi~no je veoma stresna. Me|utim, za nas to je bilo prekrasno iskustvo. Pred kraj izgradnje rodila se na{a Jelena. Ona je do{la na svet kao sre}no i zdravo dete, na „specijalni zahtev” svog brata.Tek tada je na{a porodica postala kompletna. Godine 1985. uselili smo se u na{u novu ku}u u Staroj Pazovi. Sklopljen je novi mir sa mojom svekrvom. Vi{e nije mogla da izgovori one kobne re~i „Ovo je moja ku}a”. Se}am se kako mi je ta re~enica gr~ila stomak. Danas, iz moje nove `ivotne perspektive, ovo sve deluje sme{no. Sagradili smo svoj materijalni svet, i zadovoljili dru{tveni standard srednje klase. Mislili smo da imamo sve {to nam treba. Sklopili smo mir sa pro{lo{}u. Nismo bili zabrinuti za budu}nost. To je bilo zbog toga {to nas je bolest terala da se nosimo sa sada{njo{}u. Na{ sin je patio od hroni~ne astme. Pre`ivljavao je tako {to je stalno bio pod lekovima i inhalatorima. Zbog svega toga, ja sam se ugojila, patila od migrena, alergiskih napada, imala problema sa bubrezima i bolnim mese~nim ciklusima. Jelena je sa ~etiri godine operisala herniju. U njenoj petoj godini smo primetili pojavljivanje istih simptoma i na drugoj strani donjeg stomaka. Bo{ko je godinama patio od stoma~nih tegoba i bolnih hemoroida. Svi smo bili `rtve svog na~ina `ivota i ishrane. To nismo mogli da promenimo. Nismo znali kako. Lekovi koje smo pili bili su na{a jedina nada. A nisu pomagali. Po~etkom1986. moje zdravlje je bilo gore nego ikad. Iz dana u dan sam i{la od jednog do drugog specijaliste, tragaju}i za 47

dijagnozom. Bila sam hroni~no umorna. Maj mesec je bio najkriti~niji. Moje zdravlje je oslabilo. Patila sam od zapaljenja bubrega, ~estih i mu~nih migrena, pritiska na temenu, vrtoglavice, gubitka energije, nedostatka apetita i depresije. Ovi mnogobrojni problemi su naterali doktore da izvedu seriju testova. Testovi su bili negativni. Ni{ta nam nisu rekli. Na{ najbolji prijatelj, doktor Andrija Rudi}, zakazivao mi je na sve strane lekarske preglede. U slede}ih mesec i po imala sam seriju rentgenskih snimanja bubrega, plu}a, be{ike, debelog creva, mozga. Telo su mi prepunili radijacijom. Simptomi su bili jos gori. Krvni pritisak je prema{ivao sve tabele. Zglobovi su mi bili ote~eni. Rektalni pritisak je bio toliko intenzivan da nisam mogla da sedim, stojim, spavam. Svaki korak je bio mu~enje. Moje fizi~ko ja je otkazalo. Najstra{niji je bio gubitak pam}enja. Moj polo`aj u radiju je zahtevao osobu koja }e raditi punim kapacitetom mozga i preciznim mislima. Ovi moji kvaliteti i mogu}nosti su se osipali. [ta nije bilo u redu? Nakon gomile testova, specijalista je zaklju~io: „Rana menopauza.” Onda su mi odredili ~itavu gomilu lekova. Doktori su moje fizi~ko bi}e sistematski podelili na proste ~inioce. Za svaki odeljak prepisali su mi razli~ite lekove, svaki od njih je bio kao droga. Niko od njih nije posmatrao moje telo kao celinu, niti su se savetovali o prepisanim dozama, niti su razmatrali ne`eljene efekte. Na sre}u, moje telo je znalo kako da se za{titi. Dva dana nakon uzimanja svih tih lekova, sru{ila sam se u autobusu. Probudila sam se u Andrijinoj ordinaciji, na le`aju za pacijente. Stoje}i iznad mene poku{ao je osmehom da me opusti; upitao je: „Mina, miri{e{ na apoteku. Kakve si sve lekove popila?” Jezik mi je bio zadebljan i te`ak, usta suva i ote~ena. Borila sam se da uobli~im re~i: „Pogledaj u moju torbu”. Glas mi je bio jedva ~ujan. Nisam mogla da vidim njegovu reakciju dok je vadio lekove, ali sam ~ula re~i. 48

„Koliko pilula si danas uzela?” „Molim te pro~itaj {ta sam zapisala.” „Bo`e moj! Za{to si jutros uzela {est razli~itih pilula?” „Ne znam. Sita sam vi{e vas lekara. Baci sve te lekove.” Moj dragi mu` je odmah do{ao, svestan ozbiljnosti situacije. Zagrlio me je, dok su mu suze lile niz lice. „[ta ti se dogodilo?” Naslu}uju}i veliku krizu, okrenuo se ka na{em prijatelju. „Andrija, da li ti mo`e{ da pomogne{ Mini?” Ja sam odgovorila umesto Andrije. „^ini mi se da je suvi{e kasno. Ja mislim da imam rak.” Bo{ko je bio prestra{en. „O ~emu pri~a{?” „Pri~am o tome kako se ose}am. Vodi me ku}i.” Andrija nije ni{ta rekao. Ali je posle radnog vremena do{ao da me vidi. Predlo`io je da odem kod ginekologa. Umesto toga, ja sam se vratila na posao, ne govore}i nikom ni{ta. Sedenje mi je pri~injavalo nepodno{ljiv bol. Kada nije bilo nikog u blizini, kucala sam na ma{ini stoje}i. To je bio moj uzaludni napor da ubla`im bol. Ako bi neko u{ao u kancelariju, morala sam da sednem, prebacuju}i te`inu sa jednog na drugi deo zadnjeg dela tela. Istovremeno, zloslutni glas u meni je potvr|ivao moj najve}i strah: „Ima{ rak”. Iznenada, usred jednog intervjua, soba, sve u njoj, po~elo je da se vrti, sve br`e i br`e. Onesvestila sam se. Bo{ko je odmah dotr~ao i odveo me u ambulantu, uput je glasio na ginekologa. Zbog u`asnih bolova lekar nije mogao da me pregleda. Pozvao je dobrog prijatelja u glavnoj pokrajinskoj bolnici u Novom Sadu. Tu sam i ostala kao njihov pacijent. Decu nisam videla slede}a dvadeset i dva dana. Le`e}i danima u bolni~kom krevetu, sanjala sam budna o svojoj deci i nisam smela da mislim kako oni izdr`avaju bez mene. Tek posle jedanaest godina sam saznala, sasvim slu~ajno iz jednog Jeleninog razgovora sa prijateljicom, koliko je ona patila dok sam bila u bolnici. „Bila sam suvi{e mala i nisu mi dali da posetim mamu u bolnici. Zato sam je ja svake no}i ~ekala na ulaznim vratima grle49

}i svoje }ebe. Nisam `elela da gledam televiziju. Nisam `elela da spavam u svom krevetu. ^ekala sam mamu da do|e ku}i. Kad bih zaspala, tata i veliki brat nosili su me u spava}u sobu. Ovo je trajalo oko mesec dana, dok mama nije na kraju do{la ku}i.” Za mene je bolnica bila zatvor. Bila sam osu|ena na krevet. Nije vi{e bilo plavog neba, niti kontakta sa prirodom – samo jednoli~nost. Po ceo dan sam slu{ala `alopojke ostalih bolesnica u sobi. Svaka dva sata sestra me je vodila na preglede, davala mi lekove, nadgledala svaki moj korak. U`as nad u`asima, ginekolo{ke preglede su obavljali studenti medicine koji su bili na praksi! Ponekad i dva puta dnevno. Jednog dana su me pregledali, naizmeni~no, glavni hirurg, ginekolog, i jo{ dva studenta. Lekar im je obja{njavao moje simptome. Ja sam plakala od bola i molila ih da prestanu. „Da li vi `elite da vam se pru`i pomo} ili ne?”, vikao je {ef operative na mene. Kroz suze sam mu odgovorila, dok mi se glas penjao do histerije: „Zar jedan pregled nije dovoljan? Ne mogu vi{e da podnesem bol. Ostavite me!” On nije prestao, jo{ glasnije je urlao na mene. „Ja znam kad je gotovo. Ne ti”. Ose}ala sam bol u grudima, kao da me je probola strela. Bila sam slaba i iznemogla, prazna, ogoljena, istrgana, poni`ena i slomljena. Bolna ose}anja me{ala su se sa besom. Nakon ovog zakonski stru~nog medicinskog silovanja upinjala sam zadnji gram svoje snage da pre|em put do svoje sobe, ostavljaju}i za sobom krvav trag. Zamolila sam sestru na hodniku da mi da ne{to za zaustavljanje krvarenja. Kako sam se okrenula, na{la sam se licem u lice sa lekarom. On se dr`ao nadmeno i nezainteresovano. Pona{ao se kao moj neprijatelj. „Doktore, taj poslednji pregled je izazvao jo{ ve}i bol. Krvarim.” On je pro~istio grlo i upitao superiorno: „[ta radite u hodniku ako krvarite? Za{to niste u krevetu?” 50

„Tra`im pomo}”, promucala sam. „Idite u krevet i ~ekajte da do|e sestra”, bilo je njegovo nemilosrdno nare|enje. Gledala sam zapanjeno u ovog namrgo|enog ~oveka koji kao da me je dr`ao na ni{anu. Ali ja nisam imala nameru da ustuknem bez odbrane. U meni je proklju~ao bes. „Zar je to sve {to mo`ete da ka`ete? Vi mene optu`ujete da kr{im bolni~ka pravila i nabacujete mi jo{ i ose}anje krivice. E pa da ja vama ka`em, vi kr{ite sve humane... Gde vam je lekarska etika? Na~in kako tretirate pacijente je nedopustiv, degradiraju}i, nehuman. Ja }u iskoristiti svoju aroganciju kao novinar i borac za ljudska prava. Predla`em da se o{i{ate da biste dobro izgledali na televiziji kada budete govorili mojim kolegama, TV novinarima, kako se odnosite prema svojim pacijentima. A onda }emo da intervjui{emo i va{e pacijente. To }e biti dobra tema za TV Dnevnik.” Razmi{ljaju}i o ovoj epizodi iz svog bolesni~kog `ivota, ose}am se neprijatno zbog ovakvog svog nastupa. Danas shvatam da su lekari, tako|e, samo ljudska bi}a i da imaju svoje dobre i lo{e dane. Oni u su{tini imaju pozitivne namere i rade najbolje {to umeju da pomognu bolesnima. Osoba koja je napala onog doktora u hodniku u bolnici zapravo nisam bila ja. Ja nikada nisam izra`avala bes napadaju}i druge. To je govorila moja bolest. Moj bes je bio pokrenut strahom. Posle mog istupa, lekar je mirno pro{ao pored mene. Slede}eg dana se nije pojavio. Pozvana sam u ordinaciju na pregled. Tamo su bili neki drugi lekar i druga grupa studenata. Pripremila sam se da ih preduhitrim. „O ne. Ne}e vi{e biti pregleda.To se ne}e ponoviti.” Neki drugi lekar me je u~tivo upitao: „Za{to ne `elite da se pregledate?” „Zato {to sam u stra{nim bolovima. Posle ju~era{njeg pregleda jo{ uvek ozbiljno krvarim.” „U tom slu~aju vratite se u svoju sobu i odmorite se. Vi{e vas ne}emo uznemiravati.” Ljubazno me je uveravao. 51

„Mo`da vi ne}ete ali neki drugi ho}e”. „Niko to ne mo`e da radi ako se lo{e ose}ate.” Njegove re~i su me umirile. Ali tako|e sam znala da se to vi{e ne}e doga|ati jer ja ne}u dozvoliti. Dva dana posle ulaska u bolnicu, postavljena je dijagnoza koja je potvrdila moje najve}e strahove. Ja, Milenka Dobi}, ~etrdeset pet godina, imala sam rak jajnika ~etvrtog stepena, koji je metastazirao u moj limfni sistem, jetru i slezinu sa ogromnim tumorom u karli~nim kostima. To je bila najstra{nija istina koja me je prelomila trinaestog januara 1987. Me|utim, lekari su smatrali da je najbolje da tu istinu sakriju od mene.

52

Poglavlje 4 MOJ RAK JE BLAGOSLOV

„Gde je levi jajnik? Izgleda kao ogromni karfiol,” ~udio se mu{karac, obu~en u belo, gledaju}i u ekran ultrazvu~nog monitora. „[ta misli{ da li }emo uspeti da dobijemo povi{icu na slede}em sastanku?” pitala je `ena, tako|e u belom. „Sigurno. Svi su spremni da se bore za to. Vidi ovo, ne mogu da na|em jetru. Kakva zbrka! Li~i na gustu te~nost”, zaklju~io je drugi mu{karac. Svi su bili u belom. „Moraju ne{to da urade jer nam nisu dali povi{icu u poslednjih {est meseci. Da li `elite da znate {ta ja ovde vidim? Ceo abdomen je jedna ogromna `elatinska lopta”, nastavila je druga `ena. „Treba da se dogovorimo sa drugim odeljenjem. Ako se budemo dr`ali zajedno, mora}e da nam daju povi{ice,” usko~ila je jo{ jedna prisutna osoba. Potpuno gola, nadutog abdomena premazanim gustim uljem, le`ala sam na stolu dok je njihov instrument klizio preko mog trbuha. Slu{ala sam ko{mar njihovog }askanja. Bila sam sigurna da haluciniram. Ni{ta od ovog nije bilo stvarno. Ja sam za njih bila nevidljiva. Za ovih {est medicinskih „stru~njaka” ja sam predstavljala samo be`ivotnu le{inu. „[ta je sa Hipokratovom zakletvom? [ta u svom poslu budem saznao ili video u kontaktu sa ljudima, ukoliko se ne bude 53

smelo javno izneti, pre}uta}u i zadr`ati za sebe”. „Gde vam je etika na koju ste se zakleli?”, `elela sam da kriknem, „Ja sam ljudsko bi}e. Vi opisujete moju bolest i ja znam {ta se de{ava. Ja imam rak.” Podigla sam se i sela. „Ho}ete li mi re}i koliko sam bolesna?” Jedna `ena je brzo odgovorila: „Sa~ekajte jo{ koji minut i zavr{i}emo.” „Sa ~im? Sa va{om povi{icom ili sa mojim slu~ajem?” @ena je {aljivo odgovorila: „I sa na{om povi{icom i sa dijagnozom.” Kada su zavr{ili ponovila sam isto pitanje. „Da li sam jako bolesna?” „To }ete pitati svog doktora.” Nisam dobila odgovor od svog doktora. Dan posle ovog pregleda moj abdomen je nastavio da raste. U roku od dvadeset ~etiri sata izgledala sam kao da sam u devetom mesecu trudno}e. Nisam mogla da sedim. Nisam mogla da stojim. „Stena” od pedeset kila koju sam nosila ispred sebe ~inila je da mi noge izgledaju kra}e. Nisam mogla da spavam. Ose}ala sam da se gu{im. Vazduh bi mi ponestajao kada bih se uspravila u krevetu. Kada bih se okrenula na desnu stranu ~inilo mi se kao da }e mi jetra eksplodirati. Na levoj bih ose}ala utrnulost i bol. Na kraju sam sedela na podu, le|ima naslonjenim na krevet. To bi mi omogu}ilo da zaspim na svakih pola sata. „Oh Gospode, imaj milosti. Molim te pomozi mi. Zbog ~ega sam ka`njena? Molim te nemoj da dozvoli{ da moja deca ostanu siro~i}i. Daj mi snage da izdr`im ovaj bol.” Iznenada vera u Boga bila mi je jedina nada. Ta no} bi se zavr{ila kao jeziva mora da nisam uveseljavala sebe se}anjima na sve one sre}ne i radosne trenutke koje sam provela sa svojom decom. Slede}eg jutra Bog mi je poslao Andriju. Na{ao me je u hodniku. Poku{avaju}i da savlada svoj bes, upitao me je: „Da li te je doktor video?” 54

„Jeste, ju~e ujutru, ali tokom no}i mi se stanje pogor{alo. Od jutros jedva mogu da di{em.” Izgovaranje re~enice mi je potpuno oduzelo vazduh. „Idem da na|em tvog doktora. Odmah }u se vratiti.” Bila sam sama u hodniku. Strah me je tresao kao napon od 220 volti. Znala sam {ta sledi. Smrt! Uobi~ajena prognoza – RAK. Ali u`asan strah je nadvladala moja borbenost. Zamislila sam Jelenu, moju {estogodi{nju }erku. Videla sam Sr|ana, mog petnaestogodi{njeg sina. Oti{la sam daleko od svega {to bi se desilo; otvorila sam o~i i odlu~ila:Pre`ive}u! Ja }u `iveti. Istog trenutka sam odagnala sve strahove i sa`aljenja. Grmljavina je prestala. Bila sam spokojna, nepobedivo ~vrsta. ^ula sam Andrijin glas preko svog levog ramena. „Mina, mislim da }e te pozvati za operaciju. Razgovarao sam sa na~elnikom. Rekao sam im da ako oni ne{to ne urade, ja }u te premestiti u moju bolnicu. Da li si jela ne{to od jutros?” „Andrija, kako sam mogla? Na ivici sam da se rasprsnem od ove te~nosti koju imam u sebi. Nema mesta ni za apetit a kamoli za hranu. Pre dva dana sam izgubila apetit.” Ubrzo je do{ao Bo{ko u svoje uobi~ajeno vreme, bio je bez re~i. Novosti o operaciji su ga upla{ile. Lice mu je izgubilo boju. Poslednjim atomom svoje svesti prikupio je snagu da bi me ute{io. „Sve }e biti u redu,” rekao je naizgled mirno, ali njegov glas je ipak podrhtavao. Andrija nas je oboje zagrlio `ele}i da nas ohrabri. „Bi}e sve u redu! Mina, budi jaka! Vidimo se posle operacije.” Gledao je u stranu. Njegov pogled nije stajao iza re~i koje je upravo izgovorio. Oti{ao je u`urbano. Bo{ko mi se jedva osmehnuo. Zagrlio me je dok smo i{li prema mojoj sobi. Medicinska sestra je pri{la i po~ela da me priprema za operaciju. U deset sati su me odvezli u kolicima u operacionu salu. Bo{ko je presedeo u ~ekaonici svih {est sati veoma komplikovane operacije. 55

Dok sam se budila iz anestezije, ~ula sam mu{ki glas kako {apu}e, „[teta, mlada `ena. Milenka, Milenka, probudite se.” Nisam `elela da se probudim... nikad vi{e. Besciljno sam plovila izme|u svesti i nesvesti. Celo moje bi}e bilo je stegnuto u mra~nom bolu abdomena. Ose}ala sam patnju bez smisla. Prisilila sam svoju neukro}enu podsvest da otvori be`ivotne o~i. Imala sam ~udan ose}aj praznine i agonije! Najednom, moje o~i su ipak dotakle turobne, zelene zidove operacione sale. Me|utim, ta boja nije bila dovoljno zelena. „Moram da odem odavde. Moram da na|em lep{e zelenilo!” Tog trenutka, moja ma{ta me je povela na putovanje u pro{lost; u Zelenu, Zelenu dolinu Rodnog Sela. Prole}e je. Moje polusvesno bi}e je obuzeto odjecima de~jih radosnih glasova. Dok nestrpljivo jure leptire, deca skaku}u, prevr}u se, igraju. Ne`na i tanu{na stvorenja vrte se oko de~jih glava, spu{taju na njihovu kosu, ili podrhtavaju piju}i nektar sa cve}a. Ja sam tamo! Toliko je `ivopisno, toliko stvarno, tako toplo. Moje telo, koje je do malopre besciljno plovilo, ponovo postoji, ose}a, a istovremeno podrhtava od hladno}e. ^ujem glas, hladan kao led: „Milenka, Milenka, probudite se, probudite se.” Odakle dolazi ta hladno}a? Ona je strana i stvarna. Ona je hladna i bolna. Neka nestane! De~ji glasovi se opet vra}aju! Opet ~ujem radosne uzvike, glasno smejanje, sanke koje fiju~u kroz sne`ne, srebrne nanose – Moja Bela, Bela Dolina. Pretovarene sanke juri{aju, punom brzinom, niz brdo sve dok se ne preture. Onda se ~uju glasni uzvici i smeh. Pri padu, tela se prepli}u i upli}u u zamr{eno klube. Moram da ostanem ovde da se igram sa njima. Moram da ostanem ovde dok ne umrem. Fatamorgana! Dragi, poznati glasovi me izvla~e iz ovog sna, sna kakvog nikada pre nisam sanjala. „Sr|ane, Jelena! Da li ste to vi?” 56

[iroko sam otvorila o~i, o{amu}eno vesela. Ose}ala sam se izuzetno dobro. Da li je to bila meditacija? (U na{oj kulturi je meditacija bila sme{na zanesenost ideolo{ki nepotvr|ena, nepoznata. Na nju se gledalo s podozrenjem. Ja tada nisam ni znala da sam upravo otkrila novi metod le~enja.) Ovo je bila prekretnica u mom oporavku. Vi{e nije bilo va`no {ta se dogodilo u prethodnih {est sati. Nisam morala da znam koji deo mog tela nedostaje. Ono {to je jedino bilo va`no, jeste ose}anje da niko i ni{ta ne mo`e da me odvoji od moje porodice, niti da nam oduzme ljubav. Ni~ije prognoze nisu bile ja~e od toga. Otkrila sam svrhu svog `ivota. Zaboravila sam na bol. Emocionalna brana u mojim grudima popucala je. Rodile su se vera i nada. Ose}ala sam se bli`e svojoj deci i voljenom mu`u nego ikad ranije. Skoro sam ih izgubila! Dugovala sam im `ivot i du{u. Svaki udah je bio za njih. To je bila moja odluka. Nema suza, nema tuge. Ja odlu~ujem. Hvala ti, Bo`e. Moj rak je blagoslov koji me je nau~io {ta je va`no u `ivotu. Vrata lifta su se otvorila. Kao kroz maglu sam ugledala Bo{kovo lice. Uhvatio me je za ruku. „Ni{ta ne brini. Sve }e biti u redu. Brzo }e{ se oporaviti.” @eleo je da me ohrabri ali sam ja u njegovim o~ima videla strah. Nisam `elela da ga hrabrim. Nisu mu dozvolili da ostane sa mnom. Dok sam le`ala, bore}i se da me san ne savlada, ~ula sam kako me neko s prozora doziva ne`nim {apatom. „Mina, Mina, Mina! Ljubavi, ne boj se! Ja sam s tobom.” To je bio Bo{ko! Pri{ao je najbli`e {to je mogao, malom otvorenom prozoru za ventilaciju. Tresao se na –17 C stepeni. Prepoznala sam mu glas, ali nisam bila u stanju da mu odgovorim. Jezik mi je bio utrnuo od anestezije. Ta no} je bila besana. Neka `ena, u mojoj sobi, stenjala je i je~ala do zore. Sutra su me prebacili na intenzivnu negu. Tamo nije bila dozvoljena poseta. Nisam mogla da vidim svog mu`a tri dana. O, 57

kako mi je nedostajao! U poslednjih dvadeset dana Bo{ko se svakog jutra pojavljivao pored mog kreveta u isto vreme. Govorio mi je re~i ohrabrenja. Ta tri dana bez njega bila su mi kao ve~nost. Lekari su bili zapanjeni mojim brzim oporavkom. Prvi dan posle operacije bila sam u stanju da se osve`im mokrim pe{kirom. Medicinska sestra je bila uznemirena, po{to je to bio njen posao. Nije `elela da se nepotrebno kre}em. Tre}eg dana sam bila dovoljno sna`na da se vratim na odeljenje. Sobu sam delila sa jo{ ~etiri `ene. Sve smo imale rak ali nikad nismo pri~ale o tome. Bile smo suvi{e zauzete pri~anjem viceva i sitnim ogovaranjima svega i svakog. One bi ponekad neobuzdano zadirkivale mlade lekare sve dok ne bi pocrveneli. Povremeno smo se toliko smejale da su dolazili da nas opominju. Odli~no smo se zabavljale!! Bo{ko je dobio odgovor o mom raku, dan posle operacije. Rano popodne je oti{ao u lekarsku ordinaciju. „Ni{ta ne brinite. Uspe{no smo izvr{ili biopsiju dojke, sve }e biti u redu.”, samouvereno je izjavio doktor. „Izvinite doktore, da li govorimo o istoj osobi?” upitao je Bo{ko boja`ljivo, pripremaju}i se na razo~arenje. Doktor je }utao jedno vreme prevr}u}i po papirima a onda, „O, o... Ne, ne, ne” a onda je jo{ uzdr`anije upitao: „Dru`e Dobi}u, koliko dece imate?” „Dvoje. [estogodi{nju }erku i sina od petnaest godina.” „@ao mi je. Va{a }e supruga mo`da `iveti jo{ dva meseca.” Odgovor je bio sasvim nedvosmislen. Pri pomisli da }e me izgubiti, Bo{ko se onesvestio. Ja tada nisam ni{ta znala o tome. Molila sam Bo{ka da ne dovodi decu u bolnicu. Nisam `elela da ih izla`em ovom stresnom mestu. @elela sam da jo{ vi{e duhovno oja~am dok ih ne vidim kod ku}e. Tako, kada sam jednog dana ugledala sina kako ide prema meni (njegova poseta je bila potpuno neo~ekivana), bila sam van sebe od sre}e. Sko~ila sam iz kreveta, ra{irila ruke i potr~ala prema njemu. Grlila sam ga dok je on drhtao kao prut. 58

„Iznenadio si me. Nisam znala da }e{ do}i. Gde je tata?” „On je na slu`benom putu.” Bilo je ne~eg neobi~nog u na~inu kako je to rekao. Posumnjala sam u njegove re~i, mada sam znala da nikad ne la`e. Njegova poseta je bila neo~ekivana. Nisam `elela da tro{im dragoceno vreme istra`uju}i istinu; presre}na, u`ivala sam u njegovom prisustvu. Tek kasnije sam saznala celu pri~u. Bo{ko je tri dana bio u krevetu pod visokom temperaturom. Strah ga je sru{io, suo~iv{i ga sa okrutnom realno{}u da }e me izgubiti i da }e on i deca morati da `ive bez mene. Sr|an i ja smo pri~ali o raznim stvarima, sve vreme sede}i zagrljeni. „Tata se pona{a vrlo ~udno. Ne razumem za{to je tako tu`an i depresivan. Vrlo ~esto kad gledamo televiziju on iza|e iz sobe. Kad ga potra`im, na|em ga kako pla~e. Kad god ga pitam za{to pla~e, on mi samo ka`e: „Nemoj da brine{. Vrati se u sobu i gledaj TV.” „Pa zna{, ~etrnaest godina se nismo razdvajali i sad mu je vrlo te{ko. Kako si ti? Da li ti puno nedostajem?” upitala sam Sr|ana, ljube}i mu ~elo. „O da, mnogo mi nedostaje{. Svake no}i te sanjam. Kao dolazi{ ku}i, prolaze}i kroz dolinu punu raznobojnog cve}a. Ali uvek se probudim pre nego {to stigne{. Stvarno mama, kad }e{ ve} jednom do}i ku}i?” mole}ivo me je upitao. I ja sam `elela da znam odgovor na to pitanje. Nikako nisam mogla da saznam od svog lekara dan izlaska iz bolnice. ^ak mi ni dijagnoza nije bila sasvim jasna. Nisam znala ni kakvu terapiju }e da mi preporu~e, niti koliko dugo }e to sve trajati. Ali sam mu odgovorila: „Obe}avam ti da }u uskoro do}i ku}i. Mo`da jo{ samo nekoliko...” „Koliko je to nekoliko?” prekinuo me je, dok su mu se suze razlivale po rumenim obrazima. „Nekoliko dana, sunce moje – dva, tri,” zagrlila sam ga jo{ ja~e i on se pripio na moje grudi. 59

„Majko, toliko te volim! Stra{no mi nedostaje{. Da li }e{ ozdraviti?” „I ja tebe volim i nedostaje{ mi vi{e nego i{ta na svetu. Dobro sam, veruj mi. Dobro sam. Kad do|em ku}i, vi{e se nikad ne}emo rastati. Ozdravi}u i ponovo }emo biti sre}ni. ^uvaj svoju sestricu. Pru`i joj puno ljubavi. I pomozi ocu, nemoj da ga toliko ispituje{. Kad se vratim ku}i i on }e biti druga~iji.” Stajali smo nepomi~ni, ~vrsto stegnuti jedno uz drugo. Pri{la mi je glavna sestra i naglo nas prekinula i hladnim glasom, gledaju}i kroz mene upitala „Da li ste vi Dobi}?” „Da, ja sam Milenka Dobi}.” „Spremite se. Preme{tamo vas u drugu bolnicu, u Kamenicu. Kola ~ekaju.” „Kako to? Koja bolnica? Za{to? Za{to mi to niko nije ranije rekao? @elim da razgovaram sa svojim lekarom.” „U redu. Vide}u {ta mogu da u~inim.” Sr|an je bio vidno uznemiren. ”Mama, za{to mora{ da ide{ u drugu bolnicu?” „Ne brini sine. Odr`a}u svoje obe}anje. Ne}u ostati du`e od dva, tri dana. Ali brinem se kako }e{ ti da se vrati{ ku}i. Nema direktne autobuske linije, a autobuska stanica je daleko odavde.” Napolju je bilo jako hladno, sredina zime. Sestra se ponovo pojavila: „Lekar vas o~ekuje u svojoj ordinaciji, po|ite sa mnom, sad odmah.” „Sa~ekaj me, Sr|ane” doviknula sa mu. Nadala sam se da nije ~uo moje ubrzano disanje. Bila sam duboko ranjena. Kretala sam se sporo, di{u}i duboko. Gotovo sam se vukla uza stepenice. Na ~maru sam ose}ala strahovite bolove od rascvetanih hemoroida. Otvorene, bolne rane su krvarile. Lekar je bio prijateljski raspolo`en i primio me je ljubazno. „Molim vas sedite. [ta biste `eleli da znate?” „Hvala, vi{e volim da stojim. @elim da znam za{to me preme{tate u drugu bolnicu bez obja{njenja. Ose}am se kao stvar a ne kao ljudsko bi}e.” 60

Pocrveneo je. „Mi nismo opremljeni da tretiramo va{u bolest. Onkolo{ki institut u Sremskoj Kamenici ima mnogo bolju opremu.” „Za{to mi je potreban specijalan tretman? Da li je to hemoterapija?” pitala sam ljutito uzbu|ena. „Vi znate da smo otklonili tumor na levom jajniku. Prona{li smo o{te}eno tkivo u abdominalnom predelu. Postoje tako|e neke disfunkcije sa va{om jetrom. Ali najve}i problem je {to nismo mogli da uklonimo tumor, veli~ine grejpfruta, koji se jo{ uvek nalazi u va{oj karli~noj kosti. To moramo da tretiramo injekcijama.” Prekinula sam ga, postavljaju}i pitanja bez uzimanja vazduha: ”Da li ja imam rak? Da li je hemoterapija to {to }u primati u toj drugoj bolnici?” „Ne. To nije hemoterapija. I vi nemate rak.” Insistirao je. Nestrpljivo sam mu se pribli`ila: „Ali doktore ja ose}am da imam rak i da vi to ne `elite da mi ka`ete. Zahtevam da mi odmah ka`ete. Ja sam jaka `ena i `elim da znam svog neprijatelja, da znam protiv ~ega se borim. Ja se ne pla{im, jer znam da ne}u umreti.” Na moje iznena|enje, na licu mu se razlio osmeh. „Rekao sam vam istinu, drugarice Dobi}. Drago mi je da znam da ste tako jaka `ena. To }e vam biti potrebno u budu}nosti. Molim vas da se spremite. Moj kolega iz Instituta vas ~eka. Pone}ete svoju istoriju bolesti za specijalistu u Institutu u Kamenici. @elim vam sre}u, drugarice Dobi}.” Rukovali smo se i ja sam mu se zahvalila. Iza{la sam iz njegove ordinacije i nisam se okrenula da pogledam unazad. Sestra me je ~ekala ispred ordinacije. Rekla je da }e mi pomo}i da se spakujem. @urile smo jer su {ofer i lekar ~ekali. Zajedno smo kora~ale prema Sr|anu. Uznemirenim glasom sam joj rekla: „@elim da moj sin ide sa mnom.” „U redu. Mo`e da ide s vama. Koliko ima godina?” „Petnaest”, odgovorila sam, i po{to nisam bila pripremljena na ovaj razgovor, mo`da sam odgovorila hladno. 61

„Da li imate jo{ dece?” nastavila je toplijim glasom. Njeno raspitivanje je imalo primesu neiskrenosti. Nije bila stvarno zainteresovana za mene li~no. Vi{e je, iz samo njoj znanih razloga, delovala kao da ima zadatak prikupljanja podataka. „Da, imam }erku od {est godina.” ^im smo ugledale Sr|ana, razgovor je zamro. Oboje su mi pomogli da pokupim svoje li~ne stvari. Na putu ka kolima, neo~ekivano mi je u ruke }u{nula dve koverte. „Da li biste, molim vas, ovo dali onkologu u bolnici u Kamenici. Hvala i dovi|enja.” Okrenula se i oti{la. Izgubila sam se u lavirintu svojih misli. Sve mi je bilo nejasno. Nisam bila u mogu}nosti da shvatim o ~emu se radi. Toliko je jo{ bilo pitanja bez odgovora. ^injenice su bile sakrivane od mene. Prava no}na mora u epizodama, nesjedinjena, nepovezana. Tragi~no, a ipak izazovno. Da li je mogu}e da neko ima rak a da to ne zna? I ako ta osoba ima rak, za{to joj lekar to ne ka`e jasno i glasno? Tog dana se ipak ne{to promenilo. Osamnaest dana sam `ivela bez sun~eve svetlosti, sve`eg vazduha i kontakta sa prirodom. Devetnaestog dana sam pobedonosno, kli~u}i iza{la iz te bolnice, ruku pod ruku sa svojim ljubljenim sinom, pozdravljena ne`nim sun~evim zracima. To je bio poseban trenutak u mom `ivotu. Za mene je to bio prvi dan ostatka mog `ivota. Niko i ni{ta ga nije moglo zaustaviti! Otpu{tena sam iz zatvora...

62

Poglavlje 5 IZBOR MAKROBIOTI^KOG NA^INA

Lekar je sedeo na suvoza~kom mestu. Nisam mogla da odgonetnem {ta on uop{te radi ovde. Zaista, koliko ljudi je potrebno da bi se do bolnice prebacila jedna slaba i bezopasna `ena. Odgovor je do{ao kasnije, bila sam privilegovana njegovim prisustvom jer sam novinar. Jo{ ve}u zagonetku predstavljala je ~injenica da su mi dali nezape~a}en koverat, u kome se nalazila moja dijagnoza! Preduzimali su razne mere kako bi od mene sakrili istinu. Zar onda nije bilo logi~nije da su moje rezultate poverili lekaru, koji je bio u pratnji, nego meni? Moj sin i ja smo sedeli na zadnjem sedi{tu luksuznog automobila. U rukama dr`im nezape~a}eni koverat u kome se nalazi moja dijagnoza. Predose}ala sam {ta je skriveno u koverti. Verovatno ga zato nisam odmah otvorila. Ako je to tajna koja treba da se sakrije od pacijenta, za{to se nalazi u pacijentovim rukama? Ta jaka neizvesnost me je na kraju ponukala da otvorim kovertu i potra`im odgovor na dugotrajnu slutnju. Sve – dijagnoza, operativna procedura, postoperativni tretman, terapija koja je bila u toku – sve je bilo ispisano na latinskom. Moje znanje medicinskih termina bilo je ograni~eno, ali ne i moje znanje latinskog. Zapisala sam izraze za koje nisam bila sigurna {ta zna~e. Kasnije }u pitati Andriju i Ratku. 63

^itala sam. Moje najstra{nije sumnje su bile potvr|ene. Imala sam neizle~ivi rak ~etrvtog stepena, koji je metastazirao na jetri, slezini i u limfnom sistemu. Zagonetka je razre{ena. Skrenula sam pogled ka Sr|anu. On se odmarao u svom uglu. Zevao je i trljao o~i. Bio je umoran od putovanja, od vo`nje, od menjanja autobuskog prevoza i dolaska u bolnicu bez ru~ka. Poluo{amu}ena i zbunjena, savila sam papire i vratila ih u kovertu. @ure}i kroz zamagljen prozor, videla sam konture kameni~kog mosta i odsjaj zale|enog Dunava. „Bilo bi tako lako sad i ovde zavr{iti svoj `ivot. Samo bi trebalo da otvorim vrata i napravim korak. Ne, ne, nikada!” Bila sam ljuta na sebe zbog takve pomisli. @elela sam da vri{tim, ne od tuge. Degradirali su me kao ljudsko bi}e. Vi{e se ni ne se}am koliko puta sam pitala svog lekara: „Da li imam rak? Da li }u primati citostatike?” „Ne”, bio je njegov uporni odgovor. Lagao je! Ali da li je i on sam znao za{to? Sr|an je osetio moj strah. „Mama, {ta se doga|a? O ~emu razmi{lja{?”, mrmljao je. „Samo ne `elim da te ostavim i da idem u drugu bolnicu.” „Za{to ne ide{ sa mnom ku}i?” lice mu se ozarilo od dobro smi{ljenog re{enja. „Moram prvo da potpi{em neke papire i pro|em kroz neku proceduru. Ne `elimo da nas policija pobrka sa nekim beguncima i po~ne da nas juri. Ali, obe}avam ti da }u za dva dana biti kod ku}e. Nema vi{e ni~eg {to oni mogu da urade za mene, a ima toliko toga {to ja mogu da uradim za sebe. I mislim da na tome treba da radimo svi zajedno.” „Samo reci, mama, {ta ja treba da radim,” ponudio se ponosno. „Kad se vratim ku}i, ima}emo „ku}ni savet”. Na{ program rada }e biti: pod brojem jedan – Sr|an }e postati disk d`okej zadu`en za muzi~ki program. Pod brojem dva – tata }e biti glavni finansijski direktor i zadu`en za snabdevanje namirnicama. To }e ga dr`ati zaposlenog. Broj tri – Jelena postaje moj glavni asi64

stent za kuvanje. To je veliki zadatak za {estogodi{nju devoj~icu, ali ona je jaka, uspe}e da se nosi s tim. Ne, ne, to je suvi{e lako. Ona }e imati jo{ jedan zadatak. Bi}e zadu`ena za zabavu. Zna{ ono, tu si negde, stalno ima{ osmeh na licu, smeje{ se i kiko}e{ bez razloga kao mali klovn. I bi}e mamin zvani~ni degustator. Sr|an se savio u struku sa glavom na dole, zaceniv{i se od smeha. „Oh, pa to je divno. A {ta }e{ ti da radi{?” „Moj posao }e biti da se brzo oporavim, da bismo po~eli da `ivimo najsre}niji `ivot na svetu. Je’l dogovoreno?” „Imamo dogovor, mama.” Ukrstismo ruke za dogovor. „Oh, pa mi smo stigli. Sr|ane, zar ne misli{ da je najbolje da odmah ode{ ku}i i po~ne{ da radi{ na ovom programu? Svi znamo koliko si dobar u tome. A ja }u da zavr{im svoj deo posla ovde, u bolnici.Vrati}u se ku}i uskoro.” „U redu mama.” Izmenili smo zagrljaje i slatke, ne`ne poljupce. Bila sam sasvim sigurna da se rastajemo na kratko. Dok je odlazio, odjednom mi se u~inio vi{im. Sr|an je oti{ao zadovoljan, pun nade. Dok sam kora~ala ka vratima Instituta, ose}ala sam isto {to i on – ovo nije {arena la`a. Ovo je toliko mo}no da zvu~i ostvarljivo; verovali smo, i to je za sada bilo dovoljno; na{a ljubav }e sve da realizuje. Odlazim u svoju sobu. Ne dozvoljavm tugi da me savlada. Le`em na krevet, navla~im pokriva~ preko glave i napu{tam javu. Po~injem da sanjarim. Neka nepoznata hrabrost se ra|a u meni, jo{ uvek je sakrivena i tiha. U jednom trenutku `ivotnog sumraka ose}am kako mi potmulost ste`e srce, koje je tama, pokrivena krvlju svake sekunde. Ose}am mo`dane opne kako sablasno pulsiraju, slepe i jedva vidljive, ganglije koje se samo naziru, u`asi tela koje umire. U ve~ernjem ~asu, natopljenom ljudskom blisko{}u, ja ose}am samo nesvesnost i usamljenost. Supstanca deluje i iznuruje }elije, jednu po jednu, i one umiru bez svetlosti i ispunjenja, u prokletom bolu od straha; bolu od koga pati sve {to 65

`ivi, kre}e se i umire. U tom trenutku po`elim da se valjam po pla`i, da posmatram zalaske sunca, prizivaju}i se}anja na prvu slatku platonsku ljubav iz mladosti. Bezuspe{no branim sebe. Zovem u pomo} vetrove da oduvaju hladno}u iz mojih vena i tako otklone gr~ iz mog tela. Ose}am kako mi svaka }elija podrhtava i je`i se u ovom dvoboju. Tada se pojavljuje zalazak sunca i svest se budi i po~inje da vlada. U utrobi moje zemlje, gde je sve spremno za erupciju, izranja vulkan samopouzdanja koji gasi sam sebe pre nego {to pote~e lava. Ali ova emocionalna sumnja me ne}e slomiti. Znam da rak ne mo`e da ubije pesnika u meni. Ceo moj `ivot, od zore do zore, jeste poezija. Svako novo svitanje u meni budi novu `udnju za `ivotom. Budi me stenjanje. Stvarnost udara u moju svest. „Odlazim odavde!” Slede}eg dana, nova lekarka do{la je u sobu, da mi opi{e program mog le~enja. „Da li to le~ite moj rak?” `elela sam da znam. „Da”, usne su joj ~vrsto stegnute, odgovor brz i o{tar. „Oh, hvala vam {to ste mi rekli.” Kona~no mi je neko odgovoran rekao istinu. „Sutra ujutro }emo vam dati da potpi{ete neke papire. Kad to obavimo, mo`emo da po~nemo.” Zaklju~eno je da }e se raditi hemoterapija i zra~enje. Naravno, ja nisam imala pojma koliko ovaj tretman mo`e da bude uspe{an. Sutra }u saznati i doneti odluku. Zato i nisam ose}ala potrebu da joj postavljam jo{ neka pitanja. Oti{la sam u sobu. Sme{taj je bio mnogo bolji nego u prethodnim bolnicama. Pogledala sam napolje. Kroz ogroman prozor se video veli~anstveni zimski prizor. Sun~eva svetlost, boje meda, ne~ujno je najavljivala svoj dolazak, ogrnuv{i svojim sjajem bele pospane doline. Dostojanstveni visoki borovi stajali su zapovedni~ki, dok im je paperjasta svetlucavo sna`na belina ne`no savijala grane prema zemlji. O~i su mi bile zasenjene planinama, koje su stremile ka nebu, ukra{ene mekim sne`nim pokriva~em. Mamile su me k sebi. 66

Prizor je bio magi~an. Na tren sam zaboravila na iznurenost `ivota. Moje celo bi}e je uzdrhtalo novim izazovom prirode. Moj duh se uzvisio. To je bio praznik za o~i, i hrana za du{u. Ose}ala sam `e| `ivota. Nestvarno! Nagli trzaj je prostrujao ivicom moje svesti i brzo me vratio u realnost. Bio je to kratak podsetnik koliko sam se otu|ila od prirode i koliko sam joj malo bila zahvalna. Ah, kako je zima talentovan umetnik! Unutra{nja atmosfera moje nove bolesni~ke sredine bila je mora. Ostale tri `ene u sobi bile su zaglibljene u svoje patnje koje je prouzrokovala agresivna terapija. Ovaj prekomeran tretman je uslovio prirodnu preosetljivost ~ula i neosetljivost na ovaj veli~anstveni egzoti~ni prizor. Sve smo bolovale od istog raka. Ostale pacijentkinje su ve} primale hemoterapiju i zra~enje. To je bila gruba stvarnost. Nisam uspela da se sprijateljim sa njima. Sve su bile te{ko bolesne. Ja sam bila najmanje obolela pa sam im pomagala. One su gorele iznutra, tra`e}i da im dodam limun kako bi ovla`ile suve, ispucale usne. Usta su im bila puna bolnih `ivih rana. Dve nisu mogle da pokre}u ruke jer su bile ote~ene. Jedna je bila potpuno }elava. Izgubila je kosu posle druge, vrlo jake hemoterapije. Najstarija pacijentkinja (73 godine) buncala je nepovezano. Sve su mi delovale kao uhva}ene u medicinsku klopku. „Da li }e se ovo i meni desiti? Zar je ovo najbolje {to mogu da o~ekujem? Da li ova terapija uop{te le~i ili samo ubrzava smrt?” Setila sam se Volterovih re~i: „Doktori su ljudi koji prepisuju lekove o kojima malo znaju, le~e bolesti o kojima znaju jo{ manje, ljudima o kojima ne znaju ni{ta.” Te no}i sam dobila odgovor. Najstarija pacijentkinja u sobi je umrla. Odmah nakon jutarnje vizite nazvala me je telefonom moja prijateljica Ratka. „Kako se ose}a{, Mina? Da li si upla{ena?”, upitala me je. „Da budem iskrena, ose}am se prili~no dobro. Nisam upla{ena, iako sam upravo do`ivela ne{to veoma tu`no i obezhra67

bruju}e. Zna{ Ratka, spremna sam da se borim, ali ne na ovaj na~in. Ne}u da pristanem na hemoterapiju ili zra~enje.” Ratka je pragmati~na osoba, ~vrsto stoji na zemlji. Direktno me je upitala: „Ti zna{ da ima{ rak u poslednjoj fazi. Da li su ti rekli prognozu ako ne bude{ uzimala hemoterapiji i zra~enje?” Ratka je govorila direktno. Nije ubla`avala re~i. „Razgovarala sam sa tvojom doktorkom i ona misli da ima{ jo{ dva meseca `ivota.” Ovo je bilo prvi put da sam saznala potpunu istinu o svom zdravstvenom stanju. Eksplodirala sam: „Kako mo`e bilo ko da zna koliko }e moja bolest trajati? Ako unapred znaju ishod, za{to preporu~uju taj tretman?” Ove mra~ne informacije za mene su bile olak{anje. Sad sam ta~no znala da oni ni{ta vi{e ne mogu da u~ine za mene jer i sami naga|aju. „Ako je to istina, onda ja idem ku}i.” Sigurno da ne}u dozvoliti da nestanem ovde u ovoj depresivnoj sredini bez trunke podr{ke i nade. „Za Boga, Mina, molim te nemoj ni{ta da potpisuje{, evo me, ja odmah dolazim.” molila me je uzbu|jeno Ratka. I stvarno je odr`ala obe}anje. Utr~ala je u moju sobu, sela bez daha i pru`ila mi dve knjige u znojave ruke koje su kona~no odlu~ile moju sudbinu. Jedna je imala naslov Ishranom protiv raka od Mi~ija Ku{ija, a druga Kako sam pobedio rak, Dr Antonija Sattillara. „Nemoj re}i ni „da” ni „ne” dok ne pro~ita{ ove knjige. Onda }e{ biti spremnija da donese{ kona~nu odluku.” Prva knjiga, koju sam pro~itala za ~etiri sata bila je pri~a dr. Satilara. Magna cum laude diplomca univerziteta Rudgers, koji je zavr{io studije medicine na medicinskom univerzitetu Haneman i bolnici na Hartford univerzitetu. Postao je predsednik Metodisti~ke bolnice u Filadelfiji. Postavljena mu je dijagnoza raka prostate u poslednjoj fazi, koji je metastazirao na plu}a i kosti. Zapadna medicina, kojoj je i sam pripadao, digla je ruke od njega. On je prihvatio makrobiotiku kao le~enje i za godinu 68

dana je bio potpuno izle~en. „Ako on to mo`e,” pomislila sam, „mogu i ja!” Svi|a mi se ova knjiga. Jednostavna je i logi~na kao sam `ivot. Onda sam pro~itala nekoliko strana Ku{ijeve knjige Ishranom protiv raka, prevedenu sa engleskog na na{ jezik. To {to sam pro~itala bilo je o raku genitalnih organa. Prvi put od svoje dijagnoze razumela sam {ta je pravi uzrok moje bolesti. Da ne poveruje{, ona je bila uzrokovana neizbalansiranom ishranom! Prvi pogled na moj doru~ak koji mi je ostao u tanjiru, izazivao mi je jaku migrenu. Poslala sam natrag sir, vir{le, beli hleb i kafu. „Moj Bo`e”, odjednom sam shvatila, „pa mi ubijamo sebe hranom.” Bolje da gladujem nego da unosim otrove u svoje telo. Ali, kako }u to da objasnim onima koji nas kontroli{u da li jedemo ili ne. Oni to nikad ne}e razumeti! Smislila sam briljantan plan. Baci}u hranu u plasti~nu neprovidnu kesu. Onda }u kao, non{alantno, da {etam hodnikom i bacim kesu u sme}e. Naro~ito me je zadovoljavalo bacanje sira, jer sam pro~itala da on formira tumore u organizmu. Pro~itala sam u knjizi da sir uzrokuje rak jajnika. Po~ele su da mi se vra}aju slike iz detinjstva. Bile su to uglavnom uspomene na baku, moje majke majku. Njen do`ivotni kompanjon bila je pepeljara, popularno zvana pljuca, u koju je stalno pljuvala. Iska{ljavala je ~esto gustu, `utu sluz iz svojih plu}a. Njena omiljena hrana bili su mle~ni proizvodi, a naro~ito tvrdi `uti sir, moj najomiljeniji. U Ku{ijevoj knjizi sam pro~itala da mle~ni proizvodi, `ivotinjska hrana, {e}er i rafinisano bra{no uzrokuju rak jajnika i dojki. Ja sam se „davila” jedu}i je ~etrdeset pet godina! Naro~ito je istaknuto da ova hrana uzrokuje sluz koja se koncentri{e u na{im `enskim organima i stvara ~iste tumore. O~igledno je, da bismo se ose}ali dobro, treba da prestanemo da jedemo ovu hranu. Samo nekoliko ovih re~enica preokrenulo je moj pogled na `ivot. Tada sam odlu~ila da, ako iole postoji na~in, doprem do ovog nepoznatog, alternativnog pristupa, zvanog makrobiotika. 69

To sam `elela. To mi je dalo nadu! Imala sam kratak, jasan razgovor sa sobom. Rekla sam, „To je ono pravo. Kre}em s tim.” Bila je skoro pono} kad sam pozvala Ratku sa javnog telefona u hodniku. Ona se javila i ~ula uzbu|enje u mom glasu. „Ho}u da znam koje su moje {anse ako usvojim makrobioti~ki pristup.” Njen smeh je ohrabrivao. „Znala sam da }e ti se dopasti i da }e{ ga prihvatiti. Mina, to je odli~no. Ostalo prepusti meni.” „Sutra idem ku}i”, moje uzbu|enje je jo{ bilo na vrhuncu. Obe smo govorile u isto vreme. „Do}i }u kod tebe ku}i sutra ~im zavr{im posao.” Lebdela sam grabe}i ka svojoj sobi. Kao da sam upravo dobila glavni premiju na lutriji! Te no}i spavala sam snom pravednika.

70

Poglavlje 6 POVRATAK KU]I

Jutro je, pet sati, ja sam u bolni~kom kupatilu. Ve} sam na nogama. [minkam se, prvi put nakon dvadeset i dva dana. Istovremeno se neki monolog odvija pred ogledalom. „Danas je tvoj praznik. U~ini}u te lepom. Ovo je kraj `ivota u tami. Bi}e{ uskoro sa svojom decom, sa svojim ljubljenim, rodbinom i svojim prijateljima.” Ne ose}am nikakav bol u telu, ose}am se fantasti~no. Nanosim malo senke na o~i. Ne, ne svi|a mi se ta isprana zelena. Izgledam bolesno! Skidam je. Ta meka svetlo-ljubi~asta sa malo crvenkasto-braon izgleda mnogo bolje. Delujem sve`ije. Svi|a mi se u ogledalu ova nova osoba sa sjajem u o~ima. Odjednom sam osetila neverovatnu energiju u svom bi}u. A sada pakleni plan. Kako da iza|em odavde a da ne izazovem sumnju? To zahteva malo razmi{ljanja. Hmmm... Setila sam se! Prevari}u svoju lekarku. Igra}u na emotivnu kartu. Re}i }u da ~eznem za ku}om, da mi nedostaje moja porodica, da umirem od `elje da vikend provedem sa njima. Obe}a}u da }u se vratiti u ponedeljak. Bi}e lako. Prista}e sigurno, jer u stvari to i nije la`. Tako je i bilo. Petak je, ~etvrti februar 1987. Jedan od najhladnijih dana koji su ikad postojali, i ptice su se posakrivale. Danas trijumfalno zatvaram bolni~ka vrata za sobom. Bi}u spa{ena iz li~nog pakla! 71

Bo{ko je jo{ uvek bolestan. Sredio je sa ro|acima da me dovedu ku}i. Put je zamrznut. Kao da se vozi po staklu. Voza~ nema iskustva. Da li }emo sti}i bezbedno? Da li }e moja prognozirana dva meseca ostatka `ivota biti i kra}a? Umesto 45 minuta, treba nam sat i po do ku}e. Ja sam opru`ena na zadnjem sedi{tu. Ko`a na sedi{tu je gruba i hladna. Bo{kovi ro|aci pri~aju me|usobno. Poku{avaju da mi putovanje u~ine prijatnim. Ali ja ose}am hladno}u straha. ^ujem ga i vidim u njihovim glasovima i o~ima. Sigurni su da }u umreti... ve} im je `ao mene koja sam umrla. Moram da se oslobodim te hladno}e. ^eznem za toplinom svoje voljene porodice. Zatvaram o~i. Vidim ih. Okru`uju me njihova draga lica. Moje bi}e `udi za ohrabrenjem koje mi samo oni mogu pru`iti. Sedi{te na kome le`im postaje toplije. U svojim mislima ve} sam kod ku}e! Ne odgovaram vi{e na pitanja. „Ona spava”, ~ujem kako ka`u. Meni je toplo i mirna sam. Posle toliko mu~enja, la`nih osmeha i rutinskih ohrabrenja vra}am se ku}i. Ulazna vrata se {iroko otvaraju. Moja deca jure da me zagrle – ci~e, ska~u, igraju, vri{te, pla~u. Grle me, ste`u, miluju. Oh kako me vole! Dragi Bo{ko, jo{ uvek je pod temperaturom, ~eka na red da me zagrli. Izgleda slabo i iznemoglo. Radost i uzbu|enje zbog mog dolaska ku}i jo{ vi{e mu podi`u temperaturu Na{a prijateljica Ratka Rudi}, sa svoje dvoje dece, uselila se kod nas da se brine o meni. Ona je zauzeta u kuhinji, priprema moj prvi makrobioti~ki obrok. Miso supa, integralni pirina~ i zeleno povr}e na pari. „Moj spasilac” pla~em dok je grlim. Kako smo se lepo zabavljali tog vikenda! Ratka je napravila raspored mojih subotnjih posetilaca na svakih dva sata, izme|u obroka. Posetioci su dobili uputstva da ostave svoje „tu`no lice” kod ku}e. Rodbina, prijatelji, kolege iz medija, donosili su veselje sa sobom. Harmonika i gitara pratile su vesele glasove. Radost je ispunjavala na{u ku}u. I ja sam im se pridru`ila. [ala i smeh su odjekivali kroz otvorene prozore. Prolaznici bi se ~u72

dili „[ta li Dobi}i proslavljaju.” Slavlje je trajalo do duboko u no}. Tog dana je ~etrdeset ljudi pro{lo kroz na{u ku}u. Ovo je na~in da se ozdravi! Svako je `eleo da proba moju „novu” hranu. Svi su govorili „svi|a mi se, ukusno je”. Razgovor je dotakao i dublje filozofske teme; kada se ~ove~anstvo hranilo prirodno, bili smo zdraviji. Manje mesa, manje {e}era, bez prera|evina. Bilo je manje bolesti. Znam da su mi prijatelji ustvari srda~no davali podr{ku. Dodu{e, bez obzira na njihove komplimente, znala sam da bi za njih bilo vrlo te{ko da menjaju svoj na~in ishrane, na~in `ivota. Ja sam bila u prednosti. Rak je ugro`avao moj `ivot. Imala sam jak motiv. @elela sam da `ivim. To je zna~ilo da nema ishrane van ku}e. Mu~ili su me i hemoroidi, krvarili su. Lekovi su uzrokovali zapaljenje u predelu genitalija. Bila sam prisiljena da upotrebljavam gazu i vatu protiv krvarenja. Jedan vikend je sve to promenio. Neverovatna milost! Od jednostavnih dvodnevnih makrobioti~kih obroka krvarenje je prestalo. Moji hemoroidi su se povukli. „Da, Hipokrat je rekao da je hrana na{a najbolja medicina”, setih se pro~itanog u Ku{ijevoj knjizi Ishranom protiv raka. Taj vikend je promenio `ivot ~itave moje porodice. Bo{ko je imao svoj prvi ~as iz makrobiotike. On je jedva probao moju hranu. Oboje smo znali da }u biti dobro. Jeleni i Sr|anu se dopadao moj integralni pirina~ sa goma{ijem (vidi tuma~enje pojmova). U ponedeljak ujutro Bo{ko i ja smo oti{li u bolnicu. Ostali smo taman toliko da izvestim mog onkologa, dr Mariju Te{i}, da sam odlu~ila da sledim alternativni pristup u le~enju raka. Ona je delovala {okirano. Usta su joj se otvorila ali zvuk nije izlazio. Onda se sabrala i rekla: „Ali, vi ne mo`ete to da uradite. Ako odete, ne mo`ete vi{e ovamo da se vratite.” Sad je bio red na mene da budem {okirana. Ozloje|eno i ljutito sam je upitala, „Za{to ne? Kakva su to pravila? Ko je doneo taj zakon? Ja pla}am svoj doprinos socijalnom osiguranju po73

slednjih trideset {est godina. Ja imam svoje socijalno osiguranje. Imam pravo na njega i vrati}u se ako se uka`e potreba.” Nagnuv{i se napred, gledaju}i me pravo u o~i, pa`ljivo, da me ne uvredi, dr Te{i} me je upitala mekim glasom: „Kako je ime va{em novom pristupu?” „Makrobiotika”, odgovorila sam prepuna samopouzdanja i bez oklevanja. Ova re~ je ispunila sobu. Osetiv{i odlu~nost u mom glasu, shvatila je da me ne mo`e odvratiti. Na na{e iznena|enje rekla nam je da poznaje makrobiotiku. „Ni ja ni moja porodica ne jedemo meso”, poverila se. „Jedemo proizvode od soje, integralni pirina~, razne vrste mahunarki i ribu.” Sve njene kolege su jele meso za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Kako je uop{te mogla da podeli sa njima ~injenicu da se dobro ose}a hrane}i se makrobioti~ki. Oni bi celu ideju smatrali apsurdnom. Lekarka se preporu~ila da mi pomogne oko izrade testova i slanja rezultata. @elela je da ostanemo u vezi. To je bila prva podr{ka koju sam dobila od stru~njaka, lekara zapadne medicine. Obnovljeni i osve`eni, napustili smo bolnicu. Ja sam bila mirna, ali Bo{ko nije. Taj pogled uperen u daljinu, odavao je njegov strah da }e me kroz dva meseca izgubiti. I pored toga smo na povratku ku}i pevali i pri~ali o na{im planovima u vezi sa novim na~inom `ivota. I opet kod ku}e, moj re`im se promenio za sto osamdeset stepeni. Ratka je pa`ljivo pravila moj dnevni raspored. Ja sam ga ispunjavala dosledno, sa voljom i bez prigovora. Moja porodica tako|e nije sve razumela, ali su slu{ali bez pogovora. Jutro je po~injalo u pet, u kupatilu. Bo{ko bi me sna`no istrljao mokrim pe{kirom umo~enim u vrelu vodu, dok mi celo telo nije bridelo i bilo potpuno crveno. Onda je on odlazio na posao, a ja u dnevnu sobu gde sam radila ve`be joge; zatim masa`u meridijana tela ne`nim udaranjem pesnicama, od vrha glave do no`nih prstiju. Ove ve`be su za bu|enje energije u celom telu. Nakon svake masa`e ose}ala sam bolju cirkulaciju i ja~anje snage. 74

Posle toga, odlazila bih u kuhinju, na doru~ak. Oko stola smo sedeli, moja }erka, Ratka i njena starija }erka i ja. Trebalo je `vakati, `vakati, `vakati i imati pozitivne misli. Svaki zalogaj `vakali smo dvesta puta. Ratka nije podnosila uznemiravanja. Nije bilo razgovora, telefona, prekidanja. Nikada nisam mogla da zamislim kako izgleda doru~ak u ti{ini? Trajao je od 8 do 8.50. Bilo kakva novina imala je svoje obrazovno uputstvo. Ratka ne bi nikada to izostavila. „@vakanje svakog zalogaja po dvesta puta poma`e pljuva~ki da stvara enzime i poma`e varenje, a hrana ulazi u krvotok mnogo br`e i spremnije da nahrani }elije i oja~a imuni sistem.” Ta~no. [to sam du`e `vakala, ose}ala sam se ja~om i hrana je imala bolji ukus. Ratka je bila jedini doktor koga sam poznavala a koji je pravio vezu izme|u hrane i zdravlja. Dopadala mi se moja miso supa koju je Ratka pravila sa vakame algama, povr}em i je~menim misom. Na etiketi tegle sa misom pisalo je: „Pripremljeno od izvorske vode, je~ma i soje u zrnu – koji su prirodno gajeni – neprera|ene morske soli i ko|ija. Dr`ano u drvenim ba~vama minimum tri godine, bez za{titnih sredstava i aditiva.” Zvu~alo je tako japanski. „Odakle se mo`e nabaviti ova hrana?” upitala sam je. „Iz inostranstva. Kod nas ne mo`e ni{ta da se na|e. Sve mora da se uveze.” Moja „medicina” mi je pomagala da se dobro ose}am. Jeli smo puno integralnog pirin~a kratkog zrna kuvanim sa kombu algom i izvorskom vodom; povr}e kuvano na pari – vi{e kupusa i li{}a {argarepa nego korenastog povr}a. Nismo imali dovoljno makrobioti~ke hrane za sve, tako da je moja porodica jela sa mnom samo dva puta dnevno. Posle ru~ka sam {etala oko pola sata. Kada bi vreme dozvoljavalo, Jelena bi i{la sa mnom. Svakog dana su me {etnje sve vi{e iscrpljivale. Ratka je objasnila da se moje telo detoksinira. Enzimi, koji rastvaraju masno}e i sluzi, stvaraju se odabranom fermentisanom hranom, a ja~aju se fizi~kim ve`bama. Nakon ve~ere ponovo sam {etala pola sata, ovog puta sa Bo{kom. Nosili bismo stoli~icu sa sobom 75

na koju bih ~esto sedala da se odmorim. Bila sam zabrinuta za slabost u nogama, bile su te{ke i spore. I za to je Ratka imala obja{njenje: „Punila si svoje telo masnom hranom mnogo, ~etrdeset godina i sada ono elimini{e sve te otrove, masti i sluzi, uz pomo} makrobioti~ke hrane i ve`bi”. „Dobro. Kako ti ka`e{. Ti si moj konsultant – moj an|eo ~uvar”, uzvra}ala bih joj sa neograni~enim poverenjem. Za mene je prestala svaka jurnjava, trka, stresovi. Punim srcem sam prihvatila ovaj re`im i sa lako}om sam ga se pridr`avala. Znala sam da mogu da ga odr`im i kad Ratka ode. Ve} u prvoj nedelji, ose}ala sam neku smirenost i mir. ^ak su i deca to osetila i igrala se bez sva|e i vriske. U na{oj ku}i prvi put za devetnaest godina se nisu ~uli povi{eni glasovi. Odakle je dolazila ova promena? Da li je to hrana uradila? Da li to zna~i da je hrana ta ~udotvorna energija? Ako je hrana energija, za{to sam ja jo{ uvek tako slaba? Ratka mi je i za to imala odgovor. „Meridijani i kanali u telu povezuju organe. Ako postoji stagnacija, telo reaguje ili uznemireno{}u ili bolom, dok sve to ne na|e put da iza|e napolje. Ako stanje postane hroni~no, kao rezultat se pojavljuje tumor, rak i druge bolesti. Bol je signal i zna~i da se telo osloba|a suvi{ka. Sna`ne ve`be ubrzavaju telesni proces detoksikacije. U po~etku ovo ~ini eliminaciju ekstremnijom.To je razlog tvoje slabosti u nogama. Ratka je bila sa nama ~etiri nedelje. Onda nam je organizovala putovanje na Ku{ijev Institut u Bostonu, u SAD. Kada smo ~uli ovaj Ratkin predlog, bili smo veoma uznemireni. Nismo znali kako ostvariti putovanje u Sjedinjene Ameri~ke Dr`ave bez novca. Sve {to smo godinama {tedeli utro{ili smo u gradnju ku}e, bili smo „zadu`eni do krova”. Na{a ~etvoro~lana porodica `ivela je na ivici egzistencije. Iako sam za sobom imala preko trideset godina radnog sta`a, nisam bila taj sre}nik da dobijem mesto na listi privilegovanih za stambenu izgradnju. Na{e nade su ustuknule pred Ratkinim entuzijazmom. Na njenu inicijativu, na{a rodbina, saradnici i bliski prijatelji, darovali su nam no76

vac za put. Za nedelju i po dana, sve je bilo sre|eno, uklju~uju}i dve avionske karte iz Beograda za Boston. Bo{ko je i{ao sa mnom a deca su ostala kod rodbine. Ratka je prikupila sve informacije koje su nam bile potrebne o Ku{ijevom Institutu i Mi~io Ku{iju.

77

Poglavlje 7 PRVO PUTOVANJE U SAD SLAVLJE @IVOTA

Godinu 1987. po~ela sam kao sasvim druga osoba. U telu sam imala rak ali u srcu nadu. @ive}u! Moja deca ne}e biti siro~i}i. Znala sam svog neprijatelja. Neznanje vodi u rak, a prosvetljenje u izle~enje. Re{ila sam da se borim. Vratila sam se prirodi, a priroda uvek pobe|uje, i ima svoj red. Jednog predivnog ponedeljka, moje kolege iz radija do{le su nam u posetu, ma{u}i kartama. Cela donacija je iznosila dve hiljade dolara. U ono vreme za~udna suma novca za tako dug put. Sa sobom su doneli jo{ i muziku i pesmu. Njihov optimizam nas je sve zarazio. Svi su se kretali u ritmu radosti. Na{ dom je bio blagosloven bezuslovnom ljubavlju. Ratkin aran`man je glasio: u petak putujemo u SAD! Bo{ko i ja smo imali pome{ana ose}anja. Strahu nije bilo mesta jer je to trebalo da bude put izle~enja. Ponekad nisam mogla da sakrijem bri`an izraz na licu. Ose}ala sam neko golicanje u grudima. Primetila sam da su se bore na Bo{kovom ~elu produbile. On je brinuo vi{e nego ja. Verovatno je to samo bila potreba da se oslobodimo na{ih starih navika i na~ina mi{ljenja. Trebalo je da prestanemo da se brinemo o svojim `ivotima i da se potpuno prepustimo beskona~nim kreativnim silama univerzuma. Misliti o svemu samo pozitivno! 78

Deca su bila uzbu|ena i sre}na. Mama i tata idu u Ameriku. Done}e poklone iz „zemlje dembelije”. Prvo smo i{li u Njujork. Mla|a, jedan od Bo{kovih poslovnih partnera u Njujorku, rado je prihvatio da nam bude doma}in i osoba za kontakt. Njegova kancelarija se nalazila u zgradi Empajer stejt-a u metropoli sveta, kako ~esto zovu Njujork. Pakovanje je bilo najlak{i deo puta. Mla|a je savetovao da ponesemo toplu ode}u jer su kao po pravilu tamo zime jako hladne. Imali smo jedan veliki kofer za nas dvoje i dva ogromna kofera za pelene. Od operacije sam imala neprestano te~no vaginalno pra`njenje. Menjala sam po trideset i vi{e pelena u toku 24 sata. Najte`e mi je bilo hladnim danima. Tada sam morala ~e{}e da se presvla~im. Kada sam bila mokra, bilo bi mi jo{ hladnije. Po{to je u na{oj zemlji prestala proizvodnja pelena, Bo{ko je morao po njih da ide u Austriju. U ~etvrtak na{ telefon je zvonio neprekidno. Svako je `eleo da nam po`eli sre}an put. Do uve~e su se vesti uveliko ra{irile jer je ceo doga|aj bio preno{en na programu radio In|ije. Lepe `elje su stizale tokom celog programa: „Mi smo s tobom. @elimo da nam se vrati{ sre}na, sa medicinom za izle~enje.” U petak ujutro, u osam sati, na{e dvori{te je postalo ogroman parking. Dobila sam toliko cve}a da sam mogla da otvorim cve}aru. Moje o~i, pune suza preletale su tamo-amo, prepoznaju}i rodbinu i prijatelje. Na{a ku}a je bila prepuna dragih ljudi koji su do{li da nam po`ele sre}an put. U na{oj zemlji sli~ni skupovi su obi~no ven~anja ili neka druga tradicionalna slavlja. Ovo nije bilo tradicionalno, ovo je bio izuzetak. Nebo se otvorilo i sru~ilo na mene blagoslov kakav nisam mogla ni da zamislim. Ova podr{ka ma je dala veru u pobedu. Jedino je Bo{kova mama plakala. Deca su poku{avala da je ute{e. „Bako, nemoj da se brine{. Mama i tata se vra}aju slede}e nedelje i done}e nam poklone iz Amerike. Ako nastavi{ da pla~e{, ne}e{ dobiti ni{ta,” upozorila je na{a bucmasta {estogodi{nja devoj~ica. 79

Jedan deo rodbine i prijatelja je ostao u ku}i da ute{i one koji ne putuju sa nama, ma{u}i nam dok nismo nestali iz vidika. Ali jedan ve}i konvoj vozila pratio je na{a kola na aerodrom. Neobja{njivo ose}anje veselja je prostrujalo kroz moje izmoreno telo. Kad bih samo imala krila, odletela bih u Ameriku svojom sopstvenom snagom! Sa nama u kolima su bili prijatelji iz radio stanice. Kao po dogovoru neko je uklju~io radio i za~ula se moja omiljena pesma. Onda je spiker najavio: „Na{oj dragoj Mini, svi slu{aoci radio In|ije `ele sre}an put i sre}an povratak, sa nadom da }e prona}i svoj lek za dug `ivot.” Mi smo pevali sve vreme. Da smo imali telefon u kolima, zvali bismo radio stanicu da nas uklju~i u`ivo u program da sa svima podelimo ose}anje vere i samopouzdanja na putu u ovu avanturu. Do aerodroma se obi~no putuje oko jedan sat. Mi smo stigli mnogo br`e, ili je bar tako izgledalo. Na svim semaforima je bilo zeleno svetlo. ^inilo se kao da je sve to bilo unapred planirano! Bila sam sigurna i puna samopouzdanja. Imala sam o{tre unutra{nje razgovore sa duhom svoje bolesti: „[ta sad misli{? Ko }e pobediti? Bolje da odmah odustane{. Nema{ nikakvu {ansu. Nema{ prijatelje, porodicu i kladim se da se moje zdrave }elije tripliraju svake sekunde. Zar nisi ljubomoran? Bolje bi bilo da jesi. Nema{ jo{ mnogo vremena. Pripremi se da bude{ pobe|en. Mora{ znati da fizi~ki deo mene nije jedini {to se bori protiv tebe!” Na aerodromu nas je ~ekalo jo{ familije: moj otac, brat i snaha. Izuzetno veseli ispra}aj pretvorio je moje putovanje u slavlje `ivota. Taj momenat je u mom srcu stvorio neiscrpni trezor dragocene ljubavi. Posle nebrojenih, toplih zagrljaja i poljubaca, Bo{ko i ja smo se ukrcali na avion. Celog leta sam ~itala knjigu Ishranom protiv raka Mi~ija Ku{ija ali ovoga puta sa vi{e razumevanja i po{tovanja. Neprirodni, ve{ta~ki uslovi aviona izazivali su moje telesne reakcije. Svakih pola sata sam morala da idem u toalet. Ratka nam je pripremila za put ukusnu makrobioti~ku hranu. U vreme ru~ka mi smo jeli samo na{u hranu. U slast smo 80

pojeli svo su{i od pirin~a, povr}a i algi, uz {olju vru}eg ban~a ~aja. Bila sam zadovoljna jer je Bo{ko delio hranu sa mnom. Za njega je to bio prvi makrobioti~ki obrok. Oboje smo znali da se najgora hrana na planeti slu`i u avionima. Pre`ivela sam 12 sati leta uz dobru hranu i ispraznila jedan kofer pelena. Posle duga~kog putovanja, stigli smo na D`on F. Kenedi aerodrom u Njujorku. Mla|a, na{a veza, trebalo je da nas sa~eka, ali nije do{ao. Bio je sedamnaesti februar, Dan predsednika, ameri~ki dr`avni praznik i sve je bilo zatvoreno, cak i Mla|ina kancelarija. Bo{ko je poku{ao da ga na|e telefonom, me|utim, bez uspeha. Bo{kov engleski je bio vrlo dobar, moj nije. Ratka nam je zapisala adresu i broj telefona Ku{ijevog instituta. Pru`ili smo papir taksisti. On je pro~itao adresu i pogledom nas je pitao: „Je l vi to mene zavitlavate?” „Moram da pozovem taj broj ovde u Bruklajnu,” rekao je Bo{ko nestrpljivo. Uz ironi~ni podsmeh, taksista je progun|ao: „Bruklajn? Ne gospodine, ovo nije Bruklajn. Ovo ovde je Bruklin u Njujorku. Bruklajn je oko petsto milja na sever, u Bostonu u Masa~usetsu.” Bo{ko se skoro onesvestio. Sitne kapljice znoja pojavile su mu se na bledom ~elu, strah ga je paralisao. Jadan Bo{ko! Ali to je bio tek po~etak avanture. „Jeste li sigurni?”, procvileo je Bo{kov mole}iv glas. „Apsolutno sam siguran! Tamo mo`ete sti}i avionom, autobusom ili vozom.” Taksista je ovla`io jezikom usne i govorio polu {aljivo. Posle prvog {oka, Bo{ko i ja smo imali kratku konsultaciju. On je odlu~io da pozove telefonom Ratku i zamolio taksistu da sa~eka. „U redu, sa~eka}u, ali to }e vas ko{tati.” Klimnuo je glavom kategori~no. Bo{ko je bio samo na korak do potpune panike, bolesna `ena, ograni~ene finansije. Ruke su mu se tresle; nekako je okre81

nuo Ratkin broj telefona. Ona ga je ohrabrila logi~kom primedbom: „Bo{ko, petsto milja na sever ili jug ne zna~i ni{ta. Va`no je da ste stigli u Ameriku.” Na{e predstave o Americi bile su uglavnom zasnovane na holivudskoj produkciji, naro~ito na filmu „Taksista”. U ve}ini filmova lo{i i nepo{teni momci su Crnci. Ovaj taksista je bio Crnac. Njegovo ~vrsto, nabijeno, mi{i}avo telo, visina i arogancija obeshrabruju}e su se uklapali u na{u tada{nju sliku. Me|utim, danas kad se toga setim, te{ko mi je da oprostim sebi zbog ovako pogre{nog i iskrivljenog razmi{ljanja. U na{em slu~aju se nije radilo o rasizmu. U pitanju je bilo prosto neznanje, povr{nost u prosu|ivanju drugih, ~emu smo mi veoma naklonjeni. Odlu~ili smo da prona|emo jeftin hotel blizu Mla|ine kancelarije i da ga sutra pozovemo. Nekako smo se utovarili u taksi. Posle samo nekoliko minuta Bo{ko je uhvatio taksistu kako ga posmatra kroz retrovizor. Jedna ruka mu je bila na volanu, a u drugoj je dr`ao telefon. ^uli smo ga kako o{tro preti svom sagovorniku: „Jo{ samo jedna re~ i ubi}u te.” Bo{ko je pogledao u mene. Ja sam pogledala u njega. Da li je ovo film? Oh, Gospode. Da li smo pre{li nekoliko hiljada kilometara da bismo okon~ali u rukama ubice ludaka? Bo{kova reakcija je bila neobuzdana – {okantna. Njegovo telo je zapo~elo seriju nekontrolisanih gr~eva koji su ga mu~no savijali a gr~ila mu se i leva ruka. Prvo je ra{irio o~i a onda se mu se potpuno prevrnule, tako da su mu se skoro zatvorile. Bio je crven u licu kao rak. Savijen unapred, dr`e}i laktove na kolenima i glavu u {akama, podigao je desnu ruku iznad stomaka i po~eo da ga blago masira. Usne, bele kao kreda, dr`ao je otvorene. Delovao je malaksalo i mra~no. Jauknuo je. U polumraku taksija nazirala sam kako mu se pljuva~ka nagomilava na uglovima usana. Ba{ sam htela da ga pitam da li je dobro, kad je on uspeo da se prikupi i nekako izgovori re~enicu, bez daha ali u~tivo: 82

„Gospodine, ne ose}am se dobro. Da li biste, molim vas, zaustavili auto?” Tako je Bo{ko na nekom parkingu na periferiji Njujorka izbacio sav svoj stres, uklju~uju}i i sve ono {to je pojeo u poslednjih dvadeset ~etiri sata! Bila je to veoma neprijatna scena. Ali ja sam znala na{ krajnji cilj i nije me bilo briga {ta }e taksista misliti o nama. Tako smo na Predsednikov dan stigli pred Predsednikov hotel, dva bloka udaljen od Empajer stejt zgrade. Na{a predstava o Crncima od prvog susreta, drasti~no se izmenila, zahvaljuju}i ljubaznosti na{eg taksiste. Pomogao nam je na recepciji, odneo nam kofere na sprat i odbio da uzme vi{e od trideset dolara za sve to zajedno. On nam je pomogao da se ose}amo dobrodo{li u nepoznatom i zastra{uju}em gradu. „Bog vas blagoslovio, gospodine i gospo|o. @elim vam sre}u.” Bile su njegove poslednje re~i dok nam je u~tivo mahnuo za dovi|enja. Grad nas je do~ekao sa svojim uskovitlanim mete`om i sna`nom bukom. Istovremeno su se ~ule zavijaju}e sirene policajaca, prodorne sirene kola hitne pomo}i i pani~ne sirene vatrogasaca. Sve zajedno zvu~ale su kao visokoskalna simfonija. „Da li je uvek ovako? [ta se ovde doga|a?” pitala sam se. Ovo je tako ~udno mesto. U na{oj zemlji, ako ~ujemo sirene jednom u {est godina, smatramo da je to mnogo. Kasnije smo saznali da se u obli`njoj banci desila plja~ka. Na{ hotel je bio solidan. Ja sam bila uzbu|ena {to sam u Njujorku. @elela sam da {etam po Menhetnu. Umirala sam od `elje da vidim Brodvej, ali Bo{ko nije `eleo nikud da ide. Bilo je tek pola {est posle podne kad je legao da spava. Ja sam uspela sama da se zabavim. Kroz prozor sam gledala aktivno hotelsko osoblje na parkingu, odmah ispod na{e sobe. Limuzine (mi nemamo takvih kod ku}e) su dolazile i odlazile. Iskrcavali su se gosti koji su i{li u restoran u ve~ernjoj garderobi. @elela sam da odem u kratku {etnju i vidim kako izgleda ulaz u restoran. Ali, po{to nisam znala jezik, nisam se usu|i83

vala da sama {etam. [to sam du`e stajala na prozoru i udisala one divne primamljive mirise talijanske kuhinje, to sam bivala sve gladnija. Odlu~ila sam da ve~eram. Kakvo u`asno razo~arenje. Sva hrana koju je Ratka spremila pokvarila se. Nije bilo ni~ega {to bi moglo da se pojede. Nisam imala hrabrosti da probudim Bo{ka da poku{amo da na|emo makrobioti~ki restoran. Pretpostavljala sam da se njemu nije i{lo jer je psihi~ki iscrpljen. Ponovo sam poku{ala da pozovem telefonom Mla|u, ali bez uspeha. Te ve~eri sam uradila dosta na svom umu i svesti. Uz pomo} vizualizacije pozdravila sam na{u decu.Ve`bala sam jogu. Oko osam sati sam zaspala. Slede}eg jutra me je probudio Bo{kov glas. „Odli~no Mla|o, bi}emo spremni za pola sata. Dobro je da smo te na{li.” „Ne brinite, ja }u sve srediti”, obe}ao je. Nismo bili sigurni da li }e novac koji smo imali pokriti na{e tro{kove ako bismo se odlu~ili da do Bostona letimo avionom. Nakon razgovora sa Mla|om, odlu~ili smo da putujemo u Boston autobusom, da bismo sa~uvali novac. Na nesre}u, dobili smo sedi{ta ta~no iznad to~kova u autobusu koji nije imao ispravne amortizere! Posle petosatnog mu~enja, svaki milimetar mog tela je je~ao od bola. A osim toga ve} 24 sata nisam ni{ta jela. Odbila sam vi{e da jedem hranu koja nije makrobioti~ka a nije bilo vremena da tra`imo makrobioti~ki restoran. Stigli smo u Boston u jedan sat popodne. Pre{li smo ceo ovaj put bez zakazanog sastanka sa Mi~io Ku{ijem, ~ak ne znaju}i ni da li je u Americi. Na sre}u Atea, simpati~na Grkinja koja je bila zadu`ena za zakazivanje sastanaka, uspela je da nam zaka`e konsultaciju. To je bilo dvadeset drugog februara 1987. jedan dan pre njegovog puta u Japan. Takva sre}a mo`e da bude samo Bo`ja volja, razmi{ljala sam ja, koja sam ~etrdeset godina bila ateista. Zaljubili smo se u Boston i odmah se ose}ali kao kod ku}e. Podse}ao je na Evropu. Ljudi su bili manje uznemireni. Stano84

vali smo u Entoni taunhausu, u Ulici Bikon broj 10850. Hotel je bio opremljen name{tajem u stilu ranog ameri~kog perioda – vrlo rasko{an. Na{a doma}ica, Barbara, primila nas je {irokim, toplim osmehom. Zaboravila sam na hranu. Spavala sam do deset ujutru – moj tre}i dan bez hrane. Atea, gr~ki an|eo, priredila je za nas ru~ak na Ku{ijevom institutu. Da bismo stigli do tamo, morali smo da se vozimo podzemnom `eleznicom. Do tamo to je bila petnaest minutna {etnja po jednom od najhladnijih i najvetrovitijih dana te zime. Moja stopala su bila te`a od olova, moja oko{tala kolena su {kripala od promrzlina. Toliko sam bila mr{ava, da sam pantalone morala da podignem na gore i grubo uve`em u ~vor. Pla{ila sam se da mi ne skliznu dole u nekom ne`eljenom momentu. Kona~no smo stigli pred Ku{ijev institut, koji se nalazio u Ulici Strej{n broj sedamnaest u Bruklajnu u Masa~usetsu. Jo{ dva sprata stepenica. Molila sam se da ovo penjanje simboli{e uspinjanje ka novom zdravlju. Dopao mi se Ku{ijev institut. U`ivala sam u mirisu hrane koji se svuda {irio. Sve je bilo ~isto i sveto. Nisam mogla da zadr`im suze, zagrlila sam Bo{ka. „Ljubavi, tu smo, pobedi}emo. @ive}u. Prosto to znam.” Pripremili su nam makrobioti~ku gozbu. @vakala sam dvesta puta, zatvorenih o~iju, svoju toplu miso supu, ponavljaju}i molitvu zahvalnosti sa svakim zalogajem. Pirina~, povr}e na pari sa kabo~a zimskom bundevom, jelo od arame algi, kuvana crna soja i presovana salata. Bo{ko je uzeo jo{ dve }ufte od `itarica, pasulja i povr}a. U`ivali smo u svakom zalogaju. To je bio prekrasan i nezaboravan dan! Sreli smo bra~ni par iz Jugoslavije, Dragomira i Seku Vukovi}, koji su studirali na Institutu. Bili su vrlo ljubazni i prijateljski nastrojeni. Mnogo su nam pomogli. Zajedno smo ve~erali u makrobioti~kom restoranu. Bili smo u [angri-La, obe}anoj zemlji. Hrana je bila izuzetno so~na. Imali smo nove prijatelje, sastanak sa g. Ku{ijem. Slavili smo `ivot uz smeh, pesmu, {alu i ples. Ovako se pobe|uje rak. ^uvam tu uspomenu kao najve}e 85

blago, svog `ivota. Slede}eg dana je po~eo trodnevni seminar „Na~in `ivota”. Imali smo dovoljno novca da kupimo hranu koja nam je potrebna. Nije bilo vi{e nikakve sumnje da je Bog `eleo da nastavim `ivot. Ni{ta nam nije nedostajalo. Posle prvog zalogaja jela ni{ime u makrobioti~kom restoranu ose}ala sam se ispunjeno. @vakala sam i `vakala i `vakala. Jelo je bilo dobro izbalansirano. Hrana ukusna i izvrsna. Sedela sam preko puta Bo{ka. Nagao se prema meni, bri{u}i mi maramicom suze. „Ljubavi, sve je u redu. Tu smo. Ne brini.” Dotakao mi je obraz sa mnogo ljubavi. Sigurna sam da su svi ostali u restoranu osetili vibracije na{e ljubavi. „Ne pla~em zato {to sam tu`na. Pla~em zato {to sam sre}na. Toliko sam zahvalna {to se nalazim ovde. @elim da zagrlim sve ljude. I obo`avam te zbog svega {to si uradio za mene. Hvala ti ljubavi moja. Koliko bi to na{ih mu{karaca uradilo za svoje supruge bez premi{ljanja?” – zapitala sam se. Zahvalila sam se kelnerici {to nas je slu`ila i zamolila je da zahvali kuvarima za ovu izvanrednu hranu. Zamolila sam je da poru~i ne{to na moj ra~un. Ona je skromno prihvatila ~a{u soka od {argarepe. Osetila sam posebnu atmosferu u tom restoranu. Nije imao naro~it pogled. Samo obi~ne zgrade sa snegom po krovovima i parking. Dekor je bio jednostavan ali meni je sve delovalo savr{eno. Gazde su bili neprimetne. Osoblje ljubazno i prijateljsko. Istinski topla, bri`na, smirena atmosfera je ispunjavala prostor. Setila sam se koliko mi je bilo hladno dok smo dolazili i koliko mi je sad toplo. Nismo uzeli metro na povratku. [etali smo. Pevali. Igrali po ulicama. U Americi niko ne obra}a pa`nju na ne~ije pona{anje osim ako se kosi sa zakonom. Prolaznici su se prijateljski sme{kali. Nismo osetili zimu. Brzo smo stigli u na{u sobu. Skoro smo prepla{ili jadnu Barbaru koju smo sreli u hodniku. Nije mogla da veruje da su to oni isti ljudi koji su do{li dan ranije. Zapanjuju}a transformacija dogodila se na njene o~i. 86

„[ta se dogodilo?” Bo{ko je odgovorio, „Na{ao sam blago i sad smo bogati.” „Gde? Recite mi, i ja bih `elela da budem bogata. Tek ste stigli a ve} ste bogati?” Onda joj je Bo{ko ispri~ao uzbudljivu pri~u o na{im otkri}ima, doga|aj po doga|aj. Ispri~ao je kako smo sreli mnoge ljubazne ljude na Ku{ijevom institutu i u makrobioti~kom restoranu, kako smo jeli ukusnu hranu na oba mesta; pri~ao je kako smo sre}ni {to smo zakazali sastanak sa g. Ku{ijem za dva dana; zatim joj je rekao za na{e nove prijatelje iz Jugoslavije koji }e nam biti prevodioci. Kako su se doga|aji lepo uklapali, kao pazl. @alila sam {to ne znam engleski pa da mogu sama da joj sve ispri~am. Ali to sam uradila nekoliko godina kasnije, kad sam nau~ila jezik. Povrh toga, posle samo jednog dana u zdravoj sredini i posle dve nedelje na makrobioti~koj ishrani, ose}ala sam se kao „izvor bistre vode”. ^ini mi se da je u tim trenucima moje telo po~elo le~enje. Da li je to mogu}e? Da li je to ~udo? E, pa ja verujem u ~uda! Osvanuo je dan za seminar. Kada sam videla u rasporedu da postoje ~asovi kuvanja, briga kako }u sve {to predstoji savladati, nestala je. Bila sam sigurna da }u nau~iti kako da pripremam sebi hranu kad se vratim ku}i. Te ve~eri sam bila suvi{e uzbu|ena da bih zaspala. Rano sam ustala, trljala telo vru}im pe{kirom bez Bo{kove pomo}i – skoro pevaju}i. Ka`em „skoro” jer su drugi ljudi jo{ spavali i nisam `elela da ih uznemiravam. Moja ose}anja su bila tako ogroman da nisu mogla da stanu u moje grudi. Moj duh je bio spreman da poleti. Strah je nestao. Na njegovo mesto je do{la vera i samopouzdanje. Za trenutak sam osetila da me ceo svet podr`ava. I LJUBAV, jedina energija u univerzumu, ispunila je kapelu moje du{e, moje mr{avo malecko telo. Bila sam bogata. Ni{ta vi{e mi nije bilo potrebno. Ljubav je bila dovoljna. Po prvi put sam volela sebe i sve oko sebe – blagosloveno ose}anje! Slede}eg dana, Bo{ko i ja smo prvi stigli na Institut Ku{i . Stajali smo ispred vrata u~ionice, uzbu|eni i spremni za nova 87

znanja. U~ionica se napunila ljudima raznih uzrasta.Vi{e od pedeset posto prisutnih imalo je rak. Do{li su iz Amerike, Evrope i Australije. „Uvod u makrobiotiku”, prvu lekciju, predavao je u~itelj sa Instituta Edvard Esko, vrlo temperamentan i dinami~an predava~. Sedeli smo u tre}em redu. Dok je govorio, moja nova prijateljica Seka se naginjala prema meni i prevodila mi re~ po re~, {ap}u}i mi na uho. Pa`ljivo sam slu{ala svaku re~ koju je izgovarala i bele`ila, i Bo{ko i ja. Nisam mogla da verujem u ono {to ~ujem. Plenila me je jednostavnost svega toga. Logika `ivljenja `ivota na prirodan na~in, u harmoniji sa prirodom. Poruka je bila: hrane}i se u harmoniji sa prirodom i svojom `ivotnom sredinom, vi }ete stvoriti poredak i ravnote`u u svom svakodnevnom `ivotu. Ne morate da menjate svoju religiju. Stanje harmoni~nosti }e promeniti va{ na~in razmi{ljanja i na~in `ivota (pogledajte dodatak A na kraju knjige koji sadr`i vi{e detalja o makrobioti~koj filozofiji). Tako|e smo nau~ili da se makrobioti~ka ishrana zasniva na prirodnom zdravom razumu i intuitivnom razumevanju odnosa izme|u ljudskog roda i `ivotne sredine. Smiren duh }e se pro{iriti na porodicu, dru{tvo i najzad }e uticati na celo ~ove~anstvo. U zapadnom svetu meso, `ivina, jaja, mleko, sir i drugi mle~ni proizvodi predstavljaju osnovu moderne ishrane. Psiholo{ki, oni ~ove~jem organizmu daju trenutnu energiju i snagu. Te{ka ishrana centrirana na `ivotinjskoj hrani ima {tetne i negativne uticaje na ljudsko zdravlje. Meso po~inje da se raspada ~im se `ivotinja ubije. Mnogo ga je te`e svariti nego biljnu hranu i ono nastavlja da truli u digestivnom traktu.Treba mu oko 8 sati da bude apsorbovano u crevima, za razliku od `itarica i povr}a, kojima je potrebno samo dva sata. Truljenje stvara otrove i talo`i se u jetri, bubrezima i debelom crevu, uni{tavaju}i bakteriolo{ku kulturu i uzrokuju}i degeneraciju resica u tankom crevu, odakle se metabolizirana hrana apsorbuje u krv. Zasi}ene masti pove}avaju nivo holesterola u krvi. Kiseline zasi}enih masti iz mesa i drugih `ivotinjskih proizvoda, talo`e se u i oko 88

vitalnih organa i krvnih sudova, ~esto se formiraju}i u ciste, tumore, za~epljene arterije. „Zastra{uju}e! Za{to nas ovo nisu u~ili u {koli? Za{to smo odabrali otrov umesto hrane?” bilo je Bo{kovo pitanje. Za vreme odmora i zakuske, upoznali smo neke ljude i pri~ali s njima. [estoro se ve} izle~ilo od raka. Bili su optimisti~ni i rado su delili svoja iskustva. To nam je ulilo jo{ vi{e poverenja i nade. Bo{ko i ja smo se slo`ili da je ovo najbolja investicija koju smo ikad u `ivotu napravili. Oh, kakva u`ina! Servirali su ukusan kukuruzni hleb sa puterom od pr`enog susamovog semena zvanog tahini, sa namazom od misa i bundeve i ban~a ~aj. Ve} prvi zalogaji kukuruznog hleba, sa njegovom slatko}om, zadovoljili su mi ~ulo ukusa. Sve ovo je za mene bio de`a vu. Ovaj specijalni moment mi je prvi put u `ivotu otkrio iskustvo koje me je teralo da se prisetim da sam ovo ve} do`ivela u neko ranije vreme. Kad i kako, nisam znala. Za vreme odmora, jedna `ena se nije ose}ala dobro. Imala je probavnih problema propra}enih gr~evima. Morala je da legne. Nekoliko minuta kasnije neko od osoblja joj je doneo specijalni medicinski napitak vrlo ~udnog imena, Ume-[o-Kuzu. Ubrzo se osetila bolje. Svi smo se pitali {ta je to. Devojka koja je donela napitak je objasnila da je umebo{i naro~ita vrsta {ljive, koja se kiseli devet godina u morskoj soli sa specijalnim japanskim li{}em od `buna koje se zove {iso. U napitku se jo{ nalazi ku`u, beli lepljivi prah, suva sr` `bunja koje raste na vulkanskom tlu u Japanu, i soja sos, fermentisana te~nost, proizvod vi{emese~nog procesovanja sojinog pasulja i soli. Tada mi nije bilo va`no kako se to zove. Va`no mi je bilo jedino da je to odmah delovalo! Posle pauze smo se slo`ili da ljudi u na{oj zemlji Jugoslaviji u stvari `ive vrlo blizu makrobioti~kih principa. Na taj na~in sam odrasla, sve je bilo u harmoniji sa prirodom. „Se}am se kad sam bila dete, meso smo jeli samo tri puta mese~no. Na{a cela porodica je jela manje od dvadeset pet kilogra89

ma {e}era za celu godinu! Slatki{i, kola~i, torte i ostale poslastice pravile su se kod ku}e. Retko smo kupovali u prodavnicama i slasti~arnama. Keks smo jeli samo ako bi nam ga gosti doneli. Odrasli bi dobili jedan, deca dva. Druge vrste slatki{a bi bile ~uvane za goste. Ne se}am se da smo se razbolevali jednom ili dvaput godi{nje. „Dok smo bili siroma{ni, nismo mogli da priu{timo sebi meso ili {e}er. Kad smo stekli vi{e novca, po~eli smo da jedemo meso i {e}er svakog dana. Po~eli smo ~e{}e da oboljevamo, od povi{enog krvnog pritiska, migrene, bolova u donjem delu ki~me, artritisa, alergija, glavobolje, i Bog zna od ~ega jo{.” ^as je nastavljen. Atmosfera se zagrejala. Izgledalo je kao da su se stari prijatelji okupili za posebnu priliku. Govornik nas je zaintrigirao novim temama. „Kada jedemo meso, jaja i drugu hranu `ivotinjskog porekla, telu je potrebno vi{e kiseonika u krvotoku. Pri uzimanju `ivotinjske hrane, disanje se ubrzava, a tada je te{ko odr`ati smiren um. Mi{ljenje postaje defanzivno, sumnji~avo, rigidno, a ponekad i agresivno. Kao rezultat javlja se vrlo su`eno, analiti~ko mi{ljenje.” „Mle~ni proizvodi deluju na sve organe i sisteme. Kako je mleko proizvod mle~ne `lezde, svi mle~ni proizvodi najpre uti~u na ljudske `lezde, posebno reproduktivne organe. Naj~e{}e uti~u na grudi, matericu, jajnike, prostatu, tiroidu, nazalne {upljine, hipofizu, pu` u uhu i podru~je mozga koje okru`uje srednji mozak. Prvo se pojavljuje sluz i masno}e, onda se formiraju ciste, tumori i na kraju i kancer. Mle~ni proizvodi tako|e stvaraju sluzave naslage koje rezultiraju u temperaturama i te{ko}ama sa sluhom i krajnicima. Ostali uobi~ajeni problemi uklju~uju vaginalna pra`njenja, ciste na jajnicima, miome, fibroze, rak materice, rak jajnika i tumore prostate.” „On govori o mom slu~aju,” {apnula sam Seki. „Mina, u pravu si”, slo`ila se Seka. „Ovaj ekstremni na~in ishrane prouzrokuje kontrakciju u organima i telo `udi za ekspanzivnom energijom da bi se izbalan90

siralo – stvaraju}i novi ekstrem – glavni otrov ~ove~anstva: {e}er. Prekomerni {e}er gu{i imunolo{ki sistem, inhibira funkciju jetre, prouzrokuje gubitak energije, depresiju i gojaznost. Prostom {e}eru nedostaju vitamini, minerali i vlakna, smanjuje se telesna zaliha minerala i enzima za metabolizaciju. [e}er bukvalno sagori telesne hranljive sastojke i stvara kiselost. Da li bi to mogao biti uzrok naj~e{}em simptomu u ovoj zemlji „nedostatku energije”? „Beli {e}er uzima vitamin B, bez koga je telu nemogu}e da iskoristi glukozu. Mozak i o~i koriste jedino glukozu, {e}er, kao gorivo. Kada su nivoi glukoze niski, mozak ne dobija dovoljno energije pa nije u stanju da pravilno funkcioni{e. Prema istra`ivanjima Univerziteta D`ord`taun u Va{ingtonu, dvadeset miliona Amerikanaca pati od osetljivosti na ugljene hidrate a {e}er je ~ist ugljeni hidrat! Dnevno uzimanje {e}era ~ini da pankreas proizvodi vi{e insulina i vodi u hroni~nu hipoglikemiju i dijabetes. „[e}er se pretvara u masno}u. Promenljivost {e}era u krvi prouzrokuje razne druge ne`eljene efekte: uznemirenost, razdra`ljivost, glavobolje, nekontrolisane emocije, slabo pam}enje i slabu koncentraciju. Tako|e se povezuje i sa konfuzijom, vrtoglavicom, hiperaktivno{}u kod dece, no}nim morama, pove}anom agresivno{}u, anti-socijalnim pona{anjem, suicidalnim tendencijama i mentalnim bolestima. „[e}er najvi{e uti~e na pojavu raka creva, ~ira, zapaljenja slepog creva, zapaljenja be{ike i hemoroida.” Iz onog {to sam tog dana nau~ila, napravila sam jednostavnu tabelu: [e}er uti~e na nervni sistem, + nepovoljno uti~e na mozak, + vodi u depresiju, + zavr{ava kod psihijatra. Re{enje: le~i uzrok – prestani da jede{ {e}er. 91

Prvi put u svom `ivotu, nau~ila sam da je jedan od uzroka op{te bolesti {irom svetske populacije preterano uzimanje zasi}enih masti i holesterol. Arterije postaju zapu{ene, {to na kraju vodi do {loga i koronarnih problema. @ivotinjske masno}e skupljaju otrove iz `ivotinjskog tela. Mi uzimamo ove toksine kad jedemo njihove masno}e. Bo{ko i ja nismo mogli da verujemo svojim u{ima! Na{a omiljena hrana je bila otrov! Predava~ je nastavio:”Jedno jaje, jedno pile. Jaja imaju „rastu}i pravac” koji uti~e na energiju i te~nosti u organizmu da se kre}u navi{e u telu. Tradicionalna kineska medicina trvdi da jaja doprinose stanjima vezanim za jetru, kao {to su vrtoglavica, kap, nervoza, spazmi i paraliza. Jaja stvaraju ekstremno lepljivu sluz koja mo`e da omete rad be{ike, uspori funkciju jetre i ostavi taloge po ~itavom telu.” Makrobioti~ka ishrana nam je kroz trodnevni seminar predstavljena kao izbalansirana dijeta. Mi smo to ve} i sami osetili i shvatili. Ne mogu ba{ ta~no svega da se setim {ta smo jo{ ~uli tih dana. Kasnije smo dobili nove podatke kroz literaturu o hrani i njenoj energiji. Da nije bilo toga, bili bismo potpuno zbunjeni i izgubljeni u sasvim novim pogledima na zdravu ishranu. Toliko smo nau~ili o `ivotu, o na{oj povezanosti sa univerzumom, planetom Zemljom, o na{oj vezi sa Prirodom. Za ta tri dana smo vi{e nau~ili o `ivotu nego u na{ih prethodnih ~etrdeset godina. Nismo imali sumnji, nismo imali pitanja. Razumeli smo jednostavnost prirodnog zakona. [ale}i se na putu ku}i, govorili smo kako je Kolumbo otkrio Ameriku, a mi smo otkrili nove `ivotne ~injenice. Samo, za razliku od Kolumba, mi smo do na{ih `ivotnih otkri}a dolazili mnogo br`e i lak{e nego on. Najuzbudljiviji deo ovog `ivotnog obrazovanja bio je ~as kuvanja, izuzetno dinami~ne Irkinje Meri Ket, vrlo sna`ne li~nosti i makrobioti~kog u~itelja. Nau~ili smo kako da napravimo miso supu, pirina~ kuvan u ekspres loncu, azuki pasulj sa zimskom bundevom, presovanu salatu i kanten, `elatinsku poslasticu od 92

suvog gro`|ja i jabuka. Nau~ili smo da je makrobioti~ka hrana lek. Svako jelo je imalo odre|eni medicinski efekat. Op{te vode}e smernice ovakve ishrane su bile: upotrebljavati vi{e baznih ugljenih hidrata, manje prostih ugljenih hidrata; vi{e biljnih proteina dobrog kvaliteta nego `ivotinjskih proteina; drasti~no smanjiti upotrebu masti i upotrebljavati manje zasi}ene ili nezasi}ene masno}e. Tako|e smo nau~ili o potrebi da se balansiraju razni prirodni vitamini, minerali i ostali ~inioci u ishrani. I da upotrebljavamo mnogo vi{e prirodno gajenu, kvalitetnu hranu, neprera|enu i bez hemikalija. Naglasak je stavljen na uzimanje celovite hrane, za razliku od rafinirane i parcijalne. Shvatili smo da }e se na{a budu}a hrana uglavnom sastojati od integralnih `itarica, mahunarki, proizvoda od soje, algi, tur{ije, semenja, za~ina, i povremeno ribe i vo}a. Da bismo bili u stanju da izle~imo rak i potpomognemo imunolo{ki sistem, hrana koju bi trebalo da zaobilazimo jeste ona koju smo jeli celog `ivota. Kada je ~as kuvanja bio zavr{en, prikupili smo recepte. Svako jelo je imalo svoj jedinstveni ukus. U jednom obroku smo imali slano, gorko, ljuto, kiselo i slatko; ali u savr{enoj ravnote`i. Jedan obrok je zadovoljavao i ~ula. Prezentacija hrane, razli~ite boje na tanjiru, bili su vizuelno zadovoljstvo. To je bilo vi{e od hrane. To je bila umetnost. Bili smo preplavljeni rado{}u kad smo nau~ili da hrana mo`e da spre~i bolesti, a i da ih izle~i. Prvog dana sam upitala sebe: kako }u uspeti da sve ovo odr`im kad se vratim ku}i. U mojoj zemlji se vrlo malo znalo o makrobiotici. Ja sam radila u informisanju jedanaest godina i nikad nisam ~ula re~ „makrobiotika”. U mojoj zemlji nije bilo makrobioti~kih centara. Nije bilo nikog da mi odgovori na pitanja u vezi sa mojim zdravstvenim stanjem. Nije bilo nikog ko bi mogao da mi pomogne, ili da me vodi kroz moj oporavak. Ali ni{ta od ovog me nije potpuno obeshrabrilo niti upla{ilo. Ja u~im vizuelno, zato sam vrlo pa`ljivo posmatrala pripremanje hrane u koje je u~iteljica kuvanja unosila puno ljubavi. 93

^im se ~as zavr{io, na moju inicijativu Bo{ko i ja smo po`urili u prodavnicu zdrave hrane koja se nalazila u blizini i kupili smo lonac za kuvanje pod pritiskom (ekspres lonac), miso rezance, integralni pirina~ kratkog zrna, suve {itake pe~urke (bukova~e), kombu i vakame alge. ^injenica da li~no posedujem ove bazi~ne sastojke, potpuno me je umirila. Jo{ vi{e sam verovala da mogu da istrajem do kraja, do izle~enja. Ostao je jo{ jedan dan seminara pre mog sastanka sa Mi~io Ku{ijem. Posle pet dana oboje smo primetili fizi~ke i emocionalne promene. Strah kao da je izlebdeo; smirenost je suvereno vladala. Bez jalovih rasprava, bez povi{enih glasova i svadljivih re~i, na{e sumnje su se raspr{ile. Osetili smo bliskost, i jedinstvo koje nas je povezalo bilo je mnogo sigurnije. Na{a ljubav pu{tala je sve dublji koren. Bili smo i ostali smo sre}ni do dana dana{njeg. To je blagoslovena ljubav u kojoj nas dvoje i danas u`ivamo!

94

Poglavlje 8 MI^IO KU[I

Dana 22. februara 1987. imali smo zakazanu konsultaciju sa Mi~io Ku{ijem. On je osniva~ Fondacije Istok-Zapad, i priznati lider Internacionalnog makrobioti~kog dru{tva i Pokreta zdrave hrane. Renomirani iscelitelj, on u~i ljude kako da pobede svoju bolest kroz poseban prilaz ishrani uz promenu na~ina `ivota. Prvo sam ga upoznala kroz makrobioti~ke knjige. Neki na{i prijatelji su o njemu govorili kao o „~udnom Japancu koji misli da hranom mo`e da se izle~i rak” ali sve {to je govorio, za mene je imalo smisla. Bilo je logi~no i jasno – `iveti u harmoniji sa prirodnim zakonima. Ja sam tako `ivela kao dete, ali sam u me|uvremenu presekla tu pup~anu vrpcu koja me je vezivala za majku prirodu i sa njom izgubila svu `ivotnu mudrost. Pri dolasku u Institut poga|ali smo kako gospodin Ku{i izgleda. Bo{ko je bio ube|en: „Vide}e{, ni`i je od mene. Ima okruglo lice i sitne o~i kao riba. Kosa mu je crna i savr{eno za~e{ljana. Bi}e obu~en u odelo i sa kravatom. Izgleda kao i svi drugi Japanci.” Moje mi{ljenje je bilo sli~no. Osim {to sam ga zami{ljala vi{im, sa visokim ~elom, vitkim i elegantnim. Seka i Dragomir su nas ~ekali u foajeu Instituta. Dragomir je rekao da }e ne samo da prevodi ve} i da hvata bele{ke. To je bila pomo} od Boga. Posle petnaest minuta nam je re~eno da }e nas Mi~io Ku{i vrlo brzo primiti. Soba u koju smo u{li, podseti95

la me je na obi~nu {kolsku u~ionicu. Gospodin Ku{i je bio sam, prefinjeni, otmen gospodin, vitak, visok, obu~en u elegantno tamno plavo odelo. Ta boja mu je odli~no pristajala. Njegov topao osmeh nam je po`eleo dobrodo{licu dok je prilazio da se rukuje sa nama. Nije izgledao onako kako smo ga mi zami{ljali. Uvek }u pamtiti na~in na koji je njegova duhovnost dominirala fizi~kom formom. Zra~io je smireno{}u. Njegov miran duh je ispunjavao sobu. Opustio nas je svojom ljubazno{}u i opho|enjem. Instinktivno smo osetili da poseduje veliku mo} isceljenja. Odjednom je svaka }elija u mom telu bila energizovana. Ovaj skromni ~ovek vibrantnog duha je ve} rasterao sve sumnje i strah. U deli}u sekunde osetila sam da su moje nade o izle~enju sasvim opravdane. Gledaju}i me pravo u o~i, jednostavno je rekao, „Ako budete primenjivali ovo znanje koje ste ovde nau~ili: za godinu dana }ete biti sasvim zdravi.” Onda se okrenuo Bo{ku i njemu rekao, sa istom dozom ube|enja: „Jugosloveni imaju vrlo sna`nu konstituciju:” To je bio njegov prvi verbalni kontakt sa nama. Bo{ko je tako|e osetio sna`nu pozitivnu energiju gospodina Ku{ija, i slo`io se sa njim bez oklevanja. „Mi smo vrlo jak narod.” Slede}e pitanje je bilo upu}eno meni: „Kako se sad ose}ate?” Moj odgovor je do{ao bez oklevanja: „Vrlo, vrlo sre}no, gospodine Ku{i.” Osmeh na njegovom licu potvrdio mi je da je on ve} znao odgovor jo{ pre nego {to je postavio pitanje. „Onda mi molim vas ispri~ajte o va{oj bolesti.” Hronolo{ki, ispri~ala sam mu sve {to se dogodilo od 13. januara 1987. kad sam dobila dijagnozu da imam rak jajnika ~etvrtog stepena. Mirno je slu{ao, ne prekidaju}i me. Dragomirovo te~no prevo|enje nije nimalo naru{avalo ovaj intimni trenutak. „Dobro”, rekao je, kad sam zavr{ila pri~u. „Molim vas skinite kaput, sat i ogrlicu. Molim vas nemojte vi{e da ih nosite.” 96

Opipao mi je puls, dodirnuo dlanove, ispitivao ramena i ki~mu, gledao mi o~i, jezik i stopala. „Vrlo dobro”, rekao je. „Bi}e te{ko, ali kroz godinu dana vi }ete biti zdravi.” Pogledala sam u Bo{ka. Suze su mu ovla`ile obraze. @elela sam da zagrlim g. Ku{ija jer mi je upravo saop{tio najdivniju vest mog `ivota. Sve je zvu~alo tako razumno i jednostavno. Gledala sam istini u o~i. Zagrlila sam Bo{ka. „Hajde da isplaniramo va{u ishranu i da govorimo o novom na~inu `ivota.” Meni su njegove re~i zvu~ale kao: „Hajde da ple{emo. Hajde da se igramo. Hajde da se zabavljamo jer plovimo rekom `ivota.” Sad je bio red na nas da slu{amo. I slu{ali smo oko sat i po. Prepisana nam je nova ishrana. Zvu~alo je kao „Ne, ne hrana”. Izbegavati ovo, izbegavati ono. Dao nam je crnu listu: ne meso, piletinu, mleko i mle~ne proizvode, jaja, {e}er, tropsko vo}e, sve`e vo}e, ve{ta~ke zas~a|iva~e, kafu, alkohol, sokove, farbe za hranu, konzervisanu hranu i sve`e povr}e, alkohol, gazirani napici, |usevi. Ne povr}e koje raste no}u: paradajz, krompir, patlid`an, paprike i ne povr}e sa visokim procentom kalijuma i sa oksalskom kiselinom kao {to je spana}. Ode moja ukusna tradicionalna jugoslovenska kuhinja. Moja dnevna ishrana sadr`avala je: 50% integralnih `itarica, 5% proteina, 5% algi, 25-45% povr}a, miso supu jednom dnevno, 2% kiselih krastavaca i svakih 10 dana pola {olje kuvanog vo}a. Kao svakodnevni za~in mogla sam da uzimam pola ka{i~ice misa. Tako|e sam mogla da koristim jednu ~ajnu ka{i~icu {oju soja sosa u jednom jelu u toku jednog obroka. Naro~ita lekovita ukiseljena umebo{i {ljiva preporu~ena je ~etiri puta nedeljno. ^etiri puta nedeljno mogla sam da sipam u presnu salatu jednu ~ajnu ka{i~icu sir}eta dobijenog od te {ljive. U mom slu~aju, so je bila zabranjena ~etiri meseca. @itarice je trebalo da se kuvaju zajedno sa kombu algom i pola ka{i~ice za~ina od propr`ene morske soli sa propr`enim 97

susamovim semenkama zvanim goma{io, i koje se posipalo preko kuvanih `itarica. Jedna {olja kuvanog pirin~a je i{la uz svaki obrok. Primarna `itarica je bila 80% integralnog pirin~a kratkog zrna, kombinovano sa 20% drugih `itarica; integralna p{enica, ra`, kineski je~am hato mugi i integralni ovas. Drugostepena `itarica je bio integralni je~am; tre}a, proso. Leti sam mogla da jedem sve` kukuruz svakodnevno i integralni pirina~ dugog zrna, dva ili tri puta mese~no. @itarica mora biti celozrna i prirodno gajena. Nisam smela da jedem prera|enu i rafinisanu hranu {est meseci. To je uklju~ivalo: hleb sa kvascem, rezance od integralnog bra{na i peciva. Jedino sve`e povr}e je moglo da bude presovana, fermentirana salata od povr}a. Fermentacija proizvodi enzime. Dalja preporuka je glasila: bez ulja ~etiri meseca, {est meseci bez ribe. Protein je bio ograni~en. Smela sam da pojedem samo pola {olje dnevno lekovitih mahunarki: azuki, leblebije, tamno zeleno so~ivo, crnu soju, i jednom nedeljno tempeh i tofu, od svakog po par~e od dva puta dva santimetra. Pre svakog obroka, trebalo je prvo da pojedem dve {nite daikon repe ukiseljene u pirin~anim mekinjama i morskoj soli – vrsta tur{ije. Gospodin Ku{i je predlo`io i uklju~ivanje odre|enih „unutra{njih” i „spolja{njih” doma}ih lekova (pogledati dodatak B na kraju knjige). Oni poma`u telu da izbaci suvi{ne masno}e, sluz i toksine, bez traumati~nih prate}ih efekata. Ume-[o-Kuzu napitak se preporu~ivao ~etiri puta mese~no da se oja~a varenje, obnovi energija, pobolj{a stanje crevne flore i faune i oja~a `eludac. Napitak od {argarepe/ daikona je trebalo uzimati svakog drugog dana, dva meseca. Ovaj napitak poma`e da se rastope ~vrste naslage masno}a koje se nalaze duboko u telu. „Mi nemamo daikon repu u na{oj zemlji. Ako kupim ovde sve` daikon, koliko dugo mo`e da ostane sve`?” pitala sam. „Daikon }e trajati dve nedelje. Ako ga nema, uzmite crnu rotkvu koja se uzgaja u va{oj zemlji. Ona ima sli~na lekovita svojstva.” 98

„Kupi}u seme i posadi}u ga u svojoj ba{ti”, naglas sam sebi obe}ala. „Vrlo dobro”, g. Ku{i je reagovao zadovoljno. Drugi blagotvorni napitak je sSlatki napitak od povr}a. G. Ku{i je napravio ovaj lekoviti napitak da bi se lak{e prevazi{ao uticaj dugotrajnog jedenja piletine, jaja i sira koji vode u hipoglikemiju ili hroni~no nizak {e}er u krvi. Ovo pi}e omek{ava tvrdo}u uzrokovanu preteranom potro{njom `ivotinjske hrane i opu{ta telo. Posebno je blagotvorno za smek{avanje pankreasa i stabilizaciju nivoa {e}era u krvi. ^aj od azuki pasulja i ~aj od crne soje su predlo`eni tri puta nedeljno za pravilan rad bubrega i urinarnih funkcija i za ujedna~en rad creva. „Pra`njenje” je termin koji se upotrebljava u makrobiotici da se opi{e proces kojim telo odstranjuje masno}u, sluz i toksine. Za moje pra`njenje, g. Ku{i je preporu~io da pijem ~aj od suvih {itake pe~urki, dva meseca. Ovaj ~aj se tradicionalno uzima za smanjenje temperature, rastvaranje masno}a `ivotinjskog porekla i za opu{tanje stegnutosti i napetosti u organizmu. U slu~aju visoke temperature, predlo`io je daikon napitak broj 1, da se uzme sve` sa vru}im ban~a ~ajem. Onda je skicirao moj novi makrobioti~ki na~in `ivota i preporu~io ku}nu negu (pogledati dodatak B za predloge o na~inu `ivota i ku}noj nezi). Oh, dragi Bo`e! Toga je bilo toliko mnogo da je izgledalo da je lak{e nastaviti sa starim navikama nego po~eti sa novim. Ali ja sam bila spremna i voljna za promene. Znala sam da je ne{to bilo pogre{no u mom prethodnom na~inu `ivota. Ose}ala sam da nemam preko potrebni kontakt sa prirodom. Dan za danom, provodila sam bez sun~eve svetlosti, rade}i pri fluorescentnom svetlu, ose}aju}i krivicu {to nemam vremena da u`ivam u `ivotu. Moje jedino ve`banje je bilo da operem osamnaest prozora u ku}i jednom u dva meseca. Zbog toga su ti toksini, masno}e i sluz i bili uhva}eni u klopku u mom telu, pretvaraju}i se u tumore. 99

Pri~ali smo o mentalnom stavu bolesne osobe. Za zdrav `ivot je va`no da oprosti{ i da ti bude opro{teno. Sve treba da se prihvati sa neograni~enom rado{}u i zahvalno{}u, a opet izra`avaju}i zahvalnost svemu i svakome. Budi spreman za razumevanje i prihvatanje svega {to se doga|a. Obrazovanje sebe kroz makrobiotiku. Od Dragomira smo ~uli da g. Ku{i obi~no ne provodi ovoliko vremena u razgovoru o filozofskim aspektima makrobiotike. Da li je osetio na{u re{enost i posve}enje? Tada sam znala isto {to je i on ose}ao, da }u nepogre{ivo slediti njegova uputstva. Sve se postavilo na svoje mesto, kao da je i trebalo tako da bude. Ja sam bila spremna. Bo{ko je bio spreman. G. Ku{i je probudio na{u prirodnu, inherentnu svest o zdravlju. Kako smo izgubili kompas za `ivot u skladu sa prirodom? Kako smo izgubili svoje korene? Ali na svu sre}u imamo mogu}nost da ih ponovo prona|emo. Kada nam je gospodin Ku{i preporu~io da svakog dana pevamo neku veselu pesmu, nama nije delovalo glupo. Nisam mogla da se setim kad sam poslednji put pevala neku veselu pesmu. Ono {to je bilo paradoksalno jeste ~injenica da se, poslednjih jedanaest godina, na monitoru u mojoj kancelariji u radio stanici, ~ula muzika. Ali ja nisam mogla da se setim re~i nijedne pesme. Kako je to mogu}e? Izgleda da je ceo moj dotada{nji `ivot bio zapravo jedna tragedija sa povremenim iskrama pravog `ivota. Od sad pa na dalje re{ila sam da pobolj{am kvalitet svog `ivota; da opovrgnem smrt koja mi se rugala u lice. Zar sve ovo ne li~i na mitolo{ku pri~u o ptici Feniks iz gr~ke mitologije koja je `ivela u arapskoj pustinji preko {esto godina. Spalila se na vatri samo da bi ponovo izrasla iz pepela i zapo~ela novi, dug `ivot. Ja sam izgorela na sopstvenoj vatri `ivota. Feniks je simbol besmrtnosti. Dok je Dragomir tra`io jo{ neke savete od g. Ku{ija, ja sam svoju misao podelila sa Bo{kom: „Zar ti moj `ivot ne deluje kao pri~a o mitolo{kom Feniksu?” Moje usne su ne`no dotakle njegov obraz. Oh, Bo`e kako li je ovo ~udno da neko ovako bole100

stan mo`e ose}ati toliku sre}u. Privukav{i me k sebi, Bo{ko mi je s puno ljubavi {apnuo na uho: „Ne brini. Ja }u motriti na tebe vrlo pa`ljivo, da ti se ne desi da slu~ajno oprlji{ krila.” „Vidimo se idu}e godine”, rekli smo g. Ku{iju. Po`eleo nam je sve najbolje i bezbedan put ku}i. Napustili smo Institut Ku{i sigurni u sebe i u pobedu. Izlaze}i iz metroa, pobedonosno sam podsetila Bo{ka: „Danas je ta~no mesec dana od doktorske prognoze da mi je ostalo jo{ dva meseca `ivota. Ose}am se bolje nego ikad. Ose}am se fantasti~no; ne ose}am nikakav bol. Dobro spavam. Apetit mi je odli~an. Moja sre}a nadrasta svako razumevanje. Kako bi rak uop{te mogao da pre`ivi u mom telu.” Bo{ko je bio uzbu|en zbog moje nove perspektive. „Od sad pa na dalje, hajde da vi{e ne upotrebljavamo re~ „rak”. Hajde da usvojimo termin g. Ku{ija, „zdravstveno stanje” Podi`u}i svoje ruke i glavu ka nebu sa izrazom zahvalnosti, uzviknula sam: „Ja volim svoj `ivot! Moj `ivot je kao Feniks!”, vrlo teatralno, kao na sceni, ali veoma mo}no za moju svest. O, gospode Bo`e, hvala ti!

101

Poglavlje 9 MAKROBIOTIKA U JUGOSLAVIJI FENIKS SE RA\A

Slede}eg jutra smo do{li na aerodrom sa {est kofera punih hrane, u nadi da }e je biti dovoljno za {est meseci, i jo{ dva kofera sa ode}om i pelenama. Prtljag nam je bio prepun integralnih `itarica, mahunarki, algi, miso paste, soja sosa, morske soli, raznih vrsta sir}eta od `itarica, specijalnih kuhinjskih sudova, semenja i skromnih iznena|enja za na{u decu. Bili smo puni nade i i{~ekivanja. Utonuv{i duboko u sedi{te, zurila sam kroz prozor. Avion u oblacima. Ovde jo{ nismo postavili granice. Evo me, ulazim u univerzum, ali nepozvana! Da li ja to kr{im svemirske zakone? Da li smo mi arogantni nametljivci? [ta mi radimo ovde? Koliko dugo }e univerzum ovo da dopu{ta? Da li mi drsko poni{tavamo kosmi~ke mo}i? Obuzeo me je strah. Bez dozvole ili autoriteta ~ovek drsko poni{tava ograni~enja, veruju}i da nikad ne}e biti pozvan na odgovornost. Ja sam spremna na prozivku! Moje telo pro`ima munja u drhtaj. Osetih led u kostima. Bo{ko me ne`no prekriva }ebi}ima, tra`im odmor naslonjena glavom na sedi{te. Osetih toplinu njegove ljubavi i po~injem se opu{tati. Meditiram. Iz mekih, belih oblaka, koji su poput jastu~i}a, dopire nerazgovetan, jedva ~ujni {apat: „Mi smo jed102

no. Samo je ljubav energija Jednog. Dozvoli joj da te blagoslovi i isceli.” Zvu~i nestvarno, kao fantazija, ali ja prihvatam logiku i jednostavnost ove poruke. Ptice, biljke, `ivotinje, sve {to se kre}e na ovoj planeti, pokorava se univerzalnom zakonu... sve osim ~oveka. Sunce, vazduh, voda, u skladu su sa stalnim promenama u prirodi. Moja nova perspektiva gledanja na `ivot pokre}e u meni ponovno bu|enje i jo{ dublje uva`avanje mo}ne sile koja sve ovo pokre}e. Sve po~inje da dobija smisao. Univerzalni zakon promene; centrifugalna i centripetalna sila – ili jin i jang- osnovni je princip `ivota. Svaki fenomen predstavlja udru`ivanje ove dve sile, kao dan i no}, vru}e i hladno, mokro i suvo, u razli~itim kombinacijama i proporcijama. Sve je relativno, ni{ta nije neutralno u reci `ivota – koju zovemo svet. Tih dvadeset sati su proleteli kao jedan treptaj. Iskrcali smo se u Beogradu, na{i voljeni su nas pozdravili buketima cve}a i zagrljajima pome{anim suzama. Sr|an i Jelena su plakali od radosti. Kod ku}e, kao i u odlasku, na{a draga familija, prijatelji i susedi do~ekali su nas i svojim veseljem nam odagnali umor. Deca i Ratka nisu mogli da do~ekaju da otvorimo kofere. Jeleni su se dopali makrobioti~ki slatki{i, poslastice, keks i peciva. Sr|an je u`ivao u svom novom izgledu, poziraju}i ispred ogledala u novoj trenerci i Najk patikama. Ratku su najvi{e zanimali koferi sa hranom. Otvaraju}i svaki, uzvikivala je „Ohoooo!”. Prvi put je dr`ala u rukama stvari o kojima je dosad samo ~itala. „Azuki pasulj! Vidi kako su slatka mala crvenkasta zrnca. Nigari! Mo`emo sami da pravimo tofu. Ko|i! Deco, pravi}emo amasake, ukusan slatki{ od pirin~a.” Deca su se zgledala, znati`eljno se pitaju}i: „^emu tolika frka? Za{to se toliko uzbu|uje?” Zlata, moja snaha, po~ela je da stavlja hranu u posude i natpise. Bili smo budni najve}i deo no}i i odlu~ili da Ratka ostane jo{ dve nedelje, dok ja ne oja~am. Za vreme poslednje nedelje, u~i}e Zlatu da kuva, pretpostavljaju}i da je to dovoljno vremena za mene da po~nem da se brinem o sebi. Slede}e ve~eri su 103

Ratka, Zlata i Bo{ko po~eli da rade na vrlo va`nom zadatku: prevodili su filozofiju, listu sa konsultacija i recepte iz knjige Kuvar za prevenciju od raka. Pripremili su i jelovnik za slede}i dan (pogledati dodatak B za jelovnik, strana 61). Sve je delovalo vrlo o~igledno. Ljudsko kretanje je deo neprestanog kretanja univerzuma. Kada su ljudi u harmoniji sa univerzumom, na{ svet je obavijen uzvi{enom lepotom i najvi{im mirom. Kada nisu u harmoniji, ishod su haos i konfuzija. Na{a sre}a zavisi od na{eg izbora. Bolest ili zdravlje, inteligencija ili glupavost, ~istota ili porok. Na{ pravilan izbor nas vodi navi{e, ka savr{enstvu. Apsolutna i univerzalna ljubav obuhvata sve u svoj zagrljaj i preokre}e svaki nesklad u sklad. Ima mnogo na~ina da se `ivot u~ini sre}nim. Jedan od najsna`nijih je porodi~ni `ivot. Stvaranje zdrave porodice –topla, vedra porodica- je mesto za odmor du{e, koren `ivota i ki~ma vitalnosti. Ako je doma}instvo mra~no, tu`no i hladno, `ivot postaje toliko o~ajan da smo prisiljeni da tragamo drugde za rado{}u, zadovoljstvom i utehom. Deca su centar na{eg `ivota. @ivot te~e od dana do dana. Suvi{e ~esto zaboravljamo da je svrha nas, ljudi, da stvorimo zdravo potomstvo i osiguramo zdrave i prirodne uslove za budu}e generacije. Sre}na i zdrava porodica je plodno tle jedne kulture. Mi dolazimo iz zemlje! Mi smo deo zemlje! Porodica je uvek bila od primarne va`nosti u tradicionalnoj kulturi. Na{oj porodici je kucnuo ~as da ovo sprovede u delo. Moj novi `ivotni re`im po~eo je 28. februara 1987. Svako pravilo koje je napisao g. Ku{i, moralo je da se ta~no sprovede. Moj dnevni raspored je diktirao novi na~in `ivljenja: 5.30 6.00 – 6.30 6.30 – 7.00 6.30 – 7.00 7.15 – 8.00 8.00 – 9.00

ustajanje, trljanje vrelim pe{kirom namo~enim u vrelu vodu sa |umbirom joga, samo-masa`a vizuelizacija pripremanje dece za {kolu pripremanje doru~ka doru~ak, `vakanje svakog zalogaja po 104

9.00 – 9.30 9.30 – podne podne – 13 13.00 – 13.30 13.30 – 15.30 15.30 – 17.30 17.30 – 18.30 18.30 – 19 19.00 – 19.30

22.00

dvesta puta {etnja, u`ina, medicinski napitak kuvanje ru~ka ru~ak, `vakanje svakog zalogaja po dvesta puta {etnja, u`ina, medicinski napitak vreme za ~itanje makrobioti~kih i drugih knjiga, vreme sa porodicom kuvanje ve~ere ve~era, `vakanje svakog zalogaja po dvesta puta {etnja, u`ina, medicinski napitak vreme sa porodicom, obrazovanje, trljanje tela pe{kirom zamo~enim u vru}u vodu, pra}eno sa 17 sekundi tu{iranja vreme za spavanje – molitve sa porodicom

Posle druge nedelje `ivota pod ovim re`imom, moje telo je po~elo da daje odgovore. Bilo mi je te{ko da hodam, noge su mi bile olovne, ali ni{ta me nije pokolebalo. Znala sam da nelagodnosti ozna~avaju po~etak otpu{tanja nagomilanih telesnih otrova. Moja porodica se dobro adaptirala i prilagodila na{em novom na~inu `ivota. Jelena je bila stalno uz mene, moja desna ruka, moj pomaga~, od momenta kad otvorim o~i do kraja dana. Njen nevin, ~ist duh ulivao mi je energiju za le~enje. Po{to bi zavr{io doma}i zadatak, Sr|an je pomagao oko ~i{}enja i oko pranja sudova. On je bio glavni kuvar za pravljenje goma{ija. Bo{kov posao je bio da opere sudove i da me odvede u {etnju. Dosledno, svakodnevno primenjivanje ovih rituala, po~elo je da donosi zapanjuju}e rezultate: astma, hernija, paraziti, hemoroidi – bili su pro{lost. Prole}e je moje doba godine. Tada mi se uvek ~ini da ose}am mno{tvo konfliktnih emocija u grudima, koje mi razdiru du{u. Talasi intenzivnih ose}anja daju mi snagu da `ivim i daruju mi najuzbudljivije trenutke u `ivotu. U prole}e, priroda me 105

neodoljivo privla~i. Jedino u to doba godine, u tom ~istom, nedirnutom raju, ja se ose}am izbalansirana. To je na{ nerazdvojni odnos sa prirodom. Na{ duhovni `ivot se drasti~no promenio. Po~eli smo da verujemo u svetu mo} Jednoga. Prihvatili smo istinu da smo odgovorni za svoju sudbinu ali i da je sami i stvaramo. Neka sila postoji u univerzumu. Mi smo verovali u tu silu i izra`avali svoju zahvalnost kroz molitve. Postali smo bli`i jedni drugima i potpuno smo verovali u ono {to smo radili. Posmatrala sam kako moji voljeni postaju ja~i i sre}niji, ali ne i ja sama. Prolazila sam kroz ogromno emocionalno ~i{}enje. Na svakih petnaest dana moje telo bi `estoko drhtalo, gore}i od visoke temperature. Nau~ila sam da budem spremna na to. Prvi put se dogodilo za vreme ru~ka. Po~ela sam da ose}am nalete hladno}e, telo je po~elo da se trese i po~elo je da se je`i. Ratka je bila prisutna. Pripremila je napitak od struganog dajkona, bele duga~ke rotkve prelivenim vru}im ~ajem ban~a. Posle toga sam `urila da pripremim oblog od tofua i zelenog kupusa. Trebalo je da upotrebimo tamno povr}e, ali u martu nismo mogli da ga na|emo. Kupus je bio isto toliko dobar. Do vremena kad smo sve ovo pripremili temperatura je po~ela da galopira kroz moje telo kao stampedo. Pre nego {to bih postala sasvim omamljena popila bih svoj medicinski napitak i stavila flaster direktno na abdomen. Napad je trajao oko trideset minuta. Posle toga bih se vratila svojim du`nostima u kuhinji. Moja figura od sedamdeset devet kilograma po~ela je da se topi, dok je moja emocionalna i spiritualna li~nost rasla. Bilo je perioda kad mi hrana nije bila ukusna. U Bostonu, na seminaru, nau~ili smo da pripremaju}i sebi hranu uz potpuno anga`ovanje, udvostru~ujemo li~nu energiju. Moja svest je po~ela da mi do{aptava da preuzmem kuvanje. Pozitivne misli daju hrani pozitivnu energiju. Pozitivne misli le~e. Kada to zna{ i tako radi{, onda i ima{ rezultate. Osim toga, bilo je vreme da se Ratka vrati svojoj ku}i. Bila sam joj zahvalna za sve {to je ~inila, ali nisam bila okupirana 106

strahom. Jo{ u samom po~etku sam prihvatila takav plan, shvativ{i da je do{lo vreme da uzmem stvari u svoje ruke. Jedino {to nisam mogla da stojim na svojim nogama. Bo{ko je nabavio invalidska kolica i montirao na njih dasku za seckanje. Celog dana sam se kretala od fri`idera do sudopere, od sudopere do {poreta, od {poreta do stola za ru~avanje. Morala sam da zamolim Zlatu da mi pomogne jo{ jednu nedelju. Deset dana kasnije, vi{e mi nije bila potrebna invalidska stolica. Zlata ne samo {to mi je bila od ogromne pomo}i, ve} mi je bila i an|eo ~uvar. Ona i Bo{ko su mi pravili dru{tvo. Odli~no smo se slagali i zabavljali. Oni su olak{ali moj oporavak. Radili su te{ko, kuvali, ~istili, prevodili i {alili se. U na{oj ku}i je vladao duh radosti, razumevanja i sre}e. Sneg je po~eo da se topi sa krovova i prole}e je kucalo na vrata. Prestala sam da brojim mojih {ezdeset dana – krajnji rok od dva meseca do smrti je pro{ao. Kad je Zlata oti{la, ja sam radila po ceo dan, nekad od osam ujutru do sedam uve~e. Nikad nisam izostavila ni jednu stvar sa mog dnevnog rasporeda, iako mi je energija bila kratkotrajna. Ako prestanem da se kre}em, nikad se ne}u osloboditi toksina i stagnacije. Prisiljavala sam sebe da uradim sve zadatke koje sam imala u programu. Ponekad sa suzama. Moje telo je bilo zar|alo i nesavitljivo ali sa svakim slede}im danom bilo mi je bolje. Za tri meseca sam izgubila dvadeset ~etiri kilograma. Postala sam kost i ko`a. Moj „specijalni” jastuk postao mi je nerazdvojni prijatelj. Ako bih ga zaboravila, kosti bi mi pritiskale ko`u. Jedne nedelje, za vreme ru~ka, Jelena je prekinula ti{inu. Tu`nim glasom sa velikim `aljenjem je izvalila: „Mama, ja te se pla{im. Izgleda{ kao kostur.” Bo{ko i Sr|an su po~eli da je kritikuju. Prekinula sam ih obra}uju}i joj se sa suzama u o~ima: „Ne brini, sunce moje, vrlo brzo }u po~eti da dobijam na te`ini. Jo{ nekoliko nedelja i tvoja mama }e izgledati bolje, lep{e i ti }e{ me jo{ vi{e voleti.” „Ne, ne}u te voleti vi{e, po{to te ve} volim najvi{e.” Svima nam se hrana dopadala, iako sam ja kuvala iste stvari ponovo i ponovo {est meseci. Prvih nekoliko meseci smo stalno 107

bili gladni. Gde god smo i{li, nosili smo tone hrane. Bo{ko se brinuo, jer iako sam neprestano jela, nastavljala sam da gubim te`inu. Pozvali smo Ku{ija da se raspitamo o tome. Odgovor je bio podse}anje na ve} poznato pravilo. @va}i, `va}i, `va}i! G. Ku{i je nedvosmisleno rekao: „Molim vas, recite svojoj `eni da ne jede suvi{e mnogo jer tako hrani svoj kancer. Neka jede manje. Neka `va}e vi{e.” Od tog trenutka koli~ina hrane na mom tanjiru je bila smanjena na pola. @vakanje je za mene postalo religiozno iskustvo. Nisam bila gladna, energija mi se pove}ala, povi{ena temperatura mi se nije vi{e vra}ala. Teorija se osvedo~ila u praksi! Prvih nekoliko meseci, eliminacija nagomilanih telesnih vi{aka bila je vrlo sna`na. Linfe su se cedile kao lude. Upotrebljavala sam dva puta vi{e pelena nego ranije. ^etiri meseca kasnije kada su se stare sluzi i mast istopile, mom jelovniku Ku{i je dodao ulje i hleb i po~ela sam dobijati na te`ini. Zapo~ela sam vo`nju bicikla, kilometar i po po predgra|u. Hodala sam bosa po poljima `ita razdragano pevaju}i. U`ivala sam u nemirnim listovima kukuruza koji su ne`no doticali moje lice, ruke i noge. Ose}ala sam se mnogo bli`a Univerzumu. Re~i ne mogu da opi{u moje unutra{nje zadovoljstvo. Vrlo ~esto, na putu prema ku}i, nabrala bih poljsko cve}e i stavila na grobove prijatelja. Svra}ala sam na groblje da prkosim smrti. To mi je pomoglo da jo{ ~vr{}e ve`em svoju sudbinu za makrobiotiku, poku{avaju}i da razre{im unutra{nji sukob. Molila sam opro{taj za njihove du{e. Bila sam tu`na zbog saznanja da oni nisu otkrili tajnu dugove~nosti. „@ivot je igra. [to bolje igra{, du`e `ivi{ ka`e”, mudra drevna izreka. Ja sam bila... ja jesam talentovani igra~! Pro{lo je tri meseca otkako sam krenula na put izle~enja. U svojoj kuhinji, ja sam bila sama svoj doktor. Porodica i prijatelji su videli preobra`aj koji se doga|ao pred njihovim o~ima. Nisu razumeli kako, pa je jedino {to su mogli bilo da brinu. Ja sam pri~ala o svojim simptomima, dobrim i lo{im pra`njenjima – bolu, temperaturi, upaljenom grlu, nosu koji curi. Ja sam sve ovo 108

pozdravljala kao znakove le~enja. Oni su bili zbunjeni. Pitali su se za{to osoba koja ima sve ove simptome ne ide kod doktora za antibiotike, injekcije, lekove? Ja sam ve} isprobala taj put. Doktori su me pre mnogo vremena prevarili. [ta bi oni uop{te mogli da mi ka`u osim: „To je rak, on se {iri. Sve je gore i gore.” Ja sam to pro{la prva ~etiri meseca jer je toliko potrebno za prirodni ciklus obnavljanja krvi, sto dvadeset dana. Prole}e je do{lo rano. Kada je zemlja po~ela da isparava zimsku vlagu, po~eli smo rad u ba{ti. Bio je veli~anstven dan. Ponovo su porodica, prijatelji, susedi do{li da pomognu. Pripremili smo tlo prirodnim |ubrivom i zasejali semenje koje }e nam osigurati najbolji rod. Po~injemo sami da gajimo svoje povr}e u zemlji a ne u saksijama u ku}i. Slavili smo, u duhu na~ela ”iz jednog zrna ni}i }e deset hiljada zrna.” Svi smo radili slo`no, {alili se, zabavljali. Bilo je interesantno posmatrati tu akciju. Nakon rada od otprilike sat i po, sa ~ela na{ih prijatelja po~eo je da curi znoj i bili su bez daha. Morali su da zastanu da se odmore i da popiju vodu. Neki su pitali, „Mina, kako to da se ti i Bo{ko ne znojite? Vi i ne izgledate umorno niti ste `edni.” Zauzela sam svoju profesionalnu pozu u~itelja: „Ova hrana ima vi{e energije nego toksina i vrlo je laka za varenje. Mi vi{e nemamo problema sa telesnim mirisima, jer ne jedemo meso i {e}er. Na{a ba{ta }e da proizvodi energiju potrebnu za dobro zdravlje. Hvala vam svima {to nam poma`ete da zasejemo ba{tu. Iz tog tla i iz ovog semenja dobi}emo na{e vitamine, minerale, kalcijum i sve ostalo {to je potrebno za dobro zdravlje.” Nije bilo nikakvog komentara, da li zbog nedostatka argumenata ili zbog u~tivosti!? Za manje od ~etiri nedelje mogli smo da napravimo na{u prvu miso supu sa sve`im povr}em iz na{e ba{te – crvene rotkvice sa li{}em, mladi luk i per{un. To je bila najukusnija supa koju smo ikad pojeli. Na{a ba{ta je bila magi~na, pravo spiritualno mesto. Rad u ba{ti je jedan od najboljih na~ina meditacije i le~enja. Ta mala energetska ta~ka u na{em dvori{tu je postala tajna ba{ta za Jelenu i 109

njene drugarice. One su tiho i na prstima ulazile u ba{tu, grickale mlade {argarepe i malecke crvene rotkvice, sakupljale ih u svoje suknjice i sa u`ivanjem ih `vakale. Onda bi hitale iz ba{te kiko}u}i se. Te male leptirice su mi ulep{avale mnoge trenutke. Nikada nisu znale da ih posmatram. Jednog popodneva je kuhinjski prozor bio otvoren i jedna od Jeleninih drugarica joj se `alila kako su rotkvice suvi{e ljute, ~ula sam Jelenu kako punih usta {apu}e: „Samo `va}i. One su jako dobre za ~i{}enje masti iz tvog tela.” Pa sad ti vidi!. Jo{ jedan makrobioti~ki u~itelj; kakva majka, takva }erka. Pedeset posto na{e ishrane bilo je povr}e koje smo sami gajili u na{oj ba{ti. Ne{to hrane smo uvozili iz makrobioti~ke radnje „Jin i Jang – Natur- kost” u Gracu. Moj otac nas je snabdevao mahunarkama iz svoje ba{te od semena koje sam ja nabavila na Institutu Ku{i. @itarice smo dobijali u paketima iz cele zemlje. Za vreme mojih TV intervjua, govorila sam o pote{ko}ama u nabavci integralnih `itarica. Ubrzo, poljoprivrednici su po~eli da nam {alju integralne `itarice. Dobili smo dovoljnu koli~inu za slede}ih {est meseci. Dobili smo ra` iz Bosne, je~am iz Hrvatske, pedeset kila integralnog pirin~a kratkog zrna i dvadeset i pet kila leblebija iz Makedonije sa naznakom „organska hrana”. Prilikom jednog nastupa na TV uzbu|eno sam spomenula da }u za dva meseca mo}i da pojedem prvo par~e ribe nakon {est meseci terapije! Neko nas je iznenadio sa sve`e ulovljenim iverkom koji je stigao ta~no na vreme, u poslednjoj nedelji {estog meseca. To je bilo dugo putovanje za ribu. Putovala je {esto milja iz hrvatskog dela jadranskog mora. Dobila sam vrlo vredan poklon. Jedina vrsta ribe koja se mogla nabaviti u na{em delu zemlje bila je slatkovodna riba. Imali smo riblju gozbu koju smo podelili sa susedima. Neko mo`da ne bi mogao da razume za{to smo pravili toliko slavlje oko ribe, ali ovaj doga|aj za nas je bio od velikog zna~aja. Bo{ko je svirao harmoniku celo ve~e. Pevali smo du`e i glasnije nego obi~no, svi smo se odli~no zabavljali. 110

Ovi dobrotvorni pokloni su predstavljali ogromne u{tede. To nam je omogu}avalo da rastegnemo svoja finansijska sredstva. [ta god da se doga|alo u tih poslednjih {est meseci, prihvatali smo kao pozitivno. Sve negativnosti smo prihvatali kao deo promene. Ljudi u mojoj zemlji su bri`ni, humani i puni podr{ke. To mi je dalo jo{ jedan razlog za radovanje. Postala sam nova osoba, sa novom perspektivom koja mi je omogu}ila da preduzmem slede}i korak: odlu~ila sam da podu~avam makrobiotiku. Bilo je tu i negativnih momenata, osuda, la`i i napada. Mi smo im oprostili i razumeli da ne znaju bolje i ne `ele da se menjaju. Primena makrobiotike ne li{ava nas ni~eg u ~emu drugi u`ivaju. Sasvim suprotno, mi jednostavno zamenjujemo na{ na~in `ivota za jo{ kvalitetniji. Mesec za mesecom, ovakav na~in `ivota je postao prijatna navika. Po{to smo iskusili elan makrobioti~kog na~ina `ivota, bili smo preplavljeni `eljom da ga podelimo sa drugima. Svakog ko bi se pojavio u na{em okru`enju, upozoravali smo da je hrana koju jede {tetna (ista ona hrana koju smo i mi jeli do pre kratkog vremena). Upozorili smo ih na kobne posledice ukoliko se odmah ne promene. Se}am se leta 1986. – godina dana pre nego {to sam dobila dijagnozu raka. Bili smo na letovanju u Istri sa Ratkom, Andrijom i njihovom decom. Ratka je predlo`ila da se svih deset dana hranimo makrobioti~ki. Ja sam se slo`ila. Bo{ko i Andrija su poneli {unku, sir i slaninu „za svaki slu~aj”. Svih deset dana nas dve smo jele makrobioti~ku hranu. Na{i mu`evi, mesojedi, zvali su na{u hranu „hrana za kanarince”. Ona ne mo`e da im obezbedi dovoljno energije za plivanje, govorili su. Jeli su meso za doru~ak, ru~ak i ve~eru. Takva ishrana im je ~esto izazivala glavobolje i nakon obroka morali su da odspavaju. Sakupljena negativna energija je vodila u me|usobne konflikte. Posle odmora, odlu~ila sam da se pridru`im Ratki i nastavim da jedem makrobioti~ku hranu. Uprkos njenog {kolovanja za alopatskog pedijatra, {to joj je davalo druga~iji ugao gledanja na degenerativne bolesti, ona je shvatila da hrana mo`e i da pro111

uzrokuje bolesti i da ih le~i. Za razliku od mene, ona je jo{ tada prepoznala rane simptome raka, i nagovarala me da pre|em na makrobioti~ku ishranu. Ja sam bila suvi{e posve}ena svojoj karijeri da bih napravila neophodne promene u svom na~inu `ivota. Iz ~istog po{tovanja prema njoj, pridr`avala sam se ove ishrane dve nedelje i onda prestala. Gledaju}i unazad, shvatam da se rak nikad ne bi ni razvio da sam slu{ala svoju prijateljicu. Trebalo je da dobijem kosmi~ki „{amar” pa da se probudim. Rak je bio moj u~itelj i moj spasilac. Od prvog dana delila sam svoje otkri}e sa drugima. Ali kako se to ka`e, govorila sam „u vetar”. U hipnoti~kom tempu navika, ve}ina ih nije bila spremna da prihvati jednostavnost prirodnog `ivljenja i le~enja. Danas, ~etrnaest godina kasnije, zadovoljna sam {to sam delila svoja saznanja sa drugima. Makrobiotika zna~i dug `ivot. Mo`da }e vreme i strpljenje pomo}i ljudima da razumeju moje iskustvo. Sa promenom godi{njeg doba, metode kuvanja su se promenile. U leto, jeli smo manje, pa je kuvanje trajalo kra}e. Na{ metabolizam se promenio i na{a telesna hemija se izbalansirala. Dobila sam dvanaest i po kilograma u slede}ih {est meseci. Jedino pra`njenje koje sam i dalje imala bilo je vaginalno, ali moja upotreba pelena se svela na tri do ~etiri dnevno. U rano leto smo saznali da }e Mi~io Ku{i posetiti Makrobioti~ki letnji kamp u [vajcarskoj. Zakazali smo sastanak. Nose}i sa sobom na{u malu pokretnu kuhinju i namirnice, stigli smo posle dva dana putovanja kolima. Jo{ jedan datum obele`en crvenim slovima u kalendaru. U pono} smo se sreli sa g. Ku{ijem na drugim konsultacijama nakon {est meseci. Posle kratkog pregleda rekao je: „Dobro. Vrlo dobro obavljen posao. Va{e ozdravljenje je veoma blizu; jo{ samo dva meseca.” Ustvari, ja sam i predvi|ala takvu dijagnozu. U vremenu od prethodna dva meseca, po prvi put u svom `ivotu, ose}ala sam se u ravote`i. Jela sam da bih `ivela, nisam `ivela da bih jela. 112

G. Ku{i mi je sad promenio ishranu. Trebalo je da kuvam na ja~oj vatri i kra}e vreme. @itarice, mahunarke i alge }e se kuvati odvojeno; onda }e se me{ati sa blan{iranim, kratko vreme kuvanim na pari, povr}em, da bi se napravile ukusne letnje salate. Deca su bila odu{evljena. Sr|anova omiljena salata bila je marinirani tempeh (proizvod od fermentisane soje) sa algama i gra{kom. Bo{ko je voleo ribu sa povr}em i crvenim sosom (sli~an „marinara” sosu za {pagete) ali napravljen od {argarepe, luka, celera i umebo{i {ljive. Jelenino omiljeno jelo je bio seitan (p{eni~ni gluten) u sosu i pire od prosa i karfiola. Prema novom jelovniku, mogla sam da jedem dinju, lubenicu i vo}e kanten dva puta nedeljno. Kuvani kukuruz na klipu sa umebo{i pastom je bila na{a omiljena u`ina. Ono {to se sad doga|alo bilo je nekako lak{e i mnogo spontanije. Pitanja koja sam postavljala sebi dok sam se molila bila su: * Da li se ja danas hranim u skladu sa svojim okru`enjem? * Da li mislim o svojim roditeljima, ro|acima, u~iteljima i starijima sa ljubavlju i po{tovanjem? * Da li danas druge ljude radosno pozdravljam i izra`avam interesovanje za njih i njihov `ivot? * Da li razmi{ljam o nebu, drve}u, cve}u i divim se ~udima prirode? * Da li se zahvaljujem svakome i po{tujem svako iskustvo koje sam danas do`ivela? * Da li izvr{avam sve svoje zadatke sa verom i na taj na~in doprinosim da u svetu bude vi{e mira? Ovaj duhovni okvir mog uma ispunjavao me je spokojem. Trinaesti januar 1988. je ozna~io godinu dana od moje dijagnoze. @elela sam jo{ jednu konsultaciju sa g. Ku{ijem. I ponovo su nam prijatelji i rodbina pritekli u pomo}. Za nedelju dana prikupili su novac potreban za na{ put. Ovaj put u Boston je vi{e li~io na turisti~ki. Jedva smo ~ekali da stignemo tamo. Grad je bio sakriven ispod satenskog 113

belog pokriva~a od snega. Ponovo smo posetili Barbaru. Toplo nas je primila. Sve je teklo lako. Poznati putevi su nas ponovo odveli u makrobiotri~ki restoran. Miso supa je ugrejala na{a srca. Dragomir i Seka su bili odu{evljeni {to nas vide, kao i mi njih. Imali smo dovoljno vremena da obi|emo Boston, grad koji ima evropski izgled i duh. Veseli i radoznali razgledali smo univerzitetski grad Kembrid`. Mladi su vrveli po trgu Kembrid` ispred Harvardskog univerziteta. Bili smo bukvalno okupani i preplavljeni sna`nim vibracijama. Setila sam se opisa Harvarda kao „bastiona nauke, svetski ~uvene i visoko cenjene inteligencije”. Kako bi se zna~ajno promenio ovaj svet kada bi ova armija mladosti razvila svest o zdravlju? Da li bi to bilo mogu}e? Setila sam se starih vremena, ali vremena su se promenila i mi u njima. Zar ne bi, recimo, makrobioti~ki restoran na trgu Kembrid` mogao da bude po~etak pozitivnih promena ? (Deset godina kasnije deo tog sna je postao stvarnost. „Masaova Kuhinja”, mali makrobioti~ki restoran, danas je oaza zdrave hrane za mnoge studente.) Moja konsultacija je zakazana za dvadeset sedmi januar. Bilo je toliko hladno da su nam se prsti lepili za kvake na vratima. Ovog puta g. Ku{i nas je pozdravio kao stare prijatelje. Bili smo polaskani. Pregled je trajao petnaest minuta. Zamolio me je da skinem jaknu, cipele i ~arape. Bilo mi je neprijatno dok sam skidala pet slojeva ode}e. Tri podsuknje, dve suknje, dva para pantalona. Stajala sam na kraju u svom trikou do ~lanaka. Iza mene je bilo brdo ode}e. Za vreme pregleda, ve} sam znala rezultat, „Vrlo dobro, vrlo dobro, odli~no, dobro ura|en posao!”. G. Ku{i se sagnuo, ispituju}i moja stopala. Onda se uspravio, pru`io mi ruku i rekao jednostavno, bez ikakve pompe: „^estitam. Vi vi{e nemate rak.” Jeees!!! Feniks se ra|a! To je bilo kao da mi je dao `ivotnu nagradu. Uskr{nja zvona zvonila su u mojoj du{i. U meni je odjeknula poruka sa nov~i}a iz doba Rimljana: Najdivnija stvar je kad ~ovek pobedi sebe. 114

Bo{ko nije mogao da veruje svojim u{ima. Borili smo se da ostanemo mirni. Ja sam se odu{evila promenama u ishrani: hleb tri puta nedeljno, rezanci tri ili ~etiri puta nedeljno, pirina~ sa povr}em i uljem, buter od susamovih semenki, sok od {argarepe i jabuke. Kad smo napustili Ku{ijev institut, preplavila me je tuga. Nije mi se i{lo `edna sa izvora. @elela sam da ostanem zauvek. Glasno sam sebi obe}ala: „Vrati}u se ovde da studiram.” Bo{ko se slo`io: „Mo`da }e se to i dogoditi!” Nismo mogli da zadr`imo na{u radost. Morali smo da je podelimo sa prijateljima. Telefonirali smo u radio In|iju. Moje ozdravljenje je objavljeno na nivou republi~kog radija. Pustili su u`ivo moj glas „priroda je izle~ila moj rak”. Posle nekoliko minuta su me pozvali. Moje kolege su napravile `urku da proslave moje ozdravljenje. Ro|aci i prijatelji po celoj zemlji su slavili: „Mina je ozdravila.” ^etiri dana kasnije, otputovali smo ku}i. Aprila 1988. vratila sam se javnom `ivotu. Ali sa mnogo sadr`ajnijim i vrednijim op{tim ciljem – da pomognem ljudima i planeti da ozdrave. Radio program je bio najuticajniji na~in da se masovno probudi svest o zdravlju. Tra`ila sam i dobila ~etiri sata programa dnevno. Govorila bih o vra}anju prirodi i `ivljenju u harmoniji sa njenim zakonima. Ljudi su se interesovali za ove teme. Vodili su se razgovori u`ivo sa gra|anima koji su imali razvijenu svest o zdravlju. Televizija se ponovo zainteresovala za ovu temu. Pojavili su se ~lanci u novinama: „Jugoslovenska novinarka pobedila rak makrobiotikom”. Ponovo nam je ku}a bila puna novinara koji su `eleli intervjue. ^esto su programi preno{eni direktno iz na{e ku}e, zbog moje zauzetosti. Javni interes je rastao. Na{ telefon je zvonio bez prestanka. Na{ dom je postao Balkanski makrobioti~ki centar. Na svom putu u nabavci hrane po evropskim zemljama, ljudi bi svra}ali prvo kod mene po savet, koju hranu da kupe i gde da je nabave. Tako|e bi navra}ali na povratku po dalju pomo} 115

u prevodu uputstava. Ponekad sam im ja stavljala nalepnice na hranu da bih im ozna~ila {ta je {ta. Na po~etku 1988. pove}ao se interes za makrobiotiku u Beogradu, Zagrebu i Novom Sadu. Primila sam pozive za seminare, predavanja. Doktor Karmensita Maskarel Beri}, istaknuti patofiziolog, organizovala je predavanje o makrobiotici za svoje kolege doktore. Ja sam bila pozvana kao gost predava~ da objasnim kako je hrana delovala kao lek u mom slu~aju. To je bio vrlo uspe{an seminar. Slede}eg dana visokotira`na „Politika” je objavila na naslovnoj strani ~lanak sa naslovom:”Doktore, da li je moja bolest prouzrokovana hranom koju uzimam?” Do tad su ve} po~eli da se odr`avaju seminari u Beogradu i interesovanje je bilo ogromno. Zlatko Peji}, hrvatski makrobioti~ki u~itelj, dr`ao je seminare po celoj zemlji. To je ozna~ilo po~etak pokreta vra}anja tradicionalnoj, prirodnoj hrani. Mnogo puta sam bila pozivana kao gost. Bili smo preplavljeni neprekidnom bujicom bolesnih. Na{ dom se pretvorio u meku za beznade`no bolesne. Po~ela je najezda bespomo}nih, kojima je trebala pomo}, a mi nismo bili u mogu}nosti da zadovoljimo njihove zahteve. Slali smo ih Zlatku a i on je bio prezauzet. Nismo mogli da im pomognemo jer na{e znanje nije bilo dovoljno. Ti doga|aji su u najve}oj meri uticali na na{u kasniju odluku da se vratimo u Boston i zapo~nemo studiranje na Institutu Ku{i. Godine 1988. udru`eni makrobioti~ari na{e zemlje odlu~ili su da odr`e makrobioti~ki seminar i da pozovu g. Ku{ija da do|e u Jugoslaviju. Njegova predavanja su stalno bila reklamirana na radiju i televiziji. Ugovorena je serija od tri predavanja, u Beogradu i Zagrebu. Mi~io i Avelin Ku{i su do{li, u pratnji nekoliko evropskih i ameri~kih doktora, koji su uspe{no uklopili makrobitiku u svoju lekarsku praksu. Prvo predavanje je odr`ano za medicinsko osoblje. Niko nije mogao ni da pretpostavi da }e odziv biti tako veliki. Na na{e zaprepa{}enje, preko 700 doktora je prisustvovalo predavanju u „Domu pionira” u Beogradu! Moram da ka`em da je g. Ku{i bio briljantan. Njegovo predavanje je odli~no pri116

mljeno i odgovor je bio pozitivan. Na drugom predavanju, koje je bilo otvoreno za sve zainteresovane u Hotelu „Jugoslavija”, bilo je oko dve hiljade ljudi. Vrhunac njegove posete i poslednje predavanje je odr`ano u Dvorani „Lisinski” u Zagrebu, koja je bila prepuna. Sav pun entuzijazma on je tvrdio da Jugoslavija ima neslu}ene mogu}nosti za pobolj{anje nacionalnog blagostanja. „Uprkos svom geografskom polo`aju, Jugoslavija nije pratila korak svetskih tehnolo{kih pokreta, kao {to su to ~inile susedne zemlje zapadnog sveta. Ova isto~na zemlja tre}eg sveta nije prihvatila sve tehnolo{ke promene tako brzo kao {to je slu~aj sa ostatkom moderne civilizacije, koja je na`alost podredila sebe potro{a~koj groznici i kao rezultat dobila zaga|enje ~ovekove okoline. Mogu}nosti za {irenje makrobiotike u Jugoslaviji su velike. Vi ~ak niste ni svesni {ta se sve mo`e posti}i. Imate dosta obradive i ~iste zemlje koju mo`ete da iskoristite za gajenje biolo{ki zdrave hrane. Sve {to treba da uradite jeste da istrgnete stranice iz starih kuvara, osve`ite te recepte i to je sve {to vam je potrebno za po~etak.” Govorio je o kvalitetu hrane, energiji, uzrocima i posledicama nezdrave hrane. „Pomislite na ljude koji su bolesni. Tro{e}i novac na nezdravu hranu oni nanose sebi dalju {tetu. Svi ti skupi proizvodi na{eg modernog doba kao {to su ~okolada, bombone, keks, kola~i, majonez, kremovi, meso i jaja, su ljudske ubice. Ljudi postaju zavisni od te hrane koja ih ~ini depresivnim i bolesnim. Oni zauzvrat onda poku{avaju to da kompenzuju uzimanjem ove hrane u jo{ ve}im koli~inama. Ljudi su bili sre}niji kad su koristili manje {e}era, belog bra{na i mesa, koji su ustvari najve}i neprijatelji ~ove~anstva danas. Novac je doneo vi{e {tete nego dobrobiti bogatima, dok su siroma{ni i skromni zadr`ali sre}niji na~in `ivota. Ovo se, na primer, naro~ito odnosi na mikro talasnu rernu, koju, uzgred, preporu~ujem samo kao poklon neprijatelju.” Bilo je o~igledno da su ljudi u sali bili osvojeni njegovim govorom. Pa`ljivo su slu{ali o istinitim ~injenicama o ljudskom zdravlju i divili se Ku{ijevoj promociji zdravog `ivota. Njegov 117

slogan je bio „pevajte dok kuvate hranu i u svako drugo vreme, i to }e vas najzad u~initi sre}nijim i zdravijim”. To je bio i naslov ~lanka na naslovnoj strani u novinama slede}eg dana. Makrobiotika je u{la na velika vrata u Jugoslaviju i zauzela zna~ajno mesto u svakodnevnom `ivotu mnogih ljudi koji su vodili brigu o svom zdravlju. Otprilike u to vreme Zlatko Peji} je veoma profesionalno organizovao i jednonedeljni seminar u Hrvatskoj, sa medicinskim osobljem iz cele zemlje. Mi~io Ku{i je dr`ao predavanja a Avelin Ku{i je dr`ala ~asove kuvanja. Bila sam fascinirana tom tihom sitnom Japankom u svojim {ezdesetim. Njeni prsti su magi~no doticali i uobli~avali povr}e. Sve {to je radila imalo je neshvatljivo spokojstvo i umetni~ki ritam. Njeno kuvanje je bilo umetnost, gozba za o~i i du{u. Uvek }u se diviti kako je mogla u isto vreme da bude izvrsna majka svojoj deci, izuzetna `ena eminentnog filozofa, partner i borac za mir i ljudsku sre}u, kao i u~itelj umetnosti kuvanja. Ona je `ena izuzetnih li~nih kvaliteta, majka hiljadama drugih mladih ljudi koji su dolazili iz celog sveta da posete, studiraju ili `ive u njenoj ku}i. Njihova poseta je izazvala bu|enje... ponovno bu|enje, neku vrstu renesanse koja je prodrmala celu zemlju. Nakon ovog seminara, Televizija Novi Sad je napravila sa mnom razgovor koji je imao veliki uticaj na makrobioti~ki pokret. Stvoreni su programi za gajenje proizvoda bez opasnih pesticida i hemikalija. Na~elnik de~ije bolnice u Beogradu, izbacio je mle~ne proizvode i piletinu iz jelovnika i zamenio ih proizvodima od soje i ribom. Za samo mesec dana u Beogradu se makrobioti~ko dru{tvo udvostru~ilo! Predavanja, seminari, podr{ke, javljali su se sa svih strana. Lokalni poljoprivrednici su `eleli da uzgajaju prirodno povr}e i vo}e. Neverovatan preokret. Moja velika privilegija je bila da budem prisutna, sa mikrofonom u rukama, i da sve prenesem putem radija. Na kraju svoje posete Jugoslaviji g. Ku{i je pozvao mene i moju porodicu da do|emo u Boston na studije. Imali smo 118

ogromnu finansijsku i moralnu pomo} od na{ih najdra`ih prijatelja. U toku ~etiri meseca, uspeli smo da sakupimo dovoljno novca za pristojan `ivot. Mi upravljamo svojom sudbinom i u tom procesu pro{irujemo svoju svest da nas uzdigne do vrhunca. Takvi trenuci su obi~no ta~ke prekretnice u `ivotu, preobra`avaju}i nas u nove li~nosti, vrednija ljudska bi}a. Kocka je bila ba~ena! Planirali smo da otputujemo u Ameriku do kraja godine i povedemo decu sa sobom. Mnogo toga je trebalo srediti pre odlaska. Morali smo da budemo sigurni da }e Bo{kova majka biti finansijski obezbe|ena. Avionske karte su rezervisane za 4. septembar.

119

Poglavlje 10 PRIPREMA ZA BUDU]U KARIJERU

Kona~no se ostvario moj san. U~i}u makrobiotiku kod Evelin i Mi~ija Ku{ija. Moja porodica ide sa mnom. To su nam omogu}ili svetski znani lideri makrobiotike koji su posetili na{u zemlju. Jo{ jednom nas na{i voljeni prate, o~iju punih suza, ali suza radosnica. Ovog puta smo bolje pripremljeni. Nema straha niti nesigurnosti. Sa Bostonskog aerodroma oti{li smo pravo u „Entoni taunhaus”. Barbara se mnogo obradovala {to nas je ponovo videla. Vrlo je prijatno iznena|ena kako su deca lepo vaspitana i ponudila nam je za njih besplatan sme{taj. Nije `alila truda da ugodi „maloj, simpati~noj porodici iz Evrope” kako je govorila. Proveli smo sate u iscrpnim razgovorima o svim pozitivnim doga|ajima koji su nam se dogodili otkako smo se poslednji put videli. Slede}eg popodneva smo stupili u kontakt sa g. Ku{ijem. Bili smo {okirani kad smo saznali da ne}e biti u mogu}nosti da nas primi jo{ pet dana. Veoma smo se zabrinuli. Zbog ~ega odlaganje? Na{i dnevni tro{kovi su iznosili: soba ~etrdeset pet dolara i hrana trideset dolara. Prema jugoslovenskim standardima u to vreme, to je bilo mnogo novca. Zabrinuta da }e nas ovo odlaganje ko{tati skoro 400 dolara, insistirala sam da Bo{ko objasni situaciju g. Ku{iju. 120

Uz puno razumevanje, bri`ni gospodin Ku{i nam je ipak pomerio sastanak na tri dana ranije. Na prvi pogled, ku}a Ku{ijevih u Bruklajnu spolja li~i na zamak, daje utisak bogatstva ali ustvari nije tako. Iznutra je sve izuzetno skromno, besprekorno ~isto, uredno, i ugodno. Atmosfera je harmoni~na, vedra i spokojna. G. Ku{i nas je toplo do~ekao. Utonuli smo udobno u stolice, sa ose}anjem dobrodo{lice i opu{tenosti. ^inilo se da smo se oduvek znali. „[ta je cilj va{eg dolaska u Ameriku” `eleo je da zna. „Ja sam ovde da dam podr{ku svojoj `eni u svakom smislu te re~i. Osim toga `elim da nau~im {to vi{e o makrobiotici,” brzo i bez oklevanja je odgovorio Bo{ko. „Moj san je da studiram makrobiotiku, da pomognem onima koji su u nevolji i da nau~im zdrave ljude kako da spre~e bolesti.” Bo{ko je lako preveo moje vi|enje boravka u Americi. „A {ta bi ti `eleo da radi{ ovde?” g. Ku{i je upitao Sr|ana, gledaju}i ga ravno u o~i. U konzervativnoj sredini iz koje smo mi do{li nije bio obi~aj da se deci daje sloboda dono{enja odluka. Zbog toga je postavljanje takvog pitanja detetu delovalo neprikladno. Kako se uop{te mo`e o~ekivati da de~ak od {esnaest godina zna koju odluku da donese u vezi sa svojom sudbinom? Naro~ito po{to je tek do{ao u stranu zemlju? Bo{ko je brzo odgovorio, „Mi `elimo da Sr|an nastavi srednju {kolu ali jo{ ne znamo kako i gde.” G. Ku{i se ponovo okrenuo ka Sr|anu. „Ali {ta bi ti `eleo da radi{, mladi ~ove~e?” „Voleo bih da nau~im makrobiotiku, ovde u Bostonu,” bio je Sr|anov pouzdan odgovor, ose}ao je podr{ku g. Ku{ija. „Sada znamo”, zaklju~io je g. Ku{i. ”Gospodine Dobi}u, vi, va{a `ena i }erka mo}i }ete da studirate makrobiotiku na Makrobioti~kom Institutu u Beketu, koji se nalazi u Berk{ajer planinama, oko dvesta trideset milja odavde.” „Ti Sr|ane,” izgovorio je pravilno njegovo ime, „mo}i }e{ da studira{ makrobiotiku ovde, u Bostonu na Ku{ijevom institutu 121

i da `ivi{ sa nama u na{oj ku}i. Tro{kovi `ivota i {kolovanja bi}e regulisani va{im radom. „Ve~eras mo`ete svi da spavate ovde da ne biste morali da pla}ate hotelski sme{taj a od sutra na{ dogovor po~inje da se sprovodi u delo. Dobrodo{li.” G. Ku{i je okrenuo novu stranicu u na{im `ivotima. Jo{ jedan novi po~etak! Odveli su nas u na{u sobu. To je bila poslednja zajedni~ka no} za jedno du`e vreme. Dobili smo mali apartman sa kuhinjicom koja je gledala na obli`nji park. Pogled je bio o~aravaju}i, delovao je smiruju}e. Moj san je kona~no po~eo da se ostvaruje. Sve je delovalo kao ~arolija magi~nog {tapi}a. Svetlost, izgubljena pa na|ena, neophodna za dostizanje sadr`ajnog `ivljenja. Bili smo iscrpljeni ali ispunjeni unutra{njom rado{}u. Molitvom smo se zahvalili na{em doma}inu jer nas je prihvatio sa tako puno ljubavi. Tonu}i u udobni du{ek, zaspali smo grle}i i miluju}i jedno drugo. Slede}eg jutra, poslu`en nam je doru~ak na duga~kom, niskom stolu u trpezariji. Mi smo sedeli na jastucima koji su le`ali na podu. Trpezarija je bila skromno ure|ena i skoro prazna. Topli pozdravi doma}ina u~inili su da se ose}amo kao deo porodice. G. i g-|a Ku{i i njihov mla|i sin su sedeli preko puta nas. Za stolom su sedela i dva mlada studenta, Englez i Izraelac. Soba je odavala ose}aj spiritualne topline. Pa`ljivo smo posmatrali {ta rade drugi za stolom i opona{ali ih. Polako smo jeli, `va}u}i u ti{ini. Posle doru~ka smo odvedeni na autobusku stanicu, odakle smo zapo~eli trosatno putovanje do malog mesta Li, dvadeset milja od Beketa. Kad stignemo u Li, neko sa Instituta Ku{i }e nas pokupiti. G. Ku{i se okrenuo ka Sr|anu i upitao ga da li je spreman da po~ne da u~i. U njegovim o~ima je goreo sjaj radoznalosti i bez oklevanja je uzvratio: „Spreman sam. Jedva ~ekam.” Grle}i Sr|ana ~vrsto, bolno smo se opra{tali od njega. Bo{ko i ja smo gutali suze ali Jelena nije mogla da ih sakrije. Ni122

smo znali koliko dugo }emo biti razdvojeni. Kada se ponovo sretnemo, bi}emo druga~iji ljudi. Na{a ~vrsta ljubav nikada ne}e izbledeti. Prema univerzalnom zakonu, jedna ista ljubav upravlja svima nama. Sr|an je ostao u Bostonu sve vreme poha|anja Ku{ijevog instituta. Za njega je to bila izazovna avantura. Mi smo nastavili put autobusom. Naga|ali smo {ta nas dalje o~ekuje. I{li smo prema planinama Berk{ira. Na stanici u mestu Li, mladi} i devojka su nas srda~no pozdravili. Bili su skromno obu~eni. Primetili smo njihovo iznena|enje kad su videli da dolazi cela porodica. Verovatno bi bili jo{ vi{e iznena|eni da je i Sr|an bio sa nama. Put je vodio kroz predivan planinski predeo. Priroda je li~ila na Vilerov goblen oboga}en rasko{nim ranojesenjim bojama. Daleko od ukro}enog urbanog okru`enja ovde se priroda rasprostrla u svojoj potpunoj slobodi i lepoti. Dan je bio veli~anstven. Sunce se probijalo kroz granje {umskog drve}a, formiraju}i spektar treperavih boja. Lepota i mir {ume ispunjavali su nas uzvi{enim, plemenitim spokojstvom. Iznenada je sunce za{lo. Drve}e je potamnelo, put postao dug i vijugav. Moju dosada{nju sigurnost, odjednom je zamenila sumnja. Da li sam napravila dobar potez? Da nisam iskoristila bezuslovnu ljubav i nevinost svoje porodice? Da li }e me kasnije okrivljavati da sam im oduzela njihov pravi identitet? Da li }e me optu`iti da sam ih li{ila udobnog, lakog i sigurnog `ivota? Samo jednim potezom odvojila sam ih od svega {to im je zna~ilo i bilo poznato i bacila ih na „nepoznato tle”. Poveli smo ih sa sobom jer nismo `eleli da na{a porodica bude razdvojena. A evo {ta se upravo dogodilo. Sr|an je ostao sam, sa potpunim strancima u velikom gradu, u stranoj zemlji. Zadr`avala sam urlik u grudima. Snaga planina je prizivala ovu mra~nu viziju moje du{e i sve me je vi{e potsticala da sumnjam u sebe. Setila sam se re~i jugoslovenskog knji`evnika Ive Andri}a. To je de`a vu! Ne mogu da odagnam te misli iz svog se}anja, po~ela sam da ih parafraziram... 123

Neumoljivo krute i nepomi~ne planine gledaju s obla~na visa. Visoko uko~eno nebo. Tvrda nemilosna zemlja. Ne, ni{ta se ne}e dogoditi! Ne, planine se ne}e soriti! Nebo }e ostati gordo i hladno na visini! Izmi~e se daljina, gubi zvuk, boje mru u sivom: da se vidi i ~uje ropsko krvavo srce kako kuca. U grmljavini i oblacima dolaze budu}a stolje}a i gledaju moj sram. Pred o~ima pokoljenja le`i moja du{a naga i bespomo}na kao prelomljen ma~. Kud sam ja sve lutao? Kud su padale moje te`nje, koliko sam posrtao, koliko bludio u mislima i grije{io u `ivotu!- Kako da vam ka`em kad to i ro|eno moje sje}anje zaboravlja! Oholost me je nosila kao vjetar. Oganj kojim mi je sagarala du{a nije me izjedao nego mi je davao snagu i zamah. Na borbr svijeta ja sam gledao kao {to se s vedra visa gleda na magle koje se nadbijaju po dolinama. Bio sam nijemi, oholi gost `ivota. Jelena je spavala na mom krilu. Promenila je polo`aj i ja sam joj sa ljubavlju pro{aputala, „Laku no}, lepo spavaj”. Pomislila sam na Sr|ana. Gde li on sad spava? Prenula sam se iz dubokog sanjarenja. Visoko gore na brdu, zabelele su se ku}e. Marija, na{a nova prijateljica i na{ voza~, prekinula je ti{inu. „Ono tamo je Beket. Ubrzo }emo sti}i.” Minijaturno planinski selo kao da nas je pozdravljalo iz daleka. Na sve strane su bile „razbacane” prekrasne male farme, kao u bajci. Jedina izrazita gra|evina bila je prodavnica me{ovite robe u samom centru sela. Tu se moglo nabaviti sve {to je me{tanima bilo neophodno. Dok je kamion prelazio preko gvozdenog mosta, duga~ak tutnje}i voz pro{ao je ispod njega. Pogledali smo na dole i ~uli planinsku reku kako hu~i. Suvi{e buke za ovo malo mesto. No} se lagano spu{tala po krovovima. Voze}i se pravim letnjim putem, Marija nam je ukratko opisala mesto ka kojem smo i{li. U to doba dana na Ku{ijevom institutu je bilo tiho. Tamo su bili samo osoblje i nekoliko gostiju. Zaustavili smo se ispred glavne zgrade gde su stanovali posetioci. Zgrada je li~ila na staru lo124

va~ku vilu sa primesama orijentalne arhitekture. Ovde u srcu Berk{irskih planina, stajali smo ispred vode}eg svetskog makrobioti~kog obrazovnog centra. Bili smo tu, u centru mog novog univerzuma. Zahvalila sam Bogu za ovaj poklon i blagoslov! Do~ekali su nas rukovodilac Instituta Ku{i Aleks D`ek i njegova `ena Gejl. Delovali su iznena|eno. Pokazali su nam na{u sobu u drugoj zgradi. To je bila spavaonica, rezervisana za osoblje i studente. Malena soba sa tri mala du{eka na podu i jednim ormanom. Zidovi su bili prekriveni drvetom. Zgrada je bila ~ista i topla. Iz kuhinje, koja se nalazila na kraju hodnika, dopirali su divni mirisi. Na{a soba je bila druga po redu na putu ka trpezariji. Stigli smo u vreme ve~ere. Sve je bilo kao san. Ljudi su se pona{ali kao da nas znaju celog `ivota. Neko nas je predstavio – ljubazni osmesi i dobrodo{lica na engleskom. Obrok je bio ukusan, pripremljen od sve`eg povr}a iz njihove ba{te. Podsetilo me je sve ovo na opis iz knjige ^arobni breg Tomasa Mana, samo {to je sve bilo mnogo `ivopisnije. Man je napisao: Jutra su bila veoma mra~na. Doru~kovali su pod svetlo{}u ve{ta~kih meseca, u trpezariji sa veselim {arama na svodu. Napolju je carovala turobna praznina, svet upakovan u sivo-beli pamuk, u maglovitu paru i uskovitlani sneg koji se lepio za prozorska okna. Planine su bile nevidljive, mada su se tu i tamo nazirali tragovi obli`nje ~etinarske {ume, koja se savijala pod te{kim teretom snega, da bi se onda nenadano brzo izgubila u sne`noj oluji; povremeno bi neka jela zbacila sa sebe teret, pretvaraju}i grudve prljavo belog u sivo. Oko deset sati pojavilo bi se sunce, kao varka meko osvetljenog isparenja iznad planine, kao bleda utvara koja {iri nesigurni sjaj realnosti preko nejasnog, nerazli~nog predela. A onda bi se sve istopilo u sablasno prefinjeno bledilo, bez oblika, kome oko ne mo`e da odredi konture. Planinski vrhovi slili su se ujedno, izgubljeni u pari i izmaglici. Slojevita prostranstva snega izronila su prelivena mekanom svetlo{}u, upravljaju}i vam pogled ka nematerijalnom. A ne{to {to je li~ilo na neznatno 125

osvetljen oblak priljubilo se uz liticu, nepokretno kao produ`eni i zaustavljeni dronjak dima. Negde oko podne sunce se ve} probilo do pola svoje putanje, bore}i se da maglu pretopi u plavi~asto, poku{aj daleko od uspe{nog. Pa ipak se naslutio magnoven nagove{taj plavog neba jer ~ak je i ova ~estica svetlosti bila dovoljna da izazove dijamantski bljesak {irom prostranog krajolika. Obi~no je u to doba dana sneg prestajao da pada, kao da ho}e da napravi procenu postignutog. Retki sun~ani dani kao da su neprestano imali jednu istu svrhu – sne`ne oluje bi zamrle a blistavi sun~ev sjaj poku{avao bi da istopi glatki, cakle}i sloj novih nanosa. To je bio svet bajki, de~je nevin i za~u|uju}i. Grane drve}a ulep{ane debelim jastucima; paperjastim kao da ih je neko naduvao; tle kao niz grbavina i bedema, ispod kojih ni{tavni izdani stena le`e sakriveni; predeo zgurenih, {}u}urenih gnoma preru{enih u trolove – bilo je sme{no posmatrati ih, kao da su i{etali pravo iz knjige bajki. Ali ako je bilo ne~eg ~apkunskog i sanjala~kog u neposrednom okru`enju, kroz koje ste s naporom kr~ili sebi put, uzdignute statue Alpa obu~enih u sne`nu belinu, koje su netremice posmatrale iz daljine, budile su u ~oveku ose}aj uzvi{enosti i svetosti. Posle tri nedelje boravka, sela sam da napi{em pismo prijateljima kod ku}e. Poslu`ila sam se ovim odlomkom da bih im bolje objasnila mesto gde se nalazimo. Dragi zemljaci, U ovom netaknutom Raju, izvornoj Prirodi, ~ovek je najsvetije bi}e na zemlji. Ljudsko bi}e i Priroda dopunjuju jedno drugo i fizi~ki i spiritualno. Ljudi po{tuju sve {to dobijaju od prirode, ali vrlo korisno upotrebljavaju. Ono {to se primi od majke prirode, vra}a joj se s po{tovanjem. Kada biste samo mogli da vidite farme biljaka i za~ina ovde na Ku{ijevom institutu, u srcu Berk{irskih planina u Masa~usetsu, gde sve raste bez hemikalija, prirodno. Kako su proso i heljda puni cveta. Po prvi put vidim saradnju izme|u ~oveka i divljih `ivotinja. Nekoliko pruga126

stih ameri~kih veverica poma`e u pravljenju prirodnog |ubriva za plodnu zemlju. Riju i me{aju humus, poma`u ~oveku. Ova prirodna ravnote`a nalazi se na samo sto pedeset milja daleko od asfaltne d`ungle Njujorka. Na Institutu, Bo{ko i Jelena prona{li su svet sklada i prijateljstva. Njihova srca su puna ljubavi i zadovoljstva. Zaboravljamo na tv, novine, radio, automobile i u`urbanu gradsku jurnjavu. Radimo u ba{ti, ~istimo, pevamo, kuvamo, poha|amo ~asove, studiramo. Svi su sre}ni – ima nas ovde oko ~etrdeset. Svi sedimo oko stola i u`ivamo u svim vrstama zdravih obroka. Svo povr}e je odnegovano i ubrano, iz ba{te i polja, sa puno ljubavi. Pi{em ovo pismo posle ve~ere. Uskoro idemo u {etnju i jo{ uvek je dan iako je ve} 18.30. Napolju, priroda se obukla u sve mogu}e boje koje se mogu zamisliti pod plavim nebom i pri sun~evoj svetlosti. Berk{ajrski vrhovi su kao izvezeni. U podno`ju brda je potok, glavni snabdeva~ vode za spavaonicu i glavnu zgradu. Dogovorili smo se da ve~eras napravimo proslavu u ~ast odlaska [ermana, ameri~kog pisca iz Izraela, koji je do{ao ovde da pi{e knjigu o svetu mira i koegzistencije, bez ograda i mr`nje. Samo hrana mo`e da napravi takvo ~udo u ovom ludom svetu. [erman ima 61 godinu i po~eo je da upra`njava makrobioti~ki na~in `ivota. Ka`e da ima dve li~nosti u svom telu: negativnu, biv{u i pozitivnu, sada{nju, koje su potpuno suprotne. Dogovor je, kako sam ve} rekla, da napravimo proslavu sa makrobioti~kim kola~em i toplim sokom od jabuke. Ve} smo podeljeni u timove. U na{em slovenskom timu su, izme|u ostalih, Tanjugov novinar Mirjana Vu~kovi} i Ruskinja Zoja, operska peva~ica. U internacionalnom timu su D`eki iz Bolivije, Monita iz Perua, Meri iz Kanade i Pol iz Holandije. U japanskom timu su glavni kuvar Masao i Mariko iz Hiro{ime. Kakav prekrasan, bratski miroljubiv svet. Ba{ ovde, pod krovom Internacionalnog makrobioti~kog instituta u srcu Berk{ira, Mi~io i Avelin Ku{i su ujedinili ljude ne prema materijalnim interesima, i ne sa `eljom za presti`om. 127

Da li mo`ete da zamislite da tako ne{to postoji ovde u Americi? Ose}am se kao da sam se ovde ponovo rodila. Ovi ljudi su sad na{i najbli`i ro|aci, prijatelji i kolege. ^ini mi se da sam provela ~etrdeset i ~etiri godine tragaju}i za ovom vrstom `ivota. Evo me tu – moja dosada{nja nesre}a je ustvari bila preru{ena sre}a. Bila sam posebno po~astvovana kad me je g|a Ku{i pozvala da joj asistiram na ~asovima kuvanja za vreme dva seminara koji su ovde odr`ani. Bila sam jo{ sre}nija kad mi je g. Ku{i rekao da sam dobro {to se ti~e zdravstvenog stanja i da imamo sina koji }e biti dobar makrobioti~ki u~itelj. Sr|an }e kroz dve nedelje do}i da nas poseti na ~etiri dana. Koliko dugo }emo ostati ovde, ni sami ne znamo. Bi}emo u vezi. Pozdrav od Mine, Bo{ka i dece Na{ `ivot u Beketu je po~eo tako {to smo Jelenu upisali u drugi razred osnovne {kole, koji je uklju~ivao vrlo intenzivan kurs engleskog jezika. I ja sam mogla da pose}ujem taj te~aj. Sve {to sam znala da ka`em bilo je „Zdravo, kako si? Ja sam dobro, hvala!”. Me|utim, po{to je moja struka iz oblasti filologije, u~enje engleskog jezika mi nije bilo te{ko. Brzo sam prestala vilju{ku (fork) da zovem `aba (frog). Uskoro sam govorila mnogo slobodnije i sve sam manje morala da crtam da bih ne{to objasnila. Amerikanci imaju lepu dru{tvenu igru koju zovu „Slikovnik” koju sam bukvalno obo`avala da igram. To mi je tako|e pomoglo da br`e nau~im jezik. Posle samo tri nedelje rada u kuhinji, kao pomo}nici glavnog kuvara Japanca Masao, Bo{ko i ja smo postali glavni kuvari. Dobili smo zadu`enje da spremamo doru~ak. Tada se Institut Ku{i u Bostonu po~eo preseljavati u Beket. Studenti koji su poha|ali prvi stepen kursa na Institutu, do{li su iz Bostona. Po~injali bismo u 4.30, jer smo kuvali za 60 ljudi. Prvo jutro smo imali pomo}nika. Sve je bilo na vreme servirano na velikom trpezarijskom stolu. 128

Onih jutara kad nismo kuvali, radili smo ve`be po sat vremena. Samo-masa`u, koja budi vitalnost i potpoma`e dobru cirkulaciju krvi i bu|enje energije. Nakon svakog ve`banja ose}ala sam kako mi se energija pove}ava. U slobodno vreme sam {etala. Jedno od mojih omiljenih mesta bio je potok. Slu{aju}i njegovo tiho mrmorenje, ose}ala sam kako njegova bistra osve`avaju}a voda proti~e kroz moje vene. Plakala bih od radosti slu{aju}i harmoni~ne zvuke divljine. @alila sam {to je toliki broj mojih zrelih godina bio li{en ovih trenutaka. @alila sam {to ranije nisam spoznala duhovnu mo} u sebi i oko sebe. Ve~eri smo provodili u trpezariji, satima igraju}i „Slikovnik”. Dani su nam bili ispunjeni veseljem. Ovde smo se sakupili iz svih delova sveta samo sa jednim ciljem – da u~imo o prirodnom na~inu `ivljenja, jednostavnosti filozofije `ivota, o ishrani, kuvanju i pronala`enju klju~a za harmoni~an `ivot. Stekli smo mnogo dragih prijatelja. Jelena se igrala sa decom svog uzrasta. Moja najdra`a prijateljica je bila Japanka, Mariko Son, skromna, dobra kao „dobar dan”, prava umetni~ka du{a. Ona je tako|e bila moj u~itelj. Zahvalna sam joj za sve svoje ume}e u kuvanju i ostalim kulinarskim ve{tinama koje sam nau~ila. Na{ `ivot u Beketu je nestvaran, kao „San letnje no}i”. Svakog dana bismo pone{to saznavali. Za mesec dana, stekla sam znanje o lekovitom kuvanju i razumela ta~no balansiranje hrane za specifi~na zdravstvena stanja. Znala sam da izbalansiram hranu za svaku specifi~nu vrstu raka ili neku drugu bolest. Na Institutu Ku{i hrana je bila servirana u trpezariji, u vidu {vedskog stola – bifea. Na jednoj strani su se nalazila medicinska jela, druga strana je imala gurmanski izbor. Odlu~ila sam da jedem medicinsku hranu jo{ godinu dana. Ose}ali smo kako polako sti~emo mudrost i energiju, kako se menjamo fizi~ki, emocionalno i duhovno. Postali smo mnogo smireniji, izgledom mla|i, sna`niji i zdraviji. Udisanje ove `ivotne filozofije zna~ilo je razumevanje da ni{ta nije slu~ajno. Na{ svet je u stalnoj promeni, svakog sekunda. Mi sami smo jedini gospodari svoje sopstvene sudbine. Mi imamo mo} izbora. Mi je stvara129

mo. Odgovorni smo sebi za svaki korak na tom putu. Jednostavnost te istine o~istila nas je od oholosti kao i od najmanjeg traga mr`nje. Po{to smo preispitali svoju du{u i um, dosegli smo prekrasno ose}anje lako}e koje nas je uzdiglo do visine ~ove~nosti. Bilo je toliko pozitivnih promena u na{em `ivotu da ne mogu svih ni da se setim. Odlu~ila sam da po~nem da ih zapisujem. Neke od najdragocenijih zabele`ila sam u svom dnevniku koji sam jednostavno nazvala Beket. 28, 29, 30. septembar 1988. Ovo su najsre}niji dani mog boravka u Beketu. Svi smo ponovo zajedno. Sr|an je do{ao sa prijateljem na ~etiri dana, da u~estvuje u specijalnom programu-seminaru vezanom za stepen 1 i stepen 2 orijentalne medicine i filozofije. Ima oko ~etrdeset upisanih studenata. Ja sam kuvala. Kreirala sam specijalni jelovnik za takvu vrstu intelektualno-spiritualnog rada. Bila sam izvan sebe od uzbu|enja. Kona~no, imala sam mogu}nost da kuvam za svog sina i njegove prijatelje, primenjuju}i svoje znanje i svu svoju ljubav i dobru energiju u njihovu hranu. Volela bih da mo`emo vi{e vremena da provedemo zajedno. Studiranje je bilo dugo i naporno. Sr|ana nismo vi|ali do posle pono}i. I pored toga imala sam unutra{nji mir koji mi je donosio no}ni odmor, sve`a i sre}na jutra. Nisam delovala kao osoba koja je izabrala da radi 10 sati dnevno. Beket, 30. septembar 1988. Jutros je Sr|an ve`bao jogu sa svojim prijateljima. Posle jednog sata ve`banja, oti{li su do obli`nje reke i plivali u zale|enoj vodi.Sr|an se ose}ao odli~no. Da je to uradio pre nego {to je postao makrobioti~ar, sigurno bi ga stegla jaka prehlada i napad astme. ^udesno, ali posle ove avanture, njegovo {mrkanje, koje je imao celog `ivota, potpuno je prestalo. Sr|an je izjavio: „Ovaj dan }e biti ubele`en velikim slovima u mom `ivotnom kalendaru. Mogu jasno da vidim kako je moje fizi~ko stanje uticalo na moj emocionalni `ivot! Ova terapi130

ja treba da se prepi{e u svim svetskim kuhinjama, naro~ito {kolama, bolnicama i vaspitnim domovima. Ali to bi bilo mogu}e jedino kad bi svi supermarketi po~eli da prodaju prirodne proizvode i drugu makrobioti~ku hranu i kada bi TV obrazovala svoje gledaoce kako da spre~avaju i le~e bolesti pravilnom ishranom.” Sr|an je govorio sa optimizmom mladog, zdravog ~oveka, koji pred sobom ima jasnu sliku prirodne ravnote`e. Beket, 1. oktobar, 1988. Jo{ jedan uzbudljiv dan! U kuhinji sam sa Bo{kom i Masaom. Ja sam glavni kuvar! Posle petnaest minuta kuvanja do`ivela sam nezgodu; posekla sam ka`iprst sve do kosti. Sre}om niko nije primetio. Otr~ala sam u podrum gde je stajalo drveno bure sa misom i stavila ga na prst, poku{avaju}i da ga u~vrstim. Bol je bio nepodno{ljiv! Skakutala sam u krug i cvilela iz sveg glasa. Sre}om, podrum je imao debela drvena vrata pa niko nije mogao da me ~uje. ^inilo mi se da bol ne}e nikad prestati. Miso me je pekao kao svrdlo koje se zabija u meso, ali je brzo zacelio ranu. Enzimi i vitamin B-12 pomogli su da rana zaceli za dva dana. Otkad je priroda izle~ila moj rak, lak{e mogu da izdr`im bol. Jednostavno ne obra}am pa`nju na fizi~ko pra`njenje, poku{avaju}i da se pove`em sa ne~im lepim u svom unutra{njem svetu. Shvatam da je fizi~ki deo nas drasti~no manji od duhovnog, i ovaj drugi bi trebalo da vlada. Beket, 2. oktobar, 1988. Osvanuo je obla~an dan. Magla je obavila rasko{no drve}e, obla`u}i padine Berk{ajerskih planina. Ovo je prvo jutro da smo ustali u 7. To je verovatno zato {to nam je toliko udobno i {to smo zajedno. Sr|an je ve} po~eo da radi Samo-masa`u „do-in” u biblioteci. Bo{ko, Jelena i ja po~eli smo da pakujemo njegove stvari bez re~i. Atmosfera je bila napregnuta. Ru~ali smo zajedno. Svi smo `vakali mnogo du`e nego obi~no, sa `eljom da popodne nikad ne pro|e. 131

Jelena je prva oglasila svoja ose}anja: „Mama, ja imam jako nemirnog leptira ispod moje grudne kosti. Kad god pomislim da Bata (njen nadimak za brata) mora da se vrati u Boston, ovaj leptir u mojim grudima poludi. ^ini mi se kao da ho}e da mi probije grudi.” Ni moj ni Bo{kov leptir nisu bili mirniji. Na{ dragi prijatelj Masao je razumeo na{ unutra{nji nemir bolje od ostalih. Nekako sam ose}ala da `eli da umanji bol na{eg porodi~nog rastanka. Pojavio se na na{im vratima sa toplim osmehom na licu i lan~ paketom u rukama, obra}aju}i se Sr|anu. „D`imi, (tako su svi na Ku{ijevom institutu zvali Sr|ana), ovo }e ti ~initi dobro na tvom putu za Boston. Ima i dva keksi}a, za sladak put.” Bila sam vi{e nego dirnuta njegovim gestom i osetila iznenadnu toplinu u srcu. Na{i prijatelji su razumeli tugu koju smo ose}ali zbog rastanka. Oni su sad deo na{e porodice. Sr|an je oti{ao. Nadali smo da }e se uskoro vratiti kad ne bude imao ~asove. Pred nama su sati radosti veliki kao planine. Ona vrsta radosti koja napaja energijom svaki dan i daje obojenom `ivotu zna~enje. Sr|an se javio u 7 sati, da nam ka`e da je sre}no stigao. Ki{a je po~ela oko 8. Stigla je jesen, donose}i sa sobom paletu toplih boja. U Masa~usetsu, jesen je najtalentovaniji slikar, autor {kole realizma. Beket, 3. oktobar 1988. Danas je obla~no i prili~no hladnjikavo. Kuvala sam sa g|om Ku{i. Sve je bilo bez gre{ke. Bila sam zadovoljna svojim radom. I moja u~iteljica tako|e. Na ~asu kuvanja ispri~ala je interesantnu pri~u o svojoj poseti Japanu. Poslu`ena je {oljom ~aja zasla|enim belim {e}erom, koji nije jela ve} dugo vreme. Potpuno nesvesna toga, srkutala je ~aj. Odjednom je dobila gr~eve u stomaku. Srda~ni doma}ini za~as su napravili oblog od tofua i zelenog li{}a i nakon pola sata bol je nestao. Slu{ali smo sa ~u|enjem da nijed132

no od njeno petoro, ve} odrasle dece, nije nikad bilo kod lekara. Ali oni ne odbijaju zapadnu medicinu. Upravo suprotno – njihovo glavno u~enje, njihov san je da tradicionalna i savremena medicina sara|uju zarad dobrobiti ~ove~anstva. Svaki susret sa mojim u~iteljima donosio je nova otkri}a u svetu prirodnog le~enja. Prirodna hrana je mo}ni lek. Makrobiotika je osnova prirodnog i zdravog `ivljenja. Dani prosto lete u ovom zemaljskom raju. Priroda je na svom vrhuncu ~arobnosti. Okolni bre`uljci Berk{ajerskih planina su prepuni boja. Obojeni su u purpurno, ljubi~asto, narand`asto, `uto, braon i Tarnerovu nijansu zelene. „Da li univerzum ima neku zabavu, pa se lepotica Zemlja tako rasko{no obukla!?” Beket, 15. oktobar, 1988. Danas je moj 46.ti ro|endan. To je ta~no jedna godina i osam meseci od dana kad mi je re~eno da sam neizle~ivo bolesna, i da imam jo{ dva meseca `ivota. Subota je, sun~ano i toplo. Na{a soba je prepuna ljubavi i sre}e. Kad bi samo Sr|an bio ovde! Bo{ko i Jelena spavaju. Ja sam ustala i ve} napolju radim „doin”, ve`bu koja ja~a unutra{nje organe. Ose}am kako mi se energija utrostru~uje. Snaga se vra}a, donose}i sobom unutra{nji mir i blagostanje. Ptice na drve}u pevaju. Sunce li~i na sjajnu krunu. Kako je mogu}e biti obuzet ovolikom sre}om? Ja ne posedujem materijalna bogatstva, pa ipak sam najbogatija osoba na svetu. Imam sve! Na povratku u sobu, Bo{ko i Jelena me pozdravljaju pesmom ”Sre}an ro|endan”, ja ne zaustavljam suze radosnice. „[ta li Sr|an sad radi,” pitam se. Moje neizgovoreno pitanje dobija odgovor. Njegov telefonski poziv trgao me je iz razmi{ljanja. @eli mi sre}an ro|endan. I on je dobro. Dvadeset je minuta posle 10 sati, doru~ak jo{ nije spreman. Za{to kasni ovog jutra? Sto za ru~avanje je prekriven stolnjakom. Razmi{ljam kakva proslava se to sprema. Mo`da ne{to u ~ast g|e Ku{i. Ona je u kuhinji sa Masaom i drugima. Provirujem u kuhinju, oni su zauzeti pravljenjem ohagi loptica, spre133

mljenih sa slatkim pirin~em, prahom od leblebija, susamovim semenkama, azuki pasuljem, so~ivom, bundevom i pe~enim orasima. Potrebno je mnogo vremena za pripremanje. Oh, moj omiljeni slatki{! Niko mi ne govori {ta se doga|a. „Jelo je servirano”. Kakvo je to kome{anje i uzbu|enje u kuhinji? Odjednom, Masao, Lili i Mariko pojavljuju se na vratima i pevaju „Sre}an ro|endan... draga Mina!” Zate~ena sam ovim prizorom. Suze mi teku niz obraze. „Dragi moji prijatelji! Hvala vam mnogo za sve! Moja sre}a je potpuna. Uvek }u pamtiti ovaj dan!” Slavlje se nastavlja u makrobioti~kom restoranu „Ginga” u Stokbrid`u. Bo{ko je tamo radio pola radnog vremena. Ugrejani rakijom od pirin~a, te no}i smo vodili ne`nu ljubav. Zdrava sam i ispunjena. I ne samo to, znam da }u imati dug `ivot! Beket, 4. novembar 1988. Posle ru~ka Bo{ko, Jelena, Hidegard (na{a nova prijateljica iz Nema~ke), i ja oti{li smo u Boston da prisustvujemo Sr|anovoj diplomskoj ceremoniji. Lu~i, na{a draga prijateljica iz [panije, ponudila nam je preno}i{te, besplatno. Institut Ku{i nam je dao kola da odemo u Boston. Bili smo na sedmom nebu. Stigli smo oko 18.30, ba{ pred ve~eru. Sr|an je bio odu{evljen {to nas vidi.Toplo smo se pozdravili sa mnogim ljudima. Svi su ve} ~uli o Dobi}ima, koji su bukvalno zaposeli Institut Ku{i. Posle ve~ere, pojavili su se g. i g|a Ku{i, pra}eni gostima iz Japana, predstavnicima kompanije Mitoku, internacionalne kompanije makrobioti~ke hrane na veliko. G. Ku{i je Bo{ka predstavio kao svog prijatelja iz Jugoslavije. Na{ najsre}niji trenutak! Sr|anovo ime je najavljeno kao najmla|eg diplomca koji je ikad zavr{io Ku{ijev Institut. Uspeo je! Do`ivela sam da vidim sina da diplomira. Ovaj institut makrobioti~kog u~enja opskrbio ga je znanjem i ve{tinama koji su dovoljni da `ivi radostan i harmoni~an `ivot. Poha|anje Beketa je isto kao i poha|anje Harvarda ili Jela. Dobi}i su diplomirali kao porodica. Mora biti da se Arhimed 134

ovako ose}ao kad je mudro zaklju~io: „Dajte mi jednu ~vrstu ta~ku da stanem na nju i ja }u pomeriti zemlju” Boston, 30. novembar 1988. Danas smo u Bostonu. Na{ omiljeni grad u SAD. Odvezli smo Veru i Kukija, Jugoslovene iz Zagreba, na aerodrom. Vera je imala rak plu}a. Kuki je bio njena stalna senka. On ju je toliko voleo. Ona nije bila spremna da prihvati `ivotnu filozofiju koja je razli~ita od njene. Kuki je sakupljao sve mogu}e znanje za vreme jednonedeljnog seminara u Beketu, ali njegovi poku{aji da otvori u njoj nova vrata, pokazali su se uzaludnim. Molio je i nas za pomo}, ali ni mi nismo uspeli. „Ne mogu da jedem semenje i alge! Ja sam odrasla `ena! Moram da dobijem energiju kroz meso. Ne mogu da jedem ze~ju i pti~ju hranu! Ako ti, Kuki, mo`e{ to da jede{, samo izvoli. Ali onda izvoli i da to sve sam sprema{”, ponovila je. Po`eleli smo im sve najbolje i sre}an put. Kuki nam se javio posle dva meseca. Vera je umrla. Sa aerodroma smo se uputili u ku}u Ku{ijevih. Ve~erali smo sa Jelenom i Sr|anom. Upoznali dvoje novih prijatelja, Zika, Jugoslovena i njegovu devojku, Japanku. Onda smo prisustvovali Haloween zabavi (Pokladama) na Ku{ijevom Institutu. Mariko je napravila Jeleni odli~an kostim duha. Sr|an se maskirao kao ameri~ki turista. Bo{ko, kao bogati farmer iz Dalasa (kao da je do{ao iz TV serije „Dalas”), a ja sam bila Ciganka. Igrali smo i pevali. To je bila najveselija zabava koju sam imala od moje bolesti. Zabavljali smo se do posle pono}i. Vreme je letelo suvi{e brzo. @elela sam da ovaj trenutak traje ve~no, ali smo morali da odemo. Slede}eg dana smo kupili Sr|anu d`emper, ko{ulju i farmerke. Bio je presre}an. Svi su rekli da je divan mladi ~ovek. Bo{ko i ja smo sijali od zadovoljstva. Ose}am snagu njihove ljubavi duboko u svojoj du{i. Oh, Bo`e moj, koliko ih samo volim! Njihova ljubav je lek za mene. 135

Beket, januar, 1989. Za mene „Uvod u orijentalnu dijagnostiku” bio je najinteresantniji predmet prvog stepena studija orijentalne medicine. Precizna dijagnoza je klju~ni faktor u tretiranju bolesti. Jasno prepoznavanje simptoma odmah otkriva bolest. Ta~na dijagnoza obezbe|uje pravilne preporuke za le~enje. Orijentalna dijagnostika ne zahteva ni skupu opremu ni razra|enu tehnologiju. Va{e o~i, u{i, nos, dodir i intuicija su jedine alatke koje se koriste. Naravno, {to su vam izo{treniji instrumenti, to }e va{a dijagnoza biti preciznija. Medicina Kine, Japana i ostalih dalekoisto~nih zemalja spada me|u najstarije na planeti. Ova medicina nas u~i mnogim stvarima koje danas mogu da se primene. Osnovna filozofija Orijentalne medicine je komplementarno suprotna vrsti medicine koja se danas primenjuje na Zapadu. Zapadna medicina, sa naglaskom na tretiranju simptoma, uz pomo} lekova i hirurgije, sve je manje u stanju da se nosi sa rastu}om plimom degenerativnih bolesti, koje danas prete da progutaju industrijalizovani svet. Zna~i, potrebno je dopuniti ovu medicinu medicinom koja je preventivna, humana i ekonomi~na u svojoj primeni. Orijentalna medicina mo`e mnogo da doprinese da se ova potreba dopuni. Tradicionalno, ova holisti~ka dijagnostika se upotrebljavala ne samo da se prou~avaju pojedinci ve} i dru{tvo kao celina. Izdvojili su me i upotrebljavali kao primer na ~asovima. Pokazuju}i na moju bradu, rekli su da je moj glavni problem bio povezan sa mojim reproduktivnim organima. Bili su u pravu, a nikad pre toga nisu videli moju dijagnozu. Zatim je moj profesor pozvao jednu veoma lepu devojku sa senzualnim usnama, (donja joj je dosta pove}ana u odnosu na gornju), da pri|e. Odmah je ustanovio njen glavni problem – konstipaciju. Naravno, ponovo je bio u pravu. Slede}i student koga je posmatrao, imao je veliku bubuljicu na vrhu svog nateklog nosa i{aranog crvenim kapilarima. Dijagnoza je bila slabo srce, sr~ani zamor. Student je potvrdio dijagnozu. 136

Danas sam nau~ila da je ta~na izjava „Va{e lice nikad ne la`e” (naslov knjige Mi~ija Ku{ija), jer je ono ogledalo va{eg zdravlja. Kako je to fascinantno! Bolest se mo`e prepoznati po boji ko`e. Crvenilo oko usana ukazuje na hipoglikemiju i poreme}aj u digestivnom traktu. @uta boja ukazuje da su u problemu pankreas, jetra i mokra}na be{ika. Zelenkasti tragovi na ko`i se vide na ljudima kod kojih se razvijaju degenerativne bolesti. Bore i linije na licu i telu otkrivaju krutost u odgovaraju}im organima. Na primer, najuobi~ajenije linije koje se razvijaju na licu imaju svoje zna~enje. Vertikalne linije izme|u obrva ukazuju na stanje jetre. [to su linije dublje, to je problem ozbiljniji. Ovaj ~as je na mene ostavio sna`an utisak. Jo{ tada sam odlu~ila da }u postati makrobioti~ki u~itelj i savetnik, dele}i ove dragulje znanja sa celim ~ove~anstvom. Metode Orijentalne dijagnostike igrale su zna~ajnu ulogu u sva tri nivoa studiranja. Zapadna medicina, najmla|a umetnost le~enja, utvr|uje bolest kroz posmatranje njenih simptoma. Orijentalna medicina, najstarija tradicionalna medicina, koristi fiziognomiku kao svoje glavno osnovno oru|e – umetnost prosu|ivanja osobe „kroz crte lica ili formu tela u celini.” Orijentalna dijagnostika predvi|a razvitak bolesti pre nego {to specifi~ni simptomi postanu o~igledni. Mi smo nau~eni da prepoznamo i le~imo, ali {to je mo`da jo{ va`nije i da spre~imo bolest. Spre~avanje je najizazovnije, jer se tako razvija odgovornost prema sopstvenom zdravlju. Tog istog dana sam kupila g. Ku{ijevu knjigu, Kako da razumete svoje zdravlje; Knjiga o Orijentalnoj dijagnostici. Za re~i koje nisam razumela, jurila sam Jelenu i Bo{ka i tra`ila njihovu pomo}. Moj u~itelj Mi~io Ku{i pri~ao nam je kako je on nau~io umetnost dijagnostike. Oti{ao bi u metro i ceo dan prou~avao samo „noseve”. Slede}eg dana bi samo posmatrao „o~i”. Slede}eg opet samo „usne”. Na ovaj na~in je uo~io najfinije razlike i nijanse izme|u stotina razli~itih noseva, o~iju, usana i drugih delova tela kod ljudi. Revnosnim posmatranjem otkrivao je op{te stanje zdravlja dru{tva u celini. 137

Beket, 16. avgust, 1990. Danas sam diplomirala kao makrobioti~ki u~itelj! Moj ispit me je podsetio na pro{la vremena kada sam bila profesor koji je ispitivao svoje u~enike. Danas, ja se nalazim na drugoj strani. Ne ose}am tremu ve} ~ast. @elela sam da moji profesori budu ponosni na svoju u~enicu. I bili su! S obzorom na moje ograni~eno znanje jezika, polagala sam usmeni ispit. Sr|an je bio blizu, u slu~aju da mi bude potreban prevodilac. Usmeni ispit sam pro{la glatko i bez napora. Popodne sam imala drugi deo ispita, prezentaciju kuvanja. Odabrala sam „Lekovito kuvanje za kancer limfnih `lezda”. Sastojalo se od 80% integralnog pirin~a kratkog zrna i 20% prosa kuvanog u ekspres-loncu; miso supe od daikona sa vrhom; mo~ija (slatki pirina~) filovanog sa jednom ~ajnom ka{i~icom struganog daikona (duga~ka bela japanska rotkva), za~injeno sa nekoliko kapi soja sosa i soka od |umbira, uvijeno u propr`ene nori alge i pr`eno u tiganju (bez ulja); zatim, jelo od hid`iki algi sa lukom, {argarepom i lotusovim korenom, azuki pasulj sa kombu algom i bundevom; blitva na pari, za~injena sa umebo{i {ljivom (odstojala nekoliko godina i ukiseljena sa solju). Posle kuvanja od dva i po sata u ti{ini, dobila sam visoku ocenu i ispunila jo{ jedan cilj. Bili smo spremni da se vratimo u na{u zemlju u podu~avamo na{e ljude ovom Novom Na~inu @ivota. Te ve~eri, podigli smo svoja jedra, objavljuju}i svetu na{u spremnost za slede}u avanturu. Beket, 26. avgust 1990. Biblioteka u na{oj spavaonici pretvorena je u disko. Znojava tela su se gurala unutra savijaju}i se u ritmu roken rola koji je tresao zidove. Dobi}i odlaze i ovo je njihova opro{tajna zabava. Svako ko nam je bio drag i blizak do{ao je da se oprosti. Hvala Bogu, iznajmili smo kombi. Imamo dovoljno mesta za sve poklone.Tone algi, miso, {iso listovi, teka, kuzu. Azuki i crna soja, {ljive umebo{i i druga vrlo skupa makrobioti~ka hrana. Na{i prijatelji su znali da to ne mo`emo da kupimo u Jugoslaviji. 138

Sada se pojavilo pitanje: da li da odmah idemo ku}i ili da prvo prihvatimo poziv na{ih novih prijatelja i odemo da ih posetimo u Kaliforniju na neko vreme. Imali smo glasanje: Sr|an i ja smo `eleli da vidimo Kaliforniju, Bo{ko je `eleo da {to pre ide ku}i, Jelena je bila suvi{e mala za glasanje. Zbogom Bekete.

139

Poglavlje 11 KALIFORNIJSKI SAN

Slede}eg jutra po{li smo na na{e putovanje preko cele Amerike, prema Zapadnoj obali. Sa sobom smo poneli hranu za mesec dana, sanduke izvorske vode, kompas, mapu, Internacionalni makrobioti~ki telefonski imenik, osam kofera, dva du{eka, dva metalna podmeta~a za gas, nekoliko lonaca i {erpi, par fotoaparata od papira za jednokratnu upotrebu, nekoliko dolara u d`epu, ukratko–sve {to smo posedovali na svetu. Pazi se svete, evo nas dolazimo! Bili smo na putu mesec dana. Spavali smo na du{ecima u na{em iznajmljenom kombiju na parkinzima najboljih hotela. Kakav je to samo prizor bio. U toku vo`nje stariji su u zadnjem delu kombija pripremali ru~ak, a mla|i su bili napred. Sr|an je vozio u ritmu roken rola koji se ~uo sa radija, a Jelena je sedela pored njega i pevala. Znala je re~i svih pesama. Ru~ak bismo servirali u na{em „privatnom dvorcu” na nekom od usputnih parkinga. Asfalt je bio toliko topao da se na njemu mogao ispe}i tost. Odmotavao se pod na{im to~kovima i sigurno nas nosio iz jedne dr`ave u drugu. Pred nama su se menjale `ivopisne slike prirode. S vremena na vreme smo se zaustavljali pored puta da bismo ih jo{ lep{e do`iveli. Bili smo puni strahopo{tovanja pred prirodnim lepotama ove ogromne zemlje. Pogled nam je klizio preko nepreglednih padina, pro{aranih ku}ama. Smenjivale su 140

se ogromne ravnice, o~aravaju}e stene i drve}a pomorand`i koje mame. Pejsa` je izranjao iz tla kao da je planina obu~ena u svoju najelegantniju haljinu. @bunje i raznobojno cve}e o~aravalo je svojim opojnim mirisima. Na dalekom horizontu, carovala je planina sa sne`nim vrhom. Bre`uljci bi se nadovezivali, provirivaju}i iz oblaka. Mnogobrojna jezerca, poput ki{nih kapi, oduzimala su nam dah svojom zelenom bojom. U`ivali smo u ne`nom {apatu prirode, u njenim prizorima i ~udima. Priroda ne pripada nikome pojedina~no, ona je vlasni{tvo svih. Samo sebi~nost i pohlepa postavljaju granice u prirodi, te`e}i da podele ono {to nije njihovo, da razbiju ~ove~anstvo. Ah, blago pticama, njima paso{ nije potreban! Svaki novi prizor nam je izmamljivao uzvik, „Ovo bi trebalo da bude novo ~udo prirode.” Putovanje je iskustvo koje oboga}uje `ivot i to u velikoj meri. Pravo bogatstvo dolazi iz dubokog po{tovanja, uva`avanja za ~udesnu umetnost prirode i fenomene koji nas stalno podse}aju koliko smo mali, oholi i neskromni. Predla`em da ustanovimo nacionalni praznik – Dan Povratka Prirodi – i da slavimo najuzvi{eniju kreaciju na svetu. Ka`e se da ~uda nisu u suprotnosti sa prirodom ve} samo sa saznanjima koje mi imamo o njoj. Zar ne bi svako mogao da odabere u jednom odre|enom danu u godini neku posebnu kreaciju prirode, na primer Nacionalni park Josemite, Sekvoju, Sedonu, Stenovite planine, Dolinu spomenika, formaciju crvenih stena u dr`avi Juta, Veliki kanjon, Nijagarine vodopade ili neko drugo magi~no mesto bilo gde u svetu i poseti ga sa drugima. Na taj na~in bi se negovalo na{e univerzalno nasle|e. „Amerikanci imaju sre}e”, ponavljala su deca nebrojeno puta. Pogledaj ovu zemlju, ima sva godi{nja doba, razli~ite klime i sve ti se nudi, kao na dlanu! Ne}emo da idemo natrag u Jugoslaviju.” Bo{kov glas, pun nostalgije, odavao je njegovo razo~arenje.”[ta to pri~ate? Va{i prijatelji, va{a rodbina, svi su tamo. Vi ste tamo ro|eni. Mi tamo imamo sve. Na{a zemlja je veoma lepa.” 141

„Ali nije kao ovde a i mnogo smo siroma{ni.” nastavila su deca. „Hajde da ne kvarimo ove lepe trenutke. U`ivajmo u blagoslovenosti ovog momenta,” rekla sam, poku{avaju}i da ubla`im napetost. Deca su nastavila svoje pevanje i zabavni program. Kotrljali smo se prema Teksasu a Sr|an je izvodio svoj {ou program. Imitirao je omiljene likove. Jedan za drugim su nas pose}ivali likovi iz Indeksovog Pozori{ta, Audicije, Radovana Tre}eg, Al Pa}ino, D`eri Luis, D`oe Pe{i, Hemfri Bogart i nekoliko jugoslovenskih komi~ara. Smejali smo se do suza. Primetili smo da nam je energija ostala neokrnjena, uprkos na{em dugom putovanju. Nismo spavali preko dana. Kako bismo i mogli! Suvi{e lepo smo se zabavljali. Kakva promena! Nedavno smo napustili mirno, skoro sveto mesto, a evo nas sada, pod vedrim nebom, slobodni i opu{teni, u besciljnoj pustolovini, harmonizuju}i sebe na novo nastalu promenu. Zrno po zrno, svako razli~ito, nizalo se u bogatu bisernu ogrlicu prirode. Svako novo otkri}e na na{em putu, obnavljalo je na{e uzbu|enje. Dopadalo nam se svako mesto koje smo posetili. Svi smo se zaljubili u Arizonu. Santa Fe u Nju Meksiku bio je jedan od na{ih najomiljenijih gradova. Ba{ dva sata pre ulaska u Kolorado Springs, belu nevestu Roki planina, na{ erkondi{n u kolima je prestao da radi. Kvasili smo se izvorskom vodom, poku{avaju}i da zaboravimo na paklenu temperaturu od preko 50 stepeni Celzijusa. U svakoj dr`avi na na{em putu, zastajali smo da posetimo prijatelje koje smo upoznali na Institutu Ku{i. Ose}ali smo se kao ~lanovi ogromne familije. Oni su nas toplo do~ekivali, nudili sme{taj i punili na{e torbe hranom za dalje putovanje. To je bilo veliko olak{anje. Nismo morali da kuvamo svakodnevno. Deca su bila jo{ sre}nija, nisu morala da peru sudove. Bo{ko je bio nadglasan sa dva prema jedan. Na{a destinacija je bila sun~ana Kalifornija, dr`ava sa najvi{im taksama i sa najmanjim {ansama da se na|e posao. Mi smo bili hrabri, sa sa142

mo nekoliko dolara u d`epu i nismo mogli ni da zamislimo {ta }e nam se uskoro dogoditi. A dogodilo se, itekako. Posle dve nedelje obilaska Kalifornije, planirali smo da se vratimo ku}i. Ali, to nam nije bilo su|eno. Preko CNN-a smo ~uli vesti: u Jugoslaviji izbio gra|anski rat! ]utanje, suze, strah i tuga, sve je navrlo odjednom. Telefonske veze su stalno bile u prekidu. Bili smo u {oku. Zbog ~ega se bore? Okrenuli smo jo{ jednu stranicu! Opet smo bili na po~etku! Zar opet mr`nja, opet bezumlje, opet bol, smrt, besmisao. Na{e novo mesto za stanovanje bila je mala soba, pet sa pet, u ku}i prijatelja. Igrali smo nove uloge u zamenu za sme{taj: ~uvarku}a, kuvarica, batler, {ofer i bejbi siter. Hvala Bogu da smo imali rezervu makrobioti~ke hrane koja je bila vrlo skupa. Posle Beketa, u kome smo bili po{tovani i cenjeni, ovakva egzistencija je bila degradiraju}a. Filozofija `ivljenja je do`ivela svoju kastraciju ali zahvalnost i za ovo iskustvo nema granica. Na{a bliskost, uzajamna ljubav i nova `ivotna filozofija, pomogli su nam da pre`ivimo. U tim najte`im trenucima, izvla~ila sam snagu iz ~injenice da sam savladala rak. Znala sam da }emo i ovo pre`iveti. I jesmo. Dva meseca kasnije, prona{li smo skromno mesto za sebe u priokeanskom gradi}u Kosta Mesi, u Kaliforniji. Bilo je blizu radnje sa zdravom hranom, {to je za nas bilo va`no, jer nismo imali kola. Lako smo se uselili – tri futona (le`aja), osam kofera i velika slobodna srca. Sr|an je po~eo da poha|a koled` Orand` Kaunti. Jelena se upisala u osnovnu {kolu. Bo{ko je na{ao svoj prvi posao ku}epazitelja kod bogate doktorke u Njuport Bi~u. Vodio je brigu o psu, njenom najskupocenijem imetku. Ne{to {to nikad ranije nije radio a nadao se da vi{e nikad i ne}e ponovo morati to da radi. Jadan Bo{ko! Ose}ao se poni`enim. Nije ga bilo briga da li je u Jugoslaviji rat. @eleo je da odmah ode odavde. Bio je spreman i da ide pe{ke ako bude potrebno. Sve je drugo bilo dostojnije od ovoga, mislio je. Ja sam po~ela da dr`im ~asove kuvanja i da pripremam makrobioti~ke obroke po porud`bini. @ivot je bio milostiv prema 143

meni, ali ne i prema Bo{ku. Sre}om, do kraja drugog meseca, dobio je posao u bolnici. Te iste nedelje kupili smo na rasprodaji na{a prva kola za dvesta dolara u ke{u, plus tri bicikla. Bila je to odli~na kupovina koja nas je u~inila sre}nima. Za kratko vreme postala sam poznata kao makrobioti~ki u~itelj. Ideja o dobrobitima harmonizovanja ~ovekovog `ivota, {irila se sve br`e. Obli`nja radnja zdrave hrane, „Maj~ina pijaca i kuhinja”, organizovala je obrazovni program. Po~ela sam redovno da dr`im predavanja. Za godinu i po dana, prodaja makrobioti~kih proizvoda uve}ala se tri puta. To je bio rezultat njihovog prihvatanja mojih preporuka da pove}aju svoj izbor makrobioti~kih proizvoda i da uvedu {iri izbor zdravih jela u njihovom restoranu, za koji sam ja kreirala jelovnik i recepte. Na{ `ivot je krenuo novim pravcem. Po~ela sam da primam telefonske pozive iz svih delova sveta. Ljudi su `eleli da rade sa mnom. Bila sam odu{evljena da je bilo toliko mnogo mladih ljudi, visoko obrazovanih, koji su cenili vrednost kvalitetnijeg `ivota. Svi su bili dobrodo{li u na{em domu. Dolazili su iz Evrope, Australije, Ju`ne Amerike i Afrike. Na{i gosti su nas prihvatali kao deo svoje porodice. Za sve njih, vrata na{eg doma su uvek bila otvorena. Oni su imali klju~ od na{e ku}e a mi nikad nismo menjali bravu! Sa novim prijateljima iz celog sveta, Sr|an i Jelena su se ose}ali kao gra|ani sveta. Oni su koristili svoje znanje i iskustvo sa makrobiotikom da pomognu svojim prijateljima. Mnogi od njih su postali zdraviji i sre}niji, prestav{i da jedu meso, mle~ne proizvode i {e}er. Sklopili smo mnoga nova prijateljstva u Kosta Mesi i Njuport Bi~u. Za mene, pomo} drugima nije zna~ila obogatiti se na njihov ra~un. Mnogi ljudi koji su dolazili kod nas nisu mogli da plate ali ih ja nisam zbog toga odbijala. Na sre}u, bilo je dovoljno i onih koji su imali mogu}nost pla}anja. Upotrebljavala sam deo tog novca za kupovinu hrane i knjiga za one koji su bili bez novca. 144

Kako je rastao broj na{ih prijatelja i kako su na{a deca rasla, dvosobni stan je postao suvi{e tesan. Preselili smo se u ve}i stan, u istom kraju. Lako smo se preselili jer nismo imali mnogo name{taja. Dok smo se jo{ raspakivali, zazvonio je telefon. To je bila na{a prijateljica Gven Stac raspituju}i se da li }emo tog popodneva biti kod ku}e. Zamolila je Bo{ka da odmah ode do nje. Nekoliko sati kasnije, na{ stan je bio dekorisan prelepim antiknim name{tajem, uklju~uju}i i klavir... bila je to ~estitka za sre}no useljenje od na{ih dragih prijatelja, porodice Stac! Kad god su Bo{ka obuzimali napadi nostalgije, poku{avala sam da ga ohrabrim: „Dom je u tvom srcu. Nije va`no gde `ivi{, ako si sre}an. Ne bi mogao da bude{ sre}an u atmosferi mr`nje, bore}i se sa predrasudama, u domovini koja je rascepkana ratom.” „Da, ti si u pravu;”bore na njegovom ~elu bi se tada izravnale a o~i ponovo dobijale sjaj. Tri godine nakon `ivota u Kaliforniji, stigla nam je jedna tu`na vest. Moj otac, moj heroj, umro je od slomljenog srca, na rukama svog voljenog sina, gledaju}i vesti na televiziji. Gra|anski rat se pro{irio na Bosnu. Stari, ponosni heroj, umoran od op{te ljudske gluposti, dezertirao je iz sveta svesti, izabrav{i mir, sveti mir. Vest je stigla dok je Sr|an sekao svoju ro|endansku tortu, na svoj dvadeset prvi ro|endan. Telefon je zazvonio. Moj brat je govorio kao bez daha: „Ne znam {ta prvo da ka`em da li – Sr|ane, sre}an ro|endan ili tvoj deda nas je upravo zauvek napustio.” To je bio 25. maj 1993. Dan mladosti, nacionalni praznik i ro|endan biv{eg predsednika Tita. ^vrsto verujem da je otac odabrao ba{ taj dan za smrt, kao poslednji ~in prkosa. Tim postupkom, on je otvoreno i hrabro okon~ao svoj ~asni `ivot i podvukao crtu ispod dela korumpirane istorije. Taj dan sam u kalendaru obele`ila re~ima: „Jo{ jedan koren mog `ivota se osu{io.” Sad sam izgubila oba roditelja. Bila sam spre~ena da budem tamo da primim poslednji blagoslov zbog birokratske papirologije. I za ovakve humane momente potreb145

na je zelena karta. @ivotni o`iljci su puni bola. Treba dugo vremena da zacele. Na trenutak blic pro{losti razvija se}anje na detinjstvo. Godina 1953. Stidljiva, tiha, studiozna, sitna devojka usu|uje se da sanja velike snove. Ispod jorgana, uz tajno svetlo baterijske lampe, ~ita poslednji broj „Filmskih novosti”. Ukrala ga je sa no}nog sto~i}a svoje tetke kad je ova iza{la na randes sa svojim mladi}em. Gregori Pek i Odri Hepbern su zajedno u „Prazniku u Rimu”. Sa njima tamo je i devojka kojoj svetlo treperi u ruci. Dok ~ita, ona je zaneta „zvezdama sa platna” a kada ugasi svetlo, ona postaje Odri Hepbern. Da je majka znala {ta se doga|alo ispod pokriva~a, kaznila bi je najgorom kaznom: nema bioskopa godinu dana. Devojka bi se tada ugasila od patnje, jer bi bila li{ena svog najlep{eg sna... da bude u Holivudu. Posle toliko godina, ta devojka sada `ivi svoj san! Nije do{la da postane glumica, ili da tra`i slavu. Fanfare nisu najavile njen dolazak. Ona se tiho prikrala na scenu, ulivaju}i nadu u `ivote onih koji su ostali bez nje. Radila je neumorno i iskreno. Pomagala je drugima da im se njihovi snovi ostvare. Kada sam prvi put kro~ila u Holivud, nisam bila svesna da imam posebnu misiju, da poma`em onima koji tragaju za nadom; traganje koje sam ja zavr{ila pre jedanaest godina. Prakti~no govore}i, nau~ila sam zna~enje na~ela: „Nismo ro|eni na ovom svetu da uradimo sve, ve} da uradimo ne{to”. Moj honorar za studente i decu uvek je isti – besplatno. To je moj doprinos boljem svetu. On dolazi iz dubine mog bi}a. Dala sam svim srcem. Ni{ta nisam zadr`ala. I desila se neverovatna stvar! Prhva}ena sam u holivudskim krugovima kao osoba koja je vrlo visoko cenjena u svom poslu. Moji klijenti su postali holivudski producenti, reditelji, glumci i ostale dobro poznate slavne li~nosti, kao Tom Kruz, Nikol Kidman, Stiven Sigal i mnogi drugi. Sr|an je nova generacija u Holivudu. Za razliku od mene, on jo{ ne `ivi svoj san. @eli da bude filmski reditelj i naporno 146

radi na ostvarenju svog cilja. Upravo se bavi svojim scenarijem i nada se da }e izvr{iti pozitivan uticaj na ljudske `ivote, kada zavr{i film koji radi zajedno sa svojim prijateljem Sa{om Renduli}. Na{a }erka Jelena, izvanredan student na prvoj godini fakulteta, nada se da }e postati dobar advokat u filmskoj industriji. „Kad se umorim od bavljenja zakonom, mogu da postanem holivudski producent i radim sa svojim bratom. A onda }emo dovr{iti mamin san, daju}i joj ulogu u Sr|anovom filmu.” Moj dragi voljeni mu`, uz mene je punih dvadeset i sedam godina. On neprestano i ne`no obavija decu i mene svojom ljubavlju i radosnim iznena|enjima. Posvetio je svoj `ivot nama i na{em snu o Jedinstvenom Svetu Mira (One Peaceful World). Godina 1996. Samo u Americi je mogu}e da igramo glavne uloge u ovoj bajkovitoj pri~i. Dva an|ela ~uvara su zavrtela To~ak Sre}e za Dobi}e, u~vr{}uju}i ~vrsto na{e korene u ameri~ko tle. Na{i najdra`i prijatelji Filis Miler i Glen Voren, koji poseduju vrlo uspe{an internacionalni biznis, vi{e od finansijskih stubova su na{oj porodici podr{ka u poslednje dve godine. Oni tako|e velikodu{no potpoma`u i mnoge druge ljude. Filis i Glen su i „kumovi” ove knjige. U jesen 1996. dali su nam klju~eve na{eg novog doma, sa bazenom i svim {to ide uz to! Za njih je `ivot najsre}niji kad mogu da usre}e druge. Njihov cilj nije novac, ve} pomo} ljudima. Sa njima delimo najve}e blago, toplo prijateljstvo. Napravili smo tajni d`ep i za{ili ga uz srce. Tu ~uvamo ljubav, koju nam oni daruju, za sva vremena. Dve moje ranije klijentkinje, sada ve} prijatelji, obe izle~ene od raka, pomogle su u realizovanju ideje o nedeljnoj Makrobioti~koj grupi potpore. Jedna od njih je otvorila vrata svoje ku}e za nedeljno okupljanje. Godinu i po dana sam imala privilegiju da dr`im predavanja. Svakog ponedeljka smo pravili jednosatno putovanje u Holivud Hils. Na moj predlog pozvali su i druge u~itelje, koji su do{li iz cele zemlje i sa drugih kontinenata. Od tog malog po~etka pre pet godina, ova grupa je nastavila da raste i postala je vrlo poznata. 147

Ja sam li~no iskusila {ta Orijentalna filozofija u~i one koji primenjuju makrobioti~ki na~in `ivota,” Ako daje{ bezuslovno, dobija{ bezuslovno. Kada si pravilno izbalansiran, ako se dobro hrani{, ve`ba{, brine{ o drugima, `ivi{ u harmoniji sa prirodom, ima{ zahvalnost i po{tovanje za sve {to se doga|a, sve }e ti do}i, jer ti sam stvara{ sopstvenu sudbinu.”

148

Poglavlje 12 PRI^E O IZLE^ENJU

1. Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns i Tejmi En Kasper Tejmi i ja smo profesionalci u filmskoj industriji. Uvek smo se trudili da jedemo zdravu hranu, pripremljenu kod ku}e. Smatrali smo da je izbacivanje crvenog mesa iz ishrane i primena prilago|ene vegetarijanske ishrane, uklju~ivanje piletine nekoliko puta nedeljno, zdravo i mudro. Na nas je ovo delovalo kao ”lek” protiv lo{ih `ivotnih navika, pa ipak se nismo ose}ali osna`eno, ~ak ni uz redovno ve`banje. Slu~ajni susret sa Nadin Barner, makrobioti~kim kuvarom i an|elom, uputio nas je u potragu koja je po~ela sa prudnikom (u narodu poznata kao „pepeljuga”) ~arobnom „kraljicom zrnevlja” i hranom koju nikad pre nismo jeli jer za nju nismo ni znali. U susretu sa Minom i makrobioti~kom hranom zapo~elo je na{e ~udesno samotraganje. Sve maske su popadale. Mina je bukvalno ~itala na{a lica, ko`u, osmehe, i ta~no je znala je {ta je za nas neophodno da bismo se ose}ali jo{ bolje. U to vreme Tejmi En i ja smo odlu~ili da imamo dete. Ona je bila spremna da se posveti ~i{}enju svog tela i duha, kako bi se pripremila za fizi~ku i emocionalnu promenu. Imaju}i to u vidu, Mina nam je savetovala {estonedeljnu makrobioti~ku ishranu za ~i{}enje tela. Na ovaj na~in `elela je da nas podu~i o energiji i harmoniji. 149

Iako nam je trebalo neko vreme da se naviknemo (potrebna je ~vrsta volja da bi se ~ovek odrekao starih navika), mi smo sasvim okrenuli svoju filozofiju i na~in ishrane. Izbacili smo iz kuhinje sve {to nije bilo prirodno ili je sadr`avalo za{titna sredstva, {e}er ili vodonikova ulja. Umesto toga smo nabavili razne integralne `itarice, namirnice gajene bez pesticida, mahunarke, semenje, soju, alge, makrobioti~ku testeninu, dakle namirnice koje su nam bile nepoznate, ali koje su nas podmladile! Tejmi Enina trudno}a uz makrobiotiku je bila neverovatna. U toku na{eg petnaestogodi{njeg zajedni~kog `ivota, nismo poku{avali da za~nemo dete. Ali ~im smo doneli tu odluku, Tejmi En je zatrudnela, ve} u prvoj nedelji. Na{i mnogobrojni prijatelji u `elji da imaju bebu, iz meseca u mesec tro{ili su na hiljade dolara a telo su punili lekovima za plodnost. Tejmi En je u toku trudno}e dobila korisnih 15 kilograma. Redovno je ve`bala i zdravo se hranila, tako da je beba dobijala izuzetnu osnovu ishrane koja se samo po`eleti mogla. Dodatna dobrobit makrobiotike je bila taj da Tejmi En nije imala jutarnje mu~nine i da je bila puna energije tokom celog dana. Kad se beba rodila, znali smo da se na{oj porodici pridru`io neko vrlo poseban. Od prvog trenutka svog novog `ivota, na{a mala Liberti Re posmatrala je sve oko sebe vrlo pa`ljivo, {irom otvorenih o~iju. Gledala je svoju mamu i tatu i ovaj neverovatni svet u koji je do{la ispitiva~ki, predano i sa velikim interesovanjem. Njen blistavi ten, spokoj i veselo raspolo`enje, iznena|ivali su nas svakog dana i to smo pripisivali na{oj ljubavi, zdravim osnovama koje joj je Tejmi En dala, kao i makrobioti~ki proizvedenim maj~inim mlekom koje je isklju~ivo uzimala. Neverovatno ali istinito, sa tri meseca smo je pitali da nam poka`e gde se nalaze nos, o~i i usta i ona ih je dodirivala. Liberti Re ima najdivniji osmeh. Zvonko se smeje i voli da stoji na obema nogama dok odr`ava ravnote`u, dr`e}i nas za ruke. Ravnote`a.To je su{tina makrobioti~kog principa. Dovesti svoje telo u ravnote`u da bi funkcionisalo onako kako je Bog to zami150

slio. To je sinhronizovani ples sa izobiljem prirodnih proizvoda, od jednog do drugog godi{njeg doba. Za nas je ovo iskustvo bilo kapija u novi na~in `ivota koji nas je i duhovno i fizi~ki obnovio. Od ovog u~enja imali smo ogromnu korist: izgledamo mla|e, bistrijeg smo uma, ~istijeg tena, svetlije du{e i ono najva`nije, zdrava trudno}a Tejmi En i na{e dete. Ono {to nas je posebno impresioniralo jeste da prirodna, neprera|ena hrana ima du{u i osim {to nas hrani, ona nam menja i duh. Kada smo ranije jeli mrtvu hranu, ose}ali smo se umrtvljeno, kao da nas je truljenje ove hrane usporavalo i `alostilo nam duh. @ivot u harmoniji sa zemljom u makrobioti~koj ravnote`i, promenio nas je na nivou }elija. Zato smo duboko zahvalni Nadin i Mini jer su nam pomogle da do`ivimo preobra`aj. Kad krenete ovim putem, doga|a vam se renesansa uma, tela i du{e. Zato krenite odmah.” 2. Poslali su ga ku}i da umre. Piter, ~etvorogodi{nji sin Ane i Adama smrtno je oboleo od raka mokra}nog trakta. U potrazi za nadom, do{li su k meni. Ve} letimi~an pogled na de~aka rekao mi je da je mnogo propatio. Glavica mu je bila potpuno bez kose. Slatko, okruglo lice je bilo zelenkasto-sive boje. Crni krugovi su uokvirivali o~i boje kestena. Bile su usahle, kao da pripadaju nekom starcu. Usne, tanke i bezbojne, sakrivale su se ispod dugmenceta od nosa. Sasvim su izgubile radost i osmeh. Nije mogao da jede jer su mu usta bila ote~ena, puna bolnih testerica. Slaba{no telo bilo je tako mr{avo da se te{ko moglo na}i ispod {iroke ode}e koju nosi. Pitam se kako bilo kakva terapija mo`e da bude zaista efikasna kada ovako nemilosrdno uni{tava telo? Kako takva agresivna terapija mo`e da pomogne ve} oslabljenom imunolo{kom sistemu u procesu oporavljanja? Ispred mene je dete ~iji se `ivot gasi pre nego {to je i po~eo. Uni{teno je ~itavo njegovo bi}e, fi151

zi~ko i emotivno i duhovno. O~igledno je da se njegov `ivot gasi. Doktori su im rekli da nema vi{e ni~ega {to bi oni mogli da urade za Pitera i poslali su ga ku}i da umre. Ana je dvadesetpetogodi{nja privla~na `ena prijatnih proporcija, ali njeno ovalno lice otkriva hladan, bolan gr~. Njene plave o~i vi{e ne sjaje. Ote~ene su i prekrivene mre`om crvenih kapilara. Kada je prona{la najudobniji polo`aj na sofi, po~ela je nesvesno da provla~i kroz kosu kao ~e{alj, svoje duge, vitke prste. Sun~eva svetlost se prelamala preko dijamanta na ruci, dok se ona nervozno borila da otplete kosu sa skupocenog prstena. ^ak ni debeo lanac koji je ukra{avao njen labudovski izvajani vrat, nije uspevao da povrati njeno lice u `ivot. Ipak, uprkos unutra{njeg bola, emitovala je sna`an unutra{nji duh. Isti taj duh genetski je nasledio i Piter. Adam, plavokos i vrlo visok, odavao je ~oveka koji se bavi bodi-bildingom. Ruke su mu se nervozno kretale. Lice mu je bilo rumeno. Izjave su mu bile ljutite i pune kritike. Mladi roditelji su do{li do mrtve ta~ke u odnosu na Piterovo ozdravljenje. Ana `eli da po~ne sa makrobiotikom, dok Adam nema poverenja u ovaj pristup. Adam je mi{ljenja da je okrutno davati la`ne nade njegovom sinu. On ne veruje da hrana uzrokuje bolesti, a kamoli da ih mo`e izle~iti. (Ovo verovanje skoro jedinstveno dele medicinski stru~njaci i nau~nici). Adam je takore}i vikao na Anu:” Ne}u da mi se sin pred smrt izgladnjuje jedu}i pti~ju hranu, `itarice, pasulj i morske alge. Br`e }e umreti bez mesa. I ne samo to, ko }e mu kuvati tu makrobioti~ku hranu kad je kafa sve {to ti ume{ da skuva{?” U ovoj porodici postoji ogroman konflikt. Ana je striktni vegetarijanac. Adam jede meso i poprili~no pije. Njihov sin Piter naginje o~evom na~inu ishrane. Pravi konflikt nije samo o na~inu `ivota ve} i ~iji }e ego biti zadovoljen. Ana je spremna da koristi hranu kao lek da bi izle~ila sina. Ali Adam misli da je li{iti Pitera hrane koju voli veliki pritisak, naro~ito sada kad je kancer uzeo njegov `ivot pod svoje. Kako je tu`no gledati ovu porodicu koja ustvari i nije porodica ve} samo jedno obi~no pretvaranje. U trenutku kad se Pi152

terov `ivot meri sekundama, on postaje `rtva roditeljske slepe sebi~nosti. Negativna energija prikriva prava pitanja: [ta odr`ava i hrani ljudski `ivot? Gledam ih i pitam se: „Gde je ljubav, bezuslovna/nesebi~na ljubav?” Onda sam pogledala Pitera i osetila sam da je on doneo odluku da napusti svoje roditelje – da umre. Njegovo malo lice postalo je tamnije i glava mu je pala jo{ ni`e. Izgledao mi je kao starac, iznuren od `ivota i sa odlukom da ga okon~a. „Izvinite,” rekla sam. „Dozvolite mi da razumem cilj va{eg dolaska. Sudbina va{eg deteta je u va{im rukama. Ukoliko nastavite da se prepirete, ja ne vidim nikakvo re{enje.” Izgovorila sam ovo u `elji da pokrenem razgovor. „Adame,” obratila mu se Ana, re{ena da se suo~i: „Do{li smo ovde sa nadom da na|emo na~in da pomognemo svom detetu. Hajde da dozvolimo Mini da nas upozna sa tim na~inom ishrane.” „Da li znate {ta je makrobiotika? Da li znate {ta ta re~ zna~i?” Nemo su odmahnuli glavama. Ana je dodala: „^itala sam ne{to o tome, ali ne znam dovoljno. @elela bih da nau~im.” Rekla sam im da makrobiotika u osnovi zna~i „veliki `ivot” i da je ishrana bazirana na zdravorazumskom pristupu kori{}enja prirodnih, integralnih `itarica i povr}a koje je prirodno gajeno. „U slu~aju va{eg sina,” rekla sam, „po{to on ima samo ~etiri godine, vi oboje morate da preuzmete odgovornost za njega. Zar niste ve} rekli da su lekari od njega digli ruke?” Ana me prekida okre}u}i se prema mu`u. „Da. I{li smo kod lekara i dopustili smo da urade sve {to su rekli da je neophodno, ne osporavaju}i nijedan tretman koji su propisali. Predlo`ili su da se napravi poseban program. Zadnje dve godine le~ili su Pitera zra~enjem i hemoterapijom. Ni{ta nije pomoglo. Sada tra`imo druga~iji pristup. Zato smo ovde. Piter nije ni probao makrobiotiku. Do{li smo kod vas da nas nau~ite o tome. Adame. ti si odmah pokazao da ne ceni{ alternativni pristup. Ali {ta je sa Minom? Ona je savladala rak. Ho}e{ li i nju tako brzo da odbaci{?” 153

Nastavila je: „Pro~itala sam razne knjige i poku{avala da podelim sa tobom sve {to sam nau~ila. Odbijao si i da ~ita{ i da slu{a{. U stvari, te knjige jo{ uvek le`e neotvorene na no}nom sto~i}u pored tvog kreveta.” Adam je gledao u zemlju i }utao. ^inilo mi se kao da posmatram dvoje dece na klackalici u brzom zamahu, u strahu da svakog trenutka jedno mo`e da padne, a da }e Piter osetiti najve}i bol. Ve} sam osetila taj njegov bol i bespomo}nost i nesvesno sam se sa stolice preselila na pod. U tom trenutku je Piter prihvatio moj nemu{ti poziv rukom da do|e i sedne mi u krilo. Gledaju}i njegove tu`ne o~i, rekla sam: „Izgleda da ba{ ne voli{ kad tvoji roditelji ovako razgovaraju.” Odre~no je odmahnuo glavom. „Ne.” „[ta jo{ ne voli{?” „Ne volim kad ljudi pucaju u ptice i ne volim kad moram da prestanem da se igram zbog bolova koje ose}am.” „[ta radi{ kad po~ne da te boli?” Videla sam kako su mu se usne stegle. „Mama i ja se molimo Isusu a ponekad moram da idem u bolnicu, izgubim kosu i gledam glupave crta}e.” „Da li kod ku}e gleda{ crta}e?” „Da.” „Da li su glupi?” „Ne.” „Za{to ka`e{ da su u bolnici crta}i glupi?” „Zato {to jesu glupi, i bolnica je glupa i sve one ma{ine u mojoj sobi su glupe i hrana je bljak,” insistirao je. „Ne}e{ vi{e nikad tamo oti}i! Obe}avam ti to!” Jo{ dublje je uronio u moje krilo i ~vrsto se dr`ao za mene. „Ni ne `elim.” ^vrsto sam ga zagrlila i rekla mu:” Hajde da se zajedno pomolimo da vi{e nikada ne mora{ da ode{ tamo.” Polo`io je svoje maju{ne hladne ru~ice na moje ruke i {aputao za mnom: „Dragi Isuse, molim te ne dozvoli da Piter vi{e ikad mora da gleda crta}e u bolnici i ne dozvoli da ima one ma{ine privezane za se154

be, ~ak ni u snovima. Zaustavi sav bol u Piterovom telu sa ~istom i zdravom hranom. Dozvoli mu da se igra i igra i igra sa svojim drugarima dok se ne umori od igranja, hvala ti Gospode Isuse.” ^ula sam kako je duboko uzdahnuo dok je izgovarao „Amin”. Onda sam prekinula ti{inu. „Piter, ho}emo li da ka`emo mami i tati da nam se pridru`e na podu.” Sa suznim o~ima je rekao, „Ako `ele.” Rado su nam se pridru`ili i seli tesno uz svog sina obuhvataju}i ga u topao zagrljaj. Odjednom je u sobi postalo jako toplo. Za trenutak sam se osetila kao uljez i po`elela da iza|em iz sobe. Ovo je bio njihov trenutak. Adam je prvi progovorio: „Hajde da ~ujemo {ta Mina ima da ka`e.” Predstavila sam im makrobiotiku i predlo`ila medicinsku ishranu uravnote`enu za Piterove potrebe. Dala sam im i nekoliko imena ljudi koji su se izle~ili od iste bolesti koriste}i makrobioti~ki na~in le~enja. Oti{li su spokojni. Po prvi put u svom `ivotu Ana je stvari uzela u svoje ruke i postala {ef apoteke u svojoj „Apoteci `ivota” – sopstvenoj kuhinji. Provela je sate i sate kuvaju}i obroke, prave}i lekove za sebe i svog sina. Jednog dana smo svi troje kuvali u kuhinji. Napravili smo Piterovo omiljeno jelo – pr`ene krompiri}e. Jeo ih je sav predan stalno ponavljaju}i „Njam, njam, njam”. Nije ni primetio da smo mu ustvari „krompiri}e” pravili od rotkve. Se}am se da sam pomislila kako je to neobi~na slika: mu{karac (~ak i ~etvorogodi{njak) u kuhinji. U mojoj zemlji vlada uvre`eno mi{ljenje da je za mu{karca sramota da bude u kuhinji, rade}i „`enske” poslove. Piter je u`ivao u kuvanju i u hrani. ^etiri meseca kasnije, Piterovi rezultati su pokazali neverovatno pobolj{anje. I posle {est meseci, bio je izle~en od raka. Njegovi roditelji su se na`alost razveli, i pored toga Piter je danas sre}no i zdravo dete.

155

3. Moj put isceljenja, napisala Antoanet Ipolito Imam pedeset tri godine i svesna sam da je vreme dragoceno. Godine1996, u toku nekoliko meseci, dogodile su mi se promene koje su mi potpuno izmenile `ivot: udala sam se, dobila otkaz na poslu i preselila se u novu ku}u. Stalno sam se pitala, „Kako to da sam pro{la kroz sve ove promene bez posledica, bez neke bolesti?”. Odgovor na ovo pitanje stigao je sredinom januara. Menstruacija mi je po~ela posle pauze od dva meseca. Vrlo sam se obradovala kad sam je dobila. Krvarila sam nedelju dana, zatim deset dana... onda dve nedelje. U tom periodu, oti{la sam jedne nedelje uve~e sa Donom u bioskop. Kad smo se vratili ku}i i kad sam videla koliko obilno krvarim, uhvatila me je panika. „Bojim se”, rekla sam mu, „jo{ uvek jako krvarim i ose}am kako kopnim”. Gledati kako vitalna teku}ina napu{ta telo, bio je to za mene zastra{uju}i znak i znala sam da ne{to nije u redu. Pre vi{e godina pro~itala sam jednu knjigu koja se zvala Kako sam izle~io rak autora Antoni Satilara. Bila je to pri~a o borbi jednog ameri~kog doktora medicine sa neizle~ivim rakom prostate i kona~nim izle~enjem pomo}u makrobiotike. Davno sam izu~avala makrobiotiku i jedno vreme je primenjivala, ali bez potpunog predavanja tim na~elima. Tokom u~enja o makrobiotici, upoznala sam jednog izuzetnog makrobioti~ara/dijagnosti~ara, koja je stanovala u susedstvu, Minu Dobi}. Duboko sam zahvalna {to je ona prisutna u mom `ivotu. Posle dve nedelje krvarenja, pozvala sam Minu i zamolila je da me primi. Intuicija mi je govorila da se radi o fibroidima, miomima koje je imala i moja majka a koji su rezultirali u delimi~nu historektomiju (odstranjenje materice). Mina se slo`ila da do|em tog ponedeljka. Kada sam stigla na zakazani sastanak, skoro da sam bila u stanju histerije. Bila sam slaba zbog velikog gubitka krvi, a tako|e – verovatno podjednako ote`avaju}e – i na smrt prepla{e156

na. Mina je videla u kakvom sam stanju i ostale smo u razgovoru oko sat i po. Pitala me je ~ime se hranim i {ta se de{avalo u mom `ivotu na emotivnom i duhovnom planu. Dobar deo problema je le`ao u tome {to je moj brak sa Donom, do tada, za mene bio naporan. Lo{e sam se hranila. Znala sam da gre{im. Ali u zadnje vreme jela sam slatki{e, meso, kafu, vino – sve {to sam znala da nije dobro. Hrana je bila slaba uteha da smanjim stres i dobijem bar neko zadovoljstvo u `ivotu. Mina mi je proverila puls, pogledala lice, ruke, beonja~e, utvrdila naduvenost i nate~enost i pove}anu kila`u. Rekla je da misli da imam fibroide, ali da oni ne moraju po svaku cenu da budu povezani sa menstruacijama ili sa srednjim godinama u kojima sam bila. Mogu}e je da su se pojavili zbog preteranog, nagomilanog stresa i prevelike upotrebe {e}era, ulja i proizvoda `ivotinjskog porekla. Sve ovo, kombinovano sa `ivotnim promenama kroz koje sam nedavno pro{la, rezultiralo je u ne`eljenim izraslinama. Rekla je da su to znaci upozorenja i da moram da napravim neke radikalne promene ukoliko `elim da mi bude bolje. Tako|e je rekla da ne mo`e ni{ta odre|eno da uradi dok ne odem na skenerski pregled karlice, da bi se odredila veli~ina, broj i lokacija fibroida. Posle tog razgovora, oti{la sam ku}i sa primerkom standardne makrobioti~ke ishrane, koja je sadr`avala njene posebne preporuke i odmah sam oti{la u prodavnicu zdrave hrane da pokupujem {ta mi treba. Od po~etka januara, kada sam se prvi put videla sa Minom, do kraja januara, krvarila sam ukupno dvadeset tri dana. Poslednjih deset dana sam `ivela kao u paklu. Bila sam upla{ena izdajom sopstvenog tela ali sam shvatila da moram bolje da se brinem o sebi. Moje prijateljice, kojima sam sve ispri~ala, bile su mi potpora i spasenje. Zvale su me po nekoliko puta dnevno i dozvolile mi da budem pani~arka ukoliko to `elim. Prihvatale su me onakvu kakva sam. 157

Odlu~ila sam da zapo~nem sa makrobiotikom jer sam ose}ala da je to najpametnija stvar koju mogu da u~inim. Bilo je te{ko, jer nikog nisam imala pored sebe da mi pomogne. Ose}ala sam se u`asno, bila sam bleda, slaba i prepla{ena. Sama sam morala da kupujem hranu i da je pripremam. Mina je rekla {ta treba da uradim i dopustila mi je da je zovem nekoliko puta sa dodatnim pitanjima na koje je ona svaki put strpljivo odgovarala. Ali ja sam morala sama da se brinem o sebi. Borba sa strahom je bila stra{na. Te{ko je bilo i rvanje sa sopstvenim umom. Pru`ao mi je otpor u prihvatanju ovog zadatka. Sve mi je delovalo nepremostivo. Sedela sam na radnom pultu u kuhinji, mole}i se i glasno sebi govore}i: „Mo`e{ ti to. Mora{, jer niko to ne mo`e za tebe da uradi. Mo`e{ ti to da izgura{. Mora{ to da uradi{”. Motivisala me je ~injenica da je Mina obe}ala da }e raditi sa mnom, ali tek posle potvrde njene dijagnoze. Odmah sam se javila lekaru i tra`ila uput za ultra zvuk. Dobila sam ga i nekako sam se odvezla do bolnice da se to obavi. Dok sam vozila auto putem, ruke su mi se tresle na volanu. Na stolu za pregled bila sam totalno slomljena. Stalno sam zapitkivala: „Vidite li ne{to? [ta ima tu?” Znala sam da potpuno izlu|ujem tehni~ara svojim pitanjima i bila sam potpuno zaprepa{}ena kad mi je rekla da ne vidi ni{ta zna~ajno. Sko~ila sam sa stola u ekstazi i pozvala Minu. @elela sam da joj ka`em da ni{ta nisu na{li. Nekoliko sekundi je }utala, a onda mi je odgovorila: „Onda treba da bude{ jako sre}na”. Posle nedelju dana javili su mi iz doktorske ordinacije da su zapravo na{li dva mioma fibroida, ali mala. Zato su smatrali da su nalazi ultra zvukom bili „normalni”. Telefonirala sam Donu pa onda Mini. Ona mi je na to rekla: „Mo`e{ da ih jo{ smanji{. Hajdemo na posao”. Realno gledano, „kombinovana medicina” – me{avina Istoka i Zapada mo`da je najbolji pristup. Odlu~ila sam da }u u ovom spoju sama napraviti bitne promene u svom na~inu `ivo158

ta, u poku{aju da se izle~im od negativnosti koje sam pustila u svoj `ivot, bilo da je u pitanju ishrana ili ne{to drugo. Onda sam se susrela sa sopstvenim otporom. Ponekad sam sedela za stolom u kuhinji do 3,30 ujutru, pitaju}i se odakle da po~nem. Napravila sam tablice ishrane i zapisala svaku i najmanju sitnicu koju treba da jedem svakog dana, jednom nedeljno, dva puta ili tri puta. Napravila sam veliki spisak za kupovinu. Bukvalno sam se odvukla u radnju zdrave hrane. Kupila sam pilule koje mi je Mina preporu~ila. I{la sam u kratke {etnje. Zdravo sam se hranila. Gledala sam stare emisije Endi Grifita, koje su me smirivale. Radila sam ve`be dubokog disanja. Molila se Bogu. Krvarenje se smanjivalo i krajem januara potpuno je prestalo. Ose}ala sam da se u mom `ivotu desilo ~udo! Ja sam to ~udo sama napravila, sopstvenim rukama. Bacila sam se na kolena i zahvalila se na{em Tvorcu {to me je inspirisao da uradim ono {to je trebalo. Nekoliko meseci je pro{lo. Simptomi su nestali, a fbroidi su se smanjili na pola. Pregled holesterola, koji je uvek bio visok, pokazao je smanjenje za sto dvanaest. Me|utim, ~ekalo me je jo{ puno posla, nije sve bilo gotovo. Nekoliko puta sam prekinula uzimanje alkalne, ~iste hrane koja mi je bila propisana. Izgubila sam deset kilograma, od kojih je ve}ina bila od naduvene masno}e koja mi je tako ru`no stajala. U najboljim danima ose}ala sam se kao da plovim, puna energije i mirnih, koncentrisanih ose}anja. Ponekad, kad bi mi pripremanje hrane te{ko palo, setila bih se Mininog upozorenja da ja treba samu sebe da isceljujem. Ubrzala sam proces kuvanja, tako da mi je sada potrebno kra}e vreme. U`ivam u hrani koja mo`e da bude ukusna kao i svaka druga, ali sa manje za~ina i bez proizvoda `ivotinjskog porekla. Uglavnom koristim sve`e povr}e bez pesticida, mahunarke i proizvode od njih i integralne `itarice. Kada izlazim, nosim hranu sa sobom, jer sam jo{ uvek u po~etnoj fazi isceljenja. Kasnije }u jesti jednostavnu hranu po restoranima, kao na primer 159

testenine. Ali, mislim da se nikad vi{e ne}u vratiti na ve{ta~ku, previ{e za~injenu hranu, koju sam jela ~itavog svog `ivota. Sada ta hrana, za mene, ima potpuno bizaran ukus i izgleda sinteti~ki i la`no. Ne mogu vi{e da podnesem ni{ta la`no u svom `ivotu, ~ak ni kola~ od sira. Sve koji ovo ~itaju zamolila bih da cene i po{tuju svoje `ivote i hrabro naprave promenu dok jo{ mogu. Shvatite da je snaga ljubavi i pomaganje sebi i drugima jedino va`no. Zamolila bih vas da budete dobri prema sebi i da se pridr`avate ovoga. Budite ne`ni prema osobi koja sedi na stolici do va{e jer i ona poku{ava da `ivi svoj dragoceni `ivot koji joj je Bog dao, na najbolji mogu}i na~in. 4. Jedan dan u Mininom `ivotu Po~ela sam sa kuvanjem hrane za moju porodicu u pet sati ujutru. Sada je oko podne, jo{ jedan topao, sun~an dan u Kaliforniji. Odmaram se u le`aljci pored bazena u ba{ti iza ku}e. Ptice komponuju sonate, dok sam ja, njihova jedina publika, posebno dirnuta njihovim koncertom. Ose}am `elju da im se zahvalim na izvo|enju. I dok razgovaram sa njima, one mi odgovaraju povisuju}i harmoni~no svoje glasove. Kao da govore nekim novim jezikom, koji jedino ja razumem. Uverena sam da razumeju moje raspolo`enje i dolaze da me tra`e. Ptice imaju tajanstvenu sposobnost da budu uvek tu kada su mi potrebne. Muzi~ka poruka koju mi prenose ~ini da se ose}am posebnom. Zahvalna sam im i ispunjena. Ritmi~ki zvuk vode koja te~e iz |akuzija (malog bazena sa virovima tople vode) u bazen je kao reka mog detinjstva. Odzvanja kroz moje telo, ne`no me uvodi u duboku meditaciju. U ovom prijatnom okru`enju, ose}am kako se ~vornovato klube stegnutosti odmotava i kapela moje du{e blagosilja. Moj um se opu{ta uz magi~ne vibracije prirode. Ponovo uspostavljam vezu sa univerzumom. Zvono na vratima remeti meditiranje. 160

Moja }erka Jelena otvara ulazna vrata. Na dovratku stoji mlada `ena, otprilike moje visine i godi{ta. Na licu meni dobro poznati gr~. Dobro poznajem taj izraz jer sam i sama `ivela sa njim tolike godine. Stajala je tako kao surogat nekada{nje Mine. Kao da sam se gledala u ogledalu. Za jedan tren to je bilo nestvarno. Mlada `ena je otvorila srce i ispri~ala mi svoju pri~u, to je bilo kao de`a vi. Opisala je kako se njen `ivot odvijao. Bila je rediteljka televizijske serije, potpuno predana svojoj profesiji; poslednja je napu{tala studio, bez ose}aja za vreme, zaboravljala da jede, da ode u toalet, svoje vikende je posve}ivala pripremanju slede}e radne nedelje, bez izleta, bez odmora, bez privatnog `ivota. Zastra{uju}e, zar ne. Nije znala odakle da po~ne. Nije znala gde da stane. Ose}ala se kao da je na beskona~noj traci proizvodnje, ali nije znala kako da si|e. Znala je samo da vi{e ne mo`e da izdr`i. Hroni~ni sindrom umora, uporne migrene, hroni~ne alergije, problemi sa varenjem, akutna gljivi~na upala, pre i post menstrualni sindromi, sve je to uzimalo danak njenom zdravlju i `ivotu. Zagu{enost! Uzimanje raznih lekova godinama, dovodilo je samo do privremenih promena i razornih {tetnih posledica. Kao i ve}ina ljudi, `elela je da zna {ta je prouzrokovalo takvo stanje. Poku{ala sam da joj objasnim relevantne ~injenice. Kandida je infekcija koju izazivaju gljivice sli~ne dobro}udnim parazitima koji `ive u na{em telu ne o{te}uju}i ga. One naro~ito deluju u vla`nim sredinama kao {to su usna duplja, respiratorni trakt i vagina. Kad do|e do intenziviranja infekcije, mo`e da prodre u krvotok, da probije }elijske zidove, nastani se u razli~itim organima, ~ak i da prodre kroz krvnu barijeru i dopre do mozga. Klju~ le~enja je potpuno izbegavanje fermentisane hrane, izuzev umebo{i {ljive, koja se intenzivno koristi u medicinskom kuvanju. Kandida napreduje u {e}ernoj klimi, pa je va`no izbegavati ugljene hidrate, kao {to su peciva sa kvascem, vo}e, 161

zasla|iva~i i sirova so dodata kuvanoj hrani. Slabi bubrezi ne mogu da odr`e potrebnu koli~inu natrijuma u telesnim te~nostima. Da bi se izle~ila kandida i osna`io imunolo{ki sistem, prvo moraju da se oja~aju bubrezi. Savetovala sam da stavlja obloge od |umbira na bubrege, dva puta nedeljno po dvadeset minuta. One pobolj{avaju cirkulaciju i donose bubrezima potrebni kiseonik, ja~aju}i i opu{taju}i ih. Kupka sa morskom soli trideset minuta, dva puta nedeljno, tako|e je preporu~ljiva. ^ak i kad osoba postane svesna da mora, te{ko se odri~e hrane na koju je navikla. Duh je jak, ali je telo slabo. Nensi mi se poverila: „Jednom prilikom smo morali da prekinemo snimanje jer mi je bilo toliko lo{e da nisam mogla da stojim. Na kraju je to ispalo dobro, jer sam srela osobu koja mi je rekla za vas. Njena pri~a je sli~na mojoj. Dala mi je va{ broj telefona.” Pre nego {to smo zapo~ele sa konsultacijom, izvadila je iz ta{ne, jedan po jedan, sve svoje bo~ice sa lekovima, vitaminima, mineralima i druge „dopunske” pilule. „Gde vam je kanta za |ubre? Ovo pijem godinama i gledajte u kakvom sam stanju. Ho}u da pobacam sve ovo jednom zauvek”, ljutito je rekla. Po{to je ovo bio njen prvi susret sa makrobiotikom, konsultacije su trajale dva sata. Na{ dana{nji svet je tehnolo{ki vrlo mo}an, ali je potpuno ispao iz ravnote`e. Bolesti, hemikalizacija, kriminal u porastu, pove}ana stopa razvoda, biogeneti~ki in`injering, sve su to dokazi ogromnog haosa koji neminovno vodi ~ove~anstvo ka uni{tenju. Makrobioti~ki pristup se sprovodi da izle~i patnju i povrati ravnote`u. Hrana je jedina energija dovoljno sna`na da izle~i na{e fizi~ko, emocionalno i duhovno bi}e. Hrana mo`e da izle~i svet, ali ako za to upotrebljavate makrobioti~ko oru|e. Samo prirodnom hranom `ive}i u harmoniji sa prirodom i `ivotnom sredinom; vitalnim ve`bama; uz zahvalnost na daru `ivota; uz radost i zahvalnost celom ~ove~anstvu `ivot mo`e da bude ispunjen zahvalno{}u i sre}om. 162

Ovaj kratak filozofski pristup za Nensi je imao smisla. Njen komentar je bio da je ona `ivela i radila u neproduhovljenom i ljutitom svetu. Bila je spremna za promenu. Nije mogla da se seti kada je poslednji put pro{etala u sun~anom danu. Jedino ve`banje koje je upra`njavala bilo je hodanje od kola do ulaznih vrata, studija ili restorana. Razumela je da smo mi deo prirode i da moramo da joj se vratimo. Sve {to unesemo u na{e telo, ili nosimo na na{em telu, treba da bude prirodno i nezaga|eno. Bilo joj je potrebno jedno vreme da prihvati promene u ishrani. Prestala je da truje svoje telo mesom, mle~nim proizvodima i {e}erom, ali joj je te{ko palo odricanje od vo}a i peciva. To su bile najtvr|e navike koje je trebalo iskoreniti. Po{to nije volela da kuva, to je re{ila tako {to je iznajmila makrobioti~ku kuvaricu. Za dva meseca, njeni simptomi su nestali. ^ak i posle oporavka re{ila je da zadr`i svoju kuvaricu za stalno. Ali, sada bira svoju hranu iz „gurmanskog” makrobioti~kog jelovnika. Kako joj se stanje popravljalo, ne samo da su nestali stari simptomi, ve} joj je i ko`a postala meka kao saten i bore su joj se ubla`ile. Izgledala je mla|a deset godina. Postala je stalo`ena, depresije su nestale i ponovo je bila u stanju da se koncentri{e. Po{to su joj ljudi delili komplimente, odala im je svoju „tajnu”. Delila je svoju pri~u sa svakim ko je hteo da slu{a. Mnogi ljudi su imali koristi od toga i promenili su svoj na~in `ivota. Jo{ jednom se obistinila izreka:”Iz jednog zrna, deset hiljada zrna.” Nensi i ja smo postale vrlo bliske. Vi{e nije bilo ni savetnika ni klijenta, ve} prijateljica. Nebrojeno puta smo kuvale zajedno, {etale zajedno. Ona je stigla do velikog otkri}a, ili je bar njoj tako izgledalo. Ptice su oduvek tu. Pevaju od pamtiveka, ali ona ih nikad ranije nije ~ula. Slu{anje njihovog savr{enog izvo|enja bila joj je radost, kao `ivot u beskrajnom svetu bajki. Prihvatanje makrobioti~kog na~ina `ivota omogu}ilo joj je da otkrije najvi{i nivo svesti, dinamiku unutra{nje slobode i kvalitet `ivota koji upotpunjuje na{e zdravlje i unutra{nju sre}u. @ivot je simfonija a mi smo dirigenti. 163

5. Pri~a o isceljenju, napisala D`enifer I. Grin, doktor nauka Decembar 1988. Novogodi{nji praznici su u punom jeku. Pre nekoliko nedelja sam saznala da moj mu` ima ljubavnicu a upravo su mi rezultati biopsije pokazali da imam rak dojke. Ne mogu da ka`em da sam u {oku u kakvom je ve}ina `ena kad im se saop{ti ovakva vest. Kod mene se kancer pojavio prili~no rano. Moja majka je imala pedeset osam godina kada se kod nje javio. Ja imam ~etrdeset ~etiri. Majka je imala radikalnu masektomiju – odstranjenje dojke – sa prvim kancerom, deset godina kasnije i drugu, na drugoj dojci. Umrla je deset godina kasnije, posle nekoliko tretmana hemoterapijom. Kancer joj se pro{irio na kosti, mozak, na celo telo. Moj „A -tim” Los An|eleskih doktora (naziv koji je dao jedan od doktora iz tima), odlu~io je da su lampektomija, zra~enje i tamoksifen razumni pristup u le~enju. Znala sam da je jo{ ne{to bilo potrebno, van medicinskog le~enja. Nisam se slagala sa stavom svog doktora da je kancer besmislena tragedija. Znala sam da ga izaziva ne{to u mom na~inu `ivota, ne{to {to ima veze sa ~etrdeset~etvorogodi{njim ose}anjem bespomo}nosti. Kao da jo{ uvek nisam zaista zapo~ela `ivot, ve} se stalno pripremam da `ivim. Godinama sam ose}ala da je moje pravo bi}e blizu, ali da sam odse~ena od njega. Samo kada sam pila, {to sam ~inila u velikim koli~inama, od dvadesete do ~etrdesete – ose}ala sam hrabrost tog svog bi}a, svu `ivotnost i kreativnost. Napustila sam posao u Udru`enju filma i po~ela da poma`em drugima da se oslobode starog, stegnutog na~ina. Sama u dnevnoj sobi, jedne ve~eri kasno, gledala sam film Moja Afrika. Dok sam gledala kako Ajsak Denisen gubi sve do ~ega joj je stalo, otkrila sam da je moja su{tina – borac u pre`ivljavanju. Stid nestaje i na kratko se ose}am slobodnijom nego ikada. Onda pronalazim novu izraslinu. Na biopsiji iglama, pogre{no 164

je pro~itano da je izraslina benigna, tako da sam je ostavila bez intervencije od septembra 1991. do januara 1992. kada se rastu}i tumor pokazao na analizi krvi i kada je moj onkolog izrazio sumnju u prvobitnu dijagnozu. Ponovo sam pro{la kroz lampektomiju. Ovoga puta je doktor ~vrsto predlagao hemoterapiju, ali sam ja ponovo insistirala na zra~enju. Jo{ uvek sam gledala na svoje male izrasline kao na lokalni fenomen. Napad na ~itavo telo sa smrtonosnim hemikalijama ~inio mi se kao potpuno uni{tenje. Stalno sam pitala svoje telo za{to proizvodi maligne izrasline. [ta je to u meni {to uti~e da izrasline pucaju? A onda, u julu 1992. suo~ila sam se sa jo{ te`om dilemom: kancer se pro{irio na grudnja~u (grudnu kost). Sada vi{e nisam imala opciju male operacije koja }e ga odstraniti. Uz srce i plu}a koji su tako blizu, ni moje dobro, staro zra~enje nije vi{e bilo preporu~ljivo. Hemoterapija je bila moj jedini spas. Imala sam dva tretmana, sa pauzom od nedelju dana i onda se dogodilo ne{to {to jo{ uvek nisam u stanju da objasnim. U septembru 1991. kada sam mislila da imam sre}nu vezu, koja mi se ~inila i jaka i puna podr{ke, iznenadila sam samu sebe, ludo se zaljubiv{i u ~oveka koji je bio mla|i nekoliko godina. Ne znam {ta da ka`em o sudbini ili ta~nije, o promeni ne~ije sudbine, ali ~ini mi se sasvim mogu}e da sam i dalje ostala u biv{oj vezi sa ~ovekom koji je i sam pre`iveo rak, i koji je imao nerazumnu veru u zapadnu medicinu, izazvanu strahom, ja danas sigurno ne bih bila me|u `ivima. Novi ~ovek koji se pojavio u mom `ivotu, imao je razumevanja prema ~i{}enju tela prirodnim putem. Za mene, sa konvencionalnim pristupom medicini, ta ideja je bila prili~no sumnjiva. I sada kad se setim pro{losti, shvatam da se ne{to sigurno pokrenulo i da je moja veza sa Skotom bila priprema za ono {to }e se desiti. Posetili smo lekara holisti~ke medicine, koji je preporu~io makrobiotiku kao ishranu koja bi trebalo da podr`i hemoterapiju. Dana prvog septembra 1992. srela sam Minu. Rekla mi je, izme|u ostalog, da }e ~i{}enje raka iz mog organizma bi165

ti prosto ko’ pasulj. Ovo je bilo u totalnoj suprotnosti sa mi{ljenjem mog onkologa da }e hemoterapija u~initi svoje, ali da postoji 90% {ansi da }e se bolest vratiti. Nisam ta~no znala {ta me je pokrenulo. Mo`da je to bilo Minino ohrabrenje koje me je inspirisalo. Mo`da je to bio obeshrabruju}i stav mog onkologa. Mo`da i moj sopstveni izve{taj o svim negativnim nijansama i promenama koje su usledile nakon tretmana sa hemoterapijom. Mo`da je to bilo ose}anje da su zubi po~eli da mi se klate. Mo`da je to bila kombinacija svih navedenih razloga, a mo`da ni jedan od njih. Negde u meni doneta je odluka da napustim zapadnu medicinu i ukrcam se na put makrobioti~kog isceljenja. Bi}e da je tu odluku doneo onaj deo mene koji zna vi{e nego ja, koja obi~no donosim odluke. Su{tina `ivota na makrobioti~kom re`imu je u jednostavnosti. Skot i ja nau~ili smo da kuvamo i na{a kuhinja je postala na{a apoteka. Trljala sam telo toplom vodom i |umbirom svakog jutra i ve~eri, da pobolj{am cirkulaciju i pomerim zastoj. Idem u duge {etnje u prirodu kad god mogu. Pevam vesele pesme. Nosim ode}u od ~istog pamuka. Zaobilazim gledanje televizije zbog svih zaga|enja koje izbacuje. Nosim zavoj od kupusa na grudnoj kosti da izvu~e napolje toksine. Ponekad se ose}am kao salata koja hoda. Meseci su prolazili i moje isceljenje je sve osim prosto ko pasulj. Jo{ uvek se borim sa demonima starog `ivota koji su moj `ivot ~inili malim i sku~enim tolike godine. Prijatelji smatraju da sam hrabra {to ne pose}ujem lekare, ali u su{tini me moj strah dr`i na distanci od njih; ne mogu da prihvatim tu potkopavaju}u dozu sumnje koju bi mi donela poseta medicinskom svetu. Re{ila sam da u~im o makrobiotici da bih razumela kako funkcioni{e. ^itala sam knjige D`ord`a O{ave i Mi~ija Ku{ija. I{la sam na Ku{ijev institut da u~im. Ose}ala sam da je moj um klju~ni element u ovom procesu i po~ela sam da ~itam, u~im i ve`bam, da bih ga pokrenula da radi za mene. Stalno sam smi{ljala kratke pozitivne afirmacije i pu{tala ih kroz mozak kao pokvarenu plo~u da bih programirala podsvest za isceljenje. ^i166

tala sam inspirativne pri~e drugih ljudi koji su pre`iveli bolest. Na predlog moje prijateljice Ru{ke, ~iji se kancer potpuno povukao, organizovali smo malu grupu za podr{ku. Sretali smo se jednom nedeljno u mojoj ku}i i pozivali lokalne instruktore mikrobiotike da nam budu u~itelji. Polagano i pospano promena je dolazila. Primetila sam razlike ne samo u svom telu ve} i u na~inu razmi{ljanja i ose}anja, u na~inu na koji istra`ujem svet. Ono {to sam vremenom shvatila jeste da smo mi ono ~ime se hranimo i to na na~in za koji mnogi nisu ni blizu razumevanja. Jedu}i celovitu, neprera|enu, izbalansiranu, prirodnu hranu, ja stvaram celovitu, izbalansiranu – samu sebe. Biti ceo, zna~i preuzeti odgovornost za sopstveni `ivot. Moja bespomo}nost je bila stagnacija isto koliko i moj kancer. ^isto, holisti~ko razmi{ljanje nije ne{to {to dolazi od spolja, ono je prirodan, zdrav pogled na `ivot, koji ostaje kad pro|e stagnacija. Ne mogu da ka`em da posle ovakvih momenata, kroz koje prolazimo, vo`nja postaje potpuno mirna, bez trzaja, ali celokupno putovanje postaje znatno mirnije i lak{e. Posle jedanaest meseci makrobioti~ke prakse, svom svakodnevnom re`imu dodala sam i ^i Gong ve`be. Kada sam osetila putanju energije u sebi – direktno iskustvo sveta koji se ne vidi – sve je postalo mogu}e i probudilo je strast da saznam jo{ vi{e. U martu 1994, osamnaest meseci od prelaska na makrobiotiku, odlu~ila sam da odem na medicinski pregled i vidim da li se ostvarilo ono {to mi je Mina nagovestila. Pregled kostiju skenerom je utvrdio da je tumor ili u remisiji ili potpunom odlasku a analiza krvi je pokazala da vi{e nemam kancer. Ovo mo`da zvu~i kao kraj pri~e, ali nije. Mi u makrobiotici ka`emo da je potrebno sedam godina, manje vi{e, da se izgradi novo telo. Duh i telo su zaista jedno. Duhovni razvoj je bio srce mog isceljenja. Verujem u to jer smo mi po prirodi duhovna bi}a, i uvek smo sa ne~im u jedinstvu. Dok nije zapo~elo moje le~enje, ja sam bila u jedinstvu sa bezna|em, nemo}i i depresijom.Ranije sam ja bila u jedinstvu sa sobom, a onda je moj o~i{}eni deo tela preneo fokus na jedinstvo sa Bogom. 167

Dok sam bila izgubljena u starom sistemu verovanja, bilo je puno razloga za strah i uprkos bezbrojnim poku{ajima, nisam nikako mogla da odagnam taj strah. Kada sam shvatila da sam prvo i pre svega energija/duh ({to se desilo kada je zdrava ishrana po~ela da izbacuje blokade iz mog tela) i da je moje telo rezultat svega {to se de{ava na tom nivou bi}a, tek onda je moglo da se promeni ono u {ta verujem da je isceljenje. Sa ovim novim verovanjima i moja ose}anja su mogla da se promene: strah je zamenila ljubav, radost, zahvalnost, uzbu|enje. Ljudi raspravljaju o tome da li su hrana ili duh osnovni izvor isceljenja. Ono {to ja znam jeste – kad sam po~ela da jedem izbalansiranu makrobioti~ku hranu i kancer i depresija koja me je pratila celog `ivota, polako su nestali. Moj duh je mogao da zapo~ne svoje lagano bu|enje, to je bila poslednja prepreka posle koje sam ja sama, onakva kakva jesam, mogla da zasijam. Interesovanje za ^i Gong se razvilo u intenzivno u~enje energetskog isceljenja i sada ja imam praksu u kojoj poma`em u isceljenju drugih, kao i u u~enju i pomo}i oko samoisceljenja. Zauvek }u biti du`nik Mi~iju, Mini i svim onim divnim makrobioti~kim u~iteljima koju su mi pomogli na mom putu preobra`aja. 6. Slu~aj slomljenog srca Jedan od nezaboravnih slu~ajeva bio je Ivan, koji je do{ao u Ameriku da prona|e svoju nadu. Imao je dijagnozu neizle~ivog raka. Ni operacija, ni zra~enje, ni hemoterapija, kroz koje je pro{ao u Jugoslaviji, nisu mu pomogli. Njegov brat je ~uo o mom iskustvu i pozvao ga da do|e i proba le~enje ovom alternativnom medicinom. Ivan je dolazio u moju ku}u svakog jutra u 6 sati i u~io sa mnom sve do pet po podne, kada bi odjurio kao mi{ uhva}en na svetlu dana. Bio je nizak, sa dvadeset osam kilograma preko normalne te`ine, {ire}i se u struku, kretao se polako i veoma pedantno vodio ra~una o svojoj kesi za kostolomu. U najve}em de168

lu tela bio je li{en mekih pregiba, imaju}i uglavnom o{tre ivice. Svaka tamna, rasko{na dlaka, za~e{ljana na dole, bila je uredno aran`irana na temenu njegove glave. Debele, `bunaste obrve dominirale su ~istim, izbrijanim licem. Ekspanzivno stanje njegovih creva se moglo lako pro~itati na nadutim, ote~enim usnama. O~igledno je bio ~ovek sa veoma jakom konstitucijom, koji je potencijalno mogao da ima dug `ivot. Svakog jutra bi me pozdravio pri~om o savom snu od prethodne no}i. Odjednom bi postao izuzetno napet. ^uo bi se kao zvuk pucketanja iz njegovih usta, o~i bi mu zasijale, glas dobio dublju boju. Potpuno bi promenio pona{anje dok bi mu re~i skakutale preko usana u nestrpljivim kovitlacima. Nikada mu nisu nedostajale re~i dok se prepu{tao slatkom zadovoljstvu svoje najnovije fantazije. Prepri~avao je svoj poslednji san: Eto njega u dvori{tu iza ku}e, kako konstrui{e kuku sa tri zupca dobro pri~vr{}enu na vrhu trono{ca, u ~ijoj se sredini nalazi te`ak tu~ani lonac, oka~en iznad velike vatre. U zagrljaju toplog lonca kr~ka se njegovo najomiljenije jelo gula{-paprika{, napravljen sa svinjskim mesom, ljutim papri~icama, paradajzom, krompirom, lukom, {argarepom. Ili drugo omiljeno jelo – prase}e pe~enje. Na kraju pri~e bi upitao bestrasnim, hladnim glasom: „Koliko dugo se kuva taj pirina~?” Nije imao pojma {ta ja to radim u kuhinji, niti ga je bilo briga za izbalansiranu hranu. Ali uprkos svom prvobitnom neznanju, posle prvog meseca je oslabio 15 kg, po~eo da kuva za sebe i umeo je i da pravilno izbalansira hranu. Jednom prilikom je ~ak izjavio da mu se ova hrana ustvari svi|a i da ima sve manje i manje „svinjskih” snova. On je bio muzi~ar, nastupaju}i sa svojom harmonikom na svadbama. Mnogo puta, usred kuvanja, po~eo bi sa nekom pesmom, i ja bih mu se pridru`ila. Tako bismo improvizovali ~itav koncert i hrana je imala jo{ bolji ukus. Verovali ili ne, ljudi su bili sre}niji kad su jeli na{u hranu pripremljenu uz muziku. On nikada nije prihvatio i razumeo ameri~ki, haoti~ni na~in `ivota. Govorio je da amerikanci prave decu za „vrti}e” i „bebi169

siterke”, dok se bake i deke nalaze u domovima za stare. Kako porodica mo`e da `ivi bez ljubavi? Ovo je bila njegova svakodnevna `alopojka o bratovljevoj porodici. Nedostajala mu je njegova porodica. Bio je o~ajni~ki nostalgi~an, tako odvojen od `ene i dece. Bio je ovde, ali je njegovo srce bilo na drugom mestu. Nije razumeo davno dokazanu mudrost da makrobiotika nije samo hrana, iako sam ga tome svakodnevno u~ila. @eleo je da se vrati u svoju zemlju, iako je tamo bio rat, iako tamo ne}e na}i makrobioti~ku hranu koja mu je potrebna. „Ja sam ovde nesre}an, hrana me ne mo`e usre}iti,” protestvovao je. Kada je po~eo sam sebi da kuva, bio je po ceo dan sam u ku}i svog brata. @ivot mu je bio prazan. Ivan se pojavljivao u mojoj ku}i potpuno neo~ekivano, izgledao bi kao neuredni krevet govore}i da prosto mora s nekim da razgovara. Nikada nam nije bio na smetnji, naprotiv, zavoleli smo ga. Njegove o~i govorile su istinu, tamne i sveznaju}e, potamljene usamljeno{}u. Njegov govor je bio prekidan tugom koja ga je gu{ila. Nije bio svestan svog tmurnog raspolo`enja. Tuga je bubrila u njemu. Zloslutni crni oblak je punio prazan prostor u kome je nekad `ivela sre}a. Nije vi{e imao pesama za pevanje. Bio je za `aljenje. Godinu i po dana kasnije, na dan kada je trebalo da otputuje u Jugoslaviju, ne poseduju}i nijednu od tajni besmrtnosti, umro je, ali ne od raka, umro je od slomljenog srca. 7. Svetlost – vodilja, napisala Ru{ka Porter Uvek sam verovala da mogu da vodim divan `ivot, ali mi je trebalo {est godina po{to sam dobila dijagnozu raka dojke, da po~nem da `ivim svoj divan `ivot! Da ka`em da sam zahvalna ne bi bilo dovoljno, naro~ito kada razmi{ljam o svojim u~iteljima koji su me nau~ili kako da stignem dovde gde sam sad. Mina Dobi} je jedna od njih. 170

Danas je 19. novembar, 1997. Na dana{nji dan, pre {est godina, doktor mi je rekao da imam rak dojke. Mislila sam da }u se onesvestiti. Moj mu` je prebledeo. „@ao mi je {to ponovo mora{ da pro|e{ kroz ovo,” rekla sam mu. Ranije, u Engleskoj, devojka mu je umrla od raka dojke. Kada se osvrnem na to vreme, od pre {est godina, shvatam kako je prijateljska, nevidljiva ruka vodila svaku moju odluku. Na osnovu preporuke, izabrala sam onkologa Vajsmana. On je bio i ostao savr{en lekar. Po{to sam imala tri izrasline i tumor koji se nalazio u stadijumu dva, savetovao mi je otklanjanje dojke, vrlo jaku hemoterapiju i tamoksifen. To je lek koji se rutinski prepisuje kao preventiva da se rak ne bi povratio. Veoma sigurna da }u prona}i alternativu za moje le~enje, rekla sam dr Vajsmanu da }u zadr`ati dojku i i}i na zra~enje i slabiju hemoterapiju.Tako|e sam mu rekla da ne}u uzimati vi{e nikakve lekove posle zavr{enog tretmana. Po{to je bio tako dobar lekar i intuitivna osoba, bilo mu je jasno da ne}e mo}i da promeni moju odluku, pa nije ni poku{avao da me odgovori. Verovao je da je moj tip raka izle~iv. Le~enje je prepustio meni. Sa Minom Dobi} sam se srela ne{to kasnije radi makrobioti~kih konsultacija. U razgovoru smo otkrile da smo obe radile kao novinarke/dopisnici za Radio Beograd Prvi program. Slu~ajnost, pomisli}e neko, ali ja ne verujem u slu~ajnosti. Za vreme konsultacija, pregledala je svaki milimetar mog tela, {to niko pre toga nikad nije uradio. Primetila sam naro~iti sjaj u njenim o~ima dok mi je govorila o mo}i koju `itarice imaju na na{e zdravlje, posebno integralni pirina~ kratkog zrna. Odjednom mi se pojavila pred o~ima slika iz detinjstva: dok sam rasla na malenoj farmi u centralnoj Bosni, moj deda, koji je bio poljoprivrednik, obi~avao je da nosi zrnca razli~itih `itarica po d`epovima, kao izraz po{tovanja prema njima. Kada bi seo sa nama decom (a bilo nas je puno), pa`ljivo bi izvukao nekoliko zrna, stavio na dlan i rekao: „Pogledajte kako su lepa i sjajna.” Dok mi je Mina pri~ala o makrobioti~kom na~inu `ivota, imala 171

je isti sjaj u o~ima kao i moj deda kada je govorio o zrnevlju. U tom deli}u sekunde postala sam potpuno svesna da }e ta ista svetlost koju su oboje imali u o~ima, postati, od sada pa na dalje, svetlost-vodilja u mom le~enju. Te no}i sam bezbri`no zaspala. Nadala sam se da }e jednog dana, kad po~nem da jedem `itarice, ista takva svetlost sijati i u mojim o~ima. Slede}eg jutra sam stavila po nekoliko zrna integralnog pirin~a u sve svoje d`epove. @elela sam da nastavim tradiciju svoga dede. Kada sam dobila dijagnozu raka dojke, moja mala zemlja Bosna je prolazila kroz rat. Po{to su telefonske i po{tanske veze bile prekinute, nisam mogla da pi{em niti telefoniram mami o svojoj bolesti. U svom srcu sam znala da kad bih joj rekla da jedem `itarice i povr}e za svoje ozdravljenje, ona se ne bi vi{e brinula. Otkad je moj deda umro, 1968. moja mama je bila jedina koja je sejala `itarice i povr}e na na{oj zemlji. Ve} mnogo godina milioni zrna su dodirnuti rukama moje mame. Kakvu divnu sliku svoje majke imam u glavi u ovom vremenu le~enja. U oktobru 1992. oti{la sam na Ku{ijev Institut da u~im nedelju dana. Sa velikom `eljom da saznam vi{e o tome kako da postignem ravnote`u u svom novom na~inu `ivota, vra}ala sam se u Beket svake godine na mesec dana, dok nisam savladala sva tri stepena studija. Kod ku}e, u Los An|elesu, nastavila sam obrazovanje svakog ~etvrtka uve~e, uz izvanrednog u~itelja, Sesil Tovah Levin. U poslednjih pet godina, svakog ponedeljka uve~e, D`enifer Grin i ja smo bile doma}ice Makrobioti~koj grupi podr{ke, jedinoj te vrste u Los An|elesu. U prvih nekoliko godina, Mina je odr`ala nebrojene ~asove u~enja i podr{ke. Idem na pregled kod dr Vajsmana jednom godi{nje. Pro{le godine sam mu rekla da ne `elim vi{e da radim mamografiju. On nije bio iznena|en i to mi je i rekao, znaju}i za moj novi, prirodni na~in `ivota. Kada sam ove godine u oktobru bila kod njega samo da proverim krvnu sliku, nedelju dana kasnije sam primila njegovo pismo: 172

„Draga Ru{ka, `elim da vam dam podatke o va{oj krvnoj slici, koja je, kao i obi~no, izuzetno normalna. Holesterol je 162. ^estitam! Oznake za tumor su normalne. Kao {to znate, ja nastavljam da vas nagovaram da radite mamografiju i dalje, ali po{tujem va{u odluku da niste vi{e zainteresovani”. Na nebrojeno mnogo na~ina, `ivot mi je sada tako lep. ^ak i kad su mi se neke stvarne nesre}e dogodile u prethodnim godinama, bila sam u stanju da ostanem mirna i usredsre|ena, ose}aju}i da me ni{ta vi{e ne mo`e zaista poremetiti iz ravnote`e. Verovatno je lepota zrna u{la u moju du{u. Hvala ti Mina. 8. Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt Mislila sam da imam vrlo zdravu, izbalansiranu ishranu dok se nisam upoznala sa makrobiotikom pre pet meseci. Treniram profesionalno tenis. Moram da budem svesna svog tela i energetskog nivoa, kako hrana uti~e na moje treninge i na moju sposobnost da igram uspe{nije. Moja definicija zdrave ishrane bila je: salate, piletina, vo}e i proizvodi sa smanjenom masno}om. Uprkos ovog zdravog jelovnika, nikad nisam imala dovoljno energije. ^esto mi se spavalo posle ru~ka, ~eznula sam za {e}erom i slatki{ima. ^ak i posle spavanja od osam ili deset sati, budila sam se umorna. Iako sam uvek ~ekala nekoliko sati posle jela da nastavim sa treningom, neko neprijatno ose}anje mi je usporavalo telo. Hrana je delovala kao velika izraslina u mom stomaku, jo{ uvek nesvarena. Ovo sam obi~no pripisivala nedostatku sna ili preteranom ve`banju. Ili sam pak racionalizovala, govore}i sebi da se ve}ina ljudi tako ose}a i da je to normalno. Kada sam pre{ala na makrobioti~ku ishranu, odmah sam primetila ogromno pove}anje energije koju je lako odr`ati tokom celog dana. Postala sam mnogo `ivahnija. Sada se budim ranije i ose}am se bolje, sa manje spavanja. Ko`a mi je mek{a i sve173

`ija. Nema vi{e otoka ili tamnih senki oko o~iju. I kad svi oko mene pate od prehlade ili gripa, ja se ne razbolim. Od svih ovih promena, najbolja je moja novoste~ena sposobnost da treniram intenzivnije i da se sve vi{e isti~em u sportu koji treniram. Ishrana je jedino {to sam promenila. Odmah sam bila u stanju da ve`bam du`e. Postala sam izdr`ljivija. Ne ose}am vi{e ni pribli`no bol posle te{kih me~eva i duga~kih turnira. Moje telo se mnogo br`e oporavlja. Iskreno sam zahvalna za to {to sam se upoznala sa makrobioti~kom ishranom. Svakoga dana se ose}am sve bolje. Naro~ito sam odu{evljena pobolj{anjem u igranju tenisa. I {to je najva`nije, verujem da makrobiotika spre~ava bolesti. Nau~ila sam kako neprestano da odr`avam zdravu `ivotnu sredinu prave}i bolje izbore u svojoj ishrani. 9. Anonimna oda makrobiotici Mina je pravi stru~njak kada je u pitanju veza izme|u tela i biohemije hrane. Ako ste njen sagovornik, ili njen pacijent, o~igledno vam je da je ona bri`na osoba u onom najosnovnijem i najdubljem smislu te re~i. Kao i kod svih velikih lekara, ili velikih umetnika le~enja, ni kod nje nema nesigurnosti niti {tetnih posledica. Kada sam se prvi put susrela sa Minom, bila sam suo~ena sa nekim zdravstvenim problemima. Doktor me je uputio na seriju testova i mada nisu bili kobni, ipak su za mene predstavljali izazove. Bila sam iscrpljena {to od testova {to od slabosti. Posle nekoliko dana upoznala sam Minu preko zajedni~kih prijatelja. Do{la je u moju kancelariju i nije mnogo govorila. Gledala me je i tra`ila da mi vidi ruke. Skinula sam cipele da bi mi ispitala stopala. Zatim mi je pogledala o~i i zamolila me da isplazim jezik najvi{e {to mogu. Posle toga mi je opipala puls i na kraju ponovila sve ono {to su tridesetodnevni testovi zaklju~ili. Bila sam potpuno zapanjena njenom pronicljivo{}u i ta~no{}u dijagnoze. Rekla je i neke druge stvari, koje testovi nisu prona{li. 174

Objasnila mi je da je telo izuzetno mudar instrument koji mo`e sam sebe da izle~i, uz pomo} pravilne ishrane i eliminaciju {tetnih materija u telu. Sledila sam njene savete i stanje mi se dosta popravilo. Bila sam zapanjena, jer sam sebe smatrala osobom koja pazi na ishranu. Jedno vreme sam bila i vegetarijanka. Godinama sam postila i s vremena na vreme bila na raznim dijetama i vegetarijanskim re`imima. I mada je sve ovo bilo veoma dobro za moje zdravlje, nikada nisam prona{la sistem koji je toliko okrepljuju}i, kao {to je makrobiotika. Ne vidim nikakvo neslaganje izme|u doktorske dijagnoze i onoga {to je Mina dijagnostifikovala kroz svoju pronicljivost i znanje. Hvala Mina. 10. Mudrost malih bi}a Roki je na{ sused iz ulice. Porodica mu `ivi preko puta nas. Jednog obi~nog dana, polako je do{etao stazom do mojih ulaznih vrata, tiho zakucao i ~ekao da mu neko otvori. Otvorila sam mu vrata i on, iako nikada ranije nije bio u mojoj ku}i, instinktivno je krenuo u pravcu moje apoteke-kuhinje. Nikada mu niko nije rekao da sam savetnik mikrobiotike. Ne znam {ta ga je nagnalo da do|e i nikada ga to nisam pitala. Njegova pri~a nije nalikovala ni na jednu koju sam do tada ~ula. Prognoze nisu bile dobre. Lekar ga je otvorio. Otkrio je tumor u stomaku, na pankreasu i slezini. On je pritiskao aortu, {to je prouzrokovalo gubitak ose}aja u nogama. Onda ga je lekar zatvorio i poslao ku}i, rekav{i da ne mogu vi{e ni{ta da u~ine za njega. Lekovi koje je uzimao prouzrokovali su da se ose}a jo{ gore. Patio je od konstantne dijareje i povra}ao svaki put kad bi poku{ao da jede. Gubio je na kila`i u opasnim razmerama. Njegova porodica je imala planove da poseti ro|ake za vreme Bozi}nih praznika, ali Rokiju se nije ba{ putovalo. Na moje nagovaranje, dopustili su da ostane u na{oj ku}i slede}ih pet 175

dana, dok oni budu odsutni. Uveravala sam ih da }e mu biti bolje kad se budu vratili. Pripremila sam mu lekove: krem od pirin~a i je~ma, supu od povr}a sa algama, jela od mahunarki i specijalne dodatke sa natom (fermentisana soja bogata enzimima i vitaminom B12). Hrana se slu`ila svakodnevno, sve`a i topla. Prvo je samo omirisao a onda re{io da isproba ovaj napitak ~udnog izgleda, ispijaju}i ga do kraja. Svaki obrok mu se svi|ao vi{e od prethodnog, ku{aju}i ga i tra`e}i jo{. Bila sam odu{evljena i ohrabrena kada sam videla takav entuzijazam i opredeljenost kod nekoga koji nikada ranije nije okusio makrobiotiku. Slede}ih pet dana jednako je u`ivao u svakom obroku i na na{e zaprepa{}enje, hrana je uspevala da se zadr`i u telu. Kada se prvi put pojavio na na{im vratima jedva je stajao. Nesigurne noge su nemo}no izdr`avale te`inu tela, ali sada je bilo o~igledno da mu se energetski nivo podizao. Redovno je {etao i mirno spavao tokom no}i. Roki je po prirodi miran, ali mu o~i odaju ja~inu. Bilo je dovoljno da pogledam u te bistre o~i i da vidim koliko iskreno ceni sve {to sam ~inila za njega. Sada skoro svaki dan, u vreme ru~ka, Roki, sa repom kao od palminog lista, kuca na na{a vrata. Ta~no zna gde da me na|e. Kada se vrata otvore, pred nama se pojavi najsla|i, malo sivkasti, malo garavo crni, malo pra{njavo beli, kovrd`avi lasa apso. Sam pogled na njega vam zabada strele u srce. Dogega se do kuhinje, pogleda me kroz duga~ke, lutala~ke {i{ke, koje skrivaju braon o~i i kao da ka`e: „Pa evo me! [ta ima za jelo?” U`ivao je dok smo ga na smenu mazili. Prednjim {apama je mazio nju{ku sa obe strane, tope}i se od na{e ljubavi i pa`nje. Ru~ak nestaje za minut i onda se opet okre}e da ga mazimo. Deca ga odvode napolje na igranje. „Mama, noge su mu oja~ale. Mnogo bolje hoda”, rekla je Jelena sva uzbu|ena. Sr|an je sebe zadu`io da nosi Rokiju makrobioti~ku hranu. Arame alge sa kukuruzom mu je bilo najdra`e jelo i olizao bi tanjir kad je to jeo. Za njega je to bio najsla|i kola~! 176

Naravno, sada, kada je Roki makrobioti~ar, u`iva povlasticu u dnevnim {etnjama. Po{to je oslabio, sa lako}om se provla~i kroz ogradu i tr~i ko bez du{e do na{ih vrata. Zanimljivo je da, mada smo susedi preko godinu dana, Roki nikada ranije nije dolazio da nas poseti dok se nije razboleo! Nikada ne}e shvatiti {ta je makrobiotika, ali je nekako ipak uspeo da me sam prona|e. Ono {to razume je da mu ova hrana poma`e da se bolje ose}a. I sada odbija da jede ono {to je ranije jeo. Zanimljivo je da pas mo`e da zna {ta je njegovom telu potrebno i da ide to da tra`i. Evo psa koji nas u~i kako da prona|emo energiju u snazi hrane. Sre}om, sinteti~ka hrana nije uni{tila njegov instinkt. Mo`da ga je taj uro|eni instinkt, koji `ivotinje imaju i vodio. Ko zna? Mo`da }e se nekada kasnije pojaviti neki Roki u Sr|anovom filmu. Pa, kona~no, on je heroj. On je bio od neprocenjive va`nosti. Naterao je svoju porodicu da nau~i ne{to vi{e o prirodnom na~inu `ivota i da svoju ishranu zamene za mnogo zdraviju. Mo`da bi mogli da ka`emo: „Roki im je pokazao put?“ 11. Motivisana krvlju – put ka makrobiotici, napisala Filis Miler Moj put ka makrobiotici bio je flekav (nije u pitanju igra re~i). Prvi put sam ~ula za makrobiotiku kada sam anga`ovala prijatelja da mi bude li~ni trener za ve`banje. Pa`ljivo sam slu{ala pri~u o njegovom iskustvu i veri u makrobiotiku. ^ak sam i primenjivala makrobiotiku neko vreme, ali mi je bilo te{ko da se na nju naviknem. Ipak, ose}ala sam da je sve to va`no i istinito. Na`alost, u tom prvom susretu sa makrobiotikom, nailazila sam jedino na striktne i netalentovane kuvare, tako da mi je ta hrana bila bljutava i vrlo ograni~ena. Me|utim, nisam nikada prestala da razmi{ljam o njoj i kad god sam je upra`njavala, neverovatna lepota i zdravlje su pro`imali moje telo. Promene su bile br`e, pozitivne i dramati~ne. Ali uvek sam nekako ispadala iz 177

koloseka. Pro~itala sam puno knjiga i potpuno se uverila da je to pravi na~in na koji treba `iveti, ali nikad se nisam pridr`avala re`ima zauvek i do kraja, ve} s vremena na vreme. Posle jedno deset godina razmi{ljanja o tome, pojavio mi se zdravstveni problem. Po~ela sam vaginalno da krvarim. I{la sam kod doktora koji mi je rekao da se verovatno radi o poja~anoj menstruaciji. Me|utim, ja sam toliko krvarila da mi je posle sedenja na stolici krv dolazila skoro do struka. Mogla sam da osetim kako nadolazi u talasima. To me je zabrinulo. Mislila sam da }u iskrvariti na smrt, tu na licu mesta. Po{to sam bila vrlo sumnji~ava prema lekarima zapadne medicine, oti{la sam da me pregleda doktor holisti~ke medicine. Tog lekara mi je preporu~io poznanik, koji se bavio makrobiotikom, tako da nisam dovodila u pitanje njegovu dijagnozu. Samo me je jednom pogledao (tokom na{eg susreta) i rekao da mi je potrebna dijagnosti~ka kireta`a. Eto, pre nego {to sam se osvestila, bila sam na operacionom stolu. Uradili su mi dijagnosti~ku kireta`u. Jao! Kada sam se probudila iz anestezije, lekar mi je rekao da je operacija prili~no dobro pro{la. Ali da postoji samo jedna stvar... na{ao mi je izraslinu na desnoj strani. Nije mogao ba{ dobro da je pogleda, ali je mogao da je napipa. Izraslina je bila otprilike veli~ine grejpfruta. Savetovao mi je da se podvrgnem jo{ jednoj proceduri da bi se izraslina proverila. Lekar mi je rekao da je verovatno u pitanju samo fibroid ali da se mora „pregledati na pravilan na~in”. Posle kireta`e, znala sam da se sigurno ne}u podvrgnuti jo{ jednoj proceduri. Bila sam ljuta {to su me i za kireta`u tako brzo ubedili. Kako se to uop{te desilo kada sam ustvari `elela samo neki makrobioti~ki savet? Bilo kako bilo, ja sam se zabrinula i prepla{ila. Ovaj „grejpfrut”, prema lekarevoj pri~i, zaista me je zabrinuo. Ovoga puta sam pre{la na makrobiotiku, pridr`avaju}i se uputstava prili~no striktno. Dosta sam smr{ala, dobro izgledala i nikada vi{e nisam imala problema te vrste. Tako sam `ivela dve godine a onda sam se ponovo vratila u ulogu osobe koja jede sve, bez restrikcija. Natrag na slatki{e, {e}er, masno}e, mle~ne proizvode. 178

U to vreme sam radila kao savetnik za marketing u svojoj li~noj kompaniji, na projektu za „Junisajz” (kompjuterski proizvo|a~i). Projekat nas je vodio u razne evropske zemlje. Bili smo svakog dana u drugom gradu. U Poljskoj sam jela jedino beli hleb, sir i vo}e. Bila sam vegetarijanka a gdegod smo i{li, slu`ili su nam uglavnom meso. Po{to nisam htela da jedem meso, jela sam sve drugo, uglavnom hleb i sir, koje sam ina~e volela. Te no}i, smestili smo se u hotel i ja sam oti{la u WC. Kad sam pogledala u {olju, zaprepastila sam se. Bilo je toliko krvi da nisam mogla da verujem sopstvenim o~ima. Mislila sam da mo`da opet imam „jaku menstruaciju”. Na svoj u`as, shvatila sam da krvarim analno. Krvarenje je bilo toliko jako da sam legla na krevet, na stomak, nadaju}i se da }e me sila gravitacije spasti. Intenzivno sam razmi{ljala o svom jadnom stanju – sama sam a krvarim na smrt u hladnom, ru`nom, sumornom hotelu usred strane zemlje (u to vreme Poljska je bila komunisti~ka zemlja). Nisam imala nikog svog pored sebe. Da su ljudi iz „Junisajsa” znali {ta se sa mnom de{ava, sigurno bi insistirali da odem u bolnicu, a to me jo{ vi{e pla{ilo. Bolnica, u Poljskoj? Ja, Amerikanka, nema govora. Uspani~ila sam se i poslala SOS signal mu`u da pozove savetnika za makrobiotiku koga sam poznavala. Ona mi je poru~ila preko mu`a da odmah prestanem da jedem hleb i sir. Kakav mudar savet! Po{to nije bilo ni~ega drugog za jelo, postila sam slede}a dva dana. Bila sam upla{ena i toliko sam krvarila da mi nije bilo te{ko. Slede}eg jutra je trebalo da imam prezentaciju za tim iz „Junajsisa”. To je zna~ilo da budem na nogama ceo dan. Na`alost, ja sam bila jedina osoba koja je odr`avala prezentacije na ~itavom putu. Stalno sam morala da se izvinjavam i jurim u kupatilo da vidim da li mi krv te~e po nogama ili je mo`da probila ode}u. Sre}om na sebi sam imala tamno plavi kostim i ni{ta se nije videlo. Stavila sam zamotani WC papir i manje pe{kire za kupanje u ga}ice, da pokupe krv. Brinula sam se kako bi klijent reagovao i bio prepla{en da vidi toliku koli~inu krvi koja mi se sli179

va niz noge na pod. Sre}om taj dan je nekako pro{ao da niko ni{ta nije primetio.O ovome nisam ni sa kim govorila. Imam sliku, napravljenu u 2.45 ujutru te no}i, na Var{avskom aerodromu, posle celodnevnog sastan~enja. Napu{tali smo Poljsku i neko je {kljocnuo aparatom. Na fotografiji se vidi `ena na samrti koja mo`da ne}e pre`iveti put avionom. [ta }e ljudi misliti kad budu gledali tu sliku, napravljenu samo nekoliko minuta pre njene smrti? O ~emu je ona razmi{ljala? Da li je bila svesna smrti? Porazgovarala sam sa sobom. Shvatila sam da ukoliko pre`ivim slede}a dva dana i ne umrem od krvarenja prelazim na mikrobiotiku, koja }e me spasiti. Ali sam morala da razmi{ljam i o ~injenici da sam sebe konstantno ubijala onim ~ime sam se hranila. Onda sam ponovo, na trenutak, zastala i porazgovarala sa sobom, potpuno otvoreno i iskreno. Zapitala sam se: „Da li `eli{ da `ivi{ ili da umre{”? Bilo je jasno da radim stvari koje }e me neminovno odvesti u smrt. Za{to? Za{to sam toliko `elela smrt? Moj `ivot nije bio ba{ tako sre}an. Mislim da sam na neki podsvesni na~in `elela da se ubijem. Ali sam onda razmi{ljala o posledici svoje smrti na one koji su me voleli i njihovoj tuzi. Zaista nisam razumela za{to su me uop{te i voleli. Ali, sre}om to je bilo tako. Onda sam nekako odlu~ila da }u `iveti, zbog njih. I taj motiv mi je bio dovoljan. Dao mi je dovoljno discipline da se potpuno sredim u slede}ih dve godine. Smr{ala sam na 85 kilograma. A onda, polagano, u narednih nekoliko godina ponovo sam popustila svojim slabostima. Kad sam potpuno ispala iz re`ima, brzo sam vratila staru te`inu od 105 kg. Datum: 14 septembar, 1998. Poslovno puno putujem. Dve tri nedelje sam ba{ mnogo putovala, uglavnom avionom, mnogo vi{e od pilota aviona. Neprospavane no}i su moja specijalnost. Malo sam ka{ljala. U po~etku samo onako, da pro~istim grlo. U roku od slede}ih 24 ~asa, dobila sam temperaturu 42°C i te{ku upalu plu}a. Jedva sam stajala na nogama. Kao po dogovoru, moje telo je odlu~ilo da ba{ tada izbaci nekoliko 180

`u~nih kamenova. Istovremeno sam izgubila kontrolu be{ike i rektuma i ose}ala sam se jako slabom. Nisam mogla da se brinem o sebi. Tresla sam se od hladno}e i groznice. Od ka{lja sam jedva disala i spavala. Bila sam puna {lajma, tamno zelene i sivkaste boje, sa tragovima krvi. Ose}ala sam velike bolove. Svi oni koji su izbacili jedan do dva `u~na kamena znaju ta~no o ~emu govorim. Sada sam ve} toliko dugo van makrobioti~kog puta da ne vidim u sebi ni{ta makro. Ho}u da ka`em, bilo me je sramota da im pogledam u o~i po{to sam toliko dugo vremena van zdrave ishrane. Rekla sam mu`u da sam prili~no sigurna da mi je kraj ovog puta vrlo blizu. Imala sam `elju da odem u bolnicu, ali sam znala da bi oni izvadili 30% raznih delova mog tela, naro~ito `u~.Osim toga, ne volim lekare. Od antibiotika sam jo{ bolesnija. Na kraju sam ipak pozvala makrobioti~kog savetnika da me ponovo izbavi iz nevolje. Njeno ime je Mina Dobi}. (Ustvari, ona je mene pozvala. Mislim da je neko ko me voli njoj poslao SOS signal u moje ime. Nisam sasvim sigurna {ta je u pitanju, ali „slu~ajnost” je bila prava i ~udesna. Niko mi do sada nije ni{ta priznao). Mudro sam prihvatila poziv. I verovali ili ne, kao Devica Marija, strpljivo i sa puno razumevanja, do{la je u moju ku}u i negovala me dok nisam povratila svoje zdravlje. Mu` nije i{ao na posao dve nedelje i pomagao je u tom procesu izle~enja. Suvi{no je re}i da ja uop{te nisam bila u stanju da se brinem o sebi. Trebalo mi je vi{e od mesec dana da se potpuno oporavim. Ovoga puta sam jela samo makrobioti~ku hranu da bih se izle~ila. Nisam pila lekove niti pilule za smanjenje bolova bilo kakve vrste. Ovoga puta nisam varala niti skretala sa puta hrane koja me je le~ila. Ni jedan atom lo{e hrane nisam pustila u telo. Za mesec dana smr{ala sam 15 kg. Odjednom mi se javila motivacija. Pro{la sam kroz zaista velike krize. Oslobodila sam se nekih lo{ih navika tokom uzimanja striktno zdrave hrane. Osetila sam da mogu da iskoristim svoju situaciju za preokret na bo181

lje i to sam i u~inila. Kao neki narkoman, znala sam da ne smem da varam jer bih se vratila na puter od kikirikija i sigurnu smrt. Ovoga puta sam odlu~ila da istrajem. Do sada sve dobro funkcioni{e. I tako je ovo postalo ~udesno otkri}e. Ovoga puta je bilo lak{e da se dr`im programa. Nisam pravila prekr{aje. ^injenica je da sam po~injala makrobioti~ku ishranu dva puta u roku od dve godine, ali za mene to nije izgubljeno vreme. Ja znam da preda mnom stoji dug put. Znam da jo{ uvek radim na postizanju svog cilja. Ali, ovoga puta, imam puno poverenja u sebe. Verujem, da }e stvari biti druga~ije. Pod jedan: Pi{em knjigu jer ~vrsto verujem da postoji promena u mom `ivotu Pod dva: Ne patim a do sada sam uvek patila. Pod tri: Sada volim ovu hranu, potpuno. Pod ~etiri: Pobe|ujem u svemu sa ovim novim pristupom. Vide}emo. Korak po korak.

182

DODATAK A POVRATAK OSNOVAMA

Nau~ni podaci Januar 1998. Laguna Niguel, Kalifornija, divne SAD. Moja voljena porodica je ~itava i zdrava. Ja sam izle~ena i telesno i duhovno, ali sam vrlo zabrinuta. Iz ~asa u ~as, ljudi u Americi i {irom sveta oboljevaju. Uprkos o~iglednom medicinskom istra`ivanju, uvo|enjem novih terapija i lekova, u SAD se na svakih petnaest sekundi dijagnostikuju bolesti srca ili raka. Na primer, na po~etku XX veka rak je napadao jednog od dvadeset sedam ljudi u SAD. Do 1950. odnos je porastao, jedan prema osam, a 1985. zvani~ni prora~uni su bili da jedan od troje ljudi oboli od ove bolesti. Ako rak nastavi da se pove}ava ovom stopom, do 2000. svaki drugi ~ovek bi mogao da oboli. Do 2020. rak bi pokosio ~etvoro od petoro ljudi, a zatim, prakti~no svakoga. Procenjeno je u 1994. godini da bi vi{e od 520 000 Amerikanaca moglo da umre od raka, i jo{ 1,130 000 da oboli. Izme|u 1973. i 1988. frekvencija raka u svim delovima tela kombinovano, popela se skoro 17% (20% me|u mu{karcima i 13% me|u `enama). Sve zajedno, prema ameri~kom dru{tvu za rak, 83 miliona Amerikanaca koji danas `ive }e verovatno dobiti rak. Ako se ovo pove}anje nastavi sada{njom brzinom, po~etkom 21. ve183

ka }e 40 do 50 posto populacije stanovni{tva oboleti od raka za vreme svog `ivota. 30% do 35% od sada, prakti~no }e razviti ovu bolest pred smrt. Iznena|uju}e statistike koje slede predstavljaju dokaz ozbiljnosti ove sada{nje opasnosti.

Novi slu~ajevi dojka plu}a deb.crevorektalni prostata uterus zahva}ena populacija

Frekvencija kancera u SAD 1900 1962 1971 1992 25 000 520 000 635 000 1 100 000 nema 63 000 69 000 175 900 podataka nema 45 000 80 000 178 000 podataka nema 72 000 75 000 157 500 podataka nema 31 000 35 000 122 000 podataka nema nema nema 46 000 podataka podataka podataka 1 u 25

1u6

1u5

1u3

U ~lanku od 9. januara 1995. u ~asopisu Ameri~ke novosti i izve{taji iz sveta (str. 50 i 51), pod naslovom Razli~ita vrsta rizika od raka, ka`e se: „Ve}ina lekova je sigurna i efektivna kada se uzima u namenjenim dozama, ali statistike pokazuju da se oko dva miliona pacijenata hospitalizuje svake godine, i sto ~etrdeset hiljada ljudi umire od ne`eljenih efekata ili reakcija na razli~ite prepisane medikamente. Interni podaci Saveznog ministarstva za lekove prili~no zabrinjavaju u pogledu prijavljenih ne`eljenih posledica na vi{e od 30 lekova koji su stavljeni na posebnu listu da bi se pratilo njihovo dejstvo. To su lekovi koje milioni ljudi uzimaju za sr~ane bolesti, artritis, infekcije, astmu, rak i druge 184

op{te pojave. Me|utim, niko ne bi trebalo da na svoju ruku prekine sa uzimanjem prepisanih lekova, bez dogovora sa svojim lekarom. Skora{nji podaci na listi Saveznog ministarstva za lekove uklju~uju dobro poznate i {iroko upotrebljavane lekove. U novembru, ’paklitaksel’, koji se prodaje pod imenom ’taksol’, za tumore dojke i jajnika, stavljen je na listu {kodljivih, zbog izve{taja o hipertenziji. ’Terasozin’, koji se prodaje pod nazivom ’hajtrin’, za visoki pritisak i pove}anje prostate, dodat je ovoj listi radi izve{taja o prijapizmu – stalnim i bolnim erekcijama koje mogu o{tetiti penis i zahtevaju hitan tretman. Pro{log meseca ’oksaprozin’, lek za ’artritis’, i ’taktrin’, lek za Alzajmerovu bolest, stavljeni su na listu za ispitivanje Saveznog ministarstva za lekove, zbog prijava pankreatitisa ili zapaljenja pankreasa. ’Aprotinin’, krvni koagulator koji je dobio upotrebnu dozvolu u decembru 1993. kao pomo} koja smanjuje gubitak krvi kod baj-pas operacija zazvonio je na uzbunu u Saveznom ministarstvu za lekove, kada je bilo bar {esnaest prijavljenih slu~ajeva tromba u kojima je ~etrnaestoro pacijenata umrlo. U deset od ~etrnaest slu~ajeva, smrt je nastupila kada se tromb formirao u sr~anoj arteriji. (Predstavnik korporacije koja prodaje ovaj lek ka`e da oni tesno sara|uju sa Saveznim ministarstvom za lekove... da bi se odredilo da li lek doprinosi ovoj pojavi).„ Filozofija Bro{ura koja se nalazi na stolu privla~i moju pa`nju. Naslov je Upozorenje ~ove~anstvu. Hiljadu {esto sedamdeset vrhunskih svetskih nau~nika, me|u kojima je sto tri `iva nobelovca, ka`u: „Ljudska bi}a i prirodni svet su na putu ozbiljnog sukoba. Ljudske aktivnosti nanose grubu i ~esto nepovratnu {tetu `ivotnoj sredini i kriti~nim resursima. Ako se ne ograni~e... oni mogu toliko da promene `ivi svet, da vi{e ne}e biti u mogu}nosti da odr`avaju `ivot na na~in koji nam je poznat. Potrebne su su{tinske 185

promene, ukoliko `elimo da izbegnemo sudare u koje nas vodi sada{nji smer.” Ovo me tera na razmi{ljanje. Poznato nam je da je dvadeset i {est velikih civilizacija nestalo, ali nijedna od njih nije uni{tavala `ivot na zemlji kakav mi poznajemo. Zemlja i svi njeni narodi sada su suo~eni sa istim problemom sa kojim sam ja bila suo~ena kao pojedinac. Rak nije samo problem jedne osobe; on je sistemska pojava na{eg dru{tva. ^ove~anstvo je zaista na Raskrsnici. Priroda, Bog, {ta god ili ko god da je, po bilo ~ijem uverenju, stvorio je na{ Kosmos i sav @ivot i govori nam vrlo jasno: Promeni svoj na~in `ivota, mi{ljenja i ishrane – ili nestani! Principi makrobiotike }e opstati dokle god bude opstao i ljudski `ivot. Ne zato {to se naziva „makrobiotikom”, ve} zato {to prepoznaje i bazira se na ~injenici da smo mi neodvojivi deo prirode. O{ava je u~io ljude kako uz pravilnu ishranu mogu da `ive divan `ivot pun slobode i kreativnosti. On je proveo najve}i deo svog `ivota {ire}i makrobioti~ku filozofiju i reformu u ishrani po celom svetu. Njegovi u~enici, Mi~io Ku{i, Herman Aihara, Noboru Muramoto i drugi, prilagodili su tu ishranu potrebama zapadnog na~ina `ivota. U ovo moderno vreme tehnolo{ke evolucije i ~ovekovog „pobolj{anja” onog {to nam je dala priroda, va`nost pravilne ishrane za odr`anje dobrog zdravlja je nestala. U nekim primitivnijim dru{tvima ova osnovna ~injenica je potpuno prepoznata, usvojena i iskori{}ena kao osnova medicine. Cilj makrobiotike je da uspostavi ravnote`u tela, da pobolj{a funkcije na{ih organa i da potpomogne cirkulaciju. Ona ohrabruje ljude da naprave izbore koji }e spre~iti degenerativne bolesti i produ`iti njihove `ivote. Ako je nekog bolest ve} savladala, ova ishrana ~esto mo`e da zaustavi proces pogor{anja i preokrene simptome. Postoji ogroman broj knjiga o ovoj temi. Postoje tako|e nebrojene dokumentovane li~ne istorije ljudi koji su, po{to su im doktori rekli da su neizle~ivo bolesni, koriste}i samo makrobiotiku uspeli da povrate svoje zdravlje. ^ovek tako|e mo`e da prona|e savetnike i u~itelje makrobioti~kog ku186

vanja, jer postati dobar makrobioti~ki kuvar predstavlja vitalni deo zdravog `ivljenja. U pro{losti, ljudi su se oslanjali na tradicionalnu medicinu koja se prenosila s generacije na generaciju. Nisu postojali lekari. Uz prirodni, makrobioti~ki na~in, svaki ~ovek dolazi do saznanja da je on sam odgovoran za svoje zdravlje. Makrobiotika se mo`e objasniti kao zdravorazumski pristup shvatanju odnosa izme|u univerzalnog zakona i na{e `ivotne sredine. To zna~i ishranu u skladu sa sredinom, da bi se stvorio poredak i ravnote`a u na{em svakodnevnom `ivotu. Makrobiotika nije samo japanska ishrana, kao {to neki ljudi misle. Ona predstavlja i `ivotnu filozofiju. Makrobioti~ko znanje se razvilo pre Homera i renesanse i obuhvatilo sve kulture. U su{tini je to ishrana obi~nih ljudi – radnika, trgovaca, poljoprivrednika, zanatlija, umetnika, i zna~i ishranu integralnim `itaricama, nezaga|enim povr}em, umesto obroka od jako prera|enih artikala, od kojih je ve}ina `ivih sastojaka rafinisana. Hrana je na{a najdirektnija veza sa prirodom i tu`no je koliko smo se udaljili od utvr|enog poretka univerzuma. Hemijska prerada i trovanje hrane i tla pesticidima, otklanjanje vitalnih sastojaka rafinisanjem zrna, preterana prerada, dalje zaga|ivanje hrane aditivima da bi joj se produ`io `ivot na polici u {pajzu i ~esto neosmi{ljen na~in na koji pravimo svoje obroke, uzeo je svoj danak u na{im `ivotima. Bukvalno re~eno, na{ `ivot je u na{im rukama. Moje telo }e sutra biti ono {to odlu~im da danas pojedem. Kad sam to kona~no razumela, radosno sam preduzela mere koje su bile neophodne da ga spasim! Ljudi nisu ro|eni kuvari. Za{to se hrana kuva? Zar sirova hrana nije bolja? U univerzalnom smislu, vatra je isto toliko prirodna kao i sve drugo. U prakti~nom smislu, potpuno je prirodno za ~oveka da upotrebi vatru u pripremanju svoje hrane, isto toliko koliko je prirodno za majmuna da svoju hranu jede sirovu. ^ovek je postao ~ovek zbog upotrebe soli i vatre za spremanje hrane. Kroz to~ak vatre i kuvanja ~ovek je postao ~o187

vek u pravom zna~enju te re~i. Pre toga je bio samo prosta `ivotinja sa velikom lobanjom i vrlo posebnom sudbinom. Vatra se upotrebljava da promeni hranu i u njoj u~vrsti spiralna vlakna. Kraljevstvo povr}a, u stanju je da napravi veliki skok prema ~oveku. Magnezijum mora da se promeni u gvo`|e, hlorofil da postane hemoglobin, ~ovek mora da postane ~ovek. Bez kuvanja je to jako te{ko posti}i. Transformacija je nedovoljna bez jin- jang energetske sile vatre. Jedenje sirovog povr}a te`i da dovede do vi{e jin naboja tela. Konsekventno se so {iri i prazni otpatke i dolazi do odre|enog ~i{}enja. Ovo povremeno mo`e biti korisno. Za jaku i zdravu osobu to je me|utim nepotrebno. Po zakonu suprotnosti, osobe koje su godinama preterano jele privla~i post. Ljude koji su se preterano odavali seksu privla~i celibat a ljudi koji su prepuni toksina smatraju da treba da jedemo sirovu hranu a da su vatra i so zlo. Sirova hrana slabi krv i prazni }elije, {to ~esto i jeste `eljeni efekat. Ona tako|e izaziva i prijatan efekat hla|enja, tako da je najbolja za letnji period. Jaka jang hrana proizvodi u telu jin energiju. Ako se ljudi bore sa bilo kojom vrstom problema ko`e, treba da izbegavaju sirovu hranu. Sirova hrana je veoma te{ka za varenje. Enzimi, koji u~estvuju u varenju, nisu dovoljno jaki da prelome vlakna iz sirove hrane. Par~i}i nesvarene hrane se spu{taju duboko u }o{kove i pukotine debelog creva, stvaraju}i otpatke i fermentaciju, koji onda uzrokuju stvaranje toksina u telu. Oni koji se hrane sirovom hranom, a uzimaju i med i mle~ne proizvode, imaju parazite i crve koji dobro uspevaju u ovoj kremastoj i lepljivoj crevnoj sredini. U~enje o makrobiotici zapravo je bilo oru|e koje mi je omogu}ilo da se ose}am dobro. Kuvanje jeste na~in na koji ljudi sara|uju sa prirodom da bi pripremili hranu koja uobli~ava i odr`ava ~ovekove osnovne funkcije. To je mo}no oru`je koje mo`e da nam donese ili sjajno zdravlje, zadovoljstvo, mir i sre}u, ili bolest, nesre}u, bol i uni{tenje. 188

Zdrav duh u zdravom telu. Hiljadama godina mudri mu{karci i `ene su podu~avali da se to mo`e posti}i regulisanjem na{e ishrane i svakodnevnog `ivota i kvalitetom na{ih misli. Me|utim, nikad nije kasno da obnovimo ovo razumevanje i po~nemo da ga koristimo, da bismo podigli zdravlje i sre}u na vi{i stepen. Makrobioti~ki pristup ishrani i na~inu `ivota je savremeni izraz ovih principa. Beskona~ni univerzum je bez po~etka i kraja. On je vanprostoran i bezvremen. Me|utim, po{to se kre}e u svim pravcima beskona~nom brzinom, on stvara fenomene koji su beskona~no mali i efemerni. Ove manifestacije imaju po~etak i kraj, pro~elje i za~elje, veli~inu i trajanje, i mogu se posmatrati kao forme koje se pojavljuju i nestaju u okeanu ne-bi}a. Beskona~ni univerzum, mada je sam nevidljiv i izvan ~ulnog poimanja, diferencira se u dve antagonisti~ke ali komplementarne tendencije centrifugalne i centripetalne sile, {irenje i skupljanje, vreme i prostor, po~etak i kraj, jin i jang. Termini jin i jang dolaze sa Orijenta, ali sli~no razumevanje postoji, u nekom obliku, u svim tradicionalnijim kulturama. To je ideja o ravnote`i suprotnosti – dan i no}, svetlost i tama, brzo i sporo, toplo i hladno. Svi predmeti, pojave i aktivnosti mogu se opisati u terminima jina i janga, i predstavljaju kombinaciju jing i jang kvaliteta. Tako, nijedna osoba niti objekat ne mo`e da bude potpuno jin ili potpuno jang. Ali neko mo`e da bude vi{e jin ili vi{e jang od nekog ili ne~eg drugog. Da bismo bili zdravi, potrebna nam je ravnote`a izme|u jin i jang karakteristika. Zakoni univerzuma, u pojednostavljenoj savremenoj verziji, mogu se predstaviti kroz sedam principa apsolutnog sveta i dvanaest principa sveta relativiteta, mada su svi oni manifestacije jedne iste beskona~nosti. Sedam principa poretka u univerzumu 1. Sve {to postoji predstavlja diferencijaciju Jedne Beskona~nosti. 2. Sve se menja. 189

3. 4. 5. 6. 7.

Svi antagonizmi su komplementarni. Ne postoji ni{ta identi~no. [to ima prednju stranu, ima i zadnju. [to je ve}a prednja strana, ve}a je i zadnja. [to ima po~etak, ima i kraj.

Dvanaest teorema principa (po)vezivanja 1. Jedna Beskona~nost se diferencira u jin i jang, koji stupaju u dejstvo kada se centrifugalne sile univerzuma na|u u geometrijskoj ta~ki u kojoj po~inju da se dele na dve grane: jin i jang. 2. Jin i jang proizilaze neprekidno iz beskona~ne centrifugalne sile. 3. Jin je centrifugalan; jang je centripetalan. Jin i jang zajedno proizvode energiju i sve fenomene. 4. Jin privla~i jang. Jang privla~i jin. 5. Jin odbija jin. Jang odbija jang. 6. Snaga privla~enja i odbijanja je proporcionalna razlici karakteristika jina i janga. Kombinacija jina i janga u razli~itim proporcijama proizvodi energiju i sve fenomene. 7. Svi fenomeni su efemerni, stalno menjaju}i svoj sastav jin i jang komponenti. 8. Ni{ta nije samo jin niti samo jang. Sve sadr`i u sebi bi-polarnost. 9. Ni{ta nije neutralno. U svakoj pojavi se nalazi obilje ili jina ili janga. 10. Veliko jin privla~i malo jin. Veliko jang privla~i malo jang. 11. U krajnostima, jin proizvodi jang, jang proizvodi jin. 12. Sve fizi~ke manifestacije su jang u sredi{tu a jin na povr{ini. Koje je zna~enje ovih principa za savremenog ~oveka? Kako se oni primenjuju na na{e `ivote? Postaje sve o~iglednije, kroz sve ve}e propadanje na{e planete, da izbori koje mi ljudi pravimo ugro`avaju budu}nost na190

{e vrste i skra}uju na{ `ivot. @ivot u d`unglama od betona koje nazivamo gradovima, udaljio nas je od prirodnog sveta i poretka u univerzumu. U nekim slu~ajevima ~ak toliko da vi{e i ne znamo {ta je taj prirodni poredak. Mi ~esto postupamo ne odmeravaju}i posledice svojih akcija. Pesticidi koje koristimo za biljke koje gajimo za ishranu, truju i nas isto koliko i insekte koje ho}emo da iskorenimo. Hemikalije, kojih se bez razmi{ljanja, ili namerno, osloba|amo kroz reke i okeane, ubijaju ili deformi{u ribu koju jedemo. Kiseline koje otpu{tamo u atmosferu padaju na nas i na{e susede {irom sveta, donose}i sobom bolesti i pusto{. Nije slu~ajno da se degenerativne bolesti pove}avaju eksponencijalno. Osnovna makrobioti~ka ishrana se sastoji od 50% integralnih `itarica, 5-10% proteina iz mahunarki i proizvoda od soje, 5-10% algi, 10% supe, kao {to je miso supa, i 25-30% prirodnog povr}a, sve`eg ili kuvanog na pari. Integralni pirina~ kratkog zrna je prioritetna `itarica za svakodnevnu upotrebu; slede}a je integralni je~am, a onda proso, ra`, heljda, ovas, itd. Za postotak od 5% proteina, preporu~uju se specijalne vrste mahunarki: azuki, garbanzo, tamno zeleno so~ivo, crna soja i proizvodi od soje kao {to su tempeh, nato i tofu. Supe su obi~no sa miso pastom ili bistre sa suvim pe~urkama {itake i kombu algom. Povr}e koje se preporu~uje je korenasto povr}e kao {to su {argarepa, ~i~ak i repa daikon; okruglo povr}e kao {to su kupus, luk, bundeva i karfiol, i zeleno li{}e, naro~ito kelj, brokoli, kineski kupus, list masla~ka, detelina. Ne preporu~uje se hrana koja sadr`i visok nivo kalijuma i oksalske kiseline, koja prouzrokuje kamenje u be{ici i bubrezima i izvla~i kalcijum iz kostiju. Zbog toga, najbolje je izbegavati hranu od povr}a iz familije no}nih biljki, kao {to su paradajz, krompir, patlid`an i zelena i crvena paprika. Povremena dodatna hrana uklju~uje: ribu, kuvano sezonsko vo}e, susamovo i bundevino seme, razne prirodne nearomati~191

ne napitke i razne, prirodnim procesom dobijene, dodatke jelima i za~ine. Bolesno stanje nekih ljudi zahteva odre|ene meleme od prirodne hrane. Da bi se ova hrana ispravno pripremila, morate da imate kuhinjski pribor dobrog kvaliteta. I {to je najva`nije, da se za kuvanje upotrebljava gas. Gas je prirodan i ne uni{tava molekularnu strukturu hrane, na na~in kako to rade struja i mikrotalasne rerne. Neophodni sudovi podrazumevaju posu|e od ner|aju}eg ~elika, tu~ane sudove, drvene ka{ike, itd. ^ovek bi trebalo da ima Vodi~ hrane sa receptima i jelovnicima, koji obezbe|uju detalje o tome kako da se ovaj program sprovodi. Moje li~no iskustvo je najbolji primer uticaja savremenog na~ina `ivota na ljudski organizam. Ja sam bila maglovito svesna kroz moj zreli `ivot, da ne{to nedostaje. Stalno sam dobijala poruke: visok krvni pritisak, migrene, bolne mese~ne periode, alergije, goru{ica, lupanje srca, ote~enost, nesanice, bolovi u celom telu. Na nesre}u, kao i ve}ina ljudi, nisam imala znanje da de{ifrujem ove poruke. Mi savremeni ljudi retko otkrivamo uzroke na{ih bolesti, ili bilo kog drugog problema. Naravno, ako ose}amo mamurluk ili glavobolju, mi za to krivimo suvi{e alkohola. Mi zna~i pravimo takvu vezu. Ili ako posle jela dobijemo mu~ninu ili dijareu, za to krivimo hranu. Pravimo takvu vezu. Ali, nemamo odgovore na va`na pitanja kao {to su: za{to smo stalno bolesni? [ta je uzrok tome? Multinaconalni proizvo|a~i lekova su najbogatija preduze}a. Oni proizvode za nas napitke i pilule. Nauka i medicinska profesija tro{e milijarde dolara na savr{eno tehnolo{ki opremljene laboratorije. Pa i pored svega toga, suo~eni su sa novim virusima za koje nemaju leka. Na jednoj strani imamo medicinu sa svim njenim modernim „tretmanima”. Na drugoj strani imamo pove}anje stope smrtnosti od bolesti kao {to su sr~ane bolesti, rak i sida (aids). Ne{to ne valja. Nemamo odgovore jer ne povezujemo pravilno. Ako mo`emo da napravimo vezu izme|u alkohola i mamurluka, {ta 192

nas spre~ava da napravimo vezu na {iroj osnovi. Veza se ne pravi jer su „civilizovani” ljudi zaboravili da smo mi neodvojivi od prirode. Mi smo priroda. Ali veza nije na~injena sa dugogodi{njom ishranom koja sadr`i govedinu, svinjetinu, piletinu, sir, sladoled, mleko i sve hemikalije u toj hrani; suvi{e soli, ulja, bombona, keksa, vo}a, sokova, {e}era, alkohola i lekova. Ne samo da je ovo bio na{ izbor jelovnika, ve} su i na{i roditelji i njihovi roditelji pravili isti takav izbor. Oni su bili bolesni isto koliko i mi. Mo`da su i umrli jer nisu znali kako da pomognu sebi. Ciste i tumori u reproduktivnim organima nastaju usled neprestanog uzimanja slede}e hrane: mle~nih proizvoda kao {to su mleko, sir, sladoled, zatim ~okolada, sokovi, {e}er i drugi zasla|iva~i, proizvodi od rafinisanog bra{na kao {to su poga~ice, kroasani, krofne, slatke kifle, onda hamburgeri i ostala `ivotinjska hrana. Da i ne govorimo o hemijskim aditivima u toj takozvanoj „hrani”. Oh Gospode, gladova}u do kraja `ivota! Kako mo`ete da elimini{ete ozbiljnu bolest reproduktivnih organa? Tako {to }ete prestati da radite sve {to ste dosad radili. Usredsredite svoju ishranu na integralne `itarice, mahunarke, povr}e, alge i male koli~ine vo}a i semenki. Nedavno su neki specijalisti za rak povezali {irenje virusa genitalnog herpesa sa rakom grli}a materice. Smatraju ga pre-kancerogenim. On nije, ka`u oni, izazvan virusom iz spolja{nje sredine. Pravi uzrok je hrana sa puno masno}a i {e}era. Nasuprot tome je integralna hrana, ~iji je rezultat izbalansirana ishrana, koja proizvodi krv dobrog kvaliteta. Ovo omogu}ava imunolo{kom sistemu da uti~e na bolju eliminaciju bakterija i drugih mikroorganizama. Pa tako, ako mo`emo da napravimo vezu izme|u uzimanja odre|ene hrane i bolesti, onda mo`emo da napravimo i mnogo va`niju vezu, izme|u zdrave hrane i zdravlja. Na taj na~in }e nas priroda izle~iti. Ako su na{em telu potrebni minerali, vitamini i drugi dodaci, za{to onda da ih ne uzmemo iz hrane boljeg kvaliteta i iz prirodnih izvora, koji }e oja~ati na{ imunolo{ki sistem. 193

To je prava veza. Tu vezu treba da napravimo. O tome treba da u~imo. Tu je odgovor! Odlazimo kod lekara sa nadom da }e oni prona}i uzrok na{oj bolesti i znati kako da nas izle~e. To mo`e potrajati neko vreme, ali na kraju }emo ustanoviti da oni nemaju prave odgovore za nas. Tu`na je ~injenica da sve vi{e ljudi umire od istih bolesti. Naravno da to tada nisam znala, ali sada znam. Sve {to stavimo u usta hrani na{u krv. Na{ krvotok nosi tu krv u svaki telesni organ. Jedna od prvih stvari koju nau~ite u kineskoj medicini, jeste da je dobra cirkulacija najva`nija telesna funkcija. Kinezi je zovu Ki. Kod zdravih ljudi, krv putuje kroz telo 10 milja na sat. Ako krv putuje kroz telo samo 5 milja na sat, to zna~i da je osoba veoma slaba. Krv prenosi gvo`|e koje nas hrani. Ako je ovo snabdevanje smanjeno, nedovoljno, pojavljuje se slabost, nizak energetski nivo, anemija. Standardna makrobioti~ka ishrana se ne bazira samo na balansiranju hranljivih materija, ve} i na dubokom razumevanju biolo{ke i duhovne evolucije; atmosferskih uslova `ivotne sredine; odnosu izme|u Zemlje i Sunca i ostalih nebeskih tela; i drugim uslovima. Danas makrobiotika predstavlja harmoni~nu me{avinu Istoka i Zapada. Mo`emo da primenimo njene principe u na{em svakodnevnom `ivotu odabiraju}i prirodnu hranu i primenu razli~itih na~ina kuvanja prema stalnim promenama na{ih individualnih potreba. Dve knjige koje daju odli~an pregled ove teme su Makrobioti~ki na~in Mi~io Ku{ija i Veliki makrobioti~ki kuvar Evelin Ku{i. Standardna makrobioti~ka ishrana, kao i ru~no sa{iveno odelo, mo`e da se isplanira za svakog ~oveka posebno, uzimaju}i u obzir njegove individualne potrebe, godine, pol, aktivnost, kulturno nasle|e, konstituciju i stanje organizma. To varira prema klimatskim uslovima, godi{njem dobu, temperaturi, atmosferskim uslovima i prema tome gde `ivimo. Na primer, u Kaliforniji koja ima samo dva godi{nja doba, pristup ishrani }e biti druga~iji od Isto~ne obale, koja ima ~etiri godi{nja doba. 194

To je razlog zbog koga sam postala makrobioti~ki savetnik i kuvar. @elim svoje znanje da podelim sa drugima, u nadi da }u ih spasiti od u~enja na najte`i na~in, kako sam ja morala da u~im kroz te{ku bolest. Poredak univerzuma je poredak ravnote`e i harmonije, drugim re~ima, ljubavi. Sjajno zdravlje se ostvaruje uskla|ivanjem na{eg pogleda na svet sa prirodnim poretkom. Kad prestanemo da posmatramo bolest kao neprijatelja, ve} kao mogu}nost da otkrijemo dublje zna~enje zdravlja, mo}i }emo potpunije da volimo i sebe i druge. Su{tinsko saznanje ko smo mi, ljubav prema sebi, duboka zahvalnost i istinsko prihvatanje sebe, sveta i `ivota, jesu trajne osnove o~uvanja zdravlja. Tek tada, mo`emo da sklopimo mir sa sobom i svetom.

195

DODATAK B JELOVNIK MINE DOBI] ZA NJENO IZLE^ENJE OD RAKA

Jelovnik za ponedeljak Doru~ak u 8 sati – Miso supa: luk, {argarepa, kupus, mo~i, vakame alge, jedna tabla nori alge. – Meka `itarica: integralni pirina~ kratkog zrna sa kombu algom, dve {nite kiselog krastavca. – Zeleni{ na pari: zeleni vrh {argarepe. U 11.30 slatki napitak od povr}a, napravljem sa pola {olje od: {argarepe, luka, kupusa i bundeve Ru~ak u 12.30 – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa integralnim je~mom i sa kombu algom, dve {nite kiselog krastavca. – Proteini: bundeva, azuki pasulj sa kombu algom. – Presovana salata: kupus sa rotkvicama, morska so, sir}e od pirin~a. – Zeleni{ na pari: blitva. U 16.00 ~aj od azuki pasulja. Ve~era u 17.30 – Bistra supa: sa brokolijem. – @itarice: 70% integralni pirina~, 20% slatki pirina~, 10% su{enog kestena, dve {nite kiselog krastavca. 196

– Arame alge: sa lukom i {argarepom. – Zeleni{ na pari: kelj. – ^aj od ban~a gran~ica samo ako sam `edna. Jelovnik za utorak Doru~ak u 8.00 – Miso supa: daikon sa vrhom, vakame alge, pe~urke {itake, jedna tabla nori alge. – Meka `itarica: proso sa bundevom, dve {nite kiselog krastavca. – Zeleni{ na pari: kupus sa per{unom. – Podne jedna {olja slatkog napitka od povr}a. Ru~ak u 12.30 – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa ra`i, dve {nite kiselog krastavca. – Proteini: dinstano tamno zeleno so~ivo. – Kuvana salata: kupus, rotkvice, brokoli, za~injeno susamom. – U 16.00 ~aj od azuki pasulja. Ve~era u 17.30 – Bistra supa: praziluk, {argarepa, kelj. – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa azuki pasuljem, dve {nite kiselog krastavca. – Ni{ime: daikon, {argarepa, su{eni lotosov koren, kupus, kombu alga. – Zeleni{ na pari: vrhovi daikona. U 19.30 napitak od daikona i {argarepe Jelovnik za sredu Doru~ak u 8.00 – Miso supa: praziluk, briselski kupus, {argarepa, jedna tabla nori alge. – Meka `itarica: integralni pirina~ kratkog zrna sa kombu algom, dve {nite kiselog krastavca. – Zeleni{ na pari: kupus sa gornjim delom {argarepe. 197

– Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu. – Podne: slatki napitak od povr}a. Ru~ak u 12.30 – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa zimskom p{enicom i dve {nite kiselog krastavca. – Proteini: dinstana leblebija: luk, {argarepa, bundeva. – Kuvana salata: rotkvice sa zelenim delom, kineski kupus, kelj. U 16.00 sok od crne soje Ve~era u 17.30 – Nabe jelo: kombu alga, {itake pe~urke, daikon sa vrhom, pa{kanat, praziluk, lotosov koren, {argarepa, dve {nite kiselog krastavca. – Napitak od daikona-{argarepe. Jelovnik za ~etvrtak Doru~ak u 8.00 – Miso supa: luk, bundeva, mo~i, per{un, jedna tabla nori alge. – Meka `itarica: proso sa semenjem od bundeve, dve {nite kiselog krastavca. – Zeleni{ na pari: blitva, kineski kupus. – Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu. – Podne: slatki napitak od povr}a. Ru~ak u 12.30 – @itarice: 8o% integralni pirina~ kratkog zrna, 20% hato mugi, kombu alga, dve {nite kiselog krastavca. – Proteini: dinstana crna soja. – Presovana salata: kupus, celer, rotkvice. – U 16.00 crna soja: luk, rutabaga, per{un. Ve~era u 17.30 – Supa od bundeve: bundeva, luk, per{un. – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna, slatki pirina~, kombu alga, dve {nite kiselih krastavaca. 198

– Hid`iki alge; luk, suvi daikon, {argarepa. – Zeleni{ na pari: blitva. – Napitak od daikona-{argarepe. Jelovnik za petak Doru~ak 8.00 – Miso supa: daikon, celer, vakame alge, pe~urka {itake, jedna tabla nori alge. – Meka `itarica: ovas (potopljen preko no}i), dve {nite kiselog krastavca. – Zeleni{ na pari: kupus sa vrhom {argarepe. – Medicinski napitak: Ume-[o-Kuzu. – Podne: jedna {olja slatkog napitka od povr}a. Ru~ak u 12.30 – @itarice: pire od prosa sa karfiolom, dve {nite kiselog krastavca. – Proteini: tempeh, su{eni daikon, luk, {argarepa. – Presovana salata: kupus, rotkvice sa vrhovima, umebo{i sir}e; zeleni{ na pari: kelj. – U 14.00 pola {olje ~aja od {itake pe~urki. Ve~era u 17.30 – Supa od je~ma: luk, pa{kanat, kupus, pe~urke {itake, kombu alga udon rezanci, dve {nite kiselog krastavca. – Brzi Sote na vodi: praziluk, kineski kupus, {argarepa, gra{ak. – Zeleni{ na pari: blitva. – U 16.00 ~aj od azuki pasulja. Jelovnik za subotu – Bran~ (doru~ak-ru~ak) 10.30. – Miso supa: luk, karfiol, vakame alge, mo~i, 1 tabla nNori alge. – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna sa umebo{i {ljivom, dve {nite kiselog krastavca. – Hid`iki alge sa bundevom i kombu algom. 199

– Kuvana salata: {argarepa, brokoli, beli delovi praziluka, za~injeno semenjem od bundeve. – Slatki napitak od povr}a jedna {olja. U 15.00 pola {olje ~aja od pe~urki {itake. Ve~era u 17.00 – Nabe: blitva, kineski kupus, karfiol, pe~urke {itake, kombu alga, tofu. – Udon rezanci. – dve {nite kiselog krastavca. U 17.30 napitak od daikona-{argarepe. Jelovnik za nedelju – Bran~ (doru~ak – ru~ak) u 10.30. – Miso supa: praziluk, repa, kupus, vakame alge, jedna tabla nori alge. – @itarice: integralni pirina~ kratkog zrna, slatki pirina~, kesten, pe~ena crna soja, dve {nite kiselog krastavca. – Presovana salata: kiseli kupus, {argarepa, kelj, per{un, umebo{i kao za~in. – Slatki napitak od povr}a jedna {olja. – Ako sam gladna su{i kao u`ina. Ve~era u 17.00 – Nabe: daikon, {argarepa, kinski kupus, kombu alga, pe~urke {itake, blitva. – Bundeva na pari sa mo~ijem, – dve {nite kiselog krastavca, – pola {olje ~aja od pe~urki {itake. KU]NI LEKOVI – UNUTRA[NJI TRETMANI Ume-[o-Kuzu 1. Rastvoriti jednu punu ~ajnu ka{i~icu kuzua sa nekoliko ka{i~ica vode 2. Dodati rastvoreni kuzu u jednu {olju vode 200

3. Dodati jednu tre}inu umebo{i {ljive vodi sa kuzuom. 4. Me{ati stalno dok ne provri (da se izbegne zgrudnjavanje). Smanjiti vatru i ostaviti da se lagano kuva dok ne postane providno. 5. Dodati jednu tre}inu ~ajne ka{i~ice {oju (soja sos bez alkohola) sosa i me{ati. Kuvati jo{ trideset sekundi i popiti toplo. Napitak od dajkona/{argarepe 1. Izrendati pola {olje {argarepe, plus pola {olje daikona ili crne repe. 2. Dodati dve {olje vode i kuvati ~etiri minuta. Dodati ~etiri kapi {oju sosa dok se kuva. Slatki napitak od povr}a 1. Sitno iseckati po pola {olje slatkog povr}a: luka, {argarepe, kupusa i bundeve; dodati kukuruz kad mu je sezona. 2. Dodati ~etiri puta koli~inu vode u odnosu na pov}e, kad voda provri dodati povr}e i pustiti da vri, nepokriveno, dva-tri minuta. Smanjiti plamen na sasvim mali, pokriti i kuvati dvadeset-trideset minuta. 3. Odstraniti povr}e iz supe. (Povremeno se to povr}e mo`e iskoristiti za supe ili pirjanjenje) 4. Popiti supu ili toplu ili na sobnoj temperaturi 5. U ovaj napitak se ne dodaju za~ini. Ova slatka supa mo`e da se dr`i u fri`ideru dva dana ali mora ponovo da se ugreje ili da se dr`i na sobnoj temperaturi pre nego {to se pije. ^aj od azuki pasulja Dobar je za regulaciju bubrega i urinarne funkcije. Poma`e radu creva. 1. Sipati jednu {olju pasulja u {erpu sa 2 cm prethodno potopljene i sitno iseckane kombu alge. 2. Dodati ~etiri {olje vode i pustiti da provri. 3. Smanjiti vatru, pokriti i kuvati oko pola sata. 201

4. Izvaditi pasulj i popiti te~nost dok je topla. 5. Pasulj mo`ete nastaviti da kuvate sa dodatkom vode dok ne omek{a ili ga kombinovati sa drugim receptima. ^aj od crne soje jedna {olja crne soje jedna velika pe~urka {itake {est {olja vode dva centimetra ~i~ka tre}ina {olje suvog daikona dva centimetra lotosovog korena, se~enog na kri{ke jedna umebo{i {ljiva Kuvati ~etrdeset pet minuta sa ot{krinutim poklopcem. Iscediti sok. Vratiti da se kuva. Dodati umebo{i {ljivu, sitno iseckanu. Kuvati pet minuta. ^aj od {itake pe~urke Tradicionalno se upotrebljava za sni`enje temperature, za rastvaranje `ivotinjskih masti i za pomo} u opu{tanju stegnutog ili napetog stanja organizma. 1. Potopiti jednu pe~urku {itake u 1 {olju vode oko 20-30 minuta 2. Kada je {itake pe~urka omek{ala, isekati je sitno 3. Stavi da provri 4. Smanjiti plamen na tiho kuvanje 10 do 15 minuta 5. Dodati mal~ice soli ili nekoliko kapi {oju/soja sosa pred kraj 6. Piti dok je toplo. Napomena: za decu ispod godine dana ne dodavati za~ine

202

Daikon napitak br. 1 Poma`e sni`enju temperature kroz izazivanje znojenja. Ubla`uje i trovanja mesom, ribom i {koljkama 1. Izrendaj oko tri supene ka{ike sve`eg daikona 2. Pome{ati daikon sa ~etvrtinom rendanog |umbira i pola ka{i~ice morske soli ili 1 supenu ka{iku {oju/soja sosa. 3. Preliti dve do tri {olje vru}eg ban~a ~aja preko ovih izme{anih sastojaka. 4. Popiti {to vi{e mo`e{ ~aja dok je vru} 5. Posle ovog ~aja treba oti}i u krevet i uviti se u }ebe da se izazove znojenje Napomene: • ovaj ~aj je veoma jak – ne piti ga vi{e od dva puta dnevno, jedan ili dva dana • deci ograni~iti koli~inu na pola {olje dnevno • za sni`enje temperature kod dece i beba, bolje je davati sok od jabuke, rendanu jabuku ili kuzu napitak sa sirupom od pirin~a. Rastvoriti jednu ~ajnu ka{i~icu kuzua u hladnoj vodi. Dodati jednu ~ajnu ka{i~icu sirupa od pirin~a. Sa~ekati da provri na srednjoj vatri uz stalno me{anje. Isklju~iti plamen ~im se napitak zgusne i postane providan. ^aj ban~a 1. Sipaj od pola do dve supene ka{ike pr`enih gran~ica u jedan i po kvart izvorske vode. Pustiti da provri. ^uvati neupotrebljene gran~ice u hermeti~ki zatvorenoj tegli. 2. Kad provri, smanjiti plamen i kuvati nekoliko minuta. Za slabiji ~aj kuvati dva do tri minuta, za ja~i i tamniji ~aj, deset do petnaest minuta. 3. Preko metalne ili bambusove cediljke sipati u {olje. Gran~ice u cediljki mogu da se ostave i ponovo upotrebe nekoliko puta. 4. Mo`e se piti topao cele godine ali i prohla|en u letnjim mesecima. Obi~no se pije bez dodataka. Za medicinsku svrhu dodati kap tamari ili {oju/soja sosa. 203

Ku}ni lekovi – spolja{nji Bedreno kupanje sa daikonom Greje telo; tretira reproduktivne organe kod `ene, tretira probleme sa ko`om, poma`e u odstranjivanju telesnih mirisa koji nastaju od preteranog konzumiranja `ivotinjske hrane.

204

RE^NIK Agar Agar – `elatin koji se dobija od jedne vrste alge. Upotrebljava se za pravljenje kantena i aspika od povr}a. Amasake – sladak, kremasti napitak ili zasla|iva~ pripremljen od fermentiranog slatkog pirin~a. Arame – tanka, `ilava crna alga. Azuki pasulj – mali, tamnocrveni pasulj, dolazi iz Japana, ali se danas gaji i na Zapadu. Ban~a ~aj – gran~ice, stabljike i li{}e japanskih ban~a `bunova, poznat je i kao kuki~a. Je~am – integralna `itarica; tradicionalno glavni proizvod srednjeg istoka i Ju`ne Evrope. Kuvana salata – salata ~iji sastojci su kratko skuvani ili blan{irani u vru}oj vodi pre serviranja. Bok ^oj – belo povr}e sa zelenim listom popularno u kineskoj kuhinji. Bonito pahuljice – pahuljice dobijene struganjem od su{ene ribe zvane bonito. Koriste se u supama ili kao garnirung. ^i~ak – tvrda, divlja biljka koja raste u SAD i u drugim krajevima sveta. Dugi, tamni koren je cenjen u kuvanju zbog svojih okrepljuju}ih osobina. 205

Daikon – duga bela repa koja se koristi kao povr}e, kao za~in i za kiseljenje. Podmeta~ za plamen – okrugla metalna plo~a koja se postavi ispod {erpe ili ekspres-lonca da rasporedi plamen podjednako i spre~i gorenje. \umbir – jak, ljuti koren zlatno`ute boje, upotrebljava se u kuvanju kao za~in i u medicinske svrhe. Ekspres lonac – metalni lonac koji se hermeti~ki zatvara i kuva hranu brzo i pod pritiskom, na visokoj temperaturi. U makrobiotici se pre svega upotrebljava za kuvanje `itarica i povremeno za mahunarke i povr}e. Goma{io – susamove semenke i so, koji se pr`e i melju u avanu u odre|enoj razmeri. Hato Mugi ili perlasti je~am – to i nije je~am ve} divlja trava u obliku perli, poznata i pod imenom „Jovove suze”. Hid`iki – tamno braon alga koja postaje crna kad se osu{i. Hokaido bundeva – obla tamnozelena ili narand`asta tikva koja je vrlo slatka i bere se u jesen. Raste u Novoj Engleskoj. U Japanu je nazvana po ostrvu Hokaidu. Kanten – `elantinasti vo}ni desert, koji se pravi sa agar-agarom. Kinpira – na~in kuvanja korenastog povr}a, koje prvo pr`imo, onda dodamo malo vode, i na kraju za~inimo sa tamari/soja sosom. Kombu – {iroka, debela, tamnozelena alga. Kuzu – beli skrob, proizvodi se od korena plodne loze. Koristi se za zgu{njavanje supa, dinstanih jela, deserta. Poznat i pod imenom kudzu. Lotosov koren – koren vodenog ljiljana. Braonkaste kore, sa beli~astom unutra{njo{}u, podeljenom na komore. Koristi se u mnogim jelima i u medicinske svrhe. 206

Mirin – slatko vino za kuvanje, pravi se od slatkog pirin~a. Miso – fermentirana pasta od soje, morske soli i pirin~a ili je~ma. Koristi se u supi, dinstanim jelima i kao za~in. Mrki pirina~ – integralni pirina~ (celo, neprera|eno zrno). Ima tri vrste: kratko, srednje i duga~ko zrno. Sadr`i idealan balans za ishranu i predstavlja glavni proizvod u makrobioti~koj kuhinji. Mo~i – kola~ ili knedla, pripremljeno od kuvanog i pasiranog pirin~a. Nabe – tradicionalni japanski obrok od jednog jela, pripremljeno i poslu`eno kao jela u kaseroli, uz sos za umakanje ili supu od tamari/soja sosa ili misa i raznih garnirunga. Nato – soja, skuvana i pome{ana sa blagotvornim enzimima i fermentisana 24 sata. Gusto jelo jakog mirisa, dobro za pobolj{anje varenja. Ni{ime – dugo, lagano kuvanje u kome se povr}e ili drugi sastojci uglavnom kuvaju u svojim sokovima. Proizvodi jaku, smirenu energiju. Nori – tanki listovi su{ene alge. Crni ili tamnopurpurni, postaju zeleni kada se ispeku nad plamenom. Upotrebljavaju se za garniranje, za umotavanje loptica od pirin~a, za su{i ili kuvane sa tamari/soja sosom kao za~in. Presovana salata – pritisnuto iseckano povr}e i morska so, u maloj presi za kiseljenje ili pod improvizovanom te`inom. Proso – malo `uto zrno koje se priprema kao obrok za sebe ili se dodaje supama, salatama i jelima od povr}a ili se pe~e. Glavni proizvod u Kini i Africi. 207

Sirup od pirin~a – prirodni zasla|iva~, pravi se od slatkog braon pirin~a. Seitan – proizvod od integralne p{enice kuvan u {oju sosu i vodi sa kombu algom. Koristi se za krokete, itd. Poznat je i kao p{eni~ni gluten ili p{eni~no meso. Soba – rezanci od heljdinog bra{na ili kombinovanog heljdinog bra{na sa bra{nom od p{enice. Suriba~i – izup~ana glazirana ~inija ili avan, napravljena od gline. Ima i tu~ak za mrvljenje koji se zove surikogi, koristi se za mlevenje ili usitnjavanje hrane. [itake – pe~urka poreklom iz Japana, ali se sada gaji i u SAD, su{ena ili sve`a. Ima {iroku primenu u kuvanju. Koristi se i u medicinske svrhe. [oju – prirodno proizveden soja sos, bez ikakvih aditiva. Tamari – „prirodan” ili „pravi tamari”, koji li~i na soja sos, dobija se kao nuz-proizvod u procesu pravljenja misa. Ja~i je od obi~nog {oju ili prirodnog soja sosa, koji se pogre{no naziva „tamari soja sos”. Tempeh – visoko proteinski proizvod od soje, sir}eta, vode i posebnih bakterija. Koristi se u supama, sendvi~ima i mnogim jelima Teka – dodatak jelima koji se pravi od ma~o misa, susamovog ulja, ~i~ka, lotosovog korena, {argarepe i |umbirovog korena. Pirjani se nekoliko sati na niskom plamenu i pretvara u crni prah. Tofu – pravi se od zrna soje i nigarija (kristalizovani talog morske soli). Visok u proteinima, obi~no se sprema u obliku kola~a, dodaje se u supe, jela od povr}a, salate, sosove, prelive itd. Umebo{i – slana {ljiva iz tur{ije, koja zri nekoliko godina. Koristi se kao za~in, u sosovima i kao dodatak jelu. 208

Umebo{i sir}e – poznato i kao ume-su. Te~nost u kojoj se dr`e umebo{i {ljive. Koristi se u sosovima, prelivima i za pravljenje kiselih krastavaca. Vakame – duga, tanka zelena alga koja se koristi za pripremanje miso supe, salata i jela od povr}a.

209

PRIZNANJA

Nema na~ina da se zahvalim svim ljudima ~iji `ivoti su dotakli moj i na taj na~in doprineli duhu ove knjige. Ali ako bih morala da izdvojim neke, onda bi to bili Mi~io i Evelin Ku{i. Mi~iu je bilo zapisano da bude filozof, u~itelj i iscelitelj. Evelin je tako velikodu{no podelila svoje kulinarske tajne sa svetom. Ona je sna`no, skromno i kreativno ljudsko bi}e. Ona je posvetila sebe ohrabrivanju ljudskog potencijala. @ena od koje sam nau~ila Jevan|elje `ivota. Izuzetno sam po~astvovana {to ih poznajem i {to sam ih imala kao svoje u~itelje. Aleks D`ek je dragi prijatelj, briljantani pisac i plodan stvaralac. Njegovo iskustvo, pronicljivost i podr{ka pomogli su mi da odredim pravac ovog rukopisa. Zahvalna sam {to je Aleksovo spisateljsko ume}e uticalo na moj stil pisanja i oblikovalo me u jo{ boljeg pisca. Stalno me iznova zaprepa{}uje ~injenica da nam univerzum uvek {alje u na{ `ivot prave ljude u pravo vreme, da nam pomognu da ispunimo svoje snove. Ovo mi se desilo pre tri godine kada se si}u{na ali energi~na Tifani D`ou Gejts pojavila na jednom od mojih ~asova u [koli za umetnost isceljenja u San Dijegu. Instinktivno smo osetile da }emo jednog dana zajedno uraditi ne{to „veliko”, i jesmo! Ova knjiga ne bi mogla biti napisana bez nje. Tifani D`ou je postala moj student i pomo}nik. Dok sam prizivala u se}anje radosti i tuge mog `ivota, ona mi je pomogla da 210

zamenim svoje jugoslovenske izraze engleskim re~ima. Tako|e mi je darovala poetske izraze i mudrost iz svog li~nog iskustva. Na{ zajedni~ki rad je bio ~ista radost. Al Luis i Suzan Filips su nam se pridru`ili kao izdava~i. Suzan je pisac i struktuirala je knjigu tako da fokusira njen cilj. A. D`. Luis, doktor, psihoterapeut i lider pokreta ljudskog potencijala sanja o planeti na kojoj }e „ipak cvetati biljke po ba{tama.” Njegova sposobnost da preradi paragrafe i odabere najta~niju re~, bio je nezamenjivi ~inilac. Filis Miler i Glen Voren su mi pomogli da krenem sa knjigom. Hvala vam za va{u stalnu podr{ku i prijateljstvo. Branki Koji}, mojoj najbli`oj prijateljici koja nikad nije rekla „ne” na bilo koji moj zahtev za pomo} u prevo|enju mojih zabele`aka na poetski engleski. Miri Drin~i}, divnoj, ljubaznoj i bri`noj prijateljici koja mi je pomogla u prevodu nekih lingvisti~ki te{kih delova rukopisa. Mileni Markovi}, mojoj specijalnoj prijateljici koja je postala deo na{e porodice. Mnogo hvala za spremanje svih onih ukusnih makrobioti~kih obroka, {to mi je dalo vremena da se bavim knjigom. Hvala mojim kompjuterskim vodi~ima Sr|anu, Brusu Kuperu i Glenu Vorenu, koji su me mnogo puta izvukli iz kompjuterskih problema. Knjiga uvek mora da ima izdava~a. Mojae duboka zahvalnost Dajani Mils, koja me je upoznala sa „Fajndhorn Presom”. Zahvalna sam njihovom uredniku Toniju Mitonu i drugom osoblju koji su doprineli da ova knjiga ugleda svetlost dana. Zahvalnost mom dragom mu`u i deci izra`ena je kroz knjigu.

211

Tbesabk

Obqpnfob!•jubpdv;! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

21

QSFEHPWPS! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

22

Vwpe! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

26

Qphmbwmkf!2;!Hpejob!obef!hpejob!tqbtb Lpsfoj!ajwpub!lpkj!tf!•vwb!j!ofhvkf!!/!/!/!/!/!/!/

2:

Qphmbwmkf!3;!Wpmjn!pop!|up!sbejn!! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

44

Qphmbwmkf!4;!Mj•op!cmbafotuwp!j!sb{p•bsfokf!!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

52

Qphmbwmkf!5;!Npk!sbl!kf!cmbhptmpw! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

64

Qphmbwmkf!6;!J{cps!nblspcjpuj•lph!ob•job! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

74

Qphmbwmkf!7;!Qpwsbubl!lv~j! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

82

Qphmbwmkf!8;!Qswp!qvupwbokf!v!TBE! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

89

Qphmbwmkf!9;!Nj•jp!Lv|j! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

:6

Qphmbwmkf!:;!Nblspcjpujlb!v!Kvhptmbwjkj! Gfojlt!tf!sb}b! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 213 Qphmbwmkf!21;!Qsjqsfnb!{b!cvev~v!lbsjkfsv! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 231 Qphmbwmkf!22;!Lbmjgpsojktlj!tbo! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 251 213

Qphmbwmkf!23;!Qsj•f!p!j{mf•fokv! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2/!Blagosloveni doga|aj, Aleks Dauns i Tejmi En Kasper !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 3/!Poslali su ga ku}i da umre/! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 4/!Moj put isceljenja, napisala Antoanet Ipolito !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 5/!Jedan dan u Mininom `ivotu !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 6/!Pri~a o isceljenju napisala D`enifer I. Grin, doktor nauka !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 7/!Slu~aj slomljenog srca !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 8/!Svetlost – vodilja napisala Ru{ka Porter !/!/!/!/!/!/!/ 9/!Pri~a teniskog {ampiona Peid` Bartelt !/!/!/!/!/!/!/!/ :/!Anonimna oda makrobiotici !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 21/!Mudrost malih bi}a !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 22/!Motivisana krvlju – Put ka makrobiotici napisala Filis Miler !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/

25: 25: 262 267 271 275 279 281 284 285 286 288

EPEBUBL!B Qpwsbubl!ptopwbnb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 294 Obv•oj!qpebdj! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 294 Gjmp{pgjkb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 296 EPEBUBL!C Kfmpwojl!Njof!Epcj~!{b!okfop! j{mf•fokf!pe!sblb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 2:7 SF_OJL! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 316 Qsj{obokb! !/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/!/ 321

214

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 613 DOBI], Milenka Moj `ivot je kao Feniks : kako sam uz pomo} makrobiotike pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja / Milenka Mina Dobi} ; prevela sa engleskog Cvijeta Mesi}. – Posebno izd. – Beograd : Plato, 2005 (Novi Sad : Dnevnik). – 214 str. ; 18 cm. Prevod dela: My Beautiful Life / Milenka Mina Dobic. – Tira` 1000. – Str. 11-13 : Predgovor / Mi~io Ku{i, Avelin Ku{i. ISBN 86-447-0300-5 a) Zdravqe COBISS.SR-ID 125806092

Milenka Mina Dobi}, MOJ @IVOT JE KAO FENIKS, Kako sam uz pomo} makrobiotike pre{la put od kancera do sjajnog zdravlja • Izdava~: Izdava~ka ku}a PLATW, Akademski plato br. 1, Beograd, tel. 011/30-34-808, [email protected], www.plato.co.yu • Za izdava~a: Branislav Gojkovi}, direktor • Urednik: Aleksandar Radojkovi} • Tehni~ki urednik: Mihailo Pendo • Lektura i korektura: Nata{a An|elkovi}, Glorija Martinovi} • Supervizija: Ljiljana Bailovi} • Dizajn korica: Bojan Risti} • Distribucija: • Kompjuterska priprema: Goran Skaki} • [tamparija: DNEVNIK, Novi Sad • Tira`: 5000