Mnogo Je Ljudi....docx

Mnogo je ljudi, ali je covek redakCovek, kako to gordo zvuci – reci su velikog ruskog pisca Maksima Gorkog.Covek je drustveno bice i ne bi mogao sam da opstane. Pa ipak, kroz ljudsku istoriju covek je individua i kako je život borba za opstanak svako opstaje na svojstven nacin i ima svoj karakter. Ljude, izmedju ostalog, cine i njihova dela – obicna i neobicna, pisana i nepisana, velika i mala. "na su produkt njigovog rada i težnje da ostave svedocanstvo iza sebe kao trag svog postojanja. Da li svako na putu do ostvarenja svoji! ciljeva uspe da ostane covek? Jer najveci posao coveka sastoji se u tome da zna sve da mora da ucini da bi bio covek. Neka zebnje prostruji kroz mene kad cujem kako neki tvrde da “cilj opravdava sredstvo”. Shvatimo da smo u okruženju sebicnih i mracnih misli zamagle nam put nadanja. Možda smo u zabludi kad nam se cini da su svi putevi zatvoreni, a u zidovima ljudskosti nema tajnih prolaza. Možda nismo u pravu kad ocajavamo, jer svuda oko nas samo besmisao i nigde ne vidimo izlaz. Jeste život borba dobra i zla i mnogo je vise onih koji su nastrani zla, ali su pobednici oni cije je oružje pravda, ljubav, humaost. zato je nada obaveza da prevladavamo zamke koje nam život postavlja, da zajedno odbranimo vrednosti koje održavaju ljudski rod, i da bogadstvo naseg duha postaje sve veca. u pravednoj životnoj borbi postajemo sposobniji i uspesniji. Sastavljamo put mudriji, sigurniji u sebe, zajedno sa drugima koji s pravom sebe nazivaju covekom. Pravi covek ne trazi mnogo da bi bio zadovoljan i radostan. Dovoljno mu je stakleno jutro i bistra rosa da mu pokvasi lice. Toplina blagod povetarca i miris procvalog bagrema. Njega prepoznajemo jer na njegovim usnama stalna je zahvalnost Bogu sto je stvorio coveka i dozvolio mu da pogleda ovaj svet, da ga udahne i sacuva u plucima, zahvaljuje se sto mu je udahnuo dusu, oplemenio srce, omogucio da bude srecan. Njegova životna filozofja sastoji se u cestom ponavljnju prelepe mudrosti! “Covece, nemoj da ides malen ispod zvezda” Ima raznih ljudi! mastara i realista, veselih i tužnih, pametnih i sposobnih, objektivinih... ali, bez obzira na sve, ne treba deliti ljude, vec se boriti da ta velika rec –Covek, nas sve veže, jer svima nam je ista sudbina. dan i nocu dva su lica iste pojave. a covek je naucio da stavlja masku, ali naucio je i da ume da otkrije sta se krije ispod maske. Godine neumitno lete. Covek medju ljudima uci kako da pobedi vreme, kako da ostavi trag i obeleži svoje postojanje. Cesto osetimo tamu i hladnocu oko sebe. Neki ne predvidjeni dogadjaji i postupci pojedinaca zaprete da na0m osujete planove, ciljeve i ideale. Mada osetimo potrebu da uputimo mudru narednu izreku “Cini dobro i raduj se, cini zlo i nadaj se”.vreme neumitno leti, menjaju se obicaji, menjaju se uslovi života i ja se iskreno nadam da u buducnosti covek nece biti redak medju ljudima