Miroslav Talijan

do­c. dr Mi­ro­slav M. Ta­li­jan mi­ro­slav.ta­li­[email protected]

te­gij­skim ci­lje­vi­ma pro­tiv­ni­ka za či­je je ne­u­tra­li­sa­nje ne­u­put­no ili ne­iz­vo­dlji­ vo an­ga­žo­va­nje kon­ven­ci­o­nal­nih sna­ ga. Ti­me se di­rekt­no ili in­di­rekt­no do­ pri­no­si ostva­ri­va­nju na­ci­o­nal­nih, voj­ nih, po­li­tič­kih, eko­nom­skih ili psi­ho­lo­ ških ci­lje­va. Pro­tiv­te­ro­ri­stič­ke ak­ci­je

U

pro­ce­su su­prot­sta­vlja­nja i bor­be pro­tiv te­ro­ri­zma an­ti­te­ro­ri­stič­ ke sna­ge, od­no­sno spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke i pro­tiv­te­ro­ri­stič­ke je­di­ ni­ce po­li­ci­je i voj­ske, pri­me­nju­ju ope­ra­ tiv­no-tak­tič­ke ob­li­ke: ak­ci­je, in­ter­ven­ci­ je i ope­ra­ci­je. U po­li­cij­skoj te­o­ri­ji i prak­si pod ak­ ci­ja­ma i in­ter­ven­ci­ja­ma pod­ra­zu­me­va­ ju se po­seb­no or­ga­ni­zo­va­ne ak­tiv­no­sti ko­je se od uobi­ča­je­nih po­li­cij­skih ak­ tiv­no­sti raz­li­ku­ju po iz­ra­že­noj slo­že­no­ sti za­dat­ka, in­ten­zi­te­tu, po­seb­noj usme­ re­no­sti na uži bez­bed­no­sni pro­blem ili na obje­kat či­ja se bez­bed­nost po­ja­ča­no šti­ti, po­seb­noj or­ga­ni­za­ci­ji po­li­ci­je i po­ seb­nom na­či­nu ru­ko­vo­đe­nja. U voj­noj li­te­ra­tu­ri pod ter­mi­nom "ak­ci­ja" pod­ra­zu­me­va­ju se bor­be­na dej­ stva, ogra­ni­če­na po ci­lju, za­dat­ku, obi­ mu i tra­ja­nju. Ak­ci­ja je pre­te­žno na­pad­ nog ka­rak­te­ra. Iz­vo­di se br­zo i ener­gič­ no, ma­lim sna­ga­ma i na re­la­tiv­no ma­ lom pro­sto­ru, sa­mo­stal­no ili u sklo­pu ši­rih bor­be­nih dej­sta­va. Ak­ci­je pod­ra­zu­me­va­ju i isto­vre­me­ne, iz­ne­nad­ne i uskla­đe­ne ope­ra­tiv­no-tak­ tič­ke me­re i rad­nje od vi­še pri­pad­ni­ka oba­ve­štaj­ne slu­žbe, slu­žbe bez­bed­no­sti ili je­di­ni­ca bez­bed­no­sti ra­di ostva­re­nja od­re­đe­nog ope­ra­tiv­nog za­dat­ka, od­no­ sno, isto­vre­me­no an­ga­žo­va­nje li­ca ra­di una­pred is­pla­ni­ra­nog po­sla. Spe­ci­jal­ne ak­ci­je se de­fi­ni­šu kao plan­ sko i iz­ne­nad­no dej­stvo spe­ci­jal­nih po­ li­cij­skih i voj­nih je­di­ni­ca po ve­o­ma zna­čaj­nim tak­tič­kim i ope­ra­tiv­no-stra­

Pro­tiv­te­ro­ri­stič­ka ak­ci­ja, kao vr­sta spe­ci­jal­nih ak­ci­ja, je uskla­đe­ni skup plan­skih i iz­ne­nad­nih ak­tiv­no­sti i teh­ ni­ka, kao i pro­tiv­te­ro­ri­stič­kih dej­sta­va ko­je pri­me­nju­ju an­ti­te­ro­ri­stič­ke sna­ge, od­no­sno spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke i pro­tiv­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce i nji­ho­vi ti­ mo­vi, po­li­ci­je i voj­ske, ra­di po­sti­za­nja tak­tič­kog ili ope­ra­tiv­no- stra­te­gij­skog ci­lja. Cilj ak­ci­ja je naj­če­šće za­u­zi­ma­nje za­po­sed­nu­tog objek­ta, re­ša­va­nje ta­lač­ kih si­tu­a­ci­ja, hap­še­nje i/ili li­kvi­da­ci­ja te­ro­ri­sta i oslo­ba­đa­nje ta­la­ca. Ta­ko­đe, cilj mo­že da bu­de za­ro­blja­va­nje i/ili uni­šte­nje ot­kri­ve­ne te­ro­ri­stič­ke gru­pe, od­no­sno ne­u­tra­li­sa­nje de­lo­va te­ro­ri­stič­ ke ko­mand­ne, or­ga­ni­za­ci­o­ne, ko­mu­ni­ ka­ci­o­ne, lo­gi­stič­ke i dru­ge in­fra­struk­tu­ re te­ro­ri­sta. U ak­ci­ji oslo­ba­đa­nja ta­la­ca te­ži se da se svim ote­tim li­ci­ma vra­ti slo­bo­da pred­u­zi­ma­njem ak­ci­ja i pro­ce­du­ra ko­ji­ ma se na­no­se što ma­nje po­sle­di­ce po nji­hov ži­vot i zdra­vlje. Isto­vre­me­no, na­ sto­ji se da se ot­mi­ča­ri li­še slo­bo­de ili li­kvi­di­ra­ju. Iz­lo­že­ni glav­ni ci­lje­vi an­ti­ te­ro­ri­stič­kih ak­ci­ja iz­vo­de se na na­čin da spe­ci­jal­ne an­ti­te­ro­ri­stič­ke, od­no­sno pro­tiv­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce ne­ma­ju ljud­ skih i ma­te­ri­jal­nih gu­bi­ta­ka. Po voj­noj dok­tri­ni ak­ci­je oslo­ba­đa­ nja ta­la­ca pri­pa­da­ju onim je­di­ni­ca­ma ko­je pru­ža­ju po­dr­šku ci­vil­nim or­ga­ni­ ma vla­sti u su­prot­sta­vlja­nju ne­voj­nim pret­nja­ma. Kon­kret­no, sma­tra se po­dr­ škom ci­vil­nim vla­sti­ma u su­prot­sta­vlja­ nju te­ro­ri­zmu.

Pra­će­nje i pro­ce­nji­va­nje Ostva­ri­va­nje pra­će­nja i pro­ce­nji­va­ nja, kao de­lat­no­sti pro­ce­sa ru­ko­vo­ đe­nja u ak­ci­ja­ma oslo­ba­đa­nja ta­la­ca, usme­re­no je na sa­gle­da­va­nje svih re­le­ vant­nih či­ni­la­ca od zna­ča­ja za ob­li­ko­va­ nje i ostva­ri­va­nje kon­kret­ne ak­ci­je. Pra­će­nje i pro­ce­nji­va­nje ob­u­hva­ta: neo­p­hod­no po­treb­na sa­zna­nja o ot­mi­ ča­ri­ma (nji­ho­vi uslo­vi za oslo­ba­đa­nje ta­la­ca, nji­ho­va mo­ti­vi­sa­nost, ste­pen ide­ o­lo­ške in­dok­tri­ni­ra­no­sti, broj­nost, na­o­ ru­ža­nost, opre­mlje­nost i dru­ga), osnov­ na sa­zna­nja o ta­o­ci­ma (nji­ho­va broj­ nost i struk­tu­ra; kon­kret­no, te­ži se sa­ zna­nji­ma da li su u pi­ta­nju ta­o­ci ko­ji su po­seb­no, ci­lja­no, oda­bra­ni ili na­su­ mi­ce uze­ti; da li su iz struk­tu­re po­seb­ no ose­tlji­vih ka­te­go­ri­ja li­ca, kao što su de­ca, bo­le­sni, is­tak­nu­te jav­ne lič­no­sti i slič­no; za­tim, da li su ospo­so­blje­ni za sna­la­že­nje i po­stu­pa­nje u ta­lač­kim si­tu­ a­ci­ja­ma, npr. va­zdu­ho­plov­no oso­blje, di­plo­ma­te i dr.), sa­zna­nja o pro­sto­ru gde se do­ga­đa ta­lač­ka si­tu­a­ci­ja (od zna­ ča­ja za for­mi­ra­nje i raz­voj va­ri­jan­ti nji­ ho­vog oslo­ba­đa­nja, a po­red to­ga, bit­no je da li je spe­ci­jal­na an­ti­te­ro­ri­stič­ka je­ di­ni­ca me­sno nad­le­žna za oslo­ba­đa­nje ta­la­ca), po­dat­ke o vre­me­nu (mo­že bi­ ti od pre­sud­nog zna­ča­ja za for­mi­ra­nje i raz­voj va­ri­jan­ti oslo­ba­đa­nja ta­la­ca, zbog če­ga se pri­ku­plja­ju sva zna­čaj­na sa­zna­nja u ko­ji­ma se ma­ni­fe­stu­je ovaj uti­caj­ni fak­tor – kao astro­nom­ska po­ja­ va, do­ba da­na i go­di­ne i kao ras­po­lo­ži­ vo ope­ra­tiv­no vre­me za pri­pre­mu i iz­ vo­đe­nje ak­ci­je) i, raz­u­me se, sa­zna­nja o vla­sti­tim sna­ga­ma (od zna­ča­ja su za iz­ bor va­ri­jan­te oslo­ba­đa­nja ta­la­ca, pa se pri iz­bo­ru va­ri­jan­ti an­ga­žo­va­nja ovih je­ di­ni­ca mo­ra ras­po­la­ga­ti kon­kret­nim sa­ zna­nji­ma o ni­vou nji­ho­ve bor­be­ne go­ to­vo­sti, od­no­sno o nji­ho­voj ope­ra­tiv­ noj spo­sob­no­sti). Do na­ve­de­nih neo­p­hod­no po­treb­ nih sa­zna­nja od zna­ča­ja za iz­bor, osmi­

23

šlja­va­nje i iz­vo­đe­nje od­go­va­ra­ju­će ak­ci­ je oslo­ba­đa­nja ta­la­ca mo­že se do­ći sa­ mo osmi­šlje­nim i per­ma­nent­nim pra­ će­njem i pro­ce­nji­va­njem bez­bed­no­snih po­ja­va i do­ga­đa­ja i sta­nja ko­ji ka­rak­te­ ri­šu kon­kret­nu ta­lač­ku si­tu­a­ci­ju, što i je­ste jed­na od de­lat­no­sti (funk­ci­ja) ru­ ko­vo­đe­nja.

tu na­pa­da. U pla­nu če­tvr­te eta­pe pri­ka­ zu­je se pre­la­zak u na­pad spe­ci­jal­nih an­ ti­te­ro­ri­stič­kih je­di­ni­ca, a u pla­nu pe­te is­ka­zu­je sa­dr­žaj i tok ak­ci­je re­ša­va­nja ta­ lač­ke si­tu­a­ci­je. U pla­nu še­ste eta­pe kon­ kre­ti­zu­ju se po­stup­ci i pro­ce­du­re ne­po­ sred­nog iz­vo­đe­nja oslo­ba­đa­nja ta­la­ca i spro­vo­đe­nja za­vr­šnih ak­tiv­no­sti.

Pla­ni­ra­nje

Or­ga­ni­zo­va­nje

Ostva­ri­va­nje pla­ni­ra­nja u ak­ci­ja­ma oslo­ba­đa­nja ta­la­ca od­vi­ja se po fa­za­ma i ko­ra­ci­ma ka­rak­te­ri­stič­nim za ovu de­ lat­nost ru­ko­vo­đe­nja. Pr­vo se pri­ku­plje­ ne či­nje­ni­ce i sa­zna­nja iz pret­hod­ne fa­ ze pra­će­nja i pro­ce­nji­va­nja si­ste­ma­ti­zu­ ju i pro­mi­šlja­ju sa ci­ljem da se sa­gle­da – pred­vi­di tok raz­vo­ja ta­lač­ke si­tu­a­ci­je i mo­gu­će va­ri­jan­te re­ša­va­nja kri­ze ta­la­ ca. Po­tom se, sa sa­rad­ni­ci­ma, mo­gu­će va­ri­jan­te mi­sa­o­no stva­ra­lač­ki pro­pi­tu­ ju sa ci­ljem da se iz­na­đe naj­po­volj­ni­ja. Ista se, is­ku­stve­no i sa sta­no­vi­šta vi­đe­ nog ri­zi­ka od ne­u­spe­ha, evo­lu­i­ra­ju. Na osno­vu iz­lo­že­nog po­stup­ka i sa­ zna­nja do­no­si se od­lu­ka. Sle­di is­ka­zi­ va­nje od­lu­ke, tj. ak­ci­je oslo­ba­đa­nja ta­ la­ca u od­go­va­ra­ju­ći plan­ski do­ku­ment. Uobi­ča­je­no je da se pla­nom ce­la ak­ci­ja oslo­ba­đa­nja ta­la­ca is­ka­že u šest eta­pa. U pla­ni­ra­nju pr­ve eta­pe is­ka­zu­ju se ak­ tiv­no­sti (i nji­ho­vi no­si­o­ci) na sa­gle­da­ va­nju na­sta­le si­tu­a­ci­je i do­no­še­nju od­ lu­ke o an­ga­žo­va­nju spe­ci­jal­nih an­ti­te­ ro­ri­stič­kih, od­no­sno pro­tiv­te­ro­ri­stič­kih je­di­ni­ca. Plan dru­ge eta­pe sa­dr­ži kon­ kret­ne va­ri­jan­te za re­ša­va­nje ta­lač­ke si­ tu­a­ci­je, tj. osmi­šlje­no i or­ga­ni­zo­va­no spro­vo­đe­nje pre­go­vo­ra i/ili spro­vo­đe­ nje na­sil­nog oslo­ba­đa­nja ta­la­ca. U pla­ nu tre­će fa­ze is­ka­zu­je se po­če­tak ak­ci­je, ko­ji naj­če­šće sa­dr­ži izo­la­ci­ju ši­reg pro­ sto­ra i na­stu­pa­nje ka pod­ruč­ju – objek­ tu u ko­me su za­ro­blje­ni ta­o­ci, za­tim pri­kaz za­u­zi­ma­nja po­čet­nih i po­la­znih po­zi­ci­ja i po­lo­ža­ja i pri­bli­ža­va­nje objek­

Ostva­ri­va­nje or­ga­ni­zo­va­nja kao de­ lat­no­sti pro­ce­sa ru­ko­vo­đe­nja u ak­ci­ja­ ma oslo­ba­đa­nja ta­la­ca po­či­nje od­mah po sa­zna­nju o iz­vr­še­nom te­ro­ri­stič­kom ak­tu dr­ža­nja ta­la­ca. Po­red de­lo­va­nja usta­lje­nog si­ste­ma ru­ko­vo­đe­nja an­ti­te­ ro­ri­stič­kim, od­no­sno pro­tiv­te­ro­ri­stič­ kim je­di­ni­ca­ma for­mi­ra­ju se, od­no­sno ak­ti­vi­ra­ju šta­bo­vi i cen­tri (slu­žbe) ra­ di pred­u­zi­ma­nja me­ra u skla­du sa na­ sta­lom si­tu­a­ci­jom i pla­no­vi­ma po­stu­ pa­nja u ovim si­tu­a­ci­ja­ma. Ova te­la, ti­ mo­vi i slu­žbe or­ga­ni­zu­ju se na stra­te­gij­ skom, ope­ra­tiv­nom i tak­tič­kom ni­vou. (U Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji si­stem ru­ko­vo­đe­ nja u ova­kvim si­tu­a­ci­ja­ma po­de­ljen je na tri ni­voa i ko­di­ran je po zna­ča­ju na sle­de­ći na­čin: zlat­ni – stra­te­gij­ski, sre­ br­ni – tak­tič­ki i bron­za­ni –ope­ra­tiv­ni ni­vo. U Ma­đar­skoj ta­ko­đe po­sto­je tri ni­voa za ru­ko­vo­đe­nje – ka­bi­net za na­ci­ o­nal­nu bez­bed­nost vla­de, an­ti­te­ro­ri­stič­ ki ko­or­di­na­ci­o­ni ko­mi­tet i te­ren­ski ko­ mi­tet za ru­ko­vo­đe­nje kri­znim si­tu­a­ci­ ja­ma.) Nji­ho­vo de­lo­va­nje usme­re­no je ka re­ša­va­nju ta­lač­ke si­tu­a­ci­je na naj­be­ zbed­ni­ji na­čin i na neo­p­hod­nu po­treb­ nu sin­hro­ni­za­ci­ju de­lo­va­nja svih ak­te­ ra uklju­če­nih u re­ša­va­nje na­sta­le ta­lač­ ke si­tu­a­ci­je. U prak­si po­je­di­nih ze­ma­lja se na stra­ te­gij­skom ni­vou ak­ti­vi­ra dr­žav­no te­lo – ko­mand­no kon­trol­ni cen­tar. Dr­žav­ ni ko­mand­ni kon­trol­ni cen­tar je stra­ te­gij­ski ni­vo i nji­me ru­ko­vo­di pred­sed­ nik vla­de ili dr­ža­ve (u za­vi­sno­sti od dr­

24

žav­nog si­ste­ma) ili nje­gov pred­stav­nik (li­ce ko­je on ovla­sti). U sa­sta­vu ru­ko­ vo­de­ćeg te­la na­la­ze se mi­ni­stri po­li­ci­je i voj­ske, a uklju­ču­ju se i dru­gi mi­ni­stri (obič­no, to mo­gu bi­ti mi­ni­stri prav­de, fi­nan­si­ja i spolj­nih po­slo­va). Sa­stav se mo­že pro­ši­ri­ti kom­ple­men­tar­nim ti­mo­ vi­ma i po­je­din­ci­ma, jer je nji­hov rad i eks­pert­sko zna­nje po­treb­no (osta­li ru­ ko­vo­di­o­ci iz sek­to­ra bez­bed­no­sti, od­ bra­ne, struč­nih slu­žbi oba­ve­štaj­no-bez­ bed­no­sne za­jed­ni­ce, pre­go­va­ra­či – eks­ per­ti, pa čak i lin­gvi­sti, et­no­lo­zi, psi­hi­ ja­tri, psi­ho­lo­zi, an­dra­go­zi i dru­gi či­ja je struč­nost, od­no­sno zna­nje po­treb­no). U rad mo­gu bi­ti uklju­če­ni po­je­di­ni pred­stav­ni­ci vla­da i eks­per­ti iz stra­nih dr­ža­va, po zah­te­vu i ka­da je to po­treb­ no, a ovo na­ro­či­to ka­da se me­đu ta­o­ci­ ma na­la­ze stra­ni dr­ža­vlja­ni. (Po­vo­dom te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na Lon­don ak­ti­vi­ ran je plan "Ko­bra" ko­jim je pred­vi­đe­ no for­mi­ra­nje kri­znog šta­ba ko­ji tre­ba da ko­or­di­ni­ra sve ak­ci­je ci­vil­nih i dr­žav­ nih slu­žbi u kri­znoj si­tu­a­ci­ji. Ru­ko­vo­ đe­nje šta­bom i po­pis čla­no­va za­vi­se od kon­kret­ne si­tu­a­ci­je. Ovim šta­bom ru­ ko­vo­di pre­mi­jer, a čla­no­vi su mi­ni­stri od­bra­ne, unu­tra­šnjih po­slo­va, sa­o­bra­ća­ ja, voj­ni i po­li­cij­ski vrh i dru­gi čla­no­vi po po­tre­bi.) Ne­po­sred­no ru­ko­vo­đe­nje ak­ci­jom oslo­ba­đa­nja ta­la­ca ostva­ru­je ope­ra­tiv­ni štab ko­ji se obra­zu­je na ope­ra­tiv­nom ni­vou. Nji­me ru­ko­vo­di ko­man­dant ko­ ji je ovla­šće­no li­ce po­li­ci­je ili voj­ske. Čla­no­vi ovog šta­ba su pred­stav­ni­ci po­ li­ci­je, voj­ske, slu­žbi za van­red­ne si­tu­ a­ci­je, oba­ve­štaj­nih slu­žbi i objek­ta u ko­me se de­sio in­ci­dent i dru­gih slu­žbi uklju­če­nih u re­ša­va­nje si­tu­a­ci­je. Ru­ko­ vo­đe­nje spe­ci­jal­nim an­ti­te­ro­ri­stič­kim, od­no­sno pro­tiv­te­ro­ri­stič­kim je­di­ni­ca­ ma ko­je pred­u­zi­ma­ju me­re pre­ma iz­vr­ ši­o­ci­ma ak­ta spa­da u nad­le­žnost oso­be ko­ja je ovla­šće­na ili tre­nut­no ras­po­lo­ži­ va sa naj­vi­šim ran­gom u po­li­ci­ji ili voj­ sci. Ko­man­dant ope­ra­tiv­nog šta­ba do­

no­si od­lu­ke o na­či­nu i prav­ci­ma de­lo­ va­nja, kao od­go­vo­ran za ru­ko­vo­đe­nje ak­ci­jom, odo­bra­va pla­no­ve i iz­da­je na­ re­đe­nja za da­lje ak­tiv­no­sti. Pu­tem šta­ ba ru­ko­vo­di je­di­ni­ca­ma na me­stu in­ci­ den­ta, ostva­ru­je ko­or­di­na­ci­ju iz­me­đu slu­žbi uklju­če­nih u re­ša­va­nje si­tu­a­ci­ je, od­re­đu­je neo­p­hod­ne ko­ra­ke – eta­ pe, usme­ra­va ak­tiv­no­sti raz­li­či­tih gru­pa na li­cu me­sta, or­ga­ni­zu­je per­ma­nent­no pri­ku­plja­nje in­for­ma­ci­ja, pred­u­zi­ma me­re za re­gu­li­sa­nje i kon­tro­lu sa­o­bra­ća­ ja, pred­u­zi­ma me­re oba­ve­šta­va­nja gra­ đa­na i even­tu­al­ne eva­ku­a­ci­je sa kri­znog pod­ruč­ja, oba­ve­šta­va nad­le­žne slu­žbe i vo­di od­go­va­ra­ju­ću do­ku­men­ta­ci­ju. Na tak­tič­kom ni­vou or­ga­ni­zu­ju se gru­pe i ti­mo­vi ko­ji ru­ko­vo­de oba­vlja­ njem kon­kret­nih za­da­ta­ka. Ru­ko­vo­di­ o­ci tak­tič­kih spe­ci­jal­nih an­ti­te­ro­ri­stič­ kih, od­no­sno pro­tiv­te­ro­ri­stič­kih je­di­ ni­ca su u ulo­zi vo­đa ovih ru­ko­vo­de­ćih

ti­mo­va i gru­pa. Oni pra­ve pla­no­ve, pred­la­žu na­či­ne re­ša­va­nja pro­ble­ma iz svog de­lo­kru­ga ra­da i da­ju ga ru­ko­vo­ di­o­cu ope­ra­tiv­nog šta­ba na odo­bre­nje. Za­du­že­ni su za ne­po­sred­no spro­vo­đe­ nje do­ne­tih od­lu­ka i iz­vr­ša­va­nje do­bi­ je­nih i si­tu­a­ci­jom uslo­vlje­nih za­da­ta­ ka. Svo­ju funk­ci­ju ostva­ru­ju ko­man­do­ va­njem pre­ko ru­ko­vo­di­o­ca ope­ra­tiv­ne gru­pe, ad­mi­ni­stra­tiv­ne i gru­pe za po­ dr­šku, kao i ti­mo­vi­ma i spe­ci­jal­ci­ma iz ovih gru­pa.

i uva­ži­ti oba­ve­ze i du­žno­sti ko­je pro­is­ ti­ču iz pro­pi­sa, pra­vi­la i in­struk­ci­ja, uz pri­dr­ža­va­nje prin­ci­pa sub­or­di­na­ci­je i jed­no­sta­re­šin­stva. Sva na­re­đe­nja za ove si­tu­a­ci­je pri­pre­ ma ope­ra­tiv­ni štab i do­sta­vlja ih na ve­ ri­fi­ka­ci­ju ru­ko­vod­stvu na stra­te­škom ni­vou. Ko­man­dant na ope­ra­tiv­nom ni­ vou je od­go­vor­no li­ce za iz­vr­šno ko­ man­do­va­nje pri re­a­li­za­ci­ji ak­ci­je.

Do­de­la za­da­ta­ka

Ostva­ri­va­nje ko­or­di­na­ci­je i sa­dej­stva uslo­vlja­va broj­nost i ra­zno­vr­snost za­da­ ta­ka je­di­ni­ca i ko­man­di. Nji­ho­vo po­ stu­pa­nje i de­lo­va­nje po­treb­no je har­mo­ ni­zo­va­ti da bi se ostva­ri­li ne sa­mo oče­ ki­va­ni već i si­ner­get­ski efek­ti. Ko­or­di­ na­ci­ju i sa­dej­stvo po­ten­ci­ra i či­nje­ni­ca da u re­ša­va­nju ta­lač­kih si­tu­a­ci­ja, po­red

Ostva­ri­va­njem do­de­le za­da­ta­ka za­po­ či­nje se iz­vr­ša­va­nje od­lu­ka pret­po­sta­ vlje­nih od stra­ne pot­či­nje­nih iz­vr­šnih or­ga­na je­di­ni­ca, od­no­sno gru­pa, ti­mo­ va i po­je­di­na­ca. Pri­li­kom do­de­le za­dat­ ka mo­ra­ju se u pot­pu­no­sti is­po­što­va­ti

Ko­or­di­na­ci­ja i sa­dej­stvo

25

spe­ci­jal­nih an­ti­te­ro­ri­stič­kih, od­no­sno pro­tiv­te­ro­ri­stič­kih je­di­ni­ca, uče­stvu­ju, u za­vi­sno­sti od vr­ste pret­nje, i dru­gi su­ bjek­ti: va­tro­ga­sci, spa­si­lač­ke or­ga­ni­za­ci­ je, dru­ge po­li­cij­ske i voj­ne je­di­ni­ce, jav­ na pred­u­ze­ća, me­di­cin­ske slu­žbe i dru­ gi. Za po­stu­pa­nje ovih je­di­ni­ca i ukup­ no an­ga­žo­va­nih an­ti­te­ro­ri­stič­kih sna­ga neo­p­hod­no po­treb­na je ra­zno­vr­sna i iz raz­li­či­tih iz­vo­ra obez­be­đe­na lo­gi­stič­ ka po­dr­ška. Sve lo­gi­stič­ke ak­tiv­no­sti i nji­ho­ve no­si­o­ce tre­ba me­đu­sob­no po­ve­ za­ti i uskla­di­ti i kao ta­kve i u tom sta­ nju ih uve­za­ti u ostva­ri­va­nje ope­ra­tiv­ nih za­da­ta­ka i sa glav­nim an­ti­te­ro­ri­stič­ kim sna­ga­ma. Ra­di efi­ka­snog ostva­ri­va­nja ko­or­di­na­ ci­je i sa­dej­stva obra­zu­ju se zdru­že­ne ko­ man­de, na­ro­či­to ka­da u ak­ci­ji oslo­ba­ đa­nja ta­la­ca uče­stvu­ju i de­lo­vi dru­gih ro­do­va ili ka­da se pru­ža me­đu­na­rod­ na po­moć, za­sno­va­na na bi­la­te­ral­nim i mul­ti­la­te­ral­nim spo­ra­zu­mi­ma. Po­što ta­lač­ke si­tu­a­ci­je ne po­zna­ju na­ ci­o­nal­ne gra­ni­ce, po­seb­nu pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti sa­rad­nji dr­ža­va i slu­žbi u re­gi­ o­nu. Sa­rad­nja tre­ba da se od­vi­ja u obla­ sti za­ko­no­dav­stva, ko­mu­ni­ka­ci­ja, vre­ me­na u fa­zi alar­mi­ra­nja, raz­me­ni ofi­ci­ ra za ve­zu i za­jed­nič­kom uve­žba­va­nju. U slu­ča­ju da kri­zna si­tu­a­ci­ja pre­đe na­ ci­o­nal­nu gra­ni­cu, slu­žbe na či­joj te­ri­to­ ri­ji je na­stu­pi­la tre­ba da za­dr­že ope­ra­ tiv­nu kon­tro­lu sve dok ze­mlja na či­ju se te­ri­to­ri­ju kri­zna si­tu­a­ci­ja pre­se­li­la ne bu­de u mo­guć­no­sti da iz­vr­ši efi­ka­sno pre­u­zi­ma­nje. Na­kon to­ga, dok ope­ra­ tiv­ni pri­mat osta­je kod ze­mlje do­ma­ći­ na, mo­ra se for­mi­ra­ti mul­ti­na­ci­o­nal­na gru­pa za ko­or­di­na­ci­ju de­lo­va­nja. To se naj­bo­lje po­sti­že pre­ko ofi­ci­ra za ve­zu. Da bi se po­sti­gao ko­or­di­ni­sa­ni si­stem de­lo­va­nja, po­treb­no je raz­ra­di­ti i spro­ ve­sti kom­pa­ti­bi­lan ko­mu­ni­ka­ci­o­ni si­ stem i pro­ce­du­ru. Ak­ci­ju oslo­ba­đa­nja ta­la­ca vo­di­ti u okvi­ru me­đu­na­rod­no pri­hva­će­nih prin­ci­pa, ko­ji ob­u­hva­ta­ju če­ti­ri ko­ra­ka za upra­vlja­nje pro­tiv­me­ra­

26

ma u ta­lač­kim si­tu­a­ci­ja­ma i to: blo­ka­ da, izo­la­ci­ja, eva­ku­a­ci­ja i pre­go­va­ra­nje. Svi ko­mand­no-kon­trol­ni cen­tri tre­ba da obez­be­de da se in­for­ma­ci­je do­bi­je­ne kao po­sle­di­ca me­ra pred­u­ze­tih pri pri­ ku­plja­nju po­da­ta­ka do­sta­ve osta­lim za­ in­te­re­so­va­nim stra­na­ma na naj­br­ži mo­ gu­ći na­čin. Sve dr­ža­ve tre­ba da sa­ra­đu­ ju me­đu­sob­no u ci­lju za­jed­nič­kog de­ lo­va­nja u ve­zi sa te­ro­ri­stič­kim ak­tom. U slu­ča­ju da u ta­lač­koj si­tu­a­ci­ji uče­ stvu­ju stra­ni dr­ža­vlja­ni, bez ob­zi­ra da li su iz­vr­ši­o­ci ili žr­tve, sve re­le­vant­ne in­for­ma­ci­je se do­sta­vlja­ju dr­ža­va­ma či­ ji se gra­đa­ni na­la­ze u objek­tu ili dr­ža­ vi ko­joj pri­pa­da obje­kat (am­ba­sa­da, va­ zdu­ho­plov...). Ana­li­za i oce­na Ostva­ri­va­njem ana­li­ze i oce­ne sa­gle­ da­va se i vred­nu­je sa ko­li­ko su uspe­ ha je­di­ni­ce i dru­ge an­ga­žo­va­ne sna­ge ostva­ri­le pro­jek­to­va­ne i iz si­tu­a­ci­ja u raz­vo­ju ak­ci­je pro­i­za­šle i uslo­vlje­ne za­ dat­ke. Sve je­di­ni­ce, od­no­sno nji­ho­vi ni­ voi or­ga­ni­zo­va­nja, du­žni su, po prin­ci­ pu sub­or­di­na­ci­je, da do­sta­ve re­zul­ta­te ana­li­ze, te da u nji­ma is­ka­žu kon­kret­ ne re­zul­ta­te i pro­ble­me sa ko­ji­ma su se su­sre­ta­li; da oce­ne ko­or­di­na­ci­ju i sa­dej­ stvo sa dru­gim uče­stvu­ju­ćim sna­ga­ma, i da oce­ne efi­ka­snost i efek­tiv­nost upo­ tre­blje­nih ma­te­ri­jal­no-teh­nič­kih sred­ sta­va, po­seb­no onih ko­ja su na­me­nje­na za ostva­ri­va­nje ko­mu­ni­ka­ci­je. Na osno­vu ana­li­za na ope­ra­tiv­nom i tak­tič­kom ni­vou, a uz an­ga­žo­va­nje po­ je­di­nih eks­pe­ra­ta, stra­te­gij­ski ni­vo ru­ ko­vo­đe­nja vr­ši pot­pu­nu ana­li­zu i oce­ nu spro­ve­de­ne ak­ci­je i do­la­zi do za­klju­ ča­ka od zna­ča­ja za ade­kvat­no vred­no­va­ nje an­ga­žo­va­nih je­di­ni­ca i po­je­di­na­ca, te iz­vla­če­nje is­ku­sta­va za po­bolj­ša­nje ope­ra­tiv­ne spo­sob­no­sti je­di­ni­ca i za nji­ho­vo po­stu­pa­nje u slič­nim si­tu­a­ci­ ja­ma.

Iz­ve­šta­va­nje i in­for­mi­sa­nje Ostva­ri­va­njem iz­ve­šta­va­nja i in­for­ mi­sa­nja stva­ra­ju se uslo­vi da svi ni­voi ru­ko­vo­đe­nja mo­gu da re­a­li­zu­ju svo­ ju ulo­gu, da se stvo­ri am­bi­jent u ko­ jem će an­ga­žo­va­ne je­di­ni­ce i nji­ho­vi pri­pad­ni­ci ja­sno vi­de­ti zna­čaj, ci­lje­ve i efek­te svog po­stu­pa­nja, kao i da se za­do­vo­lje iz­ra­že­ne po­tre­be jav­no­sti, a po­seb­no po­ro­di­ca i or­ga­ni­za­ci­ja ko­ji­ ma pri­pa­da­ju ta­o­ci. Isto­vre­me­no, ade­ kvat­no iz­ve­šta­va­nje i in­for­mi­sa­nje tre­ ba da obez­be­di ome­ta­nje i mi­ni­mi­zi­ ra­nje pla­no­va i ak­ci­ja te­ro­ri­sta. Na iz­u­ zet­no ve­li­ko in­te­re­so­va­nje i re­a­go­va­nje lo­kal­ne i svet­ske jav­no­sti, u ve­zi sa kri­ zom ta­la­ca i to­kom nje­nog re­ša­va­nja, tre­ba od­go­vo­ri­ti na na­čin ko­jim se ne ome­ta tok po­zi­tiv­nog is­ho­da an­ti­te­ro­ ri­stič­ke ak­ci­je. Po pra­vi­lu, ovu de­lat­nost ru­ko­vod­ stvo ostva­ru­je pre­ko spe­ci­ja­li­zo­va­nih in­for­ma­tiv­nih slu­žbi, od­no­sno po­je­di­ na­ca ko­ji­ma se omo­gu­ću­je ne­po­sred­ na spo­zna­ja si­tu­a­ci­ja i ostva­ri­va­nje an­ ti­te­ro­ri­stič­kih me­ra, rad­nji i po­stu­pa­ka i/ili se isti bri­fu­ju od stra­ne ne­po­sred­ nih ru­ko­vo­di­la­ca ili nji­ho­vih sa­rad­ni­ ka u me­ri i pod uslo­vom da se te sta­ re­ši­ne ne odvo­je od raz­vo­ja si­tu­a­ci­je i ostva­ri­va­nja nji­ho­ve ne­za­me­nji­ve ulo­ ge u od­lu­či­va­nju i efi­ka­snom spro­vo­đe­ nju od­lu­ka. Prak­sa za te­o­ri­ju Iz u ovom tek­stu iz­lo­že­nih is­ku­sta­ va pre­po­zna­je se va­li­dan mo­del ru­ko­ vo­đe­nja an­ti­te­ro­ri­stič­kim sna­ga­ma u oba­vlja­nju ovog slo­že­nog na­men­skog za­dat­ka. Oče­ku­je se da on po­slu­ži za neo­p­hod­no uop­šta­va­nje prak­se tj. iz­ grad­nju te­o­ri­je kao i dok­tri­nar­no-nor­ ma­tiv­nih sta­vo­va i od­re­đe­nja u ve­zi su­prot­sta­vlja­nja i bor­be pro­tiv te­ro­ri­ zma.