Milo

Sažetak Ovaj rad obrađuje investicione fondove u Hrvatskoj, sa posebnim naglaskom na otvorene investicione fondove. Posle pregleda razvoja fondova, definisanja i kategorizacije fondova, biće prikazani konkretni primeri i stanje fondova u predhodnih nekoliko godina ( u zavisnosti od godine osnivanja), kao i trenutno poređenje najboljih fondova na Hrvatskom tržištu.

UVOD Ulagači ulažu koristeći usluge profesionalnih menadžera već stotinama godina. Još od drevnih Egipćana, pa u vreme slavnih holandskih i engleskih trgovačkih carstava, ulagači su raspoređivali rizik, nikad ne ulažući u samo jedan karavan ili jedan trgovački brod. Najpoznatija engleska i škotska investiciona udruženja učinila su investiranje dostupno i srednjoj klasi. Ulagači modernih shvatanja su poveravali svoj novac stručnim ljudima na upravljanje. Postanak „pravih“ investicionih fondova seže čak u1868. godinu, kada je u Velikoj Britaniji osnovan prvi fond zatvorenog tipa, danas poznat kao Foreign and Colonial Investment Trust. Više od pola veka, tačnije 1931. godine, kompanija M&G osnovala je prvi otvoreni fond, takođe u Velikoj Britaniji. Oba fonda su izrasla u moćne finansijske grupe koje i dan danas upravljaju brojnim investicionim i penzijskim fondovima, pa i životnim osiguranjima širom sveta. Prvi investicioni fondovi u Americi osnovani su dvadesetih godina prošlog veka. Od svoje pojave, pa do danas, zabeležili su neverovatan uspeh o čemu svedoči i brojka od približno 83 miliona Amerikanaca u čak 48 posto domaćinstava koji danas poseduju udele u ivesticionim fondovima. U svetu, investicioni fondovi zauzimaju visoko mesto na finansijskom tržištu, a u Hrvatskoj upravo oni postaju važan faktor većine finansijskih transakcija. Njihov broj se povećava svakodnevno, a mogućnosti koje nude sigurno mogu zadovoljiti svakog ulagača kao i one koji to žele da postanu. Tokom devedesetih godina, investicioni fondovi su zabeležili ubrzan razvoj u većini razvijenih zemalja, pa su postali važni akteri na finansijskim tržištima. U zemljama u razvoju i tranziciji, industrija investicionih fondova, iako beleži ubrzane stope rasta, još uvek bitno zaostaje za razvijenim zemljama. U Hrvatskoj su investicioni fondovi počeli da se razvijaju sa pojavom privatnih investicionih fondova. Međutim, oni nisu, kako se očekivalo, mnogo doprineli razvoju institucionalnih investitora na tržištu kapitala. Investicioni fondovi su relativno nova pojava na hrvatskom finansijskom tržištu, jer do pre dvanaest godina nije postojao zakonski okvir koji bi regulisao rad takvih institucija. Prvo društvo za upravljanje investicionim fondovima u Hrvatskoj dobilo je odobrenje za rad 1997. godine, a tek posle dve godine je započeo stvarni razvoj fondovske industrije. Kako takav novi i nedovoljno poznat način ulaganja funkcioniše na hrvatskom finansijskom tržištu? Koliko su sami građani upoznati sa konceptom investicionih fondova? Kako se kretala ukupna imovina fondova i kolike su njihove prosečne stope prinosa? Da bi se odgovorilo na ova pitanja, u radu koji sledi, dat je pregled stanja na tržištu investicionih fondova. Biće ispitane zakonske odredbe unutar kojih se kreće njihovo poslovanje kao i analiza najznačajnijih obeležje investicionih fondova. Takođe će biti prikazana klasifikacija fondova prema vrsti ulaganja podelom na akcijske, mešovite, obvezničke i novčane, a na kraju će biti prikazano i kretanje imovine pojedinih fondova od njihovog osnivanja do danas, kao i prikaz uporedne analize prosečnih stopa prinosa mešovitih, akcijskih, obvezničkih i novčanih fondova, koji pomažu pri odluci o ulaganju.

DEFINISANJE I KATEGORIZACIJA INVESTICIONIH FONDOVA Kad je o investicionim fondovima reč, u literaturi se može naći mnoštvo definicija i različitih termina koji se koriste u praksi mnogih zemalja. Tako Investment Company Institute, organizacija koja proučava investicione fondove u SAD-u i u svetu, prilikom objavljivanja sakupljenih podataka uvek naglašava kako se regionalne razlike moraju uzeti u obzir, jer neke zemlje uvrštavaju zatvorene investicione fondove (engl. Closedend funds) u tu grupu, a neke ne. Neke u nju uključuju i fondove kojima upravljaju osiguravajuće kompanije ili pak penzione fondove koji posluju na isti način kao investicioni. Zajedničko svim definicijama je da investicione fondove smatraju finansijskim organizacijama, odnosno posrednicima koji prikupljaju sredstva od velikog broja investitora, koja zatim plasiraju u različite oblike imovine. Prema oblicima imovine, razlikujemo investicione fondove koji ulažu u hartije od vrednosti, u nekretnine i u posebne finansijske oblike odnosno instrumente. Najčešći su investicioni fondovi koji ulažu koji ulažu kapital u hartije od vrednosti, pa sa obzirom na to koja vrsta vrednosnih papira preovladava u njihovom portfelju, fondovi se dele na akcijske (deoničke), obvezničke i mešovite. Ta podela je izrazito zanimljiva jer se u Hrvatskoj ponuda investicionih fondova uglavnom sastoji iz tih vrsta fondova, čemu još treba pridodati novčane fondove, koji pripadaju grupi fondova koji ulažu u posebne finansijske oblike. Ipak, najznačajnija je kategorizacija ona po kojoj se razlikuju zatvoreni (closedend funds) i otvoreni (open-end funds) investicioni fondovi, a kombinacija ove dve vrste fondova su hibridni fondovi.

INVESTICIONI FONDOVI DANAS U SVETU Prema strukturi ulaganja, u svetu preovladavaju akcijski fondovi sa 46% učešća u ukupnoj imovini, zatim novčani sa 23%, obveznički sa 20% i mešoviti sa 11% učešća (Grafikon 1). Treba napomenuti da se ta struktura uveliko razlikuje prema pojedinim regijama, odnosno zemljama. Tako u SAD-u preovladavaju akcijski fondovi sa oko 50% tržišnog udela, dok su u EU, iako vodeći po ukupnoj vrednosti imovine, ipak u manjem postotku – 36%. Oni su vrlo blizu obvezničkim fondovima koji su predhodnih godina preovladavali na tom tržištu. U zemljama u tranziciji dominiraju obveznički fondovi, sa izuzetkom Češke i Hrvatske, u kojima je najveći deo imovine u novčanim fondovima.

Struktura ulaganja u investicione fondove u svetu

11%

Akcijski fondovi

20% 46%

Novčani fondovi Obveznički fondovi Mešoviti fondovi

23%

Grafikon 1.

U SAD-u je u devedesetih došlo do eksplozivnog rasta imovine akcijskih fondova, najpre zbog dobrih rezultata koje su ostvarivali. Kako se jaz između kamata na bankarske depozite i prinosa koje su ostvarivali akcijski fondovi povećavao u korist fondova, sve je više investitora pokazivalo sklonost ka ulaganju u akcijske fondove. U Evropi i ostalim regijama porast akcijskih fondova zaostajao je za američkim jer su tržišta akcija bila manje razvijena, pa nije bilo dovoljno prostora za ulaganje i

ostvarivanje atraktivnih prinosa. Sa razvojem tržišta akcija, u Evropi se polako menjala struktura u korist akcijskih fondova. U poslednjih nekoliko godina u EU je primetan trend smanjenja stope rasta imovine novčanih fondova, a ubrzan je rast imovine u dugoročnim fondovima (akcijski, obveznički, mešoviti). Dugoročni UCITS fondovi (koji čine gotovo 80% ukupne imovine investicionih fondova) zabeležili su neto porast imovine. Više je faktora koji su uticali na razvoj pojedinih vrsta fondova u određenim regijama. Akcijski fondovi su razvijeniji u zemljama sa anglo-saksonskim-pravnim sistemom, dok su obveznički fondovi razvijeniji u zemljama sa kontinentalno-pravnim sistemom. To je zato što zemlje anglosaksonskog-pravnog sistema imaju transparentnije računovodstvene sisteme i standarde, pa samim tim osiguravaju bolju zaštitu prava investitora, koji su pod takvim uslovima skloniji investiranju u fondove sa rizičnijom strategijom ulaganja. Akcijski fondovi imaju mali udeo u zemljama u tranziciji jer su tržišta tih zemalja prilično plitka1 i nerazvijena. Granica do koje pravne institucije štite privatna vlasnička prava i prava malih akcionara objašnjava razlike koje postoje među zemljama u smislu stepena razvijenosti tržišta akcija. U zemljama u kojima pravne institucije ne osiguravaju zaštitu akcionara, cene domaćih akcija se kreću jednako za sve akcije, pa je manje informacija o pojedinačnim cenama akcija. Osim toga, u zemljama sa srednjim dohotkom, akcijski fondovi imaju mali udeo zbog nedostatka poverenja u integritet lokalnog tržišta kapitala, niske tolerancije rizika koju iskazuju investitori i zbog toga što se imućniji i veliki investitori u tim zemljama koriste uglavnom fondovima u inostranstvu. Poslednjih godina je primetan trend smanjenja broja fondova, iako raste vrednost njihove ukupne aktive. To je posledica udruživanja pojedinih investicionih fondova koji tako koriste prednosti ekonomije obima. Taj trend je posebno izražen u SAD-u, gde je broj investicionih fondova sa 8305, krajem 2001. godine pao na 8044 krajem 2004. godine, iako je ukupna imovina porasla za 1,2 milijarde USD (Investment Company Institute, 2005)

RAZVOJ INVESTICIONIH FONDOVA U HRVATSKOJ Investicioni fondovi se na finansijskom tržištu pojavljuju kao institucionalni investitori koji putem javne ponude prikupljaju finansijska sredstva, pa ih uz poštovanje načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika, plasiraju u prenosive hartije od vrednosti i/ili nekretnine, kao i u depozite u finansijskim institucijama. Investicionim fondovima upravljaju društva za upravljanje investicionim fondovima na temelju statuta fonda i odredbi Zakona o investicionim fondovima. Vrednost imovine pojedinog fonda izračunava i utvrđuje društvo za upravljanje investicionim fondovima. Prvo društvo za upravljanje investicionim fondovima u Hrvatskoj dobilo je odobrenje za rad 1997. godine, a dve godine posle toga počinje stvarni razvoj fondovske industrije, osnivanjem sedam privatnih investicionih fondova (PIF-ova). U Hrvatskoj je trenutno registrovano 24 društva za upravljanje investicionim fondovima. Registrovano je 1

Plitko tržište-nizak prosečan obim trgovanja

72 otvorena i 7 zatvorenih investicionih fondova. Prema podacima CROSEC-a, imovina zatvorenih fondova iznosila je 31.09.2005. godine 1,4 mlrd. kuna, dok je 29.09.2006. godine iznosila oko 2,5 mlrd. kuna. Prema istom izvoru, vrednost otvorenih fondova u aprilu 2005. godine dosegla je vrednost od 6,7 mlrd. kuna, a 29.12.2006. godine iznosila je 15,4 mlrd. kuna. Zatvore ni fondovi, Ne to im ovina

mlrd. kuna

3

29.9.2006

2,5 2 1,5

31.09.2005

1 0,5 0

Ovde treba ubaciti još jedan grafikon koji prikazuje otvorene fondove i njihovu neto imovinu, a moglo bi se staviti i sve to na jedan grafikon, radi upoređivanja.

ZAKONSKA REGULATIVA Investicioni fondovi su finansijske institucije koje imaju sve važniju ulogu na tržištima kapitala mnogih zemalja, a u pojedinim su postali glavni akteri koji u mnogočemu utiču na zbivanja na finansijskim tržištima, ali i van njih. Te institucije su najzastupljenije u razvijenim zemljama, pre svega u SAD-u, ne samo u smislu ukupne imovine kojom upravljaju, nego i u smislu vrlo bogate palete raznih vrsta fondova, velike i razgranate mreže distribucionih kanala putem kojih plasiraju udele, kao i zakonske regulative, nadzornih tela i organizacija koje prate njihov rad. U Evropi je razvijeno tržište invetsicionih fondova, najviše u zemljama članicama Evropske unije, koje zakonski nastoje da što više ujednače to područje. Proučavanjem finansijskih institucija na internacionalnoj osnovi, može se naći nekoliko različitih termina koji se upotrebljavaju u praksi, a imaju obeležja investicionih fondova, što znatno otežava globalno posmatranje i upoređivanje tih institucija. Iz to razloga su osnovani tzv. UCITS2 fondovi, odnosno otvoreni investicioni fondovi namenjeni javnosti, prema definiciji koju je EU prihvatila kako bi se uskladili različiti nazivi i definicije u pojedinim zemljama članicama. 2

UCITS – U EU se za investicione kompanije koje se bave investiranjem na bazi kolektivnih šema ulaganja koristi naziv Undertakings for Collective Investment in Transferable Securities. Njihovo poslovanje je regulisano kroz odgovarajuću Direktivu koja je doneta još 1985. godine. Tom Direktivom je investicionim kompanijama osnovanim u jednoj od zemalja članica dato da posluje u svim ostalim zemljama na bazi notifikacije, odnosno bez posebne procedure, uz obavezu prijavljivanja poslovanja u datoj zemlji, odnosno uveden je single licence regim ili jedinstveni režim licenciranja.

U zemljama u tranziciji, investicioni fondovi su na počecima razvoja, a njihov nastanak je vezan za proces privatizacije. Hrvatska je takođe u sklopu privatizacije pokrenula rad privatizovanih investicionih fondova, koji su kasnije transformisani u zatvorene investicione fondove, odnosno u holding društva. Danas hrvatskim tržištem, kao i tržištima većine ostalih zemalja u tranziciji, ali i razvijenih zemalja, dominiraju, otvoreni investicioni fondovi, i prema broju, i prema vrednosti ukupne imovine kojom upravljaju. Donošenjem Zakona o investicionim fondovima (NN 107/95) osigurani su pravni razlozi za razvoj investicionih fondova u Hrvatskoj, ali njihov pravi razvoj počinje tek donošenjem Zakona o privatnim investicionim fondovima (NN 109/97) i pokretanjem sedam privatnih investicionih fondova ( u nastavku PIF-ova), putem kojih se transformisao veliki broj preduzeća iz državnog u privatno vlasništvo. Zakonom o investicionim fondovima propisuju se pravila za osnivanje investicionih fondova i društava za upravljanje investicionim fondovima, a time se uređuje i način njihovog poslovanja. Investicioni fond se osniva na temelju odobrenja Komisije za hartije od vrednosti radi javnog prikupljanja novčanih i imovinskih sredstava javnom prodajom, odnosno izdavanjem dokumenata o učešću u fondu, čija se sredstva, uz poštovanje načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i raspodele rizika ulažu u hartije od vrednosti i/ili nekretnine kao i u depozite u finansijskim institucijama. Investicioni fond osniva i njime upravlja društvo za upravljanje investicionim fondovima (društvo), skladno statutu fonda i odredbama Zakona. Društvo se osniva u obliku akcionarskog ili društva sa ograničenom odgovornošću, sa osnovnim kapitalom od minimum 1 milion kuna. Ako društvo u toku jedne godine od dobijanja odobrenja od Komisije ne osnuje fond, odobrenje za poslovanje prestaje da važi. Društvo mora dostaviti Komisiji prospekt fonda kojim upravlja, kao i svaku njegovu promenu. Prospekt je javna ponuda i poziv za kupovinu dokumenata o učešću u otvorenom fondu i za upis akcija zatvorenog fonda, a mora sadržati informacije i podatke na osnovu kojih ulagači mogu dobiti predstavu o stvarnom stanju fonda. Investicioni fond se može osnovati kao otvoreni ili kao zatvoreni fond. Zahvaljujući baš PIF-ovima, mnogi građani u hrvatskoj su na pogrešan način upoznali instituciju investicionih fondova, pa su i danas za njih investicioni fondovi, nepouzdane i nepoželjne finansijske institucije. To je upravo i jedan od ograničavajućih faktora njihovog daljeg razvoja u smislu potražnje. Greška je napravljena kada je PIF-ovima dopuštena trenutna transformacija u zatvorene investicione fondove bez obaveze predhodnog usklađivanja portfelja prema Zakonu o investicionim fondovima, kao i dopuštanje njihove dalje transformacije u holding kompanije, čime su izašli iz nadzora Komisije za Hartije od vrednosti. Mnogi PIF-ovi su povećali svoju imovinu zamenom akcija sa Hrvatskim fondom za privatizaciju, koja im je dopuštena 1999. godine, a kojom su pojedini fondovi u zamenu za nelikvidne akcije odnosno za akcije nesolventnih preduzeća dobijali akcije visokih vrednosti uspešnih preduzeća. Upravo tom zamenom, neki PIF-ovi su ostvarili većinski udeo u privatizovanim preduzećima, pa su se naknadno transformisali u holding društva jer nisu

mogli uskladiti portfelj prema Zakonu o investicionim fondovima. Tako je doprinos PIFova razvoju tržišta kapitala u Hrvatskoj bio neznatan.

ZATVORENI INVESTICIONI FONDOVI Zatvoreni investicioni fond je akcionarsko društvo koje osniva i kojim upravlja društvo za upravljanje investicionim fondovima, a sve uz odobrenje Komisije za hartije od vrednosti. Predmet njegovog poslovanja je prikupljanje novčanih sredstava i imovinskih stvari javnom ponudom svojih neograničeno prenosivih akcija i ulaganje tih sredstava. Kada se predviđeni udeli (akcije), jednom prodaju, zatvara se prodaja i broj prodatih akcija se više ne menja. Zatvoreni fond emituje akcije čiji je broj fiksan, ne otkupljuje ih natrag od investitora, dakle, moraju se prodati na otvorenom tržištu ako investitor želi ponovo doći do uloženog novca. To znači da zatvoreni fondovi posluju kao i svaka druga koorporacija na finansijskom tržištu. Ovi fondovi su obično listirani na berzama, ili OTC3 tržištima. Oni predstavljaju Publicly Traded Funds i cene njihovih akcija se objavljuju u specijalizovanim časopisima. Zatvoreni fondovi su u prošlosti bili manje zastupljeni od otvorenih, ali imaju tendencije bržeg rasta. Jedan od razloga je i činjenica da se koriste kao investiciona opcija za ulaganja penzionih fondova, prevashodno za slučaj kada sponzor penzionog fonda ne preuzima rizik isplate (defined contibution pension plans). Za razliku od otvorenog fonda, menadžment zatvorenog fonda ima dodatnu sigurnost, jer fond ne može da se smanji. Prema Zakonu o ionvesticionim fondovima, u Hrvatskoj, najniži iznos osnovnog kapitala zatvorenog investicionog fonda je 5 miliona kuna. Društvo izračunava vrednost imovine fonda jednom mesečno, na temelju tekućih vrednosti njegovih hartija od vrednosti i depozita u finansijskim institucijama, kao i drugih imovinskih vrednosti, uz odbijanje obaveza.

OTVORENI INVESTICIONI FONDOVI Otvoreni investicioni fondovi predstavljaju posebnu imovinu, i uz odobrenje Komisije osnivaju društvo za upravljanje investicionim fondovima. Predmet poslovanja je prikupljanje novčanih sredstava izdavanjem i javnom prodajom dokumenata o udelu u fondu čija se sredstva ulažu uz poštovanje propisanih načela. Nema ograničenja broja udela, a fond se povećava sa porastom broja udela. Vrednost imovine fonda izračunava i utvrđuje društvo, i to svakog berzanskog dana, na temelju tekućih vrednosti njegovih hartija od vrednosti i depozita u finansijskim institucijama, kao i drugih imovinskih 3

OTC – Over the Counter Market- je tržište za nelistirane akcije. Doslovno znači: prodaja preko šaltera. OTC tržište je način kupovine i prodaje HoV kroz direktne pregovore kao i kroz aukciju... ili tržište bez mesta trgovanja kao na primer Canadian Dealing Network.

vrednosti uz odbijanje obaveza. Svaki vlasnik dokumenta o udelu u fondu, može u svako doba zahtevati isplatu dokumenta o udelu uz njegov povraćaj i istupanje iz fonda.Ta karakteristika je jedan od razloga što su otvoreni fondovi zabeležili intenzivniji razvoj. Investitorima se preko postojanja različitih vrsta fondova nudi lepeza mogućnosti za ulaganja u hartije od vrednosti u zavisnosti od toga koje ciljeve klijenti preferiraju (stabilan profit, odnosno isplatu dividende, kapitalnu dobit i rast vrednosti ukupnog portfolija). Iz to razloga, neki fondovi imaju za cilj da generišu stabilne prihode koji će biti redovno isplaćivani (Income Funds), odnosno da prevashodno zaštite vrednost svog kapitala. Drugima je pak, osnovni cilj da investiraju u kompanije za koje procenjuju da će ostvarivati brz rast ( Growth Funds), te stoga ovoj vrsti investitora nije primaran stabilan prinos, već kapitalni dobitak ( Capital gains). Iz tog razloga je na tržištu kreirana čitava lepeza različitih investicionih fondova sa različitim investicionim politikama. Otvoreni fondovi otkupljuju izdate akcije na zahtev po ceni koja se računa dnevno na bazi neto vrednosti aktive fonda po akciji ( net asset value per share – NAV ). NAV se izračunava tako što se od tržišne vrednosti portfolija na određeni dan oduzme vrednost fonda i onda podeli sa brojem akcija

OBELEŽJA OTVORENINIH INVESTICIONIH FONDOVA Ulaganje u investicione fondove u svetu ima dugu tradiciju. Srednjoročna i dugoročna ulaganja u fondove imaju niz prednosti pred drugim oblicima štednje kao što je štednja u bankama, životno osiguranje ili kupovina nekretnina. Učešća u fondovima su vrlo likvidna, čemu posebno doprinose profesionalno upravljanje i velika disperzija ulaganja. Na taj način se postižu sigurnost i poverenje u fond. Broj investitora u investicione fondove svakim danom je sve veći, što govori da je većina zadovoljna već postignutim rezultatima. • Likvidnost – Postoji mogućnost naplate kupljenih udela kada god to investitor želi, jer investicioni fondovi imaju mogućnost brze transakcije negotovinskih sredstava, npr. hartija od vrednosti u gotovinski oblik. Iz investicionog fonda je moguće u svakom trenutku podići sredstva bez ikakve izlazne provizije, a društvo za upravljanje fondom u roku od sedam dana od primanja zahteva za otkup, mora uplatiti novac na račun investitora. • Sigurnost i prinos – Prvi element sigurnosti je ulaganje sredstava u veliki broj finansijskih instrumenata tj. vrednosnih papira (disperzija rizika). Sredstva se ulažu samo u najsigurnije finansijske instrumente (Brigham, 2004). Dugoročni prosečni godišnji prinosi svetskih investicionih fondova se kreću između 6 i 15%, što ih po prinosu svrstava odmah uz nekretnine i akcije. Zbog dugoročnog stabilnog prinosa, likvidnosti i niskih troškova poslovanja, investicioni fondovi su jedan od najboljih načina dugoročne štednje. • Troškovi ulaganja – pri ulaganju u investicione fondove mogu se zaračunati ulazna i izlazna provizija, naknada za upravljanje, kao i troškovi izdavanja dokumenata. Iznos ulazne provizije po pravilu ne prelazi 3% vrednosti uloga

• •

•

uvećane za porez, a izlazna provizija se najčešće ne naplaćuje. Naknada za upravljanje društvu za upravljanje fondovima može godišnje iznositi najviše 2% ukupne vrednosti imovine fonda, a troškovi izdavanja dokumenata, uzimanje dokumenata o uloženom nazad i njihove isplate, mogu dosegnuti najviše 5% vrednosti dokumenata o udelu. Načela obračuna troškova razlikuju se među fondovima, a zavise i od vrste udela. Porez – Otvoreni investicioni fond u Hrvatskoj se ne smatra pravnom osobom, pa zato ne plaća porez na dobit. Zbog takvog statusa, investicioni fondovi, imaju mogućnost ostvarivanja i većih prinosa od drugih učesnika na tržištu kapitala. Privatnost podataka o vlasništvu nad udelima – Garantovana je. Zaštita od mogućnosti da se njima neovlašćeno koriste druge osobe je sigurna. Svi podaci su zabeleženi na elektronskim medijima i čuvaju se trajno. Društvo za upravljanje vodi evidenciju o vlasnicima udela i smatraju ih poslovnom tajnom. Informisanost – Investitor u svakom trenutku može saznati koliki je njegov deo.

PODELA OTVORENIH INVESTICIONIH FONDOVA PREMA VRSTI ULAGANJA Obveznički fondovi u svom portfelju imaju pretežno ili isključivo obveznice. Namenjeni su konzervativnim ulagačima koji nisu skloni rizicima i promenama. Ti fondovi su manje rizični, daju veću sigurnost ulagačima, ali nemaju mogućnost naglog ostvarivanja velikog profita. Odgovarajući su za ulaganje na relativno kratko vreme, npr. od tri do pet godina. Mešoviti fondovi, u svom portfelju pored akcija, sadrže i obveznice. Rizičniji su od obvezničkih, ali imaju mogućnost ostvarivanja većeg profita. Kod njih se preporučuje ulaganje na duži vremenski period, npr. na pet do deset godina. Akcijski fondovi imaju ceo portfelj u akcijama. To je najrizičnija vrsta fonda, ali istovremeno ima mogućnost ostvarivanja najvećeg profita. Odgovarajući su za dugoročna ulaganja, recimo, na deset i više godina. Novčani fondovi uglavnom imaju konstantan i umeren rast. Predmet poslovanja im je isključivo prikupljanje novčanih sredstava javnom ponudom svojih akcija i ulaganje prikupljenih sredstava u sigurne i profitabilne instrumente na finansijskom tržištu.

INVETSICIONI FONDOVI U HRVATSKOJ Samodol (1999) govori kako je „...u posjed PIF-ova dospjelo najmanje 90% ’uginulih’ poduzeća. Ono što daje negativnu gospodarsku i moralnu dimenziju takvom stanju jest činjenica da su dioničari takvih ’lešinarskih’ fondova postali upravo ratni stradalnici“.

Ali ni u drugim zemljam u tranziciji nije bilo mnogo drugačije. U prvim godinama tranzicije u zemljama koje su 2004. godine pristupile EU, poslovanje PIF-ova bilo je zakonski slabo regulisano, što je stvorilo prostor za zloupotrebu prava malih akcionara (Bakker, 2003). U Sloveniji su se ti fondovi, kao i u Hrvatskoj, uglavnom orijentisali na koncentraciju vlasništva u nekoliko vrhunskih preduzeća u kojima su nastojali da zadrže svoje pozicije (Marc, Rojec i Jauregui, 2004). Zbog velike vrednosti portfelja, te menadžerske kompanije su stekle veliki politički uticaj, pa bi ceo ishod tog procesa mogao završiti potpuno u njihovu korist, a na štetu primarnih akcionara i razvoja tržišta kapitala, što se dogodilo u Hrvatskoj. Hrvatsko tržište investicionih fondova, najpre pokreću velike bankarske grupacije, koje osnivanjem društava za upravljanje fondovima i otvorenim investicionim fondovima proširuju ponudu svojih proizvoda. Time nalaze nov način prikupljanja kapitala, koji je sve više koncentrisan upravo u tim grupacijama. Danas na Hrvatskom tržištu postoje 72 otvorena i 7 zatvorenih investicionih fondova. Zatvoreni fondovi se poslednjih godina nisu bitno razvijali, ali je njihov razvoj slabiji i u drugim zemljam u tranziciji, pa i u razvijenim zemljama. Uporede li se stope rasta imovine otvorenih fondova u bankama, uočava se da imovina otvorenih fondova beleži daleko veće stope rasta. Krajem 2004. godine taj udeo je iznosio oko 2,7%DBP-a, a krajem 2003. godine samo 2,1%. Primera radi, u Češkoj i u Mađarskoj je još krajem 2002. godine imovina otvorenoh fondova iznosila oko 5% DBPa, a u Rumuniji 4%, iako je samo nekoliko godina ranije iznosila svega 1% DBP-a. Poljska je imala nešto niži udeo od 3% DBP-a, ali treba uzeti u obzir da se podaci odnose na 2002. godinu. Turska je u tom periodu imala 3,5% udela imovine otvorenih fondova u DBP-u, a samo godinu dana pre 2,5%. Poređenja radi, u EU je 2002. godine imovina otvorenih investicionih fondova iznosila oko 50% DBP-a, dok je u SAD-u 2001. godine imovina otvorenih investicionih fondova iznosila skoro 70% DBP-a. Iako imovina otvorenih investicionih fondova u zemljama u tranziciji beleži ubrzan rast, još uvek znatno zaostaje za razvijenim, pa će trebati još mnogo vremana da ove zemlje dosegnu nivo razvijenih zemalja, pa da se bankocentrični finansijski sastav promeni u korist ostalih institucija. Prvi otvoreni fond u Hrvatskoj počeo je sa radom 29. Marta. 1999. to je bio PBZ Novčani fond. Do kraja 1999. novčani fond PBZ Investa upravljao je sa više od 23 miliona kuna, a (nepunu) prvu godinu završio je sa rastom vrednosti udela od 11,68%. Pokrenuti fond u to vreme nije bilo nimalo lako, a još teže je bilo postupno graditi poverenje prvih potencijalnih investitora. Tome svedoči i podatak da je imovina VictoriaFonda – drugog po redu hrvatskog i prvog akcijskog fonda, koji posluje od maja 1999. godine (tada pod upravom FondInvesta, a danas slovenačkog KD Investmentsa) krajem prve godine, nakon gotovo osam meseci rada, dostigla svega 789 hiljada kuna. Nakon VictoriaFonda, na treći i četvrti fond je trebalo čekati 14 meseci. U Julu 2000. sa radom su počela još dva novčana fonda: ZB Plus i ZB Europolis. Ti prvi fondovi ZB Investa su ujedno najavili novo razdoblje u razvoju hrvatskih otvorenih fondova – specijalizaciju. Naime, na samom početku najvažnije je bilo imati fond (PBZ Novčani), pa naravno i zainteresovane investitore. Struktura ulaganja i profil fonda bili su u drugom planu- PBZ Novčani bi tada, po današnjim standardima, trebalo razvrstati pre među obvezničke nego među novčane fondove. Specijalizacija je, osim po

kriterijumu valutne izloženosti ( bez obzira na PBZ Novčani, nekoliko godina kasnije PBZ Invest je pokrenuo nove novčane fondove: PBZ Kunski novčani i PBZ Euro novčani) u prvom talasu donela niz fondova koji su po pravilu bili predstavnici jedne od osnovnih vrsta fondova. Za sve fondove iz tog, prilično dugog razdoblja, karakteristična su imena odnosno nazivi fondova (ZB Bond, ZB Global, PBZ Global, Raiffeisen Bonds...). Razvoj finansijskog tržišta, uz sve veće zahteve investitora, upravo je produkt specijalizacije. Nakon visokog rasta cena domaćih akcija, ne čudi što su u „trendu“ akcijski fondovi specijalizovani za hrvatsko tržište kapitala. Među najmlađim fondovima su tako, na primer, Aureus Balanced, HPB Dynamic, Interinvest Balanced, Interinvest Cash, Oxygen, RF 115, ZB Aktiv... Korak napred, vredan pažnje, svakako je PBZ Dollar, koji domaćim (hrvatskim) investitorima u fondove, prvi omogućio (direktno) ulaganje u dolarsku imovinu. Sa pravom se može reći da je specijalizacija obeležila sve godine do sada (pa će i ovu), jer su mnogi domaći investitori danas, već dovoljno finansijski obrazovani i „zaslužili“ su mogućnost izbora – ne samo po osnovnim kriterijumima valutne izloženosti i vrste finansijskih instrumenata, nego i mnogo detaljnije, po kritrerijumu zemlje (regije) ili kategorije izdavaoca. Drugi snažan trend u hrvatskoj fondovskoj industriji je sve veća integracija sa ukupnom finansijskom ponudom. Danas je kupiti akcije u (nekim) otvorenim investicionim fondovima jednostavno kao i provući platni nalog u internet bankarstvu. Dalja integracija novčanih fondova i tekućeg (platnog) računa je jedan od puteva da se deo bankarskih depozita prelije u fondove (ipak je aktiva bankarskog sistema 20-ak puta veća od ukupne imovine hrvatskih otvorenih fondova). Multiplus Zagrbačke banke i ZB Investa je prva uspešna integracija te vrste. Komplementaran proizvod su posebni depoziti uz garanciju glavnice i prinos vezan za investicione fondove. Uspeh Integre, Zagrebačke banke i ZB Investa, kao i PRB Protecto, Privredne banke Zagreb i PBZ Investa, značajno su doprineli jačanju i popularizaciji hrvatske fondovske industrije. Transparentnost ukupnog poslovanja fondova nesumnjivo je jedan od najvažnijih preduslova daljeg rasta ukupne industrije. U tom smislu je već napravljen važan korak – društva za upravljanje usaglasila su Kodeks poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima. Ovaj „bon-ton“ otvorenih fondova bi trebao investitorima da osigura okruženje u kojem će lakše doći do relevantnih informacija, prezentovanih na isti (ili bar sličan) način, kako bi poslovanje i rezultati fondova bili razumljivi i međusobno uporedivi (i investitorima koji nisu veliki finansijski poznavaoci). Jedino je na taj način moguće izgraditi poverenje koje je preduslov dugoročno održivog rasta fondova. Dakle, ne bi trebalo da bude (ili barem što manje) oglašavanja kojim se eksploatacijom kratkih razdoblja sa posebno dobrim rezultatima dolazi do (nerealno) visokih prinosa. Rečenica: „ Prinos u predhodnom vremenskom periodu nije indikator ni garancija budućih prinosa“, bi morala biti na kraju svakog dokumenta. Prikaz strukture portfelja je po svim relevantnim podelama na razvijenim tržištima uobičajena informacija. Naravno, niko te podatke neće prezentovati dan za danom, ali mesečno ili kvartalno, ti bi podaci morali biti uvek lako dostupni.

FONDOVI U nastavku ovog rada biće prikazani sve vrste fondova (otvorenih) koje postoje trenutno u Hravatskoj. Prvo će biti prikazani novčani, zatim obveznički, mešoviti i akcijski fondovi. Za sve vrste fondova je dat tabelarni prikaz sa osnovnim karakteristikama, promenama, prinosima i nadoknadama. Ovo je urađeno da bi se obuhvatilo što više fondova i da bi se olakšalo njihovo upoređivanje.

Novčani fondovi Novčani fondovi su namenjeni, prvenstveno, za kratkoročna ulaganja, odnosno upravljanje viškovima likvidnosti. Novčane fondove (koji imovinu ulažu najpre u kratkoročne državne hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom i depozite u prvorazrednim bankama) karakteriše najviša sigurnost i lagan, ali kontinuiran rast vrednosti uloga. Po svojim karakteristikama, novčani fondovi su najsličniji štednji po viđenju ( a vista štednja4). Ali, prinos koji novčani fondovi ostvaruju je nekoliko puta veći od (simboličnih) kamata na štednju po viđenju. Po pravilu, novčani fondovi ne naplaćuju ni ulaznu ni izlaznu nadoknadu, a novac je na raspolaganju već sledećeg dana po slanju zahteva za prodajom uloga. Od 15 aktivnih novčanih fondova u Hrvatskoj, njih 12 su kunski novčani fondovi. Dva fonda su u evrima (ZB Europolis i PBZ Euro novčani) i jedan dolarski (PBZ Dollar). Ti fondovi su potencijalno interesantni investitorima koji imaju ili žele štednju u evrima (dolarima), kao i firmama sa primanjima u evrima (dolarima). Dok je u kunske novčane fondove moguće ulagati doslovce na nekoliko dana, kod eurskih fondova se ipak preporučuje malo duži vremenski period. Preporuka PBZ Dollar je ulaganje duže od godinu dana. Zbog zaštite (većine) klijenata koji žele da ulažu u fondove u preporučenom roku, odnosno samnjenja špekulativnih kupoprodaja udela i tarada na promenama kursa ZB Europolis (za veće iznose) i PBZ Dollar ( za ulaganja kraća od preporučenog) naplaćuju nadoknade. Kupovina i prodaja udela u fondovima koji nisu izraženi u kunama, obračunava se primenom srednjeg kursa Hrvatske narodne banke.

4

Novčani fondovi, osnovno Naziv

Oznaka

InterInvest Cash

IRIN-U-ICSH

HRK

Val

Rang rizika

0,3

TF

ZB Europlus

ZBIN-U-EURP

EUR

6,6

OTP Novčani

OTPI-U-NVCF

HRK

HPB Novčani

HPBI-U-HNOF

HRK

Erste Money

ERSI-U-EMON

HI-Cash

HAAI-U-HICS

ICF Money Market ZB Plus

PGP Datum

NAV

U godini

Zadnja

20/02

101,9500

0,70%

3,07%

19/02

122,0707

0,57%

1,1

3,63%

19/02

104,1600

0,47%

1,4

4,67%

20/02

106,5167

0,46%

+0,02%

HRK

3,7

3,98%

20/02

115,6200

0,45%

+0,01%

HRK

3,4

4,54%

20/02

116,3491

0,42%

+0,01%

EUIN-U-ICFM

HRK

4,4

3,39%

20/02

115,6995

0,41%

+0,01%

ZBIN-U-PLUS

HRK

6,6

4,49%

19/02

133,5578

0,41%

PBZ Kunski Novčani PBZI-U-HRKN

HRK

4,5

4,30%

20/02

108,9500

0,41%

0,00%

Select Novčani

CAIN-U-NVCF

HRK

3,7

3,84%

20/02

115,1326

0,40%

+0,01%

PBZ Novčani

PBZI-U-NVCF

HRK

7,9

6,90%

20/02

109,1600

0,40%

+0,01%

Raiffeisen Cash

RBAI-U-RCAS

HRK

4,0

4,29%

20/02

118,2400

0,36%

+0,01%

PBZ Dollar

PBZI-U-DLRF

USD

1,9

3,22%

20/02

106,0700

0,35%

+0,02%

ST Cash

TTIN-U-CASH

HRK

3,1

3,87%

19/02

112,6274

0,34%

PBZ Euro Novčani

PBZI-U-EURN

EUR

4,6

4,20%

20/02

105,8800

0,25%

Novčani fondovi, promene Oznaka

Val.

TF

Kap.

U godini

IRIN-U-ICSH

HRK

0,3

7,8

0,70%

ZBIN-U-EURP OTPI-U-NVCF HPBI-U-HNOF ERSI-UEMON HAAI-U-HICS EUIN-U-ICFM ZBIN-U-PLUS PBZI-U-HRKN CAIN-U-NVCF PBZI-U-NVCF RBAI-U-RCAS PBZI-U-DLRF TTIN-U-CASH PBZI-U-EURN

EUR HRK HRK

6,6 1,1 1,4

59,6 39,8 96,1

0,57% 0,47% 0,46%

HRK

3,7

663,7

HRK HRK HRK HRK HRK HRK HRK USD HRK EUR

3,4 4,4 6,6 4,5 3,7 7,9 4,0 1,9 3,1 4,6

154,9 36,5 1.559,3 347,5 79,2 252,4 624,2 33,4 10,8 154,8

6 meseci 3 meseca

1 mesec

7 dana

Zadnja

+1,22%

+0,39%

0,00%

+0,01%

+1,86% +2,21% +2,02%

+0,93% +0,90% +1,05%

+0,36% +0,30% +0,25%

+0,07% +0,03% +0,08%

+0,03% +0,01% +0,02%

0,45%

+1,61%

+0,79%

+0,28%

+0,06%

+0,01%

0,42% 0,41% 0,41% 0,41% 0,40% 0,40% 0,36% 0,35% 0,34% 0,25%

+1,59% +1,74% +1,60% +1,41% +1,41% +1,44% +1,60% +2,35% +1,34% +1,01%

+0,73% +0,81% +0,71% +0,67% +0,68% +0,69% +0,80% +1,53% +0,61% +0,39%

+0,23% +0,23% +0,25% +0,25% +0,25% +0,25% +0,22% +0,10% +0,20% +0,12%

+0,05% +0,05% +0,05% +0,06% +0,05% +0,06% +0,07% +0,06% +0,04% +0,08%

+0,01% +0,01% +0,02% 0,00% +0,01% +0,01% +0,01% +0,02% +0,02% +0,02%

+0,01%

+0,02%

Novčani fondovi, prinosi Oznaka

TF

Kap.

IRIN-U-ICSH

HRK 0,3

Val.

7,8

PGP

2 godine

1 godina

9 meseci

6 meseci

3 meseca

ZBIN-U-EURP

EUR 6,6

59,6

3,07% +2,42%

+2,83%

+3,24%

+3,70%

+3,76%

OTPI-U-NVCF

HRK 1,1

39,8

3,63%

+3,82%

+4,12%

+4,40%

+3,66%

HPBI-U-HNOF

HRK 1,4

+3,66%

+3,89%

+4,01%

+4,22%

ERSI-U-EMON HAAI-U-HICS EUIN-U-ICFM ZBIN-U-PLUS PBZI-U-HRKN CAIN-U-NVCF PBZI-U-NVCF RBAI-U-RCAS

HRK HRK HRK HRK HRK HRK HRK HRK

+3,29% +3,25% +2,24% +3,15% +3,30% +2,86% +3,29% +3,23%

+3,26% +3,12% +2,83% +3,15% +3,11% +2,81% +3,29% +3,13%

+3,18% +3,15% +3,44% +3,19% +2,80% +2,79% +2,85% +3,16%

+3,18% +2,94% +3,27% +2,88% +2,67% +2,72% +2,77% +3,22%

PBZI-U-DLRF TTIN-U-CASH PBZI-U-EURN

+4,93%

96,1

4,67%

663,7 154,9 36,5 1.559,3 347,5 79,2 252,4 624,2

3,98% 4,54% 3,39% 4,49% 4,30% 3,84% 6,90% 4,29%

USD 1,9

33,4

3,22%

+4,40%

+4,76%

+4,67%

+6,22%

HRK 3,1 EUR 4,6

10,8 154,8

3,87% +3,43% 4,20% +2,46%

+2,98% +1,92%

+3,02% +2,12%

+2,67% +1,99%

+2,47% +1,55%

3,7 3,4 4,4 6,6 4,5 3,7 7,9 4,0

+3,73% +3,88% +3,40% +3,85% +4,10% +3,40% +4,27% +3,96%

Novčani fondovi, opis Oznaka

Naziv

Društvo za upravljanje

TF Uk.imovina(mil.kn)

IRIN-U-ICSH

InterInvest Cash

InterInvest

0,3

7,8 (31/01/07)

ZBIN-U-EURP

ZB Europlus

ZB Invest

6,6

59,6 (31/01/07)

OTPI-U-NVCF

OTP Novčani

OTP Invest

1,1

39,8 (31/01/07)

HPBI-U-HNOF

HPB Novčani

96,1 (31/01/07)

HPB Invest

1,4

ERSI-U-EMON Erste Money

Erste Invest

3,7 663,7 (31/01/07)

HAAI-U-HICS

HI-Cash

Hypo-Alpe-Adria-Invest

3,4 154,9 (31/01/07)

EUIN-U-ICFM

ICF Money Market

ICF Invest

4,4

ZBIN-U-PLUS

ZB Plus

ZB Invest

6,6 1.559,3 (31/01/07)

PBZI-U-HRKN

PBZ Kunski Novčani

PBZ Invest

4,5 347,5 (31/01/07)

CAIN-U-NVCF

Select Novčani

CAIB Invest

3,7

PBZI-U-NVCF

PBZ Novčani

PBZ Invest

7,9 252,4 (31/01/07)

RBAI-U-RCAS Raiffeisen Cash

Raiffeisen Invest

4,0 624,2 (31/01/07)

PBZI-U-DLRF

PBZ Dollar

PBZ Invest

1,9

33,4 (31/01/07)

TTIN-U-CASH

ST Cash

ST Invest

3,1

10,8 (31/01/07)

PBZI-U-EURN

PBZ Euro Novčani

PBZ Invest

4,6 154,8 (31/01/07)

Rang prinosa

Rang rizika

36,5 (31/01/07)

79,2 (31/01/07)

Novčani fondovi po pravilu ne naplaćuju ni ulaznu ni izlaznu nadoknadu. Izuzetak su tri ne-kunska novčana fonda. ZB Europlus naplaćuje i ulaznu i izlaznu nadoknadu od čak 1%, koja zavisi od iznosa ulaganja/povlačenja. PBZ Dollar, naplaćuje izlaznu nadoknadu u visini 0,5% za sredstva koja se u fondu drže manje od godinu dana, dok PBZ Euro novčani fond naplaćuje izlaznu nadoknadu 1%. U ova tri slučaja isključiva namera društva za upravljanje je bila da se onemogući špekulisanje na račun

ukupne imovine (prinosa) fonda. Minimalno ulaganje u novčane fondove (od 100 do najviše 2000 HRK) prilagođeno je malim ulagačima. Novčani fondovi, nadoknade Oznaka

Naziv

IRIN-U-ICSH

Novčani 5.000 HRK

Min.ulaganje

Ulazna Izlazna Upravljanje Dep.banka

-

1,30%

0,14%

[1,00%] [1,00%]

1,20%

0,15%

-

-

1,00%

0,15%

HPBI-U-HNOF Novčani 400,00 HRK

0,00% 0,00%

1,25%

0,15%

ERSI-U-EMON Novčani 2.000,00 HRK

0,00% 0,00%

1,00%

0,15%

HAAI-U-HICS Novčani 1.000 HRK, 500 HRK naknadno EUIN-U-ICFM Novčani 100 HRK ZBIN-U-PLUS Novčani 2.000 HRK; invest. plan 100 HRK

0,00% 0,00% 0,00% 0,00% -

1,00% 1,10% 1,10%

0,25% 0,17% 0,13%

-

1,25%

0,15%

0,00% 0,00%

1,10%

0,17%

-

1,25%

0,15%

0,00% 0,00%

1,25%

0,15%

[0,50%]

1,25%

0,15%

1,50%

0,20%

1,25%

0,15%

ZBIN-U-EURP Novčani 250 EUR; 50 EUR naknadno; invest. plan 15 EUR OTPI-U-NVCF Novčani 1.000 HRK; naknadno 100 HRK

PBZI-U-HRKN Novčani 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga CAIN-U-NVCF Novčani 2000,00 HRK PBZI-U-NVCF Novčani 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga RBAI-U-RCAS Novčani 2.000,00 HRK

-

-

-

PBZI-U-DLRF Novčani 100 USD; 25 USD putem trajnog naloga TTIN-U-CASH Novčani 2.000 HRK (300 EUR) PBZI-U-EURN Novčani 100 EUR; 25 EUR putem trajnog naloga

[1,00%]

OBVEZNIČKI FONDOVI

Obveznički fondovi su namenjeni pre svega ulaganjima na srednji rok, u slučajevima kada je sigurnost uloga važnija od visine prinosa. Obvezničke fondove ( koji imovinu ulažu najpre u državne i korporativne vrednosne papire sa fiksnim prinopsom) karakteriše visoka sigurnost, odnosno relativno mala volatilnost kretanja vrednosti duga. Prinos obvezničkih fondova, trebao bi pritom ( u preporučenom razdoblju ulaganja; najčešće godinu dana i duže) biti konkurentan dugoročnoj oročenoj štednji. Obveznički fondovi po pravilu, naplaćuju nadoknade pri kupovini ili prodaju udela. U Hrvatskoj je aktivno 14 obvezničkih fondova. 12 obvezničkih fondova, vrednost udela iskazuje u evrima, 1 u kunama i 1 u dolarima. Pritom je kod fondova koji su izraženi u evrima, valutna izklož Enost portfelja fonda prema evru od 60% do preko )=

Obveznički fondovi, osnovno Naziv

Oznaka

KD Adria Bond

FOIN-U-ORBI

EUR

Val

Rang rizika

4,0 5,48% 20/02

TF

PGP Datum

1,6387

NAV U godini

2,92%

+0,26%

Zadnja

HI-Conservative

HAAI-U-HICO

EUR

5,0 0,40% 20/02 10,2037

1,18%

+0,02%

Capital One

ICAM-U-CONE

HRK

2,3 11,19% 20/02 127,8800 1,18%

+0,01%

Global Bond

GLIN-U-GBND

EUR

1,1 37,14% 20/02 13,9409

1,03%

+0,11%

Erste Bond

ERSI-U-EBND

EUR

3,7 5,70% 20/02 115,7100 0,92%

+0,03%

HPB Obveznički OTP Euro Obveznički ICF Fixed Income

HPBI-U-HOBF

EUR

1,4 3,54% 20/02 104,9312 0,61%

-0,02%

OTPI-U-EOBV

EUR

1,2 7,82% 19/02 109,3000 0,59%

EUIN-U-ICFF

EUR

5,0 4,19% 20/02 122,8792 0,51%

ST US$ Bond

TTIN-U-USBO

USD

1,4 1,95% 19/02 16,8331

0,39%

Select Eurobond

CAIN-U-SEBO

EUR

5,1 4,39% 20/02 12,4367

0,36%

+0,03%

Raiffeisen Bonds

RBAI-U-RBON

EUR

4,7 7,65% 20/02 141,8200 0,35%

+0,04%

ZB Bond

ZBIN-U-BOND

EUR

5,6 4,48% 19/02 128,0200 0,21%

PBZ Bond

PBZI-U-IBNF

EUR

4,0 4,34% 20/02 108,5400 0,07%

ST Euro Bond

TTIN-U-GBND

EUR

4,2 7,51% 19/02 18,3144 -0,25%

+0,03%

+0,03%

Obvezničk fondovi, promene Oznaka

Val.

TF

Kap.

U godini

FOIN-U-ORBI

EUR

4,0

6,1

2,92%

+2,51%

6 meseci

+2,49%

3 meseca

+3,09%

1 mesec

+1,30%

7 dana

+0,26%

Zadnja

HAAI-U-HICO ICAM-U-CONE GLIN-U-GBND

EUR HRK EUR

5,0 2,3 1,1

9,2 15,5 5,1

1,18% 1,18% 1,03%

+3,98% +3,45% +1,31%

+2,54% +2,30% +0,85%

+0,75% +1,11% +0,52%

+0,62% +0,63% +0,53%

+0,02% +0,01% +0,11%

ERSI-U-EBND

EUR

3,7

151,4

0,92%

+2,33%

+0,92%

+0,44%

+0,38%

+0,03%

HPBI-U-HOBF

EUR

1,4

45,8

0,61%

+1,68%

+0,54%

+0,42%

+0,46%

-0,02%

OTPI-U-EOBV EUIN-U-ICFF TTIN-U-USBO

EUR EUR USD

1,2 5,0 1,4

6,7 99,8 3,3

0,59% 0,51% 0,39%

+3,46% +0,89% +1,75%

+0,88% +0,65% +0,89%

+0,32% +0,44% +0,42%

+0,35% +0,30% +0,26%

-0,06% +0,03% +0,02%

CAIN-U-SEBO

EUR

5,1

86,3

0,36%

+0,81%

+0,36%

+0,34%

+0,41%

+0,03%

RBAI-U-RBON

EUR

4,7

328,6

0,35%

+1,57%

+0,55%

+0,41%

+0,50%

+0,04%

ZBIN-U-BOND PBZI-U-IBNF TTIN-U-GBND

EUR EUR EUR

5,6 4,0 4,2

174,8 158,9 5,0

0,21% 0,07% -0,25%

+1,72% +0,47% +0,50%

+0,20% +0,05% +0,34%

+0,10% +0,09% -0,01%

+0,20% +0,27% +0,06%

+0,01% +0,03% -0,05%

Obveznički fondovi, prinosi Oznaka

Val. TF

Kap.

PGP

FOIN-U-ORBI HAAI-U-HICO ICAM-U-CONE

EUR 4,0 EUR 5,0 HRK 2,3

6,1 9,2 15,5

5,48% 0,40% 11,19%

GLIN-U-GBND

EUR 1,1

5,1

37,14%

ERSI-U-EBND

EUR 3,7 151,4

5,70%

HPBI-U-HOBF

EUR 1,4

45,8

3,54%

OTPI-U-EOBV

EUR 1,2

6,7

7,82%

EUIN-U-ICFF

EUR 5,0

99,8

4,19%

TTIN-U-USBO

USD 1,4

3,3

1,95%

CAIN-U-SEBO RBAI-U-RBON ZBIN-U-BOND PBZI-U-IBNF TTIN-U-GBND

EUR EUR EUR EUR EUR

5,1 86,3 4,7 328,6 5,6 174,8 4,0 158,9 4,2 5,0

4,39% 7,65% 4,48% 4,34% 7,51%

2 godine

+7,04% +7,56% +8,27% +5,95%

+1,67% +2,96% +5,90% +3,41% +3,17% +2,24%

1 godina

9 meseci

6 meseci

3 meseca

+1,97% +8,18% +3,51%

+4,83% +8,33% +5,38%

+4,99% +7,96% +6,87%

+10,25% +10,44% +9,42%

+0,30%

+2,02%

+2,62%

+3,40%

+1,94%

+7,05%

+4,62%

+3,68%

+1,14%

+3,92%

+3,32%

+2,15%

+7,27%

+9,45%

+6,94%

+3,56%

-1,96%

+2,12%

+1,76%

+2,59%

+3,13%

+3,19%

+3,49%

+3,61%

-0,89% +0,45% -0,02% -0,70% +0,52%

+1,69% +3,94% +3,23% +1,50% +1,70%

+1,59% +3,10% +3,41% +0,93% +0,99%

+1,42% +2,21% +0,79% +0,18% +1,39%

Obveznički fondovi, opis Uk.imovina(mil.kn Rang prinosa )

Oznaka

Naziv

Društvo za upravljanje

TF

FOIN-U-ORBI

KD Adria Bond

KD Investments

4,0

6,1 (31/01/07)

HAAI-U-HICO

HI-Conservative

Hypo-Alpe-Adria-Invest

5,0

9,2 (31/01/07)

ICAM-U-CONE Capital One

ICAM

2,3 15,5 (31/01/07)

GLIN-U-GBND Global Bond

FIMA Global Invest

1,1

ERSI-U-EBND Erste Bond

Erste Invest

3,7 151,4 (31/01/07)

HPBI-U-HOBF HPB Obveznički

HPB Invest

1,4 45,8 (31/01/07)

5,1 (31/01/07)

OTPI-U-EOBV OTP Euro Obveznički OTP Invest

1,2

EUIN-U-ICFF

ICF Invest

5,0 99,8 (31/01/07)

TTIN-U-USBO ST US$ Bond

ST Invest

1,4

CAIN-U-SEBO Select Eurobond

CAIB Invest

5,1 86,3 (31/01/07)

RBAI-U-RBON Raiffeisen Bonds

Raiffeisen Invest

4,7 328,6 (31/01/07)

ZBIN-U-BOND ZB Bond

ZB Invest

5,6 174,8 (31/01/07)

PBZI-U-IBNF

PBZ Invest

4,0 158,9 (31/01/07)

ST Invest

4,2

ICF Fixed Income

PBZ Bond

TTIN-U-GBND ST Euro Bond

Rang rizika

6,7 (31/01/07) 3,3 (31/01/07)

5,0 (31/01/07)

Struktura ulaznih i izlaznih nadoknada koje naplaćuju obveznički fondovi vrlo je raznolika. Po kriterijumu visine nadoknada najjeftinije može biti ulaganje u Hi Conservative, Erste Bond, HPB Obveznički, ZB Bond i PBZ Bond, koji ne naplaćuju ulaznu nadoknadu, dok je izlazna nadoknada 0,5% ( za Hi Conservative je 1%, ali ove izlazne nadoknade važe uglavnom u slučaju ulaganja kraćeg od godinu dana). Najnepovoljniji je Capital One koji naplaćuje ulaznu nadoknadu 2%, a izlaznu 1%.

Obveznički fondovi, nadoknade Oznaka

Naziv

Min.ulaganje

FOIN-U-ORBI Obveznički 100 EUR; invest. plan 25 EUR HAAI-U-HICO Obveznički 100 EUR, 10 EUR naknadno ICAM-U-CONE Obveznički 100 udjela; svako naredno 10 udjela GLIN-U-GBND Obveznički 1.000 EUR; 100 EUR naknadno ERSI-U-EBND HPBI-U-HOBF OTPI-U-EOBV EUIN-U-ICFF TTIN-U-USBO CAIN-U-SEBO RBAI-U-RBON ZBIN-U-BOND

Obveznički 400 HRK Obveznički 100 EUR Obveznički 100 EUR Obveznički 1.000 EUR Obveznički 400 HRK (65 USD) Obveznički 100 EUR; 10 EUR naknadno Obveznički 100 EUR; 30 EUR naknadno Obveznički 100 EUR; 50 EUR naknadno

PBZI-U-IBNF

Obveznički 100 EUR; 25 EUR putem trajnog naloga

TTIN-U-GBND Obveznički 400 HRK (50 EUR)

Ulazna

Izlazna Upravljanje

Dep.banka

max. 1,50%

-

1,00%

0,30%

-

[1,00%]

1,25%

0,30%

2,00%

1,00%

3,00%

0,25%

max. 0,50%

-

1,00%

0,20%

1,30% 1,50% 1,25% 1,20% 1,50% 1,00% 1,25% 1,40%

0,15% 0,20% 0,15% 0,25% 0,30% 0,20% 0,15% 0,10%

[0,50%] 0,50% [0,50%] [45 EUR] 0,25% [1,00%] [0,50%] [0,50%] [1,00%] [0,50%] -

[0,50%]

1,75%

0,15%

[1,00%]

-

1,50%

0,25%

Pre ulaganja u investicione fondove potrebno je dobro proučiti visinu i strukturu nadoknada. Deo fondova nižim nadoknadama stimuliše veće iznose ulaganja odnosno duže držanje novca. Iznos minimalnog ulaganja po pravilu je 100 EUR-a, u kunskoj protivvrednosti, ali izuzeci postoje, kao što je Erste Bond, ST Euro Bond i ST US$ Bond, sa minimumom ulaganja od 400 HRK ( 70 EUR-a) ili fond Capital One čiji je minimalni iznos ulaganja ograničen na čak milion kuna.

MEŠOVITI FONDOVI

Mešoviti fondovi, osnovno Naziv

Oznaka

HPB Dynamic

HPBI-U-HDYF

HRK

Val

Rang rizika

0,5

TF

PGP

Datum

20/02 126,4775 17,70%

NAV

+0,10%

Aureus Balanced

AUIN-U-AUBL

HRK

0,6

20/02 130,0638 15,57%

+0,58%

KD Balanced

FOIN-U-BLNC

EUR

1,1 34,23% 20/02

1,8693

15,41%

ST Balanced

TTIN-U-BLNC

EUR

4,1 33,93% 19/02

44,3249

13,55%

Ilirika JIE Balanced

ILIN-U-JIEB

EUR

1,1 48,16% 20/02 152,6956 11,76%

+0,64%

ICF Balanced

EUIN-U-ICFE

HRK

4,8 26,74% 20/02 303,9701

9,77%

+0,55%

HPB Global

HPBI-U-HGLF

HRK

1,4 39,07% 20/02 157,8213

9,01%

+0,62%

Erste Balanced

ERSI-U-ERIN

EUR

6,1 3,33%

20/02 150,8300

8,42%

+0,65%

PBZ Global

PBZI-U-GLBF

HRK

5,4 17,99% 20/02 161,1200

7,66%

+0,38%

OTP Uravnoteženi

OTPI-U-BLNC

HRK

1,2 44,99% 20/02 155,2100

7,62%

+0,51%

Raiffeisen Balanced

RBAI-U-RBAL

EUR

4,5 21,62% 20/02 240,4200

5,73%

+0,32%

HI-Balanced

HAAI-U-HIBA

EUR

5,0 3,35%

20/02

5,55%

+0,11%

ZB Global

ZBIN-U-GLBL

EUR

5,6 8,92%

19/02 161,7900

5,14%

ZB Trend

ZBIN-U-TRND

EUR

4,3 8,28%

19/02 140,9800

2,95%

InterInvest Balanced

IRIN-U-IBAL

HRK

0,3

20/02 103,2900

1,07%

CEBA Balanced

CEBI-U-CBAL

HRK

0,1

20/02

11,7889

9,9848

U godini

Zadnja

+1,13%

-0,07% +0,23%

Mešoviti fondovi, promene Oznaka

Val.

TF

Kap.

U godini

6 meseci

3 meseca

1 mesec

7 dana

Zadnja

HPBI-U-HDYF HRK 0,5

44,5

17,70%

+17,55%

+12,16%

+1,22%

+0,10%

AUIN-U-AUBLHRK 0,6

66,2

15,57% +28,54%

+22,05%

+6,46%

+1,07%

+0,58%

FOIN-U-BLNCEUR 1,1

15,0

15,41% +23,31%

+13,57%

+7,54%

+3,13%

+1,13%

TTIN-U-BLNC EUR 4,1

28,9

13,55% +20,38%

+13,74%

+10,91%

+1,68%

+0,76%

ILIN-U-JIEB EUR 1,1 EUIN-U-ICFE HRK 4,8 HPBI-U-HGLF HRK 1,4

34,8 11,76% +18,14% 263,5 9,77% +20,33% 288,7 9,01% +19,70%

+13,62% +13,80% +12,89%

+8,01% +6,29% +6,51%

+2,59% +1,83% +1,63%

+0,64% +0,55% +0,62%

ERSI-U-ERIN EUR 6,1

244,0

8,42%

+14,94%

+9,61%

+3,86%

+1,60%

+0,65%

PBZI-U-GLBF HRK 5,4

1.650,9 7,66%

+15,72%

+9,40%

+5,40%

+0,84%

+0,38%

OTPI-U-BLNC HRK 1,2 RBAI-U-RBALEUR 4,5 HAAI-U-HIBA EUR 5,0

48,3 7,62% 1.978,4 5,73% 85,4 5,55%

+15,18% +11,26% +10,46%

+8,47% +6,17% +6,71%

+3,94% +3,63% +3,34%

+0,97% +1,28% +1,04%

+0,51% +0,32% +0,11%

ZBIN-U-GLBL EUR 5,6

1.574,7 5,14%

+10,67%

+7,42%

+3,17%

+0,48%

-0,09%

+8,70%

+3,94%

+1,13%

+0,61%

+0,09%

+2,37%

+0,66%

+0,18%

-0,07%

+0,99%

+0,23%

ZBIN-U-TRND EUR 4,3

462,2

2,95%

IRIN-U-IBAL HRK 0,3

30,1

1,07%

CEBI-U-CBALHRK 0,1

Mešoviti fondovi, prinosi Oznaka

Val. TF

Kap.

PGP

2 godine

1 godina

HPBI-U-HDYF

HRK 0,5

44,5

AUIN-U-AUBL

HRK 0,6

66,2

FOIN-U-BLNC

EUR 1,1

15,0

34,23%

+36,46%

TTIN-U-BLNC

EUR 4,1

28,9

33,95% +30,25%

ILIN-U-JIEB

EUR 1,1

34,8

48,16%

EUIN-U-ICFE

HRK 4,8

HPBI-U-HGLF

9 meseci

6 meseci

3 meseca

+89,93% +64,56%

+120,48%

+43,42%

+50,87%

+65,65%

+33,39%

+33,65%

+44,26%

+67,46%

+44,44%

+40,00%

+38,71%

+65,95%

263,5 26,74% +32,86%

+49,49%

+46,10%

+43,78%

+67,01%

HRK 1,4

288,7 39,07%

+50,63%

+51,85%

+42,31%

+61,76%

ERSI-U-ERIN

EUR 6,1

244,0

3,33% +21,21%

+30,65%

+37,22%

+31,43%

+43,90%

PBZI-U-GLBF

HRK 5,4 1.650,9 17,99% +20,69%

+35,86%

+37,50%

+33,18%

+42,81%

OTPI-U-BLNC

HRK 1,2

+40,63%

+41,16%

+31,97%

+38,05%

RBAI-U-RBAL

EUR 4,5 1.978,4 21,62% +17,98%

+23,33%

+25,19%

+23,30%

+26,81%

HAAI-U-HIBA

EUR 5,0

3,35% +17,88%

+26,14%

+24,79%

+21,55%

+29,39%

ZBIN-U-GLBL

EUR 5,6 1.574,7 8,92% +14,68%

+18,06%

+23,13%

+22,15%

+33,27%

ZBIN-U-TRND

EUR 4,3

462,2

+6,35%

+13,17%

+17,88%

+16,79%

IRIN-U-IBAL

HRK 0,3

30,1

CEBI-U-CBAL

HRK 0,1

48,3

85,4

44,99%

8,28% +11,66%

+9,73%

Mešoviti fondovi, opis Oznaka

Naziv

Društvo za upravljanje

TF

Uk.imovina(mil.kn)

HPBI-U-HDYF

HPB Dynamic

HPB Invest

0,5

44,5 (31/01/07)

AUIN-U-AUBL Aureus Balanced

Aureus Invest

0,6

66,2 (31/01/07)

FOIN-U-BLNC KD Balanced

KD Investments

1,1

15,0 (31/01/07)

TTIN-U-BLNC

ST Balanced

ST Invest

4,1

28,9 (31/01/07)

ILIN-U-JIEB

Ilirika JIE Balanced

Ilirika Investments

1,1

34,8 (31/01/07)

EUIN-U-ICFE

ICF Balanced

ICF Invest

4,8

263,5 (31/01/07)

HPBI-U-HGLF

HPB Global

HPB Invest

1,4

288,7 (31/01/07)

ERSI-U-ERIN

Erste Balanced

Erste Invest

6,1

244,0 (31/01/07)

PBZI-U-GLBF

PBZ Global

PBZ Invest

5,4 1.650,9 (31/01/07)

OTPI-U-BLNC

OTP Uravnoteženi

OTP Invest

1,2

RBAI-U-RBAL Raiffeisen Balanced

Raiffeisen Invest

4,5 1.978,4 (31/01/07)

HAAI-U-HIBA

HI-Balanced

Hypo-Alpe-Adria-Invest

5,0

ZBIN-U-GLBL

ZB Global

ZB Invest

5,6 1.574,7 (31/01/07)

ZBIN-U-TRND

ZB Trend

ZB Invest

4,3

462,2 (31/01/07)

IRIN-U-IBAL

InterInvest Balanced

InterInvest

0,3

30,1 (31/01/07)

CEBA Invest

0,1

CEBI-U-CBAL CEBA Balanced

Rang prinosa Rang rizika

48,3 (31/01/07) 85,4 (31/01/07)

Nadoknade za uravnotežene fondove Oznaka

Naziv

Min.ulaganje

Ulazna

HPBI-U-HDYF Mešoviti 400,00 HRK

1,00%

[1,00]

2,00%

0,30%

AUIN-U-AUBL Mešoviti 2.000 HRK

2,00%

[2,00]

2,00%

0,30%

max. 3,00%

-

1,50%

0,30%

TTIN-U-BLNC Mešoviti 400 HRK (50 EUR)

[2,00%]

-

2,50%

0,30%

ILIN-U-JIEB

Mešoviti 100 EUR

[2,20%]

-

2,00%

0,25%

EUIN-U-ICFE

Mešoviti 100 HRK

-

0,25%

3,50%

0,25%

0,50%

[1,50%]

2,00%

0,25%

ERSI-U-ERIN Mešoviti 400 HRK

-

[1,00%]

1,50%

0,15%

PBZI-U-GLBF Mešoviti 400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga

-

[0,50%]

2,00%

0,15%

OTPI-U-BLNC Mešoviti 1.000 HRK; 150 HRK naknadno

-

[0,50%]

2,00%

0,20%

[1,00%] max. 1,00%

2,00%

0,20%

FOIN-U-BLNC Mešoviti 100 EUR; invest. plan 25 EUR

HPBI-U-HGLF Mešoviti 400,00 HRK

RBAI-U-RBAL Mešoviti 100 EUR; 30 EUR naknadno

Izlazna Upravljanje Dep.banka

HAAI-U-HIBA Mešoviti 100 EUR, 10 EUR naknadno

-

[1,50%]

1,75%

0,30%

ZBIN-U-GLBL Mešoviti 100 EUR; 50 EUR naknadno

-

[2,00%]

2,00%

0,30%

ZBIN-U-TRND Mešoviti 100 EUR; 50 EUR naknadno

-

[2,00%]

2,00%

0,30%

IRIN-U-IBAL

-

[0,40%]

2,75%

0,18%

[ 2,00%]

-

3,50%

0,25%

Mešoviti 3000

CEBI-U-CBAL Mešoviti 300 HRK

U nekim slučajevima se i kod ulaganja u uravnotežene fondove nadoknade mogu izbeći. Primera radi, nadoknada za Raiffeisen Balanced i Raiffeisen Active u visini 1% odnosno 1,5%, naplaćuje se samo za iznose preko 50.000 HRK, dok se izlazna nadoknada u visini 1% naplaćuje samo za iznose do 500.000 HRK i u slučaju ulaganja kraćeg od godinu dana. Uz duži rok ulaganja (preko 3 godine) nadoknade je čak moguće potpuno izbeći i to kod ulaganja u fond Hi-balanced odnosno Hi-growth. Najskuplji po nadoknadama je KD Balanced sa maksimalnom nadoknadom od 3% i Ilirika JIE Balanced sa nadoknadom od 2,2%.

AKCIJSKI FONDOVI

Akcijski fondovi, osnovno

Naziv

Oznaka

Val

KD Victoria

FOIN-UVICF

EUR

7,8 24,74% 20/02

7,3670

ST Global Equity

TTIN-U-A

EUR

6,3 -0,04%

13,2429 15,66%

HRK

1,2 88,26% 20/02 217,0132 15,17% +1,22%

HRK

1,4 46,11% 19/02 168,8124 12,24%

EUR

2,3 41,59% 20/02 224,1247 12,20% +0,82%

HRK

1,5 46,93% 20/02 175,4000 11,03% +0,31%

EUR

5,7 8,76%

EUR

1,4 38,56% 20/02 155,9100 10,45% +0,45%

HRK

2,7 43,75% 19/02 268,3802 9,66%

HRK

0,7

19/02 158,8200 9,36%

EUR

5,0 5,53%

20/02

8,48%

+0,21%

EUR

1,8 37,69% 20/02 180,2000 8,33%

+0,28%

EUR

0,6

-0,23%

EUR

2,8 14,76% 19/02 146,9300 3,83%

EUR

3,4 10,74% 20/02 141,2600 3,39%

-0,18%

HRK

0,1

+0,66%

AUIN-UAUEQ HPBI-UHPB Dionički HDIF Ilirika JI Europa ILIN-U-IJIE PBZI-UPBZ Equity EQTF CAIN-USelect Europe SEUR Erste Adriatic ERSI-UEquity EADE GLIN-UFIMA Equity GLEQ ZBIN-UZB Aktiv AKTV HAAI-UHI-Growth HIGR Raiffeisen C. RBAI-UEurope RCEU Prospectus Gl. PSIN-UEquity PSGE ZBIN-UZB Euroaktiv EAKT Raiffeisen RBAI-UActive RACT PSIN-UProspectus JIE PJIE Aureus Equity

Rang rizika

TF

PGP

Datum

19/02

20/02

NAV

U godini

Zadnja

15,72% +0,81%

16,1073 11,00% +0,50%

13,0838

20/02 112,6056 3,89%

20/02 105,3633

Akcijski fondovi, promene

Oznaka

V a TF l .

E FOIN-U-VICF U R E TTIN-U-A U R H AUIN-U-AUEQ R K H HPBI-U-HDIF R K E ILIN-U-IJIE U R H PBZI-U-EQTF R K E CAIN-U-SEUR U R E ERSI-U-EADE U R H GLIN-U-GLEQ R K H ZBIN-U-AKTV R K E HAAI-U-HIGR U R E RBAI-U-RCEU U R E PSIN-U-PSGE U R E ZBIN-U-EAKT U R E RBAI-U-RACT U R H PSIN-U-PJIE R K

Kap.

U godini

7,8

322,5

15,72%

+24,13%

+16,01%

+7,26%

+1,93%

+0,81%

6,3

25,1

15,66%

+24,32%

+15,86%

+13,10%

+1,33%

+0,66%

1,2

262,0

15,17%

+32,10%

+21,45%

+7,51%

+3,41%

+1,22%

1,4

86,6

12,24%

+22,95%

+14,76%

+8,24%

+1,22%

+0,21%

2,3

113,0

12,20%

+17,68%

+13,70%

+7,16%

+2,16%

+0,82%

1,5

1.079,2

11,03%

+21,33%

+13,74%

+7,35%

+1,02%

+0,31%

5,7

163,2

11,00%

+18,75%

+13,31%

+5,07%

+1,99%

+0,50%

1,4

581,5

10,45%

+15,71%

+11,38%

+4,68%

+1,44%

+0,45%

2,7

266,0

9,66%

+34,01%

+12,25%

+4,89%

+0,37%

-0,17%

0,7

828,3

9,36%

+24,71%

+14,32%

+5,64%

-0,06%

-0,26%

5,0

103,4

8,48%

+16,63%

+10,93%

+4,90%

+1,37%

+0,21%

1,8

1.258,2

8,33%

+19,29%

+10,59%

+5,21%

+1,17%

+0,28%

0,6

8,0

3,89%

+11,87%

+6,46%

+2,20%

+0,71%

-0,23%

2,8

361,5

3,83%

+14,00%

+5,16%

+0,85%

+0,14%

+0,26%

3,4

62,2

3,39%

+8,13%

+4,20%

+2,02%

+0,56%

-0,18%

+4,79%

+0,66%

0,1

6 meseci

3 meseca

1 mesec

7 dana

Zadnja

Akcijski fondovi, prinos Oznaka

Val. TF

FOIN-U-VICF TTIN-U-A

EUR 7,8 322,5 24,74% +25,30% EUR 6,3 25,1 -0,04% +35,66%

Kap.

+40,40% +39,53%

+45,27% +40,61%

+52,83% +53,64%

+80,25% +80,50%

AUIN-U-AUEQ

HRK 1,2 262,0 88,26%

+81,39%

+82,79%

+73,71%

+116,20%

HPBI-U-HDIF

HRK 1,4

46,11%

+65,34%

+61,08%

+50,34%

+73,72%

ILIN-U-IJIE

EUR 2,3 113,0

41,59% +31,71%

+45,05%

+37,09%

+37,64%

+66,41%

PBZI-U-EQTF

HRK 1,5 1.079,2 46,93%

+50,25%

+47,35%

+46,15%

+66,67%

CAIN-U-SEUR

EUR 5,7 163,2

+43,72%

+43,53%

+40,10%

+64,20%

ERSI-U-EADE

EUR 1,4 581,5 38,56%

+49,45%

+43,57%

+33,16%

+53,36%

GLIN-U-GLEQ

HRK 2,7 266,0 43,75% +33,64%

+68,05%

+83,94%

+79,29%

+58,99%

ZBIN-U-AKTV

HRK 0,7 828,3

+54,60%

+71,08%

HAAI-U-HIGR

EUR 5,0 103,4

RBAI-U-RCEU

EUR 1,8 1.258,2 37,69%

PSIN-U-PSGE

EUR 0,6

ZBIN-U-EAKT RBAI-U-RACT

EUR 2,8 361,5 14,76% +15,22% EUR 3,4 62,2 10,74% +13,89%

PSIN-U-PJIE

HRK 0,1

86,6

PGP

2 godine

8,76% +28,26%

5,53% +25,43%

1 godina

9 mjeseci

6 mjeseci

3 mjeseca

+37,78%

+37,38%

+35,24%

+50,90%

+44,87%

+44,21%

+41,36%

+49,10%

+24,91%

+28,19%

+13,24% +5,80%

+24,64% +11,07%

+29,49% +16,58%

+22,36% +17,75%

8,0

Akcijski fondovi, opis Oznaka

Naziv

Uk.imovina(mil.kn Rang prinosa Rang rizika )

Društvo za upravljanje

TF

FOIN-U-VICF KD Victoria

KD Investments

7,8 322,5 (31/01/07)

TTIN-U-A

ST Invest

6,3

AUIN-U-AUEQ Aureus Equity

Aureus Invest

1,2 262,0 (31/01/07)

HPBI-U-HDIF HPB Dionički

HPB Invest

1,4

ILIN-U-IJIE

Ilirika Investments

ST Global Equity

Ilirika JI Europa

25,1 (31/01/07) 86,6 (31/01/07)

CAIB Invest

2,3 113,0 (31/01/07) 1.079,2 1,5 (31/01/07) 5,7 163,2 (31/01/07)

ERSI-U-EADE Erste Adriatic Equity Erste Invest

1,4 581,5 (31/01/07)

GLIN-U-GLEQ FIMA Equity

FIMA Global Invest

2,7 266,0 (31/01/07)

ZBIN-U-AKTV ZB Aktiv

ZB Invest Hypo-Alpe-AdriaInvest

0,7 828,3 (31/01/07)

PBZI-U-EQTF PBZ Equity

PBZ Invest

CAIN-U-SEUR Select Europe

HAAI-U-HIGR HI-Growth

5,0 103,4 (31/01/07) 1.258,2 (31/01/07) 8,0 (31/01/07)

RBAI-U-RCEU Raiffeisen C. Europe Raiffeisen Invest

1,8

PSIN-U-PSGE Prospectus Gl. Equity Prospectus Invest

0,6

ZBIN-U-EAKT ZB Euroaktiv

ZB Invest

2,8 361,5 (31/01/07)

RBAI-U-RACT Raiffeisen Active

Raiffeisen Invest

3,4

PSIN-U-PJIE

Prospectus Invest

0,1

Prospectus JIE

62,2 (31/01/07)

Akcijski fondovi, nadoknade Oznaka

Naziv

Ulazna

Izlazna

Upravljanj Dep.banka e

Akcijski

400 HRK (50 EUR)

max. 3,50% [3,00%]

Akcijski

2.000,00 HRK

3,00%

Akcijski

400 HRK

1,50%

Akcijski

100 EUR

[3,00%]

max. 1,50% -

Akcijski

400 HRK; 100 HRK putem trajnog naloga

-

[2,00]

2,00%

0,15%

Akcijski

100 EUR; 10 EUR naknadno

3,00%

-

2,00%

0,30%

Akcijski

400,00 HRK

-

[1,00%]

2,00%

0,30%

Akcijski

400 HRK

max. 3,50%

-

2,50%

0,30%

Akcijski

700 HRK; 350 HRK naknadno; invest. plan 100 HRK

-

[2,00]

2,00%

0,30%

Akcijski

100 EUR; 10 EUR naknadno

-

[2,00%]

2,00%

0,30%

Akcijski

100 EUR; 30 EUR naknadno

[3,00%]

[1,00%]

2,00%

0,30%

Akcijski

100,00 EUR

[3,00%]

[1,00%]

3,50%

0,20%

Akcijski

100 EUR; 50 EUR naknadno; invest. plan 15 EUR

-

[2,00%]

2,00%

0,30%

Akcijski

100 EUR; 30 EUR naknadno

[1,50%]

[1,00%]

2,00%

0,30%

1.000 HRK

[3,00%]

-

2,00%

0,23%

FOIN-U-VICFAkcijski TTIN-U-A AUIN-UAUEQ HPBI-UHDIF ILIN-U-IJIE PBZI-UEQTF CAIN-USEUR ERSI-UEADE GLIN-UGLEQ ZBIN-UAKTV HAAI-UHIGR RBAI-URCEU PSIN-UPSGE ZBIN-UEAKT RBAI-URACT

Min.ulaganje

PSIN-U-PJIE Akcijski

100 EUR; invest. plan 25 EUR

-

3,50%

0,30%

-

2,00%

0,30%

[5,00%]

3,00%

0,30%

2,00%

0,30%

3,50%

0,20%

Što se akcijskih fondova tiče, najveće ulazne nadoknade imaju KD Victoria sa 3,5%, kao i FIMA Equity, ali je minimalno ulaganje u ovaj fond, 400HRK.

FONDOVI I VEZANI PROIZVODI U Hrvatskoj je sve više finansijskih proizvoda vezanih za investicione fondove, u čemu pomažu banke, društva za upravljanje fondovima kao i osiguravajuća društva. Aktuelno razdoblje razvoja fondovske industrije u Hrvatskoj, posebno je obeleženo brzim rastom broja, ali i kvalitetom različitih finansijskih proizvoda i usluga vezanih za otvorene investicione fondove.

Kupoprodaja putem interneta Kupovinu i prodaju udela u investicionim fondovima putem interneta omogućuju ZB Invest (i Zagrebačka banka) putem usluge e-zabe i Zabafon Zagrebačke banke. PBZ ima sličnu uslugu (mogućnost kupovine i prodaje udela putem internet bankarstva Privredne banke Zagreb) još od sredine 2005. godine, a Erste Invest ( S Erste bankom) od kraja 2005. godine.Putem interneta je moguće dati nalog za kupovinu odnosno prodaju udela u fondovima Hypo Alpe-Adria-Investa, kao i ispuniti zahtev za kupovinu odnosno prodaju udela u fondovima Raiffeisen Investa. RBA Invest ipak traži (nadoknadu) dostavu originalnog zahteva. Zahtev za kupoprodaju udela je moguće uputiti elektronskim putem i u slučaju većine drugih društava za upravljanje (uz eventualnu naknadnu dostavu originalnog zahteva ili slanja zahteva faksom), posebno nakon prve kupovine udela (i predaje svih potrebnih identifikacionih dokumenata).

Upravljanje tekućim računom Multiplus je usluga Zagrebačke banke i ZB Investa koja povezuje tekući račun i ulaganje u novčane fondove. Ovo je usluga za sve one kojima veće svote novca duže vreme ostaju neinvestirane, odnosno, donose tek simboličnu kamatu po viđenju ( u Zagrebačkoj banci je 0,75%). U poređenju sa kamatama po viđenju, prinos novčanih fondova je nekolik puta veći. Usluga cash mmenadžmenta podrazumeva automatsku kupovinu udela u izabranom novčanom fondu ZB Investa ( ZB Plus ili ZB europlus) nakon što saldo na tekuće, računu pređe određenu gornju granicu, odnosno automatsku prodaju udela pošto saldo padne ispod određene donje granice. Moguće je ugovoriti i samo jednu od dve radnje: samo plasman viška sredstava i kupovinu udela ili samo prodaju udela i održavanje minimalnog stanja na računu. Multiplus pretpostavlja uslugu ZB Link, poslovanje sa investicionim fondovima ZB Investa putem direktnih kanala Zagrebačke banke (internet i telefonskog bankarstva)

Krediti uz zalog fondova Najjednostavniji bankarski proizvod vezan za fondove je gotovinski (nenamenski) kredit uz zalog udela u investicionom fondu. Pri ugovaranju kredita treba obratiti pažnju na kamatnu stopu koja se ne retko može pokazati većom od godišnjih prinosa fonda. S druge strane, prepreka za učestalije ugovaranje takvih kredita ( na kraće rokove) su relativno visoke nadoknade. Premda neke banke nude i lombardne kredite uz zalog novčanih fondova, takvi krediti nemaju mnogo smisla. Prvo, zato što kod novčanih fondova, po pravilu, nema troškova kod kupoprodaje uloga, ali i zbog činjenice da je rast vrednosti udela novčanih fondova polagan, pa će ostvareni prinos biti zasigurno bitno manji od efektivne kamatne stope kredita. Lombardni krediti uz zalog udela imaju smisla ako se ulaže u rizičnije fondove, kod kojih su troškovi kupoprodaje udela viši od nadoknade pri odobravanju kredita i očekivani prinos je veći od kamatne stope kredita. S ponudom gotovinskih kredita (bez depozita, žiranata i bez statusa štediše) prvi su, još početkom 2003. godine, krenuli HVB Splitska banka i CAIB Invest. Gotovinski kredit uz

zalog udela fonda Select Eurobond i Select Europe moguće je ugovoriti na rok otplate do 5 godina. Mogući iznos kredita je od 1000 do 50.000 evra (uz isplatu i otplatu kredita u kunskoj protivvrednosti po srednjem kursu HNB-a), ali ne više od 90% (za Select Eurobond), odnosno 50% vrednosti udela fonda datih u zalog na dan odobravanja kredita (za Select Europe). Kamatna stopa (promenljiva, valutna klauzula) takođe je različita; 5,5% kod kredita uz zalog udela fonda Select Eurobond, a 6,5% u slučaju fonda Select Europe. HVB Splitska banka će naplatiti i jednokratnu nadoknadu za odobrenje kredita u visini od 1%. Slične kredite, uz zalog udela u fondovima ZB Investa, nudi i Zagrebačka banka. Minimalni iznos kredita je 1500 evra, dok je maksimum ograničen samo na tržišnu vrednost udela u fondovima koji se daju u zalog – do 90% tržišne vrednosti za ZB Plus i ZB europlus, do 85% za ZB Bond, do 80% za ZB Global, do 75% za ZB Trend i do 50% za ZB euroaktiv. Rok otplate je 36 meseci, a kamatna stopa 7,49% (promenljiva, valutna klauzula). Kredit se isplaćuje i otplaćuje (u mesečnim anuitetima ili jednokratno, za kratkoročne kredite) u kunskoj protivvrednosti po srednjem kursu HNB. Banka će naplatiti nadoknadu za obradu kredita u visini 1% od traženog iznosa ili najmanje 150, a najviše 7000 kuna. Lombardne kredite uz zalog udela u fondovima pod upravljanjem Hypo AlpeAdria-Investa nudi Hypo Alpe-Adria Bank. Minimalni iznos kredita je 25.000 kuna, a maksimalni je 90% tržišne vrednosti za udele fonda Hi-cash, 80% za Hi-conservative, 70% za Hi-balanced i 50% za Hi-growth. Kamatna stopa je 9% (promenjiva), a otplata je u roku od jedne do pet godina, uz mesečni obračun i naplatu kamata, kao i jednokratni povraćaj glavnice. Centar banka nudi lombardne kredite uz zalog udela u fondovima pod upravljanjem KD Investmenta. Iznos kredita je ograničen sa 80% tržične vrednosti udela u fondovima Victoria ili Orbis, maksimalno do 20.000 kuna. Banka traži dodatni beskamatni depoziti u visini 10%, uz kamatnu stopu od 11,5%, a nadoknada za obradu kredita je 1%. Kredit se odobrava na rok od godinu dana, uz mesečno plaćanje kamata.

Stambeni krediti Stambeni krediti i ulaganje u fondove su po pravilu, dva dugoročna finansijska proizvoda. Ideja o uplatama u fond umesto vraćanja glavnice stambenog kredita je dobra, ako se pokaže da prosečan prinos fonda kroz ukupan ugovoreni rok kredita može nadmašiti visinu kamatne stope. Uz sve niže kamatne stope stambenih kredita, isplativim bi se mogli pokazati obveznički fondovi, a posebno mešoviti. Ipak, treba naglasiti rizik: jemstva da će ostvaren prosečan prinos fonda biti veći od kamatne stope – nema. Kombinaciju stambenog kredita i ulaganja u fondove nude Hypo Alpe-Adria Bank i Hypo Alpe-Adria-Invest. Proizvod se od „običnog“ stambenog kredita razlikuje po načinu otplate glavnice i nameni mesečnih anuiteta. Glavnica se vraća jednokratno, po isteku ugovorenog roka (koji može biti čak do 35 godina), a mesečna rata kredita se sastoji od kamate i iznosa kojim se kupuju udeli u fondu. Mesečni anuitet je pritom svo vreme jednak (glavnica uvek ostaje ista, a ne menja se ni mesečni iznos uplate u izabrani fond). Tokom ugovorenog perioda, uplatama u fond se akumuliraju sredstva iz kojih će

biti vraćena glavnica. Iznos kredita je 20.000 eura naviše, a kamatna stopa od 6,5% (valutna klauzula) je fiksna tokom prvih pet godina trajanja kredita. Stambene kredite uz zalog fondova, bez žiranata, nude još i HVB i Splitska banka.

Ostali proizvodi Klijentima Erste banke namenjen je poseban nenamenski kredit uz zalog udela u obvezničkom fondu Erste Investa. Kredit se odobrava uz garantno učešće koje se sastoji od 10% uloga u Erste Bondu i 10% depozita, pri čemu se iznos potreban za kupovinu udela i garantni depozit može isplatiti iz kredita. Mogući iznos kredita je od 3000 do 10.000 evra u kunskoj protivvrednosti, a rok otplate je od jedne do sedam godina. Kamatna stopa je 9,89% (promenjiva, valutna klauzula), a nadoknada je 2,5%(uz polisu životnog osiguranja), odnosno 3,5%. Kredit se isplaćuje u mesečnim anuitetima. Garantovana glavnica Štednja uz garanciju povratka glavnice (odnosno zajemčenu minimalnu kamatu) i prinos investicionog fonda, pokazala se dosad uverljivo najpopularnijim proizvodom koji uključuje ulaganje u investicione fondove. Takav (poseban) depozit namenjen je svima koji žele (dugoročno) štedeti, uz jamstvo očuvanja glavnice, ali i mogućnost većeg prinosa u poređenju sa aktuelnim kamatama na oročenu štednju. Prinos takvog depozita se zatim veže za prinos dva fonda (a u nekim slučajevima i više fondova), u unapred tačno određenim razmerama. Garanciju povratka glavnice, koju jamči banka, moguće je osigurati na više načina. U najjednostavnijem slčaju, kad se kamatna stopa depozita u najvećem delu „veže“ za fondove koji ulažu u kvalitetne finansijske instrumente sa fiksnim prinosom, garancija proizilazi iz same strukture ulaganja. Prvi depozit uz garanciju glavnice i prinos investicionog fonda bila je Integra, proizvod Zagrebačke banke i ZB Investa.

Osiguranje života Proizvodi koji kombinuju osiguranje života i ulaganje u investicione fondove privlače pažnju: uz sve prednosti životnog osiguranja (sigurnost i zbrinutost u slučaju nepredviđenih životnih situacija, pravo na poreske olakšice...) uložena sredstva kroz životno osiguranje usmeravaju se u investicione fondove. Time, životno osiguranje, kombinovano sa ulaganjem u fondove nudi mogućnost većih prinosa od klasičnog osiguranja života, ali i uz odgovarajući rizik ostvarenja očekivanih prinosa, u skladu sa očekivanim (većim) prinosom. Prvi proizvod na hrvatskom tržištu koji je kombinovao životno osiguranje i ulaganje u investicione fondove ponudili su Grawe Hrvatska i Hypo Alpe-AdriaInvest. Proizvod nazvan GRAWEproFIT plus ulagačima bi trebao da omogući veći prinos u odnosu na prinos koji donosi klasična polisa osiguranja života, uz zadržavanje svih prednosti osiguranja života. Ugovor se zaključuje u trajanju minimalno 10 do 45 godina, a dostupan je i malim ulagačima (minimalni mesečni ulog je 25 evra).

Allianz Zagreb i ZB Invest nude DuoLife, osiguranje života sa ulaganjem u investicione fondove u tri kombinacije portfelja: • Classic (ulaganje u fondove ZB europlus 15%, ZB Bond 15% i ZB Global 70%), • Bonus (ZB Bond 40%, ZB trend 30% i ZB global 30%) i • Active (ZB global 20%, ZB trend 20% i ZB euroaktiv 60%). Dok Classic nudi tek simboličnu izloženost akcijama, ulaganje u akcije je oko 30% kod Bonus portfelja, odnosno oko 80% kod Active portfelja. U skladu sa tim je i preporučeni rok – pet godina za Classic (cilj je sačuvati realnu vrednost uloženog novca), pet do sedam za Bonus (cilj je da se u relativno dužem vremenskom periodu ostvare veći prinosi) i više od sedam godina za Active (cilj je u prvom redu ostvariti visoke prinose). Pri tome se izabrani portfelj može slobodno menjati za vreme trajanja ugovora. Značajno za DuoLife osiguranje života je i to da premija ne mora biti fiksna (minimalna uplata je 50 evra, ali i kumulativno minimalno 600 evra u prvoj godini ulaganja, pa još 600 evra u naredne tri godine trajanja ugovora). Na svaku uplatu se obračunava ulazna nadoknada (koja je manja, što je uplata veća). Osim toga, moguće je povlačenje dela sredstava za vreme trajanja ugovora uz opadajuću izlaznu nadoknadu sa protokom vremena. Kombinovani proizvod, osiguranje u kojem je deo premije namenjen ulaganju u otvorene investicione fondove, nudi i Helios osiguranje u saradnji sa društvom za upravljanje fondovima KD Investments, kao i Erste Invest.

Vrednovanje rezultata fondova U Hrvatskoj postoji više od 70 investicionih fondova, podeljenih – prema njihovim dominantnim ulagačkim strategijama, odnosno vrstama finansijskih instrumenata u koje ulažu – u četiri grupe. Na taj način pratimo i upoređujemo prinose akcijskih, mešovitih, obvezničkih i novčanih fondova. Prateći prinose fondova u okviru jedne grupe, obično uočavamo kako su jedan ili dva fonda po prinosu (znatno) bolji od proseka grupe, da najveći broj fondova generiše otprilike isti prinos, dok dva ili tri fonda po prinosu kaskaju za ostalima. Takva, brza analiza prinosa poslovanja fondova ne uzima u obzir jedan veoma važan parametar – rizik. Teorija finansijskih tržišta koja u poslednjih pedesetak godina jako napreduje, upravo po pitanju merenja rizičnosti, kao i istorijski podaci sa tržišta, govore kako postoji korelacija između rizika koji investitor (odnosno portfolio menadžer) preuzima i prinosa koji ostvaruje. Rizik zapravo „stvara“ prinos. Da bi ostvario prinos veći od „bezrizičnog“ prinosa koji se dobija ulaganjem u kratkoročne državne obveznice ili depozite prvorazrednih banaka, investitor mora da bira između rizičnih investicionih strategija.Cela moderna teorija govori o tome kako kroz pravilnu diversifikaciju smanjiti rizik ukupnog portfelja, a da pritom prinos ostane na zadovoljavajućem nivou. Kod investicionih fondova po definiciji imamo diversifikovane portfelje sa dugoročnim horizontom ulaganja (sa izuzetkom novčanih fondova), pa je za očekivati veće prinose za preuzimanje određene (veće) količine rizika. Uzimajući u obzir i rizik, a ne isključivo prinos, u vrednovanju rezultata fondova, otvaraju se pitanja: da li neki fond sa ciljem ostvarivanja određenog prinosa preuzima previše rizika, odnosno, da li je

„upotreba“ rizika od strane menadžmenta fonda bila racionalna kao i da li postoje fondovi koji ostvaruju isti prinos, ali sa bitno manje rizika. Ako se ta situacija preslika na vožnju automobilom, pri čemu je cilj stići iz jednog u drugo mesto, smatra se uspešnijim onaj vozač koji je put prešao za kraće vreme i uz manju potrošnju goriva, tj. onaj sa najracionalnijom vožnjom. Da bi se rezultati fonda posmatrali dvodimenzionalno – kroz ostvareni prinos, ali i preuzeti rizik – moraju se izmeriti prinos i rizik u datom vremenskom periodu. Merenje prinosa fonda je jednostavno, budući da se prati promena vrednosti portfelja, odnosno udela kroz vreme u odnosu na početnu vrednost. Kod merenja rizika, stvar je složenija, jer postoji više vrsta rizika i više načina merenja rizika. Međutim, može se reći da je u finansijskoj praksi najprihvaćeniji način merenja rizika putem merenja varijabilnosti prinosa kroz vreme. Dakle, posmatraju se promene vrednosti udela fonda u odnosu na predhodni dan, pa ako su te promene kod jednog fonda u proseku veće nego kod drugog, kaže se da prvi fond ima volativniji (ili kolebljiviji) prinos. Pod tim se podrazumeva da je rizičniji za ulaganje. Uopšteno je pravilo da je fond volatilniji, odnosno rizičniji ako njegova „dnevna“ cena udela po pravilu značajno varira u odnosu na cenu predhodnog dana. Statistički, volatinost se meri kao standardna devijacija dnevne promene vrednosti udela kroz određeni vremenski period ili kao prosečno odstupanje dnevne promene vrednosti udela od njihove srednje vrednosti u posmatranom vremenskom periodu. Volatilnost, odnosno rizičnost, sama po sebi nije loša. Na primer, da bi fondovi ostvarili prinos 20% u određenom vremenskom periodu njihova vrednost udela se mora menjati tj. povećavati – sa recimo 100 na 120. Međutim, svaki fond će, zavisno od volatilnosti cena instrumenata u koje ulaže, taj „put“ preći pokazujući različitu volatilnost cena sopstvenih udela. Upravo se tu pokazuje umeće i kvalitet menadžmenta fonda. Oni, naime, moraju ostvariti određeni prinos prateći i smanjujući rizičnost portfelja fonda, a time i kretanje cena udela. Pored svega, i investitori bi pri donošenju odluke o ulaganju u neki fond trebali, osim ostvarenog prinosa u ranijem periodu, da uzmu u obzir i pokazani rizik, odnosno da prate rezultate fonda dvodimenzionalno. Naravno, uz napomenu, da i kod rizičnosti važi isto pravilo kao i kod prinosa – prošli pokazatelji ne mogu jamčiti buduće. U nedostatku boljeg načina merenja rizičnosti, ona se procenjuje na temelju podataka iz ranijeg perioda.

HRVATSKI FONDOVI Prošla godina je bila godina pune afirmacije investicionih fondova u Hrvatskoj. Broj društava za upravljanje fondovima je tokom 2007. godine povećan sa 24 na 27, a broj fondova sa 56 na 78 (posmatrani period je februar 2006, zaključno sa februarom 2007). Značajno je porasla i neto imovina fondova. U poređenju sa 10,184 milijarde kuna (februar 2006), imovina fondova je povećana (do februara 2007) za skoro 8,8 milijardi kuna, na 18,9 milijardi kuna.

Novčani fondovi su tokom 2006. imali najveći tržišni udeo (46,4%) i neto imovinom od oko 4,7 milijardi kuna. Posmatrajući isti period 2007 godine, ukupan udeo novčanih fondova je opao na 20,5%, a neto imovina na 3,9 milijardi kuna. Obveznički fondovi su takođe u periodu od godinu dana, umanjili zastupljenost na tržištu investicionih fondova, kao i neto imovinu. Tako imamo da su 2006, obveznički fondovi zauzimali 15,9% tržišta, sa oko 1,6 milijardi kuna, a sada, 2007, zauzimaju svega 4,9% tržišta, sa neto imovinom od skoro 930 hiljada kuna. Međutim, imovina mešovitih fondova je skoro 9 puta veća, nego pre godinu dana, kao i zastupljenost na tržištu. Naime, mešoviti fondovi su u februaru 2006 zauzimali oko 27,1% tržišta sa neto imovinom oko 2,8 milijardi kuna, dok sada zauzimaju skoro 40,2% i neto imovinu od 18,9milijardi kuna. Akcijski fondovi su takođe imali rast ukupne imovine, čiji je tržišni udeo od prošle godine povećan sa 9,9% na 35,3%. Pritom je ukupna neto imovina akcijskih fondova dosegla 6,68 milijardi kuna u odnosu na prošlogodišnju 1,01 milijardu kuna.

Imovina pod upravljanjem fondova, februar 2007

5% 21%

39%

Mešoviti Akcijski Novčani Obveznički

35%

Najveće društvo po imovini pod upravljanjem i dalje je ZB Invest (sa tržišnim udelom od 29%). Sledi Raiffeisen Invest (22%) ispred PBZ Investa(22%), kome se približava Erste Invest (9%).

Društva za upravljanje fondovima, februar 2007

16%

22%

2%

Raiffeisen Invest PBZ Invest

9%

ZB Invest Erste Invest KD Investments

22%

Ostali

29%

Zasigurno najveći Hrvatski fond je mešoviti Raiffeisen Balanced čija je imovina premašila 2 milijarde kuna. Za njim slede PBZ Global sa 1,86 milijardi kuna, ZB Global sa 1,77 milijardi kuna, PBZ Equity sa 1.41 milijardi kuna itd..

Najveći fondovi, februar 2007

11%

Raiffeise Balanced

10%

PBZ Global ZB Global

9%

56% 7%

7%

PBZ Equity ZB Plus Ostali

DRUŠTVA ZA UPRAVLJANJE INVESTICIONIM FONDOVIMA Društvo za upravljanje investicionim fondom je pravno lice sa sedištem u Republici Hrvatskoj. Ono dobija odobrenje za početak poslovanja od Hrvatske Agencije za nadzor finansijskih usluga i bavi se isključivo deltnošću ušpravljanja fondovima. Ono nije vlasnik imovine fonda, ali upravlja njome. Za svaki fond kojim upravlja, društvo poseduje statut i prospek koga odobrava Hrvatska Agencija za nadzor finansijskih usluga. Društvo ima zakonsko pravo da ulagaču zaračuna ulaznu, izlaznu kao i upravljačku nadoknadu. Cilj savkog društva je ostvariti cilj uz što manji rizik. U slučaju stečaja, društvo ne može oštetiti ulagača jer depozitna banka fondu dodeljuje drugog upravljača. Prema zakonu, društvo mora imati odvojenu imovinu društva od imovuine fonda zbog sigurnosti imovine ulagača. U slučaju da prekrši zakon, Hrvatska Agencija za nadzor finansijskih usluga ima pravo da oduzme dozvolu za upravljanje investicionim fondom, pa da upravljanje fondom poveri drugom društvu, kako bi osigurala nesmetano upravljanje imovinom fonda.

U narednom tekstu biće predstavljeno nekoliko društava za upravljanje investicionim fondovima. Društva za upravljanje fondovima, februar 2007 Ostali

3,1

KD Investments

milijarde kuna

0,39

Erste Invest

1,71

ZB Invest

5,33

PBZ Invest

4,21

Raiffeisen Invest

4,25

0

1

2

3

4

5

6

ZB INVEST Društvo za upravljanje fondovima ZB Invest dobilo je dozvolu za rad 29.06.2000. godine. Osnovni kapital sa kojim su počeli rad je bio 4.000.000 kuna. Osnivač društva je Zagrebačka banka i društvo je u stopostotnom njenom vlasništvu. Društvo samostalno kreira hrvatski portfelj, a strani portfelj kreira u saradnji sa investicionim savetnicima. Savetnici sa ulaganja u inostranstvu su Allianz Asset Management za ZB Bond i ZB Global, a Pioneer Investment Management za ZB Trend i ZB euroaktiv. Allianz Asset Management je šesti po veličini svetski asset menadžer po imovini kojom upravlja. Komšpanija je kotirana na Njujorškoj berzi i ima S&P kreditni rejting AAA. Poslovna aktivnost Pioneer Investment Management-a je upravljanje, prodaja i marketing više od

180 investicionih fondova, kao i alternativni načini investiranja na područjima Iralije, Luksemburga, Irske i SAD-a. Stategija ovog Društva je da ponudi ulagaču paletu investicionih fondova, kako bi ulagač mogao samostalno itzabrati fond koji mu odgovara, po potrebama, odnosno investicionom horizontu, ciljevima i sklonosti riziku. Takođe, još jedan od ciljeva je stalno povećanje kvaliteta proizvoda i usluga radi maksimalnog ispunjavaja potreba ulagača. Ubaciti tabelu dobit/gubitak Ubaciti tabelu: fondovi kojima upravlja društvo i Imovina po fondovima, kao i prodajna mreža

Raiffeisen Invest Društvo za upravljanje fondovima, Raiffeisen Invest, osnovano je 2002. godine. Osnivač i stopostotni vlasnik društva je Raiffeisenbank Austrija d.d. Zagreb. Društvo samostalno donosi odluke o ulaganjima na hrvatskom tržištu, a pri kreiranju portfelja primenjuju se istraživanja i znanja Raiffeisenovih stručnih timova. Investicioni savetnik društva je Raiffeisen KAG, društvo unutar RZB grupe, osnovano 1985., a danas je to društvo vodeće za upravljanje imovinom u Austriji. Fokus delovanja ovog Društva je ostvarivanje što atraktivnijih prinosa u fondovima kojima upravlja. Ponudom različitih investicionih fondova koji pokrivaju sve segmenta tržišta, različite horizonte ulaganja, te nose i veće prinose i rizik, cilj je da se klijentima omogući što kvalitetniji izbor. Imovina fondova se ulaže transparentno na način koji odgovara kategoriji fonda. Nastoje se ostvariti atraktivni prinosi u svim fondovima uvažavajući pritom načela sigurnosti, profitabilnosti, likvidnosti i podele rizika. Iako je ovo društvo pozicionirano na drugom mestu na tržištu otvorenih investicionih fondova, Raiffeisen Invest računa na dalji rast tržišnog udela. Ubaciti tabelu dobit/gubitak Ubaciti tabelu: fondovi kojima upravlja društvo i Imovina po fondovima, kao i prodajna mreža

PBZ Invest Privredna banka Zagreb d.d. je stopostotni vlasnik i osnivač društva PBZ Invest. Društvo je osnovano 1998. godine, i od tada samostalno kreira portfelj svojih fondova uz savetovanje za inostrana ulaganja (Nextra Asset Management). Što se strategije društva tiče, uz profesionalno upravljanje fondovima, važan cilj Društva jeste nastavak razvoja distributivnih kanala, sa naglaskom na edukaciju prodajnog osoblja u poslovnicama PBZ, pa samim tim i omogućavanje transakcija sa udelima u fondovima putem internet bankarstva PBZ za građane. Još jedan od ciljeva je razvoj novih ulagačkih proizvoda u saradnji sa Bankom Ubaciti tabelu dobit/gubitak

Ubaciti tabelu: fondovi kojima upravlja društvo i Imovina po fondovima, kao i prodajna mreža

Erste Invest