Mesečeva garka
U tvome ogledalu moga lika nema. I kao da će ga ikada i biti. Jer oči tvoje druge poglede traže, U traženju trag ostavljajući na me. Koračam šumom, obasjana tvojom svetlošću... Sanjam tebe kroz melodiju cvrčaka... A moja čula još druge vide traže,sem mračne note crnoga leptirca... Ležim, gledam plafon. Tiho, nešto pada. Stvaram snove u snu. Zbogom je, kažem da. U mome ogledalu ničega nema. Kita bosiljka, ruzmarin, tamjana sjaj. Ruke bacaju grumene tla, jedan, dva... Zemlja rađa ništa. A garka Meseca pali očima nekadanji plam.