Materijal Razgovori 3.odt

Literatura Rusela Kelfera na srpskom jeziku HRISCANSKO UCENISTVO 3 SLOBODA OD GORCINE Svi smo sreli osobu kao sto je ona. Vec 11 godina je hriscanka. Redovno prisustvuje bogosluzenjima, saradjuje u Sestrinskom radu, pomaze u biblijskoj skoli, nedeljom poucava cetvorogodisnjake u crkvi. Poznaje Bibliju, revno svedoci drugima o svojoj veri i, uopsteno gledano, vernici je smatraju krajnje duhovnom. Oni koji je, medjutim, dobro poznaju, zbunjeni su odsustvom radosti u njenom zivotu. Cak i kada je usred rada na hriscanskim aktivnostima, cini se da u sebi gaji jed prema crkvenim vodjama, prema drugim hriscankama koje su smirenije od nje, kao i prema svom suprugu. Ona ima sve prave odgovore, ali i sva losa raspolozenja. Spolja, ona je uzor hriscanskog ponasanja. Iznutra, ona je duhovni promasaj, i samo vrlo pronicljivo oko moze primetiti da nesto nije u redu. Jednoga dana nesto izaziva reakciju u njoj, reakciju koja je godinama bila skrivena, i ona potpuno gubi svoju duhovnu fasadu. Moguce je da ostavi svog supruga, napusti crkvu ili uznemiri svoju porodicu na neki neocekivani nacin. A za njom se zacudjena gomila pita: "Zasto?" Konacno, ona se obraca hriscanskom savetniku i istina izlazi na videlo. Ona gaji u sebi duh gorcine punih 25 godina. Nesto sto se dogodilo jos dok je bila dete, pokrenulo je niz reakcija u njenom srcu koje su prouzrokovale da bude ocajnicki ljuta na svoje roditelje. I kroz roditelje, na Boga koji joj ih je dao. Kada je Hrist usao u njen zivot, ona se uporno trudila da "ostavi probleme za sobom" i da "seze napred", ali sto se vise trudila, postajala je sve gnevnija iznutra. I dok se spolja ponasala ispravno, u svom duhu je sve vreme govorila: "Kakvo pravo ima Bog da ...". Kad god bi dozivela neko traumaticno iskustvo, ona se gnevila iznutra na "Boga ljubavi" koji je dozvolio da se to desi. Uzela je na sebe i ranjenost drugih koji su patili, te je njeno srce kiptelo protiv Boga, iako su njena usta govorila suprotno. Njen gnev prema zemaljskom ocu ubrzo se preneo na njenog muza koji se cudio nedoslednosti u njenom ponasanju. Ucinila je svoj zivot jadnim, kako za sebe, tako i za one koji su je poznavali. Zarad naseg proucavanja, mi cemo ovu zenu zvati "Goga Gorcina" i pokusacemo da rasclanimo neke od uzroka i posledica ove opake bolesti koja je gusila njen zivot iznutra, dok je ona spolja igrala ulogu Hriste Hriscanke.

DUH GORCINE Ovo je treci deo naseg proucavanja nazvanog "Da li bi zeleo da pocnes iznova?". To je kratki niz proucavanja zamisljenih da nam pomognu da otpocnemo nanovo, sprovodjenjem duhovne inventure i cupanjem korova u vrtovima nasih zivota, tako da Bog moze da umnozi plod koji Sveti Duh radja u nama i kroz nas. Poceli smo prosli put gledanjem na neprimetnu, ali smrtonosnu bolest poznatu kao "lazna krivica" - nervni poremecaj koji paralise duh odbijanjem da prihvati Bozje oprostenje. Narocito smo naglasili da je Sotonina, izgleda najdelotvornija, taktika - zbunjivanje hriscana tako da ne budu u stanju da razlikuju posledice setve i zetve na zemlji od potpune slobode i oprostenja na Nebu. Zakljucak je bio da, dok posledice nasih greha mogu i dalje biti prisutne dok god smo na zemlji, dotle je krivica za nase grehe potpuno uklonjena onog trenutka kada zamolimo Boga za oprostenje. I pitali smo te - ukoliko te lazna krivica opterecuje - "Da li bi zeleo da pocnes iznova? " Stoga danas prelazimo na sledece pitanje koje muci tako mnogo hriscana, i uzrokuje da njihovi duhovni zivoti idu gore-dole, zavisno od okolnosti, umesto da budu ispunjeni stalnom pobedom... To pitanje je, naravno, prokletstvo gorcine u dusi. Goga Gorcina, svakako, nije stvarna osoba. Ali nije ni izmisljena. Ona je zamisljeni skup osobina hiljada i hiljada ljudi koji se bore da zive hriscanskim zivotom i hodaju sa Hristom, dok se u sebi i dalje muce neprekidnom unutrasnjom borbom u kojoj odbacuju Bozju neprikosnovenost i ignorisu Bozju ljubav. Moze biti da se prva osoba koja sedi do vas u crkvi bar u nekoj meri bori da se oslobodi od korena gorcine koja joj oduzima radost. Ili to moze biti osoba koja sedi do te osobe. Ili to mozes biti TI! Hajde zato da prodjemo kroz stranice Svetog Pisma i vidimo sta je to zapravo gorcina duse, kako do nje dolazi, i sta Bog zeli da mi ucinimo s njom.

STA JE TO GORCINA? Recnik opisuje "gorcinu" kao ono sto je "ostro ili neprijatno za ukus, ono sto je neugodno za um, ili grubo, ono sto je tesko ili neprijatno da se prizna, ono sto pokazuje snaznu odbojnost ili jed, i konacno ono sto je obelezeno bolnom uvredjenoscu ili zlobom." Gorcina je dakle, karakteristika koja uvek otkriva sebe na neprijatne nacine. Gorak ukus je tesko progutati; gorku prehladu je tesko podneti; gorka istina je fraza koju koristimo da opisemo situaciju kada je govoriti istinu bolno; gorki nerprijatelji su oni cije samo ime donosi strah u vase srce.

Tako, kada Biblija govori o gorcini, ili o gorkom duhu, ona govori o onome sto proizvodi los ukus, neprijatnu reakciju, ono sto je ispunjeno gnevom ili besom. Ali mi moramo biti pazljivi i uvideti da same okolnosti ne proizvode duh gorcine. Nasa reakcija na ove okolnosti je ono sto okrece nevolje zivota u korene gorcine. Jedan zanimljivi uvod u ovu istinu nalazi se u "Teoloskom recniku Starog Zaveta", pod jevrejskom reci za gorcinu, "marar" i pod izvodima te reci. Rec je definisana kao "biti gorak, ILI ojacati i postati snazan." Autor recnika ukazuje da je razlog za ovo taj, sto aramejski koren moze da znaci obe stvari. Ona nam daje primer iz 2 Mojsijeve 1,14: "I zagorcavahu im zivot [Egipcani Jevrejima] teskim poslovima" gde je bolji prevod, verovatno, ovaj: "I ojacavahu im njihove zivote." Autor komentarise: "Egipcani su, namecuci im tezak rad, samo ocvrsnuli, ojacali, Jevreje." Drugim recima, okolnosti su bile zamisljene da proizvedu gorcinu, i posedovale su sve sastojke da to ucine. Ali, milost Bozja je ipak intervenisala i bas one okolnosti koje su trebale da stvore gorcinu, proizvele su snagu. Autor zatim navodi Sudije 18,25, Propovednika 7,26 i Jezekilja 3,14 kao dodatne potvrde ovoga. Tako, dakle, gorcina moze da se definise kao "unutrasnji jed koji sledi nakon krive reakcije na neprijatne okolnosti." To je u stvari unutrasnja gnev na ono sto je zivot proizveo.

KAKO GORCINA NASTAJE? Naizgled, gorcina je uvek usmerena bilo prema ljudima ili prema dogadjajima. Mi se ispunjavao gorcinom prema svojim roditeljima, prema bracnom drugu, ili prema susedima... Ili se ispunjavamo gorcinom zbog nekog incidenta, necije smrti ili, naizgled, "nepravde". Ali dublji pogled u Rec Bozju otkrice nam da je sva gorcina u stvari, duboko usadjeni jed u odnosu na neprikosnovenog Boga. Bog je taj koji nam je "dao roditelje"; On je taj koji je "dozvolio to i to"; On je taj koji je "ucinio da se to desi". I tako mi nalazimo mnoge ljude koji su raspeti izmedju sluzenja Bogu i ojedjenosti prema Bogu, u isto vreme. Ti ljudi mogu da prihvate Bozje delo otkupljenja na Krstu, prime Njegov dar spasenja i pocnu da zive bogougodan zivot. Ali tako cesto njihova vera postaje ritualistica ili legalisticka, zato jer oni ne VOLE Boga svim svojim srcem - oni SLUZE Bogu, nadajuci se da radom izbrisu ili uklone gorcinu punu gneva prema tome ko Bog jeste ili kako On upravlja univerzumom. Stoga je duh gorcine rezultat pogresnog odgovora, krive reakcije, na bure zivota.

Muskarac ili zena koji gaje takav duh zive sve vreme pod oblakom, jer sve sto se dogadja gledaju kroz sociva zivota koja su zamagaljena njihovom gorcinom. Bog ih, medjutim, pita: "Zasto ziveti pod oblakom?" Iza tog oblaka je SUNCE PRAVDE, Isus Hrist. On je taj koji ce dati smisao burama zivota.

MOGUCI POVODI ZA OGORCENOST Proucavao sam Sveto Pismo da bih video koje sve stvari Sotona koristi da poseje ove semenke gorcine koje cvetaju u korov gorcine. Nasao sam da uvek postoje neki zajednicki cinioci. Mozda je najcesca stvar "prevremena" smrt voljene osobe. Kazem, "prevremena" pod znacima navoda, jer, u stvari, za Boga ne postoji "prevremena" smrt. Ali za coveka, "prevremena" smrt je ona koja se dogadja ranije nego ocekivano, ili pak nezasluzeno. Isusova smrt je bila "prevremena" za apostole. On je imao samo 33 godine, i od svih ljudi, jedini nije zasluzivao da umre, a ponajmanje da umre smrcu odredjenom za zlocince, i to za zlocine koje nije pocinio. Pa ipak, to se dogodilo u milisekundu tacno prema zapovesti sveznajuceg Boga. Smrt prvomucenika Stefana (Dela apostolska 7,58) bila je "prevremena" za one koji su je posmatrali, a ipak dogodila se tacno u trenutku koji je Bog odredio i tacno pred ocima coveka zvanog Savle. SLOBODA OD GORCINE (nastavak)

SMRT BLIZNJIH I OGORCENOST Jedan drugi primer se nalazi u knjizi o Ruti, u prvoj glavi, gde citamo tuznu pricu o zalosti jedne zene i o gorcini koja se u njoj rodila. Zena se zvala Nojemina, i u razdoblju od samo deset godina ona je dozivela da joj i muz i oba sina budu ubijeni. Ostala je udovica, sama. Kada se vratila u Vitlejem, oni koji je godinama nisu videli, pitali su se: "Moze li ovo biti Nojemina?" Ona im je odgovarala na sledeci nacin: "Ne zovite me vise Nojemina, nego me zovite Mara (sto znaci "Gorka"), jer mi velike jade zada Svemoguci. Obilna sam otisla, a praznu me vrati Gospod.

Zasto me zovete Nojemina, kad me Gospod obori i Svemoguci me ucveli" (1,20-21). Nojemina je gledala na katostrofe u svom zivotu kroz oci okolnosti, i zakljucila da se Bog okrenuo protiv nje. Stoga je osecala da je opravdano nazvana imenom "Gorcina". Smrt onih koje je volela, pretpostavljala je, jednostavno mora da bude kazna od strane gnevnog Boga. U 1 Samuelovoj 30, nalazimo jos jedan slucaj gorcine, kada su se David i njegovi ljudi vratili u Siklag i saznali da su njihovi neprijatelji Amalici opustosili podrucje i odveli njihove zene i decu u roblje. Stih 4. kaze: "I podize David i narod koji bijase s njim glas svoj, i plakase dokle vec ne ogase plakati." Stih 6: "I David bese na muci velikoj, jer narod govorase da ga zaspu kamenjem; jer zalostan bese sav narod, svaki za sinovima svojim i za kcerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svojem." Davidovi ljudi su bili prenerazeni i ogorceni. Oni su napustili svoje domove da bi izvrsili volju Bozju; nije im bilo dopusteno da se bore. I dok nisu bili tu, neprijatelj je dosao i odveo njihove voljene... Sve sve do cega im je bilo stalo, nestalo je. Vojnici su bili tako ogorceni na Boga da su hteli da kamenuju Bozjeg slugu. To je jedan pogled na stvari. Ali, David je nasao snagu u svom Gospodu Bogu. To je drugi pogled na stvari. Gubitak voljenih. Moze nas, ili ojacati, ili ogorciti, zavisno od nase reakcije.

JOV I NJEGOVA OGORCENOST Drugi uzrok gorcine su fizicki problemi. Gubitak dobrog zdravlja, na primer. Jov je, naravno, najbolji primer. Jov je izgubio sve svoje bogatstvo. Slavio je Boga. Jov je izgubio svu svoju porodicu. Tiho je uzvratio, "Gospod dade, Gospod uze, blagosloveno neka je ime Gospodnje." Onda je Bog dozvolio Sotoni da se dotakne Jovovog tela. Teska bolest dosla je na Jova (zapazite, sa Bozjim dopustenjem), bolest koja ga je ucinila gotovo neprokretnim, prouzrocila mu krajnju telesnu patnju i bol, i pretvorila ga u drustvenog izgnanika. Upravo u ovom trenutku, kada se pec nevolja usijala do najvise tacke, Bog je znao da ce neke gresne naslage biti uklonjene iz Jovovog zivota i da ce u tom procesu Jov upoznati svog Tvorca mnogo savrsenije. Ali pre nego sto je Bog uklonio te naslage, one su se morale pokazati. Zato u poglavlju 7. knjige o Jovu citamo "dnevnik" zaista ogorcenog coveka.

"Nije li covek na vojsci na zemlji? A dani njegovi nisu li kao dani nadnicarski? Kao sto sluga uzdise za senom i kao sto nadnicar ceka da zavrsi, tako su meni dati u nasledstvo meseci zaludni i noci mucne odredjene mi. Kad legnem, govorim: Kad cu ustati? I kad ce proci noc? I sitim se prevrcuci se do svanuca. Telo je moje obuceno u crve i u grude zemljane, koza moja puca i rascinja se. Dani moji brzi bise od cunka, i prodjose bez nadanja. Opomeni se da je moj zivot vetar, da oko moje nece vise videti dobra, niti ce me videti oko koje me je vidjalo; i Tvoje oci kad pogledaju na me, mene nece biti. Kao sto se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko sidje u grob, nece izaci, nece se vise vratiti kuci svojoj, niti ce ga vise poznati mesto njegovo" (Jov 7,1-10). Sada dolazi kljucni stih: "Zato ja necu braniti ustima svojim, govoricu u tuzi duha svojega, naricati u jadu duse svoje" (stih 11). "Dodijalo mi je; necu doveka ziveti; prodji me se; jer su dani moji tastina" (st. 16). (Sada Jov okrivljava Boga.) "Sta je covek da ga mnogo cenis i da maris za nj? Da ga pohodis svako jutro, i svaki cas kusas ga? Kad ces se odvratiti od mene i pustiti me da progutam pljuvacku svoju?" (st. 17-19). (Da li bi ste rekli da je Jov ogorcen?) Zatim, u 23. glavi, Jov dodaje neke zavrsne detalje: "Jos je tuznjava moja odmet ['buntovna', Bakoticev prevod; 'gorka', engleski prevod], a nevolja je moja teza od uzdaha mojih. O, kad bih znao kako bih nasao Boga! Da otidem do prestola Njegova, da razlozim pred Njim parbu svoju, i usta svoja napunim razloga" (Jov 23,2-4). Da li ste se ikada obratili Bogu na ovaj nacin? Ovde je bio covek prema srcu Bozjem. Bog je voleo Jova jako. I Jov je voleo Boga jako. Ali pod tacno odredjenim pritiskom, ogranicenost Jovovog uzdanja u Bozju suverenost (neprikosnovenost) izasla je na povrsinu. Siguran sam da, kada bismo uzeli ovaj pasus iz Jova 7 i dali ga prosecnom psihologu, te pitali ima li ikakve nade za Jova, dobili smo odogovor da je rec o coveku koji je paranoik i pati od kompleksa proganjanja, te da nista na svetu ne moze promeniti njegov pogled na stvari. On je beznadezan sluzaj; olicenje duha gorcine. Ali ovo nije kraj price o Jovu, zar ne? Zato mi nikada ne smemo reci da ima onih kojima Bog ne moze pomoci!

Jov je optuzio Boga da je nepravedan, nekorektan i nedostupan. Okrivio Ga je da doslovno uziva sedeci na svom prestolu na Nebu i gleda kako se Njegova deca muce. Jovu je bilo dosta. Okrenuo se Bogu i iz dubine njegovog duha buknuo je plamen gorcine koji je optuzio Boga da nije Bog i da nema prava da iskusava Jovov zivot onako kako On to smatra za potrebno. Jov je prebrodio test gubitka svojih voljenih i sveg svog imanja mnogo bolje nego sto bi vecina od nas. Ali, cak je i Jov imao svojih ogranicenja... i kada se Bog dotakao Njegovog tela, ogorcenost se pojavila. Bolest, dakle, moze biti bilo izvor gorcine (kao kod Jova) ili izvor snage (kao kod apostola Pavla; uporedi 2 Kor 12,7-10).

DRUGI UZROCI GORCINE Treca stvar koju Sotona koristi da bi stvorio gorcinu u nama opisana je u 2 Korincanima 2,7. Citamo citav pasus u jednom savremenom prevodu: "Setite se da onaj covek o kojem sam vam pisao, uzrocnik svih vasih nevolja, nije naneo zalost samo meni, nego i svima vama. Ne bih zeleo biti s njim okrutan. Vec je dovoljno kaznjen kaznom vecine. No sada je trenutak da mu oprostite i da ga utesite. Inace bi mogao postati toliko ogorcen i obeshrabren da se nece moci oporaviti. Molim vas, pokazite mu da ga jos uvek volite" (2 Kor 2,5-8; prevod "Novi zavet zivim recima: Knjiga o Hristu", Duhovna stvarost, 1981). Ocito Pavle govori o coveku iz 1 Korincanima 5 koji je bio kriv za duboki greh na moralnom planu, i crkva je morala da prekine zajednistvo sa njim sve dok se on ne pokaje. Cini se da se on sada pokajao, ali crkva nije bila dovoljno osetljiva da na to odgovori sa ljubavlju i prastanjem. Pavle im stoga prakticno govori: "Ako ne prestanete da osudjujete i ne pocnete da volite, sada kada se on pokajao, slomicete njegov duh, i umesto obnovljenja, stvoricete duboko u njegovom srcu duh gorcine, od kojeg se on nikada nece oporaviti." Isto nacelo se ponavlja i u Efescima 6 gde su ocevi upozoreni da ne razdrazuju svoju decu na gnev bezosecajnom diciplinom. Morate znati kada da kaznite, a kada da pokazete ljubav... u protivnom rezultat ce biti duh gorcine. Naravno, ovo su samo tri ili cetiri stvari koje mogu prouzrokovati prvu iskru duha gorcine. Postoje jos neki: razocaranost zbog toga kako vas je Bog nacinio, gnev zbog odbacenosti, kriva reakcija na neuspeh... Ovo su sve iskustva koja otpocinju lanac reakcija u srcu i salju duhovno kancerogenu supstancu u krvotok, koja truje srce. Duh gorcine, u stvarnosti, posledica je bilo koje situacije u kojoj osoba dozivljava razocarenje i zatim Bozjoj prirodi pripisuje krivi motiv za ono sto se dogodilo. SLOBODA OD GORCINE

(nastavak)

PRAVI UZROK GORCINE Goga Gorcina, nas zamisljeni, ali veoma stvarni primer, postala je jos u detinjstvu ljuta na svog oca. Mozda ju je tukao. Mozda ju je odbacivao. Mozda ju je zanemarivao u odnosu na njenu stariju sestru. Mozda je zeleo decaka i nikada joj nije dao da odraste i bude zena kakva je zelela da bude. Mozda ju je jednostavno ignorisao. Ali njegovo neipravno postupanje nije sustina problema. Sustina je u tome da je ona u jednom trenutku svog zivota pogledala na svog oca i rekla u sebi: "Eto kakvog mi je oca dao Bog - to je, dakle, najbolje sto On moze da da!" "Bog kaze da je On moj nebeski Otac, a ako su ocevi ovakvi, zasto se onda uopste uzdati u Boga?" Zapazimo da ona ovo nikada nije izrazila glasno. Verovatno to nikada nije rekla ni samoj sebi. Ali to je bila njena tiha, podsvesna odluka da odbaci Bozju ljubav, jer, eto, Bozje delovanje i karakter nisu valjani. Nakon toga, u svakom odnosu u koji je zakoracila, ona je ocekivala da bude odbacena, te se stoga nesvesno ponasala tako da do toga dodje. A kada bi se to dogodilo, ona bi mogla ponovo reci sebi: "Vidis, Bog ne zeli da budes srecna. On te ne voli". Kada je postala hriscanka, ispovedila je svoje grehe Bogu. Cak je ispovedila i greh mrznje prema ocu. Pocela je da proucava, sluzi, raste. Ali postojao je problem. Deo nje je priznavao Bozji program, dok je drugi deo nje poricao Bozju ljubav. Bila je aktivna, ali ljuta. Zasto? Zivela je pod oblakom duha gorcine. Sve sto je pokusavala, delovalo joj je licemerno, jer duboko u sebi nije stvarno verovala da Bog - koji joj je dao TAKVOG oca u detinjstvu - moze ikada postati nebeski Otac kakvim Ga Biblija opisuje. Gogin um i njeno telo su bili aktivno duhovni, ali njeni stavovi i raspolozenja, kao i njen duh, poricali su mogucnost stvarnog odnosa ljubavi izmedju nje i Boga. Rezultat toga je bila izgradnja dihotomije (dvojnosti) u njenom duhu. Oba dela su rasla jedan pored drugog sve do jednog dana, kada je doslo do eksplozije i ona vise nije mogla da zadrzi svoj gnev u sebi. Njen muz je bio zaprepasten. Crkva je bila zaprepastena. Njeni prijatelji su bili zaprepasteni... Ali Bog nije bio zaprepasten. On je znao da je ona vec godinama gajila u svom srcu gnev zbog proslih iskustava; gnev sa kojim ce jednoga dana, pre ili kasnije, morati da se suoci. Umesto da se iskreno pozabavi tim problemom gorcine, ona je pokusavala da na tom trulom temelju gradi zgradu svoje duhovne sluzbe. Ali temelj se srusio, i kuca takodje. KAKO SE OSLOBODITI GORCINE? Uzmimo jos jednu sliku: Prica o Dusici Duhovnoj. Ona je imala slicno detinjstvo. I ona je, takodje, bila odbacena ili zanemarena, i ona je takodje razvila duh neprijateljstva prema Bogu. Bila je spremna da se u Boga uzda kada je u pitanju spasenje ... ali nije mogla da natera sebe da se uzda u Njega, na primer, kada su u pitanju njeni pretpostavljeni na poslu - pretpostavljeni koje je On, Bog, postavio nad njom. Stoga je menjala posao za poslom i odnos za odnosom, sve dok jednoga dana nije bila suocena sa cinjenicom da je citav njen zivot bio kontrolisan plodovima duha gorcine.

Uredila je da bude nasamo sa Bogom i iskreno priznala da poseduje koren gorcine koji je steze i davi. Priznala je takodje i da se taj koren gorcine sastoji u njenoj nespremnosti da veruje da je Bog upravo onakav kakvim sam sebe predstavlja, i da je On voli upravo onako kako sam kaze da je voli. Dusica je ostala satima na svojim kolenima pred Bogom, sve dok u njen duh nije prodrla sloboda koju nikada ranije nije poznavala. Ona je DALA svoju gorcinu Bogu, i predala Mu kontrolu nad svojim zivotom. Zatim je trazila svet od poboznog duhovnog savetnika koji ju je poveo u jednogodisnje proucavanje Bozje prirode objavljene u Pismu. Svakoga dana je istrazivala Rec da bi otkrila kakav je zaista Bog kome se predala... i svakoga dana je uvidjala nove stvari koje su joj davale dalje pouzdanje u Njegovu volju i namere. To se nije dogodilo preko noci. Ali postepeno, tajnoviti mir se uselio u njeno srce. Gorcina se rastvarala i nestajala. Mogla je prihvatiti proslost, ne samo kao nesto zbog cega ne treba da bude ljuta, nego i vise od toga, kao niz nuznih dogadjaja koje je neprikosnoveni Bog dopustio radi usavrsavanja njenog zivota i njene hriscanske sluzbe. Sada je mogla da pomogne drugim zenama koje su patile od istog problema kao i ona dotad. Duhovna istina iz 2 Korincanima 1,3-4 postajala je sada stvarnost za nju. To je, naravno, bio samo pocetak. Njen zivot je dotad bio programiran za gorcinu. Sada je mogla da stane i razmislja o Bozjoj ljubavi SVAKI put kada bi joj se neko "neprijatno iskustvo" naslo na putu. Morala je da uvezba sebe da na nevolje reaguje na Bozji nacin. Kako Goga Gorcina reaguje u zivotu

Kako Dusica Duhovna reaguje u zivotu Gornji dijagram pokazuje sta se desava Gogi Gorcini kada joj se nesto neprijatno nadje na putu. Pritisak koji ta neprijatnost vrsi na njen zivot ima za cilj da je procisti i ucini je celom. Ali ona odbija da prihvati cinjenicu da Bog moze da ocituje svoju ljubav kroz testiranje. Stoga ona izvlaci iz svoje proslosti secanja koja provociraju njena osecanja i cine da postaje sve gnevnija i gnevnija prema Bogu koji je dozvolio da se takve stvari dogode. Ona se time duhovno ne izgradjuje. Niko oko nje nije ohrabren. Drugi dijagram prikazuje Dusicu Duhovnu kada se isto neprijatno iskustvo dogodi i njoj. Ona brzo zastaje, priseca se sta je naucila o Bozjoj prirodi i smesta uvidja je BOG LJUBAV. Stoga, ovo iskustvo vise nije zamisljeno da je povredi, bas kao sto ni Krst nije bio zamisljen (s Bozje strane) da povredi Bozjeg Sina. Bog je voli i ovaj niz okolnosti jednostavno je jedna nit vise u mrezi ljubavi koju On pruza oko njenog zivota. Ona to ne razume, ali kaze Bogu "Hvala Ti" i jednostavno pocinje da Ga slavi. I dok cini ovo, blagodat se izliva u njen zivot, i oslobadja je od ropstva gorcine iz proslosti. Veca sloboda preplavljuje njenu dusu. Kusanje proizvodi istrajnost. Istrajnost stvara osetljivost. Osetljivost radja sluzbu. Sluzba umnozava Bozju slavu, i krug se nastavlja dalje i dalje.

Obe zene dozivljavaju isti niz okolnosti. Jedna biva oslobodjena od okova gorcine. Druga izabire da ostane zatocenik svoje vlastitog gneva. Za jednu, proba proizvodi snagu; za drugu, ista proba, gorcinu.

SLOBODA OD GORCINE (nastavak)

NE MIRITI SE SA GORCINOM Nema sumnje, ova pouka je vrlo ozbiljna stvar. Ne govorimo ovde o otvorenim gresima koje je lako prepoznati i odbaciti. Govorimo o dubokim stvarima... o duhovnom ratu virusa gorcine koji prodiru u nasu dusu neprimeceni spolja, a ipak nagrizaju samo tkivo naseg duhovnog zivota. I nemojte slusati laz koja vam kaze da morate ziveti sa tim. U Efescima 4,31 apostol Pavle nam jasno kaze: "Svaka gorcina, i gnev, i ljutina, i vika i hula, da se uzme od vas, sa svakom pakoscu". Mozete prevesti ovaj stih kao: "Moras biti oslobodjen jednom zauvek od sve svoje gorcine. Ako to ne ucinis, ona ce se otkriti u oblicima nekontrolisanog ponasanja, nedisciplinovanog gneva, neukrocenog jezika, i grubog duha osvete koji kidise na druge dok ih ne razdere". Podseticu vas da, ako Bog kaze da se morate osloboditi svoje gorcine, to onda znaci da ce vas On osposobiti da to ucinite. 1 Korincanima 10,13 nas podseca da se nebeski Otac ne sali sa svojom decom podsticuci ih da ucine nesto sto oni ne mogu. On nas nece iskusati preko nasih granica mogucnosti... A On zna koje su nase granice. Takodje bih vas podsetio da mi radimo kao Telo, i gorcina jedne osobe (pod uslovom da ona zeli pomoc) jeste stvar ljubavi i brige sve brace i sestara. Jevrejima 12,15 nas tako podstice: "Gledajte da ko ne ostane bez blagodati Bozje: da ne uzraste kakav koren gorcine, i ne ucini pakost, i time da se mnogi ne opogane". Problem gorcine jeste problem celog Tela. Koren kome se dozvoli da slobodno raste, siri se kroz Bozju porodicu i seje seme unistenja gde god dospe. BOZJE RESENJE ZA PROBLEM GORCINE Verujem da Bog ima veoma jednostavan plan za problem gorcine. To nije brzi nacin, ali jednostavan. Ako je nesto jednostavno, ne znaci i da je instantno, da se ostvaruje zacas. To tek znaci da postoji neposredno resenja za neprosredan problem. U Svetom Pismu imamo bar jedno licem u lice suocavanje izmedju coveka punog gorcine i Boga punog ljubavi. To je zabelezeno u knjizi o Jovu, poglavlja 38-42. Proucavali smo taj odeljak mnogo puta, iz drugih razloga, stoga ne moramo da ga sada razmatramo detaljno, ali moraMo zapamtiti princip koji se tu pojavljuje. On je od sustinske vaznosti.

Jov je dozvolio da duh gorcine doslovno blokira njegovo vidjenje Boga. Jov je bio gnevan zbog okolnosti u svom zivotu. Osecao se nepravedno proganjanim od strane Boga koji, ili nije mario za njega, ili nije bio u stanju da mu pomogne. Tako je Jov poceo da brani svoju vlastitu pravednost. Pretpostavio je da, ako bi ovaj "Bog" koga je on zamislio, samo izasao iz svog skrovista za trenutak, velecasni Jov bio odbranio svoj slucaj, Bog bi uvideo svoju gresku i izvinio se Jovu sto mu je zivot ucinio tako jadnim. To je doslovno ono sto Jov ovde zapravo govori. Bog je pustio Jova da galami i besni, i pustio ga je da se obrati trojici savetnika, od kojih je svaki bio u krivu. Oni su pokusali da ukore Jova za ponasanje koje mu je donelo nevolje, umesto da ohrabre Jova da upozna Boga. Jovu nije njegovo ponasanje donelo nevolje. Bog mu je doneo nevolje, tako sto je dopustio Sotoni da ga kusa, a sve zato da bi Bog mogao da ocisti Jovovo srce. Ne znam koliko je Jov platio za casove savetovanja, ali oni su sigurno bili suvise skupi, suvise pojednostavljeni i potpuno nekorisni. A onda, u 38. poglavlju, Bog je pozvao Jova preko svog duhovnog telefona i postavio najprodornije pitanje koje je Jovu ikad upuceno: "Ko je to sto zamracuje savet?" (st. 2). Ko je taj cija usta rade, dok mu je mozak na odmoru? - glasio bi moderan prevod. Stani kao covek! rekao je Bog Jovu. Vreme je za pitanja, i Ja sam taj koji ih postavlja. "Gde si ti bio kad ja osnivah zemlju? Kazi, ako si razuman. Ko joj je odredio mere? Znas li? Ili, ko je rastegao uze preko nje? Na cem su podnozja njezina uglavljena? Ili, ko joj je metnuo kamen ugaoni? - Kad pevahu zajedno zvezde jutarnje i svi sinovi Boji klicahu" (Jov 38,3-7). Da li cujete sta Bog govori? On kaze: "Jove, sta ti mislis, ko si, Bog?" Ako mislis da znas dovoljno da donosis sudove o tome sta je Bog dozvolio da se dogodi, onda cu ti postaviti neka pitanja na koja bi svaki zdravi "bog" trebao da bude u stanju da odgovori. Ako ne mozes da odgovoris na njih, onda bi mozda trebao da malo bolje prostudiras svoje misljeje o sebi! Zatim, u mozda najlepsoj prozi ikada napisanoj, Duh Bozji urezuje na table Pisma dijalog osmisljen za muskarce i zene koji pate od duha gorcine. Dijalog, koji bi - kada bi bio bio upamcen - na kraju ocistio duh od samopravednog gneva koji drzi sitne primedbe protiv silnoga Boga. Bog zapravo kaze ovo:Postoji samo jedan, jedini lek za gorcinu. A to je vreme provedeno u prisutosti Svetoga Boga. Mnogo i mnogo vremena u proslavljanju Onoga koji jeste, zbog onoga sto On jeste. Proucavanje Psalama i knjige o Jovu radi saznavanja zbog cega On jeste ono sto jeste. Sve dok sama silina Njegove prisutnosti i sama velicina Njegove ljubavi ne prozme svaki deo naseg zivota. Tada ce nam biti odbojna i sama pomisao o okrivljavanju Boga i protivljenja Njemu. Da li zelite da znate sta se desava sa gorcinom kada se dugo prebiva u Bozjoj prisutnosti? Citajte Jov 42,1-6: "Tada Jov odgovori Gospodu i rece: Znam da sve mozes, i da se ne moze smesti sto naumis. 'Ko je to sto zamracuje savet nerazumno?' Zato kazem da nisam razumevao; cudesno je to za me, te ne mogu znati."(Gospode, ja sam bio onaj koji je govorio onda kada je trebalo da slusam.) "'Slusaj kad uzgovorim, i kad zapitam, kazi mi.'"(Drugim recima, Ti, Boze, kazes: 'Hajde da rascistimo ko je od nas ovde Bog.' Zato sam ucutao i gledam sta se desava.)

"Usima slusah o Tebi, sada Te oko moje vidi. Zato poricem, i kajem se u prahu i pepelu." Dakle, Jov je gleda o na Boga i - pogodite sta? Zaboravio je na Jova! Onda, na Bozju zapovest, Jov je poceo da se moli upravo za one koji su mu ucinili krivo (za one koji su pokrenuli njegovu gorcinu), i Pismo belezi: "I Gospod povrati sto bese uzeto Jovu posto se pomoli za prijatelje svoje" (42,10). Kada je Jovovo srce iznova videlo i dozivelo Boga, on je bio osposobljen da ne gleda vise na sebe nego na druge. Bog je ucinio vrlo slozenu operaciju na Jovovom srcu koje umalo nije bilo stalo, jer je zarazi zvanoj gorcina bilo dozvoljeno da raste i raste. PITANJA ZA TEBE Na kraju, moram svima nama da postavim nekoliko pitanja koja ce nam pomoci da odredimo pojedinacno koliko nam je potrebno da se pozabavimo ovim pitanjem gorcine. Pitanja su sledeca: 1. Koja je prva rec koja ti pada na um, kada te neko pita da "opises Boga"? (Koja je prva misao koja ti dolazi na um?) Nacin na koji si odgovorio na ovo pitanje pomoci ce ti da vidis kako ti vidis Onoga koji vidi tvoje srce. 2. Da li si uvek ljut na nekoga ili nesto? Da li je tvoje srce vremenska bomba koja samo ceka da eksplodira? Ko je onda onaj na koga si ti onda stvarno ljut? 3. Kada napises na komadu papira pet najtraumaticnijih dogadjaja iz svoje proslosti, da li mir preplavljuje tvoje srce pri pomisli na Bozju zadivljujucu milost, ili tvoji zubi jos uvek skrgucu? Da li tvoje srce jos uvek kuca brze kao da govori: "Necu da mislim o tome!"? 4. Kada ti se dogodi nesto neprijatno, koja je prva pomisao koja ti dodje? Gnev? Ili slavljenje Boga? Da li iskreno gledas na traume kao na Bozje sredstvo za postizanje pobede? Ili jednostavno vezbas sebe u tolerisanju onoga sto smatras Bozjom ravnodusnoscu? Razmisli o tome. 5. Da li si naucio da delotvorno okrenes gorcinu u ljubav kroz molitvu, blagosiljanje i cinjenje dobra onima koji su ti naneli povredu ili zalost u zivotu? Ili prosto molis da oni jednoga dana dobiju kaznu koju zasluzuju? 6. Da li iskreno verujes da te Bog voli vise nego sto bi te iko koga znas ikada mogao voleti; vise nego sto je iko koga znas ikada voleo nekoga? Da li shvatas da je Bozja ljubav bez granica, bez kraja, bez pristrasnosti? Da bi Isus - i u slucaju da si ti jedini covek na svetu ipak dosao na svet da umre za te i spasi te od vecne smrti. POBEDA NAD GORCINOM Ako tvoji odgovori na ova pitanja ukazuju da koren gorcine jos uvek zivi tvom duhu, zamolio bih te da otpocnes novi period u svom zivotu tako sto ces uraditi nesto povodom toga... uraditi ono sto je Jov uradio. Uredi da provedes dan nasamo s Bogom i odluci da neces napustiti to mesto dok se ne uveris da je svaki trag te gorcine greh. Sve dok ne ispovedis taj greh i ne zatrazis Bozje oprostenje. I sve dok ne shvatis da Bog nije za svoje postupke odgovoran tebi, niti ce On promeniti svoje planove da bi se upodobio tvojoj slici o Njemu - kada je u stvari Njegov cilj da tebe suoblici sebi.

Odluci da neces otici sa tog mesta dok ne padnes na kolena kao Jov i zavapis: "Govorah stvari koje ne razumevah. Sada Te moje oci videse. Kajem se u prahu i pepelu." Tada ces dospeti na skrovito mesto gde gorcina ne moze prebivati! Dalje, odvoji sat ili vise dnevno samo da budes u Bozjoj prisutnosti i slavljenju. To je Bozja dugotrajna terapija za gorcinu koja zeli da se zadrzi. I upitaj prijatelja ili savetnika da ti pomogne da razvezes svoje pogresne ideje o Bogu i zamenis ih biblijskim idejama... Nemoj ici kroz jos jednu godinu zivota opterecen ovim prokletstvom duha gorcine. Gorcina ce ta Mir tvoj da ti otme, Radost da ti uzme, Silu Duha da ukrade, Ali tako ne mora da bude. Jer Bog ljubavi zeli da sidje ovoga trenutka u tvoje srce, otkloni taj gresni duh gorcine i ispuni te Duhom Svetim. Pun milosti i dobrote, On te pita: "Da li bi zeleo da pocnes iznova?"

(Kraj)