Logistika_u_saobracaju

Company

LOGO

LOGISTIKA U SAOBRAĆAJU

Predavač: dr Marko Vasiljević

sreda, 18. mart 2009

Sadržaj 1. Ciljevi i zadaci logistike preduzeća 2. Sistem logistike preduzeća 3. Logistička strategija i koncepcija

preduzeća 4. Logistika transporta 5. Logistika skladišta i komisioniranja sreda, 18. mart 2009

Sadržaj 6. Logistika nabavke (snabdjevanja) 7. Logistika proizvodnje 8. Logistika distribucije 9. Logistika uklanjanja ostatka

procesa proizvodnje 10. Organizaciona struktura logistike

preduzeća sreda, 18. mart 2009

Sadržaj 11. Tokovi informacija i kompjuterska

integracija u logistici 12. Logistički kontroling

sreda, 18. mart 2009

Sadržaj 1. Ciljevi i zadaci logistike preduzeća • - Istorijski razvoj logistike • - Pojam i definicija • - Primjena i značaj logistike • Pojmovi logistika,marketing logistika i poslovna logistika kao i logistika u saobraćaju odnosi se na skupove aktivnosti vezane za upravljanja tokovima sirovina materijala od mjesta proizvodnje do potrošnje. sreda, 18. mart 2009

Ciljevi i zadaci logistike preduzeća • Logistika predstavlja proces planiranja,sprovođenja i kontrole:nabavke,održavanja,skladištenja,transp orta,informacija i prodaje sa ciljem njihovog poboljšanja. • - Primjena logistike datira duboko u prošlosti još od vremena pojave prvobitnog organiziovanog zanatstva. • - Riječ logistika u smislu kakva se danas primjenjuje upotrijebljena je oko •

1800 god.vezana za određena pozadinska obezbjeđenja tj.vojna snabdijevanja.

sreda, 18. mart 2009

Sadržaj • - Korijen riječi logistika se nalazi u grčkoj riječi logos koja ima sljedeća značenja:misao,zamisliv,plan,isplaniran i izrečen. • - Riječ logistika takođe znači – vještina računanja pomoću slova (umjesto cifara),algebra,vještina pravljenja zaključaka,sposobnost zaključivanja ili vojno značenje – nauka koja uči kako se proračunavaju vrijeme i prostor koji su potrebni da bi se izveo kakav taktični pokret. sreda, 18. mart 2009

Sadržaj • - Riječ logistika je objašnjena i kao „Cjelokupan proces planiranja,obezbjeđenja,kontrole i evidencije snabdijevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima (intendanska i tehnička služba),organizacija transporta (saobraćajna služba) i rada održavanja postrojenja oružanih snaga (vojna industrija,ratna privreda i dr.)“. • - Neki smatraju da je naziv dobila od latinske riječi logista,kojom su nazivani činovnici koji su obavljali administrativne poslove u rimskim legijama. sreda, 18. mart 2009

Sadržaj • - 1948 god.AMA (Američka marketing asocijacija) usvojila je definiciju logistike.“Logistika predstvlja kretanje i rukovanje robom od momenta proizvodnje do momenta potrošnje ili korišćenja“.

sreda, 18. mart 2009

Sadržaj • -1985 god.CLM logističko udruženje definiše logistiku kao proces planiranja,primjene i kontrole efektivnosti i efikasnosti tokova (skladištenja sirovina,zaliha u procesu prerade gotovih proizvoda,usluga i sa njima povezanih informacija,od mjesta njihovog porijekla do mjesta potrošnje,sve u cilju prilagođavajući zahtjevima potrošača. sreda, 18. mart 2009

Sadržaj • - Centar za izučavanje transporta u sastavu čuvenog MP da je odgovor da je logistika „upravljenje tokovima materijala,informacija,novca i ideja putem usklađivanja procesa u lancima snabdijevanja i putem strategijskog dodavanja vrijednosti u pogledu mjesta,vremena i pakovanja. Pri tome se precizira da izvorno značenje pojma logistika upućuje na tri osnovne operacije koje uvećavaju vrijednost (cijenu) dobara.To su operacija promjene mjesta koja povlači troškove transporta,operacija savladavanja vremena koju prate troškovi skladištenja i operacija poručivanja prema kojoj se roba pakuje u željene količine.

sreda, 18. mart 2009

• - Međunarodno udruženje za logistiku – SOLE preporučuje sledeću definiciju:“Logistika je vještina i nauka upravljanja,inžinjeringa i tehničkih aktivnosti u vezi sa zahtjevima,projektovanjem i resursima snabdijevanja i održavanja u podršci ciljeva,planova i operacija“.

sreda, 18. mart 2009

• - Logistička funkcija obuhvata upravljanje skupom sredstava koja se koriste za transport i transformaciju proizvoda tamo gdje je i onda kada je to potrebno sa minimum ukupnih troškova. • - Logistika je dio operacionih istraživanja i obuhvata studiranje svih problema savladavanje vremena i prostora u procesima proizvodnje,transporta i distribucije proizvoda i pratećih usluga. sreda, 18. mart 2009

• - Kao nauka logistika se bavi istraživanjima u oblasti projektovanja i upravljanja podrškom funkcionisanja sistema u ostvarivanju njihovih ciljeva,funkcija ili operacija.To je multidisciplinarna oblast koja podrazumijeva poznavanje i praćenje dostignuća: • Informacionih tehnologija • Operacionih istraživanja • Teorije sistema • Teorije upravljanja i organizacije i dr. sreda, 18. mart 2009

• - U duhu savremenog poslovanja može se reći da je logistika skup aktivnosti koje imaju za cilj da se radi brže,bolje,efikasnije,kvalitetnije i pravovremeno – Just in time.

sreda, 18. mart 2009

• - Cilj logistike se sastoji u povećanju efikasnosti poslovanja putem ubrzavanja cirkulacije angažovanih sredstava.Ovaj cilj se ostvaruje na dva načina:

sreda, 18. mart 2009

• 1)Putem skraćivanja prosječnog vremena angažovanja (npr.eliminacijom prepreka koje uzrokuju zastoje unutrašnjeg transporta i saobraćaja uopšte,primjenom specifičnih metoda). • 2)Putem smanjivanja prosječne sume angažovanih sredstava. sreda, 18. mart 2009

• ISTORIJSKI RAZVOJ LOGISTIKE • - Logistika je bila prisutna još i u najstarijim vremenima,a naročito je bila prisutna prilikom velikih pokreta naroda. • - Najznačajnija primjena saznanja iz logistike prije nego što je sama riječ ušla u upotrebu svakako je na planu pripreme,podrške najrazličitijih vojnih aktivnosti o čemu svjedoče brojni istorijski zapisi. sreda, 18. mart 2009

• - Većina vladara i vojskovođa u istoriji ne samo da su bili hrabre ličnosti već su imali i veoma dobar smisao za organizaciju vojske.Primjenjivali su logističke principe i prije postojanja logistike kao nauke što govori da promjena logističkih elemenata ne samo da ima korijene u prošlosti,nego se i održala do današnjih dana. sreda, 18. mart 2009

• - Međutim prvi zapisi posvećeni logistici počeli su da se pojavljuju teksredinom prošlog vijeka u vrijeme kada Piter Draker,poznati biznisekspert,autor i konsultant izjavljuje da je logistika postala mogućnost zaorganizacije koje žele da uvećaju svoju korporativnu efikasnost.

sreda, 18. mart 2009

• - U civilstvu logistika dobija na značaju početkom prošlog vijeka kroz rješavanje problema distribucije poljoprivrednih,transportnih i skladišnih problema.70-ih godina logistika prodire u proizvodnju 80-ih u oblasti trgovine i širenje kompjuterske tehnike 90-ih u koncentraciji roba a u današnje vrijeme u oblasti putničkog saobraćaja. sreda, 18. mart 2009

• ZADACI LOGISTIKE • Zadaci poslovne logistike kao nauke se sastoje u: 1. Identifikacija i praćenje kretanja svih elemenata ciklusa reprodukcije,kao i svih činilaca koji ova kretanja uslovljavaju. 2. Istraživanju i analizi identifikovanih kretanja tj.tokova sa stanovišta ciljeva poslovnih sistema. sreda, 18. mart 2009

3.Teorijskom uopštavanju zakonitosti principa odvijanja identifikovanih tokova. 4. Definisanje odgovorajućih modela,metoda i tehnika čijom se primjenom u praksi ostvaruje prevazilaženjem vremenske i prostorne dimenzije poslovnih tokova u cilju unapređenja efikasnosti sistema. 5. Evakuaciji rezultata ostvarenih primjenom logističkih modela,metoda i tehnika rada i njihovom daljem usavršavanju. sreda, 18. mart 2009

• Zadaci poslovne logistike kao specifične poslovne funkcije: 1.Snabdjevanje radnih mjesta sa svime što je potrebno za uspješno izvršenje radnog zadatka. 2. Efikasnom korišćenju faktora „vrijeme“. 3. Primjeni logističkih modela,metoda i tahnika rada u oblasti saobraćaja (skladištenja,pakovanja,transporta i distribucije). sreda, 18. mart 2009

4. Praćenju i analizi podobnosti primjenjenih logističkih modela,metoda i tehnika rada. 5. Obezbjeđenju povratnog uticaja primjene logističkih modela i metoda i tehnika rada na dalji razvoj logistike kao nauke.

sreda, 18. mart 2009

• UTICAJ LOGISTIKE NA OČEKIVANE REZULTATE Preduzeća sa razvijenom logističkom koncepcijom poslovanja i konstituisanom funkcijom logistike mogu računati na dva vida ekonomskih efekata: 1).Sniženju troškova poslovanja koje proizilazi iz smanjenja prosječne sume angažovanih sredstava i optimiranja logističkih troškova. 2).Sa povećanjem obima prodaje (saobraćajne usluge)zahvaljujući prednostima koje pruža logistički servis. sreda, 18. mart 2009

• Da bi funkcija logistike mogla da ostvari svoj zadatak u oblasti smanjivanja troškova poslovanja neophodno je: - Kontinuirano praćenje dinamike primarnih i sekundarnih logističkih troškova (dopuna org.knjig.evidencije) - Optimiziranje troškova čitavog logističkog sistema (primjena kvantitativnih simulacionih modela i računarske tehnike). sreda, 18. mart 2009

• MJERE ZA POVEĆANJE USPJEŠNOSTI POSLOVANJA • Da bi se ostvarile uštede na materijalnim troškovima neophodno je: - sistemski usavršavati organizaciju funkcije logistike - konstituisati informacioni sistem,odnosno koristiti AOP kao neophodnu podršku funkciji logistike - primjenjivati odgovarajući logistički instrumentarij. sreda, 18. mart 2009

• KARAKTERISTIKE LOGISTIČKOG KONCEPTA POSLOVANJA Najznačajnije karakteristike logističkog koncepta poslovanja jesu: - kooperativnost - fleksibilnost i - inovativnost

sreda, 18. mart 2009

• KOOPERATIVNOST:Složeniji oblik organizacione strukture preduzeća kao i primjenu savremenih metoda rukovođenja (kooperativne i participativne metode).

sreda, 18. mart 2009

• FLEKSIBILNOST:Uslovljena je u obezbjeđenju pružanja saobr.usluge uz najniže moguće angažovanje obrtnih sredstava.(Ostvaruje se potpunom debirokratizacijom menadžmenta tj.delegiranjem nadležnosti i odgovornosti koje se nalaze što bliže kupcu.Fleksibilnost takođe podrazumijeva dobro poznavanje korisnika usluge,univerzalno obučene radnike i timski rad na pripremi i donošenju odluka. sreda, 18. mart 2009

• INOVATIVNOST:Da svi nosioci aktivnosti u oblasti logistike budu uključeni u kontinuirani proces inovacije znanja iz sledećih razloga: - poslovna logistika,kao ekonomska disciplina je mlada tako da se većina stručnjaka iz prakse nije upoznala s njom tokom školovanja. - logistika se veoma brzo razvija pa je neophodno kontinuirano savladavanje novih logističkih metoda i tehnika rada. - primjena logističkih metoda i tehnika donosi krupne ekonomske efekte. sreda, 18. mart 2009

2. Sistem logistike preduzeća

sreda, 18. mart 2009

• Логистички систем представља пратећи односно функционални део хијерархијски вишег надређеног (производног) система који је задужен за генерисање, праћење перформанси и усклађивање елемената подршке у интегралном облику.

sreda, 18. mart 2009

• логистички системи се могу диференцирати по различитим аспектима: – институционални (пословно организовани као микро, макро и мета) – функционални (технолошки), којим се дефинишу различите функције система са подфункцијама сагласно извршеној подели рада; – степену сложености структуре (прости и сложени); прости садрже мало елемената а тиме и број веза док сложени садрже велики број елемената са међусобним везама и односима код којих је понекад тешко предвидети њихова стања; sreda, 18. mart 2009

– становишту настанка (природни и вештачки), човек је створио логистичкивештачки систем); – карактеристикама елемената (инструментални, социјални, технички и социо-технички или организациони); – циљевима које остварују (неекономске и економске системе); – по дејству, (отворени и затворени); логистички је отворен систем на које делује окружење (енвиромент); sreda, 18. mart 2009

• по времену, (према пројектима реализације током времена, на кратко, средње и дугорочне пројекте анализе,пл нирања, обликова и пројектовања логистичких процеса и система; пројекат управљања у реализацији логистичких процеса и система; пројекат праћења реализације и контроле извршења логистичких процеса и система; пројекат обрачуна, анализе и извршења логистичких услуга); sreda, 18. mart 2009

– материјалне структуре, која предпоставља декомпозицију система на ниже целине (подсистеме, фамилије технолошких елемената, склопове, подсклопове, компоненте); – према предметима рада (комадни, расути, опасни, отпадни, резервни делови) и др.

sreda, 18. mart 2009

• Логистички систем је типичан технолошки систем и представља подсистем (део) производног система. То је динамички систем с обзиром да се стање улаза током времена мења деловањем управљачких акција. • Улазе у логистички систем чине расположиви ресурси као што су технолошки елементи, кадрови, финансијска средства, количина информација и информациони токови, уложена енергија, сам рад и др. Излазне компоненте система су резултат процеса у виду интегрисане логистичке подршке, а могу бити: технолошки елементи (постојеће и ново формиране теретне јединице), конкурентске предности (повећан квалитет, брзина и нове врсте услуга) и др. sreda, 18. mart 2009

• Најчешће се користе два аспекта диференцирања логистичког система: институ-ционални (пословноорганизациони) и функционални (технолошки). Институциона-лно диференцирање логистичке системе класификује на: микро и макро логистичке системе. • Пример једног микрологистичког система (подсистема) је возни парк за сопствене потребе, складиште, компјутерски центар у оквиру једног предузећа и др. sreda, 18. mart 2009

• Макрологистички систем обухвата комплексне логистичке мреже састављене од низа микрологистичких система. • Пример једног макрологистичког система је систем робног транспорта у оквиру привредног система земље.

sreda, 18. mart 2009

• Поједини наши теоретичари, са институционалног аспекта логистичке системе посматрају и као мета логистичке системе, односно системе који пружају логистичке услуге и јављају се у кооперативним везама јер повезују више микро логистичких система у циљу пружања логистичке услуге у логистичким ланцима. Систем чине саобраћајно-транспортна, шпедитерска и друга предузећа чија је основна делатност пружање логистичких услуга. Како се налазе између прва два облика система произилази да је логистички ланац металогистички систем.

sreda, 18. mart 2009

• Подела на микро и макро системе је сасвим добра и треба је користити у деконпозицији логистичких система. У страној литератури, под мета логистичким системом подразумевају међународни интеконтинентални логистички системи подржани GIS и GPS информатичким технологијама. sreda, 18. mart 2009

• Посматрање логистичких система према функционалном принципу је најквали-тет-ни-ји аспект.

sreda, 18. mart 2009

Struktura nosilaca menadžmentskih funkcija Struktura nosilaca menadžmenta Nosioci menadžmenta u velikom biznisu

Grupni preduzetnici nosioci preduzetničke funkcije Profesionalni menadžeri nosioci rukovodeće funkcije sreda, 18. mart 2009

Nosioci menadžmenta u malom biznisu

Samostalni preduzetnici nosioci preduzetničke funkcije Samostalni preduzetnici nosioci menadžerske funkcije

• Прва фаза тока материјала обухвата набавку материјала (сировина, помоћних материјала, енергената, трговачке робе и резервних делова) са транспортом од добављача до уласка у пријемно складиште (међускладиште) неког производног предузећа. Ова фаза се дефинише као логистика набавке sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

• У другој фази материјали, улазе у процес производње, а затим из производње готови производи и полупроизводи прелазе у дистрибутивно (отпремно) складиште. Део система који реализује другу фазу тј. кретање токова материјала кроз производни система дефинише се као производна (индустријска) логистика. sreda, 18. mart 2009

• У трећој фази настаје ток готових призвода или полуфабриката, који могу да имају и функцију резервних делова, али и обележје трговачке робе. Разумљиво је, да се одређене количине робе могу испоручити до купаца из дистрибутивних складишта а у одређеним случајевима и директно из производње. • Логистички процес који реализује трећу фазу се дефинише као дистрибутивна логистика или логистика дистрибуције sreda, 18. mart 2009

• У чевртој фази робни ток има супротан смер, јер се пре свега ради о току секундарних сировина и отпада који су предмет даље прераде или уништавања. Ови повратни токови обухватају и токове оштећене или погрешно испоручене робе као и тзв повратне (изменљиве) теретне јединице као што су коришћени контенери, палете и други облици теретних јединица који су коришћени за паковање или формирање логистичких јединица. Овај део логистичког система се дефинише као логистика отпадних и повратних материјалних ресурса. sreda, 18. mart 2009

• У претходним излагањима је наглашено, да се у анализи логистичког процеса не можемо ограничити само на парцијалне делове логистичке организације већ у разматрање се морају узети у обизир сва места и функције која делују на трансфер робе од изворишне тачке па све до понирања тј. места на коме постоји потреба за робом. Типичан пример или боље речено прототип садејства хетерогених процеса у фишефазном трансферу робе је транспортни ланац. sreda, 18. mart 2009

• "Транспортни ланац" представља низ технички и организационо повезаних процеса и операција, код којих се роба, возила и особље крећу од извора до циља односно транспортни ланац означава просторно-временску везу пошиљаоца и примаоца робе, које повезује једно или више транспортних средстава, процеси паковања, транспорта, претовара, заједно са одговарајућим информационим процесом sreda, 18. mart 2009

• Према томе, у даљим анализама микрологистички подсистем треба диференцирати према објашњеном функционалном принципу односно фазама реализације логистичке услуге, на: • логистику набавке материјала (набавна логистика); • производну логистику; • дистрибутивну логистику; • логистику отпадних и повратних материјалних ресурса. sreda, 18. mart 2009

• Расчлањавање логистике у микрологистичке подсистеме на приказани начин почива на парадигми предузећа као система у коме се процес економске трансформације робе одвија кроз мрежу робних токова Инпут-Трупут-Оутпут (Input-ThroughputOutput). Оптимизација оваквих система у структуралном и процесуалном смислу је питање интелигентног повезивања и распростирања робних токова. sreda, 18. mart 2009

3. Logistička strategija i koncepcija preduzeća

sreda, 18. mart 2009

• Стратегија је одабрани ток акција односно изабрани план реализације циљева помоћу којих предузеће жели да стекне предности над конкурентима. . Разрада стратегија је креативан мултидисциплинаран процес и припада логистичарима, технолозима, економистима и другим менаџерима. sreda, 18. mart 2009

• Стратегија покушава да установи, генерише и интегрише знања и веровања предузећа и околине, обликује сложена кретања у окружењу и предвиди ток акција које су предузете и које треба предузети и да постави приоритетне задатке и време реализације.

sreda, 18. mart 2009

• Начин реализације у дело одређене стратегије назива се тактика. Тако, на пример, доношењем реда вожње дефинишу се технологија и организација рада возила или избором мотора виљушкара јесте циљ који обезбеђује стартегијама: мотор са плинским или електро погоном. sreda, 18. mart 2009

• У теорији постоје извесна правила којих се треба придржавати у доношењу стратегија, као што су: формирати јасну стратегију, укључити све извршиоце у формирање стратегије, формирати управљачки тим, све функције пословања посматрати заједно (успешна стратегија је интегративна стратегија), спремити се за промену старих начина пословања, смањити трошкове пословања, брзо реаговати на промене, висок квалитет посматрати као императив и др. sreda, 18. mart 2009

• Савремене стратегије пословања предузећа захтевају, значајну неизвесност услед дејства спољних и унутрашњих фактора: • већу сложеност тржишта, предности над конкуренцијом, глобалну и свеобухватну перфекцију.

sreda, 18. mart 2009

• Чиниоци конкурентне стратегије захтевају следеће: познавање корисника, диференци--јацију услуга и квалитета, проналажење пласмана услуга на тржишту, одређи-ва-ње јасних циљева пословања, опште и свеобухватне стратегије, контролу кључних технологија (процеса), партнерство са другим предузећима, креирање флексибилних технолошких и организационих решења, смањење колебања на финансијском плану и др. sreda, 18. mart 2009

• Стратешка предност се дефинише као постизање бољих перформанси у односу на конкуренте, при чему се морају задовољити следећи критеријуми: • сваком параметру, којим се остварује побољшање перформанси код сваког корисника, мора се посветити посебна пажња; • предности за кориснике морају да буду опипљиве тј. стварне односно евидентне; • предност по могућству мора да буде што трајнија, односно на таквом нивоу да је конкуренција не може брзо достићи. sreda, 18. mart 2009

• При формирању стратешких предности морају се поштовати следећи принципи: • Познавање конкурената, односно познавање слабости и снаге конкурената је исто толико важно као и познавање захтева корисника; • Принцип шанси, сваки параметар преко кога се стичу тржишне позиције обезбећује шансу за стварање конкурентске предности; sreda, 18. mart 2009

• Принцип концентрације, достигнути ниво перформанси у односу на конкурентска предузећа изискује концентрацију свих ресурса на мањи број предности. • Принцип конзистенције, стратешку конкурентску предност треба градити на бази фактора који имају пресудан значај при доношењу одлука од стране корисника, што представља основну претпоставку усклађености појединих процеса а тиме и њихову сталност; sreda, 18. mart 2009

• Принцип истинитости, конкурентска предност је само онда од значаја, ако је и код корисника потврђена; • Принцип активности, у условима постојања конкурентске предности одређеног предузећа при агресивном наступу од стране конкуренције је најзначајније тренутно познавање стања постојећих корисника на тржишту sreda, 18. mart 2009

• Принцип одбране, на динамичним тржиштима етаблиран понуђач своје позиције може успешно да брани само ако брже учи од конкурената или ако преманентно у ходу мења параметре предности.

sreda, 18. mart 2009

• Сходно већ претходно дефинисаним циљевима логистичке потенцијале треба јачати у следећа два правца: • Логистика као потенцијално место снижавања трошкова; • Релативно високо учешће логистичких трошкова у укупним трошковима пословања, који се у зависности од преизводње креће од 10% до 25%, може се значајно редуковати избором адекватне стратегије и одговарајућим структурним променама у технологији и организацији рада. sreda, 18. mart 2009

• Најзначајанији потенцијал у снижавање логистичких трошкова налази се у: оптималном рутирању возила, увођењем AGVS возила, избору најповољније локације складишта, аутоматизацији токова материјала, аутоматизацији обраде информација и управљачких система, увођењу флексибилних модела радног времена особља са циљем да се број ангажованих радника прилагођава ефективним потребама и др. sreda, 18. mart 2009

• НИВОИ УКЉУЧИВАЊА ЛОГИСТИКЕ У СТРАТЕГИЈЕ ПРЕДУЗЕЋА Код успешних предузећа при формулисању и спровођењу стратегија у појединим пословним јединицама предузећа логистика има врло значајну улогу.

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

• Логистика као применљива функција;За предузећа у којима је примена логистике на најнижем (првом) нивоу, на њу се гледа као на интерно неутралну функцију која не утиче на тржишну позицију предузећа или утиче у веома малој мери.

• Логистика се налази у нивоу са осталим главним функцијама за постизање конкуренске предности на тржишту; Предузећа са нешто напреднијом применом логистике од претходног сходно приказаном моделу дефинишу се као други степен. sreda, 18. mart 2009

• За други степен је карактеристично да се логистика третира равноправно са осталим главним функцијама у предузећу,

• фаза 3: Логистика се користи као инструмент за подржавање пословних стратегија предузећа; • У предузећима која се налазе на трећем степену логистика има поспешујућу и јачајућу улогу у формирању тржишне позиције предузећа тј. стварања конкурентске предности. sreda, 18. mart 2009

• 4: Пословна стратегија предузећа се базира у значајној мери на комплексној примени логистиче концепције; • Четврти степен примене логистике у предузећу представља развијен функционалан положај у коме сходно већ описаној градацији у формирању стратегија предузећа логистика има веома компетентан утицај, при чему је потенцијал логистике поред осталих функција искоришћен до максимума. sreda, 18. mart 2009

• Организација логистике Дефинисање организационе структуре представља формирање и повезивање функционално пословних јединица у јединствену интегративну структуру која треба да обезбеди задовољење свих релевантних циљева система.

sreda, 18. mart 2009

• Као најчешћи могући организациони облици у логистици фигурирају: • линијска организација; • штабна; • комбиновано штабно-линијска; • централна група; • одбори (колегијум).

sreda, 18. mart 2009

• Линијска, организациона структура, представља класичну хијерархијску структуру са изразитом надређеношћу по нивоима одлучивања. • Штаб као организациона јединица ангажује специјалисте из разних оделења предузећа у циљу управљања без генералног права наређивања.

• Системска решења предложена од стране штаба се преносе на места линијског управљања ради спровођења у живот.

sreda, 18. mart 2009

• Штабно-линијска организација као комбиновани облик организације функционише на тај начин што линијска места преузимају на себе задатке управљања и контроле као и активности планирања које дефинише штаб као саветодавно тело на вишој инстанци.

sreda, 18. mart 2009

• Виши облик надградње штабне организације чини централна група. Овај изведени облик организације се бави уочавањем тј. препознавањем општих задатака, као што је хармонизација одређених структурних елемената који су од значаја за цело предузеће, давање савета, растерећење руководиоца предузећа. Најбољи примери од општег значаја у предузећу који треба да буду предмет бављења централне групе су истраживање и развој, персонална политика, финансије и правна питања. sreda, 18. mart 2009

4. Logistika transporta

sreda, 18. mart 2009

• U savremenim ekonomskim teorijama saobraćaj se najčešće smatra samostalnom oblašću materijalne proizvodnje i značajnom privrednom delatnošću. Njegova samostalnost se ogleda u tome što se za organizaciju i izvršenje procesa transporta angažuje posebna radna snaga i transportna sredstva sreda, 18. mart 2009

• Saobraćajna delatnost čini jedan od značajnih faktora društvene dela-tnosti, koja istovremeno predstavlja satnostalnu privrcdnu oblast, ali i značajan preduslov za razvoj drugih privrednih oblasti.

• Saobraćaj kao privredna delatnost stimuliše razvoj industrije obavlja-jući funkciju prevozioca masovnih količina proizvoda. sreda, 18. mart 2009

• Saobraćaj znatno utiče i na ubrzanje obrta sredstava. Omogućava-njem realizacije roba doprinosi ubrzanju procesa reprodukcije. Poboljša-njem brzine kretanja, redovitosti i sigurnosti doprinosi da se sredstva koja su uložena u proizvodnju roba što pre vrate iz procesa prometa u proces proizvodnje.

• Saobraćaj je, prema tome, organizovano kretanje transportnih jedini-ca. sreda, 18. mart 2009

• Svaki saobraćajni prostor se sastoji od sledećih elemenata: sredstava, čoveka, mreže i regulative. Polazcći od ovih činjenica proccs se može odvijati na kopnu, vazduhu i vodi.

• Transport predstavlja jedan od ključnih elemenata sa kojima se može racionalisati. Da bi se uspešno upravijalo transportnim aktivnostima, tre-balo bi poznavati sve vrstc transporta i njihovc karakteristike. sreda, 18. mart 2009

• Osnovne odrednice transporta su: vreme zadržavanja u transportu i mesto - polazište odredište, a razlikujemo spoljni - eksterni i umitrašnji -interni transport.

• Eksterna podela trcmsporta jc na: drumski, železnički, vodeni, vazdušni i cevovodni. Svaki od njih ima svoje prednosti i svoje mane. Na primer, vazdušni transport je skup, ali brz. Takode, kod dostave pošiljki od prpdavca do kupca, potreban je pretovar najmanjc 2 puta. sreda, 18. mart 2009

• Unutrašnji transport predstavlja logistički proces od izuzetnog značaja ne samo zato što je on, u stvari, „krvotok" organizma preduzeća, već zato što u velikoj meri utiče na poslovne rezultate, Veličina ovog uticaja ogleda se u činjenici da troškovi unutrašnjeg transporta iznose od 10 do 90% ukupnih troškova poslovanja. sreda, 18. mart 2009

• Zadaci unutrašnjeg transporta su povezivanje spoljnjeg i unutrašnjeg transporta, dostava robe u neoštećcnom stanju u pravo vreme, na pravo mesto i uz najniže troškove.

• Posebna oblast logističkog proračunavanja je rešavanje transportnog problema u slučaju kada smo se opredelili za vrstu prevoza. Tako je Peter L. Hammer razvio jedan od najpoznatijih i najčcšće korišćenih metoda rešavanja transportnog problcma. sreda, 18. mart 2009

• Da bi transport roba bio jeftiniji, logistika razmatra ekonomičnost iznajmljivanja transporta, oformljavanja sopstvenog transporta ili stupanje u neki od vidova partnerstva sa prevoznicima. Kriterijum pri izboru je snižavanje troškova, podizanje nivoa rada i, u krajnjoj liniji, ostvarivanje većeg profita na duže vreme za celu firmu. sreda, 18. mart 2009

• Tehničkotehnološki razvoj izaziva razvoj svih vrsta transponporta. Na primer, pretpostavija se da će železnički transport doživeti pre-porod zahvaJjujući velikom povećanju brzine vozova, ili, npr. savremen prekookeanski prevoz nafte odvija se u ogromnim brodovima bez posade (brodom se upravlja sa sateiita), i drugo. sreda, 18. mart 2009

• Unutrašnji transport Unutrašnji transport prcdstavlja logistički proces od izuzetnog znača-ja ne samo zato što je on, u stvari, kao krvotok organizma preduzeća, već i zato što u velikoj meri utiče na poslovne rezultate. Pod unutrašnjim transportom podrazumevamo dizanje, prenošenje i odlaganje svake vrste materijala i proizvoda, bez obzira na veličinu, oblik i težinu u proizvodnom procesu. sreda, 18. mart 2009

• U unutrašnji transport spadaju i radovi oko planiranja i organizacije te delatnosti i usklađivanje potpune povezanosti između proizvodnje i transporta.

• Pošto su troškovi transporta direktno proporcionalni s vremenom, treba to vreme što više skratiti. No, to skraćenje transportnog vremena.može se postići organizacijom i mehanizacijom. Skraćenje vre-mena kod mchanizacije postiže se upotrebom najprikladnijih transportnih sredstava. sreda, 18. mart 2009

• Transportna sredstva omogućuju uštedu na prostoru u radionicama i skladištima, bilo povećanjem brzine kretanja materijala, bilo oslobođenjem površine tla u radionici kao kod kružnih prenosa. Mehanizacija unutrašnjeg transporta omogućuje povećanje učinka kod proizvodnje i znatno povećanje proizvodnosti. • Pošto u transportu ima dosta praznih hodova, potrebno je rad transportnih sredstava racionalno koristiti putem detaljne studije pute-va transporta, lokacije skladišta i organizacije proizvodnih radionica i radnih mesta. sreda, 18. mart 2009

• Spoljni transport • Osnovni tipovi spoljnog transporta: • Kopneni - prema mestu gde se odvija (koji čini drumski i železnički i neki_drugi); • Vodeni - brodski (koji čine plovne reke, jezera, mora i okeani); • Vazdušni - avionski ili svojevremeno i putem cepelina • Poštanski, telegrafski i telefonski (PTT), sreda, 18. mart 2009

• • • • •

Transport sc deli na sledeće oblike: suvozemni vazdušni vodeni i izdvojeni oblik: cevni i žičare karakteristike

sreda, 18. mart 2009

• Da bi se obavljale saobraćajne radnje vezane za prenos reči, vesti i slike koristimo sledeća sredstva: telefon, radio, telegraf i televiziju, pa prema tome razlikujemo sledeće vrste ovog saobraćaja: • telegrafski, • radiotelegrafski, • telefonski (web), • televizijski. sreda, 18. mart 2009

•

Prednosti pojedinih oblika transporta

•

ŽELEZNIČKI• velika transportna sposobnost • nezavisanje od klimatskih prilika • niski troškovi na prevoznom putu • niski ukupni troškovi za prevoze na srednja i velika odstojanja • visok stepen bezbednosti • pouzdan, uredan, tačan i masovan prevoz • energetska Štedljivost, ckološka tolerantnost • mogućnost primene automatizacijc • DRUMSKI• velika gustina saobraćajne mreže • prevoz od „vrata do vrata" • male, elastične transportne jedinice • niski terminalni troškovi • visoka ukupna elastičnost • konkurentni ukupni troškovi kod prevoza na krat-kim i srednjim udaljenostima • dobra pouzdanost i urednost • komercijalna brzina prevoza • fleksibilnost i frekventnost • ekonomičnost, pouzdanost • male Stete, brzina • bolje obezbeđenje robe pri prevozu • rad lokom celc godine (manje količine robe)

sreda, 18. mart 2009

• • • • • • • • •

vodeni najniži troškovi najveća transportna sposobnost velika (neograničena) propusna moć plovnih puteva masovan prevoz jeftinih roba na velike udaljenosti mala brzina, vcliki teret terminal-terminal dominira U internacionalnom prevozu mali koeficijent odnosa vlastitc težinc i nosivosti

sreda, 18. mart 2009

– Vazdušni

• • • • • • • •

najveća brzina prevoza prevoz u nedostupne reone visoka bezbednost smanjivanje dmgih troškova logistikc (zaliha i skladištenje) dobra frekventnost sigurnosl roba terminal-terminal (prctovar)

sreda, 18. mart 2009

• • • • • • • • • • • • •

Cijevni \visoka pouzdanost veliki kapacitet prevoza visoka produklivnost visoki stepcn inehanizacije radova visok stepen hermetićnosti neprekidnost toka niski operativni troškovi masovan transporl tečnih i gasovitih energetskih sirovina brzina i sigurnost mala potroŠnja goriva visok stcpcn zaštite rohe

sreda, 18. mart 2009

• Drumski transport se možc podeliti: • prema nameni: javni (opšti) i za sopstvene potrebe (privatni); • prema teritorijalnom obeležju: unutrašnji i međunarodni; » prema načinu organizacije: linijski i slobodni i • ► prema specijalizaciji kapaciteta voznog parka na: transport putnika i transport robe. sreda, 18. mart 2009

• Prema teritorijalnom obclcžju drumski transport se može podcliti na: • • Unutrašnji drumski transport koji podrazumeva autotransporl putnika i robe na teritorije jedne države i deli se na: • gradski transport, prigradski transport, o međugradski transport. sreda, 18. mart 2009

• • Međunarodni drumski tramport putnika i robe koji se ostvaruje izmedu dve ili više zemalja, pri čemu drumsko vozilo prelazi državnu granicu, a deli se na: • pogranični, • međuteritorijalni i • tranzitni. sreda, 18. mart 2009

• Prema načinu organizacije drumski transport se deli na: • a) Linijski drumski transpori je transport koji se vrši na određenoj relaciji i prevoznom putu, po utvrđenom redu vožnje i tarifama i deli • sc na: • stalan, • sezonski, • povremeni (prema potrebi). sreda, 18. mart 2009

• b) Drumski transportpo potrebi, od slučaja do slučaja, podrazumeva se transport putnika i robe gde se uslovi transporta određuju sporazumno između prevoznika i korisnika prevoza, za svaki slučaj ponaosob.

sreda, 18. mart 2009

• • • • • •

Osnovne mane pojedinih oblika transporta Zelcznički saobraćaj: ncelastičnost (krutost), visoka cena, Veća potrošnja goriva po jedinici prevoza, Manja efikasnost korišćenja kapaciteta u odnosu na vodeni, a znatno veća u odnosu na drumski.

sreda, 18. mart 2009

• • • •

Drumski saobraiaj: velika potrošnja goriva, niska produktivnost rada, • . niska efikasnost iskorišćenja pogonske snage, • • osetljivost na vremenske neprilike. • Drumska prevozna sredstva se koriste najčešće: na kratkim rastoja-njima, na većim rastojanjima samo za lako kvarljivu robu i za medupo-gonski prevoz. sreda, 18. mart 2009

• • • • •

ReČni saobraćaj: ogranicenost rasporedom rcčne mreže, mala brzina, podložnost klimatskim uslovima. ReČni saobraćaj se koristi za prevoz robe velikih specifičnih težina za koje nije bitan rok isporuke.

sreda, 18. mart 2009

• • • • •

ReČni saobraćaj: ogranicenost rasporedom rcčne mreže, mala brzina, podložnost klimatskim uslovima. ReČni saobraćaj se koristi za prevoz robe velikih specifičnih težina za koje nije bitan rok isporuke.

sreda, 18. mart 2009

• Cevni transport: • • mogućnost korišćenja jednog istog cevovoda za različite vrste roba. • Vazdušni saobraćaj: • nizak koeficijeni iskorišćenja težine, • veliki gubitak energije, • velika potrošnja goriva po jedinici prevozne usluge. sreda, 18. mart 2009

• Izbor optimalnog transportnog sredstva • Pri izboru transporinog sredstva trcba imati u vidu sledcće: • kretanje jedinica u masi od mesta snabdevanja do distributivnog centra; • isporuku pojedinih jedinica robe od distributivnog centra do pot• rošača. sreda, 18. mart 2009

• Najefikasnije sredstvo transporta u ovom slučaju je avionski prevoz, ako je količina robe koja treba da se doprema manja od A, drumski (teret-ni) transport između A i B jedinica, žcleznički transport za kolićine izme•

sreda, 18. mart 2009

• du B i C jedinica i sopstveni vozni park za količine koje premašuju obim odC jedinica. • Pored ostalih faktora uzeti su u obzir i posebne usluge i specificnosti količine robe, koje će biti uredno otpremljene. • Ako je za robu važna brzina i fleksibilnost u isporuci, transport će se obavljati kamionima, a roba će se prevoziti kamionskim količinama. Ako je brzina veoma važna, a kolićina robe veoma mala, superiomija je avion-ska isporuka. sreda, 18. mart 2009

• Osnovni kriterijumi za izbor oblika transporta • Kapacitet / transportna sposobnost • Brzina transporta • Tačnost i urednost transporta • Bezbednost i sigurnost transporta • Prilagodljivost / fleksibilnost transporta • Ekonomičnost/troškovi transpona sreda, 18. mart 2009

• Sa aspekta kapacitet / transportna sposobnost za prevoz pojedinih obiika transporta je sledeća: • Železnicom • vagonima kapaciteta 25 tona • 5-6 voznih službenika • Drumskim vozilinta • • kamionima kapaciteta 10 ili 20 tona' sreda, 18. mart 2009

• Vodenim transportom • • u pomorskom saobraćaju brodovi imaju nosivost i do 500000 tona • Avio tratisport • do500putnika • do 10 tona a vojni avioni i do 100-200 tona

sreda, 18. mart 2009

• • • •

Sa aspekta brzine transporta razlikuju se: tehnička brzina (potencijalna) brzina putovanja-komercijalna brzina vožnje

sreda, 18. mart 2009

• Aspekt bezbednosti i sigurnosti transporta podrazumeva da se isporuči • neoštećena roba • nedegradirana (kvarljivost i drugo) • U tom smislu bezbednost je najviša u železničkom i avio saobraćaju, a • najniža u drumskom transportu.

sreda, 18. mart 2009

• Aspekt tačnosti i urednosti transporta podrazumeva: • vreme iransporta • red vožnje

sreda, 18. mart 2009

• Što se tiče prilagodijivosti / fleksibilnosti transporta može se reći da je: • železnički transporl krut • drumski fleksibilan (to važi i sa aspekta vremena i kapaciteta tran-sporta)

sreda, 18. mart 2009

• Ekonomičnost/troškovi transporta • Može se reći da je optimalno područje primenc drumskog saobraćaja • za:• prevoz robe na kratka rastojanja (odvoz-dovoz) od proizvodača, skladišta do železnice ili pristaništa, • » prevoz na veća rastojanja brzo kvarljive iii skupocene robe, • • prevoz vezan za opsluživanje međupogonskih procesa u industriji, građevinarstvu, mikrodistribuciji kod robno-distributivnih centara • OBLIKTRANSPORTA%CENEpot/kmAvio21,88Drumski 7,70ZelezniČki1,43Vodeni0,30Cevovodni-cevni0,27 sreda, 18. mart 2009

• Drumski transport ima široke mogućnosti prevoza, a najviše je pogo-dan za brz prevoz masovne robe na kratka i srednja rastojanja izmedu proizvodnih mesta utovara i istovara i u tzv. prevozu ,,od vraia do vrata. Tada su njegovi jedinični troškovi manji nego železničkim prevozom. Njegova karakteristika je spremnost za prevoz u svakom trenutku u razli-čitim putnim uslovima. sreda, 18. mart 2009

• Prednosti su i brzi prevoz većih grupa putnika, aulobusima, na kratka i srednja rastojanja, pri niskim jedinićnim troškovima prevoza, laka izme-na trase vožnje, brz prevoz pri relativno visokim jediničnim troskovima prevoza, dok su vreme, trasa i krajnje tačke individualno odredeni, zavis-no od potreba.

sreda, 18. mart 2009

• Drumski transport zahvaljujući svojim tehnološko-ekonomskim svoj-stvima i uslovima razvoja primene u poslednje 3-4 decenije je u velikom broju zemalja prestigao železnicu. • Može se reći da je 1950. godine svaki pedeseti stanovnik Evrope ras-polagao automobilom, a danas svaki treći.

sreda, 18. mart 2009

• Principi u transportu • Na današnjem stepenu razvijenosti saobraćajne tehnike potrebe za prevozom mogu se zadovoljiti korišćenjem usluga većeg broja vidova transporta. Na transportnom tržištu prisutna je stalna konkurencija odre-denih vidova transporta.

sreda, 18. mart 2009

• Troškovj organizacije saobraćaja i transporta su stavke koje su stalno prisutnc u ukupnim troškovima izrade i kupoprodaje robe. Zbog loga se naročito vodi računa da se izabere najpovoljniji način, prevoza i manipu-lisanja robom, a isto tako da se saobraćajni transporini troškovi svedu na najmanju mcru. Da bi se ovo gorc navedeno ostvarilo, pri organizaciji saobraćaja, transporta robe, manipulisanje njome, kao njeno skladištenje, moraju se primeniti odredeni principi. sreda, 18. mart 2009

• Primena principu elastičnog prilagođavanja prevoza • Elastičnost u korišćenju transportnog sredstva sastoji se u mogućnos-ti pojedinih transportnih (saobraćajnih) grana da uz svoje karakterislike mogu da vrše određenc prevoze, a sve prema poirebama tih prevoza. Na primer: saobraćajni kapacitet železničkog i rečnog saobraćaja nam ukazu-je da on ne može tako elastično prevoziti svaku robu za sebe, i u cilju racionalnih kapaciteta mora da ih skuplja i otprema određenim tehnotoš-kim procesom. Preuzcle vagonske pošiljke po pravilu značajan deo vre-mena moraju čekati na formiranje vozova za pojedine pravce prevoza.

sreda, 18. mart 2009

• Saobraćajna preduzeća drumskog saobraćaja svojom strukturom mogu lakše da se prilagodavaju. Prema količini robe tnogu na raspolaga-nje stavljati kamione različite nosivosti i robu mogu da prevoze direktno bez sabirnih procesa kao kod železnice. Železnički prevoz je znatno manje vremenski fleksibilniji u odnosu na drumski. • Iz ovog proizilazi da su elasticnost prilagođavanja kapacitetom i vremenska prilagodavanja saobraćajnog kapaciteta zahtevima korisnika bitni kriterijumi kod i/bora vida transporla. sreda, 18. mart 2009

• Primena principa ekonomičnosti puta • Cilj ovog principa je da se saobraćaj odvija što kraćim putem, tj. da transportno sredstvo pređe najkraći put u opsluživanju. • Primena principa ekonomičnosti brzine • Svaki savremeni korisnik od saobraćajnog preduzeća zahteva da mu se prevoz izvrŠi u što kraćem roku, da roba provede što manje vremena na putu od pošiljaoca do primaoca. sreda, 18. mart 2009

• Brzina prevoza svih saobraćajnih sredstava se neprekidno povećava i ona naročito rasle sa porastom kapaciteta pojedinih saobraćajnih sredstava kao Što su poboljšanje ili skraćenje saob-raćajnog puta, brzina utovara i istovara robe, uvođenjem (ipizacije i sta-ndardizacije u opremu za saobraćaj kao i automatizacijom i mehanizacijom u saobraćajnoj tehnologiji. sreda, 18. mart 2009

• Kad govorimo o brzini saobraćajnih sredstava, kao faktoru koji utiče na kvaiitet prevozne usluge, a isto tako i na prevoznu sposobnost pojedi-nih saobraćajnih grana, treba da razlikujemo: • maksimalno moguću brzinu koju jedno saobraćajno sredstvo prema svojim lehničkim karakteristikama može da dostigne (tu se misfi na tehničku brzinu); sreda, 18. mart 2009

• brzinu vožnje (to je prosečna brzina kojom jedno saobraćajno sredstvo vozi); • komercijainu brzinu ili brzinu putovanja (to je brzina kojom se roba ili putnik prevozi od polazne stanice do uputnog mesta).

sreda, 18. mart 2009

• Da bi do izražaja mogle doći tchničkc brzine pojedinih saobraćajnih sredstava, potrebno je organizacijom prevoza obezbediti što bolji i povo-Ijniji odnos izmedu maksimalne tehničke brzine i brzine vožnje sa jedne strane, a sa druge sirane brzina vožnje i brzina putovanja tj. komercijalna brzina.

sreda, 18. mart 2009

• Svakom korisniku je veoma važno vreme pulovanja robe od momen-ta kad napusti pošiljaoca do isporuke primaocu, ij. bitna mu je komerci-jalna, a ne tehnička brzina. • Pri sve većim zahtevima koje privreda i stanovništvo postavljaju daljem razvitku saobraćajne tehnike u pogledu brzine i putovanja tj. pre-vo/a robe, br/ina prevo^a igra sve značajniju ulogu u odluČivanju koris-nika prevoza pri izboru transportnog sredstva. sreda, 18. mart 2009

• Primena principa ekonomičnosti snage • Ovaj princip se pre svega odnosi na pogonsku snagu transportnog sredstva i radnu snagu u opsluživanju. Kada dode do preopterećenja tran-sportno sredstvo se uniŠtava, a radna snaga radnika se iscrpljuje, a isto lako premalo optercćenje nije ekonomično.

sreda, 18. mart 2009

• Iz ovog vidimo da će princip ekonomičnosti biti ispunjen onda kada sc kapacitet iransportnog sredstva i mogućnost radne snage bude koristila prema dozvoljenim i već planiranim normativima. • lzbor samog saobraćajnog sredstva naročito utiče na funkciju ovog principa.

sreda, 18. mart 2009

• Primena principa prostornog dejstva • Ovaj princip treba da iskazuje da pojedine saobraćajne grane svojim sredstvima saobraćaja pokriju što veću teritoriju jednog područja.

sreda, 18. mart 2009

• Primemi principa ttrednosti i tačnosti prevoza • Urednost je veoma značajan princip pri obavljanju transportnog pre-voza za korisnike saobraćajnih usluga zbog toga što oni moraju znati kada im stoje na raspolaganju transportna sredstva i za koje vreme mogu biti obavljeni prevozi. Tačnost prevoza podrazumeva obavljanje procesa pre-voza svakodnevno, u tačno odredeno vreme, po redu vožnje.

sreda, 18. mart 2009

• Za vreme vremenskih nepogoda prekidi na železnici najkraće traju, pa je zbog toga urednost i tačnost železnićkog transporta u prednosti u odnosu na druge saobraćajne grane. Rečni saobraćaj usled dužih prekida rada u zimskom periodu ne može da pruži redovan transport gotovih proi-zvoda od proizvodača do potrošača.

sreda, 18. mart 2009

• Primena principa bezbednosti prevoza • Bczbednost prevoza na pojedinim transportnim sredstvirna je jedan od vrlo znaćajnih tehničkib, ekonomsko-eksploatacionih faktora svih saobraćajnih grana. • Bezbednost transporta se najčeŠće iretira kao kriterijum pri izboru grana i prevoznika u putničkom saobraćaju; isto tako u robnom je takođe važna sigumost robe u prevozu, pošto svaki korisnik želi da roba stigne neoštećena primaocu. sreda, 18. mart 2009

• Saobraćajna sredstva su danas, usavršavanjem konstrukcije i izgrad-njom specijalnih transportnih sredstava, u slanju da obezbede siguran • prevoz skoro svih vrsta roba. • U savremenim uslovima u svetu najviši stepen bezbednosti realjzuje se u vazdušnom i železničkom, a najniži u drumskom transportu. sreda, 18. mart 2009

• Prtmena principa ekonomičnosti prevoza • EkonomiČnost prevoza, tj. cena prevoznih usluga po pojedinim tran-sportnim sredstvima igra značajnu ulogu prilikom izbora vida transporta od strane korisnika saobraćajne usluge. • Ekonomičnost prevoza znači težnju da se raspoloživim sredstvima i radnom snagom stvori Što veći učinak, tj. da se jedna odredena vrednost pustigne uz što manji utrošak radne snage, oruđa za rad i predmeta rada. sreda, 18. mart 2009

• Troškovi transporta znatno opterećuju cenu robe korisnika saobra-ćajne usluge tako da se ušteda na njima pozitivno odražava na njegovu rcntabilnost poslovanja i konkurentnost na tržištu. • Iz ovog se vidi da je pri odluci o izboru vida transporta korisniku u interesu da plati Što manje na ime troškova Iransporta (prevoza). sreda, 18. mart 2009

• Primena kooperacije u ciljti unapređenja transporta FCooperacija je oblik zajedničkog rada u istim ili povezanim procesi-ma proizvodnje. U transportnim procesima postoji prosta i složena kooperacija najviše se koristi složena kooperacija. [po uzoru na 17]

sreda, 18. mart 2009

• Prilikom odlučivanja o ostvarivanju koopcracije izmedu pojedinih oblika transporta potrebno je uzeti u obzir sledeće faktore koji utiču na transportne troškove: • gustina (odnos težina/zapremina), • stepen natovarenosti (iskorišćenje transportnog prostora), • teškoće pri rukovanju (troškovi ruenog pretovara i sl.), • odgovornost (troškovi obezbedenja - osiguranja: skupa roba nakit, novac, opasne materije i dr.), sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

•

• • • •

konkurencija (utičc na cenu transporta, npr. ukoliko se poveća potreba za nekom vrstom transporta, onda će izvršioci tih usluga podići cene), zakoni i propisi, sezona transporta (npr. jeftinije-skuplje u odnosu ria ietnji-zimski period), mesto (područje) iransporta (npr. domaći ili strani transporl). Kooperacija izinedu učesnika u transportu jc važan preduslov za ekonomično izvršenje transportnog zadatka koji se u savremenom poslo-vanju sve češće primenjuje.

sreda, 18. mart 2009

• Spajanjc područja rada dva ili više učesnika u transportu ostvaruje maksimalno sniženje troškova transporta.

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

sreda, 18. mart 2009

Gazdovanje uloženim kapitalom. Povećanje, smanjenje i preusmeravanje kapitala. Rukovodeći poslovi – realizacija zahteva upravnih organa; Mikroorganizovanje biznisa, obezbeđenje potrebnih radnika. Praćenje i usmeravanje poslovnih funkcija Kontrola ostvarenih poslovnih rezultataUpravljački poslovi – pojedinci, ortaci, društva;

sreda, 18. mart 2009

Kvalifikovanost nosilaca menadžmenta •

Psihička kvalifikovanost

•

Obrazovna kvalifikovanost

2. 3. 4. 5.

Sposobnost rešavanja problema Spremnost na poslovno rizikovanje Takmičarska poslovna nastrojenost Samouverenost u poslovnim akcijama Prilagodljivost poslovnim promenama Sposobnost za komuniciranje Realnost u oceni pojava Orijentisanost ka budućnosti Uočavanje poslovne šanse Naglašena radna posvećenost Sklonost ka poslovnoj saradnji Otpornost na stresove

2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

Privrednog zakonodavstva Privrednog sistema Delovanja tržišta Tržišne konkurencije Marketinških tehnika Poslovne ekonomije Primenjene tehnologije Uslužnih servisa Organizacije poslovanja Ljudskih resursa Poslovne informatike Poslovne administracije

6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.

sreda, 18. mart 2009

Stilovi rada nosilaca menadžmenta

•

Stilovi preduzetnika

•

Stilovi menadžera

2. 3. 4.

Administrativni stil Mentorski stil Kooperativni stil

2. 3. 4.

Autokratski stil Demokratski stil Kreativni stil

sreda, 18. mart 2009

Faze biznisa i uloga menadžera

Planiranje

Valorizovanje

Text

sreda, 18. mart 2009

Faze ciklusa poslovanja

Realizovanje

Organizovanje

Uloga nosilaca menadžmenta

Da, koristeći zakonitosti ciklusa poslovanja, uspostavi i tretira određeni sadržaj svog poslovanja i da ga zatim, blagovremeno menja i unapređuje.

• Preduzetnička funkcija – vlasničko upravljanje poslovanjem • Menadžerska funkcija – prati realizaciju preduzetničke funkcije

sreda, 18. mart 2009

Pretplansko koncipiranje malog biznisa

Naučno je utvrđeno i praktično dokazano da svaki preduzetnički biznis treba prvo pažljivo osmisliti (koncipirati) a zatim ga što bolje objektivnije planirati, ukoliko se teži njegovoj efikasnoj i efektivnoj realizaciji.

sreda, 18. mart 2009

Faze koncipiranja preduzetničkog biznisa

Koncipiranje preduzetničkog biznisa

Razrada faktora biznisa Idejno koncipiranje biznisa

sreda, 18. mart 2009

Procena efekata biznisa

Karakter poslovne ideje Nepokrivene tržišne potrebe Originalne poslovne ideje

Korektivne poslovne ideje

Reproduktivne poslovne ideje

Ishodište i struktura poslovnih ideja po kriterijumu kreativnosti

Nepokrivene tržišne potrebe Poslovne ideje dobijene naučnim istraživanjem

Poslovne ideje dobijene testiranjem ispitanika

Poslovne ideje dobijene ličnim proučavanjem

Strukture poslovnih ideja po kriterijumu nastajanja

sreda, 18. mart 2009

Karakter poslovne ideje Faktori kvalifikovanosti Individualne sposobnosti i osobine ličnosti

Poznavanje suštine preduzetništva

Raspolaganje materijalnim mogućnostima

Kvalifikovanost potencijalnih preduzetnika za identifikaciju sopstvene poslovne ideje

Struktura kriterijuma Lične kvalifikacije za biznis

Obezbeđenje materijalne potrebe

Očekivani efekti od biznisa

Kriterijumi pri selekcionisanju više poslovnih ideja sreda, 18. mart 2009

Struktura koncepta

Operativno koncipiranje biznisa proističe iz zahteva aplikacije odabrane poslovne ideje.

4. 5. 6. 7. 8.

Koncipiranje obima biznisa Koncipiranje potrebne tehnologije Koncipiranje materijalne osnove Koncipiranje organizacije biznisa Koncipiranje legaliteta biznisa

sreda, 18. mart 2009

Struktura koncepta

• Ekonomska procena biznisa • Procena rizičnosti biznisa • Društvena procena biznisa • Zaključna procena biznisa

sreda, 18. mart 2009

Ekonomska procena biznisa Prilikom bilansiranja ekonomskih stavki, s obzirom na ranije odabrane ulazne faktore, potrebno je: 2.

3. 4. 5.

6. 7.

Orijentaciono sačiniti pregled svih potrebnih materijalnih ulaganja u osnovna i obrtna sredstva biznisa, zbir čini proračunsku vrednost investicije (PVI). Prikazati očekivani prosečan ukupan godišnji prihod (UP) od biznisa. Definisati orijentacione godišnje ukupne rashode (UR) poslovanja. Očekivana prosečna neto dobit (ND) predstavlja proizvod između prosečno bruto dobiti u planskom periodu (BD) i poreskog koeficijenta (PK). ND=PK*BD=PK(UP-UR)>GND=0 Stopa akumulativnosti (SA) pokazuje koliki je očekivani procentualni prinos od uloženog kapitala. SA=(ND/PVI)*100(%)>GSA=15% Vreme vraćanja ulaganja (VVU) ukazuje na broj godina za koje će preduzetnik vratiti uložena sredstva. VVU=PVI/ND≤GVVU=6,7 godina

sreda, 18. mart 2009

Izrada koncepta

Potencijalni preduzetnik predstavlja nosioca izrade koncepta sopstvenog malog biznisa.

• • •

Individualni pristup – samostalna priprema koncepta Ekspertski pristup – odabrani spoljni saradanici Konsultivni pristup – neposredna izrada koncepta uz metodološku instruktažu kvalifikovanih konsultanata

sreda, 18. mart 2009

Izrada koncepta - osnovne faze

• Obrada poslovne ideje  Izbor i obrazlaganje poslovne ideje  Adekvatna valorizacija poslovne ideje

• Skiciranje koncepta  Prikaz odabrane poslovne ideje, projektovanje faktora biznisa, procena efektivnosti koncipiranog biznisa

• Elaboriranje koncepta  Izrada konačnog teksta koncipiranog malog biznisa

• Valorizacija elaboriranog koncepta  Neposredno izlaganje koncepta pred angažovane konsultante

sreda, 18. mart 2009

Izbor firme za planirani biznis Raspoloživi oblici firme: • Preduzeće • Radnja •

Identičnosti preduzeća i radnje se ogledaju u:

• •

Bavljenju samo onim delatnostima za koje su registrovani Obaveznim obezbeđenjem prostornih i infrastrukturnih uslova saglasno odabranim delatnostima Predviđenoj obavezi da njihovi osnivači mogu biti samo lica koja za to nemaju sudsku zabranu Utvrđenoj mogućnosti da osnivače čini jedno ili više lica

• •

nastavak sreda, 18. mart 2009

Izbor firme za planirani biznis

1. 2. 3. 4. 5.

Neograničenoj mogućnosti zapošljavanja i zakonom definisanim tretmanom zaposlenih Pravu prisvajanja ostvarenog profita Obaveznom vođenju poslovnih knjiga i izveštavanju nadležnih državnih organa o tokovima i rezultatima svog poslovanja Plaćanju određenih poreza i doprinosa vezanih za poslovanje i zaposlene Omogućavanju uvida nadležnim organima u poslovanje firme

sreda, 18. mart 2009

Razlike između radnje i preduzeća

1.

Razlike u oblicima

3.

Razlike u poslovnim nastupima

5.

Razlike u odgovornosti za poslovne obaveze

7.

Razlike u osnivačkim ulaganjima

sreda, 18. mart 2009

Priprema uslova i registracija firme U predregistracionu dokumentaciju spada obezbeđenje: • Osnivačkog akta firme. • Statuta firme u slučajevima kada se osniva preduzeće. • Dokumenta o obezbeđenom adekvatnom poslovnom prostoru za firmu. • Potvrde o uplati osnivačkog uloga, u slučaju osnivanja preduzeća. • Dokaza o potrebnim kvalifikacijama i zdravstvenom stanju osnivača,. kada je u pitanju otvaranje radnje u određenim delatnostima. • Dokaza o zakonskoj podobnosti osnivača za osnivanje firme. sreda, 18. mart 2009

Proces registracije firme

• • • • • • • • •

Podnošenje registracionog zahteva Analiza kompletnosti i podobnosti prateće dokumentacije Izdavanje rešenja Izrada znaka firme Pribavljanje pečata Regulisanje platnog prometa kod poslovne banke Evidentiranje poslovanja u upravi javnih prihoda Pribavljanje poreskog identifikacionog broja Rešenje o statičkom razvrstavanju i sl.

sreda, 18. mart 2009

Obezbeđenje materijalne osnove i zaposlenih Sačinjen biznis plan i izvršena registracija firme, preduzetniku omogućavaju da priđe materijalnom strukturiranju biznisa. U tom smislu, zavisno od karaktera biznisa, u načelu je potrebno: • • • • • •

Staviti u funciju biznisa predviđenu ličnu ili zakupljenu imovinu. Obezbediti eksterna finansijska sredstva za zatvaranje konstrukcije finansiranja biznisa. Izvesti eventualne korektivne i adaptacione radove na prilagođavanju poslovnog prostora zahtevima biznisa. Nabaviti i postaviti nedostajuću opremu i prateći pribor za realizaciju planirane proizvodnje ili usluge. Kompletirati tehnološki proces potrebnom tehničkom i radnom dokumentacijom. Priključiti objekte firme na lokalne infrastrukturne sisteme.

sreda, 18. mart 2009

Startno obezbeđenje zaposlenih

• Ugovori o radu, prijava primljenih lica nadležnoj državnoj organizaciji • Radno informisanje, interna obuka zaposlenih • Kada je reč o kupljenoj firmi – pažljiva provera znanja i sposobnosti već angažovanih radnika

sreda, 18. mart 2009

Uhodavanje i tržišno povezivanje firme

•

Uhodavanje konstituisanog biznisa zapravo predstavlja vremenski period u kome se otpočinje planirana proizvodnja ili usluge i njen plasman na tržištu.

3. 4. 5.

Uhodavanje tehnologije Uhodavanje organizacije Uhodavanje angažovanih radnika

sreda, 18. mart 2009

Povezivanje sa tržištem

• Negovanje odnosa prema tržištu se ostvaruje na relaciji firmakupac ili dobavljač, što se u modernom poslovanju obuhvata marketingom. • U procesu uhodavanja biznisa odlučujuću ulogu ima ostvarivanje adekvatnih marketinških aktivnosti. • Težnja savremenog preduzetnika - uspostavljanje što skladnijeg odnosa između interesa kupca i firme, u čemu kupac zadovoljava neku svoju potrebu, a firma preko toga ostvaruje profit.

sreda, 18. mart 2009

Marketinški sistem

FIRMA

sreda, 18. mart 2009

KUPCI

KONKURENCIJA

Povezivanje sa tržištem

Prodajni marketing miks • • • • •

Reklamiranje proizvoda ili usluga Promovisanje proizvoda ili usluga Organizovanje plasmana proizvoda ili usluga Određivanje cena proizvoda ili usluga Obezbeđivanje publiciteta

sreda, 18. mart 2009

Osnovne funkcije malog biznisa • Eksterne poslovne funkcije, po svojoj suštini, usmerene su prema spoljnom okruženju, tj. tržištu i društvenoj zajednici. • Interne poslovne funkcije u prvom redu treba da omoguće reprodukovanje što kvalitetnijih proizvoda ili usluga sa što nižim pratećim troškovima, kao i da kroz to i druge aktivnosti doprinesu efikasnijem ostvarivanju pomenutih eksternih funkcija. sreda, 18. mart 2009

Vođenje eksternih poslovnih funkcija

• Marketinška funkcija  Ova aktivnost u pojavnom obliku se materijalizuje preko: uočavanja tržišne potrebe, menjanja forme i funkcije proizvoda i usluga, modernizacije ambalaže, podizanja efikasnosti samodeklarisanja proizvoda, izmene distributivnih kanala i slično.

• Društvena funkcija  Kada je reč o negovanju odnosa firme prema društvenom okruženju, tu se pre svega radi o adekvatnom učešću njenih subjekata u radu privrednih udruženja, saradnje sa lokalnom društvenom zajednicom i drugo. sreda, 18. mart 2009

Vođenje internih poslovnih funkcija • Razvojna funkcija  Ova funkcija obuhvata aktivnosti na: usavršavanju tretiranih proizvoda ili usluga saglasno zahtevima marketinga, poboljšanju ambalaže za proizvod, unapređivanju samodeklarisanja proizvoda i dr.

• Planska funkcija  Predmetna funkcija je usmerena prema operativnoj razradi pripremljenog biznis plana.

• Tehnološka funkcija  U preduzetničkom biznisu tehnološka funkcija se odnosi na ostvarivanje proizvodnog ili uslužnog procesa, koji se realizuje korišćenjem osnovnih sredstava i primenjenih poslovnih procedura u generisanju odabranih proizvoda ili usluga. sreda, 18. mart 2009

Vođenje internih poslovnih funkcija

• Organizaciona funkcija  Ovom funkcijom se u preduzetničkom biznisu obuhvata oblast utvrđivanja i primene unutrašnje organizacije rada.

• Kadrovska funkcija  U ostvarivanju preduzetničkog biznisa kadrovska funkcija se bavi strukturom zaposlenih radnika.

• Ekonomska funkcija  Posmatrana funkcija u preduzetničkom biznisu brine o funkcionisanju nabavke i prodaje, vođenju knjigovođstva i održavanju finansijske likvidnosti firme. sreda, 18. mart 2009

Vođenje internih poslovnih funkcija

• Administrativna funkcija  Ova funkcija u preduzetničkom biznisu se stara o poslovnom regulisanju i evidentiranju rada i razvoja firme preko adekvatnih pisanih dokumenata.

• Informaciona funkcija  Ova savremena poslovna funkcija je usmerena ka obezbeđivanju što pouzdanijih eksternih i internih informacija, naročito za menadžmentsku strukturu firme.

sreda, 18. mart 2009

Koordiniranje dejstva poslovnih funkcija

• S obzirom na slabo razvijenu podelu rada u malom biznisu, nosioca većine poslovnih funkcija čini samostalni preduzetnik s malim brojem svojih saradnika. • Sadržaji poslovnih funkcija u stvari predstavljaju skupove poslovnog delovanja svih zaposlenih u firmi i krajnje rezultate koje se time postižu. U tom snislu svako konkretno poslovno delovanje karakterišu: metode tehnologija, vreme i rezultat delovanja.

sreda, 18. mart 2009

Vrste valorizacije ostvarenih rezultata

Vrste valorizacije rezultata firme

Valorizacija poslovnih funkcija

Valorizacija poslovnog rezultata

sreda, 18. mart 2009

Međusobni odnosi

• Predmet valorizacije poslovnog rezultata predstavljaju postignuti efekti na tržištu prodaje i nabavke koji se izražavaju finansijskim pokazateljima i njihovim trendovima. • Predmet valorizacije poslovnih funkcija čine njihove determinante i uticaji na postignut poslovni rezultat.

sreda, 18. mart 2009

Valorizacija ostvarenih poslovnih rezultata

• Predmet valorizacije poslovnog rezultata biznisa predstavlja ostvarena dobit i perspektiva njenog reprodukovanja. Struktura oblika Valorizacija ponude na tržištu

Valorizacija poslovnih bilansa

Valorizacija poslovnih efekata

Oblici valorizacije poslovnog rezultata biznisa

sreda, 18. mart 2009

Ponuda tržištu

• Izražava se preko obima proizvoda ili usluga plasiranih na tržište u određenom vremenu.

• Savremeni preduzetnik kontinuirano prati tržišni plasman svojih proizvoda ili usluga i brine se o njihovom pravovremenom inoviranju i napuštanju.

sreda, 18. mart 2009

Poslovni bilans

• Ključni pregled ostvarenih poslovnih rezultata firme • Bilans uspeha – najvažnija stvorena razlika između prihoda i rashoda • Bilans stanja – analiza funkcionalnog rasporeda angažovanog kapitala i učešća tuđeg kapitala u biznisu

sreda, 18. mart 2009

Poslovni efekti

• Utvrđivanje ekonomske i društvene ocene realizovanog biznisa • Statički i dinamički pristup • Izračunavanje neto dobiti ND=BD*PK da je veće od 0 • Izračunavanje ostvarene akumulativnosti SA=(ND/PVI)*100(%) da je veće od 15% • Izračunavanje vremena vraćanja ulaganja VVU=PVI/ND da je manje od 6-10 godina • Stepen zaduženosti firme SZ=UO/OS da je manje od 1 • Valorizacija društvenog efekta biznisa sreda, 18. mart 2009

Valorizacija delovanja poslovnih funkcija

Grupacije funkcija Vodeće funkcije

Operativne funkcije

Logističke funkcije

Grupacije poslovnih funkcija i njihovi odnosi

sreda, 18. mart 2009

Vodeće funkcije

1. Menadžmentska funkcija 3. Marketinška funkcija 5. Razvojna funkcija

sreda, 18. mart 2009

Operativne funkcije

1. Proizvodna ili uslužna funkcija 3. Organizaciona funkcija 5. Kadrovska funkcija (funkcija ljudskih resursa)

sreda, 18. mart 2009

Logističke funkcije

1. Ekonomska funkcija 3. Administrativna funkcija 5. Informaciona funkcija

sreda, 18. mart 2009

Menjanje primenjenog malog biznisa

Nalazi izvršene valorizacije Potreba manjeg odstupanja od planskih rešenja

Potreba većeg odstupanja od planskih rešenja

Korigovanje važećeg biznis plana

Donošenje novog biznis plana

Uticaj valorizacije na biznis plan

sreda, 18. mart 2009

Korigovanje biznis plana

• Korektivnim izmenama biznis plana se pristupa u situacijama kada se kroz izvršenu valorizaciju biznisa ustanovi potreba za manjim izmenama ponude tržištu i neophodnost posledičnog menjanja poslovnih funkcija. • Novi biznis plan se izrađuje kada tekući biznis nije tržišno opravdan ili se ne može zameniti profitno izglednijim biznisom.

sreda, 18. mart 2009

KRAJ sreda, 18. mart 2009