Kanali Marketinga.docx

KANALI MARKETINGA- USMENI

1. Objasnite prodajno-promotivne trzisne institucije! Organizovane trzisne institucije motivisane teznjom prodavaca da proda robu ili usluge. U ovu kategoriju spadaju sajmovi i izlozbe. One predstavljaju znacajne medije za prezentaciju ponude, upoznavanje sa ponudom drugih, kao i za stupanje u kontakt sa partnerim. Finalni kupoprodajni cin se moze odigrati i posle zavrsene manifestacije. 2. Objasnite institucije sa delimicno standardizovanim procesom trgovanja! Predstavljaju tipicne trzisne institucije koje pruzaju samo infrastrukturne pogodnosti za obavljanje razmene izmedju zainteresovanih strana. Nekoliko specificnih institucija omogucavaju direktni susret kupaca i prodavaca, a razlikuju se prema vremenu i regularnosti rada, kolicinama robe i prema ucesnicima koji se javljaju. Tu spadaju pijace na malo, trznice na veliko i trgovinski centri.

3. Objanite aukcije! Pod aukcijom se podrazumeva javna prodaja izlozbene robe metodom nadmetanja kupaca. Na aukcijama se prodaju: a) Robe nestandardnog kvaliteta (vuna,koza,krzno i sl.) b) Lako kvarljive robe c) Retki, umetnicki i drugi skupoceni predmeti d) Stvari koje se prodaju po sili zakona ( oduzete stvari na carini, imovina-prilikom prisilne naplate duga) Prodaju na aukcijama moze vrsiti sam vlasnik ili cesce, strucno lice- aukcionar. Prodaja se vrsi na aukcionim mestima. Prodaja na aukcijama se vrsi onom kupcu koji ponudi najvisu cenu tokom licitacije. Nadmetanje moze ici: a) Od startne cene na vise, podizanjem cena b) Od startne cene na nize, spustanjem cena

4. Objasnite robne berte kao visokotrandardizovane trzisne institucije! Predstavljaju najsavrsenij trzisne institucije na kojima je standardizovan celokupan postupak trgovanja i jedino zbog cega se trguje je da se odredi cena. To su organizovana trzista na kojima se prodaje velika kolicina standarizovane fungibilne robe. Fungibilnost omogucuje da se robom trguje samo na osnovu oznaka standarda, bez potrebe za uvidom u robu. Mogu biti: specijalizovane i mesovite.

5. Objasnite potrebu razlikovanja makro i mikro lokacije trgovinske mreze! Pod makrolokacijom trgovinske mreze podrazumeva se izbor lokalnog ili regionalnog podrucja za izgradnju trgovinskih objekata. U procesu planiranja makrolokacije pocetna faxa odnosi se na analizu privrednog rasta, strukture i funkcija odredjenog lokalnog podrucja ili regije.

Pod mikrolokacijom trgovinske mreze podrazumeva se izbor tacno odredjenih mesta za izgradnju prodajnih objekata i njihovih snabdevackih centara. Znacaj mirkolokacije potrnciran je bbrzim promenama potreba i zahteva potrosaca, izmenama socijalnih uslova u urbanim i ruralnim sredinama, stalnim porastom cena zemljista i ostalih troskova poslovanja.

6. Objasnite nastanak teorije prostorne hijararhije centara i njenu originalnu promenu! Teorija prostorne hijararhije centara formulisana je od strane nemackog ekonomiste i geografa Voltera Kristalera. Pomocu navedene teorije pokusava se objasniti precizan poredak u prostornoj distribuciji urbanih naselja. Sagledavaju se zakonitosti lokacije koje se manifestuju u poslovnim centrima. Originalna teorija prostorne hijararhije centara zasniva se na odredjenim pretpostavkama. Pretpostavlja se da na trzistu postoje uslovi prefektne konkurencije.

7. Objasnite opstu teoriju interakcije i njenu primenu u lokaciji maloprodajne mreze! Opstom teorijom interakcije objasnjavaju se efekti medjusobne povezanosti centara i njegovih trzisnih podrucja. U osnovi se radi o teoriji kretanja, a ne o teoriji lokacije. Ona nije formalno konstatuisana teorija na strogo definisanim polaznim pretpostavkama. Uglavnom je komponovana od vise ili manje povezanih matematickih metoda i modela za objasnjenje koncepta gravitacije po analogiji Njutnovog zakona u fizici. Treba posebno podvuci da koncept gravitacije vise odgovara za snabdevanje stepena medjuzavisnosti trgovinskih centara nego celokupnih stambenih naselja.

8. Navedite pojam i opste karakteristike trzisnog podrucja! Komitet Americkog udruzenja za marketing definise trzisno podrucje kao „ teoriju cija je velicina najcesce odredjena granicama u kojima zasebne organizacione jedinice marketinga vrse, u odnosu na obim i troskove, ekonomicnu prodaju ili dostavu roba i usluga“. Dejvid Haf: „ Geografski zaokruzen region, sastavljen od potencijalnih potrosaca za koje postoji verovatnoca veca od nule da ce obaviti kupovinu odredjene grupe proizvoda ili usluga, koje se nude od strane konkurntne firme ili odredjene aglomeracije veceg broja firmi“.

9. Objasnite opste karakteristike trzisnog podrucja pojedinacnih ili skupine maloprodajnih objekata! Opste karakteristike: 1) Trzisno podrucje reprezentuje prostorne dimenzije finalne traznje 2) Rec je o geografski odredjenom prostoru na kome maloprodajni objekti razvijaju i koriste odgovarajuce uslove sopstvenog trzista 3) Postoje znacajne razlike u velicini pojedinih podrucja trgovanja 4) Svaki maloprodajni objekat ima svoje sopstveno trziste, odnosno podrucje trgovanja.

10. Navedite dimenzije trzisnog podrucja! Svako trzisno podrucje sadrzi sledece tri osnovne dimenzije: 1) Velicina trzisnog podrucja 2) Oblik 3) Permanentnost promena konstitutivnih elemenata iz kojih je sacinjeno

11. Koje su osnovne metodoloske osnove istrazivanja prostornih dimenzija trzisnog podrucja? Odredjivanje prostornih dimenzija traznje stanovnistva moze se u osnovi vrsiti na sledeca dva nacina: 1) Empirijski- na bazi primarnih izvora informacija 2) Matematsko-statisticki- na bazi sekundarnih i primarnih izvora informacija

12. Navedite modele procee trzisnog podrucja! U svetu se najcesce koriste modeli zasnovani na saturaciji sa maloprodajnim uslugama i indeks kupvne snage stanovnistva kao znacajan indikator apsorpcione moci lokalnih i regionalnih.

13. Objasnite multidimenzionalne veze izmedju ekonomskog razvoja i strukture kanala marketinga? Slozenost strukture kanala marketinga i ekonomskog razvoja namece potrenu multidimenzionalnog pristupa u izucavanju njihove medjuzavisnosti. U teoriji se najcesce pravi razlika izmedju: 1) agregatna traznja, 2) komunikacije i transport, 3) obrazovanje, nauka i tehnologija, 4) dohodak i stednja, 5) trgovina(unutrasnja i spoljna), 6) demografija, 7) kultura i 8) zdravstvo Ekonomski i socijalni razvoj povecava finansijske i ljudske potencijale za razvoj sistema distribucije, a time i za ostvarivanje efekata ekonomije obima od strane vecih trgovinskih preduzeca. Porast dohotka po glavi stanovnika stimulise traznju, sto omogucava porast efekata od ekonomije obima. Unapredjivanje obrazovanja, nauke i tehnologije obezbedjuje neophodne uslove i sredstva za otklanjanje barijera rasta i ogranicenja u velicini trgovinskih institucija.

14. Objasnite odnose subjekata u kanalima marketinga! Odnosi subjekata u kanalima marketinga uslovljeni su stepenom njihove medjuzavisnosti pri obavljanju poslovnih aktinosti. Istovetna zavisnost prirodno upucuje obe strane na saradnju i dugorocno povezivanje.

15. U cemu je smisao teze od klasicne individualne i liderske pozicije od strategijskih alijansi? Tradicionalni pogledi na lidestvo u kanalima marketinga uglavnom su se odnosili na administrativne vertikalne marketing sisteme. U takvim sistemima dominantnu poziciju imaju proizvodjaci. Izgradnja liderske pozicije maloprodaje obelezava funkcionisanje kanala marketinga u razvijenim trzisnim privredama. Liderska pozicija zasniva se na koncentraciji i informatizaciji maloprodaje. Evolucijom kanala marketinga se sve vise potencira obostrana medjuzavisnost izmedju proizvodjaca i maloprodavaca.

16. U cemu se ispoljava nova uloga potrosaca u kanalima marketinga razvijenih trzisnih privreda? Visestruka je uloga potrosaca u kanalima marketinga. Oni direktno uticu na proizvodjace i distributere, ali i indirektno na njihove medjusobne odnose. Zahvaljujuci informatickoj pismenosti samih potrosaca, oni su u mogucnosti da znaju vise o proizvodjacima i distributerima. Potrosaci imaju direktan uticaj i na same distributere. Potrene i zahtevi potrosaca postaju sve izostreniji. Potrosaci traze brze i kvalitetne usluge.

17. Koji se trendovi mogu ocekivati pocetkom 21-og veka u evoluciji kanala marketinga? Pocetkom 21-og veka ocekuje se da ce i dalje rasti snaga potrosaca u kanalima marketinga. Isto vazi i za krupne maloprodajne kompanije. Informacije ce biti sve jeftinije i dostupnije clanovima kanala marketinga. Ocena je da ce snaga distribucije jacati u odnosu prema proizvodjacima. Strategije distributera bice i dalje usmerena u stalnom trazenju novi kanala marketinga radi sto potpunijeg zadovoljenja potreba i zahteva samih potrosaca, a kruone maloprodajne kompanije tezice balansiranju svojih nabavki medju proizvodjacima.

18. U cemu je osnovni sadrzaj trgovinske revolucije? Uocavaju se sledece kljucne promene: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

Od fragmentirane do integrisane trgovine Od lokalne do globalne trgovine Od tradicionalne trgovinske mreze do inovativnih formata trgovina Od trgovine odredjene lokacijama do prostorno neogranicene trgovine Od klasicno kupoprodajne trgovine do trgovine sa privatnom trgovinskom markom Od nesofisticirane do tehnoloski intenzivne trgovine Od nezavisne i usitnjene do sistemski vodjene trgovine Od ranjive i slabe trgovine do trgovine sa snaznom i dominirajucom pozicijom u kanalima marketinga

Na osnovu izlozbenih promena nastaje potpuno novi kancept upravljanja u trgovini.

19. Kako se objasnjavaju promene od fragmentirane do integrisane trgovine? Trgovina je tradicionalno posmatrana kao visoko fragmentirana privredna delatnost. U veoma dugom razvojnom periodu u strukturi trgovine dominirali su mali i nezavisni subjekti. To se posebno odnosilo na sferu maloprodaje. Visok nivo koncentracije trgovine dolazi do izrazaja skoro u svim razvijenim trzisnim privredama. Koncentracija se manifestuje kako putem vlasnistva, tako isto i putem velicine prodajnih objekata.

20. Kako se objasnjavaju promene od lokalne do globalne trgovine? Maloprodaja gubi lokalna obelezja. Brojni faktori doprinose procesima globalizacije maloprodaje. Ulazak na strana trzista krupne maloprodajne kompanije vrse na razlicite nacine. Globalni maloprodavci razvijaju i specificne strategije marketinga i menadzmenta.

21. Sta karakterise promene od tradicionalne trgovinske mreze do inovativnih formata trgovine? Inovativne promene u strukturi kanala marketinga i trgovine manifestuje se u najvecoj meri u samoj trgovinskoj mrezi. Konkurentska struktura maloprodajnog trzista postaje sve bogatija. Dati procesi postaju sve slozeniji i za teorijsku analizu. Razvijenu strukturu maloprodajne mreze cine institucije sa razlicitim strategijama plasmana. Dva su bitna trenda koja obelezavaju datu strukturu. Prvi se ispoljava u porastu prosecne velicine prodajnih objekata, dok drugi manifestuje u sve vecoj ulozi cenovne ili necenovne konkurencije. Strategija konkurencije i politika kanala marketinga proizvodjaca, menjaju se u uslovima podizanja nivoa koncentracije trgovinske mreze.

22. Zasto trgovina postaje vremenski i prostorno neogranicena marketinska aktivnost? Razvoj kanala marketinga i trgovine vezuje se i za institucije koje nemaju fiksiranu makro i mikro lokaciju. U pitanju su sistemi i metodi prodaje putem kataloga, poste, telefona i institucija za razlicite vidove ambulantne prodaje. Najnovija inovacija odnosi se na trgovinu putem interneta. Putem interneta trgovci imaju mogucnost da komuniciraju interaktivno sa protosacima sirom sveta i to po niskim troskovima. Elektronska trgovina postala je stvarnost i nju uveliko koriste razlicite trgovinske kompanije u razvijenim trzisnim uslovima.

23. U cemu je sustina promena od klasicne kupoprodajne trgovine do trgovine sa trgovinskom markom? Moderna trgovina sve vise gubi klasicna obelezja u kanalima marketinga. Moderna trgovinska preduzeca transformisu se u proizvodjace bez fabrika. Porast u obavljanju marketinskih funkcija posebno je ocigledan u uslovima kada trgovinsko preduzece razvija sopstvenu marku proizvoda ili marku citavog paketa ponude. Pocetak razvoja privatne trgovinske marke vezuje se za trziste SAD. Lideri u tome su svakako V. Britanija i Nemacka. Strategija razvoja trgovinske

marke deluje na razvoj modernog trgovinskog marketinga i menadzmenta. Kao posledica razvoja trgovinske marke povecavaju se i stope bruto i neto marze.

24. Koje su kljucne promene od nesofisticirane do tehnoloski intenzivne trgovine? Sa obezbedjivanjem cvrstih veza sa svojim dobaljvacima malopradavci imaju realnu osnovu da efikasno reaguju na zahteve potrosaca. Modera tehnologija omogucava pracenja proizvoda u svim fazama distributivnog procesa. U takvom sistemu proizvodjaci i maloprodavci dobijaju dnevne informacije o prodaji, cenama, zalihama i sl. Intenzivna primena moderne informacione tehnologije omogucava maloprodavcima da prate svoje potrosace. To omogucava maloprodavcu da formira paket ponude i prema individualnom objektu i prema individualnom potrosacu. Na izlozbenim osnovama nastaje svojevrstan koncept interorganizacijskog menadzmenta koji pociva na cvrstoj saradnji izmedju maloprodavaca i proizvodjaca. Intenzivne tehnoloske inovacije menjace i dalje sustinu trgovine i funkcije maloprodaje. Efekti primene informacione tehnologije ispoljava se u sledeca tri podrucja: a) razvoj integrisanih lanaca ponude i logistike b) stvaranju marketing baza podataka i c) kreiranju elektronskih formi trgovine.

25. Kako se objasnjavaju promene od neizvesne i usitnjene do sistemski vodjene trgovine? Integralna transformacija trgovine dovodi je u poziciju da bude glavni pokretac stvaranja integrisanih lanaca snabdevanja. Ona postaje i mesto gde se razrsavaju konflikti na relaciji proizvodjac- potrosac. Moderni trgovinski menadzment ima dva ravnopravna cilja: 1) Maksimiranje trzisnog ucesca putem strategije diferenciranja 2) maksimiranje profitabilnosti putem dizanja efikasnosti operativnog poslovanja. Rezultat prvog cilja je trgovinska marka a drugog integrisani lanci ponude i distribucije. Zbog svoje pozicije u datim lancima maloprodaja preuzima kontrolu nad kljucnim tokovima distribucije. Izlozena trensformacija trgovine i distribucije je radikalna i u osnovi menja pozicije pojedinih subjekata u kanalima marketinga.

26. Kako se obrazlaze teza od ranjive i slabe trgovine do trgovine sa snaznom i dominirajucom pozicijom u kanalima marketinga? Tradicionalno je trgovina bila usitnjena, fleksibilna i trzisno vodjena delatnost. Njena pozicija u kanalima marketinga diktirana je voljom proizvodjaca. Medjutim, radikalne promene u tiku trgovinske revolucije izmenile su njenu poziciju. Razvoj medija masovnog komuniciranja, efikasnih metoda transporta i sofisticiranih informacionih sistema omogucio je trgovinskim preduzecima koriscenje efekata od ekonomije obima putem centralizovanog menadzmenta. Razlikuju se teorijski pogledi na efekte prodajne snage vecih maloprodajnih preduzeca na niivo cena na trzistu. Treba izdvojiti tri pogleda: Prvi je konstruisa Adelman, posmatrajuci veci broj trgovisnkih preduzeca u prometu poljprivredno-prehrambenih proizvoda u SAD. Ova preduzeca mogu da nabave robu po povlasvenim cenama jednostavno zato sto im veci skladisni kapacitet omogucava da iskoriste neravnoteze na trzistu. Drugi je konstruisa poznati ekonomista Galbraith sa tezom o „ izjednacavanju snaga „ na trzistu. Tvorac trece teorije je Porter koji je apostrofirao tezu da se nabavna snaga maloprodavaca bazira na njihovoj mogucnosti da sprovodi efektivnu diferencijaciju proizvoda.

27. Objasnite internacionalizaciju maloprodaje kao novi fenomen u kanalima marketinga! Rastuca internacionalizacija maloprodajnih aktivnosti izaziva promene u konkurentskoj strukturi maticnih trzista i trzista na koja strane kompanije dolaze. Narasle maloprodajne kompanije iz svih delova sveta traze nova trzista ponekad i na vise razlicitih kontinenata. Internacionalizacija postaje invativna strategija u razvoju trgovine, a time i maloprodaje. Radi se o procesima kada trgovinska preduzeca na malo razvijaju svoju prodajnu aktivnost izvan domaceg trzista.

28. Objasnite globalizaciju trzista i internacionalizaciju maloprodaje! Internacionalizacija maloprodaje i ukupne ttrgovine direktna je posledica globalizacije i integracije svetskog trzista. Razvoj medjunarodnih ekonomskih integracija, podstice internacionalizaciju maloprodaje. Intenzivan tehnoloski razvoj i transfer tehnologije prometa doprinosi integraciji svetske privrede. Na taj nacin se stvara tehnoloska osnova za svojevrsnu kulturnu integraciju u svetskim razmerama. Buzzel, poznati prof. marketinga je dosao do zakljucka da je globalizacija mnogo laksa za nove industrije i nove proizvode.

29. Koji su efekti internacionalizacije maloprodaje? Dobavljaci i ukupno nabavno poslovanje: 1) Porast snage prema proizvodjacima i ostalim dobavljacima 2) Nabavljaci ce postati sve vise evropski orijentisani 3) Porast mogucnosti za veci uvoz proizvoda izvan Evrope Fizicka distribucija: 1) Porast brzine medjugranicne distribucije 2) Smanjivanje troskova drzanja zaliha i transportnih troskova Regulativa: 1) Harmonizacija radnog vremena 2) Zajednicki proizvodni standardi 3) Standardizacija radnih uslova Konkurencija: 1) Podsticanje integracija i zajednickog poslovanja 2) Poboljsano otvaranje za severnoamericke i japanske maloprodavce Potrosaci: 1) Veca raspolozivost proizvoda 2) Porast medjugranicnih kupovina 3) Podsticanje izgradnje zajednickih socijalnih vrednosti medju potrosacima

30. Navedite tipove internacionalizacije maloprodaje? Najcesci tipovi internacionalnih preduzeca: Internacionalna: geografski obuhvat: 1 kontinent, kulturna rasprostranjenost: 1 kulturna zona, kulturna orijentacija: etnocentricna, marketing: sirenje identicnog poslovnog formata s domaceg trzista, menadzment: sediste u maticnoj zemlji

Globalna: geografski obuhvat: 2 ili vise kontinenata , kulturna rasprostranjenost: 2 ili vise kulturnih zona, kulturna orijentacija: mesana, marketing: min. adaptacije na homogenim trzistima , menadzment: centralizovana kontrola Transnacionalna: geografski obuhvat: 1 ili vise kontinenata , kulturna rasprostranjenost: 2 ili vise kulturnih zona, kulturna orijentacija: geocentricna, marketing: srednje adaptacije na heterogenim trzistima , menadzment: integrisana mreza Multinacionalna: geografski obuhvat: 1 ili vise kontinenata , kulturna rasprostranjenost: 2 ili vise kulturnih zona, kulturna orijentacija: policentricna, marketing: velike adaptacije ili sasvim novi poslovni formati, heterogena trzta, menadzment: samostalne jedinice

31. Navedite faktore i motive internacionalizacije? U analizama profesora Stenli internacionalizacije maloprodaje:

Holandera

dominiraju

makroekonomski

faktori

1) Uspostavljanje ravnoteze spoljnotrgovinskog bilansa 2) Bilansirani razvoj proizvodnje i trgovine 3) Uticaj politickih faktora na medjunarodnu ekspanziju poslovanja

32. Objasnite ulazak maloprodavaca na strana trzista! Stepen do kog neka kompanija zeli da se angazuje na stranom trzistu i da pruzme rizik sirenja delatnosti na njemu, zavisi od mnogih faktora. To znacajno zavisi od razvijenosti nacionalnog sistema maloprodaje. Postoji sest osnovnih strategija ulaska maloprodavaca na strana trzista: 1) Licenciranje- je metod ulaska na novo trziste koji odgovara maloprodavcima proizvoda pod sopstvenom trgovinskom markom 2) Koncesije- podrazumevaju nesto veci stepen angazovanja jer se baziraju na konceptu shop in shop. Poznata kompanija zakupljuje deo prostora domacina i u svom „butiku“ organizuje prodaju sposptvenog asortimana. 3) Fransizing- oslobadja rizika davaoca fransize jer ne angazuje svoj kapital na stranom trzistu a pri tome obezbedjuje izvoz kompletnog maloprodajnog formata. 4) Zajednicko ulaganje- podrazumeva podelu rizika na dva partnera, uz njihovo nesto vece angazovanje, ali jos uvek uz ustedu vremena i sredstava potrebnih da se udje na nova trzista. 5) Akvizicija- je proces preuzimanja( kupovine ) preduzeca na novom trzistu u koje se ulazi. Ovo je jedan od najbrzih nacina da se udje na novo trziste jer podrazumeva preuzimanje citave potrebne infrastrukture. 6) Samostalan start- predstavlja najtezi nacin ulaska na strano trziste jer podrazumeva ulaganje sopstvenih sredstava uz organski rast.

33. Objasnite problem odnosa drzavne ragulative i slobode trzista! Zamena delovanja trzista intervencijom drzave nije uspesno resila slozen zahtev individualizacije i zadovoljavanja potreba potrosaca. Dosadasnja praska u velikom broju zemalja pokazuje da drzavna intervencija kao zamena trzista ne kontrolise uspesno troskove

konala marketinga. Trziste treba da ima prevagu u odnosu na drzavnu intervenciju koja treba da deluje u korist trzista. Zadatak drzave je regulisanje ekonomskih aktivnosti kojima upravlja trziste.

34. Objasnite dva koncepta trgovinske politike u razvoju kanala marketinga! Razlikuju se dva osnovna koncepta trgovinske politike. Prvi, dolazi do izrazaja u fazi modernizacije trgovine, a to znaci i u fazi intenziviranja privrednog razvoja. Drugi nastaje na visim nivoima razvijenosti trzista i trgovine. Radi se o svojevrsnoj politici u modernim sistemima trzista i trgovine u kanalima marketinga.

35. Objasnite instrumente od uticaja na strukturu kanala marketinga! Pomocu brojnih instrumenata ekonomske i trgovinske politike utice se na strukturu kanala marketinga. Istina, njihova relativna uloga opada u odnosu na instrumente regulisanja procesa upravljanja marketingom. Razlog za to je cinjenica da se efikasna borba protiv monopola najefikasnije obezbedjuje slobodnim ulaskom na trziste veleprodaje i maloprodaje.

36. Koji su kljucni efekti trgovinske politike na razvoj i funkcionisanje kanala marketinga? Veliki znacaj pridaje se po pitanju regulisanja odnosa subjekata u kanalima marketinga, zastiti malih trgovaca. Najzarazeniji efekat pravne regulative ispoljava se pri organizovanju snage velikih trgovinskih kompanija. Zatim tu su efekti koncentracije, podizanja efikasnosti izvrsavanja funkcija maloprodaje.

37. Kakvu ulogu trgovinske politike treba ocekivati u buducem razvoju kanala marketinga? U zakljucku se moze konstatovati da ce u narednom periodu trgovinska politika imati sve veci znacaj za regulisanje intenziteta razvoja i nacina funkcionisanja kanala marketinga. Osnovne pokretace za najstajanje i intenzivniji razvoj zvanicne trgovinske politike u trzisnim privredama treba traziti u konfliktima koji nastaju u kanalima marketinga. Nema sumnje da se putem pravne regulative moze uspesno uticati na ekonomiju sirine i ekonomiju obima u maloprodaji u ukupnoj trgovini. Datom regulativom mogu se stvarati ogranicenja ili podsticati procesi integracije i koncentracije u kanalima marketinga.

38. Objasnite trgovinu Evropske unije na prekretnici! Trgovina koja se ostvaruje na jedinstvenom trzistu Evropske unije ima tretman unutrasnje trgovine, dok se trgovina sa drzavama van ove integracije tretira kao spoljna trgovina. U poslednjih 30 god trgovina u Evropi dozivela je korenite promene. Ni u jednoj evropskoj temlji nisu izostale krupne strukturne i organizacione promene u trgovini. U sferu maloprodaje slivaju se svi trzisni i marketiski problemi koje sa sobom nosi integracija zemalja Evropske unije. Integracija evropske maloprodaje i ukupne trgovine tece sporije od integracije proizvodne sfere. Mere trgovinske politike koje preduzimaju, usmeravaju se u pravcu konvergencije u razvoju maloprodaje na jedinstvenom trzistu Evropske unije.

39. Objasnite promene u kanalima marketinga i trgovine Evropske unije! -Opadanje snage proizvoda ( rast maloprodaje) - Razvoj aktivne uloge maloprodavaca -Ubrzavanje protoka svih informacija -Integracija uk. Lanaca snabdevanja Maloprodaja postaje nezamenljiva karika. Na aktuelnosti dobija i teza o marketingu u maloprodaji. ( maloprodaja obavlja sve veci broj funkcija marketinga). Primer EU ukazuje na proces globalizacije i integracije trgovine koja postaje lide u razvoju modernog menadzmenta. Trziste na kvalitet a ne kvantitet, specokalizovana roba.

40. Objasnite nove uslove konkurencije i razvoj maloprodajnih alijansi! Evropska trgovina razvija se u uslovima intenzivnih promena. Razvija se novi tip konkurencije na trzistu Evropske unije. Intenzivno se menja i struktura trgovinske mreze. Pri tome se ispoljavaju i znacajni problemi, s obzirom na specificnosti istorijskog razvoja trgovine pojedinih evropskih zemalja. Na trzistu Evropske unije javljaju se svakim danom novi konkurenti, sa novim strategijama trzisnog pozicioniranja i diferenciranja od konkurencije. Sve veci znacaj na trzistu Evropske unije dobijaju necenovni oblici konkurencije.

41. Navedite kljucne tokove u trgovini Evropske unije! Uocavaju se odredjene tendencije u razvoju koje su manje-vise istovetne za sve zemlje Evopske unije. One se ispoljavaju u sledecim trendovima: 1) 2) 3) 4) 5) 6)

Lakoca ulaska i izlaska sa trzista maloprodaje Smanjivanje broja maloprodajnih firmi Stalno povecavanje produktivnosti rada u trgovini Stalni porast obima i vrednosti prometa na malo Stalni porast prodajnog prostora Stalni poras nivoa koncentracije trgovine i trgovinske mreze

42. Objasnite evoluciju trgovinske mreze Evropske unije! U drugoj polovini ovog veka ispoljile su se krupne promene u strukturi maloprodajne mreze u okviru evropskih zemalja. Pritom su se ispoljile i izvesne zakonitosti. One su se ogledale u sledecim promenama: 1) 2) 3) 4)

Gubitak trzisnog ucesca tradicionalnih robnih kuca Rast maloprodajnih grupa u sektoru prehrambenih proizvoda Razvoj velikih specijalizovanih objekata za promet neprehrambenih proizvoda Nastanak i razvoj diskontnih kuca

Kroz prizmu izlozenih promena, jasno je ispoljeno skracenje zivotnoh veka institucija trgovine. Prakticno je ubrzana evolucija u zivotnom ciklusu pojedinih institucija trgovine. Evolucija

maloprodaje pracena je i izrazitom dominacijom velikih trgovinskih lanaca i trgovinskih grupa u odnosu na nezavisne trgovce.

43. Objasnite perspektivne tokove u kanalima marketinga Evropske unije! Maloprodaja i ukupna trgovina ce se razvijati u pravcu koncentracije, internacionalizacije i segmentacije. Na trzistu EU- konkurencija sve ostrija i agresivnija. Opstanak na trzistu ce sebi obezbediti samo one institucije koje budu uspesno vodile cenovnu konkurenciju, ali i necenovnu putem usluga i sirine izbora u „ paketu ponude“. Takodje, ocekivati intenzifikaciju evolucije strukture trgovine u EU smanjivace se GEP izmedju severa i juga.

44. Objasnite otvorena pitanja daljeg razvoja jedinstvenog trzista Evropske unije! U sadasnjoj fazi razvoja su pokusaj otklanjanja svih mogucih barijera radi jos vece integracije zemalja. Potreba pormena u sadrzaju trgovinske politike. Treba da se menja koncept i sadrzaj iste u domenu regulisanja konkurencije i ravoja trgovinske delatnosti.

45. Objasnite osvrt na intenzivne tokove u promeni strukture trgovine! Istrazivanja pokazuju da je u znacajnoj meri poremecena struktura domaceg trzista. U strukturi dominiraju trgovinska preduzeca na veliko. Svojinska transformacija trgovine bile je po mnogo cemu specificna u odnosu na ostale grane. Te specificnosti dosle su do izrazaja u sledecem: 1) Svojinska transformacija je bila intenzivnija u trgovini u odnosu na druge grane 2) Privatni sektor se mnogo vise interesovao za razvoj trgovine nego proizvodnje 3) Paralelno funkcionisanje privatnog i drustvenog sektora visestruko se negativno ispoljavalo u praksi Uporedo sa propadanjem trgovine drustvenog sektora paralelno je izgradjivana privatna trgovina koja danas opravdano dominira na domacem trzistu. Ocena je da je kod nas doslo do intenzivne privatizacije trgovine 46. Kakva je uloga trgovine na veliko u kanalima marketiga na domacem trzistu? Trgovina ne veliko u nasoj zemlji razvija se pod snaznim uticajem tzv. Venekonomskih faktora. Vanekonomski faktori stimulisali su ekstenzivan razvoj trgovinske mreze na veliko. Integracije u oblasti prometa iz prethodnog perioda imale su lokalni ili eventualno regionalni karakter. Sa stanovista efikasnosti poslovanja, opstina je usko trzisno podrucje i za trgovinsko preduzece na malo, a kamoli za grosisticko. U poslednje dve decenije razvijaju se opravdane teze o predimenzioniranosti nase trgovinske mreze na veliko. Uprkost tome stalno se povecao broj privrednih subjekata koji je sticao pravo da se bavi prometom na veliko. Produktivnost nase trgovine na veliko skoro dva puta je manja u odnosu na veleprodaju u EU. Nepovoljni tokovi posebno su ispoljeni u prometu sirovima, repromaterijala i ostalih proizvoda za industrijsku potrosnju.

47. Koje su osnovne razvojne i strukturne karateristike trgovine na malo u nasoj zemlji? Problemi usitenjenosti jos ociglednije se ispoljavaju u trgovini na malo. Ako posmatramo velicinu prodajnih objekata, u odnosu na svetske tokove, srpska maloprodaja je jos uvek usitnjena. Prosecna velicina maloprodajnog objekta u 2007. je iznosila 41,6m2, sto je manje nego kod naprednih zemalja u tranziciji, a daleko manje od proseka u razvijenim ekonomijama. Ucesce modernih trgovinskih formata u maloprodajnoj mrezi se znacajno povecalo, a smanjeno je ucesce malih trgovinskih radnji. U maloprodaji prehrambenih proizvoda dominiraju manji prodajni objekti. S druge strane raste udeo supermarketa i hipermarketa. Na trzistu Srbije nema pravih diskontnih maloprodavaca, koji u pojedinim tranzicionim zemljama ostvaruju od 15-20% prometa na trzistu prehrambenih proizvoda.

48. Objasnite osvrt na ostale institucije u kanalima marketinga u nasoj zemlji! Opsta je ocena da su u nasoj zemlji nedovoljno razvijene posebne trzisne institucije koje imaju specificnu ulogu u kanalima marketinga. Veletrznica predstavlja posebnu trzisnu instituciju u prometu sirokog asortimana, lako kvarljivih poljprivredno-prehrambenih proizvoda i drugih pratecoh proizvoda. U Srbiji jos uvek ne postoje veletrznice kao znacajne institucije u prometu na veliko. Posrednici obavljaju poslove i nema pravilne podele rada, sto sve utice na povecanje troskova distribucije, samim tim i finalne cene roba. Sajmovi u nasoj zemlji imaju dugogodisnji kontinuitet rada. Vecina privrednih izlozbi se odvija na ovim sajmovima. Robne aukcije se uglavnom organizuju na Produktivnoj berzi u Novom Sadu, koa je ujedno jedina robna berza u nasoj zemlji.

49. Objasnite platforma za buduce tranzicione i razvojne tokove u kanalima marketinga na domacem trzistu? Izgradnja moderne strukture trzista i trzisnih institucija u kanalima marketinga je jedno od najosetljivijih i najslozenijih podrucja tranzicije nase privrede. Istrazivanja pokazuju da centralni problemi u zemljama koje se nalaze u procesu tranzicije nisu u toj meri u proizvodnji, koliko u domenu trzista i kanala marketinga. U sklopu izgradnje integralne i funkcionalne trzisne privrede nezamenljivu ulogu treba dakle da ima trgovina. Koncept Otvorene i moterne trzisne privrede podrazumeva modernu trgovinu. Buduci razvoj trgovine i ostalih kanala marketinga kod nas treba da se odvija polazeci od sledeci kljucnih opredeljenja: 1) Napustanje stra i izgradnja nove strukture kanala marketinga i trgovinske mreze 2) Podizanje nivoa koncentracije trgovine i trgovinske mreze 3) Intenziviranje gradnje modernih institucija trgovine, kao sto su : soping i hipermarket centri, kes end keri centri u veleprodaji, diskontni centri itd.

50. Objasnite koncept trgovinske politike u funkciji izgradnje modernih kanala marketinga na domacem trzistu! Drzavna intervencija na trzistu, narucito u trgovini, jeste opravdana samo u slucajevima kada stiti neki javni interes. Sa izlozene platforme realizacija trgovinske politike treba da se zasniva na sledecim nacelima: 1) 2) 3) 4) 5)

Integralna povezanost trgovine u ukupnom sistemu kanala marketinga Jedinstva trzista i sloboda poslovanja clanova kanala marketinga Slobodan promet robe i usluga na domacem trzistu Razvoj lojalne konkurencije na trzistu Usmeravanje trzisnih kretanja u skladu sa sirim drustvenim interesima

Stefan D!