Jljijil.docx

DIVA Naša Mila svakog časa, Pevala je. Pevala je iz sveg glasa! Tako silno, kao na bini, U vrtriću, parku, banji, Ni za stolom glas ne smanji Mami, Olji, bratu Vanji, I komšiki, jadnoj Mini. Mama ćerki govorila: „Može l malo tiše Mila“ Brat se mršti, sluh svoj čuva. A komšiki jadnoj duši, Zatvarali vatom uši, Da ne bi ostala gluva. U nedogled bi to otišlo, No rešenje samo prišlo: Milin deda, član u horu, Predložio je pravu meru, I izgladio atmosferu. Što se ne bi na primeru, Ogledala u folkloru?

KREATORKE

Miša s Kaćom - dizajneri (Zar će neko sad da mari!) Ušle su u mamin šifonjer, I uzele mamine stvari. Tri časa su se trudile ćerke, Razraditi plan divan, Tu – olovke, tamo -čuperke, Ispod, cvetića ukras silan! Igru su ozbiljno shvatile, I u toku te igre klasne, Na pantalonama napravile, Dve rupe prekrasne. Ništa zato, došlo je do Miše, Kaća, to je čak bolje shvati! Što na pantalonama rupa je više, To će se brže oprati!