Internet I Web

Internet i Web Šta je Internet? Internet (Net) je mreža koja povezuje stotine hiljada kompjuterskih mreža u više od 200 zemalja. Omogućava: - pristup podacima u drugim organizacijama - komuniciranje i sarađivanje širom zemlje, brzo i ne čekajući. Zbog toga, Internet je postao nužan u modernom biznisu. Kratka istorija Internet je izrastao iz eksperimentalnog projekta Agencije za projekte naprednog istraživanja (ARPA- Advanced Research Project Agency) , U.S. Ministarstva odbrane. Projekat je započeo 1969. g. kao ARPAnet. Preko njega su istraživači, edukatori, vojni personal i vladine agencije mogli -deliti podatke, -razmenjivati poruke i -prenositi fajlove. Od četiri čvora na svom početku, Internet danas ima na milione čvorova. 1993. g. ARPAnet je preimenovan u Internet. Danas postoji preko 500 miliona internet korisnika. Kičmeni stub (backbone) - glavna mreža koja povezuje čvorove.Ne postoji centralna agencija za vođenje interneta, već su te operacije podeljene na stotine hiljada čvorova. Sledeća generacija Internet usluga vBNS (Very-high-speed Backbone Network Service) je mreža velike brzine i ova inicijativa interneta sledeće generacije (NGI) je sponzorisana od U.S. Vlade. Internet2 je razvijen od strane 200 američkih univerziteta u cilju postizanja boljeg obrazovanja.1997. g. je oformljena Univerzitetska korporacija za napredni Internet razvoj (UCAID- University Corporation for Advanced Internet Development) da upravlja projektom Internet2. Cilj Interneta2 je da: 1) stvori vodeći-kraj (leading-edge) mrežnih sposobnosti za nacionalnu istraživačku zajednicu; 2) omogući revolucionarne Internet aplikacije; 3) osigura rastući transfer novih mrežnih usluga i aplikacija prema širokoj Internet zajednici; NGI inicijativa cilja da stvori internet koji je brz, stalno uključen, svugde dostupan, prirodan, inteligentan, lak i pouzdan.

1

Upravljanje Internetom Ne postoji CEO ili odbor direktora za Internet. Međutim, sledeće organizacije upravljaju različitim operacijama na Internetu: Internet Društvo (Internet Society): omogućava globalno kooperativno gledanje interneta Konzorcijum Web širom sveta (W3C- World Wide Web Consortium): Razvija standarde za Web i promoviše nove Web tehnologije. Jedinica za rešavanje pitanja Internet inženjeringa (IETF- Internet Engineering Task Force): razvija tehničke internet standarde i protokole Odbor za internet arhitekturu (IAB- Internet Architecture Board): nadgleda procese internet standarda Grupa za upravljanje internet inženjeringom (IESG- Internet Engineering Steering Group): Odobrava tehničke internet standarde.

Pristupanje Internetu Postoji nekoliko načina pristupa internetu: Povezivanje preko LAN servera Korisnikov kompjuter mora imati specijalizovan softver nazvan komunikaciona konstanta. Ovaj tip konekcije je skup, ali cena može da se podeli na više LAN korisnika. Povezivanje preko serijskog linijskog internet protokola/tačka-tačka protokola (SLIP/PPP) Zahteva modem i specijalizovani softver koji dozvoljava poziv SLIP/PPP servera kroz servis provajdera za određenu cenu. Koristan je za korisnike koji rade kod kuće i kojima je potreban pristup internetu ili intranetu njihove kompanije. Povezivanje preko online servisa Zahteva modem, standardni komunikacioni softver i online informacioni servisni račun kod provajdera internet servisa. Jedan od prvih korišćenih online servisa (OLS) je CompuServe. Internet servis provajderi (ISPs) obezbeđuju konektivnost a ne sadržaj. Vodeći ISPs uključuju sledeće: America Online, MSN, United Online i Prodigy.

2

NSP, NAP, RUTERI i PAKETI Unutar ove internet konekcije, postoje dve karakteristike: Provajder mrežnog servisa (NSPs- Network Service Providers): Poznat je kao spoj-1 nosioc. Većina ISPs-ova se oslanja na kičmeni stub NSPs-a da obezbede zahtevanu konektivnost na veliku udaljenost. Pristupna tačka mreže (NAPs- Network Access Points): To su tačke na kojima provajderi servisa mogu sresti i razmeniti pakete za prenos. TV kao kanal na Internetu Za ljude koji nemaju kompjuter, televizija može takođe obezbediti pristup internetu. Koristeći televizijski set, specijalni uređaj za konekciju i telefonsku konekciju, gledalac može surfovati Web-om širom sveta. Mana je siromašan kvalitet slike na tv ekranu u poređenju sa kompjuterskim ekranom. Drugi pristupi  Internet kiosci  Pristup sa mobilnih telefona i pejdžera Širina opsega i DSL Širina opsega (broadband) se odnosi na telekomunikacije koje obezbeđuju više kanala podataka preko jednog komunikacionog medija.Digitalna pretplatna linijska konekcija (DSL- Digital Subscriber Line) je konekcija veoma velike brzine koja koristi iste žice kao i regularna telefonska linija. Na lokaciji korisnika je DSL primopredajnik, a na lokaciji provajdera DSL servisa pristupni multiplekser (DSLAM- DSL Access Multiplexer). Prednosti upotrebe DSL konekcije: -Može se koristiti telefonska linija za razgovor i ako je otvorena internet veza -Mnogo veća brzina nego kod regularnih dial-up modema -Ne zahteva nove žice, može koristiti već postojeću telefonsku liniju -Kompanije koje nude DSL obezbeđuju i modem kao deo instalacije -Može se koristiti bežični sistem sa DSL-om Mane i ograničenja DSL-a: -Bolje radi kada je bliže centralnoj kancelariji provajdera -Konekcija je brža za primanje nego za slanje podataka -Servis nije dostupan svugde

3

TCP/IP Protokol Protokoli- procedure i pravila za prenošenje podataka preko interneta. *Informacije koje prolaze kroz internet su podeljene na male delove, pakete, o čijem kreiranju i prenosu brine TCP/IP. *Jedan član TCP/IP familije protokola je Telnet. To je servis koji dozvoljava korisnicima da se povežu na kompjuter koji nije njihov i interaktivno tragaju za fajlovima, tekstom, softverom itd. Standardi i protokoli Standardi su set pravila ili specifikacija za dizajn ili rad kompjuterskih uređaja. Postoje: 1) vlasnički standardi- oni koji su razvijeni i javno predstavljeni od kompanija radi osiguravanja ili povećanja njihivog dela tržišta. 2) otvoreni standardi- koji su objavljeni i dostupni za upotrebu svakome.

IPv4 i IPv6 IPv4 je verzija 4 internet protokola. Star je skoro 20 godina i počeo je da ima mnogo problema.Najznačajniji od tih problema je nedostatak IPv4 adresa. IPv6 je verzija 6 internet protokola. Dizajniran je da zameni IPv4. On popravlja brojne probleme u IPv4. Npr. ograničen broj dostupnih IPv4 adresa, poboljšanja u traženju i mrežna autokonfiguracija koja povećava zaštitu tokom prenosa podataka. Internet resursi Adrese na internetu Svaki kompjuter na internetu ima dodeljenu adresu, nazvanu IP adresa.IP adresa jedinstveno identifikuje i raspoznaje taj od svih drugih kompjutera. Imena oblasti Mnogi kompjuteri imaju imena, što je lakše za ljude da zapamte njihove IP adrese. Ta imena su data od strane sistema nazvanog sistem imena oblasti (DNS- domain name system). Imena oblasti (domain) sadrže više delova, razdvojenih tačkama i prevedenim s desna na levo. Uzmimo u obzir ime software.ibm.com. Krajnji desni deo internet imena, u ovom slučaju “com” je njegov gornji nivo specifikacije, ili zona. Skraćenica “com” pokazuje da je to komercijalni sajt.

4

15 nivoa specifikacije: com- komercijalni sajtovi edu- obrazovni sajtovi org- organizacije net- organizacije umrežavanja info- provajderi informacionog sistema biz- poslovanja gov- vladini sajtovi mil- vojni sajtovi store- poslovne ponude dobre za kupovinu aero- vazdušno-transportne industrije coop- kooperative museum- muzeji name- registracija pojedinaca pro- profesionalci int- regostrovanje pojedinaca Završavajući naš primer, “ibm” je ime kompanije (IBM), i “software” je ime naročite mašine (kompjutera) unutar kompanije sa koje su poruke poslate. DNSs Set servera, nazvanih serveri imena oblasti (DNSs- domain name servers), označava čitljiva imena na IP adresama.To su jednostavno baze podataka tih označenih imena na IP adresama. URLs Jedinstvena lokacija izvora (URL- A uniform resource locator) pokazuje lokaciju (adresu) Web sajta koji se želi posetiti. Npr., adresa Yahoo-a – http://www.yahoo.com- govori nam da za pristup sajtu koristimo protokol za prenos hiperteksta (http- hypertext transfer protocol), što je procedura za traženje hipermedija i dokumenata sa hipertekstom. Sledeći deo URL-a, “www” pokazuje da se pravi zahtev za Web server.“Yahoo” je ime kompanije i “com” prvi nivo imena oblasti odnosi se na komercijalnu organizaciju. Širina prostora informacionih servera (WAIS) WAIS (Wide Area Information Servers) je internet direktorijum koji pomaže krajnjim korisnicima da efikasnije traže i nađu informacije preko mreža. Korisnici mogu da pitaju za glavne naslove, tragajući za ključnim rečima i frazama.Rezultat pretrage je lista dokumenata poređanih prema učestanosti pojavljivanja ključnih reči upotrebljenih u traženju.

5

Mobilni internet Mobilni internet se odnosi na upotrebu bežičnih komunikacionih tehnologija za pristup informacijama i aplikacijama sa mobilnih uređaja. Nazvan je i bežični Web. Korisnici mogu mobilnom internetu pristupiti bilo gde, a isto tako uređaji mogu znati gde je pojedinac lociran. Ove aplikacije su nazvane usluge na bazi-lokacija. Mobilni internet takođe obezbeđuje usluge koje su zasnovane na tipu lokacije na kojoj je uređaj. Ove aplikacije su nazvane usluge na bazi-sada. Internet izazovi Nove tehnologije Trgovci usvajaju nove tehnologije brže nego što mnogi korisnici i kupci mogu da ih primene.Dva najpopularnija Web pretraživača su **Netscape’s Navigator i ***Microsoft’s Internet Explorer. Za pristup najinovativnijim sajtovima i iskorišćavanje njihovog sadržaja i puno funkcionisanje, korisnik mora da ima skoriju verziju Navigator-a i Explorer-a. Ekspanzija interneta Veliki porast internet saobraćaja je stvorio napetost u nekim elementima mreže. Napetost se manifestuje kao usporavanje u vremenu traženja, nepouzdanosti prenosa podataka i odbijanje servisa za prenatrpane servere.Pristupi za rešavanje ovih problema uključuju instalaciju transmisionih medija velike brzine za pribavljanje velike količine podataka; veći, brži tragač i iskusniji unos ravnoteže i softver menadžmenta da savlada period najgušćeg saobraćaja. Internet privatnost Web sajtovi sakupljaju informacije sa i bez znanja korisnika. Najčešći način sakupljanja informacija za Web sajtove je preko “klik-protoka” podataka, što je informacija o tome gde ljudi idu unutar Web sajta i sadržaj onoga što vide. Klik-protok podaci su najčešće sakupljeni pomoću cookie-a. Cookie je mali fajl s podacima, postavljen na korisnikove hard drajvere kada je prvi put posetio sajt. Cookie su korisni u praćenju korisnikovih akcija i prioriteta. Federalna trgovinska komisija redovno proverava Web sajtove i da li su informacije na njima bile zaštićene od neželjenih uznemiravanja. Privatnost na internetu sa ovog stanovišta nije sigurna stvar.Privatnost je važna tema koja je izašla na površinu u svetu Interneta, koja bi trebala biti stalno razmatrana pri dizajniranju i korišćenju informacionih sistema. Alatke za pretraživanje Web-a

6

Web je prostrana kolekcija međusobno povezanih strana informacija koje su sačuvane na kompjuterima širom sveta, koji su povezani na internet. To je sistem sa univerzalno prihvaćenim standardima za čuvanje, sticanje, formatiranje i prikazivanje informacija (tekst, slika, video, itd.). Dokumenti dostupni na Web-u sadrže Hiperlinkove (linkove) sa drugim dokumentima. Kada se klikne na link, pretraživač će automatski prikazati udruženi dokument nazvan Web strana. Sve strane neke kompanije ili pojedinca su poznate kao Web sajt. Uvodna strana (home page) je početna tačka za istraživanje. Webmaster- osoba zadužena za organizovanje Web sajta. Oprema Netscape pretraživača: - Netscape navigator - Netscape pošta - Netscape instant glasnik - Netscape kompozitor - Netscape adresar Microsoft Internet Explorer Microsoft Internet Explorer je pristup koji je uspešno komercijalizovan, ali je istraživan od strane Vlade SAD-a.Sporno pitanje je bilo da li je Microsoft pokušao da monopolizuje poslovni softver internet pretraživača odbijajući da dozvoli da PC stvaraoci licenciraju Windows operativne sisteme, ukoliko oni ne opreme svoje PC-e Internet Explorerom.2001. Godine je postignut dogovor sa Ministarstvom pravde o ovom spornom slučaju. Metapretraživač Metapretraživač kreira metapodatke, ostavljajući korisnike da se koncentrišu na zadatke katalogizacije Web resursa. Vodeći primer metapretraživača je Octopus. Novi pretraživači Opera je najbrži svetski pretraživač. Mnogo je manji nego ostali vodeći pretraživači. Njegova standardna konfiguracija skoro staje na flopi disk. NeoPlanet je kolekcija grafike i zvuka. Dizajniran je da bude mali, punih karakteristika i lak za upotrebu. Offline pretraživači Offline pretraživači omogućavaju korisniku da automatski dobije strane sa Web sajtova u unapred određeno vreme, često tokom noći. Najpoznatiji su WebWhacker i WebCopier. Ovi pretraživači omogućavaju korisnicima da odrede koliko mnogo sajta žele da dobiju – samo prevedene strane, neke povezane strane, ili sve strane. Web serveri Web server je kompjuter koji čuva sve Web strane ili Web sadržaj.Najpoznatiji su Microsoft-ovi Internet informacioni sistemi (IIS) i Linux-ov Apach.

7

Kreiranje Web dokumenata Za pisanje Web dokumenata mogu biti upotrebljeni različiti softverski jezici. HTML (HiperText Markup Language) je jezik koji formatira dokumente i sjedinjuje hipertekst linkove sa ostalim dokumentima na istim ili različitim kompjuterima. SGML (Standard Generalized Markup Language) je jezik na tekst osnovi za opisivanje sadržaja i strukture digitalnih dokumenata. Jin je mrežni protokol koji uređajima dopušta povezanost na mrežu, najavljujući drugim uređajima da su se pridružili i daje do znanja koju uslugu pružaju. Java štiva su male aplikacije dizajnirane da prošire sposobnosti Web pretraživača. Mogu se brzo programirati, prenositi i ponovo koristiti. Mašine za traženje Mašina za traženje je alatka koja pretraživač čini efikasnijim. Omogućava lociranje informacije koristeći ključne reči.Google je jedna takva mašina za traženje. On koristi tehnologiju sledeće generacije da što brže dobije najrelevantniji rezultat traženja za svaki zahtev.Mašine za traženje odabiraju strane za uključivanje u svoje baze podataka na dva načina: 1) Web puzavac (gmizavac) putuje Web-om automatski i sakuplja podatke na jedan od dva pretraživačka principa: prvo dubina- samo linkovi koji su relevantni za temu ili prvo širina- sakuplja celu mrežu linkova sa date početne tačke na osnovu sadržaja strane. 2) Registracija je dozvoljena za većinu traženih sajtova. Ovaj proces omogućuje izdavačima osiguranje da njihovi sajtovi budu uključeni u indeks traženja. Gopher i Veronica Gopher je “pozajmljujuća alatka” koja obezbeđuje pristup širokom rangu tekstualnih informacija koje su na raspolaganju na internetu. To je sistem za isporuku dokumenata preuzetih sa interneta zasnovanih na setu menija, podmenija i pod podmenija. Veronica (Very Easy Rodent-Oriented Netwide Index to Computer Archives) daje mogućnost traženja teksta koji se pojavljuje na gopher meniju. Za ukucanu reč, Veronica traži kroz hiljade gopher sajtova naslov koji sadrži ključnu reč. Preuzimanje softvera i fajlova

8

Internet korisnici mogu da preuzimaju dokumenta uključujući grafiku, glas i druge medije za upotrebu na PC-u. Najčešće se to radi pomoću protokola za transfer fajlova (FTP). Archi je alatka koja dozvoljava korisnicima da traže fajlove na FTP sajtovima. Komunikacione alatke za internet Elektronska pošta Online razgovaranje Diskusione grupe Slanje spiskova i elektronski izveštaj odbora Portali Internet telefonija Internet faks Elektronska pošta Elektronska pošta (e-mail) dozvoljava višestruki pristup komunikaciji isporučenoj isključivo na kompjutersku mrežu. E-mail-om se mogu slati pisma svima koji su priključeni na sistem.Poznati softverski paketi su: Microsoft Outlook, LotusNotes, QuickMail, Netscape Messenger itd.E-mail je postao povezan sa govornom poštom, a ponekad je ona integrisana. Online razgovaranje Programi za razgovor dozvoljavaju slanje poruka ljudima koji su povezani na isti kanal komunikacije u isto vreme. Može se koristiti čak i glasovni razgovor. Postoje dva tipa programa za razgovor: Prvi je program na Web-osnovi, nazvan Webchat. Drugi je na e-mail-bazi, nazvan Internet povezani razgovor (IRC- Internet Relay Chat). Instant slanje poruka Instant slanje poruka (IM- Instant Messaging) omogućava kreiranje privatnog prostora za razgovor sa drugim individualcima u realnom vremenu preko interneta. Ova komunikacija je analogna telefonskoj konverzaciji samo što koristi tekst-osnovu. “Ja te tražim” (ICQ- I Seek You) je popularan program instant slanja poruka koji obaveštava korisnike ko je online u svako doba i omogućava korisnicima kontaktiranje po želji. Peer-to-peer (P2P) je elektronski sistem fajl-menjanja koji dozvoljava korisnicima da dele fajlove, ima sposobnosti proračunavanja i čuvanja. Mana mu je velika cena.

9

Diskusione grupe Diskusione grupe (Newsgroup) su organizovane i podeljene na kategorije i podkategorije. Postoji ih više hiljada, i svaka je posvećena određenoj temi.Pridruživanjem grupi se mogu čitati poruke svih članova. Može se odgovarati svim članovima ili samo jednoj osobi.Mnoge grupe imaju “često postavljana pitanja” (FAQs- Frequently Asked Questions). To su pitanja koja su konstantno bila postavljana u diskusionim grupama. Slanje spiskova i elektronski izveštaj odbora Slične diskusionim grupama su diskusije ili slanje spiskova na e-mail osnovi.Neke liste za slanje su nazvane LISTSERVs- po popularnoj listi za slanje softverskih proizvoda. Elektronske oglasne table (EBBs- Electronic Bulletin Boards) su spiskovi slanja na koje korisnici mogu ostaviti poruke za druge ljude i mogu primiti velike količine informacija. Portali Portal je Web sajt koji nudi različite internet usluge sa jedne odgovarajuće lokacije. Većina portala nude sledeće usluge: - mašinu pretraživanja; - novosti, sport, vremenski izveštaj; - žute strane i mape; - poruke za kupovinu; - e-mail, sobe za razgovor; Popularni portali uključuju: Altavista, Excite, Microsoft Internet Start, Netscape Netcenter, Snap i Yahoo. Internet telefonija VoIP (Voice over IP) nosi glasovne pozive preko interneta, delimično ili potpuno zaobilazeći javnu telefonsku mrežu. Kvalitet zvuka može biti slab zbog čekanja i šuma. Internet telefonija dozvoljava razgovor preko interneta sa svakim PC-em opremljenim da prima pozive za cenu samo internet konekcije.

Internet faks

10

Internet faks je aplikacija pomoću koje signal može da zameni tradicionalnu analognu komunikaciju sa telefonskih kompanija na internet paket-preklopnik. Koristan je jer se faks može poslati na veliku udaljenost po ceni lokalnog telefonskog poziva. Druge Internet alatke Proticanje zvuka i slike Realno vreme zvuka i slike Web servisi Tehnologija guranja Informacioni filteri Personalizovani Web servis Proticanje zvuka i slike Proticanje dozvoljava korisnicima da vide i čuju podatke onako kako su oni preneseni sa servera, umesto da čekaju da se čitav fajl prenese. Proticanje zvuka omogućuje emitovanje radio programa, muzike, konferencija za štampu, govora i vesti preko interneta. Proticanje slike ima druge poslovne aplikacije, uključuje trening, zabavu, komunikacije, oglašavanje i marketing. Realno vreme zvuka i slike Kod realnog vremena zvuka i slike prenos sa izvora je živ ili samo malo zakasneo. Ove aplikacije uključuju tačka-tačka konverzaciju između dvoje ljudi; konferenciju više od dvoje ljudi; saradnju “beli ulaz” (gde dva ili više korisnika mogu interaktivno kreirati grafičke slike) i deljenje hipermedijskih dokumenata; živo emitovanje novosti, govornih emisija ili sportskih događaja; emitovanje muzike ili koncerata. Web servisi Web servisi su jedinstvena mesta kompjuterski kodiranog pristupa kroz Web sajt radi isporuke specifičnog tipa funkcija. Web servis dozvoljava transparentno pristupanje bogatom softverskom sadržaju sa bilo kog sajta na Web-u.

Tehnologija guranja

11

Na svom začetku, Web je bio zasnovan na vučnom modelu za informacioni pristup. Korisnik je morao aktivno tražiti informaciju određujući tačno stranu koja treba da bude “odvučena dole” na desktop kucajući u URL, prateći vruć link, ili koristeći rezultate traženja sa Web sajta za traženje. Tehnologija guranja automatski skuplja informacije pomoću procesa rada ili na korisnikovom desktopu ili mrežnom serveru. Paketi za guranje prema klijentu obično su dati besplatno. Jedan od proizvoda koji je združio model guranja bio je PointCast. PointCast je razvio softver koji upotrebljava Web pretraživač kao platformu i prikazuje uobičajene novosti i druge informacije kao screensaver na korisnikovom ekranu. Tehnologija guranja je korisna na radnom mestu, konzumnoj trgovini i kao mehanizam za distribuciju softvera. Informacioni filteri Informacioni filteri su automatizovani metodi sortiranja važne od nevažne informacije. Oni pomažu da se informaciji pristupi sa većom preciznošću. Aktivniji metod filtriranja informacija koristi inteligentne agente. Njihov cilj je stvaranje aplikacija koje automatski iznose pitanja za korisnika bez njegove intervencije. Većina informacionih filtera su programi koji izdvajaju sadržaj za odrasle sa Web pretraživača. Personalizovani Web servis Personalizovani Web servis nudi sposobnost generisanja Web sadržaja koji je personalizovan za individualnog posetioca Web sajta. Alatke koje još treba pomenuti su: Servisi za isecanje i Pisanje Web-a Komunikacija podrazumeva razmenu poruka i njihovog značenja, a možemo je definisati kao „svaki proces u kome jedan sistem interaktivno utiče na drugi”. Kontekst predstavlja mikrookruženje komunikacionih interakcija koje omogućava da se oceni značenje informacije ili poruke u interaktivnoj razmeni. CoPs Zajednice prakse (Communities of practice- CoPs) i timovi su dva tipa grupa potrebnih za funkcionisanje modernih organizacija. CoPs su u fokusu inicijativa menadžmenta znanja mnogih kompanija. Ideja CoPs-a je umrežavanje ljudi sa zajedničkim interesima, koji radeći zajedno, neformalno na odgovoran i nezavistan način, unapređuju učenje, rešavaju probleme i razvijaju nove ideje. Svrha CoPs-a je deljenje znanja, čiji je preduslov transfer znanja- njegova transmisija i apsorbcija. CoPs se bitno razlikuju od projektnih timova koji pored transfera znanja imaju za glavni cilj kompletiranje specifičnih projekata. Kolaboraciono-komunikacioni alati visokih performansi koji

12

ispunjavaju 3E (effective, efficient, and enjoyable), nezamenjiva su podrška transferu i deljenju znanja i u CoPsu i u projektnim timovima. Znanje je fundamentalni resurs pojedinca koji mu omogućava da inteligentno funkcioniše. Ekstremno je vredan resurs kako za pojedinca tako i za organizaciju i jedini je resurs koji se ne troši. Opšta podela znanja je na eksplicitno i implicitno. Eksplicitno znanje se može kodifikovati, tj. može se potpuno predstaviti preko pisanih sredstava (štampa, formule) i relativno i lako artikulisati i saopštiti. Samim tim što ga je moguće kodifikovati, tim znanjem je lakše upravljati i manipulisati, korišćenjem mogućnosti i prednosti informaciono-komunikacionih tehnologija. Implicitno znanje nema te karakteristike i daleko je komplikovanije obezbediti kontekst za njegov transfer i deljenje. Implicitno znanje je ono znanje koje je sadržano u glavama ljudi tj. neizrečeno (tacit) znanje i koje je vrlo teško opisati i izraziti. Obično se saopštava posebnim veštinama u određenim oblicima prezentovanja ili pokazivanja (demonstracijom) i iskazuje mentalne, materijalne i bihevioralne performanse ili njihovu integraciju u kategoriji individualnih vestina. Glavni način za transfer tacit znanja je grupni rad (tim, zajednica). Upravljanje znanjem (Knowledge Managemant- KM) je multidisciplinarni prilaz za postizanje organizacionih ciljeva najboljim korišćenjem raspoloživog znanja [2]. To se postiže identifikacijom, najboljim prilagođavanjem i aktivnim upravljanjem intelektualnim dobrima, bilo da se radi o eksplicitnom znanju koje se nalazi u obliku artifakata, ili o implicitnom znanju koje poseduju pojedinci ili zajednice. Zajednice možemo definisati kao mreže ljudi sa sličnim problemima, pitanjima i potrebama. Koncept ''zajednice prakse'' prvi su uveli Lave i Wenger 1991. godine. Lave i Wenger su videli sticanje znanja kao socijalni proces gde ljudi mogu učestvovati u komunalnom učenju na različitim nivoima u zavisnosti od nivoa autoriteta ili pozicije u grupi u kojoj su novi ili su članovi duže vreme. CoPs bi se mogle definisati kao: '' Grupa mreže ljudi koji rade zajedno, neformalno, koji dele zajednička interesovanja u specifičnim oblastima znanja ili kompetencija, koji su voljni da rade i uče zajedno tokom vremenskog perioda razvijajući i deleći to znanje ''. Unutar CoPs-a ljudi direktno sarađuju, uče jedni druge, dele iskustva i znanja na načine koji gaje inovativnost i najviši nivo poverenja. Rezultat toga je da su CoPs snaga koja je i socijalna i profesionalna i koja operiše izvan tradiconalnih organizacijskih granica i hijerarhije. Najveći preblem sa CoPs je da ih njihova organska i neformalna priroda čini veoma odbojnim za kontrolu i monitoring, odnosno nepotrebno mešanje u njihove aktivnosti od strane menadžmenta. Ali ako menadžment nije adekvatno umešan, zajednica se često raspada. Kao primeri zajednica prakse mogu se uzeti: grupa umetnika koja traži nove oblike izražavanja, grupa inženjera koji se sreću jednom nedeljno za vreme pauze za kafu da bi podelili ideje ili istražili slične probleme, grupa hirurga koja istražuje nove tehnike itd. Stvarnu zajednicu prakse, određuju međusobno zavisna tri bitna elementa: Domen (šta znaju)- članovi se okupljaju oko zajedničkog domena identifikujući se sa zajedničkim poduhvatom; Zajednica (ono što jesu)- ljudi funkcionišu u zajednici kroz veze u zajedničkom angažovanju koje spajaju članove zajedno u društvenu jedinku; Praksa (šta

13

rade)- zajednica gradi mogućnosti u svojoj praksi stvarajući zajedničku bazu resursa: alate, dokumente, rutine, vokabular, simbole. Akumulirano znanje služi za buduće učenje. One su kanali za znanje koje preseca granice kreirane od strane toka rada, funkcija, prostora i vremena. Kod oblikovanja elemenata uspešne zajednice posebnu pažnju treba obratiti na izgradnju poverenja i stvaranje socijalnog kapitala. CoPs postoje u mnogim različitim oblicima, veličinama, i različito se nazivaju u mnogim kompanijama jer još uvek dosta eksperimentišu sa njima. CoPs se razlikuju od ostalih organizacionih grupa kao što su timovi, interesne zajednice, mreže u sledećem: 1. Da bi se CoPs razvile potrebno je vreme, što znači da postoji istorija učenja; 2. Potrebna je neka inicijativa- oko čega će se formirati dodatna vrednost za pojedince, ali ne postoji program rada ili akcioni predmeti kao što to imaju projektni timovi. 3. Učenje je ključni element ove inicijative. CoPs razvija sopstvene načine postupanja sa «svojim svetom» a posledica toga je: -Da su odgovorne samo sebi i svojoj politici tj. ne postoji šef a lideri teže da se pojavljuju samo pri pojavi novog predmeta debate. Odnosi unutar CoPs-a se stvaraju u toku rada, neodređeni su i teže da budu okarakterisani međusobnim poverenjem. - CoPs se brinu više za sadržaj nego za formu. Kao rezultat toga, one nisu podložne identifikovanju i imenovanju jedinica. Moguće je da pojedini tipovi grupa eventualno evoluiraju u CoPs iako ne poseduju prave oznake CoPs-a. Slobodnije spojene grupe mogu više koristiti svrhama CoPs-a i one predstavljaju razvojno okruženje za nove zajednice. Takođe, unutar CoPs-a postoje različiti, legitimni tipovi učešća tj. ne treba svi članovi CoPs-a da budu jednako aktivni. CoPs se najčešće poistovećuju sa timovima, ali za razliku od timova, CoPs su tipično dobrovoljne i nestruktuirane grupe sa članstvom koje preseca unutrašnje i spoljašnje organizacione granice. CoPs su posebno povoljne za apsorbciju implicitnog znanja, jer najbolji način za deljenje implicitnog ili tacit znanja je «da se bude u domenu gde je tacit znanje u praksi». Jedinstven put ka razvoju CoPs-a se kreće najpre od identifikovanja, zatim pokretanja funkcionalnosti i na kraju održavanja. Uobičajen pristup za identifikovanje CoPs-a je pronalaženje neformalnih grupa koje već operiraju i podrške da se međusobno povežu kao zajednica. Pokretanje funkcionalnosti CoPs-a može predstavljati problem. Zato je potrebno pre svega shvatiti prepreke, učiniti znanje lakim za upotrebu, meriti vrednosti, razviti poverenje, uspostaviti koordinacione uloge, motivisati ljude, i nedgledati evoluciju. CoPs prilikom održavanja zahtevju posebne oblike ''kultivizacije'' a neophodna je podrška: menadžmenta, prihvatanje od strane organizacione kulture i svakako, tehnička infrastruktura. Kada se govori o tehničkoj infrastrukturi transfera znanja potrebno je pomenuti sledeće elemente sistema informaciono-komunikacione podrške: Lokalna podrška vršiocima prakse, uključujući dobru komunikaciju kao što je, pristup telefonu, faksu, e-mail-u; Obimna biblioteka i Web pristup kao i mogućnost pristupa ekspertizama i dokumentima; Govorna tehnologija koja olakšava pristup i deljenje znanja kako lokalno tako i globalno;

14

Kolaborativne tehnologije koje omogućavaju ljudima da rade zajedno; Alati koji olakšavaju konekciju, doprinos i pristup zajednici- npr. softver koji će smanjiti teškoće i ''trenje'' u pokušaju da se radi zajedno. Postoje alati koji automatski pronalaze, evidentiraju i kodifikuju znanja za kasniju ponovnu upotrebu. Da bi znanje moglo da bude deljeno, prvo mora biti ”prikupljeno”, kodifikovano i razvijeno u formatu prihvatljivom za korisnike. Samo stvaranje znanja pristupačnim se ne smatra i transferom znanja. Transfer znanja je transmisija plus apsorbcija znanja i odvija sedirektno, radom zajedno, komunikacijom, učenjem iz rada, istraživanjem, konverzacijom kroz lične diskusije, ili kroz procedure, mentorstva i razmenu dokumenata. To se ne čini samo iz baza znanja ili skladišta. Znanje može biti preneseno iz skladišta na ljude, od timova na individualce, i između individualaca. Cilj je unaprediti i olakšati deljenje znanja, kolaboraciju i umrežavanje. Kolaboracija označava sposbnost da se povežu raznovrsna preimućstva u jedinstvene sposobnosti u potrazi za novim prilikama za personalni, grupni i organizacioni rast. U transferu znanja razmatramo tri faktora: Odakle je znanje preneseno- iz baza znanja, inovacija, naučenih lekcija, programa, knjiga, eksperata; Medij koji je korišćen u transferu znanja- LAN, bežična transmisija, bezbedne nasuprot nebezbednih linija, enkriptovan ili čist tekst ; Gde se znanje prenosi- učenik, korisnik, drugi kompjuter, tim, ovlašćeni individualac, menadžer, klijent. Samo ograničena količina ljudske ekspertize može biti ''prikupljena'' kao eksplicitno znanje i biti deo aplikacije bazirane na znanju. To znači da je mnogo ljudske ekspertize tacit znanje, sa praktičnim limitima koliko ili koji tipovi znanja mogu biti preneseni među ljudima ili unutar timske konfiguracije ili zajednice. Transfer znanja povećava protok znanja kroz kolaborativne tehnologije, naročito intraneta i Interneta. Preduslovi za transfer znanja su svakako podrška organizacione kulture i poverenje među članovima. Kod transfera znanja u projektnim timovima možemo posmatrati tri glavna tipa: 1. Kolektivni sekvencijalni transfer- transfer znanja u okviru istog tima kada taj tim ponovo koristi isto (ili inovirano) znanje ali na drugom projektu ili lokaciji. Tu se vrši transfer znanja od jednog do drugog člana tima. Međutim, tu je fokus na kolektivnom znanju pre nego na individualnom znanju. Za to je potrebna kolaboracija. Kolaboracioni alati koji su ovde najpogodniji su kratki lični sastanci sa ravnopravnom participacijom. Jedinstvena odlika ovog tipa transfera je da se fokus vrši na projekat a ne na osobu ili osobenosti. 2. Međutimski transfer eksplicitnog znanja- Dva tima koji rade na sličnim projektima mogu podeliti međusobno znanja i iskustva sa ciljem unapređenja rada ili rešavanja problema. Ovde su od velike pomoći kolaboraciono-komunikacioni alati zasnovani na web-u (email, forumi, web strane, video konferencije,) kao i lokalna podrška. Međutim, e-mail i mnogi drugi elektronski alati ne mogu biti adekvatna podrška transferu implicitnog (tacit) znanja jer, pokazalo se, da su lični sastanci i zajednički rad najbolji način. 3. Transfer tacit znanja- Bilo kako da je znanje preneseno, zavisi od toga kako će biti modifikovano u jeziku, tonu, i sadržaju u kome će biti korišćeno u timu. To je najveći problem sa transferom tacit znanja. ALATI ZA RAZVIJANJE I DELJENJE ZNANJA

15

Softver za CoPs je načinjen od brojnih web baziranih alata koji se koriste da pomognu distribuiranim grupama ljudi u kreiranju on-line okoline, gde mogu raditi zajedno unapređujući svoje ciljeve. Od alata za razvijanje i deljenje znanja potrebno je pomenuti: Personalni notebook- privatni, online notes u koji učesnici mogu kopirati citate, razviti ideje, sakupiti relevantne delove sadržaja iz dokumenata i foruma. Personalna izdavačka delatnost- To mogu biti weblogovi članova (hronološki notesi- Internet dnevnik) koji su raspoloživi za ostale kolege radi ubrzavanja razmene ideja. Svaki blog ima ime koje mu dodeli vlasnik i dozvoljeno je bilo kom članu da uđe u bilo koji blog i prokomentariše njegov sadržaj. Blogging timova i zajednica – To je varijanta kolaborativnog blogging-a koja je dizajnirana da učini tim ili zajednicu lakim za širu kolaboraciju. Koautorstvo i kolaborativni content management-Veliku ulogu može igrati «wiki software» koji dozvoljavazajedničko kreiranje i ažururanje web-baziranih dokumenata od strane svih članova zajednice. Wiki može biti korišćen od strane tima da bi se brzo kreirale, struktuirale i ažurirale web strane bez bilo kakve tehničke pomoći a na bazi korišćenja običnog web browsera. Često je integrisan u softver zajednice radi pomoći članovima da personalizuju i generišu sadržaje za unapređenje svog domena znanja. Ima jednostavnu tekstualnu sintaksu za kreiranje novih stranica i podržava hiperlinkove. Tipičan wiki softver ima inkorporisane sledeće karakteristike: WYSWIG editor – alat koji omogućava korisnicima da kreiraju web strane koriščenjem Word procesora kao intarfejsa; Fleksibilna struktura – Svaki deo sadržaja može biti referencovan iz bilo kog drugog dela sadržaja; Version Control and Version History – Korisnici mogu videti ko, šta i kada je promenio. Ako se načine greške moguće je vratiti prethodne verzije; Komentari– Korisnici mogu komentarisati bilo koju stranu i pomoći autorima u deljenju novih ideja i koncepata. Diskusioni forumi- table za poruke i forumi su klasični mehanizmi za konverzaciju i pojedinačno, dobro zadovoljavajući za pitanja menadžmenta i kolaboracije o specifičnim temama ili projektima. Forumi mogu takođe obezbediti uobičajene mešavine javnih, privatnih i poluprivatnih mesta konverzacije sa jasno definisanim granicama među njiima. Document management- Dobar document management system integrisan sa platformom zajednice daje članovima sposobnosti za organizaciju, kontrolu kompletiranih fajlova svih vrsta. Hiperzapisi (Hypertrails)Kreiranje zapisa hyperlinkova koji povezuju delove sadržaja, vesti, dokumenata, i konverzacija je ključni akt stvaranja značenja i građenja znanja. Platforme zajednice mogu učiniti veoma lakim toza svakog člana; Taksonomije i metapodaci- Reči, dokumenti, i forumi treba da budu podržani šemama (taxonomy) deljenja i klasifikacije termina korišćenih od strane zajednice. Metapodaci, ili podaci o podacima, pomažu članovima upravljanje kompleksnostima različitih tipova znanja u unapređenoj platformi zajednice; Integracija sa korisničkom home okolinom- Kada je pažljivo integrisan sa MS Office, standardni poslovni softver obezbeđuje članovima povećanje personalne produktivnosti. Softverske odlike ovog tipa dozvoljavaju članovima zgodno pomeranje fajlova i foldera između svog kućnog okruženja i kolaboracionog mesta; Help sistemiContext-sensitive i indeksirane help strane pretražive su pomoću ključnih reči i zahtevane su komponente kompleksnih sistema kolaboracije; Pretraživanje i navigacija- Dobri navigatori za pretraživanje podržavaju full-text pretraživanja svih sadržaja, uključujući blog-ove, forume, dokumente.

16

ALATI ZA KOORDINACIJU, ODNOSE I GRAĐENJE POVERENJA Profili članova i adresari- podržavaju umrežavanje članova, dozvoljavajući im da pronađu ljude sa sličnim interesima, udruženja; Calendaring- članovi mogu razmatrati, dodavati i uređivati događaje, prekretnice, i sastanke; Prisustvo indikatora- ''Ko je online” čini vidljivim koji članovi zajednice su online; Real-time messaging i chat- realtime konekcija među članovima preko telefonskih poziva, instant poruka, tekst i video chats sa brzim feedback petljama. To su odlični kanali za odnose i građenje poverenja i za razmrsivanje komplikovanih pitanja koja mogu biti nezgrapna za rešavanje preko e-mail ili asinhronih skupova; Projektne radne oblasti- To su radna mesta, dizajnirana da pomognu timovima ili zajednicama organizovanje oko projekata deljenja interesa, koordinacije, kolaboracije. Prateća karakteristika platforme dozvoljava zajednici da zna bolje svoje poglede deljenja znanja i namere. Tu su akrivnosti kao: Voting (glasanje) u najjednostavnijoj formi, je selekcija između dve ili više opcija; Polling (anketiranje) je aktivnost koja sadrži pitanja ili liste pitanja na koje drugi članovi odgovaraju. Nakon njihovog unošenja odgovora oni će imati mogućnost da čitaju kumulirane rezultate; Surveys (pregledanja) su drugi alati za iznošenje na videlo mišljenja članova o pitanjima nagoveštaja za zajednicu pomoću njihovog unošenja odgovora na set pitanja. Obaveštenja igraju veliku ulogu u procesu saradnje i građenju poverenja. To mogu biti na interesima bazirana obaveštenja (Interest-based notifications) gde je dato članovima da podešavaju obaveštenja sistema koji može automatski beležiti kada se novi događaj, objekt, tema, ili odgovor pojavi i da mu odgovore. Sledeća mogućnost su autorska obaveštenja- gde autori sadržaja na forumima, blog-ovima mogu tražiti da budu obavešteni kada neko otvori njihov objekt ili doda odgovor ili komentar. Postoje još i sistemska obaveštavanja kada sistem može slati kratke poruke o novim aktivnostima u različitim oblastima dnevno, nedeljno, ili mesečno. Članovi imaju mogućnosti da pošalju šablonske pozive kolegama da im se pridruže na online aktivnostima iniciranim od strane njih. ALATI ZA OLAKŠAVANJE I UPRAVLJANJE COPS-OM User management- odvija se kroz web bazirani interfejsza kreiranje korisničkog naloga (dodeljivanje prava pristupa u salasnosti sa ustanovljenim pravilima zajednice); Conversation management- Savetnici kreiraju forume i teme podešavajući sofrtver tako da dizajn konverzacijskog mesta bude podesan za potrebe zajednice. Softver takođe treba da podržava lako kopiranje, pomeranje, i hiperlinkovanje foruma, tema, unutar i izvan konektovane zajednice. Statistički alati- Ovi alati dozvoljavaju savetnicima da analiziraju korišćenje paterna za bolje razumevanje i podršku potrebama aspiracije članova zajednice; Alati za arhiviranje- Sa ovim alatima,savetnici zajednice mogu povući kompletirane teme i projekte u platformu za arhiviranje i sačuvati ih kao buduće reference, tako omogućavajući diskusije više fokusirane ja aktivne teme i projekte.

17

18