Hristos Je Blizu!

Hristos je blizu! Sveti Simeon Novi Bogoslov Svakog dana slusam kako hriscani govore: „Da smo mi ziveli u apostolsko doba i da smo videli Gospoda Isusa, i mi bismo bili svetitelji kao i oni". Tako zamisljaju u svom neznanju. Jer Onaj Koji je govorio u vreme apostola, i sada govori svemu svetu. Ne samo u recima, nego i u Svojim delima On je isti kao i u apostolsko vreme, jer nas uverava govoreci: Otac je uvek u Sinu, i Sin je uvek u Ocu, i kao sto Otac uvek deluje, tako i Sin uvek deluje. Mozda ce neko reci da je velika razlika gledati Goopoda telesno i samo slusati Njegove reci - kao sto mi sad slusamo od drugih i citamo u Evandjelju. I ja velim da je razlika i dodajem da je danasnji nacin poznavanja Hrista nesravnjeno podesniji od prvobitnog. Jer tada se Gospod pokazao ljudima u obliku coveka prostog, smirenog i ponizenog - sto je i same Jevreje veoma zbunjivalo - dok se danas On nama propoveda kao istiniti Bog. Tada je prilazio ljudima kao covek, sedao za trpezu sa gresnicima i carinicima, dok danas On sedi s desne strane Boga Oca i hrani ceo svet i bez Njega nista ne biva. U apostolsko vreme su Ga cak i prostaci unizavali i govorili: „Nije li ovo drvodelja, sin Marijin?!" (Mk. 6, 3), dok mu se sad klanjaju knezovi i carevi kao Sinu Bozjem i Bogu. A On proslavlja one koji mu se klanjaju duhom i istinom. U apostolsko vreme su Ga postovali kao jednog od ljudi, kao smrtnog i bilo je veliko cudo kad Ga je neko mogao u tom obliku priznavati kao Tvorca neba i zemlje, i svega sto postoji. Zbog toga, kada je sv. ap. Petar ispovedio: „Ti si Hristos, Sin Boga zivoga", Hristos ga je pohvalio govoreci: „Blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego Otac moj koji je na nebesima" (Mt. 16, 16-17). Danas tu nema niceg osobitog, jer se Hristos danas proloveda odenut slavom. Jer kad bi danas nama bilo nemoguce paziti i ispunjavati sto govori Bog i svi svetitelji - koji su prvo ispunili, pa potom napisali i nama ostavili svoje pouke - onda zbog cega su se oni trudili i pisali?! Zbog cega se to danas cita po crkvama?! Ko to porice zakljucava nebo, koje nam je Hristos otvorio Svojim silaskom na zemlju, i sprecava uzdizanje k nebu, koje nam je takodje pokazao Hristos. Bog stoji kod vrata nebeskih, i gleda na zemlju, i Njega vide verne duse i cuju kako ih poziva preko Evancelja: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja cu vas odmoriti" (Mt. 11, 28). A bogoborci i novoverci uzvikuju: nemoguce, nemoguce u ovom veku! Takve je Sam Gospod odlucno izoblicio govoreci: „Tesko vama, knjiznici i fariseji, licemeri, slepe vodje slepaca, sto zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli" (Mt. 23, 13 i 24). Cime se otvaraju vrata Carstva nebeskog? - Placem i pokajanjem. Taada ne moze u svetlosti opstati, jer je osobina svetlosti da razgoni tamu. Greh je gori od tame - Bog je svetliji od svake svetlosti. A ko je od nas bez greha! „Ako recemo da ne sagresismo, pravimo Hrista lazom, i rec Njegova nije u nama" (I Jov. 1, 10). I zasto da je coveku

nemoguce kajati se?! Pa cime su drugim svetitelji blistali u svetu, nego dubinom i vatrenoscu pokajanja? A da to nije tako - oni ne bi prisiljavali svoju dusu na priznanje grehova i oplakivanje uvreda koje smrtni covek nanosi vecitom Bogu. Ko veli da je nemoguce kajati se, odrice se ociscenja. Nismo culi da se neko moze ocistiti bez suza za grehe pocinjene posle krstenja. Ne govore nam uzalud sveti Oci da su gledali masu primera kako neznabosci placu bas za vreme prijema tajne svetog krstenja. Blagodat, nebesna sila Svetog Duha, silazi na njihove duse i progoni grehovnu tamu, kao sto vetar ocisti nebo od oblaka. Ko tvrdi da nije gresan, zato sto nije pocinio krivicna dela, taj isti tvrdi da ne moze da se kaje, i da je Hristos daleko. U apostolsko vreme Hristu su prilazile dve vrste ljudi: pitomi narod koji Ga je vrlo rado slusao i verovao Mu, i teski bolesnici i veliki gresnici, koji su Mu prilazili sa suzama kao cudotvorcu i Bogu. I jedne i druge Hristos je voleo da prima i da im sve cini, a ove poslednje stavio je za primer celom rodu ljudskom kako se prilazi Sinu Bozjem. Pa Njemu su svetitelji tako i prilazili! I On ih je postavio i posvetio za ucitelje Crkve i primer narodu. Suze i pokajanje bili su most kojim se dolazi do Hrista u vreme kada je On licno propovedao i licno isceljivao. Suze i pokajanje su most ka Njemu i sada kada On sedi u slavi Boga Oca. On, Gospod Hristos, razdelio je svetiteljima zivotne krstove - da se umore noseci ih, te da bi se od umora u Carstvu nebeskom odmorili. Jer ko ne vidi muke Sina Bozjeg, i ne vidi svoje grehe, kako moze uci u Carstvo Bozje?! Sin je usao posle stradanja, zar smrtni covek da udje bez stradanja, bez placa, bez pokajanja, bez poznavanja samoga sebe! Nije Hristos daleko. Hristos je sasvim blizu. Blizi je od roditelja i prijatelja, blizi od disanja i od svake pomisli. Roditelji mogu umreti, disanje moze otezati, misli mogu lutati i nikakve utehe ne doneti. Hristos se spustio do svakog coveka - do prosjaka, do razbojnika. Hristos se spustio do smrti, do Ada i sve je pozvao u Svoje Carstvo. I jednako zove: „Hodite k meni!" Zar je daleko Onaj Koji tako govori!?