Grci I Drugi

Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu - odeljenje za arheologiju -

izborni predmet: Grci i drugi – kolonizacija i helenizacija Seminarski rad na temu:

Odnosi između Grka i Egipćana

Mentor: Studenti: Prof. Dr. Babić Staša

Pejanović

Marija Stijepović Milica Stevanović Jovanka

Beograd maja, 2006. Istorijski okvir Tokom arhajskog perioda intenzivirani su kontakti Grka sa drugim kulturama Mediterana. Veze sa Egiptom uspostavljene su u ovom razdoblju, koje se jednim delom poklapa sa vladavinom Saiske dinastije u ovoj zemlji. Pomenutoj egipatskoj dinastiji prethodi treći međuperiod, obeležen dezintegracijom carstva i uporednom vladavinom stranaca, Libijaca i Nubijaca. Egipat je teško stradao u Asirskim osvajanjima 671. i 663. godine pne., nakon čega na presto stupa XXVI dinastija, poznata kao Saiska, koja je ostvarila ogroman uspeh, krunisan preporodom Egipta kao velike međunarodne sile.1

Uloga najamnika u egipatskoj vojsci Zasluga za ponovno ujedinjenje faraonske države pripada Psamteku I (664-610), čiji je otac Nekau I(672-664) vladao u Saisu pod asirskim okriljem. Psamtek je na očevo mesto došao uz Asirsku pomoć; najpre je kontrolisao polovinu oblasti Delte, sa glavnim uporištem u Saisu (kao i u Memfisu i Atribisu). Tokom narednih petnaestak godina zavladao je ostatkom zemlje, kako diplomatskim sredstvima, tako i dobro opremljenom vojnom silom sastavljenom od stranih plaćenika. Predpostavlja se da je 658. god. pne. dobio podršku lidijskog kralja Giga, kako bi se oslobodio asirske kontrole. Ta podrška je podrazumevala i slanje jonskih i karijskih plaćenika, za koje Herodot tvrdi da se radi o piratima , koji su se usled lošeg vremena nasukali na egipatsku obalu. Plaćenike, koji su mu pomogli u osvajanju vlasti, Psamtek I nije platio na uobičajen način - plemenitim metalima ili novcem, nego ih je, prema Herodotu, nagradio dodelivši im deo zemlje sa obe strane Peleuzijskog rukavca Nila, između grada Bubastisa i Sredozemnog

1

Ален Б. Лојд, Позни период ( 664-332. г. пре н.е.), у:Оксфордска историја старог Египта, приредио Ијан Шо, Београд, Clio, 2004, 533-569.

2

mora, u severoistočnoj Delti; Herodot dalje navodi da su na tom prostoru formirani vojni logori (stratopeda).2 I Psamtekovi naslednici koristili su grčke najamnike. Za stanje u vreme vladavine njegovog sina, Nekaa II, direktnih podataka u izvorima nemamo. Međutim, na korišćenje najamničkih trupa bi mogao da ukaže grčki bronzani oklop nađen u kući sa egipatskim nameštajem, u gradu Karhemiš-u, u kojem je Nekau pretrpeo 605. poraz od Vavilonaca. Herodot pominje da je ovaj faraon sagradio flotu bornih galija sa kljunovima za probijanje brodova, koje su mogle biti rani tip trireme. Postoji mogućnost da je tom prilikom koristio grčke brodograditelje.3 Grčki najamnici su bili u službi i narednog egipatskog vladara, Psamteka II (595-589), i to prilikom kampanje protiv Kušita, što saznajemo na osnovu grčkih natpisa sa kolosalnih statua u Abu Simbelu. Natpisi sadrže i imena i države iz kojih pojedini grčki najamnici potiču, a između ostalog zahvaljujući ovim natpisima saznajemo i kako je egipatska vojska u to vreme bila organizovana. Bila je podeljena na jedan deo koji su činili Egipćani i drugi sastavljen od najamnika - pri čemu je nad oba komandu imao egipatski zapovednik. Tokom vladavine vladavine Aprija, sledećeg faraona ove dinastije, saznajemo da Libijci traže egipatsku pomoć (571 g. pne.) kako bi se izborili sa Kirenom, grčkom kolonijom, koja je osnovana oko 630. na njihovoj teritoriji. U ratu koji je usledio Egipat je pretrpeo poraz. Poražena je vojna formacija sastavljena od pripadnika egipatskog vojnog staleža libijskog porekla, poznata kao machimoi4. Doživevši poraz, machimoi su se pobunili protiv povlašćenog položaja Grka i Karijaca u vojnoj hijerarhiji, što je njihovom vođi, Amazisu II, pružilo priliku da pomoću tih trupa 570. porazi Aprijeve plaćenike kod Memfisa i uzurpira egipatski presto. Došavši na vlast, Amazis je imao drugačiji pristup kirenskom problemu. Već 567. sklopio je sa ovom grčkom kolonijom savez protiv Vavilonaca, navodno učvršćen njegovom ženidbom sa kirenskom princezom. Amazis, prema Herodotovoj tvrdnji savez sklapa i sa Spartom, kao i sa tiraninom Polikratom sa Samosa. Poklonio je sto talenata vrednu stipsu za izgradnju hrama u Delfima; Kireni je darovao pozlaćenu statuu Atene, hramu Here sa Samosa dve drvene statue, a dve kamene figure hramu Atene na Lindosu. Ovim donacijama Amazis je učvršćivao veze sa grčkim svetom, očekujući da mu se uzvrati materijalnim vrednostima, ili što je verovatnije, vojnom podrškom.

2

Herodot, II 154; II 178-179. Möller A., Naukratis: Trade in archaic Greece,Oxford University Press, 2000. 4 Ален Б. Лојд, Позни период, 533-569. 3

3

Prateći dalje Herodota, saznajemo da su najamničke snage početkom Amazisove vladavine (570-526) premeštene iz stratopeda sa Peluzijskog rukavca Nila u Memfis, zbog antigrčkog raspoloženja, da bi kasnije bile vraćene, kako bi se načinila protivteža sve ozbiljnijoj persijskoj pretnji. Astrid Moler pretpostavlja da se stratopeda mogu identifikovati sa nalazištima Tel Dafeni (Dafne) i biblijskim Migdolom, koji je od nje udaljen 32 km ka istoku 5. Herodot veruje da su utvrđenje u Dafni osnovali Egipćani u vreme Psamteka I. Dok je iz tog doba otkriven mali broj grčkih nalaza, velika većina potiče iz vremena Amazisa II. Nađena je znatna količina grčke pešadijske opreme, a ovo mesto je verovatno bilo i pomorska baza iz koje su mogle operisati bojne galije grčkog tipa, što ukazuje na značajnu ulogu koju su najamnici imali u egipatskoj mornarici6. U Migdolu su pored egipatskih i siro-palestinskih posuda iz 6. veka pronađene i istočno-grčke amfore sa Hiosa, Lezbosa i Samosa, kao i posuda sa Korinta. Kao što je već pomenuto, egipatski faraon Psamtek I se grčkim najamnicima odužio za pomoć koju su mu pružili darujući im zemlju u Delti. Naredni vladari su nastojali da ove snage zadrže na tlu Delte, u kojoj se tada nalazila i egipatska prestonica, Sais, kako bi im uvek bili na raspolaganju u cilju da održe nezavisnost države, stalno ugrožene Kušitima sa juga, Libijcima sa zapada, Asircima, a kasnije i Persijancima sa istoka.

Emporion Naukratis Osim što su se oslanjali na grčke najamnike, egipatski vladari su uspostavili i trgovačke veze sa Grcima, kako bi ojačali privredu svoje zemlje.Uporedo sa osnivanjem pomenutih vojnih logora, stratopeda, uspostavljeno je od strane pripadnika dvanaest grčkih polisa, jedino grčko trgovačko središte na tlu Egipta - Naukratis (625. god. pne.). Polisi, za čije stanovnike se veruje da su učestvovali u uspostavljanju Naukratisa su: Hios, Samos, Teos, Klazomena, Faselis, Milet, Egina, Rodos, Halikarnas, Fokida, Knid i Mitilena.7 Zahvaljujući svom položaju na kanopskom rukavcu Nila, nedaleko od same prestonice Saisa, Naukratis je raspolagao izvanrednim komunikacijama i za spoljnu i za unutrašnju trgovinu. Egipćani su dozvolili Grcima da se bave trgovinom na tlu njihove države, ali od

5

Möller A.., Naukratis, pp Ален Б. Лојд, Позни период, 533-569. 7 Herodot, II 178. 6

4

Herodota8 saznajemo da je za vreme vladavine Amazisa II ova njihova delatnost ograničena samo na oblast Naukratisa. Po njemu ovo ograničenje je bilo sprovedeno tako što je Grcima bilo zabranjeno uplovljavanje u druge rukavce Nila; u slučaju da su zbog vremenskih prilika bili onemogućeni da uplove u kanopski rukavac, morali su da prebace svoj tovar na egipatske barke. Međutim, postoje i nalazi koji ne idu u prilog ovoj Herodotovoj tvrdnji. U egipatskim gradovima Kom Firin i Kom Kortas, u blizini Naukratisa, otkrivena je grčka keramika iz sedmog, šestog i petog veka pne., što ukazuje na trgovačke veze ovih gradova sa Grcima.9 Koji su interes Grci imali za trgovinu sa Egiptom? U antičkom svetu Egipat je bio poznat kao žitnica, a obzirom na nedovoljno raspoložive obradive zemlje na tlu pojedinih grčkih polisa, razumljivo je što su stanovnici tih polisa pokazali interesovanje za trgovinu sa ovom zemljom. Međutim, mi nemamo pisanih podataka o snabdevanju žitom iz Egipta ali Astrid Muler pretpostavlja, na osnovu Herodotove tvrdnje da su se Grci snabdevali žitom iz njihovih emporiona na obali Crnog mora, da je žito najverovatnije nabavljano i iz Egipta, s obzirom da Herodot i Naukratis naziva emporionom.10 Osim žita Grci su iz Egipta mogli nabavljati i lanene tkanine koje su koristili za izradu odeće i užadi; zatim papirus, koji je od klasičnog doba bio glavni materijal na kome se pisalo; možda i minerale, slonovaču, ebonovinu, smole za pripremanje parfema, posude od alabastera i drugo. Svi ovi nalazi ipak ne potvrđuju uspostavljanje pravih trgovačkih odnosa između ove dve kulture, ali nam barem sugerišu da su postajali pojedinačni kontakti. Naime, pronađeni su predmeti sa grčkim natpisima, koje su sami Grci posvetili egipatskim hramovima. Takva je figura stojećeg Ozirisa sa lunarnim diskom, iz 400. god. pne; bronzana statua Izide sa Horus detetom; u Memfisu je nađen reljef sa predstavom Mut i Amona, gde je Amon izjednačen sa Zevsom, iz perioda između 550. i 525.god. pne. Ovi predmeti ukazuju da Grci nisu neizbežno bili ograničeni na oblast Naukratisa. Međutim, nije jasno da li su Grci, koji su ove predmete posvetili egipatskim hramovima i živeli u mestima gde se ti hramovi nalaze.11 Za prisustvo Grka južno od Memfisa, dokazi su oskudni. Ova činjenica bi mogla da ukaže na to da su Egipćani zaista ograničili Grke na oblast Delte, ali bi sa druge strane mogla da znači i da su sami Grci imali afinitet prema Delti, zbog prisustva saiskih vladara u obližnjoj prestonici, koji su im pružali izvesne privilegije.12 8

ibid www.artic.edu/~livin/research 10 Möller A., Naukratis, pp 11 www.artic.edu/~livin/research 12 ibid 9

5

Kada su u pitanju proizvodi sa grčkog tla za koje su Egipćani bili zainteresovani, na prvom mestu je srebro, koje je, u vidu kovanica ili u poluprerađenom obliku, čest nalaz u Egiptu, naročito u oblasti Delte. Obično se pretpostavlja da Egipćani nisu vrednovali i koristili grčku keramiku, ulje i masline, ali su prilikom novijih iskopavanja u Abusiru, u tri egipatska groba (U-djahhoresea, Iuffaa i Imakh-kheret-reseneta) otkrivene grčke keramičke posude sa Samosa, Hiosa, Lezbosa, Mileta, Klazomene i ostalih polisa sa obale Male Azije, što su upravo neki od onih polisa koji su učestvovali u uspostavljanju naselja u Naukratisu. Veruje se da su ove posude sadržale vino i ulje. Budući da su nađene u grobnom kontekstu, zaključujemo da su Egipćani pomenute proizvode ipak koristili i da su im pridavali veći značaj nego što se mislilo.13 Sa stele faraona Nektaneba I, koja je nađena u Velikom temenosu u Naukratisu, a koju je on posvetio hramu Neit u Saisu, saznajemo o taksama koje su Grci plaćali u vidu zlata, srebra, drveta i ostalih proizvoda. Osim što sa ovog spomenika zaključujemo da su Egipćani koristili grčku drvnu građu, stela je i dokaz o postojanju propisa koji su se odnosili na plaćanje taksi, koje su bile obavezne za sve grčke trgovce. Ovaj spomenik je iz 380. god. p.n.e. Potvrda o postojanju ovih odredbi pre pomenutog perioda nema, ali se pretpostavlja da su slične postojale još za vreme vladavine Amazisa II, jer se na samoj steli nalazi natpis koji ukazuje na postojanje ovih taksi i u ranijem periodu.14 Ne može se sa sigurnošću tvrditi da je postojala trgovačka razmena između Grka u Naukratisu i stanovnika grčkih polisa. Međutim, u samom Naukratisu postoje nalazi keramike iz Atine, Korinta i Sparte, za koju se smatra da je distribuirana posredstvom Egine, obzirom da pomenuti polisi nisu imali direktnog kontakta sa Egiptom. Nađene su i figuralne vaze koje su služile za smeštanje mirišljavih ulja, a koje uglavnom potiču sa Rodosa, zatim statuete i mali reljefi od gline sa Korinta i Rodosa - za koje se ne zna da li su doneti u tom obliku ili su u Naukratis transportovani samo kalupi za njihovu izradu. Skarabeji proizvedeni u radionici u Naukratisu pronađeni su širom Mediterana-u Kireni, na Rodosu, Hiosu, Samosu, Argosu, u Kartagini i Španiji. Veruje se da su Grci radije koristili domaće grčko ulje, kao i vino, pa se smatra da su i ove proizvode nabavljali iz grčkih polisa, bilo svojih matičnih ili nekih drugih.15

13

www.egiptomania.com/lista/iuffa.htm Möller A., Naukratis, pp 15 ibid. 14

6

Kada govorimo o grčko-egipatskim odnosima, putanja istraživanja nas nezbežno vodi do Naukratisa. Upravo proučavanje statusa, geografskog položaja, topografije i arheoloških nalaza u Naukratisu, kao i pisanih izvora o njemu dopušta nam bolje razumevanje odnosa ove dve različite kulture. Pri tome treba imati na umu nekoliko činjenica: Pre svega, da Naukratis nije bio apoikia niti polis Zatim, treba voditi računa o statusu koji je Naukratis imao iz perspektive Grka sa jedne i Egipćana sa druge strane I konačno, da je upravo Naukratis mesto sučeljavanja, spajanja i difuzije dva potpuno različita sistema, kako u kulturnom, tako i u političkom i ekonomskom smislu. Da Naukratis nije bio ni apoikia niti polis, proizilazi više iz arheoloških podataka, nego iz pisanih izvora. Herodot u svojoj drugoj knjizi stvara zabunu uptrebljavajući izraz ''polis Naukratis'' – ali, on to čini samo u nedostatku pogodnijeg termina za imenovanje grčkog naselja na teritoriji Egipta. Indikativno je da Herodot govoreći o Naukratisu izbegava da upotrebi izraz osnovan (κτισισ)16, što je izraz prikladan za apoikia, već umesto toga koristi termin uspostavljen. Primetno je i odsustvo zajedničkog etnikona na votivnim darovima u Naukratisu, što je važan determinator pri postojanju polisa. Pored toga, u Naukratisu nije otkrivena nekropola, ali je sasvim moguće da nije ni postojala, već da su se stanovnici Naukratisa sahranjivali u svojim matičnim polisima, upravo iz tog razloga što se ovde nisu, kakav bi bio slučaj u apoikistima osećali kao u svojoj novoj domovini. Za razliku od apoikia, Naukratis nije imao ni svog boga zaštitnika. Naukratis je zapravo bio emporion. 17 Osnovna razlika između apoikia i emporiona je bila ta što je emporion predstavljao spontano formiranu, običnu etnički izmešanu trgovačku zajednicu, dok je apoikia morala imati matični olisa koji je osniva u nekom određenom momentu.18 U vezi sa ovom razlikom, treba postaviti pitanje da li je uopšte bilo moguće da Grci osnuju neku od svojih apoikia na

16

Möler A., Naukratis, 183. ibid, 183-215. 18 ibid 17

7

teritoriji Egipta. Odgovor je da nije - jer se nijedan farao Saiske dinastije ne bi odrekao suvereniteta nad zamljom koju dodeljuje, naročito ne jednom stranom etničkom elementu. Herodot nam takođe saopštava da je Naukratis bio jedini emporion na teritoriji Egipta 19. Možemo se takođe zapitati zašto ih nije bilo više? Usamljenost Naukratisa ne znači da Grci ne bi uspostavili više takvih trgovačkih luka, naročito ako se ima u vidu prostranstvo Delte Razlog tome je političko i administrativno uređenje Egipćana, koji su, ograničavanjem kretanja i trgovine Grcima na jedno mesto, želeli da olakšaju sebi kontrolu nad trgovačkim prometom i prikupljanje poreza. Sa druge strane, iz Herodotovog kazivanja se ne može nazreti da su preduzete mere ograničavanja Grci doživljavali tragično. To se može tumačiti jedino time da zapravo nisu imali drugog izbora nego da se prilagode situaciji u kojoj pravila određuje neko drugi. Jedino prilagođavanjem tuđim pravilima igre su Grci mogli očuvati to svoje trajno naselje u Egiptu, kako bi iskrčili sebi put do resursa u kojima su njihovi matični i drugi polisi oskudevali. Naukratis je ujedno bio mesto u kome se ostvarivala komunikacija dve različite kulture. Ta komunikacija je bila dvosmerna i konstuktivna, te je po Sokratovom majeutičnom principu ''porađala'' nešto novo, do čega obe strane u korespodenciji inače ne bi došle samostalno. Egipatski uticaji na Grke se očituju u stilu keramičke produkcije, posebno na keramici koja je nazvana ''naukratiska'',20 zatim u pojedinim dekorativnim elementima u grčkoj hramovskoj arhitekturi,21 u stilu i načinu izrade arhajske kamene plastike,22 i u određenom stepenu naklonjenosti Grka ka sinkretizmu grčkih i egipatskih božanstava.23 Takođe, pojedini votivni natpisi24 pružaju primere postepenog upoznavanja Grka sa egipatskim jezikom. Poznavanje jezika bi samo nadalje moglo poboljšati, ne samo komunikaciju između ove dve kulture, nego i njihovo međusobno razumevanje. Važno je istaći da su u oba kulturna miljea postojali nedodirljvi aspekti, na koje se nije moglo uticati – čime se upravo i čuvala osobenost i razlika ovih kultura – zbog čega Grci na 19

Herodot, II 179. Möler A., Naukratis, pp. 136-140; vidi takođe web stranicu http://homepage.mac.com/apephotep/academic/saite/index.html ; Boardman, Greeks Overseas, 123, fig. 139-141. 21 http://homepage.mac.com/apephotep/academic/Greek/egypt_on_ionic/index.html - Egyptian Influence on Ionic Temple Architecture, Lucas Livingston, Special Studies: Directed Research Project, University of Notre Dame, December 12, 2000. 20

22

Види о томе детаљније у: Бабић С., Контакти каснодинастичког Египта и архајске Грчке - напомене о монументалној пластици, Зборник Филозофског факултета XIX (серија А), Београд, 115-120. 23 http://homepage.mac.com/apephotep/academic/greeks_egyptian_gods/index.html - - GREEK AND EGYPTIAN RELIGIOUS PARALLELS, Egyptian Gods with Greek Names in Herodotus and Votive Statuary, written by Lucas Livingston, June 7, 2002. 24 ibid

8

primer uvoze mermer za izgradnju Apolonovog hrama u Naukratisu iz Efesa ili glinu sa grčkog kopna za izradu svojih posuda.25 U naporu da se bolje sagledaju i razumeju odnosi ove dve kulture, svrsishodnu primenu ima model ''centra i periferije'26', pri čemu se Egiptu dodeljuje uloga cenntra, tj. konzumenta najrazličitijih vrsta njemu potrebnih resursa sa svoje periferije – Grčke ( odnosno Grka) koji te resurse nastoje da obezbede. Ovaj model ima imanentnu dijahroničnost jer dozvoljava moguću zamenu uloga u nekom odgovarajućem povesnom trenutku, što se zapravo i dešava u pogledu odnosa Grka i Egipćana u periodu helenizma.27 Kompatibilan sa ovim modelom je i model odnosa među ravnopravnim zajednicama koji nam omogućava razumevanje daljeg prenošenja i razvijanja preuzetih i vešto preoblikovanih ideja između različitih grčkih polisa, posredstvom sveprisutnog grčkog agonskog duha.28 Grci su sve što su videli i čuli prilagođavali svojim potrebama, senzibilitetu – ukratko svojoj kulturi, razvijajući preuzeto u nekom, ponekad potpuno novom smeru. Drugim rečima, identifikovanje centra, izvora, počela (arhe) iz koga je neko kulturno svojstvo preuzeto ili pak periferije koja nešto preuzima, zapravo je tek početak povesti i arheologije ( kako kod ovog, tako i u drugim brojnim primerima), a ne njen kraj.

25

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/saite/index.html - Saites, Persians, and Greeks, Oh My!, A Brief Look at Egyptian Cultural Influence on Greeks in Egypt during the Saite Period and the Effect of the Persian Conquest,Lucas Livingston, March 25, 2002 26 Бабић С., Контакти каснодинастичког Египта и архајске Грчке - напомене о монументалној пластици, стр. 120. 27 ibid, 116. 28 ibid, 120.

9

Spisak literature i posećenih internet stranica Literatura: Бабић С., Контакти каснодинастичког Египта и архајске Грчке, напомене о монументалној пластици, Зборник Филозофског факултета XIX (серија А), Београд, 115-122. Boardman J., The Greeks Overseas - Their early colonies and trade, Thames & Hudson, 4th edition, London, 1999. Kaplan P., Cross–Cultural Contacts among Mercenary Comunities in Saite and Persian Egypt, in: Meditterranean Historical Rewiew , Vol.18, No.1, June 2003, pp. 1-31. Möller A., Naukratis : Trade in archaic Greece, Oxford University Press, 2000. Херодотова историја I, Матица Српска, Београд, 1988. (prevod Milana Arsenića) Ален Б. Лојд, Позни период ( 664-332. г. пре н.е.), у:Оксфордска историја старог Египта, приредио Ијан Шо, Београд, Clio, 2004, 533-569.

Internet stranice ( posećene tokom februara i marta 2006. godine) •

www.artic.edu/~livin/research/

•

www.egiptomania.com/lista/iuffa.htm

10

•

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/greeks_egyptian_gods /index.html - GREEK AND EGYPTIAN RELIGIOUS PARALLELS,Egyptian Gods with Greek Names in Herodotus and Votive Statuary,

written by Lucas

Livingston, June 7, 2002. •

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/saite/index.html

-

Saites, Persians, and Greeks, Oh My!, A Brief Look at Egyptian Cultural Influence on Greeks in Egypt during the Saite Period and the Effect of the Persian Conquest,Lucas Livingston, March 25, 2002 •

http://homepage.mac.com/apephotep/academic/Greek/egypt_on_ionic /index.html - Egyptian Influence on Ionic Temple Architecture, Lucas Livingston, Special Studies: Directed Research Project, University of Notre Dame, December 12, 2000.

11