Dvije Godine Tuge

Ako ti jave:umro sam a bio sam ti drag, mozda ce i u tebi odjednom nesto posiveti.

Na trepavicama magla. Na usni pepeljast trag.

Da li si uopste ponekad mislio sta znaci ziveti? K’o sneg na toplom dlanu u tebi detinjstvo kopni.

Brige? Zar ima briga? Tuge? Zar ima tuga?

Po merdevinama maste u mladost hrabro se popni. Tamo te ceka ona lepa, al' lukava duga.

I zivi.

Sasvim zivi. Ne grickaj kao mis dane. Siroko zvaci vazduh. Prestizi vetar i ptice.

Jer, najzad, sve kratko traje: odjednom nasmejani u ogledalu nekom dobiju zborano lice.

Odjednom na ponekom uglu vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu. Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodas, sve vise ti je uzan

i osmeh sve tisi i tisi i nekako-iskrivljen.

Zato zivi. Al' sasvim. I ja sam ziveo tako. Za pola veka samo stoleca sam obisao.

Priznajem: pomalo luckast. Ponekad: naopako. Al' nikad nisam stajao. Vecno sam isao... Isao...

Stvarno, da li si katkada mislio sta znaci umreti? I gde to nestaje covek? Sta ga to zauvek iste?

Nemoj ici na grobljanista neces razumeti. Groblja su najcrnji vasar i ruzno pozoriste.

Ti nisi za takve teatre gde nema nade i vatre, teatre presahlih suza gde vlada grobljanski red,

gde nema svadje i pesme i nema aplauza. I kraj se zna unapred.

Ako ti jave: umro sam, evo sta ce to biti.

Hiljadu sarenih riba leprsace mi kroz oko. I zemlja ce me skriti. I korov ce me skriti. A ja cu za to vreme leteti visoko... Visoko...

Zar mislis da moja ruka, koleno, ili glava moze da postane sutra koren breze il' trava?

Da neka malecka tajna il' neki luckasti strah mogu da postanu sutra tisina, tama i prah?

Znas, ja sam odnekud sa zvezda. Sav sam od svetlosti stvoren. Nista se u meni nece ugasiti ni skratiti.

Samo cu, obicno tako, jedne slucajne zore svom nekom dalekom suncu zlatnih se ociju vratiti.

Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza gde nikada ne vlada red gde ima i svadje,

i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred.

Ja sam prelepo ziveo jer sam to zaista znao.

Ako ti jave: umro sam, ne veruj, to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh koji sam udisao. I osmeh je jedini jezik koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio da ti namignem malo. Da za mnom ostane nesto kao leprsav trag.

I zato: ne budi tuzan. Toliko mi je stalo da ostanem u tebi budalast i cudno drag.

Nocu, kad gledas u nebo, i ti namigni meni, neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim, kad vidis neku kometu da nebo zarumeni,

upamti: to ja jos uvek sasav letim i zivim.

Mnogo te volim

I mnogo mi nedostajes