Ђура Јакшић - Биографија Ђура Јакшић (1832-1878), рођен је у Српској Црњи, у свештеничкој породици. Пошто двапут бјежи из трговачке школе у коју га отац уписује, завршава три разреда гимназије а потом учи сликарство у Темишвару, Бечу, Пешти, Великом Бечкереку и Минхену. Није стекао шире опште или књижевно образовање јер је сав био усредсређен на сликарство као позив и рано је почео да слика по наруџби и тако обезбјеђује егзистенцију. Из Војводине прелази у Србију, учитељује по забитим селима. Немиран дух, пргав и нетрпељив, вјечити бунџија- Јакшић је свуда долазио у сукоб са појединцима, друштвом, властима. Стално је премјештан, отпуштан из службе, судски гоњен због свога књижевног рада или мишљења. Посљедњих година радио је као коректор Државне штампарије у Београду. Умро је од исцрпљености и туберкулозе у Београду 1878. године. У лирској поезији је остварио тематско богатство и највећи умјетнички домет иако је објавио само једну књигу пјесама ("Песме", 1873). Ове су пјесме искрене и доживљене, одликује их сликовитост и музикалност, снажна осјећања и богат израз. поетски занос и егзалтирани тон. Широка је лепеза његових поетских мотива: љубавне пјесме ("Љубав", "Кога да љубим", "На ноћишту"), елегије ("На Липару", "Поноћ"), родољубиве ("Падајте браћо", "Отаџбина"), описне ("Кроз поноћ", "Вече"), социјалне ("Ратар", "Шваља"), полемичке ("Ћутите, ћутите, Јевропи"), сатиричне ("Отац и син"), винске ("Мила").