Divlji Badem

Vrteli se to�kovi mog bicikla. Gde god je stao taj rulet be�e premija. Smakla se o stepenik njena �tikla. Nekad su pogledi bili �ista hemija. Dobro je po�ela nedelja, poslednje pripreme za maturu. Virili smo u daljine puni nade. Preko gimnazijskog bedema, k'o pravi dekor za avanturu prosuo je ne�ni purpur divlji badem. Poneli nas vetrovi k'o masla�ke. Jedni su leteli lako, drugi padali. I curice su postale prve ma�ke a lo�i dja�i odjednom svetom vladali. Sve mi je odli�no zvu�alo. Dobro sam stajao tih sezona. Ljuljale mo o�i �irom promenade. A nju sam sretao slu�ajno, uvek je s pogre�nim bila ona, ali znao sam da sanja onaj badem. Stane sve u strofu-dve u baladi: pustinja pro�lih minuta i ova zrna sad. I pred tre�i refren ve� nismo mladi. U�la je nedavno sama u kafe "Petrograd". Suvi�e tajni u o�ima, u zlatni okov joj prsti� pao. Molio me dugi pogled da je kradem. Dovraga, kafa je gor�ila, al' taj sam ukus odnekud znao: probao sam jednom davno divlji badem.