:1
DARIO DZAMONJA
ZDRAVSTVENA KNJIŽICA PRIČE
)RDIC, :;,
SUOR »SVJETLOST«, OOUR IZDAVACKA DJELATNOST, SARAJEVO 1985.
IZ ANAMNEZE
Goci, koja je dr.žala ruku što je ispisala ove redove.
Zare. šta nu fr
!NEKE
TUĐE
STVARI
Prvo je bio Isvjestan šištanja ;jz razmr'Slkanog nosa preko kojeg mu je sada bio nalijepljen pove lik flaster. Usta su mu bila suva. Obliznuo je usne i osjetioslankaJst O/k;Uls,k:rr.vi !pomiješane sa sliino:m koja je curila iz jedne nosnice i kvasila mu brkove. Još nije znao sanja hl sve to. Ne mičući se, ne otvamjući oči, pokušao je šmr knuti. Oštar bol ga je trgnuo iz tih stanja polujave, polusna. Onda je čuo zvuke. Nisu to billi zvuci buđenja na koje je navikao: kloparanje Itramvaja, paljenje ooOOmoibiJJsikih morora ti dvolI'i:Ši1lU, krucikaJl1ije 1polt)peti ca žene koja je stanovala iznad njega dok silazi niz stepenice, zvuci otključavanja i zaključavanja vrata u stanu pored njegovog, djeca sa svojim sanjivim glasovima dok ih otac vodi u obdanište... U jednom kratkom, vrlo kratkom ltirenutku mo gao je da čuje tišinu, a onda đivđanje vrabaca, pa neugodno, gadno graktanje vrana... Čuo je škripa nde ikreve1:lsilci!h optIUga, potom 'PI"skanje vode, nečije hroptavo disanje... S naporom je o-tvorio .krmeljawo oko. Vridio je red bollD.ilČkih .k!reveta. Na nelcimlkrevetj,ma su sjedi
vo proučavao trag koji je ostavila britvica m nasa punjanoj bradi... U kTevetu pored njegovog, ležao je starac nes tvarno bijele, guSlte kose i ogromnih čupavih biko va. (Ovalw izgleda Bog, pomislio je.) Zatvorio je oko. »Sanjam. Glupost. Opet jedan od mojih glupih snova. Zašto nikad ne sanjam kao i svi ostali ljudi: da letim, da padaa:n, da bježim, tr oim, a ne mogu se pomaknuti s mjesta, da jebem... « Pružio je ruku u pravcu gdje je trebalo, m 0 raJo da bude stdlica i .na !!ljoj pepe:Ij3lra, kutija Cligrureta i šibica. Dodirnuo je prazno. Pokušao je opet i zagrabio ništa. Kad je malo odigao glavu i otvorio oba oka, starac je sada sjedio i gledao ga svijetloplavim oči ma. BrkoV1i su se micali i čuo je:· »1 ,ti !si 10še ,srpav'o. Ustafa si 'u neiko doba noć4, izlazio u hodnik, pušio... « Brkovi su se sada okrenuli prema nekom tre ćem i V1iše ih nije vidio, ali je čuo: »Ja ne mogu, djeco, da spavam otkako sam doš'o. Džaba 'Iti lijekovi što mi ih daju. Ne mogu, pa ne mogu.« . Lice prekriveno pjenom je svrnulo pogled s og ledala i ukazala se tamna rupa usta koja je, kroz nekakav smijeh, ispljunula: »Tlreba tebi, 'wča, neš1:o maacio. Da te izmod... Spav'o bi ·ti 'k'o zaJkilan.« . Opet -je pomisao: »Bože, kakve gluposti! Jebe se meni i za onog što se brije i za čiču i za to što on ne može spavam. .. Sada ću se okrenuti na dru gu stranu. Nema nikakvog sijedog čiče, nema .brko va, nema ,pjene, ogledala... Sad ću sanJati Maju! Kad smo već kod Maje kako li smo se rastali sinoć? Otpratio je do kuće? lli na tramvaj? Nije, .nije... To 'je bilo prekjuče ... II <ponedjeljak ... Nije II ponedjeljak. >Ni-je nj;kako mogao biti 'P'O!rledje1jaik... U Sltvari, koji je danas dan? Znam: počeo sam piti vinjak s Lokom! Onda je došla standardna ekipa: Mufe, dosadrui KirIjo, još dosadniji Dževad, idiot nn r~'7'"17n V'l!Tw'i
lq
.".';' i·.'."
1
':
L ~,(
fl;):;
l
n...
tarac lvih br~ Ipet jedan .njam kao )ježim, tr jebem... « balo, mo Ira, kutija JkušaQ je 'Oba 'Oka, ,lavim Qčidoba
nQĆli,
tekQm tre kako sam Ne mQgu, )gled s 'Og a je, krQz ~
iz.ri1ori· . .
)Osti! Jebe i za tQ što Iti na dru lemabrkQ jati Maju! se rastali lvaj? Nije, jak... Nije nedjelljaik ... ~O sam piti dna ekipa: evad, idiQt
Zare. .. Uvijek iste, glupe, Qdwatne priče... B 'Ože, šta ja imam s tim ljud.i:ma? IšaQ sam onda u kafa nu »SAHAN«. Sam sjedio. Pričao s kQnQbarima. Ona fuksica nijedQšla, a rekla je sigurnQ dQći. Ma, jebQ nju! Ali gdje sam se ponovo našao sa Zaretom i 'Os talim? Taksijem smo otišli do Zaretove kuće. Mufe je navaliQ da mu se u neko doba noći pravi :1ukmi rao Ja sam htio da napravim lukmilru... Zare nije dao... StalnQ je neštQ ponavljao: »Nisam ja vesla sis'Q.« IdiOlt-Zare je 'Onda probudio ženu ii natjemQ je da napravi lukmiru.. , I kafu. Jesam li tada oti šao? S kim sam otišao., Nemam 'PQjma ni gdje Za re stanuje. Ma, baš me briga! Sjelliću se sutra sve ga. Sad 'ću 'SIpaIVa1:i i ,sanjati Maju. Sanjaću je s onom ISmi!jeŠIlomkapom nagla'Vi. Onaill1ldi~5ka košu lja na nj'Oj : kad se nagne......,. vide joj se sise. Kapa joj je pala na 'Oči ... Vđ.djeli su se samo mbi kakQ blješte u mraku. Ja sam stao u IQkvu ti 'Opsovao. Ona se onda još više smijala i zubi su j'Oj JQŠ više sijali... «
NeIk-o ga je ltapšaQ po ramenu ti govorio: »Hajde Damo. Trrebaš izvaditi krv. BQgami, dQ bro sa se ooadQ. Trreba da ti dam i penlicilin. Jesi Ji iikada'1'alni<je !p'rimaopenicil1::iJn?« OdmahnuQ je glavom! i htiQ da kaže: »Pusti me, akQ boga znaš! Pusti da još malQ dremnem... «, a 'Onda je postaQ svjestan da iznad njega stQji b'Olni čarka. Smiješila se, imala naQčale, velike, lijepe zu be. Nije sanjao. BiQ, je u bQlnici. Tu su bili kreveti ti umivaQnik s 'Ogledalom, Iteško je disao krQz nate čeni nQs... Sijedi starac je sad sjedio na stQlici kQd pr'Ozora i gQVQriQ jednom čQvjeku koji je ležaQ u krevetu i primaQ ii.nfuziju: »... rek'o sam ja dQktoru. Rek'Q sam ja njemu da sam i ranije prim'o 'Ove ljekove - pa ništa. Naj bQlje mi je bilo 'Od 'Onijeh IjekQva, 'Onijeh, 'Onijeh ... Kako se 'Ono, vrragovii, zovu? Im'Q sam neđe zapisa nQ. Ne znam de sam sad tQ zaturio. Nije lakQ ni sjetiti se svega. Ehej, godine su tQ! Sad; u 'Oktobru, će mi biti sedamdesetšest! Ja, ja, mQj brate!« 11
BoLndčrunk:a
nasmiješila l bio joj je zoova.lam. na tom smiješku jer ga je podsjetio na nešto lijepo, .toplo, sigurno, nešto što mu je sad nedostajalo i malo je trebalo da .kaže: »Vo1im te. Volim kako· se smiješl«, »Ništa ne :maI1i: Napravićemo test. Tis~ ništa n.e boj. Ovo' sil glukoza i vitamini....« Spretno je zabo la injekciju uvenu i skimua gumenu traku kojom lIDU je bila stegla mišjcu; »••• sad opusti :rukuo Ta ko! Dobro je tako!« . . .' .' . Kada je izašla pokušao je da sabere$ve što. se događalo prethodnih sati. Mogao je pohvatati samo komadiće neke cjeline; Bi1~ je tu neka cjelina. Sve ovo je moralo imalti neki snnisao, svoje »tako i tako« i »zato i zato«; ali cjelina se gubila, a II razbijenom ogJ.eda:lu iSe oocalŽava:lo: .' . . »Coca-Cola. o' Radovru.J.. oo opra.<) juč~r (:ili prek jučer?) onu narandžastukošulju i jošvhiži1u je obu kao. .t:ralŽJio 1e Aleksandrijski kvartet... bila je i .neka rmjiga o suđenju !ll NU1liDIbell'lgu... za!borarvio je otići u )Istru' i ~ti konobaru onih šest· hiljada što je dužan... dali su Inu da pije neke' jajaste pilule... Mosto je tražio da' savije jednu cigaretu... ,SAM SON' duhan... jeo je kruh s medom i puterom...« Sve je bHo tu: trebalo je naći samo neki red. Znao j~ da treba da spoji sve to u neŠlto što bi ... Šrto bi na nešto H.čilo. Mmao bi to uraditi što prije. ali sada se osje ćao tako umoran (ne pospan), jako umoran: kao onda kad se jedno jutro vraćao od Majine kuće i kada je dan bio prekrasan, sunčan, sve ono lišće i behaJ!" kes·tena na V:iJLsoll1ovom .šeta:lirš1Ju d 0111 je htio da sjedne na klupu i zapali cigm-etu, ali nije smio jer se bojao da će zaspati, jer je bio jako umoran... \se
o
Neki čovjek s francuskom ikapom na glavi; u pid.žruni, mu se smiješio i namigivao kao da njih dvoje imaju neku zajedničku tajnu: »Kako je, hrko?« 12
NijI uzeo je ga otvO] »••.
ogrebotl nam je l žiprston toga doi prijed u mog poi. se ja u mog pn sud.« Mi
potvrde Gos naslonja sami zn. je već 11 naest u ka je, YI sam ima za njene ZaJSf ne... Bn Bud mještao gubio m ogledala stavilti. Sva1 manji, nl jednom. kao nož, nu stran sitnica., 1: A
iZl
desilo. Sl svijesti i
;zahvalatn to lijepo, istajalo i kako se ~
ništa ne . je zabo u kojom :uku. Ta ve što. se tati samo :lina. Sve :0 i tako« zbijenom (dH p:t~k. .uje obu . bila je JOra'V·io j e lijada što ,pilule... .. ,SAM
terom...« neki red. što bi. .. 1. se osje }ran: .kao (le kuće i no lišće i )Ill je htio odje smio moran...
glavi, u ) da njih
1.
Nijeodgovolrio. Da bi izbjegao dalja pitanja uzeo je neki časopis· s bolničkog ormarića, nasumce ga otvorio ipočep da čita: »•.• samo sitnica. Kažem vam da je to samo ogrebotina;« govorio je gospodin Beavenbrook,dok nam je ispred nosa mahao nespretno zamotanim ka žiprstom. )>Interesantno je, međutim, kako je do toga došlo i ja bih vam ispričao sve to, ali vas una prijed upozoravam da morate saslušati priču od sa mog početka kako biste mogli da shvatite kako sam se ja u tom trenutku osjećao i.da biste, na kraju mog. pripovijedanja, mogli da donesete određeni sud.{( Mi smo na to samo klimnuli glavom u znak potvrde da se slažemo s tim." Gospodin Beavenbrook se udobnije smjestio u naslonjaču, otočio gutljaj portoa i započeo: »Kako sami znate, moja sluškinja je Portugalka, pa, iako je već na Ostrvu dvadeset godina; od kojih osam naest u mojoj službi, njeno znanje engleskog jezi ka je, najblaže rečeno, bijedno, ali zato svi koje sam imao čast da pozovem na večeru u svojoj kUĆi, za njeno kuhanje nalaze same komplimente... « Zruspao je.P!r.olarziJi ISU 'sam, dani, mjeseci, godi ne... fuolazilo je vrijeme. Budio se, jeo, pušio, prao zube, tuširao se, na mještao krevetnu posteljdnu i iz sekunde u sekundu gubio nadu da će ikad pravilno sastaviti krhotine ogledala ili da će se ono samo od sebe (nekako) sa stavilti. Svake noći su nestajali neki dijelovi. Nekad manji, nekad veći, nekad i po nekoliko koa:nada od jednom. Ostao je samo jedan uzani komadić, oštar kao nož, zloban :i prijeteći i poka2livao je samo jed. nu stranicu nekog teksta koja je počinjala: samo sitnica., il završavala se: '" same komplimente. A između toga je bilo sve. Sve što se do tada desilo. Sve se zgusnulo u taj uzani, svijetli komadić svijesti i on se s tim po:mtirio. 13
Ponekad, naročito noću, za punog mjeseca, a i kad bi vjetar donio miris JJipa, znao je da mu treba, da mu nedostaje još samo nešto, nešto malo, možda i najobičniji za.rez, tačka ili cr1lica... a onda bi sve k1renu:Io, Hsftlovi ibi :se okJrenrulli do ik.raja, još dallje... Tada je izlmo na prozor, pa svu IlQĆ pušio i čekao nekog ko će doći da dopiše i taj znak, da okre ne stranicu. N:i!ko lOJiije dolazio, a izjrUlttra bi g'~ pi1ailli: »Kako je jutros, brko?« Ndje odgovarao. Okire!tao je glavu i čitao: «••• Mi smo na to samo klimnuli glavom u znak potvrde. Gospodin Beavenbrook .se udobnije smjestio . .. «
Svijet hodaju uli ke pjesme, na Zemlju prolaznike hnu rukon »Ima' »1 'TiOl
nog golub. znao. D. je 1:; ko umušk, bavan i du i oštar (kal van i inteli Da
OVe
smi1ešna, i nogpodism vjeno svoj ffiOllU), da : završilo om Evo, št na pIli da je k ke i· vazduš; čaru,
14
. GOLUB t.T GLAVI
eseca, a i treba, lo, 1Il10žda .da bi sve 'š da!lje... t pušio ti , da okre IDU
lli:
,o: «••• Mi : potvrde. tio . .. «
,Svijet je pun ljudi koji gOVlOlre sami sa sobom, hodaju ulicom ti do beskonačn'Osti pjevaju refren ne ke pjesme, oglašavaju propas,t svijeta, dolazak boga na Zemlju, psuju državu, klrevelje se i bekeije na prolaznike i .svi su navikli na njih, pa samo odma hnurukom i kažu: »IlIl1a'ticu u glaVli!« »I'Tiut lU rgla'Vli« ako ćemo biti precizniji, jed nog goluba u glavi, imao je i D., a1d t'O niko nije znao. D. je bio poznatt i cijenjen novinar, omiljen ka ko u muškom,tako i II ženskom društvu, veseo, za bavan i duhovit; na poslu: lag1ilan i žustar, 'Odlučan i 'Oštar (kad zatreba), uspješan i prodoran, obrazo van i inteligentan i, šta sve ne. Da ova priča nije užasna i listinita - bila bi smilješna, da se D. mje bojao lIleshvatatnja, otvore nog podsmijeha, ipa čak i prezira i da je lIlekom po vjerio SV10j problem (koji se vremenom pretvorio u moo:'u); da se izjada'O nekom; možda sve ovo ne bi završilo onako kako se završilo. Evo, šta bi, da se povjerio nekom psih'Oanaliti primjer, ispričao LD.: . da je kao i svi dječaci gađao golubove iz prać ke j·vazdušne ,puške; nije ih nikada ni volio ni mr čarru,na
15
zio, a kasnije ih više nije ni primjećivao. Kad se tek zaposlio, Sil11etalo mu je njihovo gugutanj~, greba nje po porozorskom plehu, dok se on još borio za koji minut sna, ali i nato se v.remenom navikao. Jedine neprijatne asocijacije koje su golubovi kod njega .srovaraH, ibiJ.e su lk:ič-iraZJgledindce »JZaljll1lb1je nih« parova okruženih golubovima ila rotografije po izlozima provincijskih :6otografslcih tI'adnji gdje se iznad glave mladenaca (užasno retuširanih), ble sastih pogleda i nanmnenjenihobraza j usnica, u iscrtanom StI'CU, ljubio p3lr bijelih golubova; zatim: ružičaste, dlakave i duste noge njemačkih ,turista u šorcevima koji se, natovareni kamerama i foto-apa ['atima, svinjski nespretnošepUJte okruženi jatima golubova na Stradunu ili Baš-čaršiji. Jeste, pio je. Kao i sve njegove kolege. Takva je priroda tog njegovog posl~. Da li je tog jutra bio pijan ili mamuran? Ne, ne sjeća se. Sjedio je za stolom, pio kafu, redigo vao jedan tekst kojim i nije bio nezadovoljan, kada se iz kuhinje začula lupa. Trgnuo se, pojurio u ku hinju i tamo našao goluba kojti se divlje zalij etao i udarao u prozorsko staklo. Bio se uvukao kiroz prororče u kupatilu i sada nije mogao naći izlaz. Op.sovao je ne'Što jer ga je glupi goiI.ub IpreJci nuo u poslu, OItvorio prozorska krila, ali je golub, zahvaćen panikom, i dalje '\ldamo u zidove· i stvari okolo i soba je bila puna perja. Na kraju, jedva, već liznerviran tom blesavom situacijom, uhvatio je goluba i u tom trenutku osjetio neopjašiljivu 111lrŽ~ nju i jednostavno mu zakrenuo vrat. Osjetio je ka ko je tijelom prošao drhtaj, a onda je mlitavo klo nulo. .Bacio je s đenjem goluba kroz prozor u dvo rište i čuo m udarac kad je pao nakrrov nekog automobila, otišao u kupatilo, oprao ruke i vratio se Iredigovanju teksta. Sutra se tog događaja sjetio tek kada je ugle dao perje razasuto po kuhinjskom podu. Tada mu je pogled pao na prozor i vidio je desetak golubova pOIredanihna prozorskoj dasci. Nepomični i bezgla 16
sni. Ispre! jučer Zakl
s karaktet Poslij rje i prvo na prozor QartaIVaJla Sišao kafu i pc je jučer I sjetli na J silueta on ne mu k.l~ tijelo ono: »Prer njih dana sve u ku: ispavam.«
Sedm tini poma bova, nar; Kad ~ vanja je z i istog tr samo oi
ipC
Loše tao po kn pred zoru lo nebo i Među
na prozor jom svito a golubo" što je zat, Iz da na golubo nu tražeć: leđa se pl pet krila, lom, web
~ad
se tek e, greba i borio za lvikao. golubovi ~,zal jiU'blje otografije dnji gdje mih), bIe usnica, u ra; zatim: ,turista u foto-apaII jatima ~e.
Takva
tran? Ne, redigQ jan, kada rio u ku .zalij etao kao :Uoz :i izlaz. !lh .preki. je golub, ~·i stvari u, jedva, hvatio je livu mrž io je ka tavo klo-
snli. Ispred nj:ih je stajao isti onaj golub kojem je nadutih prsiju,
jučer zakovrnuo vrat. Iste veličine, s karakterističnom ćubom na glavi.
Poslije nekoliko dana, probudio se u praskozo rje i prvo što je ugledao bili su golubovi poredani na prozoru, a silueta s perjanom krrunom se jasno oortafVaila naspram cI'VenkaJstog neba. Sišao je u bife u prizemlju, naručio vinjak i kafu i počeo listaJti novtine tražeći svoj tekst koji j: j?čer predao. Š~.list~ja tih S1.lr~caga .pod sJe1ii na lepet JgolruiblJiih mIa, :pred OČI mu :IZađe silueta onog goluba naspram kirvavog neba, a novi ne mu klonuše u rukama isto onako mlitavo kao i tijelo onog prokletog goluba. Pomislio je: »PremOI"io ISam. ISe ,radeći! A i prep:io sam zad njih dana«" priznao je ,SaJmom sebi. »Ma nek' ide sve u kurac... Uzeću bolovanje da se k'o čovjek ispavam.«
l,
dvo >v nekog i vratio
IT U
je ugle rada mu ~Iubova
i bezgla
Sedmlicu dana je proveo kod prijatelja na Jaho rini pomažući mu pri gradnji vikendice, a od golu bova, naJmVlIlO, nije hillo Illi Itraiga. Kad se (odmoran) vratio u Sarajevo, prije spa vanja je zadovoljno pomislio: »Ma, kakvi golubovi!« i istog trenutka. pokvario raspoloženje tim što je samo [ lPO:miJslio na Il1'j.ih. Loše ,je spavao te noći. U !Stvari, više se ,prevJ:' tao po krevetu očekujući svitanje i ... Zaspao je tek pred zoru. Probudio se kasno. Krroz prozor se plaVi lo nebo i obećavalo lijep dan. Međutim, sutradan, uz jedan teški mamurluk, na prozoru ga je čekao i onaj njegov golub sa svo jom sviltom. Poletio je prema prozoru i otvorio ga, a golubovi su nekako nevoljko prhnuli uz['ak. Tek što je zatvorio prOZiIlr, ponovo su biili tu... Iz dana u dan je bivalo sve gore. Svaki pogled na golubove ga je užasavao i uLazio bi u prvu kafa nu tražeći spas u gonilli. Na svaki šum iza svojih leđa se preplašeno trzao jer bi mu se činio kao le pet krila, iz svake sjenke, kaJmufliran svoj!im sivi lom, webao ga je njegov golub i on je dršćući cije 2*
17
lim tijelom bježao u neki zatvoren, 'Osvijetljen pro Sltor...
Pio je, da, pio je više nego ko m'Oga'O zaspati...
'Obično.
Jedino je ta
Završio je pod točkoviml:l- nekog aUJtom'Obila pri likom »nepažljivog prelaska ulice« i sve se završilo 'Objavlj!ivanjem njegove slike II crnom 'Okviru (Slika iz studentskih dana: lice prilično mršavo, ni traga podbulost1, pogled ja;saTI, oš:taJr i Jpomallo !izazivač ki, a usta !iskrivljena u podsmješljiv'Om osmijehu.) na drugoj strani lista u kojem je radio. Slijedio je i »prigodan« tekst jednog kolege koji ga je najviše mrzio li koji mu' je za života potura'O cjepanice pod noge li svakoj m'Ogućoj prilici. (Sad je pisao 'o »nikad prežaljenom« i o· »nenadoknadi vom gubitku za nl:ooi kotlektiv«, »besktrajiIloj zahval· nost!i«, »neutješmm kolegama i kolegicama«, »ži vom sjećanju«.) Sahrani na Novom gradskom groblju prisustvo valo je, kako to i priliči, mnoštvo poznartogsvije ta iz javnog i kulturnog života, bili su pleh-muzika i »Posmrtni marš«, bezbrojni Vlijenci, mnogo suza, crnih odijela i kravata, a da ova priča što sam je is· pričao nije sušta iSIt!ina nego proizvod moje mašte, zawšio bih j~ tako što bih reka'O kako je u trenutku spuštanja kovčega u grob, iz :rake izletio veliki, sivi golub s pernatom 'krunom na glavi, da je baš u onom istom trenutku kada je prva gruda zemlje muklo udarila.o poklopac kovčega, jedan oblak za klonio sunce, a imao je oblik goluba... Ovako, od svega toga ne
mništa.
j
l·
Dan rl, UIII1r() bio »ob:: TO i za:š da ,to ne Pos: no i tač redu! »B( "
·1 ~
u e hit; rar.
nin no
be nja bol
teg skc
tor pre kOl
sta naj
led hOl
teg sta
18
etljen pro
MOJ DJED
dino je ta nobila pri ;e završilo ':irru (Slika t, ni traga ~ IilZazivač
)smijehu.) olege koji l poturao llici. (Sad :tdoknadi :>j zahval n1a«, »ži ,risustvo :og svije h-muzika Igo. suza. am je is e mašte, trenutku ~liki, sivi e baš u t zemlje tblak za-
Danas sam ostao sam. Umro mi je djed. U stva ri, umro je prije sedam dana, ali tek danas sam do bio »obavijest« iz holnice, da je umro i kako je um ro i zašto je umro. Kao da .me to ill1;teresuje i kao da ,to nešto mijenja. Poslali SIU .mi ~~jepo obavješteIllje: :sve je preciz no i tačno napisano. Po njima: sve je u najboljem redu! ' »Bolesnik se po drugi put radi istih tegoba liječi u ovoj ustanovi, a prethodni put je verificiran bron hitis spatičkog tipa, ventilatorna insufijencija, a
ranije je
takođe
radi istih tegoba
liječen
na 'inter
nim klinikama u Sarajevu, ali su tegobe skoro stal no perzistirale, tj. th. nije imala efekta na tego
be koje bolesnik navodi. Prilikom prošlog liječe nja predloženo je klimatsko liječenje na moru, ali bolesnik nije upućivan, pa je ponovno radi istih tegoba zatražio prijem. U toku daljeg liječenja skoro iste tegobe, na sve terapije sa bronhodilata
torima, antibioticima, kardiotonicima stanje bez promjene, objektivno nije imao znake' kar'dijalde kompezacije, ali su astamatične forme tegobe stalno prisutne uz stalnu disponiju naročito' pri
naporu, pojačan kašalj. SE je stalno visoka. Preg ledni snimak pluća je pokazao u odnosu na pret hodni pri ranijem boravku isto stanje. Pored ovih tegoba bolesnik se žalio na tegobe od strane pro. state, učestalu 'bol, na mokrenje itd. Bolesnik je
19
nakon dva dana lakih diaričnih tegoba, naglo exi tirao, najvjerovatnije se radilo prema kliničkoj slio ci o infarktu miokarda, jer je exitirao naglo, u ro ku nekoliko minuta sa tegobama koje su karakte ristične za ovakvu smrt. tj. infarkcije miokarda, a i što je moguće očekivati obzirom na dosadaš nji tok bolesti, kao i na dob bolesnika.«
zapustila htjela uv kom jClr' ma što se napravili pali na k tali, kao dala, izg lja, pa:lja ne smije vi čovjek
Slijede potpisi dvojice ljekara. Nigdje ne piše da sam ja sada ostao potpuno sam.
Tako kraju me sam.
I Kažem, djeda sam sahranio prije pet dana. PO svim propisirma. Cak sa tri popa. Da je mogao da vi· di tu lakrdiju vjerovatno bi ga sTce po drugi put iz dalo pri pomisli da ta tri lešin8lra za dva minuta uze še dvjesto hiljada. Njegovih p8lra. Davno je on prestao vjerovati u boga, sreću, za· dovoljstvo, sinove, unuke, prijatelje, ženu, klupu u parku, jutarnju kafu i novine, rakijicu ili malo vino kod »LOVCA«, »Kinoteku« u kojoj je gledao američ· ke melqdrame i grcao u suzama, kao da to što se dešavalo na ekranu nije samo !razvodnjena verzija njegovog vlastitog života kojeg je bez suza priveo kraju. Prestao je vjerovati u boga jer to mu je nalago njegov racionalni, preferansaški duh po kojem je ostao legenda u gradu, doduše, među starijim ljudi ma koji već hlape; SIreće nije nikad ni imao u životu kao ni u kartama Ger nije bio i nije hitio (da bude kockar, što podrazumijeva i pokvalrenost, pohlepu, vjerovanje u boga, sreću ...) . Zadovoljstvo se izgubilo s godinama, sinovi su ga iznevjerili: sva četvorica su se ubila, a: jedini unuk je i sam na najboljem putu da to učini.· Zena se razboljela i nakon smrti trećeg sina se propila,
20
Bilo no. Ja sal trudio da ih obično svijesti, 'ii kiriv što j da ja ne I mahao gl: Tako i
mogućl1"
jeme. Djed nekim Ish: cimo, za;/ zaanoHo g (Njemu n
l,
naglo exi
diničkoj
sli
naglo, u ro su karakte : miokarda, '1a dosadaš r.« kara.
otpuno sam.
zapustila kuću, pala u bezgJraničnu apatiju u koju je hitjela uvući i njega. To joj nikad nije pošlo za ru kom jer ono njima nikad nije govorio kao o :mrtvi ma što se govori, nego kao o ljudima koji su jednom napravili grešku u životu, odigrali pogrešnu kartu, pali na kontri; i 'Oni rijetki prijatelji koji su mu os tali, kao da su se bojali njegove starosti, kao ogle dala, izgužvanog man1lila, progorjelih najlon-košu lja, prljavih maramica i njegove ludačke vjere da ne smije i ne može umrijeti dok od mene ne napra vi čovjeka. Tak'O smo živjeli: 'On je imao mene, ja njega. Na kraju me je prevario. On se izvukao. Ja sam ostao sam.
. dana. Po ogao da vi ugi put iz .inuta uze
II
sreću,
za ., klupu u malo vino lO američ
to što se la verzija za priveo je nalago kojem je jim ljudi ) u životu ida bude pohlepu, sinovi su a: jedini tini. ·Žena ~ propila,
Bilo nam je interesantno dok smo živjeli zajed no. Ja sam se trudio damu ukradem pare, a on se trudio da ih što bolje sakrije: Na krraju, ja bih mu ih obično uklI'ao, odlazio u kafanu, napijao se do be svijesti, vraćao se kući i njega optuživao da je on kIDiv šito ja pijem, da u meni kola njegova zla krv, da ja ne IIDQgU ništa pTcxtiv toga. On me je gledao i mahao glavom. Tako sam mu davao materijal za razmišljanje i mogućn'Ost da nečim ispuni svoje besmisleno vri jeme. Djed je bio lake ruke što se tiče palla samo u nekim Is'lučajeV!.ima. Kada bi mi za:tJreibai1o :para, ;re ci-mo, za falI1II1er1ke 1J.i ai!pele, 'Otišao hih !kod njega i zamoho ga. Tada Ibii narstajalo heskrrajno natezanje. (Njemu nije išl'O u glavu kako neko može dati pe 21
,
.
deset hiljada za cipele koje ć,enositi tri mjeseca, kad je .on svoje platio pet hiljada, a evo, nosi ih već osmugod:iaJJu. Faa:mer.ke je ,smatrao nečim nepristoj mm.) TlU de bio ll.llP'OI"an i Jroil:iJk.o ;god Isam molio, preklinjao, lobećavao, prijetio, dobivao glumljene, a na kraju i prave histerične napade, nije pomagalo. On je ostajao tvrd. Tek, jedan dan izgubih dobru lovu na karta ma. Kako nisam imao da platim odmah, založih gramofon. Sav, očajan sam otž,šao !kod djeda, jedi nog čovjeka koji bi me mogao izvući iz bule. Prek linjao sam ga da mi da para. On je pitao za šta mi trebaju. Kako mu nisam spominjao nJi farmerke ni cipele ni košulje, on je bio uporan i insistirao da mu kažem za šta su mi potrebne pare, .pa će mi ih tek onda dati Već potpuno iznerviran, dreknuo sam: »Zijanio Isam lIla :kartama!« . anse nimalo nije zbunio (kao što sam to ja očekivao) već mi je" odmah postavio slijedeće pita nje: »Šta si igrao?«
Tu se meni upališe lampice i ja, iako sam izgu bio na pokeru, slagah da sam igrao preferans. »,Po lko1i1ro poen?, pitao je dalje. »Trl banke,« ,odgovorih. »Koliko partija?« »Pet!« On me sumnjičavo gledao:
»Od koliko ste igrali partiju?«
»Od sto,« odgovorih. '
On onda zatvori očJi i poče nešto računati u se
bi, a onda klimnu glavom, izvadi novčanik i dade mi pa;re i sasvim m.iirno reče: lIPa, da! Kad čovjeka stane karta, može toliko izgubiti.« J oš mi je održao govor kako ne 1Jreba ni da ig ram kad ne znam i sve u tom smislu. Na ~aju iz vadi špil karata dz ladice i još mi pokaza neke fine se u igri. Ostade zamišljen miješajući karte, a ja požurih da podignem gramofon.
22
Kas god bi r Nakon II mi onoli Dru đe sluča
se spren mišljem )IDa Up b:r1javio damuo znak po »Dc ubudu6 da ne d! Tek
re za po sam par bih »zal lim pre:
MOo: dosti, j ratovim ci obezl žda mu stariji l Ja ljubavn pare za prvog r
I
,l·
Dj{
sete go me jer,
l mjeseca, lOsi ih već . nepri-stoj ;vm molio, glumljene, pomagalo. na karta .h, založih jeda, jedi mleo Prek za šta mi .nnerke ni :istirao da aćemiih
, dreknuo sam to ja pita
~deće
sam izgu erans.
Kasnije sam taj »fol« s kartama koristio kad god bi mi zatrebalo paIra. Uvijek se dešavalo isto. Nakon kraćeg ispitivanja, vadio je novčanik ci davao mi 'Onoliko koliko sam tražio. Drugi način da mu dskamč:iJm pare sam tako đe slučajno otkrio. Jednom mu zatražim lovu i već se spremih da mu do najsitnijih detalja ispričam liz mišljenu partiju kad me on iz čista mira upita: »Da ti, mali, nisi nešto zabrljavio s curom?« U prvi mah md ne bi jasno šta on pod onim »za brrljavio« misli i počeh grozničavo razmišljati šta da mu odgovorim. On tu moju šutnju protumači kao znak potvrde i kajanja, pa blago reče: »Dooro, de. Svakom tO' može da se desi. Ali, pazi ubuduće. Zar ne znaš sine da ima načina i sredstava da ne dođe do roga?« Tek tada shvatih da on misli da mu Itražinl pa re za pobačaj i dođe mi da prasnem u smijeh. Dobio sam pare, a i kasnije sam ih uvijek dobijao kad god bih »zabr1javio«. Klimao je glaV'Om sa nekim vese lim prrekorijevanjem i laćao se novčanika. Možda je tada iI"a!l)].Thiš:ljao o ISv01ioj gla!ooO'j mla dosti, još gladnijim studentskrim danima u Beču, ratovima, neprestanom seljakanju, brizi da porodi ci 'Obezbijedi kruh i krov nad glavom, škO'lu... Mo žda mu je bilo drago što njegov unuk, kao što to stariji ljudi kažu, »tjera kera« ... Ja jedno znam: da sam uistinu imao onoliko ljubavnih doživljaja koliko sam puta od njega dobio pare za izmišljene aoortuse - važio bih k'o švaler prvog reda.
LIDa:ti u se mk i dade lože toliko a ni da ig a ~aju iz neke fine ;:arte, a ja
III Djed je, po vlastitom priznanju, pio od dvade sete godine. Doduše, optUŽivao je rat kao uzrok to me jer, veli, teško bi živu glavu izvukao sa Karpata
23
da nije bilo ruma. Smrznuo bi se, kaže. Ne bih baš rekao da je sve bilo tako - elem neise... .. Pio je punih šezdeset godina bez prestanka, ne računajući VIrljeme provedeno po bolnicama, pa se za njega opet ne može reći da je bio pijanac. Ja ga nikada nisam vidio pijanog. Znao je biti, ono što se kaže, »cvrcnut«, ali nikada pijan. Imao je svoju mjeru, a ona je bila najviše !itatr vina i porcija prže nih srđela ili tri deca rakije i deset deka sira. A, evo, kako se desilo da je prestao piti: Jednog dana ga vidjeh kako dde prema kući'- u onom stanju koje sam opisao kao »cvrcnuto« i po žurih prije njega, uđoh kroz prozor u njegovu kuću (stanovao je u pr:iJzem1ju) i ISaikrih se na 'Ormar. Htio sam da vidim gdje će danas sakmti novčanik. (Zbog mene ga nikad nije kitio na istom mjestu.) Cekaću . dok zaspe, uzeću onoliko koliko to dopušta trenut no stanje njegovog novčanika, a onda se opet neo paženo izvući k1'oz prozor. Savršen zločin. MilsJio ISam da će on, s obziroom [la, svoje stanje, odmah leći da spava. Al' kamen. On prvo uze »Os lobođenje«, pročilta ga od prve do posljednje· strane, (U stvari, od posljednje do prve, jer starci novine listaju ododzada, od smrtovnica, kao da se boje da jednog dana ne ugledaju svoju vlastitu sliku i proči taju svoje :ime.) onda isto tako i »Politiku«, a na kraju »NIN«. Ja sam se već bio ukočio na ormaru i prokli njao svoju genij alnu ideju. On, na kraju, odloži no vine, skide se, izvadi novčanik iz džepa i strpa ga u njedra, a. zaltlim leže. Ali, nikako da čvrsto zaspe. Svaki moj pokret na ormaru bi ga trgao iz sna. Meni više dosadi to neudobno čučanj e i ja sko čili tS ormara, a u dnugom· &kaku se a:lađoh na ulici. Sutradan ga zatekoh u kafani, u »LOVCU«, gdje drugo, kako pije sok. Vjerovatno prvi u njegovom životu. Upitah: )~Dedo, šta je Ito IS tobom? Š10 to piješ sok?« On mi, duboko potresen, odgovori: »Ja, mali, više ne smijem da pijem!« »Je l' ti to doktor zabramo?« upitah.
24
»Nij Tek »Juč
skoči
sa klimao g Jed, »Ma što bih t »Ti, t.elji dol pričinja,
či
i nalSt
I, ta me ni dl
e bih baš ;tal1ka, ne na, pa se lac. Ja ga , ono što I je svoju .'cija prže a sira.. A, la kući u 1tO« i po ;ovu kuću mar. Htio tik. (Zbog .) čekaću ta trenut opet neo .je stanje, uze »Os
je strane,
»Nije doktor. Dobio sam delirijum tremens.« Tek sada lIl1i .je bio šah. »Jučer mi se pričinilo, dok sam ležao, kako ti skoči sa o:rmaII'a i izleti kroz prozor,« zabrinuto je klimao glavom. »Ne, ne smijem ja više pliti.« Jedva savladavaj ući smijeh, rekoh: »Ma, kakav delirijum tremens! Uostalom, za što bih ti se baš ja p:ničinio?« »Ti, ti! Ko bi drugi? Rekli su meni moji prija telji. doktoil:i da se čovjeku. u delirijum-tremensu pričinjava ono što lInU je najgore u životu«, zaklju či i nastavi da '8Irče sok 'koji mu, očito, nije pridao.
IV l, tako! Danas sam ostao sam. Nemam više ko me ni da se pričinjavam.
ci novine
~
boje da
:u i ~u«,
proči
a na
i prokli )dloži 1110 strpa ga ;to zaspe. ; sna. i ja sko na ulici ::;U«, gdje ljegovom
; sok?«
25
MOJ DJED, OPET
prema uzme t Ni događa
i moga vaopo »R
Or »Š »~
'ur:
Izašao je iz Pokopnog društva noseći u ruci tek odštampanu smIltovnicu. Pažljiv'O je pročitao nebi li pr'Onašao neku štamparsku grešku. BdIo je u redu. »Oža1ošćem:i.supI1llig Petall' d QstaJla Ill[logoibr.ojna rod· bina.« završavao se tekst. Bi'O se dugo premišljao prije nego je stavio ono »mnogobrojna ll"odbina«, ali sada je bi'O zadov'Oljan. Bolje je 2lV1UČa'lO, a uosta:lom; »NiUcad čovjek ne zna! M'Ožda... « Pažljivo je presavio smrtovnicu i stavi'O je u lisnicu među dvije (plavih 'Okvira) koje su već bile tu, već !iskrzanih rubova. na preklopima. Njeg'Ovi si· novi. Da, njeg'Ovi sinovi... Tu, nije bilo »Mladena«, najstarijeg sina koji je nestao u ratu. Njegova smrt nije nikad zvanično p'Otvrđena. Ono »M'Ožda« se od nosilo na njega. Sutradan je uzeo Itaksi, mada se to protivilo nje govim pI'fu1citpima o štednji, oi 'Otišao na sahranu. No vo gr'Oblje je bilo daleko. Od starog više nije bilo ni traga: prek'Opano je, zemlja je pO'l'avnana, asfaltira na ,i tuda su' sada jurili. aut!Qmobili. Na sahrani je bilO sam, što se i moglo očekivati, ne raČUlIlajući, 'lUlIravno, oni'h nekoliko na!stranih sta rica nezemaljskog izgleda, k'Oje ne pr'OPuštaju niči ji spr'Ov'Od. Kada je sve. (brz'O) bilo gOtIOVO, vratio je šešir na glavu, uzdahnuo: »Eh, tak'O ti je to.« i krenuo
26
:,
:tl
Or »S no buc Tl? Ot četrde~
vom g: Mačke
mogao vjek, r Dt iz kuĆI mjestu se vra( I (
nje vii Kakva ti ni ri Sc nih, st i
čeHkJ
Ino u l nu po Pl pio na m'Oj b K:
put pl njega
ruci tek tao nebi e u redu. ajll1a irod
l
tavio ono dovoljan. ~neZ11a!
.vio je u . već bile jegovi si tl1adena« , ova smrt a« se od :ivilo nje ranu. No je bilo ni asfaltira :>čekiva ti, ranih 6ta taju niči
) je šešir i krenuo
prema grobljanskoj kapiji razmišljajući da li da uzme taksi ili da sačeka autobus. Ni njegovi pro:tekli dani nisu obilovali nekim događajima i tekli su ubistveno isto, ali nije bio sam i mogao se za nekoga »uhvatiti« kada bi prekopa vao po uspomenama. Upitao bi: »Ružo?« Ona bi se tad trgla iz drijemeža, odgovorila: »Š1:a je sad 'Pero?, a on bi je urrrtiJcio: »Ništa, il1išta. " Samo .gledam spavašJi rili si 'UiIIlIrla.({ Ona bi prO'mrmljala, tobože ljutito: »Sad ne spavam. KakO' ću spavati kad me stal no budiš. A ne daš mi ni da na miJIu umrem.« Takio su se šaiHM. Ot:kada je iSJDUŠena kuća ill 'kO'joj je živio preko godina i otkad je dobio Sitan u jednom no vom gradskom naselju , sve je poSl1:alo još praznije. Mačke, kojima je uvijek u životu bio okružen, nije mogao povesti sa sobom. Zna se: mačku ne veže ČO' vjek, nego mjesto. Dešavalo mu se sada, i to sve češće, da izađe iz kuće, zaputi se uliCOIffi, a onda najednom stane u mjestu rp.iJtaJjući se da li je 1/:0 sad 'izašao irz kuće -Hi se vraća. I dalje je, 'Po navici, kupovao novine, aH mu čita nje više nije predstavljalo nikakvo zadovO'ljstvo. Kakva vajda od čitanja ako nemaš s kim progovolI"i ti ni riječi o onom što si pročitao. Sam je sjedio u kafani, jednoj od onih moder nih, staklenih kaveza gdje je sve b1isitalo u plastici i čeliku, muzika trešta1a, a konobari bIli m1a.di, Istal Ino u pokJretu, tako da nisu imali vremena da zasta nu pored njegovog stola, da upitaju za zdravlje. ProJ;lašaO' bi nešto zanimljivo u novinan1a i lu pio nadlanicom po naslovu: »Vidiš ti šta se događa, moj brate!«, ali nikog nije bHo da mu odgO'vori. Kafana se punila i praznila svojim II"jtmom, po put pJ.iJme i O'seke, i sav taj svijet je prolaziO' pored njega kao da on i ne postoji. Ako bi već nekO' svr četrdeset
27
nuo pogled na njega (kada bi ga uhvatilO napad kaš lja), bi'O je to onaj neopisivi izraz s kojim»mladoSlt« promatra »starost«, izraz pun straha, neshvatanja, mržnje inetrpljivosti. . Po noći nije spavao i uza:Jpd je te časove poku šavao prekratiti irUjući po sjecanju, ali nije bilo ni čeg čv,rstog za šta bi se prihvatio, ničeg stvarnog, ni kakvog predmeta, ničijeg lica ili glasa koje bi potvr dilo da je to on i da se t'O i to nekad dogodilo. Lutao je pogledlOm po praznoj sobi i po sebi, buljio u kv:r gave ruke na koljenima i samo je jedna užasna riječ tutnjala njegovim mozgom: »Ntišta, ništa, ništa...« Onda, smoren osjećajem. besmilS'la ikojU. je ta riJječ izae:.i'V.ala, !]JOČli!I1jao bi da tiho ponavlja: »Dana,s je sedamnaesti mart, danas je sedamnaesti mart...«? kao da je rt'O neštošt'O mu se Ille može oduzeti i zami jekati. Tako je iz dana ,u ,dan »čekao .svoj lred« i često bi sa strahom pomislio da se nešto u tom »redu« nije poremetilo, da je qN pobrkao Itaj red k'Oji važi za sviju od kad je vijeka i čovjeka,. da je zaboravljen, preslročen ... U osvit jednog dana, poslije noći ispunjene s »Ništa«, najednom mu je pred 'Oči iskrsnula slika jasnija i od same stvarn'Osti: On, vitak i uspravan, odmah poslije oslobođe
nja, prolazi gradom, zastaje u Titovoj ulici i napis na
Spomen-ploči
kod
Vječnog
pa op
sv, sp m, ka m,
za Sal
hnita g. nio, sj< »Ono Sl
Pri trake vj vnog D Da, »ĐŽ«
i
NJE«.
On vidjeti. Slo nuo da tuda PI gledala
čita
»G(
plamena koji
ono tar požutje On: stlrahol1
su klesari upravo završili i upravo spremaju alat u torbe. Tada u tekstu pronalazi grešku, pa dm gu: umjesto »OTADžBINU «, uklesano je »OTAĐ BINUcc, a na jednom mjestu je ispušteno i jedno »ZA«. Vuče jednog radnika za rukav i pokazuje mu greške. Radnik ga gleda ne shvatajući ništa, kaže: To ti, druže, šefu! šef prilazi, on mu objaš njava, šef vadi neki papir iz .džepa, gleda u papir, pa u spomenik, psuje oca-majku glupu, neradl1.ič ku, neprijateljsku, izdajničku, kaže radnicima da nigdje ne idu, odlazi negdje. Ubrzo se vraća s ne· kim čovjekom strogog izraza lica i s neskrivenom
28
za vj,
»Š1 hoćete
{ On »Zr kad su banka,n vidite, 1 hoćete.
lpad kaš mladoSlt« hvatanja; ,ve poku ; bilo ni trnog, ni bi potvr lo. Lutao iio u kv.r ,S~ riječ
mšrta... « )j~
je ta
L: »Danas
mart...«? eri i zanri
. često bi :du« nije i važi za oravljen, unjene s ula slika oslobođe
,lici i
čita
nena koji
maju alat lo, pa dru e »OTAĐ .0 i jed1w pokazuje ući ništa, nu objaš l tL papir, neradnič
ticima da "'aća s ne krivenom
zabrinutošću mu pokazuje greške u napisu. Co vjek psuje, ponovo gleda u spomenik, prilazi, pi
pa rukom kamen, šef za to vrijeme stoji
nemoćno
opuštenih ruku, radnici u grupi se prave da ih se sve to nimalo ne
tiče.
Onaj hoda gore dolje ispred
spomenika, govori nešto šefu, a šef daje radnici ma znak rukom da priđu bliže, daje im uputstva kako da preprave ono »Đ« u »DZ«, kako da upišu malim slovima »ZA«. On stoji sve dok radnici ne završe svoj posao.
Sada je sve to ponovo vidio i obuzela ga je ma hnita g.rozničavost, Brzo se obukao, ni štap nije po nio, sjeo u aut'Obus za grad, ponavljajući u sebi: »Ono stoji! Ono mora da još stoji. . ,« Priša'O je spomeniku 1 drhtavim rukama sklonio trake vijenaca koji su tu bili položeni prilikom neda vnog Državnog praznika. Da, stajalo je još uvijek: »Đ« prrepravljena u »Đl« i ma1im slovima ubačeno »za OSLOBOĐE NJE«, On je to ispravio. Evo, vidi se. Svako too može vidjeti. Slova su mu blještala pred očima i OJ;l se osvr nuo da provjeri vide li rto što on vidi i drugi koji tuda prolaze. Prišao je nekoj djevojci kaja je raz gledala bioskapski plakat i rekao joj, sav blistajući: »Gospođice, :izvinite što smetam, vidite, vidite ona tamo... Ono sam ja ispravio.« pokazivao je požutjelim kažiprstom prema Spomen-ploči. Ona se odmakla korak, pogledala ga pomalo sa s1Jrahom,pomala s gađenjem j rekla: »Šta hoćete? Šta tramte? Ne razumijem! Šta hoćete od mene?« On je pokazivao u natpis i objašnjavao: »Zna1l:e, 'Odmah poslije rata, ja sam prolazio baš kad su postavljali ploču i znate ja sam, iako sam bankarsl<:;i činavnik, znate, jezičar po vokaciji. .. Eno vidite, lijepo može da se vidi, možete i 'Opipati ako hoćete.,. Slo-bodrlo, to je urezano... Ja sam to pri
29
mijetio i ispraVio... To je bilo 'odmah poslije rata. Vidite ono »OTAĐžBINU«. Tu je pisalo »OTAĐBI NU«. Znate to se u Bosni stalno miješa, nikako da narod nauči razlikovati »DŽ« i »Đ«, ali ja sam to ispraVlio...« '. Ona se odmakla van dometa njegovih ruku i oswnula se oko sebe kao da traži pomoć, ponavlja
SVJ
jući:
»Ja, ja... ja ne znam šta vi govorite... Sta ho od mene...« On nije ni primijetio kad je iz poslovnice JAT·a izašao mladić s avionskim kartama u ruci i s osmi jehom na licu, prišao djevojci i upiltao je i ne gle dajući u njega: . »Šta!hoće stm«, a ona ga je obujmila oko pasa, slegnula ramenima i rekla: . »Ma, pustil Dilejal« i odoše' sretno zagrljeni, a i Oll, koji je zaboravio šta to znači biti sretan... U ISItvalIT, više miran... ćete
(Pre trebao često O]
Lner izmošen kojem.
očale
k,
pane 0<:
jek SijJIr. ovdje?« Sta ze II ŠIk
pitanje: Zm
sam, na »Fr
odgajali
te i u
Si
jedne pl
što se ti Osim sl! ko čuve (Naime, po nek<
»ljubitel je
30
čuvell
SVATKO NETKOG PONETKAD ZAVOLL ..
dije rata. ,OTAĐBI·
(Kaže, pjesma stara.)
rlkako da a sam to
h ruku i ponavlja
..
Šta ho
dce JAT-a i s osmi i ne gle oko pasa,
J
:l ~
~
il
rl'" ,Ii~
il :.1
;l cl
djeni, a i an...
"
I ii
('Profesor geografije je bio baš onakav kakav bi trebao da bude jedan profesor geografije i kako ga često opisuju u knjigama: . L nemaran, tamnoplavo odijelo koje se sjajilo od izmošenOistU., hDjele mrlje oko desnog džepa !saik.oa 'Il kojem je uvijek imao nekoliko .komada krede, nao očale koje neprestano spadaju s nosa, buljave, pos pane oči, svi pokireti ·rasijani,a usta kao da su uvi jek :S!PI"emI1a da (pOstave pitanje: »OtlkiUd i zaS'1o ja ovdje?« 1 Stajao je pored otvorenog prozora i gledao bre ze .uškdLskomdvorištu. Prethodno' mi je ;postavio p±tanje: »Privreda III FiramOUlSllmj!« Znajući da uopšte ne sluša šta ja to pričam, ja sam, na opšte veselje ,razreda, deklaJlIlovao: »Francuska je, daklem, opštepozmllta po svojim odgajalištima slonova koje izvozi na sve kontinen te i u sve zemlje svijeta, a u planu je i \izvoz na sus jedne planete. Mislio ko šta hoće oFirancuskoj - ali što se tiče slonova - tu joj nema premca u svijetu! Osim slonova, Francuska je u svijet dzvezla i nadale ko čuvene. pijance, .kojih ima i ovdje ;prisutnih... (Naime, profesor je ,bio onaj ,tip čorvjeka ikoji ,ge, po nekoj međunaI1odnoj konvenciji, obično naziva })ljubiteljem dobre kapljice.« . " ali, aH F.rancuska je čuvena po nečem što je zaista ~
31
~OUSke... 70 su .ami
&a!nru2:i.•.•1IrMedn a
. na svijetu s~ ne može pohvaliti toliki~o jem :rancuza i mi joj ovdje, pred svima na tome skidamo kapu...« U razredu je bila ludnica. :profesor bi se tad okrenuo cd prozora i tek reda radi trekao: »Nećemo šaptanja\« pa bi se ponovo zadubio u posmatIranje '1JiJ1Jra'V'Otg !plesa brezovcg J.i5ća. . . Hi III nešto drugo; iko bi ,ga znao? Ja sam nastavljao: »Kao što:se Jaikomože zaJcljlllčit1Ji, ~ane'f.ran OU!Sike ,kape !potiču. diireik:llIlo UZ Francuske i mnogi poznati ljudi, .od Pikasa do Sartra, mogu se pohva liti da su se njom slUžili da ukrase ili zaštite glavu ... Jedan od glavnih proizvoda Francuske koji ni u kom slučaju ne· bismo smjeli zanemariti je, sva kalko, :i N8JPO!leoo.. Na:poloone u !pOsljednje vrijeme sve češće SJrećemo u ludnicama ,i na karikaturama, u ItrorogO!lll šeširu i s' rukom ušlicu..• Od njih se takođe pravi jedan od najboljih konjaka na svije tu...« Za ,to vrijeme sU;[,a'ja lU trazredu iLgl'a'1i ipOoo1a!Pe ispod klupa ili se pipkali sa ženskicama, gađali pa pirtićima, ili, iz puke dosade urezivali svoje inicijale u klupu... Profesor bi se najednom trgnuo, namjestio na očale, sjeo za katedru, otvorio »Dnevnik« i svečanim glasom objavio: »Nisi ti to, Dario, baš najbolje savladao. Ne, ne. Koliko da mu dam?« obratio bi se tad razredu. / . Svi bi tada graknuli: »PET! Pet, profesore! Sve je znao.« »Uvijek vi sve znate! Je ti ti dosta četiri?« pitao bi mene. »Kako vi kažete profesore...«
I
ltNem< dijete.« . /
i
Onjel vnik« na k le - sve ( što nikad l
r~
Među
stajao na dao! I mis lio?! Nas tr je to osjeti zbunjenom »Dedel Francusko,
Kad SI tako i tak~ rekao polu »Vidi .
-Bio je onda, zais1
obučen. čen u ne čovjeka ke
\ Jednog dana reče ·mi jedan prijatelj čija je ma1jka MIa :šilmlls:ka pnijateljica s tim lIlašim profeso rom geografije, da mu je umrla kćerka. . Dan poslije sahrane, prije nego što će profesor I doći na čas, ja rekoh raji: '
ga, smjesti dan oklop. lo, košulju kravatu, Č~ dno virile j derne i sk1 piletu sise,
32
3*
li~:
na tome
»Nemojte danas zajebati,. . . Profesoru je umrlo dij ete'«;1
t
bi se tad »Nećemo
smatJranje drugo; iko waaJ.ef:ran e i mnogi se pohva ite glavu ... k.e koji ni iti je, sva je vrijeme lkaturama, )d njih se :t na svije di. poilcla(pe gađali pa je inicijale
njestio na i
svečanim
aa. Ne, ne. azredu. /' =esore! Sve tiri?« pitao
elj ill
čija je profeso
:e profesor "I
On je ušao u razred, otvorio prOZOlI", SItavio .Dne vnik« na katedru, !raZaStro mapu Evrope preko tab le - sve ono što je svakog dana radio - i, nešto što ni1cad. nije prije uradio: zapalio je cigaretu... Među rajom u razredu je vladao muk. On je stajao na prozoru i gledao... Ne znam šta je gle daol I mtislio... Otkud da ja znam šta Ije tad mis lio?! Nas trideset i osmero je ltada bilo s njim i on je to osjetio i kimnuvši glavom prema meni, sasvim zbunjenom, rekao: »Deder, ispričaj mi nešto o uzgoju slonova u Francuskoj .«
II Kad se predstavio, važnim glasom: »Zovem se talro i tako. Ja ću vam predavati hemiju,« neko je rekao poluglasno, .a vjerovatno sam to bio ja: ltVidi ti km"ca!?« .~
'<., Bio je obučen (Kada kažem da je bio obučen
onda, zaista, pod tim pojmom mislim. da je bio o b u č e n. Nije se sam obukao. On je bio o b u č e n u nekoj robnoj ku6i. Takva je to bila vrsta čovjeka koja se ne bi znala sama obući. Obukli su ga, smjestili su njegovu ~u sasvim prikla dan oklop...) u sivo, dem ~, dvoredno:odije lo, košulju s velikom špicastom kragnom, pletenu kravatu, čarape šarene do povraćanja koje su besti- ( dno virile ispod prekiratkih nogaVIica pantalona, mo derne i skupe italijanske koje su mu pristajale k'o piletu sise, ~ na koje je, sasvim OČito, bio neizmjer 3*
:u
nO"pE:lnOSafrjer~ Je 'sjeo i 'Prekrstio noge V1soko;>a či nilo bi se da bi ih najradije skinuo i stavio naka,te~' dru da i mi podijelimo njegovo ushićenje ... "" GocUn.:e? ,N'eš.to neodre(iene. ',' Gogolj bti·rekao: »Ni, s~r, ni mlad, ini 'mršav'ni debeo, ; ."«' . ',' 'iPa,zaJdowlj~ se Gogoliem. '::1 ' ','. Njego""se karakte1(otkrivao·izčasa,u' čas~.Bio; je 011 v:r~temalih'tirailaf in:la1fu' Hitlera »iz na~eg: :sokfl~~, ;koji" na sv;l,l$:t;eću, nemaju. nikakve' mo~l, ,J~()ji, ostaju. Qno što jesu; vječiti nezadovoljni~ ci, perfidni mučiltelji svojih žena koje se sada sigur-; no)~iljadu putapitaju:»Šta ro1'Qi da poO:em,za::nje g
od one
3;'f·
1
u kabinet kus, nača »OtV( tunrra.« 1<0 SI male, zle vao Hce i mogao za' Poslij ni, nije IS. ja sam.izl sam znao, Ali, a --~~I
~.neš: .. Opet, nekal
ćao
osjeća
je(
kosu, kiti oduševlja vom profe Kao: godina, h( mi je sve. Jedllf »Kinotekl Kako ja je TrnaJ kinom u . časova:i ~
gdje oko tibo da nt pusti s ča »Pro U nje
vam se, a
&isoKa' 'a či 'io na 'ka,te~.
e...
lj, b:i ;rekao:
Katastrofa je nastala kada je jednom prilikom., u kabinetu za hemiju, nalronšto smo iizvelineki po kus, načas se zaboravivši !rekao: »Otvorrrite prrrozorrre, pokvarrriće se aparrra turrra.« Ko se nasmijao - to sada ne znam. Njegove male, zle oči su se zaustavile na meni, ja sam, skri vao lice iza sveske, ali smijeh razreda se više nije mogao zaustaviti ... Poslije toga, u njegovom ponašanju pr~ma m.e-. ni, nije ISe ništa !himno irzmi1enilo: on me prozivao, ja sam.izlazio pred tablu, odgovarao onoliko koliko sam znao.' ..• Ali, ali. . . o" • vidio sam u njegovom pogledq nešto IJl~ zlo... nešto bolesno ijadpo.. _ . Opet, s moje strane; j'a s~ prema ',njemu osje ćao nekakav nadmoćni! prezir kakav već može da osjeća jedan sedamnae~togodišnj~ koji nosidug'!l kosll,kiti se raznOlraznim~~htppy«, drang(llijama, oduševljava se »Beatles:iJIna«, prema tamo nekom si vom profesorčiću. 1
L.U čas~Bid
Hitlera »iz
aju.nika~v~
ezadovolJm.; : sada sigur-; •.đern' za: nje : trudite se, lalO vam,je relik,in:i." .}) P«. ·dakJtilograf.. ~bine. To ni lslite. Znam ili nekih re ie na kraju, ti »princ iz 'a vaša razi nagovaranja pri1ika!'« ~, ,
'"
.:" .•
svoju »vlast i na razred. je imao, da l, i ta šansa ;mo ,da' naš :rljao je 'slo-
o
o
,
,o
o
'
J,,
Kao. što več rekoh, imao sam tada sedamnaest' godina, hodao s prvom ljubavlju mog života... Bila mi je sve. Jedne veČeri izvadih dvije karte zakIDa. Za »Kinoteku«. Od sedam sati. " Kako .sam bio dogQ'V'OII'io .sa S'VojQ[ll OUl['om 0ko ja je !imala Itaj dap. pet čaSova) da se nađemo pred kinom u pet minuta do sedam, a ja sam imao šest, časova:i šesti je čas, po ne8'l'eći bio hemija,ja, ne gdje oko pola sedam, upola časa, priđoh katedri i tiho da ne čuju nl 'Oni iz prvih klupa zamolih da me' pusti s časa pet minuta' do sedam: »Profesore, možete li lIlle pustiti s časa?«' U njegovim oč:iJIna je nešto bljesnulo i kunem vam se, ako su te 'Oči ikad ispoljHe i odrazile hilo o
Doduše, dis . :z;lobno pri lO francuski. je mane, p.a gavaorlječi '
uspio,okre jenj'e jezika. tno;· "
;
o
,
3S
kakav osjećaj, onda je to bilo tada; slavodobitno, s potpune vlasti nada mnom, upitao je: »A zašto bih te pustio?« ZbUnjeno i smušeno sam, priznajem, promu cao: »Imam sastanak s curom... treba da idemo u kino od sedam... već sam izvadio karte...« Gledali smo se netremice i on je rekao, beskraj no llŽivajući, valjajući svaku riječ preko jezika kao najveći poslasticu, s tolikim uživanjem: I »Ne, ne može. Nigdje l1Ji'nećeš ići.« (Zaboravio sam pripomenuti da je profesor he mije ipak nešto wlio - ne računajući one njegove ta:lijanslke ailpele - lU' životU: 1:0 je bio njegosv »fićo.) Kada bi parkirao kod f~~turne sale, obišao biga, zagledajući ga zadovoljno sa svih strana, dva pUlta bi Provjerio da li su vrata. dobro zaključana, kucnuo nogom u sve četiri gume i, < rel="nofollow">čito zadovo ljam, uptUltio !hi ISe !Pfema uJlam lU ŠIkoru. Na lSamQlII1 ulazu ne bi mogao izdržati pa bi se okrenuo i upu tio »mu« j<>š jedan zaljubljeničkipogled. "t:: Prišao sam mu sasvim blizu, osjetio miris pit ralona koji je upotrebljavao poslije brijanja, upio mu se uvodnjikave <>či,· v:idio svaku bubuljicu na njegovom čelu; trunje peruti na kragi1i košulje, na gea se prema ,l11jegovom uhu, mtom, voštOO()(ffi ii šap nuo, đJsipIunjen ne mamni .sam ikakvim osjećajem, nježno, tiho: »Pirofesore, vi znate da iiJmate kola...« ) Kad sam to rekao, nisam imao blagog pojma šta je to tlrebalo da znači: žurilo mi se da ne zakas nim na sas~ak, u kino... \ Pored fiskulturne sale,koja se tada nadograđi vala, .stajala je gQmila cigala. Ugledao sam, i njego vog »fiću, podigao jednu ciglu s gomile i u prolazu, u trku, je bacio kroz šoferšajbu automobila. Nisam se ni okrenuo da victim sltaklo koje se rasulo u hiljadu komadića. PlI'ed kinom me je čeka la cura: lju,ta! Zakasnio sam dva .minuta. osjećajem
e,
36
.
Sutra lima. Ušao sutnim po katedru, j mjestu gd nešto što retu. Raja ispod kIuJ
I'Odobitno, s Lpitao je: eJIIl,
promu
da idemo u e:•• •« rno, beskraj ::> jezika kao
Sutra popodne, profesor nije došao u školu ko lima. Ušao je u učionicu, preletio nekim čudnim, od sutnim pogledom po učionici, spustio »Dnevnik« na katednl, otvorio prozor, zagledao se prema onom mjestu gdje je obično parkirao svoja kola i uradio nešto što nikad prije nije uradio - zapalio je ciga retu. Raja u razr~du su se štipala, irazbaoi1a poker ispod klupa, gađala gumicama....
profesor he one njegove
degO'V »fićo.) l
,
sale, obišao strana, dva zaključana,
,čito
zadovo .. Na lSanDO!ffi renuo i upu 1.
tio miris pit
rij anja, upio
bubuljicu na
. košulje, na
,štanom ~ šap n osjećaojem, .•«
i
•
llagog pOjma da ne zakas la nadogradi sam i njego ~ i u' prolazu, .obila. taklo koje se J. me je čeka ta. 37
1.1 I
li
'I
dg. spo: I kG lu 1 luje
sav mla
Nal PS):
Dijagnoza:
I
l
Cijenjen na IK 27. 8. 1983. godine kada je radi dg. Psychoneurosis gravis, ustanovljeno da nije sposoban za pohađanje gimnazije i da je postojala I kat. invalidnosti, sa kontrolnim pregledom u ju lu 1974. godine. Dolazi. u pratnji dede, izjavljuje da se ne ško luje, da on smatra da ne može da radi. Inače je sav depresivan, odaje utisak veoma nesređenog mladića koji je prepušten praktički ulici.
Nalaz neul1Olpsilmja'tra od 1..10. 1974. g. PSYCHOPATHIA (HEBOIDNI TIP)
39
PROCES
Kloparaju točkovi vagona, odrvenjela tijela, umorne oči ne razaznaju oblike, glave se mlitavo klate, trgnu se tek kad vagon naiđe na spojnice sma... Pogled slijepo luta kroz pr02lOr, u beskrajna po lja koja su i iza' i naprijed i svuda ok'Olo... Onda se vraća, uvlači pod 'Obrve, polusklopljene kapke, neg dje UIhutra i tram druge s1dke... y.
,
Jučer je sjedio na plaži kada se u gomili golih tijela pOjavila jedna sasvim nestvarna prilika: nje gov djed, u sivom odijelu, sa šeširom zabačenim na tjeme, bijele kose slijepljene znojem na sljepoočni cama, ~la stegnutog knitom kragnom najlonske k'O šulje dok mu jabučica hoda gore-d'Olje, hvatajući dah, sa štapom u jednoj i akten-tašnom u drugoj ruci. Opremo mu prilazi nabadajući tankim nogama po kamenju i dok ga 'On pokušava upitati: »Otkud ti?«, pruža mu plavu kovertu i kaže najnormalnijim glasom, ka'O da nema baš ničeg čudnog što se tako iznenada pojavio: »Ovo je stiglo za Itebe.« On pre1djeće očima po tankom, iskucanom pa piru i :rae:amaje riječi: »••. maloltletnd... III vezi sa... po čl. 250 ... ročište. .. Opštinski sud... II 7 i 30 mdn... ako ... u pratnji milicionera... «
41
Znači, tako! Preks,utra je suđenje. Pa, zar od onoga nije prošlo već ihihihi vremena? ZaT nije to zaboravljeno? On je na to potpuno zaboravio, otpi sao, izbr:isao sve to iz pameti... »Pa, kako,« zbunjeno muca i ponovo gleda u onaj papir na kojem jasno stoji da se mora pojaviti osamnaestog augusta u 'osam sati tl zgradi Opštin skog suda I u Sarajevu u sobi broj 51, a ukoliko se ne pojavi iz neopravdanih razloga, biće sprove den 11 praJtnji miliciomllra... I sve tako.
Vo,z 'se vuče l{'roz vtnograde, duh3ll'Vska polja, pšenicu, kroz sunce, naspram blijedoplavog neba. Otvorer;ta vrata i prozori vagona ne unose u miutra šnjost mmal-o svježine, čistog zraka, ni daška vjetra. Svaki čas uletllroj skakavaca koji upadaju za vrat, upliću se u kosu. Dok njegov djed krvavom rukom obuhvaća kra Jolik i s nekim čudnim sjajem u \ispranim očima ob jašnjava da je to Il1jegov Irodni kraj (Od Tlrebfunja pa do Huma, Trebinj ska se, :lJove šuma, a od Huma pa nadolje, Popovo se zove polje.), majonez na sendvi čima, koje su kupild u Čapljini, topi se i masti plavu kovertu s velikim pečatom Suda, on želi da' SPliva. Jutros je u njeno sanduče ubacio kovertu s pje smom posvećenoj »Njoj, samo njoj ... « isa svojim pramenom kose svezanim komadićem ko~ne trake. (»Tamo« će ga ošišati! Ošišati njego,vUlkQSu - naj dužu u cijeloj :gimnaziji.) Djed je otišao ,tl advokatsku sobu da popije ka fU,a on je ostao pred-vratima sobe bl10j pedeset i jedan. Tu je još nekoliko dječaka njegovih godina čija su mu lica poznata: viđao.ih je pred blagajna ma kina, Stadionom, tramvajima" pijacama ;j vašari ma, iza Tehničke škole, tamo gdje se igra »čiza« ... Gledali su ga radoznalo i s nepovjerenjem. Os jetiH su da on na nek1 mačin ,ne pl'lpada ibu. Najstariji, čije je lice već 0010 nagrđeno ožiljci. ma iz uličnih tUQa, pruđe mu i reče: 42
.»D;
Pri pali,pa »Zl On »čJ
»D' gleda I
vom.
Ov; nu dnll »B, ipao"?« Op
maloča
tovanje hoVinn da kaž{ mu nijI l>'B »K mu kUJ i doda »N »J(
Gle sašatPt~
provali IpO!slug; YaIta
Z~
utakmi i završ gradu. Je, »Z Or
Ta dječak
nicu u
Pa, zar od nije to "avio, otpi ~aT
'o gleda u ra pojaviti tdi Opštin a ukoliko .će sprove uska polja, tvog neba. ~ u'unutra ška vjetra. ju za vrat, lhvaća kra očima ob
'trebimja pa . Huma pa na sendvi aasti plavu da spava. reriu s pje ·sa svojim )žne trake. "()ISU rnaj
popije ka j pedeset i
vih godina 1 blagajna J.a :i vašari a »čiza« ... ·enjem.Os tu. eno ožiljci
»Daj cigar!« 'PI1UIŽiomu je :kJUtiju. Ovaji-zvadi dgaretu, I])ri pali, pa strpa ku:tiju u džep. »Zbog čega '1i?« pitao je S v:isine. On mrko odgovori: »Čhin 250.« »Dvjesto pedeset!? Pirovala?!« s nevjericol1."l ga gleda Izbrazdani dok mu on pruža kovemu s Pozi vom. Ovaj zadrža pogled na papiru pa se onda okre nu drugima koji su se okupHi, potvrđujući: »Bogami:dvjesto pedeset! Vala! Na čemu. si ,pao' ?« !pli~a ga za~lIlteyesovano .. Opet ga je napustilo samopouzdanje koje je maločas stekao i boji se da će :izgubiti njegovo poš tovanje i divljenje koje se jasno izražavalo na nji hovia:n licima dok su pregledali Poziv. Bilo bi glupo da kaže kako je provalio u biblioteku, a nikakva laž mu nije padala na pamet, pa odmahnu rukom: »Be:z veze... « »Kol'ko imaš prijava?« upita ga onaj waćajući mu. kutiju cigareta koju je maloprije strpao u džep i doda ilZvi'Jl!java!jIU6i se: ilNe ljuti se stari. Ja mislio ti neki peder... « - On milosTirvo odma:hm.ru rukom: »Jebaji ih... Ko bi ih hYoj'o?« Gledali su ga s nekom vrstom zavisiti i nešto se sašaprtarva-H. Njihorvi prestupi ·su biH !Siin~ca p
43
niz hQdnik namjestivši na licu izraz beskrajne dosa de kakav joe vidio JU filmovima Mavlona Branda... Sve slike koje su mu se noćima rojile u glavi: strogi sudija na uzvišenom sjedištu, smrtno 'Ozbilj na porota sa strane, zlobni tužilac, advokat koji mu daje ohrabrujuće znakove, plećati, uniformisani i naoružani stražari, sve to nestade i on vidje da sto ji u neugledn'Oj sobici. Umjesto sudije čeličnog po gleda smiješila m,u se neka teta koja ka'O da je sišla sa reklamnog plakata za neki univerzalni prašak za pranje veša. Advokat ga nije ni pogledao, a daktilo grafkinja je žvakala gumu i uvlačila novi list papira u mašinu. Umjesto: »Slavni sude, poštovana poroto...«, 'l1Jlll:jesto !slUIdJbinsikog: »Gu:ilrtyor !tlot .gutiJty?« čuo je kaJko teta~sudnica diktira daktNogratf.ki!tljd: » ... te se 'Određuje stroži nadzor roditelja i or ga!tla ,s'OcijaJnog staranja. Tačka. IISPQd: U Sa:rajevu, zarez, dana osamnaestog augusta... « Izašao je iz sobe oborena pogleda, a 'Oni koji su čekali u hodniku to krivo protumačiše pa začu IIliI1m1janj-e dza SV:OIjliih leđa: »Stolac - sto posto...«, »Popravni mu ne gi ne... « OtJrčao je do Njene ikuće da izvadi kovemtu i pje smu roju je napisa'O. Sanduče je bilo prazno. Bllo ga Je stid, .stid,. smd ...
(Pomovani čitaoci - imajte na umu, ne zabo
44
»Adv( koji su iz škQle, kol rili su o I očima telj Zdra, zašto je II k'O se po s ćavala.
»Sve njenica i do onoga: mbra, oš1J predjelu s dro u lije krvi II gm lo smrt ž: lič:io na 0, . Psihij nutku iZVI tupcima.. tivan, kon toru, natp lI'odici nij( bran ura, zgovor o s: dljivu nen II govoru.
MOC UOBRAZILJE
rajne dosa Branda... ile u glavi: rtno IQzbi1j :at koji mu iormisani i ldje da st6 eličnog po da je sišla i prašak za , a daktilo list papira poroto...«, ty?« čuo je i:
!itelja i or
l Sa:mjeVlU,
a oni koji še pa začu mu ne gi ,ver.tu i pje ·azno. l, ne zabo fina!)
»Advokat mu i nije bio potreban. Svi svjedoci koji su izašli pred sud, od učiteljica i nastavnika iz škole, komšija, do kolega i koleginica s posla, govo rili su o njemu sve najbolje - mnogi sa suzama u očima njemu u prilog... ({ pričao je moj prija telj Zdravko kada sam ga jednom prilikom upitao zašto je napustio Imjesto sudije već na početku, ka lm se po svemu činilo, karijere koja je više nego obe ćavala.
»Sve mu je išlo u prilog ~ sve osim golih či njenica i njegovog priznanja. Sve dok ne bi došlo do onoga: » ... da je u noći između 23. i 24. dece mbra, OIŠtrill1l (predmetom (nožem) !Zaidao udarac 'll predjelu srca, koji je presjekao srčanu arteriju, pro dro u lijevu pretkomoru, što je dovelo do izljeva krvi u grudnu šupljinu, a koje je kJrva;renje i izazva lo smrt žrtve ... «, sav taj defile svjedoka je više ,ličJa na ooavronje :počasti optuženom, a Ille iSuđenje. . Psihijatrijsko vještačenj~ je utvrdilo da je u tre nutku izvršenja zločina potpUno vladao svojillll pos tupcima... inače, da je tip kolerdka, izraženo emo tivan, komunikativan, snalazi se u vremenu i pros toru, natprosječno inteligentan, da u njegovoj po !rOdici nije bilo slučajeva menrtalnih oboljenja, sa bran u razgovoru, osim u slučaju kad se povede Ta zgovor o samom izvršenju zločina, kada pokazuje vi, dljivu nervozu koja se ispoljava i lakom konfuznosti u govoru. Bno je očito da se kaje mada ito nije ispo
45
ljavao, kako to obično biva, uz eksplozije plača, ču panje kose, udaranje glavom o .zid'Ove... Na trenu tke se činilo da baš nije potpuno svjestan težine iz-. vršenog čina i da ga je na neki način stid št'O je do toga došlo, što je zadao toliko posla drugima.•. Ljekari su odnekle, nekako iščeprka1i jedan de ta:lj iz njegov·og dj etilDjsltva: ne;ke daWle zime neko ga je prekorio što uklizava snijeg ispred kuće, na pomenuo mu da bi se na tom istom ledu neko mo gao okliznurt:i, slomiti ruku, nogu.. , možda .baš nje gova baka. Naravno, u 'tom trenutku, nije se obazirao na prijekor, ali te noći nije mogao zaspati. .. PlI'ed oči ma muje bila slika njegove bake, sitne, crne; krhke prilike, kako pada na led ispred kuće, 'čuo je pr.asak kosti koja. puca, mršave ruke koje lamataju po vaz duhu uzail'lld'1iražećiosJ:OlDac, :lice :koje je toliko vo lio zgrčeno u bolnu grimasu, ljudi koji prolaze po red nje, ravnodušno,' neki se čak i srriiju... ' . Ustao Je u neko doba Thoći iz kreveta,napunio kesu pepelori:r ii peći i sišao dolje da pospe led is..; pred vrata. Vratio se i tek onda zaspao... Tužilac Gedna bezosjećajna, priučena bitanga) je očito' uživao u svojoj 'ulozi i po&tavio mu je pita nje ti vezi njegovog.:ravnodušnog ponašanja:pa- oče voj sahrani. (Taj idi(i)f tužilac je vjerovatno rtek bio pročitao Camusa i tad je našao priliku da to i po kaže,) .. . On se nije zbunio: rekao je da nikad njje mo gao, a ni sada ne može, da poveže smrt i svoga oca. On ga vidi i sjeća ga se nasmijanog, raspoloženog, u kafani, na moru, okruženog lijepiin ženama, pri jateljima, smijehom, pjesmom, .. Čak se pokušao i našaliti, blijedo se osmjehnu vši, rekao je: . »Ne bi me ništa iznenadilo kad bi sad ušao, ljut na mene i pitao šta je sa mnom, što ne dolazim da nimakući.« . , Samo izvršenje ubistva je opisano kratko i go tovo isto onako štura i suhoparno kao što stoji i tl sudskim aktima: negdje oko ponoći je zazvonio na
46
njena..vra lo:joj' se dopiralo·· lice i da j žerp. Nije dntl~ jediJ
digne ruk Ispric ga, ona u prevarila. mnja 'll !lJ poslije to već nije· t ! ".. .;
Inter< je ,došao> t samgal"«'
prema njt su :.pred.vl žili su nil do jutra" SUltr.!:O:· \, .
'.. }}Nis'a ma... nis; ko njega j je ruku i (
kći'itasloii
nije bilal nisu pripa la dvije ci, di... bila nie; 'leđa .. svaki pok nim rpalce: na, kako J dim kJroz : i diže 11<:os, kako, ne : ća košulju čavajući
j{
e plača, ču . Na trenu m težine iz-o rd što je do 19ima... ti jedan de zime neko d kuće, na II neko mo ;da ,baš nje )bazirao na .. Plfed oči crne; krhke .0 je prasak :aju po vaz e toliko vo prolaze po
u... ta, napunio ospe led is na bitanga) mu je pita mja na oče tno rtek bio da to i po ad nije mo i svoga oca. .spo!oženog, enama, pri ~
osmjehnu
.d ušao, ljut dolazim da kratko i go ;to stoji i u zazvonio na
njenavntta;;ona'je otvorila; bila je uspavacići i tije
10 :joj se jasno ocrtavalo:qa§praTi1 svjetla. koje ~opi;alo'.iz njene sobe. Rekao j~ d:'l. joj
je
f!ijc: vidic)
lIce 1 da Je odmah zamahnuo vec pnpremlJemm no že:r:p. Nije mogao dopustiti da progovati makalfi je dnu; jepinu riječ jer tad v,iše ne :oi imti!osnage da digne roku. ' Ispričao je kako ga je, nekolikbdana prije to ga, ona u više navrata pitala šta bi učinio k~d bi ga prevarila. Nije imao nikakvog drugqgpovQdajia su mrrja u njemu vjeI1Uos:t osim zalk!ljtioka!.koji ':mu 'se poslije toga nametnuo: 71Zl;išt9 me to p~ta ako to već nij~ uči,nila ili ako ne namjerava .da učini?« ! ' .
~-
: ,.
,"
'.
. -
'.'
Interesantno je i to da je milicione:cima,. kada je došaom' stanicu da se prij::fvi, r~ka'O san1:.o: ,})Ubio samga!'({ '.ito je i dalje ponavljao dok ih je vodio prema njenqj.kući; tako da su' oni bili zbunjeni kad su::pfedwJ'a'tima našrli Žetn'Sko, o\kr;v:avljooo ivijelo.;Tira žHisun'lUškarcalcojeg; nalfavno; nije ni bilo. Sve do jilltra, kad je malo'došaosebi; p.onavlj:alQje od sUImo:'···, . , . .
»NisaIh j.oj vidilO licet bilamij~ okrenuta'leđi ma... nisam vidio ni njeg.ovo lice, nagnula se .pre ko njega i njena kosa mu je prekrila lice... pružila je ruku i dohvatila šibice i cigarete sastolict?;,. pre ko nasloria 'stolice je bila prebi:icena:':k6šulja' koja nije bila moja... na podu su ležale falfmetke koje nisu pripadale meni. .. sjela mu je u kirno i pripali la dvije cigarete, pepeljaru je stavila na njegove gru di... bila mi je .okrenuta leđima .j kosa joj padala niz 'leđa ... lIlilsaun joj vidio ;}ice, ali poznava.o sam svaki pokiret, način na koji drži cigaretu, skuplje ntm !palcem i ipl1stenjakom Is.Jcida 'trun duhana sa usa na, kako naginje glavu prema ramenu dok ispušta dim klroz nos, ruku koju zabacuje na leđa i skuplja i diže ,}mslU lU 'P'U01đu !pa je o!pet .pušta da 'se ra;spe, kako, ne silazeći s kreveta, nožnim prstima dohva ća košulju s ipoda, .oblači je PTekO glave, ne raJskop čavajući je, vadi kosu iz okovra;fmika ;i trese njom... « 47
Kao ŠIto sam i očekivao, nije imao ništa da ka* že u svoju odbranu. Tll"ažio je smrtnu kaznu. Na pi tanje da ili <se !kaje 'Za počinjeno djeilo, odgovOlI'io je umornim glasom: »Ne znate vJ. kako je oo...« Zdravko je uiClahnu,o i UJgasio dgaretu u pepe ljar.ri. Poručili smo još dva pića. Čekao sam da zavr ši, ali je on bio daleko. Upitao sam: »I?« On se trgnuo: »ŠIta: I?« »1 šta je bilo s njim?« »A, s njim. Osudio sam ga na osam godina.« Sjedili smo još neko vrijeme u Itišini, onda je Zdravko opsovao: »Sta sam mogao? Pred očima je stalno bio onaj njegov umorni, stidljIvi pogled - Ne znate vi kako je to ... - E, pa znam sada! Vidim ga jasno okru ženog Ifavnodušnim licitma čuvara, prezirnim pogle dima drugih zatvorenika koji mu govore: »Ne bi'ja, vala, zbog 1rurve robijo... « Vidim ga kako noćima ne spava, gleda je kako:se saginje i pruža ruku pre ma cigaretama i šibici, kako pripaljuje cigaretu, ka ko oblači košulju...« Ponovo je opsovao: »Znaš li 'šta Isam uradio? OSlUJdio .sam jednog dječaka koji se digao u po no6i, napunio kesu pepe ~0II11 jz peći i sišao da pospe 'led i-sp:red lV'I'ata...«
NEI
Sljapk~
nom, prljai draIe, odJe Po ne z je prazne, sleno zasta i .manje II poznanika. Nedjeil~
pu. Sav nOI su ručali, ~ nešto, redaj lazak ili, na Prijatel >~Naj
ti
r.iiku' ... <' »Jest, I prekidam g Ja, sa
sunca i top
vo Ulbija:
»Zamis koj jahti, i2 pod tendon na' i lkanta ananasoll, 4
48
4*
išta da ka mu. Na piw odgovOll'io
NEDJELJA, PROKLETA NEDJEDA
w
n;u
!ll
Branku Cučku, istom mjerom
pe,pe
m da zavr
yodina.« ~ii, onda je bio onaj ate vi kako jasno okru rrrlm pogle : »Ne bi'ja, iko noćima a ruku pre igaretu, ka
tlO
w
Šljapkamo nas dvojica već satima po izgaže nom, prljavom snijegu... Od MarindvlOra do Kate drale, od Katedrale do Marindvora... Po ne znam koji put ulazirrno u kafane koje zvr je prazne, lutamo ,po opustjelim ulicama i besmi sleno zastajkujemo ispred izloga, a sve se manje i manje nadamo :da bismo mo~ ,8'reSJtJi Illekog poznanika.
w
sam jednog • kesu pepe 1II'ra:ta... «
Nedjeilija je :popoooe, a mi smo bez ddl!larra II dže pu. Sav normalan svijet je kod svojih kuća: upravo su ručali, sjede ispred televizora, piju kafu, čitaju nešto, redaju pasijans, spremaju se za večerašnji iz lazak ili, naprosto, spavaju. P.rijatelj me pokušava »razveseliti«: )~Naj ,ti je bdIje sada 'lJ!Zeti da čirtaš KJrleŽJinu, Li riik:u' ... « »Jest, pa onda da uzmeš štrik i da se objesđ.š,{{ prekidam ga ja. Ja, sa svoje strane, pokušavam unijeti malo sunca i topline u hladnoću i sivilo koje nas upra vo Ulbija: »Zamisli da smo sada negdje na moru, na ne koj jahti, izvaljeni u ligeštulima... sunce prži, a mi pod tendom, u hladu... ispred nas boca 'Balentaj na' i !kanta ~eda ... činija s rba!l18Jnama, narra!l1~ama, ananasom, onako, tek fola radi. .. na koljenima nam
"*
49
sjedi po jedna "zečica' iz '>Playboya' ... moja je ona 'Mis Marrt' ..." , ,On, kao da je osjetio fizičku bol, pri pomisli na to, neće više da me sluša: . »Jah! I, bezbeli, da imamo po jedno sto hiljada dolara na kontu u banci - da nam se nađe. Što kokuz može zamis1iiti to lokomotiva ne može po vući.«
Umorni smo i prozebli i rastajemo se bez poz drava. Svako na svoju stranu. Idem svojoj kući, među one gluhe zidove, sam sa svojim očajem. Još uvijek u glaw prebirem nije li ostala kakva druga mogućnost: . . ,, da odem db Veje - daleko je, a ne znalm hoću li ga i naći kod kuće. Mosto sigurno nije u gradu. Dragić je kokuz kap što sam i sam. (Ima još nekoliko ljudi kod kojJ.h .bih mogao otići, ručati, provesti popodne, posuditi deset hilja da, ali poniženje i pad koji bi me tad siguriio uhva tili, suviše je visoka cijena. Njih čuvam kao što zad nji očajnik čuva kapsulu s otrovom govoreći ,&am sebi: »Ako bude još gore tu je otrovl« i postoja n:jetarkve (đ1e)mOlgJuooosrti ga !tjera .dalje i daje mu snage da izdrži još, još gore i još više nego što živ čovjek može izdržati,.) Kod kuće nemam struje. Isključiti su jer nisam plaćao. Pokušavam da čitam Gogolja k!oji me obič no izvlači iz neprijatnih situaoija, ali ne pomaže: slo va i riječi bježe, gube smisao. Najifadije bih spavao, ali ni san na
neće
»kokuzu«
oči.
Pretražujem džepove prljavih košulja i farmer ki s ludom nadom da bih mogao nešto pronaći. Ne moraju biti pare. Nekakav komadić papira, zabilje ška, telefonski broj ili nečija adresa - bilo Ma što bi mi oIku!pilfalo m~sili bar malo, bi10 šta Š10 bi uči 50
nilo da Ovi be~ hOld. Nasravmo, Lijepo: os rasušeni duhaI tavaju, gase, i! mi puna roI'Viie na jeziku i tjaJ Daj da bl sebi. Sklanjam ,re, slažem koš ča~ape, bacam knjige na poli vraćam razba omote, u Slineč i wljlll'Šlke,z;ra'Č Eto! I to Ponovo u2 ha štlOmiu nl pamet da urao Lete wgOJ pivski čepovi, to moguće? Na podu herbarijumu, ( kao da se boji kako nestati. Nije same devet! II Devet kada i ne znar Ne, nije t( -pasulj u »EXI tera, kartu za Zar IIDo!Že (A sutra: I
•
moja je ona i pomisli na
) sto hiljada e nađe. Što ne mO-Le po , se bez poz zidove, sam )stala kakva ~
znaim
hoću
. bih mogao deset hilja igurilO uhva kao što zad ovoreći s.am !« i postoja e i daje mu nego što živ su jer nisam oji me obič pomaže: slo će
»kokuzu«
nilo da ovi beskTajni časovi krenu, da ubrzaju svoj hod. NruraV!Ilo, osim duhanske praš~ne, ništa. Lijepo: ostao sam i bez cigareta. Motam neki rasušeru duhan u cigarete koje se svaki čas razmo tavaju, gase, ispadaju... Bri svakom dimu, usta su mi puna mrvica duhana koje ostavljaju gorak ukus na jeziku i tjeraju na kašalj. Daj da barem malo pospremim sobu, kažem sebi. -, Sklanjam čaše i flaše sa stola, istresam pepelja re, slažem košulje na vješalice, iz ćoškova izvlačim čarape, bacam stare, pročitane novine, Sltavljam knjige na police, brišem stol, namještam krevet, vraćam razbacane !9I'amofonske ploče u njihove omote, u smeće bacam već zalojene tanjire i kašike i vHjuš'ke, ZIračim sOibu, metem tepih... Eto! I 1:0 je got()lVo! Šta !Sad? Ponovo uzimam metlu i metem pod ispod tepi ha što mi u noo:malnim okolnostima ne pada ni na pamet da uradim. Lete 'il2lgorena :drvca lŠiibice, Isplljestkani čikovi, pivski čepovi, dugmad, papirići i. .. moj bože: je li to moguće? Na podu leži hiljadarka. Presovana, kao lisI{: u herbarijumu, od dugog ležanja. Uzimam je oprezno kao da se bojim.da bi se mogla lI'aspasti ili neznano kako nestati. Nije samo jedna! Brojim: jedna, dvije, tri. .. devet!!! Devet hiljadarki koje sam ni sam ne znam kada i ne znam od koga i zašto, sakrio. Ne, nije ta. devet hiljada. Ja u ruci držim: solo -pasulj u »Expresu«, kutiju niške »Morave« bez fil tera, kartu za kino i pivo u »Istri«, poslije kina. Zar rmo!Že čovjek više /poželjeti? (A, sutra je već ponedjeljak!)
Lja i farmer pJ1onaći. Ne pira, zabilje bilo Šlta što .a -što bi uči
51
GDJE ODOŠE SNJEGOVI OD LANI
cu. No' domu. »Klina( sports~
Stajao je sad ispred ogledala u kupatilu. Iz so be su dopirali zVl).ci »yeselja«: kasetofon odvrnut do daske, bu~a rteleviz.ora lz dječije sobe gdje su se po elkrranuII13gaa:rja[e ;svaikaJkve oo'VlI'amnelžliJvotlinje i 1SIIli šljale jedna drugoj mijmorbidnije načine uništenja, a sve to. rproPTax:;em:O d1ečijom oboditalVajlUčp,m vris kom; ii kuhinJe se čulO svračije graktanje'l koko tanje žena, sve je nadjačavao histerični plač nekog djeteta, koje je nešto htjelo ili koje nešto nije htje lo, kojeg je otac pokušavao »umiriti« derući se još histeričnije ... Zatvorio je oči kao da će tako odagnati buku, k;ao da će se, pošto ih otvor.i, nešto promijeniti... Sve... Bilo šta. . . . Kad· je otvorio oči, iz ogledala ga je radoznalo posmatrao nas:J:nijani, petnaestogodišnji dječak, ma lo .poduže kose; smiješio mu se, pa se i on nasinije ši njemu. Tek tada prepozna sebe od prije petna est godina. Dječak mu mahnu rukom i on pođe za njim. PiTamo ga je iz daljine ali je sve jasno vidio: dječaka s njegovim starijim drugom Duškom. Pro lazili su pored lagomira. Bilo je to 31. decembra, prije petnaest godina. Vrijeme je, nekako, više bi lo novembarsko. Grabili su žustrim, mladim kora cima ostavljajući grad iza sebe i išli prema Skakav
52
gareta, ša vinj visoke, taman ske ča1 obukac me, ali soke bi se kret. Na nel poznav stopalG svakon avan tu Napu; peo dr. bama j tu, da To ih
seljake daleko, rena gl nama. Kako t pao, a daju d i onda modre Strah; ni rije njih
j~
a njim čulo, d Počeo
više, o da bi varao,
·ANI
cu. Novu, godinu će dočekati gore, u planinarskom
domu.
»Klinac c<, to jest »ON«, je preko ramena prebacio
sportsku torbu u kojoj je bilo nekoliko kutija ci gareta, pečeno pile koje je kupio u »GRILU«, Ila š~ vinjaka i dva špila karata. Na nogama je imao
vtsoke, oficirske čizme Duškovog oca. Bile su mu
taman i nije mogao da ih obuče na debele, zim ske čarape. (Već na pola puta će zažaliti što nije
obukao svoje stare, dobre, razgažene antilop-čiz
me, ali tada mu se činilo da su ove sjajne, kožne, 1/i soke bile upravo onakve kakve treba da budu kad
se kreće u »avanturw<.)
patilu. Iz, so Na neki način, to jest bila avantura. Krenuli su
lodvrnut do poznavajući put samo iz priča drugih. Kad su
:dje su se po stopala počela da mu gore, kad se u tabane, P1"Ž
čo'1Jin j e ,i !SIDi svakom koraku, zabadalo hiljadu užarenih igala,
ae ul1ištenja, se pretvorila u golgotu.
avantura a:jručom vris Na putu su sustigli nekog seljaka koji se lagano
anje i koko peo držeći na uzdi mršavo konjče natovareno gaj i plač nekog bama piva i seljak im reče da su na dobrom pu što nije htje tu, da do Doma nema još puno, da t on ide gore.
lerući se još To ih je obodrilo i nisu imali strpljenja da prate
seljakov spori hod pa su pružili korak i odmakli
agnati buku, daleko. Sad su zastaj kivali sve češće i hladili uža romijeniti. .. rena grla snijegom kojeg je bilo na osojnim stra nama.
Kako to biva zimi, a pogotovo na planini, mrak je
je radoznalo pao, a nisu se ni snašli. Okrenuli su se da pogle . dječak, ma daju da ti se vide svjetla grada iz ove daljine ...
on nasmije i onda više ništa nije bilo oko njih. Ošim tamno prije pema modre tame.
Strah ih je pri'tisnuo da nisu mogli da progovore
)đe za njim. ni riječi, da pogledaju jedan drugog. Svuda oko
r[dio: njih je odjekivala tišina, sve,je bilo skamenjeno,
a njima se činilo da se čuje ono što se nikad nije
Duškom. Pro čulo, da se miče ono što se nije nikad makla.
H. decembra, Počeo je da psuje čizme koje su ga stezale (mada
:kako, više bi više, od silnog straha, nije ni osjećao noge) sanzo
mladim kora da bi čuo svoj glas. Prijatelj 'mu je nešto odgo irema Skakav varao, ali on nije razumio ni riječi. Sam sebe je
53
rati tm pokušavao umiriti: »Seljak je rekao da nije dale igrao s ko. Da se samo držimo puta. Nikakav. drugi put du džo. nismo presjekli. Rekao je da ćemo vidjeti svjet Ma, etc lo. .. « Prvo su čuli zvuk gitare, ali bio je toliko slab da je lako moglo biti da im se pričinilo . .. Stajo j Put ih je skrenuo udesno i sada su jasno čuli gi kosu kao d taru i nečiji glas koji je, potpuno n e p r i l i č tek p:robudi n o, pjevao: »Dok palme njišu grane . . ,«, a pot01n zaboravio f opraV/do ov; su ugledali i svjetla. Tek sada su po.gledali jedan drugog i, mada su im Pomisli se lica jedva nazirala u mraku, sigurno je da su gumno neće .J tvo« na on: se smiješili. .. Kako je bilo gore? Pa, eto, bilo je. , . jevoj kući U planinskoj kući je bilo tridesetak mladića i dje godina, :zam:: vojaka. .. pjevala se: »F/ej, krčmarice, još vina na će: »Nadam toči.. . a pila se vruća rakija... neko mu je dao slično tome svoje, rezervne, vunene čarape... u neko doba je S gađeJ stigao i onaj seljak s konjčetom. " skinuli su gaj mOlra"ti da: be piva i stavili ih u izvor (za sutra ujutro)... novu :petolgt vadili su iz ranca kuhana jaja, hladnu prasetinu iklaroiu:u, a ·i i piletinu, glavice kiselog kupusa i tegle s turši njegov sin, . jom, pekli su krompire u kori, u pepelu iduvali na englesk( u njih premećući ih po dlanovima . .. klizili po gru est sati poč bom podu plešući, obučeni u šarene, debele džem zima, pazeć pere, »pumperice«, »španerice«, farmerke, svi obu Sutra ć veni u bijele, vunene dokoljenice., . nisu dodiriva ječima dru) li pod, pjevali su i smijali se. ..
pravi
jan i rekao ljubili se i grlili kad je ponoć već prošla . ..
se ona ŠIllr rom i uskn svoga tijela Probudio se ujutro na vojničkom krevetu. U sobi susretu u ] su još bila tri ista kreveta. Na jednom j~ hrkao tim, kose u Duško. Spavao je obučen i odmah otvorw vrata Jci.mcmom, ~ i izašao iz kuće~ Pred vratima su stajale njegove i ne poglec čizme... Ogromno drveće se nadnijelo nad njega hijd.« i morao je zabaciti glavu da bi mu sagledao vrho U :poda ve. .. Prepoznao .je izvor... S prozora, iz Doma, mukom gU1 su ga zvali: »Ej, ti! Kako ti ono bješe ime? 'Oš me od Ikup supe?« '
tatinu ;rakij Posrkao je vrelu supu... Onda je sam morao op {l,
54
da nije dale drugi put vidjeti svjet.
~av.
rati tanjir na,izvoru:. '. kasnile je pio ledeno pivo, igrao s nekim curama remija, učiq ih Taiko se kra du džokeri, a arie su cičide od zddovoljstva. .. Ma, eto... ništa 'naročito., Bilo je lijepo.
toliko slab da J•••
jasno lO
čuli
gi
neprilič.
~, •• «,
a potom
i, mada su im urno je da su mladića i dje :e, još vina na· ~ko mu je dao neko doba je
skinuli su gaj. utra ujutro), ..
:dnu prase tinu tegle s turši lepeZu iduvali . klizili po gru !, debele džem· ner ke, svi obu nisu dodiriva šampanjca.. , prošla... ~revetu, U sobi inom je hrkao
otvorio vrata
stajale njegove :jelo nad njega sagledao vrho zora, iz Doma, bješe ime? 'Oš sam morao op
Stajo je pred ogledalom, prošao -rukom kroz ,kosu kao da je upravo' ustao iz kreveta, kao da se tek probudio, osvrnuo se oko sebe kao da je nešto zaboravio ili Jzgubio, a onda povukao vodu da bi apravdo ovo ,siiDje rz;advžavarrije u 1rupat.iiliu. Pomislio je kairo sada debeli, odvratni Ogi si gumno neće prqpus
uvijek seljačkri trapa\ri i zbunjeni, da gledaju svoju kć~rku s neskrivenim divljenjem (Taj »proizvod« njihovog »lom1jenja kičme« u nekoj podstanarskoj sobici iz perioda kad su bili »k'o crkveni miševi«, »kad nisu mali nikoga da im pomogne«, »kad su stica1i sve sa svojih deset prstiju«), a čika Brane (Još uvijek je !tako zvao njenog oca, ali je majku morao oslovljavati sa »Gospođo«.) će ga pljesnuti po ,ramenu i pitati: »Pa, zelte! Kako te sluša ova moja mala?« i on će ovlaš dodirm.ru1Ji 'Usnama obraz »maile« ti poikupiti par ZITIlaca pudera s njenog lica i treći će: »Šta bih ja bez nje?« I
Sad će izaći iz kupatila i od silne buke neće se čuti lIl!i.ka:kav zvuik gi1are, lIleće bilti lIl:ilkalJwogsvjet1a u daljim.
Jedan šta se des ili pročita" »Pa,r Bahn: dite po to »P:ro:bl1!šer: nica škole za zadnja su imali rt baš na na" bev:iću ili . Ona j de poznat klizila kal škom, sa pisanim čl koje nisu di, leprša besramno crvene ko svaku por vati,ide ~ ZVOD<
Malo mu
56
odaju svoju »proizvod({ Istanarskoj ni miševi«, ({, »kad su :Sika Brane i je majku a pljesnuti
AN ORDINARY LOVE STORY
lala?« i on ti ;pokupi,fi
tke neće se iVOg svjetla
Jedan je moj prijatelj :imao običaj da kaže, ma šta se desilo, njemu ili nekom d·rugom, ma šta čuo i1i proči tao: »Pa, ne popij?!« l
Bahra je išla u daktilografsku školu, ali ne su dite po tome prerano. Jeste da smo tu škQlu zvali i »P:n)!bUJšeni doilaJr«, a:li B~a ruje MIa od O!Ilih uče mea škole koje su školsku· klupu ubrzo zamijenile za zadnja sjedišta pežoa, mercedesa, volvba, a koji su imali 'tu zajedničku manu da dm mašina otkaže baš na najtamnijim i najzabitijim mjestima na Tre beVliču ili Ilidžanskojaleji. Ona je prolazila kroz. sve laskave zamke i ponu de po,znatih zagQndžija lako," kao voda kroz pcrste, klizila kaobjelanee s kašike, sa stidljivim smije škom, sa svojim bolno zelenim očima, stekama . is pisanim čudnim skupinama sLova »qawy« ili »okpl« koje nisu moglesamti grešno čvrste i uspravnegru di, lepršajući haljinom, bježala je lakiIl1. korakom beSl:ramno dugih nogu, zabačenih ramena, divlje, crvene kose... A, sama njena ljepota isključivala je svaku pomisao na grubost, koja, kao što to zna bi vati, ·Me ;UZ !pOhOfiU. Zvonar je b10 pf1otuha, šibica:r, Imekar, jalijaš... Malo mu je to bilo pa se i. zaljubio u Bahru.
57
Sad, neise, elem: tue-muc, vako-nako, vamo-ta mo, Bahra, vakcinisana od udvaranja svih dmgih, pOiče izlaZJi1Ji 's njim. Nirkos.rettni:ji od njega. Znao bi, kao da je ispao iz nek'Og dmgog vica, najednom upasti u razgovor, o bilo čemu je bilo riječi, nekim neočekivanim: »Kaže meni moja Bama... «, a lice mu sve sretno-blesavo. Ili bi, čovjeku kojeg je tek upo:zmao, ,objašnjavao: »Znaš, moja lBahra... « kao da je potpuno logično da ovaj zna Bahm, kao da je to prost'O nezamislivo da neko nije čuo za njegovu Bahm. Kako se Bahra 'Osjećala - to ne znam, jer, za onih nekoliko godina, koliko su njih dvoje bili za jedno, ja je ne čuh da kaže išta osim: )jAli, Zvone.,,({ s različitim intonacijama u glasu,. a ZV'Onetu je to valjda bilo d'Ov'Oljno i prevodio je to već kako je 'trebalo. Dirljiv je bio trud 'Ostalih iz raje da ugode Ba hrl. I pTed samim Zvonarom, a. i u ornim rijetkim prilikama kada ga nije bilo. Bama je ,tu ,pamja prima:1a IS dOls~tojaJIllstvenoiffi šutnjom, !ponosnog i nadmenolg drlarnja,!k''O da ju je guvernanta oijelog života premještala s tute za kla vir, s klavira ria ItUtU. (Jednom je neka budala upitala Zvonarr'a za Ba hru: »A, guzi li se kako?« i bilo bi mu bolje da ni je.) Zvonar bi svako malo otišao da od1eži·· desetak dama »pTeknšaja« j ltada -bi Bahr.u ostavljao :pod l(;re hinorrn paskom. I l(;reho je bi'O lraj-a, ali ntkio ga Ulije baš .ljubio, os:im Zvonara. Zv'Onar ga je pazilO k'o da mu je iz oka isp'o, vidio u njemu nešto što niko drugi nije. Zašto Krehu nije niko ,volio - ni tlO ne znam. Bio je to, jednostavno, onaj ,tip ljudi: prvi put ga sretneš i vidiš, sve ti se čini da ga već dugo znaš, kao da ga se odnekud sjećaš, nešto je, a ne znaš šta, vezano uz njega, kao nekakva neprijatna uspomena koju si namjerno htio zaboraviti, a on l1:i ne da, pod 58
sjeća te n
kad je on Tasko, dio Vlrijern
raju i bog nio glaw Kad j. v.ilI'ati, a B »Ali, J Sveje( biva onak! »Ti m rasli. 'Ajd - rt:i svoji: mo se, SaJ hre.Ništa šu 'Vode.. ,bavanja. F dirnuo,oč
Krehc »ZV'Ol1 »Ne Ir Ništa ja r onako, sal daj bože, ]
Sad j~ sa Bahron dok mu s: joj sv.i nj. miti'Wli,a Izložbu i l samo došlO se ne ljuti Nije J že nije ni nije izgub: ita1ijanski si, sve Šito
O, vamo-ta vih drugih, :jega. Znao , najednom ječi, nekim . . . «, a lice !ojeg je tek 1!ra.. ,«kao l, kao da je za njegovu
arm, jer, za loje bili za li, Zvone... « onetu je to "eć kako je
l
t ugode Ba m rijetkim
,j aJI1Istvenom
k'o daju je tute za lda naira za Ba bolje da ni leži desetak 810 ,pod 'T
sjeća te na to nešto
,i uvijek se osjećaš nelagodno kad je on tu. TaJm, ikad hi Zvona,r »gos:tovao«, Kreho bi PITOVO dio virijeme IS njom, aJ.i je .:ne :bi izvadio medu ostaju raju i bog zna šrta' joj je palamudio i čime joj je pu nio. glaJW onim !Svojim majm1lil:lJSilcim žvalama. Kad 'je to Zlvonarčuo i ,primijetio, počeo se .:ner v.ilrati, a Bahrra !bi mu odgovor.i;la: »Ali, Zvone...« i sve bi opet bilo po SlI:arom. Svejedno, Zvonar je jednom, u razgovoru, k'o biva onako usput, pripomenuo Krem: »Ti me znaš lOd dje1rinjstva, Safete! Zajedno smo rasli. 'Ajd sad što smo krenuli na različite strane ......,.rf:i svojim, ja svojim putem - to nema veze. Zna mo se, Safete. Ti znaš da ja nemarm nikog osim Ba hre. Ništa lIDi nije sveto i zakleti mi se k'o popit' ča šu vode. . . Ali ikald Ikažem 'Bahre Ilni - tu nema zaje bavanja. Pa, eto, Bahre mi moje, kad bi neko u nju dirnuo, oči bi' mu izbio!« Kreho se tu i lju'tnuo: »Zvone, ne misliš valjda da bi ja... « »Ne mislim, ne mislim... Ne pada mi na pamet. Ništa ja ne mislim kad je Bahra u pitanju. Ja to onako, samo da se zna da sam rekao... Kad bi, ne daj bože, neko... « Sad je Kreho počeo izbjegavati i da se sretne sa Bahrom, a kamoli da 'ostane nasamo s njom, sve dok mu sam Zvonar, poslije njenih pritužbi da su joj sVoi njegovi ostali prijatelji dosadni, glupi, pri m'.iti'VlIli, a da je jemi K:reho »firr:ci.« (Vodi'o ju je na Izložbu i u Pozorište, što je njoj bilo za hremedet.), samo došao, podvijena :repa, 'na. noge i molio ga da se ne ljuti, da on ništa ružno nije mislio... Nije Zvonaru bilo lako. U stvari, nikad mu te že nije ni bHo. Osjećao je, znao je, da je, ako je već nije izgubio, sigurno gubi. Džabe mu bili sv:i kožni Halijanski mantili, bunde, tašne, cipele, skupi miri· si, sve Šito joj je kupovao. Znao je i popizditi i po
S9
cijepati sve na njoj, a ona bi onda išla u SUP i pri. javljivala ga, pa em bi morao sve novo da kupi em bi ;plaćao ;kaz:nu za naI1U:Ša!Vanje jav;nog :reda i m:iJra. U posljednje 'vrijeme je izgledao umoran, izmo Žlden... mo je šutljiv, što nikad [lije ibio, ;Tastrese.n, a Bahri je kupovao i kupovao sve što bi palo na pa met, ali isaJda bez OIl1Dg [lelkadrušnjeg žara, bez oll1e zaljubljenosti u očima, već nekako bezv;oljno, kao iz navike, a i :iz nelkog inat'a li ,činiJo ,se .da jedva če ka da sve to s Barurom već jednom svrši, da dahne dušom, da se odmori, da ohane malo... »Odmor« mu je stigao kad mu se najmanje na dao. Jedan dan je na šibicama uzeo pare nekoj kumi koja se na to mzvništala da je cijela željeznička sta nica odjekivala. Bezbeli, ona bi da joj vrati pare, te da je ona žena tog i tog, te da će on vidjeti svoga boga, te da će zažaIlti dan kada se rodio, te da će propišati materino mlijelm, da on ne zna s kim ona ima posla, a kad joj je on na sve to rekao da može da mu ga lagano popuši, ona je prijavila da ju je napao i oteo joj pare iz tašne. Milicija je jedva čekala da Zvonaru prr.ikači ne što krupno i nije ni časa čas ila. Ovaj put nije bila »kocka u vidu zanata«, nego »razbojništvo«, a ispostavilo se da ona kuma i jeste žena nekog guzonje. Na suđenju, bio sam, advokat ju je p:irtao kako joj je' to Zvonar »oteo« pare iz novčanika, a nije joj »oteo« ni tašnu ni novčanik,a ona se zbunila pa rekla da joj pare u stvari, nisu ni bile u novčaniku. Pa ju je pitao kako to da nije odmah primijetila da jooj »otima« pare nego je tek kasnije prijavila, a ona je crekla da je bila II » jednom strašnom psihič kom šokuK. Bita ona ili ne bila »u strašnom psihičkom šo ku«, Zvonar je dobio tri i po godine. Bahra je plakala pred svima, kad su se vidjeli prije njegova odlaska li zatvor i klela se svim i sva
60
čim da ( njegovin »Sw po kosi. Naj\': nešto štc svoj-im u
)}Ka(
ti
ul:iOO1lJ
ću reći
bav'o'.N jesanl.« Bahr ZVOl1
manje ni za onog bude stjl kim rekI. ma oi izgh Kad zatvOIra r će Krehi: da se seH jedni. Drt biti ništa. prođe te' umuriju Zvon. šao, ali h biti?) Sar kako ga r rali IS nj-ir mo:su II TI
kao da SL ne neš;to l sret (Jer :re i ZVQU1; Čekal
Krehu i n
iUP i
pri
kupi em la i miJra. an, izmo ras,tre.seđ1,
110 na pa , bez OIne ljno, kao jedva če da dahne nanje na ~koj kumi nička sta .i pare, te ieti svoga te da će ; kim ona ,da može da ju je irikači
ne
lta«, nego na i jeste irtao kako m, a nije bunila' pa !ovčaniku.
lijetila da ijavila,a lm psihič ičkom
šo-
se vidjeli vim i sva
čim da će ga čekati, a Zvonar joj je govorio onim njegovim, tepavim glasom: »Svoj 'ti pos'o Bahro, dobI1o... « i nii1iovao je po kosi. Najednom je promijenio i glas i pogled i rekao nešto što ne bih vjerovao da je 'rekao, da nisam čuo svoJim ušima: . »Kad ja izađem iz muirije, ti ćeš, Baihro, hoda ti ulicom s mužem ispod ruke. A znaš šta ću ja? Ja ću rem jaranu do sebe: 'E, vidiš l Ja sam onu je bav'o'. Ništa mu neću ISlagati. Jesam Ji te Jebav'o jesam.« Bahra se otrgla od njega iotrčal:a. Zvonar je odležao sv01e tri i po godine. Ni dana manje ni dana više, a Bahra se za to v;rijeme udala za onog žvaljavog Krehu. On joj je namjestio da bude stjuardesa, pa, kasnije se pojavljivala i na ne Mm reklamama na televiziji i na jatovim kalendari ma i izgledala je da ti pamet stane. Kad se primakLo vlfijeme Zvonarevog izlaska iz za'tVOira počela ISU nagađanja ,šta će ~oj iU!raditi, šta će Krehi: te usta će joj razvaliti, te Krehi je bolje da se seli iz glfada, te ubiće ih namvtvo, govorili su jedni. Drugi su pretpostavljali da ·'od svega toga neće biti ništa, poj'o vuk magarca: nije Zvonar tinte pio, prođe te u murij.i volja za svačim što bi te ponovo u muriju vratilo... Zvonar je izašao iz zatvora. Bio je podobro smr šao, ali bio je iS!ti k'o d prije. (A, kakav bi to trebao biti?) Samo, raja se promijenila prema njemu. Ne kako ga nisu mogli pogledati u oči kad su razgova rali iS nj;im, IUwjek dm se negdje. furi10 ,ja; Ikafane, stal no ISU II nekoj frei, kao da osjeĆaju nekakvu >krivicu, kao da .su oni .mogli, .sve i da :StU htjeti, da promi:je ne neŠito u svemu tome, a i iščekivati su taj prvi su sret (Jer jednom su se morali sresti.) između Bah re i ZVOlTIara pa da 'V'ilde tkaJko će se završ:iti. .. čekali, čekali, pa i zaboravili i na Bahru i na Krehu i na to da je Zvonar ikad bio u muriji. ..
61
Hoda Bahra 'često gradom s K:rehom ispod :ru ke i kad sretnu Zvonara, ona trepće Očima i skoro da joj izle'ti: »Ali, Zvone...«. J([-eho u taj mah ot krije baš nešto interesantno u izlogU ili otresa ne ki tr.um., koji ,samo OIn vidi, s 'l"evera, ,ili Qpipava dže pove kao da nešto traži, pripaljujući cigaretu i za klanja lice rukama, a Zvonaru i ne pada na pamet da gurne jarana do sebe, upre prstom i kaže: »Ja sam onu jebav'o...({ Pa, ne popij nešto?!
I
I I ~
r
Bilo je l Sve Za.n:1r'Jo iJ~gleda ikao '" zbirci nekog rije automol reta, bubnje dječija kolic; ne gumene l madraci i jo vo, Slkršena zakačene za Konobau se pivskim 6 vrću str:anic~
ju u svojim te, m:uheda grada u ·lIU!oi no ga počinji koje traži, s u nekorri nec Zoran F: rtri dana u red scenar slio. Orpkoljer zaboravljenir već
62
--------
,POSLOVQĐA
1ispod ru na i skoro lj mah ot otresa ne ):ipava dže :tretu i za na pamet kaže: »Ja
l
{" Čeng(' " \
"-____,..J
Bilo je ljeto. Ono praVio sarajevsko, ubistveno. Sve zamrlo, ll:rarrnvaji JdoparajiU prazni, Miljacka .ii2lgTeda ikao da je lIlellro !prosuo ikofu ;pdjave vode po zbirci nekog suludog kolekcionara: zarđale karose rije automobila, rđom smekšani ostaci fijaker-špo reta, bubnjevi mašina za pranje veša, polomljena dječija ,kolica, bicikli bez točkova, bestidno razreza ne gumene lopte, kosturi željeznih kreveta, truli madraci i jorgani, autoa:nobilske gume, gajbe za pi vo, Sik:·ršena lsrča, ,wte, šerpe, hIlpe pJ.a~tionih kesa zakačene za grbave grančice duž obale... Konoba.ri u »ISTRI« sjede besposleni i gađaju se pivskim čepovima, prodavci sladoleda lijeno pre vrću stmnice stripova, trafikaitti kao sove drijema ju u svojim dupljarrna, golubovi su ZJaboravili da le te, muhe da zuje, a neki strani turista sa planom grada u (ruci, ;z:bu!lJjeno luta (]JIllJstim Ill'I!icarrna J laga no ga počinje hvatati panika: na svako obajveštenje koje traži, svi promrmljaju nešto i pokažu rukom u nekorri neodređenom pravcu... Zoran Filipović, zvani Poslovođa, i ja, sjedimo tri dana kod mene u kući i pokušavamo dovesti u red scenario za jednu TV - dramu koju sam zami slio. Orpko1jeni ,ral)bacanim rpapli
63
u pepelj ari, pivskim bocama, svoj'ski se trudimo, ali evo, već tri dana ne mičemo iz kuće, ne dižemo gla vu od posla osim kad neko od nas ode do Podruma da obnovi zalihu piva ili kad kuhamo makarone i pravimo paradajz salatu, ali nikako da nam pr a vo krene... Što je još gore, sa satima i znojem se cijedi i snaga i volja iz nas: doturim Zoranu otkucan list papka, :on .ga rp!ročita, odmahne glavom i pusti da mu iz ruke sklizne na pod. Onda se ja bunim, di žem papk s poda, či,tam ponovo ono što je napisa no, gužvam papir i bacam ga ispod stola... Sve imam: i atmosferu i priču koja pruža bez broj mogućnosti improv:izacije, jasno definisane H· kove, kan usHikane, Ta7lrađene dijaloge, a1i neš'to ko·· či, nešto se poput riblje kosti poprij.eči1o u grlu, nikako ga iskašljati. .. Pisao sam o jednom doživljaju dz svoje mlado sti, kako sam petnaest dana nosio gips na zdravoj ruci.
Bio sam s Tajom na moru, u Dubr.ovniku, i vri jeme smo više provodili po kafanama, pijančeći ili se kartajući, nego na plaži. Meni baš nije ni bilo do kupanja, jer što se ti· če mog plivanja, to je prije bila horba re gold život nego užitak. K'o biva, plivao sam nekako, ali se ni sam znao okrenuti u vodi. Raja u čamcu bi odvesla la od obale i stali, a ja bih uhvatio azimUItprema čamcu, plivao do njega, uhvatio se za rub, okrenuo se i tek onda se vraćao na obalu. To je bilo moje dnevno kupanje tek da se ne kaže da se nisam ni skvasio. Stalno su mi prijetili da će mi jednom iZimaknuti čamac pa ću da plivam do Italije. Sve je bilo u Tedu dok nisam dobio poruku od »4jevojke mog života« da je stigla u Cavtat s rodi teljima i da će lIDe sutTa čekati na Kamenu-malom.
64
Tu poči! jebancija. Al da plivam. .N1sam ;s
vario, a ujU1 apoteci kupi i prihvatio SI RazrnUItri
upakovao lij gnem previš( se gips stvrc voreni sastaj I tako] raje, »oblači, ta i tamo se klete sreće, l ruslomijem nuti gips pr me je umirh nam je i ova Navečer
gips prijem II peškir pod Samo je samo mi nik Počelo s vo sam misl ruke od tog: k'o
liku, i vri jančeći ili
Tu počinje moja muka. S rajom je bilo lako. Za jebancija. Ali kako sada da njoj priznam da ne znam da plivam. Nisam 'S!pavao i&ViU noć, n~kom niJMa nisam go vorio, a ujutro sam poranio, :izvukao se iz sobe, u apoteci kupio zavoj, u nekoj prod~vnici boja gips i prihvatio se posla. RazrnUItio sam gips, natopio zavoj i pažljivo upakovao lijevu ruku do lakta. Pazio sam da ne ste gnem previše da bih ga mogao lagano skinuti i, kad se gips stvrdnuo, mogao sam da krenem na dogo voreni saSItanak. I tako petnaest dana: ujutro sam, kil"išom od raje, »oblač1o« svoj gips, autobusom iša'O do Cavta ta i tamo se pred curom prenernagao kako sam pro klete sreće, kako baš da se meni dogodi da na mo ru slomijem ruku, »nervirao« se i prijetio da ću ski nuti gips prije nego što mi »doktor Irekne«, a ona me je um1rivala i govorila kako to nema veze, kako nam je i ovako lijepo, da se malo strpim... Navečer sam se opet vraćao autobusom, skidao gips prije nego bih izašao i ostavljao ga sm'Otanog u peškir pod k'revetom, do sljedećeg jUltra. Samo je to trebalo napisati. E, vidite, baš to samo mi nikako nije polazilo za rukom.
što se ti go.bi. život ali se ni d odvesla .llIt prema , 'Okrenuo bilo moje se nisam j jednom ije. oruku od at s rodi u-malom.
Počelo se smrkavati. Ja sam bio očaJan i upra vo sam mislio da pXedložim Poslovođi da dignemo ruke od toga, da izađemo negdje, da se napijemo k'o iljud~, da 'se napijemo da ne :onamo !kud' udalra mo, da nas lasom hvataju po gradu, da zaboravi mo i scenar.io i rok kada smo IIDOJ1ali da predamo tekst, da ostavimo sve to za sutra - pa šta nam bog da.. 'on se zavalio u stolicu i podigao noge na pro zorsku dasku, otpio podobar gUltljaj piva iz boce pogleda upiItOg negdje daleko preko 'Obronaka Tre bevića. Ne bih se m'Ogao zakleti, ali čini mi se da su mu 'Oči zasuzile. . Gledao je "\l 'Onu hrpu zgužvanih papira pod sto lom i iI'ekao, tarući čelo rukom:
rudimo, ali :ližemo gla c) Podruma oakarone i nam pra se cijedi i tkucan list i pusti da bunim, di je napisa pruža bez :inisane }i.. i :neŠJto lm- lo u grlu, )je mlado la zdravoj
5*
65
)iZnam, znam kako je 1Jo.« Stresao se kao da je progutao nešto ljigavo, gorko: »Znam... Odvrat no je 1:0.« Začudio sam se: »Otkud ti sad to: ođvratno!« (Htio sam da na pišem komediju, bur1esku, rmislio sam kako će se ljudi valjati od smijeha... Pa, u redu, ako mi baš to :i nije uspjelo - adi odvratno je maJo !preteška riječ.)
Htio lSaun da iPTO'testujem ali me 0IIl preduhitrr.io: »Znaš li kako sam dobio nadimak Poslovođa?« upiJtao je i odmah nastavio: »Ti se ne sjećaš toga... Mlađi si od mene. Bilo je to u vrijeme kada se na Da.rivu išlo kao na izlet. Na kupanje. Ložila se vat ra, tu se kuhao ručak, križale lubenice, roštiljalo se~ " Išlo se i na Željeznicu, Bosnu... Na Bembaši je bio bazen... Tamo sam i naučio plivati. .. Glavna fora su bili oni koji su skakali sa brane. I ja među njima. BiJi smo dobra raja: Kiko, ŽaTa, Buco, En ko... U Dubrovniku smo pravili trŠU!Ill. Bili smo koku zi, aH nam niko na svijetu nije bio ravan. Lijepi, mladi, jaki, drski, složni kad bi zatrrebalo srediti ne ke ,ra;ČU1Ile :sa dll.lJbrovačkim )}galebovima« kojima smo bili k'o trn u oku. Glavni na plaži, prvi u plesu... Ljeto u Dubro vniku - to je bilo moje vrijeme. Kupaće gaćice pre ko dana, naveče - bijele pantalone i majica. Ništa više nisam ni imao niti mi je išta više i trebalo. Strankinje su pizdile za nama. Tako goclinama.« Ustao je i otišao do kupart:ila da :iz kade uzme novu, ohlađenu bocu piva. »Godinama,« nastavio je kad se ponovo zavali~ II staliou, )~godimama smo bili !Ilera21dvoj!lii. Zaislta smo živjeli po onom mušketiJrskom: ,Svi za jednog - jeda:n za sve!', a onda, kaik!o p01sVlJ1šav31smo fakul tete, tose lIlekaJko .raspiša. RaJsd:uriH ismo Ise i vrše nas ni sam bog ne sastavi. Njsam se čestito ni ok· renuo, , a ostao sam sam. Prošlo je ljeto, jesen se neko vrijeme premišljala: k'o hnće, k'o neće, akta
66
bar je bio biti. .. Ali stig da si preba jednog jutr je sniježilo. Kao is i najednom be u jedinu drilama na koju mi je ter, Amerikl naše društv izmjerno po ustvari, i b štiJt!Il1 mak,
I
obožavanja, mes Dea.nOlIl neprobojni bijednu, ikir~ canu krpicu. Došlo n da plačem dno, smiješr nUlto, nemoć Te zime VJ."llutih rukl Da, da, dobr kad bi se ll{ priličnoj za časove iz m, šao da se sa samo »trknu ko .studentJSI} prodavnici.. Jednn v raje, kojima dTllgo da oh onda su me Za njiJh zvali: ~oslov
se kao da Odvrat
l ..•
sam da na kaklo će se :tko mi baš lG !preteŠIka lreduhi1lr.io: 'Gslovoda ?« ćaš toga. __ kada se na žila se vat , roštiljalo a Bembaši i.. _Glavna I jia među Buco, En smo koku an. Lijepi, srediti ne a« kOljima ) u Dubro gaćice pre jica. Ništa i trebalo. linama.« cade uzme ·vo zavalio j]]i. Zailslta za jednog ;illO falml , ise i više :ito ni ok , jesen se .eće, okta
bar je bio prekrasan, kakav samo li Sarajevu zna biti. . . . Ali stigla je i zima. Najednom, preko noći, kao da si prebacio program na televiziji... Pošao' sam jednog jutra van, pogledao kroz prozor, a napolju je sniježilo.. _ Kao i svako jutro, pogledao sam se u ogledalu i najednom mi je sve postalo jasno: vidio saIhse be u jedinim far:merkaana koje sam imao, s espa drilama na nogama, u majici. .. »Lee« vindjakna, koju mi' je jedne godine ostavio u Dubrovniku Pe ter, Amerikanac koji je vomo da popije i kojem se naše društvo strahovito dopalo, kojom sam se ne izmjerno ponosio, najednom je postala ono 'što je, ustvari, i bila. Prestala je biti moj simbol, moj 2)a št~taJi mak, Illešto ~š-to niko diJ'ugi nije irrnao, !predmet obožavanJa, veza sa ,Buntovnikom bez razloga' i Ja mes :Deanom, pivom lU dronzervama, ,Came'lom', moj neprobojni oklop. Gledao sam u' ogledalo i vidio: bijednu, ik.ratlkJU, irzJb:Jijedjelu od lSibnog p;ra;nja, ofu· canu krpicu... Došlo mi je da plačem. Lažem: nije mi došlo da plačem - plakao sam! Osjećao se bijedno, ja dno, smiješno, glupo, pregaženo, ižvakano pa isplju nmo, nemoćno ... Te zime sam na korzo izlazio samo u košulji za vrnutih rukava i u pu10veru :i s olovkom za uhom. Da, da, dobro si čuo. Olovku bih zataknuo za uho i kad bi se neko začudio toj mojoj »garderobi« ne priličnoj za to doba godine, falirao sam da dajem časove iz matematike nekom duduku i da sam iza šao da se samo malo izluftiram. Da učim i da sam samo »trknuo« da kupim cigarete, da pomažem, pre ko studen1Jslwg servn'Sa, pri inveIlltaJTisaJl1ju :u 'nekoj prodavnici.. ( Jedno vrijeme je to i prolazilo... I kod moje raje, kojima nisam mogao priznati da nemam šta drugo da obučem, a i kod drugih. Neko vrijeme... onda su me provalili. Ko bi drugi, nego Iraja. Za nj:i!h je ·to MIa 2':ajeidni1ca. Tad 'Su me i .pra zvali: Poslovođa! 67
»Ima li manjka, Poslovođa?« »T'rkne li se kad po cigar, 'Poslovođa?« »Je Li stigla kafa, Poslovođa?« slušao sam sva kog dana i \lllQgao na sve to samo da se blesavo smješkam, a htio sam da umrem, da me neSltane... Tako i ostadoh Poslovođa. Šta sam se rasprlčao k'o baba. Hajde dč:l sjebe mo ovo na brzinu pa da to sutra predamo. . . Gdje smo ono stali? i
(Znao sam tada da će :od toga ispasti jedna jako smiješna drama, ali znao sam rl. to da samo ja znam kolik'O tona je bio težak onaj gips što sam ga nosao na ruci.) 1983: g. Zvuč
Ako ne ZI prost i j<
Nad, kako se 1 »Srel Nije klo je rel »Taik »Ma, ništu, pa »Nel Nazv restJonl.m duzeće.
Tog »Naj čen ... Č~ nula u ll< i zaborav Još i lo, da sada on,
jo.
68
IQGLEDALO
«
) sam sva se blesavo nestane... ~
, Mirror, mirror on the wall, Who's the prettiest of them aU?
da sjebe Gdje
1'0••.
jedna jako .0 ja znam l ga nosao
1983: g. Zvuči kao bajka, a nije bajka? UpravIO tako! Ako ne znalte, ne lupajte glavu, jer odgovor je toliko prost i jedn'Ostavan, da je skoro uvredljiv: život.
Nadao se da kolegica s posla nije primijetila kako se trgnuo kad mu je .rek1a: »Srela sam jutros Branku. Pitala je za tebe...« Nije podizao pogled s papiTa pred sobom i mu klo je rekao: »Tako? Šta
Tog jutra je razmišljao kako da se obuče: »Najbolje da se pojavim obično, ležerno obu čen ... Čak i malo neUlYedno... Kao da me je preki nula u nekom velikom poslu... Neka misli da sam i zaboravio da smo se dogovorili. .. « Još je razmišljao o tome da li i da zakasni ma lo, da joj i na taj način pokaže ko je sada i šta je sada on, ali se predomislio sjetivši se da je oduvi
69
jek bila :a1ahe naravi d. da se, vjerovatno, nije pro mijenila. Dok je sjedio, pirateći kazaljke na crkvenom to rnju, uzaludno ih pokušavajući pogledom ubrzati, mogao je jasno da je vidi: duga, plava kosa, vitke noge, zelene oči kojima je znala pogledati nekako brzo, kroz trepavice, uvijek podsmješljivi smiješak koji je otkrivao pomalo prevelike zube. U glavi je vodio mogući, predstojeći dijalog: najvažnije je Ito da ne pokaže koliko je uzbuđen; os taJti nezainteresovan do kraja; na kraju krajeva, kad bolje razmisli, on tr~ba njoj, a ne ona njemu, ona njega tiraži, on njoj čini uslugu... I same te činjeni ce su bile dovoljne da se isprsi, zadovoljno kašljuc ne, sklopi oči, zažmuri poput sitnog mačka i nastavi s maštanjem: »Nismo se dugovidjeli?« »Od petogodišnjice mature!« »Nisi se ptromijema. U stvari, ljepša si nego ikad ranije...« »Ti si se promijenio. Izgledaš bolje nego ikad. Mora da ti dobro ide?« »Pa, znaš ... Ne žalim se.« »Došla sam da te zamolim. , .« Prekinuće i spustiti joj ruku na rame: »Znam, znam... To će sve biti u ['edu. Nemojmo sad o tome. Da popričamo o nečem inJteresantnijem: »ZnaŠ li ti da sam bio zaljubljen u tebe?« Ona će se začuditi: »Ma, lažeš! Kada?« Onda će spuSltilti oči: »Pa, i ti si meni bio drag... Zašto mi nikad ni si prišao?« »Nisam :imao ptrllike - uV:ijek si bila okružena udvaračim1a ...« »Sad imaš, osim... Osim ako ti se više ne svi đam?«
»Pa šta drugo radim? Zakazujem ti sastanak evo ovog trenal« »Ne znaš hoću li doći?« »Došla si. .. «
70
Nije 1 dovoljno. Pomel »810h kaže da če Da, b je gledala: leko od vi u lIle/k;u
be
su se neb a sada... 000. Nasm »Nisi Počeo
»Ma, znaš... ;n( imam pur Skinu stolnjaka: »Znaš Njoj: »Šta" ( Poku~
ment, ali, »Znaš radi u ob. lika je na' 2urim sac va't OU Ite, nije ništa jela. Mora Znači
ni da J( skoj kaJr.t gost, kake Staja, i zabio ih fani samo gled koji: ći
nije
pro~
venom to ubrzati, osa, vitke ti nekako smiješak
1
: dijalog: mđen; os ljeva, kad iemu, ona te činjeni o kašljuc i nastavi
l
si nego
ego ikad.
\lemojmo mtnijem: )e?«
nikad ni okružena ;e ne svi sastanak
Nije ni smio dalje da zamišlja. I ovo je bilo dovoljno. Pomeo ga je glas koji je upitao: »Slobodno?« i taman je htio da se pobuni, da kaže da čeka nekoga, ali ona je već sjedala za sto. Da, bila je to Branka, ali bila je... Zbunjeno je gleda:la: to je ona, naravno, ali... Tiljelo je Mlo da leko od vitkoSltli, kosa joj bila bez sjaja i skupljena u neUm bez:Hčnu l]YUlIlđu, duboke ,bore ako usta koje su se nekad samo nazirale, i 11:0 samo kad se smijala, a sada... čak je izgledala i niža nego što je se sje 000. Nasmiješila se tužno: »Nisi me prepoznao!« Počeo je mucati: »Ma, šta ti je Branka... naravno dasam... maš... neka:ko Isam ,sav niikaJcav... umoran ,sam, imam puno posla, ne mogu maknuti bez mene... « Skinuo je naOčale i počeo ih brisati krajičkom stolnjaka: »Znaš... Ii naočale ... zamaglile se...« Njoj nije silazio osmijeh s usana: »Šta' ćeš, stari se! Lete godine... « Pokušavao je bezuspješno da kaže neki kompli ment, ali ona ga nije ni slušala nego je nastavljala: »Znaš, palo mi je na pamet kako tvoja sestra radi u obdaniŠltu. TITebala bih maloga smjestiti. Ve lika je navala, znaš. Pa, ako ti bude usput, pitaj je... Žurim sada, znaš. Imam :nekog posla u gradu. Naz vat oo Ite 0IVlilh om1a, alko hude iIŠta od l1oga... Znaš, nije ništa o glavu... Baš mi je drago što sam te vid jela. Morala bih sada poći ... « dizala se od stola. Znači, ništa od svega što je zamišljao. Neće mo ći ni da joj pOlkarže kako se snalazi lU jeloVlIli1ku i vin Slkoj karti, ikako je on tu 'sva!lwdnevni, oi'jenjen gost, kako trče oko njega, trude se da mu ugode... Sta:jao je pred njom, a dlanovi ISU mu se :nnojili i Zlabio ih je u džepove sakoa, 'šarao ;pogledom po ka fani samo da ne bi sreo onaj njen podsmješljivi po gled koji se nije promijenio za ovih godina, premje 71
š'tao se s noge na nogu, osjetio je da crveni sve vi še i najzad je progovorio promijenjenim glasom: »Biće sve u redu. Srediću Ja to. Imam mnogo posla, ali ću odmah !to srediiti. Imam mnogo da ra dim, ne mogu bez mene... Mogli his.mo da se nađe mo da ti kažem kad ćeš dovesti malog... « »Hva1a ti velika. Mo~am sada da idem. Daću ti broj teletooa pa me lJ1a:zovu. ., IH, neika, ja ou tebe nazvati. ..« Mucao je: »Mislio S3l)J1 da bi bilo bolje... « »Zdravo sada. Mogu ti reći da se nisi nimalo promijenio i dTago mi je da sam te vidjela.«
nije mr izlazil.a Vr m~l je: nešto: .K~ ćuje
n
začuđe
mu se O] njem~
N: očima
Stajao je pred veliJcim ogledalom u muškom klozetu. Dobm je izgledao, zaista. Ni traga stomaku, kosa prosijeda taman onoliko koliko je trebalo za njegove 'god!ill1e i njegov poloeaj, on ipreplanlUo... Bio je ljut na sebe što se onako ušeprtljao pred B.rankom. pqkušao je da rto gleda s d'ruge srf:lrane: »Ma, ko je ona? ,Že[1etilIla o
njim kako' tilre,š' lo, št~ Z
s.pala razne ne kn traga] njeml nije l jelDa će
nil
ja idf javlj' muš~
cima pravi pisiv moc što j c1rug ranUl rane čita;
je Sl j fi! s a
~ni
sVe vi glasom: m mnogo Igo da ra :t se nađel
nije mnogo popravilo raspoloženje. Branka mu nije izlazila iz glave. v.raćajući se kući ogledao se u izlozima. Ona mu je rekla da se nije promijenio... To mu je bilo nešto sumnjivo. Momo se promijeniti...
({
1. Daću
a
ou
ti ;tebe
si rrimalo .a.« muškom stomaku, rebalo za muo... :ljao pred ;e srtrane: ~a kail(vih a pažnju. .0 slinavo ltrao svo spuštao i mrštio
l,
~ završila 'a na ,dnu se rekao a, p:ružio
mi govo n?« !adiš ono še na vo :ije ćemo tilru plalt'll [li to mu
Kad je stigao kući, pitao je ženu da li primje ćuje nešto neobično na njemu, a kad mu je ona, začuđena, odgovorila da je sve u redu, 'rekao je da mu se učinilo da II11U je malo oteka'O zub. Opet je stao pred ogledalo i mislio o jutroš njem susretu i onoj Brankinoj primjedbi. Najednom mu je sinulo! On sebe vidi svojim očima. I taj savršeni 'Odraz u ogledalu koji je pred njim - to nije :on, to je on kakav sebi izgleda. A kako izgleda u njenim očima? Šta skriva i šta zas tilre,šta mijenja i kako prelama svjetLost 1:0 ogleda lo, šta je u njemu, šta se kr-ije iza njega... Zamahnuo je šakom i blještava poVlršina se ra spa:la. na stotine komadića staiIcl.a koji iSU odražavati razne slike: sve njegove promašene ljubavi, uzalud ne književne pokušaje, duboka mzočarenja u ljude, traganja za prij'alteljstvom i prijaIteljima sličnim njemu, sve IOne žureve na koje n~kada, u gimnazij.i, nije bio pozvan, itek otvorenu kutiju cigaJI'eta koju je !Ila ,veliikom odmoru !p[Užao :uJk!rlug, a iz Ikoje ne će niko da uzme cigaretu, svi puše jednu jedinu ko ja ide od usta do usta, zbornicu gdje razrednici pri javljuje klO sve iz ,razreda, uprkos zabrani, puši 1..1 muškom klozetu, ispisane sveske sa domaćim zada cima, uredne, najUJrednije u :razredu, ispisane sitnim, pravilnim rukopisom i koje nikom nije dao na pre pisivanje, sva ona pića koja je popio u društvu sa mo da bi nekako ušao u krug ljudi fuoji su bili ono što je on želio da bude, rijetke trenutke kad je pred drugima otvarao s['ce i nailazio na podsmijeh i ne ra21UJmijevanje, lIleprospavane noći, uplakane i razde rane jastuke, telefonske pozive bez predstavljanja, čitave albUJlTIe slika nekih ružnih ženskih bića koja je satirao s divljom požudom koja je dolazila iz bi jysa i mržnje, sve one !costi, bačene s trpeze razgo
73
r
vora koje su mu dobacivali oni koji su bili visoko iznad njega, oni koji su bili ono što se on trudio da bude, ogriske koje je sa psećbm zahvalnošću pri mao i poslije ih dugo žvakao i glodao pred onima koji su :imali tu neSlI'eću da su njemu pod;ređeni, obe ćanJa koja su ga danima držala u groznici, a potom bila zaboravljena kao da nikad nisu bila ni data ili ostajala da se prepričavaju kao šale i ostavljala oži ljke na duši, vjernost i odanost koju je bio spre~ maJU da !pruži, a ikoju nilko nije -tražio od [ljega, .pri tvorne osmijehe koji su postali dio njega, s kojima je ustajao i lijegao, migove na koje je skakao uza lud čekajući pohvalu i poziv u neke visine koje je sanjao, sve Ione sitne, zlobne postupke kojima se drugima svetio za svoje neuspjehe, krutost i men talnu svirepost kojoj su bili :izloženi svi u njegovoj okolini, a koju je on uzimao kao geslo svog života, kao dOIkaz »ČVI'sttine ikarak1:era« ... Sve se Ito sklapalo u jedan delirični kaleidos kop, u onu pravu sliku njega, sliku koju su drugi vidjeli. Pred slomljenim ogledalom, dok mu iz šake lipli krv, tupo gleda pred sebe d pomjera se tek kad u sobu utrči njegov sin, .kJoji pri pogledu na krv krikne i počne plakati, on, izobličena lica, s neshva tljivom surovošću i mržnjom, drekne na dijete: Što iplačeiš »iidiote?«
D& th
K(
sp, u 19 pr pc to tr·
74
ili visoko )n trudio 10ŠĆU pri ed onima
đeni,obe-
a potom li data ili
vIjala oži bio spre~ lj
, pri
ojima ikao uza e koje je .ojima se st i men njegovoj )g života, kaleidos
su drugi
iz šake tek kad l na krv s neshva !ijete: ~
Nalaz i mišljenje
Dg. Psychopatia (heboidni tip), Epylepsia ae thiliea (grand mal), Chr. ale. Kod bolesnika i dalje postoji umanjenje radne sposobnosti koje odgovara I kat. invalidnosti u smislu ZPIO zbog bolesti, počev od jula 1974. godine, jer nije sposoban za samostalno privređivanje, .a niti bi se mogao osposobiti pod opštim ili posebnim uslovima, a kako je to ustanovila ova komisija i 27. 8. 1973. g. Kon trolni pregled nije potreban. J
75
REZ! ".
(Kratko uputstvo za snimanje filma)
NemQj propustiti doručak Brijanje' nije toliko važno. Polako. (Ne furiš nigdje!) Ispij SV10ju kafu, a ako ti je baš toliko stalo,' popij i jedan vinjakf konjak ili lozu... Neš;to žestoko. Odupri sernkarrna o. naslon. stQlice i· uz dubok uzdah (Predt;obom Je težak posaol) ustani. Pred ogledalom prođi prstima kroz kosu, iSltisni tu bubu ljicu na bradi, obriši je ,alkoholom, piJttalon:om ili nečim sličnim.
Pregledaj džepove: lična karta, pare; ključevi od cigarete, šibica.. Osv:rni se još· jednom oko se be, ustanovi da nisi ništa zaboravio, isključi bojler, peć, privrni slavinu na·lavabou, ponesi plastičnu vrećicu sa smećem, jučer si pravio
SirotinJski namještenu prostoriju s daščanim podom izriban:imdo žutila, šarenom tarik(Jffiponja vom, velikim siarinskim kredencom, ·lfešootn na je~ dnoj cigli, štok,dusa ulubljenim' alui:ninijskitn la vorom, velikim gvozdenim krevetom, stolom: pr~
77
krivenim mušemom progorjelom žarom cigareta na nekoliko mjesta. . . . Pređi kamerom preko lika starice obučene u cr ninu, sijede kose uvezane maramom i ne obaziri se na njene riječi: »'Ajde, sine. Umij se brzo. Sad će ba~a ispeglati košulju, još k.ragnu...« Ne govori tebI. ' Ne obaziri se na mačke koje ti se motaju oko nogu i zaustavi se na licu sedmogodišnjeg dječaka. Pokaži klempave uši, oborene oči, kratk.o oš.išanu kosu... Još bliže priđi tim :očima jer Ito što vidiš u njima, to. hi mogle biti suze. Dječakova ruka miluje mačku kOja stišće oči od zadovdjstva. Pokaži i ItO. Cuješ ga kako ltiho: »Neću, neću, neću ... « ali ti nastavi svoj posao. Ne odnosi se to na tebe. I, nadalje, zapamti, stvari koje će se dešavati, razgovore koje ćeš slušati, ne tiču se tebe. Tvoje je da snimaš. Ti si van toga. »Pusti tu mačku sad... obuci priglavke prehla dićeš se... « »Neću u iškolu!« »Ne budali! Svi idu, pa ćeš i ti. Brzo k'o sim plan. Evo, sad će tata, obuci košulju, umij se prvo, i uši dobro,evo tate nosi ap8lI"at; slikare te. ,Ajde' ajde...« Sačekaj da obuče kratke pahtole; bijele doko~ ljenice i dok zakopča sandale, pa snimi kako trči u zagrljaj ocu i kaže niu, očekujući mnogo od njega: »Tata, neću u školu.« »Ne budi f.rajko! Daj da te počešljam. Bićeš pr vi laf u razredu. Eto te k'o pišta! Ma, nema da fa1i... « priča tata i ne slušajući šta ga lOn pita: »Može li baka s nama u škohi?«
Rez!
Ako ti se ne da, ne moraš. Ali, za svaki slučaj,
uslik~j neku staru .učionicu, n~~ošene kh;pe,cm~, masm pod. Prošaraj malo po hCIma ucemka, flašl cama tinte, rukama što nevJešto. stišću držala. Tu je i učiteljica. Nemaš nekog posebnog raz loga da na nju trošiš !fraku, ali mlada j~ i lijepa i v
78
dok nag koje nekolik( . »Št: pramen gim, tar naspran i ti ćeš To sveske ispod tt »Da ne čuje ljeskaj\: gLavi: »M vota .ta dok je peći, jo šniranjt tao vre tko od~ čak
»J€
to imac callana
krim k zbunje) malQ sc kla: »D
ca...'« pored 'Onim, 1 prame) mijeh i ći
svak
»A se take m'O sje fu. Da, bakino
lreta na ne u cr· ,aziri se Sad će gDvDri ljU
DkD
.ječaka.
:>šišanu vidiš u šće oči
pDsaD. stvari ati, ne ~a.
Drehlasim· prvO., ,Ajde'
D !
dDkD~ D trči
njega: :eš pr
faIL.«
lučaj,
crni
flaši~ t. ~ raz epa i
dDk nagnuta nad DaCDIn.(Znaš, to' je onaj isti dje kojeg si ranije snimio. i, iako. je Dd tada prošlo. nekoliko. gDdina, nije se puno. promijeniD.) gDvori: »Šta jeDariD? Šta je stalD? Jesi li slDmiO. pero?« pramen kose jDj pada na čelo i Qna ga sklanja du. gim, tankim prstima, kroz tanku, pamučnu kDšulju, naspram sunčanDg prozara, ocrtavaju jDj se grudi i ti ćeš je, snimivši je, uvijek pamtiti takvu. TD što' DaeD pilta, ne dižući pDgled sa DtVQrene sveske (gdje je ispisano.: PISMENI ZADATAK, a ispDd tQga MOJA MAMA): »Drugarice, mDgu li pisati MOJA BAKA?« ti i ne čuješ, zagledan si u njena usta, usne kJroz koje ljeskaju zubi i Dna se smiješi, milujući Darija po. glavi: »Možeš, sine, mDžeš. ,,« i pamtićeš je cijelDg ži vota ,takvu ili D'.l1aik'VU ikada de jedne \Zimske večeri, dDk je DaeD sjedio. u kuhinji pored rasplamtjele peći, JDŠ uvjjek u plavom đubretareu, čizmicama na šniranje, s pletenom, šarenDm kapom na glavi, srku taD vrelo. mlijeko. s medom iz O.krnjene šDlje i kra tko. odgO.varaO. na bakina pitanja: »Jesi .li ise 'S!Il1:J:2ll1lllo? Gdje s1 dD :sad? Kol'ko si to' imaD čaSDva danas? Kako je bilD u školi?« pDku calla na ,S'tJa!ldena Jrubinj;ska \'ITata, isa .sk!lDp'ljenim, mo krim kišDbranDm u jednQj oi ke~Dm u drugDj ruci, zbunjenQ se Dsvrnula po. neuglednDj prDstDriji i ne malo. se iznenadila ugledavši Dacu DbučenO.g, pa re kla: »DOJbar večer! Ja ,sam, 'Znate Darujeva lUči
79
va i naloži vatru, je l' tako sine?«, pa je prekinula taj izljev gostoprimstva: . »A ka,ko je sad, Daoo?Mislim, Dario? Je li sve u redu?« gledajući ustreptalu baku čija je ruka ms tala nad džezvom i lice joj prekrila briga: »Da nije nešto u školi? Je l' nešto bilo? Šta je, sine, bilo, ["ed svojoj baki?« Daeo je tada skočio sa stolice i izjurio kroz vra ta, a ona je pitala baku: )~Pa je li ,sad oodravio?« ii dobna odgovor ikoji nije očekivala: »Ja ne znam o čemu vi Q:o?! Ko ozdravio? Šta bi najednom onom djetetu?« a ona je 1:ada nastavila ozbiljna izraza lica, koji joj nije nikako pristajao, glasno koj,i Je pOIkflljšavao biti Istrog, služben i .bešću tan: »Znate, Dario već skoro mjesec dana ne dolazi u školu, pa kako niko nije došao ništa da mi javi, pomislila sam da je sigurno bolestan i da mi duž nest .nalaže i ,da je credda v1dimo čemu se Il"adi. Evo, i natranč.e sam kupila...« (Onaj ozbiljni izmz s lica joj je nestao i sada je stajala nasred sobe u neprilici, postiđena i zbu njena.) Zapamtićeš je kako se smiješi obećavajući baki da neće ništa reći Dacinom ocu i izlazi i nestaje u mraku dok baka stoji na otvorenim vrartima,pahu ljice joj se lijepe po marami, a ona, kao i ti, gleda za njom. Ako hoćeš da snimiš Dacinog djeda, sačekaj da se Daco pokajnički vralti kući, ispije šolju mlijeka i odigra palltiju »žandara« s bakom. Sačekajga na· uglu, kod Radio-stanice i snimaj kako razdrljenog kaputa, sa šeširom zabačenim na tjeme, pomalo nesigurnim korakom, prelazi ulicu, pjevuši neŠlto i !smješka Ise, ne 'haje :za ,snijeg koJi pada, saginje se i miluje nekog o1injalog psa i nešto mu govori i prijeti prstom, a pas cvili od sreće i prati ga do ulaza u kuću neprestano trljajući glavu o peševe njegovog kaputa.
80
Sni mjestiti iućisj »Đ<
je mlae na vrai napad: »Hl svalka\k!(
malo d
tm
Na. vidio je
»Li »A igraš Sl sam to princon dati kOl kad ti drugo j stra! In ka, !SVe hovine! »N »R,
»K Le~
ma mu lagano »K do... « Da baku. ' Da
ba:
strana,
njeno l
li sve lias-
~a
~ta )z
je,
vra
·r ,koji
Šta bi ;tavila .tajao, bešoudolazi i javi, i duž
. Evo, . sada i zbui baki aje u
pahu gleda aj da lijeka limaj f i na .Ilicu, lwji
nešto eće
i
~lavu
Snimi kako će, prije nego uđe u kuhinju, na mjestiti šešir, zakopčati se, pritegnuti šal oko wata i ući s jednim:, »Dohro veče žeIRm ! Kai1ro "-SIte ,giOlSI}Jođo? KarIm je mladi gospodin?« pa Qnda Qkačiti šešir o ekser na vratima i Slt!rpljivo se pripremiti za bakin prvi napad: »Hoćeš li večerati? Ili ručati? ToO se kod tebe svaJkalk:o wald [le 2ll1a. IJH !Si 100 ti b~rtiji, pa >si se malQ duže zadržao u mzg}OVOiI1.l, pa je došao dQk tOlJ:' Nazečlić, ]pa je stigao i Rrujiko ikQjeg Irlitsi dugo vidio još od sinoć ....« li. PQkušati da se odbrani: »Lijepo učiš unuka da se karta...« »A ti, šta si ti dQsad radio? Znam, znam... ti :igraš samQ gospodske igre: preferans, pike! Cula sam to milion puta. Jeste, II Beču si igraQ s nekim princoOm, imao šest sigurnih štihoOva li nisi mu htiQ dati kontru i sasvim je d:rugo kad ti igraš preferans kad ti nešto kažeš onda je to rečeno! Ti si nešto drugo je }' da? Ha, sva je tvoja familija neštQ eko stra! !malJi ;ste, je [' da, od Huma pa sve do Dubrovm ka, sve je 1:0 hrlo vaše, [leš'to Site :VIi dlI'IlglO! "PIPdima hovine! Sjedi tu i smrdi, stara budalo.« »Nešto si rekla, Ružice?« »Rekla sam: stara budalol« »Kako ti tO;II1eni, Ružice?« Leži zavaljen na sećiji, među požutjelim prsti ma mu se gasi cigareta, ali Qn 100 i ne osjeća, tQne lagano u san mrmljajući: »Kjo staT? Mogao bih ja još uvijek neštQ mla do... « Daj, na trenutak samQ, da samo jednom snimi baku. Daco snima: bakina glava blješti obasjana svjetlom sa svih strana, kuhinja nestaje u bljesku koji ref1ektuje njeno lice. I
81
REZ! . Ovo će Iti biti lako da snimiš . Uđi u bilo koje dvoriš te, park, zaklon jeno, skrovi to mjesto gdje se igra »čiza« i zateći ćeš isti prizor : grupa dječaka izvodi čudne, balets ke pokret e, piruet e, čuče, prstim a premj eravaj u zemlju , muti raju, glasovi su im kIlištavi li dubok,i, riječi ner8zgo vijetn e i neupućenom potpun o besmis lene: »Hopa, hopa! Ko nosi? Prvi rek'o. Nemoj se folirat i! Ja sam bliži. 'Oćeš se mjerit i? Odoka sam bliži. Ponov o bacam o! Bacaj, hopa. Jebo te hopa! Ne piikam! Ne seri! Ne pikam ! Nema antrIje ! Je l' vako dobro? Četiri jazije i tura. Po pet glava da nemaš ? Jebem ih, nemoj me više handrirt:i, ne lda dim se. Samo ovu po pet! Zdogo voreno ! Nemaš po kvit! Dušo moja, ubij sve tri, ljubim ti ruku! Jebem ti truku usranu ! Nemoj me više rezi1iti. '..« Niava što slijedi nije1teško: nađi samo ne]mg pedese togodi šnjaka krivih no gu u kratki m pantol ama, niskog čela, otrom bolje nog trbuha , košulj e zakopčane pod grlom, glupav a i nadme .naiZir aza i ,1ica 1!stovremeno, kako volov-skim pogled om, s prozor a svog stana, motri da li de sve u redu, u onakv om redu kako on zamišl ja red. Taj njegov ;red odjedn om kvari ijJ,dolilka Dadne bake koja se pojavl juje na travnj aku ispred kuće: »Sine, 'ajde u školu, pola dva je.« »Bako, nemoj mi kukat na ruci.« )~Požuri, sine.« Volovski wat sa prozor a se cijelim tijelom na geo preko ruba i viče, dok mu žile bijesa iskaču po ' čelu: »Ej, stara! Ne gazi travu, nisi je ti sadila! Ču ješ baba, miči se s te trave kad kažem ! Nemoj da ja'sila zim... « »Sine, sine, može tata naići, a ti kocka š...« »Mate r l1:i jebem , s'lazi s te trave! Tebi govorim« pjeni se volina: , Daco se okreće prema prozor u odakle dopire vi ka i savija dlanov e u trubu:
82
»Ne ( »Matt vama. .. « »I\jUJr »Šta siđem ... « »Briš čurinu u l bjež', Dae »Ma, »Pobi ti. Ni mei sl
ki i sru6i »Vidi čeras. Ne godinu tl igrati na »Ko idem, pare" ma nićemo " 6u'vah t' k kopita r, (
ne
ilo koje gdje se pokrete, muti
l,
.1erazgo ~moj se Ika sam e hopa! je! Je l' lava da ne lda :maš po ! Jebem
ivih no ,mbolje glupava lovskim i}je sve ~ed.
Dadne kuće:
lom na po
raču
,ila! Ču :moj da L .. «
)Vorim« >pire vi
»Ne deri se na ženu, krkane!«
»Mater ti fakinsku! Tebe ja znam! Svima ću ja:
" vama... « ' »Kiura:e ipopu:šit'!« »Šta kažeš, kurvin sine? Pokazaću ja tebi kad siđem ...« »Briši, Daeo, pucaće, ima metak u glavi, ima ti čurinu u glavt kondora. 'Potez'o je pištolj na Ahrnu, bjež', Daeo... « »Ma, ko ga jebe!« »Pobiću vas ko zečeve! Vratove ću vam polomi ti. Ni metka !Ilis,te zasluž'ili! Jebem vam maier oigan s,.k;u, OllJU rfuoja VaJS taikve ,rodi.« )} Popuši mi ga lagano!« »Vidite li ovo, ljudi? Vidite li šta se radi? Sve je to za popravnog doma, zatvora. Kako se zove onaj' čupavi? Čiji je on? Milicija, gdje je milicija! Nema njima lijeka do batine! Sad ću ja vama... « Kotrlja se u papučama preko travnjaka na ko jem je ostala samo Dacina baka i gura je bijesno i nimalo nježno: ' »Bježi' odatle! Šta sam ti rek'o? Je l' ono tvoje lwpi:le? ĐOipašće,~ mem šaka! Bj~i', miči .se kald tl .kla:žem... « Potraži opet kamerom Dacu i vidjećeš ga kako stoji iza ugla i dovikuje: »Seljačino, vidićeš za ovo! Biće ti promaja II kući!« a ako mu priđeš dovoljno blizu, možda na đeš suze u njegovim očima, ko z:ii:a? Daco 'će ISalda iz džepa izva,di1i ,pregršt ;petoban ki j !Sručiti ih u raširene dlalllo'Vejednog dječa:ka: }}Vidiš one prozo;re: ona tri, porazbijaj sve ve čeras. Nemoj zajebat'.«, a ti sad odmori, za koju godinu treba da snimiš palrtiju pokera koja će se igrati na zidu ispred zgrade gdje sada stojiš: »Ko. dijeli, kol'ko k,ar~taj tri pa jednu, zdrav, rie idem,tri puta, nemofmi rrišta tri puta, stavi pa:re, ,ma jebi se, vidiš da nemam sitno, stavi rasit nićemo, devet !puta, :ne bi Ise :za !VOIla otkačio, ma ja ou Va:hl .ko za,dnji firaj~, Iti ,kalr'arta, (pUlD., 000 je prvi, kopitar, do punog, pet čipova, platio, ful, popiš~m 'o
h,
83'
ti tri keea, vazda me navuku, 'ajde rodi godino, ne osvanuti ovdje, a ti si mi iza leđa, pezmečiš li pezmečiš, zato me karta stoji, trknider do granapa i uzmi još dvije pive i reci onoj u granapu da stavi još dva u frižider... « Dacin pogled s karata često zalUlta negdje go re, prema prozorillna: »Džabe zentaš gore! Otišla ti je Mala jutros sa starom i starim na izlet kolima. Vidio sam ih... « kaže neko. »Ma, šta sereš, boga ti? Ko te pita šta? Bolje se uhvati tih ka;:rata... « »Šta se dereš? Samo ti kažem... « »Ja, čudna li čovjeka?! Fino ti kažem da igraš. Ili ćemo igraJt'ili ćemo se zajebavat'? Ja. sam vaser, a guzimo se već dva saJta...« »Ne dam! Ma, ikako te Ibolatn više nije lSII'amota? Evo uzmi i za uho j€dnu! Trafika ti je pred no som... « »Ma, znaš ja ne pušim...« »Jok! Moja mater puši! Ovo mi je druga kutija za dva sata. Raja, alko ćemo još, da !povećamo tari fu... « »Meni se ne igra više! Što SIte kurve, raja? Ja se jedini uvalio. Kažem ti da mi se više ne igra! Ho ćemo :li lU tmje? Ajdemo !razbaciti doik 'POIpijem ovo pivo... « »Daj mi gue...« »Daj ti kUTae moj! Uhvati se g;ranapal« »Puno mi je cijelo pivo! Znaš da ja ne pijem.« »Ma, zaboli me! Karata, Žile? Pratiš li? Tri puta! Dobro: devet pUJta.« »Evo Iti Male!« »Slabo te Mala džani.« »Ne kenjaj, sreće ti.« »Repot, ne smijem na tri kreke, kakav ti je to fol pokazivati karte, ja hajvana čudna, kol'ko ćeš ti, šupak karata, vidi, v.idi mangupa, meni ~ašo za vrtat' devet puta, dobro mangupe, e, evo tI odmah na n~viđeno, devet čipova, platio, je l' ~ dos!a, tri drota, nije, a još dva keea pride, šta, bOJa rucna. " ćemo
84
e, s kim ja on samo p kretenima »Prika »Jebi ~ ko išla!« Veliš, 10 li ,ti.Lzit se dok ne uvuci u DI što vidiš: odsjaj ći«, svjetle vrata koja hu sa agle( napisano l ispisanih J: bijelog !Vin a1Jlesa«, D2 čaTšafom,
Pjevu~
rukom obt govim grul mena na v veliki gut} boka Male O:kJren no staklo] tima i čija Ne V], ono dVioje i napeto s na golo tij vori Maloj »Dušo no prepla~ "Daeo jeću sa st( šulju, traž
.ino, ne mečiš
li
'anapa i :la stavi ;dje go ltros sa ih... «
l
Bolje se a igraš. vaser,
:1
'amota? red no kutija no tari
:t
aja? Ja ~ral Ho em ClIVO
pijem.« li? Tri
ti je to 'ko ćeš tašo za odmah )sta, tri učna. "
e, s kim ja igram, ko meni pare uZima na kartama, on samo plaća na boju, joj mati mila, s kakvim ja kretenima igram, neću više, idem do biTtije.« »Prika, koga neće karta, hoće ga ljubav... « »Jebi se 'ti Faka! Dabogda te cijelog života ova ko išla!« Veliš, nestalo ti je trake. Nema veze: Ohani ma lo ti ti. IIZ:iJđi IS Dacom i po.pij i ti jedno pivo i 'stiIlp:i se dok ne nabaviš novu traku, ta onda se nepozvan uvuci u Dacinu sobu, dobro se sakrij i snimaj sve što vidiš: odsjaj vatre koja bukti i tutnji u »K.raljici pe ći«, svjetlost koja dopire hodnika kroz staklena vrata koja su iš'arana raznim bojama, starinsku psi hu sa ogledalom na kojem je u velikom srcu bojom napisano MALA, sto sa pisaćom mašinom, gomHu ispisanih papira, prepunu pepeljaru, otvorenu flašu bijelog rvina, kutti:jlU cigareta, !pO zidovima slilke »Be a1Jlesa«, Dacu i Ma'1u, gole i zIlJ01ne, orv'laš po/krivene čaršafom, gramofon, razbacane ploče po podu. Pjevuši »Girl« dok snimaš Dacu koji je jednom rukom obujmio Malu dok njena glava počiva na nje govim grudima, u drugoj ruci drži cigaretu i s vre mena na vrijeme odbije gust dim iz cigarete, otpija veliki gutljaj vina iz flaše, prebacuje nogu preko boka Male, ljubi je u uho... Okireni kameru i probaj da na7lreš baz oboje no staklo na vratima čija se to silueta primakla vra tima i čija to ruka snažno kuca po staklu. Ne vidiš niJŠita Ipa opet okJreni kamea:u prema ono dvoje na krevetu. Oni su se za trenutak ukočili i napeto slušaju, a onda Daeo spuzne sa kreveta i na golo tijelo oblači pantalone, tiho ali odlučno go vori Maloj: ))Dušo, obuci se sada« i ne obazirući se na nje no preplašeno: »Daeo, Daea, šta je to bilo?«, dohvati njenu od jeću sa stolice i baca je na krevet, šutke oblači ko šulju, traži cipele i čarape po podu.
85
Izađi sad iz !sobe i vidjećeš poštara, onog što raznosi itelegrame, kako Dacinoj baki pruža komad papira,a ona ga pita: »Ko je to? Sta je to? Koga trebate?«, prihvata smežuranom ,rukom telegram, a poštar zabacuje ka oket na !potiljak i ikaže: »TiI'eba pbtpisati.« Daeo je sad izašao, prihvatio telegram i potpi sao se u bloku olovkom koju mu je pružio poštar. »Iz bolnice, tata je...« »Tata,bože moj, sipe moj., .. « »Tati je slabo... neko treba da ode...« Daea izlazi. u .hodnik, ponovo v:adi telegram iz džepa, čita .ga. .Izlazi na ulicu prekrivenu snijegom. Vjetar, ljulja uličnu svjetiljku> baka stoji u hOOniku i ponavlja: »Znala sama, znala sam... «, a u mraku joj se vidi samo lice. .
Ne moraš pratiti Dacu u kafanu. Tamo će biti tišina, gorki gutljaj i: votke, riječi bez ikakvog značenja:· . . . ' »Ko1iko mu je bilQgodina? U najboljim godi nama. A što se ubio? l ti glupo pitaš što. Došlo čov jeku, dokurčilo mu nešto, dokurčilo mu sve, daj obl1ovi turu i daj nam nešto da zamezima. A kako se ubio? Objesio Ise. Ja to 'Ile bi iIl'ilkad mogao. Ne bi ti niŠIta. Ko Ite pita bi li ne bi li? Daj meni duplu! Jebfl,jti ga, burazeru. Drži se Daco,~ šta ćeš sada. Kad je sahrana? Ne znam još. Sutra, preksutra. Va lja se sada' i s tim jebavati. Sva sreća, to će moj dedo sr~diti. . ,« . Kad je već pomenut djed, trlrni da vidiš šta on radi, jer .ovi će QVatlro, sv~ 1Isto, ,flapr.divati do fajron ta.
kako lte II ćeš landa Djed »Gdj sam uplc si ih ost~ moraš pl ti sad do Ona staje od »T['e slike sa reći, a i daš ko čo »Jeb Bal<:. »Sal
mučna
Djed Ise muva po k!Uhill1ji i 'P'rebiJre 'ladice, a ba ka leži na sećijd. Pored nje je jedna komšinica, oš tTokondža, koja se s vrata OIkoml11a na Daou: »Gdje si dosad, ovdje jadna žena sama? Nema ko kafu skuhat', čašu vode dodati, a t.i bog zna gdje,
86
REi Gro SHkaj It1 ljuI: mazado' prepJaŠf pla,čne, 'lJ!dvOI1!lt:
i nezad(
Daco sl, »Bt
profesa te. B~lo raste g Gdje je Tako,} pare za para. F
onog što
komad
kako 'te nije sramota ove jadne žene? Našao si kada ćeš landarati okolo... « Djed i dalje prebire po ladicama: »Gdje su sad te knjižice 'Svetog Ante' , redovno sam uplaćivao, Igdje mogu hi:ti? Je 'li RuiŽO?Gdje si ih 0stavila? Tli, mali, ja znam da ti pušiš, ali ne moraš pušiti u prisustvu svojih roditelja. Ja i baka ti sad dođemo kao 'roditelji i treba da to poštuješ.
~a
prihvata
'acuje ka l
i potpi
° poštar.
.«
tegram iz
snijegom.
.·hodniku
~u
joj se
lO će
biti
~ikakvog
/
jim godi lošlo čovsve, daj '. A kako 3.>0. Ne bi li duplu! :eš sada. utra. VaI će moj iš šta on o fajron lke, a ba.nica, oš:ou:
l? Nema
ma gdje,
REZ! Groblje nemoj slikati. Zna se kakvo je groblje. SHkaj Ite face Ikoje su Ise tu dk:up:iJle:
I
i
t
~
li
ljubopitljive, zlobne, nadmene, ispitivačke, sa mozadovoljne, zadrigle, nezq,interesovane, umorne, pTepJašene,~bUlnjene, Jl~e1me, naJpaidne, !po,q;bule, pIGl-čne, glupave, bešćutne, narnrgođene, ozbllJ:o.e" udvorne, baihate, illffi'lVozne, beZJbrlm.e, lu;kwe, bijeSne i nezadovoljne, dok Djed govori i ne hajući da li ga Daco sluša: »Beže, ·kad Isam zadnji ,put hio ovdje na Isahrani profesora Nazečića sve je ovo bila livada, SI!lletljiš te. BHo je Isamo rpar nekih ik;ućica, a ,v1di sada. Pa da, raste grad. Koliko li sad može imati stanovnika? Gdje je ovdje pepeljara? Hoćeš li ti mali zapaliti? Tako, još pušiš one svoje skupe cigarete,i odalde, ti pa;re za njih? Kockaš? šta li? Zato meni stalno .fali para. Kad već pušiš, puši nešto jef~inije. Najbolje 87
bi bilo da nikaklO ne pušiš. Jest, doduše, i ja sam ranIO, ali ja sam iz Mostara. Počeo sam pušiti sa nekih osam godina, ali sam počeo uvlačiti tek sa dvanaest. A koliko ti već dugQ pušiš? Od mene se sve krije u moJoj vlastitIOj kući, a to što sam ja ra nIO počelO pušiti, tIO ne znači da je ItQ dQbro. Ti izgle da od ljudi poprimaš samQ loše stvari. Eto, ko te je, na primjer naučilO psovati? Od mene to nisi mo gao čuti. Ne znam šta da kažem: pušiš, počeo si i piti, kockaš! Sta čovjek još da doda! Ko ti je IOna ženska? Doduše, voliš da čitaš. Vidim, k'Q đoja, ne što i pišeš. Dabogda kakve koristi od toga, ali sum njam. Jest, i životinje voliš i tebe životinje vole. Cu dan ei ti, lS'ine, neki čovjek, tebi je govoriti illi ne go vor-Hi ,svejedno. Tvoj otac je b10 poslušan dečko. Do duše, ni on nije baš kako volio školu, ali eto on je makar znao pjevaJti. Na koga si se ti bacio u famili ji? Ja sam od devetstotridesete vježbao i pjevao u 'Sokolu'. Moraš, mali, misliti o sebi. Ne može dedo sve tvoje poslove svršavati. Na baku ne tračunaj, ona je staTa. I ja sam star...« Ljudi se u grupicama vraćaju s groblja, idu pre ma automobilima, autobuskoj stanici, lije hladna decembarska kiša, a vjetar otvara kišobrane, osjeća se na vlažnu, masnu zemlju, cvijeće, trulo cvijeće, pd1ds1o drvo... Ne nIje tIO ,smrt, ona je skrivena II sVli,ma podjedna!ko. Dacin djed i dalje govori: »Moraš nešto uraditi od sebe i ja sam se naži vio i namučio. Ne znam, ne znam... Osjećam da tre ba... oojećam da ISam umomn«. počeo
drhtav dama čak ke
Z. tIO (ni pojavi] »( ćeš
dt Nemo imam mjese dna s SaD1IO:
Z sam t tIO sve pi se ti, ali ~
kako kom dubo garet pođe
gne.
mem sam hoće
pa li vlja ne sc Plju
REZ! I !kamera ikao da ·se :M!oleba i nlije joj nešto ja sno, svaki čas se zakoči: nikako ne može da poveže da je ovo podbulo stvorenje, llIDezvijerena pogleda,
88
kva
-cl
ja sam m pušiti ~i tek sa mene se m ja ra Ti izgle :>, ko te nisi rno ,čeo si i i je ona toja, ne ali sum 'ole. Ču li ne go ako. Do :0 on je l farnili jevao u že dedo 'ačunaj,
idu pre hladna . osjeća cvijeće,
ivena
li
;e naži da tre
'što ja poveže ogleda,
drhtavih ruku, koje sada stoji u mračnoj ulici i gru dama snijega gađa osvijetljeni prozor, isti onaj dje čak kojeg je nekad ispratila u školu. Zato rado prepoznaje bakino lice, svijetlo i sve to (rusu ga nagrdile sve protekle godine) koj e se poja'Viljru:je na prozoru: »Otkud ti sine? Je li bilo nešto? Tiho: probudi ćeš dedu. Šito ne spavaš? Hoćeš li da jedeš sine? Nemoj psova-t' !Si!Ile, kruh "božji. Nemam, ,gIDe, prura, imam što mi je dao deda da platim struju za tri mjeseca; ma ne mogu, sine: tražiće mi potviI"de! Ja dna sam ti ja! Evo ti, nešto ću izmisliti! Pazi se samo, sine ... « Znam da ti je mučno to što gledaš, ali upozorio sam te već na početku da je tvoje da snimaš, da su to sve stvw-i koje se dešavaju neovisno od tebe. Str pi se još malo, svašta ćeš se još nagledati i nasluša ti, ali ništa ne trli\.je vječno, i to će jednom prestati. Ko1iko god ti bilo mrsko i gadno, slilmj Dacu kako leži na sećiji u kuhinji, baku koja se drži "ru kom za krsta i jedva se vuče po kuhinji, Dacu s dubokim podočnjacima, raščupanog, kako pali ci garetu i već od prvog dima se zakašlje izagrcne, pođe da pov;rati ali se u posljednji trenutak suspre gne. Tad ulazi i djed, a na licu mu je nemoć i bol: »Evo ti pare i nemoj nikad više išta tražiti od mene. Ovo ti je posljednje. Snalazi se kaNO znaš! Ja Sa!Il1 četiri sina prežalio, pa mogu i Itebe! Radi šta hoćeš od sebe! Ti meni prijetiš da ćeš se ubiti? E pa lijepo: ubij se, kad nisi za života... « Daco plazi jezik za njim, baka pred njega sta vlja tacnu s džezvom i fildžanom. On srkne i zagrc ne se. Skoči sa sećije i pri tom obara džezvu na pod. Pljuje i povraća ulavabo. »šta si mi, ovo pička ti materina, skuhala? Ka kva ti je ovo kafa? Stavila soli mjesto šećera ... « Baka se sa teškom mukom saginje i briše pod. Daco Itrči niz stepenice. P'rati ga. Neće daleko - do prve kafane.
89
REZ!
»Zi
REKAC
Vrijeme je, mada još ne znaš, da se oprostiš s Dacom. Snimi ga još sada kako ulazi u sobu gdje leži baka, nepokretna, slijepih očiju, jedva ,rastavlja jući usne govori: »Jesi li 10 ti sine? Treba liti šta? Dolaze stalno neki. Ulaze i izlaze, ali ja samo tebe poznam. Sine, ma jesi li ti to? Brkove pustio! Evo, donijeli su mi neke kajsije, ponesi to sa sobom... « Još salTIlo ga danas preslretni !tla !Ulici, odvedi ga do prozora bakine sobe gdje će kroz odškrinuta ok no ugledati ogledalo prekriveno crnom krpom, ne ko nejasno muvanje u unutrašnjosti sobe. On će tu stati kao ukopan i tek će se pokrenuti kad mu neki komšija priđe i upita: »Jesi li bio knd kuće?« »Jesam, sada sain...« »Šta ćeš, jarane? Starost je to!« »Ali jučer, još jučer ...« »Znam, znam, šta možeš... ?« VTati sad pred Dacinim očima sve ovo što si snimao godinama. To će trajati sekundu i Daco će tada reći: »Bože, bože, zašto? Kad bi' mogao dao bi' joj pola svog... « . ući će u kuću neprestano mrmljajući: »Dao bi' joj pola svog života .. ,({ 'a onda će na vrat:iJma sobe užasnuto ustuknuti ugledavši baku ka ko zavaljena u jastuke leži i odbija dimove, gleda negdje svojim slijepim očima, a neka žena će mu govoriti: »Sinoć je normalno došao kući, a onda mu je naglo pozlilo. Dok je doktor došao, sve je bilo go tovo. Nije se mučio! Jadan tvoj dedo! Svu noć nis mo spavali! Lijepo smo ga obukli, bože mi opmsti, kao da se nekako podmladio. Jadan tvoj dedo! Ko bi rekao, tako iznenada... ?« i Daeo će buljeći u ba kino sv,ijetlo lice reći naglas:
90
te
očaj]
»K nikad r
Rl
)stiš s gdje tavlja
l
»ZAŠTOSAM ONO REKAO? ZAŠTO SAM ONO REKAO?« i okrenuće se lagano prema tebi, pitaće te ,očajno: »Koliko je meni sad ostalo?«, a i traka ističe i nikad neće saznati odgovor.
stalno
Sine,
su mi
REZ! 'edi ga
to ok
n, ne će tu
l neki
... I KRAJ!
što si lCO će
.,
..
n JO]
će
na ka gleda :e mu (ll
nu je lo go ,ć nis rposrti, o! Ko u ba
91
SAN
Nedavno sam sanjao svog psa Bobu kojeg su otrovali neki zli ljudi prije ravno petnaest godina. Evo, ležao je baš tu, na podu, podigao glavu, ok lembesio uši i gledao me pogledom tužnim i sretnim istovremeno. Gledao sam i ja njega i sjetio se onog dana kad sam ga našaD već ukDčenog na livadi iza kuće, sko (fene, zelene pjene na njušci. .. Nisam ga onda upitao, jer sam bio lud Dd nev jerDvanja, od neshvatanja da je neko mogao da mu učini tako nešt'O. Pitao sam ga sada: »Boibo, stine moj debeli (taJko sam mu tepao), zašto, zašto... ?« '. On mi je odgovorio na jeziku koji sam samo ja razum1o: »Previše sam mahao ;:repom, a premalo ujedao,'< mašući repom. Ne znam šta t'O značil
Pr ništa n ljekari, vanju ( izvinja ka g.rd na l:iđe U sprem~
vinjav~
nosti:
šlampc čio
u t
nih.pa korača
D< torka sam tE đeni i mo d< nam TI imao l ravko! značaj
N; sam SI ništa) ma sa 92
SVILENA ESARPA
su dina. l,ok ~g
~tnim l
:t
kad skonev mu
pao), ;amo lao,«
Prvi put u životu sam ležao u bolnici. Kako još ništa nisam znao o ozbiljnosti svoje boleSlti (kao ni ljekari, uostalom), vrijeme mi je prolazilo u očeki vanju onog jutm kada će mi doktorica saopštiti, sa izvinjaVlajućim smiješkom, da je u pitanju bila ne ka gtreška, da nema razloga da me dalje zadržavaju na lirrečenjlU: .. U tim svojim razmišljanjima sam imao već i spreman odgovor (pun razumijevanja) na njeno iz vinjavanje što su me. bez potrebe. držali u neizvjes
nosti sve ove protekle dane, skidao sam ogromnu
šlampavru hdlmičku :pidžamu Isa sebe ti pO!llovo!Se uvla
čio u uske farmerke i majicu, oslobađao se podera
nih papuča .koje su me, poput okova, sapHtale pri
koračanju, ponovo uiranjao u svoje razgažene tene...
Dani su prolazili, a ja sam primijetio da se dok·
torica sve kraće zadržava pored mog kreveta. (Kad sam tek ISltiJgao lU bo1nioll, 11spostavilo se da smo ro đeni i da .smo odra/sH II istom d1jelu grada ida tma mo dosta zajedničkikh poznanika i prijatelja, pa nam nije bilo teško da vodimo J"azgoVQT koji nije imao nikakve veze s mojom .bolešću i s mojim bo· ravkom II bolnici.) Ali ja tome još nisam pridavao značaj ... Na bolničku hranu sam se brzo privikao (ako sam se i trebao išta privikavati, jer hrana nije bila ništa lošija od one po ekspres-restoranima u koji ma sam se cijelog života hranio). ali nikako se ni·
93
sam mogao privi'kn:lIl1ti na .one treIlJUtJkebuđenja one prijatne trenutke kada sam ujutro još uvijek jed nim dijelom svijesti bio u.nekom snu, a dru.@im di jelom hva:tao, ikao iz daleka, jutarnje -ovozemalj ske zvukove. Kod kuće sam taj asjećaj bestjelesnosti i lebde nja mogao. da produžavam po svojoj volji, ali ovdje su me iz tog stanja budili surovi povici bolničarki, provale praskavog kašlja, tutanj nekih mašina u balničkom dvorištu, neprijatna muzika isa nečijeg tranzistocra i, š1JO je najgore, kad bih najzad otvorio oči, neko nepoznato, ispitivačko, bezosjećajno lice k-oje je zurilo u mene iz susjednog kreveta. Jaš uvijek me nije hvatJala panika, ali počinjao saan da p;r:imjećujem stalnu pažnju (li Ito me je ner viralo) koJom sam -b~a obasUIt od :strane drugih bo leStIl~ka. Nudili su me vocem, ~ak'Ilijumča;renam hra nom, pa čak i vinom kamufliranim u boce soka od borovnice, cigaretama... Zadubljivao sam se u knjige koje sam ponio sa sobom (neizbježni »Tihi Don«, Gogolj, Hemingvej ...), kao naj lU plije;saik krio ,glavu od ttiđiil:f !]Jogleda, grizao zemlju i snijeg sa Grigorijem Melehovom, Ije škanio na imanju spahije Mani'lova ili obi.lazio pari ske bis1:irae, a onda bih odjednom osjetilO da me neko posmatra, neko vrijeme sam pokušavao da na to ne obraćam pažnju ali kad bih digao pogled, pored mog kreveta bi stajao jedan dječak iz susjedne sobe koji bi brzo skrenuo pogled i nastojao prikcriti zbunje nost. Mislio sam da želi nešto od mene, a;}i on bi samo promrmljao: »Čitaš ... « i brzo izlazio iz sobe. Jednog dana, kad sam se naglo okrenuo i, čini se, zaustavio ga baš u trenutku kad je htio da me dodirne rukom po Ifarnenu, proderao sam se: »Šta hoćeš više, koji kurac, odmene?« On je brzo povukao ispruženu ruku, strpao je u džep bolničkog ogrtača, pogledao me nekim neiz drživo tužnim i· nevinim očima ,i tiho rekao: »Treba li tinešto? HoĆeš li da ti kupim nešto?«
U ,tom 1Jrenu:tJ1m 'sam se ipost:iJdi.a svog matlOipfe
đašnjeg izljeva :bijesa, a OiIlda mi se sve smračilo
94
pred al Nisam sviju n
Su
mog kr nijela i komi S posljed merke vani i ( nog taJ leSlt i v dnevno posjeta četku ~ priječi<
kušaji niji. .. Nii bolno, Iz dam ne mal kušava mu vIa I
pomičr
naspraJ spektiv tr'ažio, S, canja 1 snage ~ me bol ni da s U ju, a jl ćutna
boce SIl ja pita: u život
ja one k jed im di
emalj-
lebde ovdje čarki,
ina u ečijeg
tvorio ::> lice ;injao e ner ih bo n hra ka od lio sa {ej ...), gleda, n, Ije ) paJri neko to ne [mog ~
koji
tunje on bi sobe. , čini a me ao je neizšto?« _opre ~ačilo
pred očima, postalo mi je jasno: on to zato što... Nisam smio dalje da mislim, da kažem da sam -za sviju njih već tmrtav. Sutmdan je došla bolničarka i iz kasete pored
mog kreveta uzela zgužvane farmerke i majicu i po nijela ih sa soboan. »Na pralIl!je, lll'siJTIird~će se,« krat ko mi je objasnila. S farmerkama i majicom je odnijela i moju posljednju nadu da ću ikad izaći iz bolnice; te far merke su bille jedina čvx;sta veza 'sa orum IsV'i>je1lom vani i ostajući bez njih, ostajao sam i bez tog jedi nog tananog mosta kojim bih premostio svoju bo lest i vratlo se nazad. Istina, prijatelji su mi svako dnevno dolazili u posjetu, ali s-a svakoa:n njihovom posjetom mi je bilo sve teže, zid moje bolesti, u po četku samo dobar povod za crne šale, sada se is priječio između nas, postajao sve viši, a njihovi po kušaji da ga zaobiđu bivali su sve slabiji i bezvolj niji. .. Ništa me nije bolje10 i to je bilo najgore: bez bolno, a neumitno, lagano oticanje života iz mene... Iz dana u dan sam gledao kako se topim, gledao CT ne malje na mršavim podlaktioama i uzalud se po kušavao sjetiti Eliotovih stihova » .•• gle kako su mu vlasi tanke.. '({1 kav opčinjen zurio u svoja ne pomična stopala u anu kreveta, narasla do groteske naspram mršavih nožnih listova, gledana iz ove per spektive samog leša, ponavljao .kao neku mantru, tražio, a nisam ni sam znao ma: »Dođi, dođi, dođi...« S vremena na vrijeme su me mučili napadi štu canja koji bi trajali satima, oduzimali mi ono malo snage što je ostalo u meni, od kojih bi počinjala da mebo1i cijela utroba, koji mi nisu dali ni da mislim, ni da spavam, ni da' govorim...
U odrvenjele ruke su mi zabadali igle za infuzi
ju, a ja nisam Iiišta osjećao. Gledao sam samo beš
ćutna lioa bolničarki kako Sli\ dosadom mijenjaju boce sa žućkastom tečnošću, ne ,odgovaraju -na mo ja pitanja i mrze i mene i svoj posao i misle da su u životu zaslužile neku drugu, bolju sudbinu, a po 95
našaju se kao da sam ja krivac što im je ona izma kla... Jedne noći, probuđen žestokom šiucavicom, re kao sam sam sebi da sve to tako više ne ide, htio sam. da bježim, da kao,'ranjena životinja nađem ne ki brlog u kojem ću sKončaoti, daleko od tuđih pog leda. Počeo sam da pipam po praznoj kaseti tražeći farmerke i majicu, potpuno zaboravivši da su već odavno odnesene (možda i bačene?) i prije nego mi je do svijesti doprla ta činjenica, pod rukom sam osjetio nešto meko, klisko. . . . . To je bila svilena, rukom bojena ešarpa, s ko jom sam došao u bolnicu, na koju sam zaboravio i ja, a i Ioni kad su odnDsili moje stvari. .. Držao sam je u'lruci, podigao je do usana, otro z;nojkoji mi je vlažio Is.Jjepoočnke i .odjedmom mi je bilo lakše. Sad sam znao šta da 'radim.' Postojao je izlaz odavde. Ovaj odvratni osjećaj bespomoćno&ti je išče zao i ja sam osjetio da opet držim nešto čvrsto u rukama, nešto štD mi .om.ogućava da sam donosiin odluke, nešto ŠIto će prekinuti onu užasnu, monoto nu molitvu: }}Dođi, dođi, dođi. .. « }}U klozetu ću nakvasiti ešarpu vodom, tako će biti čvršća. Iskrašću se na balIron i vezati jedan kraj za željeznu ogradu, drugi kraj' ću vezati sebi oko Vora ta, čvor namjestiti na v.ratnu jabučicu, da je, po mogućnosti, zdrobi, kad skočim preko ograde... « Obuzela me je neka neshvatljiva nježnost pre ma samom sebi, pa sam Itiho zaplakao nad vlasti tom smrću i 'Obuzela me potpuno suluda misao koju sam izražavao riječima upućenim samo sebi: »Kako ću ja bez tebe?« Pokušao sam da ustanem iz kreveta, ali ni ruke ni noge me nisu slušale... Ponovo... Nisam imao snage ni da se pridignem u krevetu. Pao sam iscrpljen na Jastuke i pomislio: »Sve jedno, ali jedne od 'Ovih noći. ..« Prije nego što sam zaspao, imao sam još teliko snage da zgužvam ešarpu i da je sakrijem u jastu čnicu gdje je niko ne može naći (svakako su već bili
96
prestali čvrsto
i
Odi
se probl
kim zalc tijelo,o( Da II rica je o li smo ne
bolnički
i cigaret iznad m • bolnim :( i to je b: Izaš, ešar,pu. ] sim, ali ~ sam je i je nisam Te , zio sam' osjetio i. sam se i iza mene naglo o.ž; hnulam: Osta joj svrsi, kad iz m i prolaza di i stva da na m mann sol se sporo riječi, eš guram o
7'
izma m, re htio :m ne h pog ~,
;ražeći iU već
go mi sam
tl
s ko "avio i otro lmi je
t,
~
izlaz e išče rsto u nosim onoto:tko će n kraj ~o v.ra je, po •••«
pre vlasti J koju »Kako
:t
j
ruke imao »Sve
prestali da mi mijenjaju posteljinu). Zaspao sam čvrsto i mirno, kao čovjek koji zna šta hoće. Od te noći, sve je krenulo nabolje: ujutro sam se probudio, nakon duže vremena, gladan. Sa sva kim zalogajem mi se ulijevala snaga u izmoždeno tijeLo, oči su bistrile, krv brže kolala... Da ne duljim: 'po1lp11l10 ,sam Ise opo['aV'io. Dokto rica je opet sjedila pored mog"kreveta i prepričava li smo neke smiješne zgode iz našeg komšiluka, moji bolnički »cimeri« su prestali da me nutkaju hranom i cigaretama, onaj dječak više nije dolazio da stoji iznad mog kreveta i da me posmatra onim svojim bolnim očima, prijatelji su me sve rjeđe posjećivali i to je bilo dobro. Izašao sam iz bolnice; nisam zaboravio ponijeti ešampu. Bila je zima i ja msam !imao plriliJke da je no sim, ali S proljećem, s prvim toplijim da.nima, oprao sam je i opeglao, prebacio oko vrata, nježno, skoro je nisam ni osjetio... Te večeri sam ostao do kasno napolju. Prela zio sam pustu ulicu kod Skenderije - mosta kad sam osjetio da više nemam ešarpe oko vrata, osvrnuo sam se i vidio je kako leži na zemlji desetak metara iza mene... Pošao .sam da je dignem, a ona je onda naglo oživjela, pod daškom vjetra se uspravila i ma hnula mi kao da se oprašrta od mene. Ostavio sam je da Idi na ulici, poslužila je svo joj svrsi, a ja i dan - danas, kad prijeti neka boles't, kad iz mraka huču sove, kad me iz tamnih dvorišta i prolaza vrebaju svjetlucavi, zli pogledi, kad iz lju di i stvari bije leden dah, kad teška, teška kiša pa da na moje zbunjeno lice, a jugo mi ne da da raza znam sokola od čaplje, kad veče teško pada, a dan se sporo rađa, sjedam i tkam neku novu ešarpu od riječi, ešarpu koja će me zaš,titi, pomoći mi da pre guram ovu noć koja se ugnijezdila u meni...
toliko jastu eć bili 7"
97
SADRžAJ:
IZ ANAMNEZE
tuđe
Neke
stvari
9
Moj djed
15
19 /
Moj djed, opet
26/
Svatko netkog ponetkad zavoli
31 /
Golub u glavi
DIJALOZI
Proces
41
Moć
45
uobrazilje
Nedjelja, prokleta nedjelja
49
Gdje odoše snjegovi od lani
52
An Ordinary Love Story .
57
Poslovođa
63
Ogledalo
69
NALAZ I MIšLJENJE
San
77
92
Svilena ešarpa
93
Rez! (Kratko uputstvo za snimanje filma)