Caitanya Mahaprabhu

VELIKI UCITELJI – SRI CAITANYA MAHAPRABHU

Sri Caitanya Mahaprabhu je rodjen u Navadvipu, smestenom na obali svete reke Gange u Bengalu, u februaru 1486., tokom pomracenja punog meseca, okruzen glasnim mantranjem Svetog Imena Gospodina. Njegov otac, Jaganata Misra I majka Saci, su bili potomci porodica poboznih I ucenih bramana koje su izvorno poticale iz Sylheta. Nakon gubitka svojih prvih osmoro dece, sve su bile cerke, dobili su sina koga su nazvali Visvarupa, I koji je uzeo sannyas kao veoma mlad. Tada se Sri Chaitanya pojavio iz materice majke Saci I dobio ime Visvambara. Sri Caitanya je pokazao veliku vezanost za Sveto Ime od samog rodjenja. Cesto je plakao I nisu Ga mogli umiriti dok svi oko njega ne bi poceli mantrati Hare Krsna. Dat mu je nadimak Nimai I bio je veoma zainteresovan za igranje I pevanje. Sa uzdignutim rukama delovalo je kao da pleze u uzvisenoj sludjenosti koja bi se prenosila na sve oko Njega I terala ih da plesu I pevaju sa Njim. Nimai je ucio pod vodjstvom Ganga das Pandita, najveceg ucenjaka u Navadvipu. Iako je imao mnogo ucenika u svojoj skoli, koji su bili mnogo stariji I uceniji, Nimai ih je sve nadmasio svojom izuzetnom inteligencijom. Njegova omiljena zabava je bila da izaziva ucenike drugih skola na intelektualne debate na obali reke Gange. On bi ponudio sopstveno objasnjenje nekih sutra a onda od drugih trazio da to iskritikuju. Kada bi oni bili nesposobni da pronadju mane tom objasnjenju, On bi sam ukazao na niz nedostataka I ponudio novo objasnjenje, koje bi nanovo iskritikovao kako bi na kraju uspostavio svoje izvorno objasnjenje sa izuzetnom umesnoscu I domisljatoscu. Postigao je najvise znanje u razlicitim skolama Sanskrita I kao veoma mlad postao je poznat pod imenom Nimai Pandit. Nakon smrti Svoga oca, ozenio se Laksmipriyom I uspostavio skolu u kojoj je druge ucio gramatici. Bio je obuzet sholastickim duhom I ukljucen u dijalektcicke debate sa ucenjacima Iz Nadie. U jednoj takvoj debate je porazio I najveceg medju njima Digvijaya Pandit Kesava Kasmirija, koga su blagoslovi Boginje mudrosti Sarasvati do tada cinili nepobedivim. Kasnije je Panditu u snu otkriveno da je osoba koja ga je porazila sam Bog. Kada je Nimai imao oko dvadesetidve godine otisao je u obilazak Sylheta I Istocnog Bengala. Tokom Njegovog odsustva, Njegova zena Laksmipriya je umrla od ujeda zmije. Kasnije je, na zahtev Svoje majke, ozenio Visnupriyu. Otprilike godinu dana nakon obilaka Bengala otisao je u Gayu. Tamo je susreo Isvara Purija, ucenika Madahvendra Purija iz Madhva sampradaye. Uzeo je inicijaciju od Isvara Purija I od tog trenutka, On je poceo da pokazuje duhovnu ekstazu svakoga trenutka. Vratio se u Navadvip kao izmenjena osoba. Njegov ponos ucenoscu I agresivni duh su nestali. Bio je zaokupljen secanjem na Krsnu. Suze bi automatski preplavile Njegove oci dok bi ga I samo pominjanje imena Krsna ili bilo cega povezanog sa Krsnom bacalo u trans. Postalo je nemoguce da dalje poucava svoje ucenike. Jedino znacenje koje je On vide u sutrama I gramatici kojom ih

je poucavao, je da je svaka rec ili slovo sam Krsna. Tako da je uvek govorio o Krsni I usred govora pocinjao da se smeje ili da place I izgubio bi se u transu. Njegovi ucenici nisu znali sta da rade. Jednog dana potpuno bespomocno je rekao Svojim ucenicima: “Ja uvek vidim tamnoputog decaka neverovatne lepote kako stoji ispred Mene I svira Svoju flautu. Ja mogu govoriti samo o Njemu, Njemu I niocemu drugom. Zato od danas moram prestati da vas poducavam. Slobodno idite I nastavite svoje ucenje gde god zelite.” Rekavsi ovo, zatvorio je Svoju knjigu I poceo da place. Njegovi ucenici su takodje zatvorili svoje knjige rekavsi: “Gospodaru, za nas nema vise poducavanja! Blagoslovi nas da se iz zivota u zivot secamo onoga sto smo naucili kod Tvojih lotosovih stopala.” Nimai je bio vidljivo zatecen. Jednog po jednog je grlio. Onda je izveo kirtan sa svima njima. Stajao je usred tog kirtana I pevao: Haraye namah krsna-yadavaya namaha Gopala govinda rama sri-madhusudana Drzeci ritam Svojim rukama, ucenici su isli u krug oko Njega ponavljajuci pesmu. Kako su se pesma I ples nastavljali, njihova srca su se punila ekstazom I suze radosnice su tekle iz njihovih ociju. Mnogi ljudi iz susedstva su bili privuceni onim sto su videli I svako ko bi dosao da promatra dogadjaj uskoro bi I sam bio zahvacen strujom devocije I pocinjao da igra I peva. Ovaj dogadjaj je oznacio pocetak sankirtana pokreta Gospodina Sri Caitanya Mahaprabhua, prorecene misije Njegovog dolaska. Sri Caitanya Mahaprabhuu su se uskoro pridruzili Njegovi glavni pratioci – Nityananda, Gadadhara, Sri Advaita and Srivasa Pandit. Hiljade I hiljade ljudi su osetile uticaj sankirtana pokreta. U dvoristu kuce Srivas Thakura, On bi odrzavao svakovecernje sankirtane sa Svojim vrlo bliskim pratiocima. Na tom mestu je otkrio I Svoj Bozanski Oblik Svojim sledbenicima I natuknuo da je Njegova misija da vrati nazad kuci sve pale duse u Kali yugi. Dvoriste kuce Srivasa Pandita je postal redovno mesto okupljanja Vaisnava, ali uskoro su se pojavile organizovane sankirtana grupe I procesije u kojima su hiljade I hiljade ljudi ucestvovale, prolazeci ulicama Navadvipa, pevajuci I igrajuci I ispunjavajuci atmosferu jedinstvenim spiritualnim nabojem. Jednom, mala ali uticajna grupa, ponosna na svoje ucenjastvo I nepovezanost sa sankirtana pokretom, izlozila je svoje zalbe Cand Kaziju, muslimanskom guverneru grada. Kazi je pokusao da unisti pokret, lomeci mridange I zaustavljajuci povorke. Ali zbog preplavljujuceg uticaja masovnog okupljanja koje je organizovao Sri Caitanya Mahaprabhu u prkosnom iskazivanju mirne gradjanske neposlusnosti, Kazi ne samo da se prizvao pameti, vec se I pridruzio pokretu Mahaprabhua I javno objavio svetu da ovaj pokret nikada nece biti ometen. Kada Mu je bilo dvadeset cetiri godine, Nimai Pandit je odlucio da predje u odvojeni red zivota. Od Kesava Bharatija je prihvatio sannyas I dobio ime Sri Krsna Caitanya. Ne dugo nakon toga, otputovao je u Puri gde je preobratio Sarvabaumu Battacaryu, starog ucenjaka nyaye I

Vedante. Bhattacarya Ga je prepoznao kao Svevisnju Bozansku Licnost I postao tako vezan za Njega, da je mogao podneti bilo sta na svetu osim odvojenosti od Njega. Sri Krsna Caitanya Mahaprabhu je ubrzo nastavio intenzivno putovanje juznom Indijom, sve do vrha Cape Comorina. Tada je krenuo severno I obilazeci mnoge hramove I svete reke, vratio se u Puri. Njegov uticaj na ljude u Orisi je bio pojacan kada je zarobio srce njihovog kralja, Pratparudre. Godisnje su bhakte iz Bengala dolazile da Ga vide I to je postalo godisnje hodocasce za Bengalce. Godine 1514. Sri Caitanya je zapoceo Svoje hodocasce u Vrindavan. Putujuci kroz Bengal, susreo je dva brata koja su bili ministri suda muslimanskog kralja Huseina Saha iz Bengala. Oni su bili poznati pod svojim muslimanskim imenima kao Saker Malik I Dabir Kas. Posto ih je Sri Caitanya osvojio, postali su Njegovi ucenici I dobili su imena Sanatana I Rupa. Ova dva brata, zajedno sa svojim necakom Jivom su veliki stubovi vere, na cijim se zapisima temelji teoloska I filosofska osnova Gaudiya sampradaye. Vracajuci se iz Vrindavana, neko vreme je ostao u Allahabadu tokom Kumba Mele. Tu se susreo sa Vaidika bramanom poi menu Vallabha Bhata, koji je takodje poznat I kao Sri Vallabhacarya, osnivac vaisnavske sekte pod tim imenom. Ovde se takodje susreo I sa Rupom I njegovim mladjim bratom Aupamom, koji se u Njegovo ime odvojio od sveta I dosao cak iz Bengala kako bi od Njega dobio instrukcije. Mahaprabhu ih je detaljno uputio u bhakti, tokom deset dana, a onda ih poslao u Vrindavan obavezujuci Rupu da se posveti pripremi osnovne literature kojom ce promovisati bhakti. Nastavljajuci ka Varanasi, susreo se sa Sanatanom, Rupinim starijim bratom. Sanatana je bio bacen u zatvor od strane kralja, jer su njegovi susreti sa Sri Caitanyom doveli do kompletne promene njegovog stanja uma I vise nije bio spreman I sposoban da se posveti svojim ministarskim poslovima. On je ipak na neki nacin uspeo da pobegne iz zatvora I prerusen stigne u Varanasi kako bi se u potpunosti predao stopalima svoga gospodara. Sri Caitanya ga je uputio u bhakti I njega takodje obavezao da uspostavi sigurnije osnove Vaisnavizma tako sto ce ponovo otkrivati sveta mesta u Vrindavanu, graditi hramove I pisati pravilnike. Vazan dogadjaj u Varanisiju je bio I Njegov triumph u teoloskoj diskusiji koju je vodio sa Mayavadi sannyasijem koji je sledio put gjane a bhakti ocenjivao kao cist sentimentalizam. Rezultat svega je bio da je preobratio Prakasananda Sarasvatija, vodju mayavadi sannyasija u Varanasi, zajedno sa mnogo njegovih sledbenika. Sri Caitanya se vratio u Puri. Sest godina nakon uzimanja sannyasa On je proveo putujuci citavom zemljom sireci seme bhakti. Posto se to seme sirilo I hvatalo korenje, On je mogao ostaviti tu biljku na staranje Svojim sposobnim “porucnicima”, tako da je preostalih osamnaest godina Svog zivota proveo u monaskoj povucenosti u Puriju. Trajno se smestio u kuci Kasi Misre I sve Svoje dane provodio u dubokoj komunikaciji sa Gospodom, prekidanoj samo povremenim razgovorima sa nekoliko Njegovih najblizih ucenika.