Bankarsko Poslovanje

Bankarsko poslovanje 1. Osnovno obeležja finansije? Pojam finansija potiče od latinske reči finantijo koja označava bilo koje plaćanje. Finansije znače novnčanu stranu svako privrednog posla i novčanu stranu svih tokova nacionalne i globalne ekonomije. Finansije u širem smislu posmatraju sve poslove koje u svom sastavu imaju novac. Finansije u užem smislu posmatraju način formiranja prikupljanja i trošenja novčanih sredstava.Finansijski sistem ima tri funkcije: da obezbedi mehanizme i instrumente za konstantnu mobilizaciju i koncentraciju novčanu akumulaciju, da osigura racionalnu i efikasnu alokaciju kapitala u granicama nacinalne ekonomije, da finansira privredu i stranovništo. 2. Zašto je novac roba? Novac je roba kao i svaka druga roba koja ima upotrebnu vrednost i vrednost, a za razliku od druge robe ima i posebnu upotrebnu vrednost-upotrebnu vrednost. Novac se izdvojio iz robe kao opšti ekvivalent iz ostalog robnog sveta čime je stvorena osnova za nastanak i razvoj novčanog oblika vrednosti. Kada je uloga opšteg ekvivalenta pripala jednoj robi i rasla sa njenim prirodnim oblikom specifične robe (zlato i srebro), kada je stekla monopolo kao opšti ekvivalent- onda ona postaje novac. Time se razvija novčani oblik vrednosti. Dakle, poreklo novca je i same robe. 3. Funkcija novca? - novac kao mera vrednosti i merilo cene - novac kao sredstvo prometa - novac kao blago - novac kao sredstvo plaćanja - svetski novac 4. Pojam i karakteristike centralne banke? Centralna banka zauzima dominantno mesto u organizovanju usmeravanju i regulisanju savremenih monetarnih i bankarskih sistema u svim zemljama. Pravilo je da svaka zemlja ima centralnu banku i da ona neposredno uspostavlja monetarne i kreditne odnose sa ne bankarskim sektorom, sem države. Prva centralna banka formirana je 1864. godine u Engleskoj. Bitne osobine centralne banke su: -emisija novčanice i kovankog novca i kontrola depozitnog novaca - regulisanje potencijala banka - supervizorska funkcija u odnosu na ostale banke i druge finansije instritucije - garant likvidnosti bankarskog sistema -neprofitna institucija i slično. 5. Funkcija centralne banke? - emisiona funkcija -regulisanje kreditnog potencijala banaka -nadzorna uloga -uloga garantna likvidnosti -upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje -upravljanje deviznim kursom nacionalne valute 6. Organizacija, vlasnički aspekt i upravljanje CB? U poslovima centralne banke spadaju i uspostavljanje veza i odnosa sa medjunarodnim finansijkim institucijama kao što je MMF , svetksa banka i banka za medjunarodne obračune. Oraganizacija CB uglavnom se svodi na tri osnovna modela: - jedinstvena centralna banka -složeni sistem centralne banke -supranacionalna centralna banka

7. Novčanice ili bankota? Novčanica predstavlja svaki oblik novca ili surogat novca koji se pojavio u obliku papirne cedulje bez obzira na postanak ekonomsko značenje i pravnu normu. Novčanica nastaje postepeno u toku razvoja novčanog sistema kao posledica spontanog saznanja da nominalna vrednost novca u prometu ne mora odgovarati stvarnoj te da od nje može više ili manje odstupati. 8. Surogati stvarnog novca? Surogati su zamenici novca koji kao vrednosni papiri (menice, čekovi i sl.) sadrže pravo koje imalac tog papira ima na odredjenu količinu punovrednog novca (zlata). Novčani surogat u cirkulaciji zameni pravog novca u funkciji je sredstava prometa i plaćanja a rezlutat je stihijskog razvoja roba novčanih odnosa i sve razvijenije masovne proizvodnje. 9. Papirni novac i čisto papirno važenje? (pretvaranje bankote u papirni novac) Bankota kojoj je u toku vremena potpuno ukinuta mogućnost konverzije u zlato prestaje biti surogat zlatnog novca dobija prisilni tečaj i pretvara se u pravi papirni novac. 10. Osnovne karakteristike papirnog novaca? Papirni novac sam po sebi nema gotovo nikakve vrednosti njegova vrednost je posredna i to samo tolika koliko taj novac predstavlja zlato i druge robe. Ima vrednost samo zato što funkcionoše u opticaju količina papirnog novca odredjena je količinom stvarnog (zlatnog novca). Moderni novčani sistem papirnog novca pokazuje da je to definitivan državni novac koji obavlja funkcije prometa i plaćanja.To je papir u utvrdjenoj formi i nominal bez svoje unutarnje vrednosti lišen bilo kakvog metalnog pokrića a danas i bilo kakve veze sa zlatom.Država ga je proglasila definitivnim zakonskim sredstvom prometa i plaćanja. 11. Paprini novčani sistem ili slobodna valuta? Kako predstaje obaveza konverzije novčanica u zlato ili pravi novac novčanice u prometu postaju praktično čisti papirni novac-zbog čega se i ovo važenje naziva papirno važenje.Ukidanjem slobodne zamene papirnog novca za zlato stvoren je novčani sistem s papirnim novcem u opticjaju, čekovima komercijalnim bankama, kvazi novac, (štednja i oročeni depozit). 12. Paprini novac i zlato danas? Paprini novac danas kao i ostali predstavnici stvarnog novca nije zamenljiv zlato. Istina i dalje papirni novac u prometnim funkcijama zamenjuje stvarni novac, on predstavlja zlato koje bi se normalno nalazilo u prometnim kanalima reprodukcije.Medjutim evolutivni proces u razvoju novčanog oblika išao je tako daleko da je veza paprinog novca s jedne i zlata s druge strane prestala. 13. Likvidnost? Princip likvidnosti je tako načelo u poslovanju banaka koja predstavlja obavezu banke da u svakom momentu bude u stanju da blagovremeno izvršava sve dospele obaveze prema svojim komitentima u rokovima dospeća. 14. Poslovnost i efikasnost? Princip poslovnosti proizilazi iz osnovnog načela reprodukcije svakog subjekta-postizanje maksimalnih rezlutata minimalnim ulaganjem sredstava.Princip poslovnosti treba da banku osigura od eventualnih iznenadjenja koja su moguća u savremenim vrlo dinamičnim promenama finansijske strukture u privredi.Stabilnost i efikasnost poslovanja banke gotovo da nije moguće danas postići bez stalno prisutnog naučnog razradjenog metoda praćenja i predvidjanja svih relevantnih finansijsko materjalnih tokova u banci i privredi. 15. Sigurnost? Predstavlja odredjeni stepen sigurnosti banke da će komitent ili poslovni partner u odredjenom roku uredno izvršavati sve svoje ugovorm preuzete obaveze.Ovaj princip se

posebno odnosi na sigurnost povraćaja uloženih sredstava a sprovodi se ocenom finansijkog položaja partnera i njegovre kreditne sposobnosti. 16. Rentabilnost-profitabilnost? Princip rentabilnosti poslovanja banaka nekad je bio osnovni a često je bio i motiv osnivanja i rada banka.Ostvariti visoku rentabilnost po svaku cenu ostaje i dalje kao princip u savremenom kapitalizmu dok je u socijalizmu to već prestalo da postoji.Maksimiranje vlastitog dohotka postao je osnovni cilj rada i poslovne politike banke. To je pre svega efikasno usmeravanje sredstava reprodukcije optimalno korišćenje i izgradnja novih kapaciteta privrede specifične finansijske institucije u privrednom sistemu.Osnovni cilj je optimalizacija uslova poslovanja i maksimalizacija dohotka akcionara banke. 17. Centralna banka Srbije? Osnovne funkcije NBS su da utvrdjuje i sprovodi monetarnu politiku vodi politiku kursa dinara, čuva devizne rezerve i upravlja njima, izdaje novčanice i kovani novac, i stara se o funkcionisanju platnog prometa i finasijskog sistema.Rukovodstvo čine: guverner, zamenik guvernera, viceguverneri. 18. Definisanje finansijkog tržišta? Finansijsko tržište se može definisati kao skup svih finansijksih transtakcija u oblasti nacionalne ekonomije kojima dolazi do uspostavljanja i realizacije društveno proizvodnih odnosa iz kuporodajnih finansijskih dokumenta. Pod tržištem se u naširem smislu reči podrazumeva mesto na kome se sučeljavaju ponuda i tražnja za robama, uslugama, novčanim sredstvima. 19. Podela i vrste finansijkih tržišta? Finansijsko tržište se deli na: - novačano, devizno ili internacionalno tržište, tržište kapitala. 20. Tržište kapitala? Na ovom tržištu se prodaju i kupuju dugoročna novčana sredstva odnosno kapital i dugoročne hartije od vrednosti takozvani efekti. Učesnicima na ovom tržištu se pruža mogućnost da brzo menjaju strukturu i smer svojih investicionih plasmana da brzo prelaze iz uloge štednje u ulogu zajmotražioca a da pri tom slobodna sredstava budu usmerena u najrentabilnije investicione projekte. 21. Utvrdjivanje likvidnosti? Optimalna likvidnost banaka se postiže efikasnim uskladjivanjem tokova priliva i odliva novčanih sredstava klijenata na računima banka, držanje stope odredjene likvidnosti i pridržavanje monetarno kreditne politike centralne banke. 22. Obveznice? Su hartije od vrednosti kojom se izdavalac obavezuje da će licu naznačenom u obveznici ili po njegovoj naredbi, odnosno donosiocu obveznivce isplatiti na odredjeni dan iznos naveden u obveznici odnosno iznos anuitetskog kupona.Obveznice su dugoročne, neotkazive i lako prenosive hartije od vrednosti.Elementi: oznaka, firma i sedište izdavaoca, firma i naziv kupca, oznaka da glasi na donosioca, iznos na koji glasi, visina kamatne stope, procenat učešća u dobiti, rokovi otplate kamate i glavnice, mesto i datum izdavanja, serijski i kontrolni broj, faksimil potpisa izdavaoca obveznice. 23. Fikskalna ili monetarna politika? Monetarna politika treba da osigura ostvarivanje osnovnih ciljeva makroekonomske politike: stabilnost vrednosti novca (monetarna stabilnost), optimalni rasta, uravnotežen platni bilans,optimalnu likvidnost privrede.Navedeni ciljevi su često medjusobno suprostavljeni, posebno u kraćem vremenskom periodu, tako da se monetarna vlast odlučuje i bira jedan od prioritetnih ciljeva.

24.Akcije? To je vlasnički i finansijski instrument čijom kupovinom vlasnik akcije postaje nosilac vlasništva nad kapitalom. Akcija omogućava ostavarivanje trajnog kapitala u imovini akcionarskog društva.Akcija kao hartija od vrednosti omogućava pravo na deo dobiti (dividendu) iz poslovnih rezlutata akcionarskog društva.Odredjeni oblik akcije omogućava odnosno daje pravo na upravljanje akcionarskog preduzeća.Akcije omogućava izdavaocu (emitentu) osiguranje trajnog kapitala preduzeća. 25.Tražnja za novcem? Zavisi od transakcija robama i uslugama u privredi. Država, preduzeće i stanovništo drže novac da bi njim mogli kupovati robu opremu, plaćati radnike, usluge i dr. Što zavisi od neelastičnosti potreba i stanja na tržištu novca (ponude, tražnje, kamate, inflacije). Jedan deo tražnje novca završava kao likvidni oblik što se odnosi na visoko likvidna sredstva kojima se osigurava stalna tekuća likvidnost. 26.Valutni rizik? Postoje tri vrste izloženosti valutnom riziku: ekonomska, transtakciona, konverziona. Karakteristike ekonomske izloženosti valutnom riziku su: da nastaje pre ekonomske transtakcije i obično odredjuje da li će do nje doći, da je vezana za realne a ne nominalne promene kurseva, da se generalno može reći da se ne pojavljuje u finansijksim izveštajima da može da utiče na domaću prodaju u domaćoj valuti da teži da ima različite vremenste raspone. 27.Finansijki mehanizam privrede? Pri istraživanju procesa finansiranja i kreditiranja privrede traba poći od finansijkih tokova, posebno u tržišnoj privredi sa razvijenim finansijskim tržištem. Znamo da u svakoj privredi postoje odredjeni sektori izmedju kojih se vrši cirkulacija novca i štednje. Sektori sa viškom štednje u odnosu na investicije odredjenim mehanizmom prenose višak štednje na sektore kod kojih se javlja manjak štednje u odnosu na investicije. Finansijski posrednici na taj način posreduju u prenošenju novca i štednje sa suficitarnih na deficitarne sekore. Pri tome je i monetarni sistem često diretno povezan sa sektorima sa deficitima i finansijskim posrednicima. Imamo dva načina finansiranja privrede: mehanizam samo finansiranja, finansijsko tržište, fiskalni sistem finansiranja ali on ima druge zakonitosti i vezan je za državnu, finansijsku i ekonomsku politiku. 28. Upravljanje pasivom banka? Pasiva banke komponovana od: pod bilansa sopstvenih izvora sredstava, pod bilans tudjih (pozajmljenih) sredstava, pod bilansa komisionih (neutralnih) poslova i sredstava. 29.Efekti menadžmenta aktive i pasive banaka? Upravljanje pasivom ima veliki uticaj na razvoj finansijkog tržišta. Menedžment pasivom čini banku ranjivom za svaki objavljeni gubitak, loš novinski članak, nepovoljnu vest koji utiču na položaj banke na tržištu.Dolazi do promene u pristupu upravljanja aktivom. Sve prisutnija ideja da je većina ako ne i cela aktiva utrživa. Konačan rezlutat je integracija finansijkog sektora i još veća raznolikost medju bankarskim aktivama i pasivama. To proizvodi veću potrebu za uspostavljanje efikasnog i pouzdanog sistema monitoringa i kontrole svih bankarskih aktivnosti. 30. Efekti upravljanjem aktivom i pasivom na rizik i profit? Postiji opšta opasnost od menadžmenta pasivom o kojoj smo i ranije govorili tj. Rizik kojim je izložena svaka banka od mogućnosti gubitka svog položaja na finansijkom tržištu. Kako bi bila u situaciji da ne može dodji do potrebnih sredstava kroz –smanjenju zavisnost od kratkoročnog finansiranja,-kroz diversifikaciju izvora uzimanja pozajmica ili korišćenjem nepozivih kreditnih linija.Prisutan je problem medjuzavisnosti na nacionalnom i medjunarodnom nivou.Želja za boljim upravljanjem aktivom i pasivom tj. Želja za boljom kontrolom odredjenih rizika bila je važan faktor kod brzog razvoja finansijkih inovacija poslodnjih godina.

31. Efekti upravljanja aktivom i prasivom na efikasnost banaka? Tri kriterijuma efikasnosti:-efikasnost proizvodnje ili cena bankarskog sistema-koje usluge proizovdi po kojim cenama u odnosu na resure koje troši. -efikasnost alokacija resura u okviru ekonomije i kako na to utiču cena bankarskih usluga, naročito kamatnih stopa koja plaća za depozite i kojem naplaćuje od kretida koje odobrava -dinamička efikasnost koliko dobro i koliko brzo bankarski sistem odgovara na promene tražnje za bankarskim uslugama. 32.Kratkoročne hartnije od vrednosti? Kratkoročna hartija od vrednosti je ona kod koje obaveza dospeva u roku od jedne godine od dana emitovanja. 33.Dugoročna hartija od vrednosti? Je ona kod koje obaveza dospeva u roku dužem od jedne godine od dana emitovanja. 34.Pojam i vrste banka? Osnovni elementi definicije banke su: banka je samostalni privredni i tržišni subjekat, banka je preduzeće, posluje na prenetim oblašćenjima i poverenju, posreduje u finansijkim transakcijama, obavlja depozitne,kretditne i novčane transtakcije svojih deponenata, svoje poslove obavlja profesionalno i organizovano. Banka je finansijka institucija koja se bavi posredničko finansijim aktivnostima sa ciljem prikupljanja depozita i davanjem zajmova. Osnovne karakteristike banaka su: transformacija sredstava gde banka transformiše kraktoročnu likvidniju depozitnu aktivu u dugoročnu manje likvidnu depozitnu pasivu stvarajući pri tom jaz što može dovesti do ne likvidnosti banke. Procenjivanje vrednosti tražilaca zajma depozitni potencijal banka je kolekcija u čijoj aktivi i pasivi ulazi razni finansijki instrumenti. Banke su nosioci transakcionih računa na kojima se nalaze depoziti privrede i stanovništa. One su i dalje nosioci dodatne likvidnosti.Vrste banaka: emisione ili centralne banke, depozitene, poslovne, investicione, univerzalne i ostale vrste banaka. 35. Javna privreda? Trošenje prikupljenih sredstava u javnoj privredi vezano je za obavljanje određenih javnih funkcija (školstvo, zdravstvo,..) i nije neposredno vezano za rentabilitet ulaganja. Danas u savremenom svetu javna privreda dobija sve više elemenata proizvodne funkcije tako da se finansijski odnos javne i privatne privrede razvijaju u svim pravcima, organski se spajajući. 36. Osnove i priroda finansija? Fiansije kao zaokružena finansijska disciplina nastaju pojavom i razvojem robne proizvodnje i ndelovanja zakona vrednosti, odnosno nastajanjem novca kao opšteg ekvivalenta. U osnovi finansijskog sistema nalaze se: 1) finansijska štednja kao finansijska osnova ekonomskog i finansijskog sistema, pri čemu se štednja javlja i ostvaruje u obluku novca; 2) osnovni tokovi transferisanja štednje; 3) finansijske institucije za transferisanje štednje; 4) finansijska tržišta koja omogućavaju promet finansijskih instrumenata. U institucionalnom smislu banke predtsvljaju najvažnije institucije finansijskog sistema a u funkcionalnom smislu banke se javljaju kao finansijski posrednici između finansijko suficitnih i finansijski deficitnih transaktora i sektora. 37. Sasatavni elementi nauke o finansijama? U sastavne elemente nauke o finansijama ubrajaju se: monetarna I finansijska teorija, monetarna I finansijska politika, finansijska statistika, monetarno i finansijsko pravo, budžetsko pravo i td. 38. Monetarna analiza? Zadatak monetarne analize je da objasni promene realnih makroekonomskih promenljivih koje su izazvane promenom monetarnih promenljivih. Zadatak monetarne analize je da kvantifikuje uticaj monetarnih promenljivih na realne promenljive, da izračuna uticaj monetarnih tokova na tobne tokove. Monetarna politika se oslanja na nalaze monetarne analize.

39. Koji faktori presudno utiču na tražnju ta novcem? Postoje dve teorije koje predstavljaju motiv da privrednici i pojedinci drže novac a to su klasična ili kvantitativna teorija novca i kenzijanska teorija novca. Prema klasičnoj teoriji motiv za držanje novca jeste njegova funkcija posrednika u razmeni. Ona predstavlja potrebu da se lakše odvijaju plaćanja i kupovine. U okviru ove teorije razvile su se dve teorije a to su fišerova transakciona verzija MxV=PxT(novac puta brzina obrta ista je kao cena puta transakcija) i kembridžska jednačina MxV=PxY (novac puta brzina isto je što i cena puta output)i fridmanova verzija ili portfolio teorija i ona izražava realnu količinu novca. 40. Kvantitativna teorija novca? Motiv za držanje novca jeste njegova funkcija posrednika u razmeni. Nju su razvili ekonomisti klasične škole pre svega Milton Fridman. Verzije kvantitativne teorije su: 1) Fišerova transakcijska verzija – MxV=PxT (novac x brzina obrta = cena x broj transakcija) Kvantitativna teorija je identitet i ona je korisna zato što pokazuje ako se jedna varijabla menja, jedna ili više drugih takođe moraju da se menjaju da bi se očuvao identitet. Novca treba onoliko koliko je nužno da se pokrije robni promet; 2) kembridžska jednačina – MxV=PxY (novac x brzina=cena x output). Ona polazi od toga da novac omogućava razdvajanje procesa razmene na dva čina: čin prodaje i čin kupovine; 3)fridmanova verzija – ova teorija poprima karakter teorija svakog trajnog potrošača dobra i izražava realnu količinu novca M/P kao funkciju: a) dohotka bilo od rada ili imovine, b) stok dohotka od imovine, c) ostalih faktora. 41. Fridmanova verzija? Realna novčana masa M/P predstavlja skup roba i usluga koje sa novcem mogu kupiti ili koliko za iznos robe P treba novac M. U modernoj verziji ova teorija poprima karakter teorije tražnje svakog trajnog potrošača dobra. Izražava realnu količinu novca M/P kao funkciju: a) dohotka bilo od rada ili imovine, b) stok dohotka od imovine, c) ostalih faktora. 42. Dolarizacija? Dolarizacija je rezultat nestabilnih makroekonomskih uslova i racionalan odgovor na domaću valutnu krizu. Ona se može posmatrati kao: zvanična i nezvanična. Nezvanična – pored domaće valute obično cirkuliše čvrsta strana valuta koja nije zakonsko sredstvo plaćanja, ali koja obavlja bazične monetarne transakcije. Nezvanična dolarizazija se odnosi na kada se usled nepoverenja u domaću valutu koristi strana valuta kao sredstvo plaćanja, sredstvo obračuna ili sredstvo čuvanja vrednosti kada strana valuta nije zvanično platežno sredstvo. 43. Valutni odbor? Valutni odbor je monetarno-devizna institucija koje emituje banknote i kovani novac koji je u potpunosti konvertibilan za stranu, odnosno „rezervnu” valutu. Valutni odbor automatski emituje ili povlači banknote i kovani novac samo u meri u kojoj postoji ekvivalentan priliv ili odliv deviza rezervne valute. Kvalitet valutnog odbora se ogleda u: 1) garantuje konvertibilnost domaće valute; 2) garantuje cenovnu i monetarnu stabilnost; 3) pospešuje spoljnu trgovinu sa konvertibilnim deviznim područjima; 4) stimuliše strane direktne investicije; 5) stimuliše portfolio investicije u domaću privredu. 44. Stepen autonomije Centralnih banaka? Autonomija centralnih banaka meri se stepenom slobode odlučivanja u oblasti kreditnomonetarne i devizne politike. CB se razvrstavaju u dve kategorije: 1) zavisne CB – odluke su pod jakim uticajem države, odnosno vlade, i CB su obično instrument nadležnih ministarstava; 2) nezavisne CB – imaju veći stepen samostalnosti prilikom vođenja kreditnomonetarne i devizne politike, ali ni one nisu potpuno nezavisne od vladine politike. 45. Finansijske organizacije? U okviru finansijskog sistema postoje razni oblici organizacije finansijskih institucija, tj. Posrednika između kreditora i debitora. To su institucije koje su specijalizovane za kreiranje finansijskih instrumenata i aktiviranje odgovarajućih mehanizama. Osnovni zadatak

finansijskih institucija je da ostvari kontinuirano povećanje efikasnosti i racionalnosti poslovanja sa makro i mikro stanivišta i da se smanje rizici u poslovanju. Postoje tri osnovna tipa finansijskih institucija: kreditne institucije, institucionalni investitori i berzanske firme (investicione banke). 46. Ključne postavke monetarizma? Osnovne postavke monetarizma su: 1) postoji skladan ali ne precizno definisan odnos između stope rasta količine novca i stope rasta nominalnog dohotka; 2) ovaj odnos se ne vidi odmah već treba da prođe izvestan period dok promene u monetarnom rastu počnu da deluju na dohodak, a taj interval je sam po sebi promenljiv; 3) promena u stopi monetarnog rasta izaziva promenu u stopi nominalnog dohotka – od prilike od šest do devet meseci kasnije; 4) izmenjena stopa rasta nominalnog dohotka se najpre održava u proizvodnji a gotovo uopšte ne ispoljava na nivou cena; 5) dejstvo na nivo cena se javlja tek posle šest do devet meseci posle dejstva na dohodak i na proizvodnju; 6) promena u monetarnom rastu deluje na kamatne stope u jednom pravcu u početnoj fazi. Zaključujemo da je monetarna politika važna a njena karakteristika se najpre ogleda u količini novca a kasnije u bankarskom ili ukupnom kreditu ili na kamatne stope. 47. Banke u finansiranju reprodukcije i poslovnim finansijama? U reprodukciji privrede banke imaju posebno mesto i ulogu jes su specijalizovane institicije, čija je osnovna uloga da privredu i njenu reprodukciju snabdevaju potrebnom količinom novca i kredita. Na razvijanje i jačanje finansijskog mehanizma utiču: 1) efikasno i racionalno organizovane bankarske organizacije i finansijske institucije; 2) funkcionalnost finansijskih instrumenata; 3) formiranje ponuda novčanih sredstava; 4) adekvatne mere monetarnokreditne i bankarske politike. 48. Savremen novac – karakteristike i razvoj? Novac je društveno ekonomska kytegorija koja je u svom dugom evolucionalnom procesu najduže vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada, odnosno za razvoj društva u celini. Novac je osnova monetarnog sistema svake privrede. Izdvajanjem robe opšteg ekvivalenta iz ostalog robnog sveta stvara se osnova za nastanak i razvoj novčanog oblika vrednosti. Ovim izdvajanjem roba dobija karakter opšteg ekvivalenta tj. Ona sama postaje novac. Vrste savremenog novca su: papirni novac( novčanice i kovanice) i bankarski novac (žiralni novac, depozitni novaci kreditni novac). 49. Institucije i mehanizmi finansijskog sistema? Finansijski sistem je sastavni deo privrednog sistema koji se sastoji iz više elemenata pomoću kojih treba da se omogući nesmetan tok finansijskih sredstava u jednoj društveno-ekonomskoj zajednici. Najvažniji elementi finansijskog sistema su: 1) finansijsko tržište, finansijske institucije i 3) finansijski instrumenti. Podele finansijskih tržišta: 1) sa aspekta lokacije(lokalna, nacionalna i internacionalna); 2) sa aspekta nacionalne ekonomije (interna i eksterna); 50. Proces dematerijalizacije novca – prelazak novca robe na novac znak? Novčanica predstavlja svaki oblik novca ili surogat novca koji se pojavquje u obliku papirne ceduljice bez obzira na postanak, ekonomsko značenje i papirnu normu. Novčanica postaje surogat novca a razvija se zbog potrebe prometa. 51. Principi bankarskog poslovanja? Principi bankarskog poslovanja su: 1) princip likvidnosti; 2) princip poslovnosti i efikasnosti; 3) princip sigurnosti i efikasnosti ulaganja sredstava u reprodukciji; 4) princip rentabilnostiprofitabilnosti.