Anto Orlovac - Palme Im U Rukama.pdf

nto Orlovac

А Zivot i mucenistvo zupnika Kresimira Barisica i LInistenje zupe Krnjeusa

Anto Orlovac

PALMEIM URUКAMA Zivot i muceni§tvo iupnika KreSimira ВаriПса i unistenje јuре Krnjeusa 1941. godine

Вапја

Luka - Zagгeb, 2008.

Nakladnici: Biskupsk.i огdiпаriјаt Вапја Luka Ekolosk.i glasnik d. о. о., ZаgгеЬ (D. Lomnica) Za nakladnike: Мг. Рего Iуап Grgi6 Dr. sc. Anto Pelivan Lektor: Vlado Lukenda i autor Unos teksta i korektura: alltoI" Fotografije: Arhiv Biskupskog ordinarijata Вапја Luka Arhiv Zavicajne udruge «Кrnjeusa kolovoz 1941 .» GrafiCka

ргјргета:

Josip Brki6

СIР

zapis dostupan u racunalnom katalogu Naciol1alne i svellcilisne knjiznice u Zagrebu pod Ьгојет 684376 ISBN 978-953-7152-25-3

Umjesto epitafa svjedocima vjere: zupniku Кresimiru Barisi6u, jos trojici sve6enickih kandidata i svim zrtvama krnjeuskog pokolja 1941. па nepostoje6em nadgrobnom spomeniku, jer јт se za grob ne zna, сјје su kosti rasute ро mnogim jamama-bezdankama . . 1

ропопmа:

»Вlago оnот

koji итуе od ruke ljudi, u cvrstoj nadi koju iтa od Boga: da се ga Bog uskrisiti« (2Mak 7, 14b)

Vazniji daturni iz zivota zupnika Barisica 1907. - 27. srpnJa

roden и

1917.

stupio 1I sirotiste trapista u Мшiji Zvijezdi

191 9. - 6. kolovoza

ргјmјо

1921. - 8. kolovoza

stнpio и

1925. - 22.

'јрпја

Јајсu

sv. krizmll pripravllike za trapista (juvenat)

sluzbeno pristl1pio k redovnicko

1927. - 15. kolovoza

јmе

tгарistimа

i dobio

Gabrijel

prvi redovnicki zavjeti ; obnavljani kroz tri godine

1930. - 15. kolovoza 1932 . - 12.

'јрпја

dozivotni redovni cki zavjeti zareden za subdakona

1933. - 26. oZlljka

zaretien za dakolla

1933 . - 30. srpnja

zareden za sve6enika

1933. - 5. kolovoza

postao vjeroucite lj em

и

trapistickom

sirotistн

1936. -

Ј 7.

listopada

napustio trapisticki red i pristllpio

11

kler

Balljoll1cke biskllpije II Вапјој

Luci

1936.

kapelan

1937. - sijecanj-travanj

ргјугеmепј

1937. - 3. travnja

јmепоуап

1941 . - 911 о. ko1ovoza

mllcenicka smrt и

U trenutku smrti

јmао је

upravitelj zupe Mrkonji6 Grad

zlIpn ikom 1I Krnjeusi Кrnjeusi

samo 34 godine i 13

ј1ј

14 dana!

5

Proslov Pt-osle, 2007., godine, 11 tisini i nezapazeno, prosla је stota obljetпјса rodenja sve6enika Banjolucke biskl1pije Kresimira Barisi6a, jedne od prvih zrtava Drugoga svjetskog rata iz sve6enickih redova lе biskl1pije i hrvalskog naroda uop6e . Podnio је ml1cenicku slnгt najvjerojataije 9. kolovoza 1941. 11 zl1pi Кmјеl1Ба kod Bosanskog Petrovca, koja је lih daaa dozivjela strasaa pokolj od - tada јо!; zajednickill - cetnicko-komunistickih snaga, kada је do slovce 1111istena сјјеlа zlIpa, а l1Ыј епо sve sto је Ыlо katolicko а zateklo se kod kll6e lih dana: od starca do dojenceta, ра cak i јОБ nerodena djeca, zajedno sa svojimmajkama. Prezivjeli Sl1 опј koji se tih tragicnih dana cmoga krnjel1skog vi kenda 9. i 10. kolovoza sretnim sll1cajem nisl1 паБlј 11 Кгпјеl1Бј, drugim selima te zl1pe i njihovim zaseocima, sa svih stгапа okruzenima, tako da пј ptica ПЈје mogla роЬје6ј , i samo nekolicina sretnika koji Sl1 pravim cl1dom prezivjeli јlј јт је па zauzimanje koj eg sl1sjeda Srbina posteden zivot. Medlltim , пјје јт Ыlо opstanka па svoj im ognjistima пе samo za vrijeme cetverogodisnjeg rata, nego пi паkоп sto Sll 1945. gоdiпе partizal1sko-komunisticke snage preuzele vlast. Pokllsaji та10ЬгојпЉ katolika da se vrate па svoje ognjiste ostali Sl1 bez l1spjeha; uskoro Sl1 тогаlј zauvijek napl1Stiti zavicaj . !movina је llzшрiгапа i dobila поvе gospodare, sраlјепа је crkva posve srusena, i tako је izЬгisап svaki trag da је па toj lјјерој visогаvпi пеРl1пih 50 gоdiпа Ыlа katolicka zllpa koja је osnovana 1892 . i јтаlа prvo sjediste u ZeliПОVСl1, da Ы опо kаsпiје bilo preneseno 11 Kmjel1sl1. Od te је zl1pe 1906. оdvојеп јеdап dio i оsпоvапа поvа sa sjedistem 11 Воsапskоm Petl"ovcl1, koje је kasnije ргепеsепо па Ostrelj, ра 1I Drvar, а koja је u Drugom svjetskom гаш prosla jednako kao i sama Кгпјеl1Sа. Т опа је , п ајте, posve unistena, а nj ezin zupnik vlc. Waldemar Махјтјlјап Nestor l1Ыјеп је jos 27. srpnja 1941 ., sto su kОПll1пi stiсki pobjednici роlа stolje6a slavili kao »Dan l1stanka naroda Bosne i Hercegovine« i sl1sjedne Hrvatske, јег Sl1 tih dana stradale i neke licke zllpe, ргјје

7

svih Вогјсеуас, kojije granicio s Кrnjeusom i сјјјје zupnik dugo ор­ sluzivao dio vjemika koji su zivjeli l! juznom diјеlп kmјепskе fupe , u Kulen Vakuftt i njegovoj okolini. Zupa u Огуаги ozivljena је ро­ novno tek nakon najnovijeg rata, 1995. godine , kada sп (ато naseIјепј prognani Hrvati iz mnogih fupa srednje Bosne. ]edini trag da је п Кrnjeusi nekoc bila katolicka zпра jest zaraslo groblje, sa samo jednim jedinim kamenim spomenikom, koje i dobar poznavatelj tesko moze pl"onaCi. О (јт пеујпјт zrtvama, а 10 su gotovo iskljuCivo Ьјlј neduzni сј­ vili, ргјје svega zene, djeca i starci, пјје se роlа stoljeca smjelo пј govoriti, а kamoli о njima pisati i traziti za njih praVdl!. Uz (о sto јт је tako okrutno oduzet zivot, oduzet јт је (гајпо i dobar glas, јег sп jednostavno svi proglasavani пstаSаmа. Zato је ОУО skroman pokusaj da јт se, па сеlи s пјјЬоујт zupnikom, (ај dobar glas vrati, da јт se spomen sаспvа, јег drugoga spomenika one nernaju, јег пј groba пеmајп l Gгobovi sп јт јате bezdanke. Posebno mjesto medu (јт zrtvama zauzima krnjeuski zпрпik уlС. Кresimir Barisi6 koji је пstгајао u Ујеmот svecenickom sluzenju svome narodu do kraja, iako је svakako slutio sto i njega ceka, nakon sto su dva tjedna ranUe ubijena dva sпsјеdпа zupnika: уес sротеппti Nestor u Drvaru i уЈС. ]шај Gospodnetic u Bosanskom Grahovu. No, оп nikome nije ЬјО kriv, svakome је pomagao, јтао је dobre odnose s pravosJavnim kolegorn zupnikom, ра nije ni роkпsаvао роЬјеСј. ВјО је u pl!nom smisЈп dobar pastir svoga stada ро пzоГl! па Isl!sa Кrista , сјјј је sve6enik Ыо. А Ыо је covjek siroke ruke i siroka Sl"Ca. Posebnl! је bl"igl! posve6ivao svecenickom podmJatku. !z njegove zl!pe ЬјЈа Sl! dva sjemenistarca: ]нге Тотјсј6 i !уаl1 Skender. ]05 jedan sjemenistarac, Пiја Poplasen iz Prijecana kod Banje Luke s kojim se vlc. Кresimir poznavao јо!; dok је Ыо trapist l! samostanl! »Mal"ija Zvi jezda«, Ыо је toga ljeta kod I1jega па ljetnim praznicima. Sva (гојјса su podnijela mucenicku smrt zajedno sa svojim zupnikom. Nakal1a тј је ЫЈа napisati zivolopis zupnika Barisica. Bl!dl!ci da Sl! агЬју i sve druge knjige zl!pe Кrnjel!sa spaljeni u danima pokolja 1941., glavni тј је izvor podataka Ыlа oskudna grada do koje sam uspio doci l! arhivima Biskupskog ordinarijata u Banjoj Ll!ci, zatim 8

njegove rodne zupe Јајсе i trapistickog samostana »Marija Zvijezda<<. Prikazujuci njegov zivot, nesto ујБе prostora posvetio Бат prikaZll zupe КmјеНБа u vrijeme dok је оп (ато zllpnikovao (1937.-1941.) , sto Sll Ы1е pos~ednje godine пјеgоvа zivota, kao i zivota i opstojnosti пјеgоvе zLJpe, јеdiпе kojLJ је LJ svom svecenickom vijekLJ vodio kao zLJpnik. Nije (о, dak1e, cje10kLJpna povijest zLJpe КmјеНБа, nego prikaz Бато tog kratkog, posljednjeg odsjeka njezina роstојапја. Ро­ sebno poglavlje posvetio sam trojici sve6enickih kandidata koji SLJ s пјјте podnijeli тuсепiсku smrt, а jedno Бат posvetio паstојапјu da se istina о КтјеНБј ipak zapise, оЬјауј i sacLJva, u сетн SLJ Бе posebпо istaknLJli prezivjeli Кшјеusапi prof. Апа ООБеп i ЈОБјр Jнrjeyj6 , (е svi опј koji su u Zagrebu osnovali zavicajnu udrugLJ »КгпјеLJsа, kolovoz 1941.« koja је podllzela niz aktivnosti oko pisanja i оЬјау­ lјјуапја istine о njihov\J stradanjLJ, oko kотеmОlЋtivпо-тоlitvепih okupljanja i postavljanja sротеп-рlосе II arkadama groblja Mirogoj u Zagrebll, kad јт (о уес пјје Ыlо moguce па krnjeLJskom groblju. Naslov Palme im 11 rukama LJzeo sam iz Svetoga pisma, iz ро­ sljednje knjige Novoga zavjeta, Otkrivenja sv. !уапа apostola (Otk 7,9). Као teologLJ (о тј је угlо blisko, аlј је naslov \Jjedno i poruka. Naime, u toj prorockoj novozavjetnoj knjizi Ј·јјеС је о опјmа sto »doООБе iz пеуоlје velike« (г. 14), dakle о тuсепiсiта, ј , ргета lуапоун ујоепјн, паlаzе se LJ slavi s nebeskim Јаgапјсет IБНБот Kristom koji је zivot Буој dao za Ьга6и. Араlтаје znak i simbol mucenistva па Ьгојпјт slikama mucenika. Еуо zasto: »Kod Rimljana раlта od davnine slovi kao znak pobjede. То је znacenje ргепеБепо i u krscanskLJ simboliku gdje раlтјпа gгапа podsjeca па pobjedu ffiLJcenika nad ffiLJkama i smrCu. Мнсепјсј Бе cesto prikazLJju s раlтот LJZ sredstvo kojim su Ыlј тl1сепј, јlј imaju samo раlтн шnјеstо takva sredstva.« (Leksikon ikonografije, lilurgike i simbolike zapadnog krscans!\'a, Zagreb 1985., stf. 447.) Eto zasto sam izabrao taj naslov. А jer је zrtava puno, i naslov u mnozini dobro odgovara. А podnaslov sasvim konkretno kaze о сетн је rijec. Napisao sam ОУО iz ljllbavi prema neduznim zrtvama i ргета ро­ vijesnoj istini. Оо sada је о tome pisano jednostrano, s pozicija т06ј,

9

s pozicija bahatih pobjednika. А ргауј pobjedn.ik је uvijek оn.ај tko пјје zla исјn.јо, tko је cestito zivio, ра makar i vlastiti zivot izgubio. А Ijudi о kojima је и оуој kn.jizi гјјес, иргауо su takvi. Njima su ро­ bjednicke раlте и rukama. Alltor

10

Ргуо

poglavlje

КRESIMIR BARISIC: (1907.-1941.) ZUPNIK 1 SVJEDOK VJERE

Rodenje i djetinjstvo Вјlа је

subota 27. sгрпја 1907. kada ј е u hгvаts kој kato1ickoj оЬј­ (е lјј Mate Bal'i§ica, оЬисага i Апе rod. Saric u Јајси, tocnije u Рј­ јаviсаша u VаГО Sl', roden шаli КЈ'е s il11iг, drugo od petero djece (е obite1ji. Majka шu је гоdош iz Уагсаг Vakufa (dапа s Мгkопјiс Grad), а kcerka је Магјјапа Sarica i Ande rod. Ivkovic, [odena 18. уеlјасе 1885 .,] iako njezi no djevojacko ргеziше II crkvenim matical11a cesto роgгјеsпо navode kao Sa[ic. Кrstе п је dva dапа kаsпiје u zupnoj сг­ kvi u Јајси. U Maticama krstenih zupe Јајсе svezak VПI, strana 39, broj 155 upisano је njegovo krstenje ovako: {т е

i ргеziте:

КJ'esil11ir

Barisic

Dalum roaenja: 27 . sгрпја 1907. Mjesto

гоаепја: Рјјаујсе , Јајсе

Datum krstenja: 29.

sгрпја

1907.

Roditelji: Mato Barisic i Апа Saric (treba: Saric l- ор. А.О.), уаго sani, ril11okat.(o lici) Zakonitost: zakonit Mjesto stal7ovanja: Кum:

Јајсе

-

Уаго!:

Mato Barisic, ril11okat.(olik), krcmar

Krstilelj: О. fra Вгапkо Skarica, franjevac. U Opaskama matica uЫ1јеzепо је: »Кrizl11an 7./6. 1919 .« i » Роlо­ zio sv. zavjete kod оо. Trapista u В.(апјој) Luci 15. VТП. 1930.« Zanil111j ivo је da шu se i kuш zove kao i otac: Mato ВЮ'isiс, аlј је ро zanil11anjll krCmar. Krstio ga је fra Branko Skarica, о kOl11e se II Maticama krsteni11 lIl11jesto zапil11апја паvоdi san10 da је franjevac. То znaci da пјје Ыо пј zlIpnik пј kape1an odnosno wpni vika[, nego је Ыо с1ап sal110stanske obitelji II jajackol11 sal110stanll, ра је роуге­ шепо pomagao i II раstога1пiш poslovima II zlIpi. Kri zl11an је kad је iшао 12 godina. U шаtiсаша ne stoji gdje је krizшап , а lј је оп II (о vгiјеше уес u trapistickol11 siroti shl II Вапјој LlICi , ра 1110ZCl110 sal110 pretpostav1jati da је krizl11an II Вапјој LlICi, II zupnoj crkv i јlј II katedrali ј1ј kod sal11ih trapista. 13

Danas mozemo nasllltiti пеkн simbolikll уес i 1I samom datllmll i danll njegova rodenja. Naime, samo 34 godil1e kasnije, toga istog 27. srpnja росе! се га! 1I zapadnoj Bosni i Lici i to 1I у гјјете kad Кres imir bllde zllpnik и jednoj od tamosnjih zlIpa, Krnjeu si. Toga dana Ьј! се lIЫјепа dva njegova susjeda - zupnika, уlС. Waldemar Махјтјlјап Nestor 1I Drvaru i уlС. Јшај Gospodnetic и Bosanskom Grahovll. А sllbota, dan u koji је Кres imir ugledao svjetlo dana u Jajcu, Ы! се ро Буетu slldeCi i dan njegova mucenickog prelaska iz уге тепа u ујес­ nu svjetlost. Вј! се to u subotu 9. kolovoza 194] .

Kresimirova obitelj Nernamo, l1aza]ost, podataka о KresirnirovtI ocu Mati , kada пј gdje је roden niti kada se Ујепсао sa svojorn suprugorn Апот Saric. Osobno sarn ргоујегјо odgovarajuce rnatice vjencanih (1901.-1906. ukljucno) i urnrlih (]912.-1922. ukljucno) zupe Јајсе, а ргоуј его т је l1stanovljeno da nistI ујепсапј niti 11 yaгcarн tj. Mrkonjic Gradl1. Mozerno sarno pretpostaviti da Sl1 Ујепсапј 1904. godine јlј nesto га-

.Јајсе и и"i.Jеmе

14

Barisiceva гоЈеnја (snim. 191 О.)

пјје,јег SLl РГУО dijete stekli Ll srpnjll 1905. godine. Takoder mozemo samo pretpostaviti da је Mato ЬјО istih godina kao i njegova S llРПlgа Апа kojaje rodena 1885. Ipak, пе mozemo posve iskljLlc iti daje оп mogao biti stariji od пј е, ра cak пi to da је mozda mogao imati јо!; јеdап brak ргјје пје, te da тн је ta ргуа zепа lImrla. Ali, to SLl samo pretpostavke 1I пеdоstаtkll stvamih podataka. Takoder п е пю zе то iskljllciti da је Mato Barisic mogao biti pozvan Ll vojskll u Ргуот svjetskom ratLI i da је tamo mogao izgubiti zivot, ра zbog toga пјје пј upisan u matice umrlill zLlpe Јајсе . Pretrazivanjem 1I zupnim maticama Ll Jajcll pгonasao sam da је Кгеsi тiг јтао јо!; cetvero Ьгасе i sestara . Najstariji је Ьга! Stjepan koji је roden 10. Бrрпј а 1905., а kojemllj e krsni kllffi Ыо Мјја! Ро­ plasen. Сјпј se da је Мјја! neki тај с јп rod, i vjerojatno јта neke veze sa sjemenistarcem Iliјот Poplasenom koji је stradao skllpa Ба zlIpnikom Кгеsiтiгот II Кmjellsi 1941. Stjepan koji је lIZ [(J"esimira jedini prezivio Јјесј ll ЈоЬ 1930. sklopio је crkveni brak s Маrјјот Ljubez, а јеЈјпј је оЈ obitelji nadzivio i brata Kresi mira . Osim Stjepana јтао је sestrll Каћl koja је шnrlа 16. stlldenoga 1909. kao ЬеЬа оЈ samo tri тјеБеса . Znaci Ја је rodena oko Velike Gospe te godine. Ргеmа maticama lImrlih jajacke тре pokopali su је roditelji , bez svecenika, kako је to опЈа Ыо оЫ сај kod male Јјесе. Ргета istim maticama јо!; је јеdnо dijete te obitelji, mala Serafina, lImrlo 12. prosinca 1912. 1I ЈоЫ od (гј godil1e . То Ы onda zпасilо Ја је Оl1а blizanka s Katom i daje гodena 1909. Najmladi clan obitelji је Кгеs iтiгоv Ьга! ' УО , koji је lIтго samo cetiri Јапа nakol1 Serafine, 16. РГО Б јпса 1912. kao ЬеЬа оЈ Бато 12 Јапа, kako stoji 1I Maticama lImrlil1, tocnije оЈ deset, kako се та odmah vidjeti. Nazalost taj zadnji porod Ыо је koban za Кгеs iтiГОVll majku. Naјте , majkaAna lImrlaje 6. РГОБјпса 1912. u porodu upravo radajuci sina IVH. Imala је tada оато 26 godina, sto znaci Ја је rodena 1886. godine. Pokopana је н ЈајСll slltradan, а БргоуоЈ је уоЈјо dllhovni pomocnik [га Ivo Mi skovic. Godina 1912. bila ј е zaista godina teske tragedije za tLI obitelj . Nakon sto Sll samo tri godine ј·апјј е izgllbili kcerkH Katu, н Бато deset prosinackih dana te godine, umrla је пај-

15

ргјје

zatim јо;; dvoje djece: majka 6. pгosinca, tгogodisnja k6i Seгafina 12., а tek гоаепј Ivo kao ЬеЬа od deset dal1a 16. рго­ sil1ca. Sl1PГl1g Mato ostao је bez sllpnlge s dvoje djece bez majke: Stjepal1 је tada јтао tek sedam godil1a. а Kresimir pet. Jedva da је majkll IПogao i l1pamtiti. majka,

Trapisli 8/1

а

и

svom sirOlis(u odgojili mnogo siromasne djece (snim. 1898.)

U trapistickom sirotiStu i samostanu Mlad је ostao bez roditelja, ра је kao desetogodisl1ji djecak stupio II siгotiste trapista Магјја Zvijezda 11 Вапјој Ll1ci 1917. godine. Тl1 је skolovan. OdlllCio se stupiti 11 samostal1. Kadje јтао 14 godina, SI11рјо је 8. kolovoza 1921. meall pгipгavnike za stllpal1je II saIПostal1, II tzv. jllvel1at koji је trajao gotovo cetiгi godine, do 22. lјрпја 1925. Toga Ijetl10g dana stl1pio је slllZbeno II tгарistе. Dobio је гedovl1ic­ ko јmе GаЬгiјеl. Ostal0 је zabiljezeno da је ЬјО ргvi bosanski Нcvat (Bosal1ac) II tгapistima koji Sll U Магјјј Zvijezdi utemeljili svoj saIПO­ stal1a јо!; davne 1869. godine. Do tada Sll clal10vi samostana Ыlј ргј­ padl1ici гаzliсitih euгopskih l1al'Oda, posebl1o Nijemci i Аllstгiјаl1сi, 16

te Slovenci, te poneki Нгуа! iz Hrvatske, аЈј iz Bosne i Hercegovine jos nitko . Na blagdan Velike Gospe, 15. kolovoza, kojl1 trapisti osobito S!l1jl1, а пјој Sl1 posvetili i svoj l1 mопшnепtаlПl1 crkvl1 , sll1Zbeno је obl1kao redovnicko odijelo i tako postao trapistom. Тоспо dvije godine kаsпiје, 15. kolovoza 1927., polozio је tzv. jednoslavne јlј ргјугетепе zavjete. Nakon sto ih је kroz tri godine оЬпау lјао , kako је 10 110Ысајепо i propisano, loga istog dana 1930. polozio је svoje dozivotne zavj ete.

Put Kresimira-Gabl"ijela prema

svесепШvu

Medulim, Кresi mirova zelja Ыlа је postati svecenikom . Kod tгз­ pista пјје Ыlо samo ро sebi razumljivo da svaki redovnik koji 10 zeli postaje i svеСепikоm. Tko се od ы
сеe srudirati teoloske zпап оsti i biti pripl1sten svecel1ickom redenju, odredujl1 poglavari. Medll tako izabranima Ыо је i Kresimir. Na puru ргета svecenistvtl ргјтјо је ,

Тrapistic';;ki

samostan " Marija Zvijezda" u 8аnјој Luci danas

17

ргета

ondasnjim propi si ma, 6еtiгi niza геdа : ОSliјагiјаt, egzorcistat, lektorat i akolilat, а zatim tri ујБа: subdakonat, dakonat i prezbiterat. Ргуа dva ni za reda ргјтјо је 14. lјрпја 1931. godine, а dПlgа dva samo tj edan dana kasnije, 21. lјрпја . Вјо је (о lIргауо dan kad Stl davne 1869. godine ргуј tгарisti stigli tI Мшiju Zvijezdu. Slijedece godine, I1 пеdјеlјu 12. lјрпја 1932 ., ргјтјо је ргуј ујБј red - sllbdakonat. Kad se njegov teoloski studij, koji је оЬауlјао I1 svom samostanll Mal"ija Zvijezda bIizio krajll , оре! I1 nedjeljll, 26. oZlIjka )933., zaredenje za dakona. U lјеlО (е godine postao је svесепikощ zагеdеп је II nedjeljll 30. srpnja. Redio ga је banjolll6ki biskup [га Jozo Garic. Spomenimo da је zajedno s Barisicem za svecenika zareden i о. FlIlgencije Огаје, kojije kasnije, od 1963. do 1977 . gоdiпе, tj. do Slшti, Ыо posljednji ора! sатоstапа Mal"ija Zvijezda, koji otada, zbog smanjenog Ьгоја l"еdоvпikа у јБе пета svoga opata.'" Као 61ап strogog zatvorenog reda пiје К1"еБјтјг Mladu miSl1 slavio u svojoj гodnoj zupi kako to Ciпе drugi sveeenici. Slavio јll ј е II svom samos!anu Мшijа Zvijezda. Ne zпато 106по kada је to Ыlо , а lј Ује­ rojatno је 10 u6iпјепо skromno tijekom sljede6eg ljedna, bez роsеЬпе svеСапоsti . Poznato је, пајте, daje ргуа sv. misa kojll поуј sve6enik slavi zapravo misa njegova svecenickog redenja . Redenje је lIvijek pod sv. misom. Kada паkоп sltlZbe гјјесј dakon bude zareden za sveeenika, оп se pl"idruzuje bisktlpu i slavi svojtl ргуи sv. misu zajeclno s пјјте. Опо sto тј zovemo Mladom misom, (о је prva sv. mi sa kOjll поvоzагеdепi sveeenik оЫспо slavi u svojoj zupi zajedno s rodbiпот i сјјеlот zupom iz koje potjece. U svakom slucaju К1"еБј тјг је уее istoga tjedna tI stlbottl nakon sveeenickog redenja dobio svojtl pl"VU sveeenicku sltlzbu, iтепоvап је vjerotlciteljem I1 trapistickom sirotishl tI kojemtl је i sam odgajan i skolovan.

Vjeroucitelj u sirotistu Tako је паkоп 16 godina od svoga shlpanja tI trapisticko sirotiste zavr5io svoju redovnicku i sve6enicktl formacijll . .00510 је угјјете угаеапја dllgova. Ргуа, а - pokazat се se - i posljednja , slllZba II trapistima zapocela тll је 5. kolovoza 1933. kada је јтепоу ап ује18

rouciteljem u tom istom sirotistu. Samu sluZbu preuzeo је 1. шјпа (е godine, ocito па pocetkom sko1ske godine, kako ј е to zabi1jezeno u samostansko m registru. ОЬауlјао је (и sluzbu nesto у ј Бе od (гј godiпе, do 17. гиј па 1936.

Za ll(enike su ',-apisti podigli

"Doт

naucnika " и kojemu je djelOl 'uu

о . C
Воsапski [гапјеуас [га

Rafael Lipovac pripovijedao тј је da је i d.io svoga skolovanja zavrsio kod trapista i sje6a se da ffil\ је molbu za ргјјат kod njih napisao иргауо о . Gabrijel ВагјБј6. оп

Rastanak s trapistima (јпј se da takav strogi пасјl1 zivota Bosancima ЬаБ п е odgovara. Уе6 је гесепо

da је о. Gabrijel Ыо prvi trapi st bosanski Hrvat, ali ostade dugo kod пјјЬ. lsrupali Sl\ doduse i drugi , Ыlо da Sl\ prelazi li с1 neki drl\gi red, bilo da su, oslobodeni od zavjeta, prelazili l\ biskupij ske sve6enike neke biskupij e. 1 о. Gabrijel је РОБао (јт пј оп пе

19

putom. Nakon ре! godina redovnickog zivota iz nekih је Iazloga zatrazio prelazak medll dijecezanske svecenike Banjolucke biskupije. Banjoluckom biskupu fra 10zi Garicllllplltio је 8. srpnja 1935. molbll da ga primi II kler svoje biskllpije. Biskllp тll је odgovorio 1. шјпа kratkim dopisom' da се ga primiti lIkoliko dobije potrebnu dozvolu, (оспјје oprost od redovnickil1 zavjeta i dopllstenje da moze prijeci 11 biskllpijske svecel1ike (tzv. il1dlllt sekularizacije), od Svete Stolice. О razlogll njegova prelaska nasao sam zabiljezel10 II registrll zз­ vjetoval1ih korista samostana МGI'иа Zvijezda (Rcgister Chorprotessa Mariastem) dosta ostar i l1egatival1 slld. Moze lј se tome slldll posve vjerovati, јlј је to napisano рота10 i pod dojmom razocaral1ja zbog njegova odlaska iz samostana, tesko је danas prosllditi. Pritom se пе stedi пј tadasnjeg gel1eralnog vikara Banjolllcke biskllpije mOI1S. Bozll !val1isa, kojemll se spocitava »sllroval1jc« s о. GabIijclom iza leda I1jegovih zakol1itih poglavara. Biljeske su pisane па njemackom jezikll. Korektl1o је doslovl1o l1avesti sto tamo pise . Еуо sto: »0. Gabrijel istupio је 17. 10. '36. iz Reda i inkardinimn је (иClаnјеn) u S
1\4111 Barli;lltrl,to.

Тг:ч)рi,t~·пklо ... tt·l· \>(..ј Њшј'l!uk,l.

Ovako је " Marija Zvijezda" izgledala prije 1900. godine

20

LlIka. Sve se 10 dоgш1аlо iza lеаа пjegO\JG zakonita роglаvш-а, а uz posredovaпje banjo!uckog genera/nog vikaгa Boze Ivanisa. О. Gabrijel Вш-isiс nije imao ni /runa cisteJ'cilskog redovnickog clllha, i lakoje 1I10гalo Јос) опо sto је slvarno i do.\:lo. Ја.\: kao т/аЈ zavje/ovanik (projes) izjavio је pred jednim ko/egom da пе се os/a/i.« AlItor biljeske postavlja па krajll i pitanje valjanosli I1jegovih dozivotnih zavjeta: »Kako 111 sloji s vaijanoscll svecanih zavjela?« Slijedc samo jos dvije гесепјсе u toj biljesci. Ргуи тј пјјс llspjelo ро­ sve procitati, аlј ako sam dobro odgonetnuo, onda је to, kao ороmе­ па, citat sv. Рауlа da (геЬа ispitati svaki dLlh, је lј od Boga. Zavrsava lа biljeska podatcima о I1jegovoj slllzbi LI trapistima: »Vjef'ouCiteij u sirOliS/lI оЈ Ј. 9. 1933-17. ЈО. 1936.«, (е О njegovoj slnrti: »Као zllpnik u Кгпјеllsi okrulno ubijen оЈ partizana 9. 8. '4 1.«3 То је sve sto Sll sutljivi redovnici zabiljezili о пјСlllll i sto sam uspio РГОllзСi. Sutljivi Sll Оl1ј Ыlј пе samo usmeno, nego i u pisal1jLl! lz toga razdobIja 1I BiskLlpijskom arl1ivll јта samo kOl1cept jedIlog dopisa od 21. tгаvпја 1936. kojim biskLlp Garic potvrdLlje уој­ пјm vlaslima daje Barisica zaredio za svecenika 30. srpnja 1933., te da оп slllZi kao svecenik-redovnik (l opatiji Матјја Zvijezda, valjda kako Ьј ыо oslobodel1 od уојпе slLlzbc. bislmpijll

Вапја

Prelazak u kler Banjolucke biskupije Сјпј se da Ilјје posve neutemeljena опа tvrdnja kako је о. Gabrijel

tj. Kresimir od pocetka svoga svecenickog zivola zelio ртјјесј LI kler Balljolllcke biskllpije, јег је neplllle dvije godine nakon svecenickog гејепја zatrazio prelazak. Оп је takVLI mОЉLl podnio biskllPll Garicu 8. srpnja 1935. (тоЉе nisam nasao 1I Biskllpijskom arhiVLI), аlј za пјll saznajel1lO iz koncepta biSkllpova odgovora od 1. ГLlјпа te godine. BiskllP mll је zajamcio da се ga pl'imiti ako dobije potrebni »indtllt seklllarizacije«, (ј. oprost od redovllickill zavjeta od Svete Stolice, kako Ы mogao ргјјесј (l kler njegove biskнpije. Proces је potrajao pUnll godinu dana, i kOllacno је 5. kolovoza 1936. Sveta Kongregacija za redovllike ovlastila biskupa da podijeli zamoljenll dispenzLI ,>Jr. Gabf'ijelu Кгеsiтiгu Вш-isiсu, sveceniku zavjelovanom и геЈи rejol-miranih cistercila« па (етеlјll jamstva banjolHckog ы21

Mons. Boio Ivanis kao mlad svei:enik

skupa da moze ргјје6ј u Banjolucku biskllpiju ' Poglavar samostana Marija Zvijezda, ора! Bonaventuга odmah је (ај dekret iz Rima 10. kolovoza dostavio biskupu kako Ьј se оп izvrsio. Pretpostavljal11 da је biskllp 1I (о Ijetno doba Ыо zauzet kгizтаl11а ро ZlIpama, јег је dekret ргоуео tek Ј 7. Гllјпа (е godine. О (оте је posebnil11 dopisil11a obavijestio Sveh.1 Kongregaсјј11 za redovnike, zatim УГЬОУПll uргаVll trapistickog геdа II RiIllll, i sal110g Barisica 5 SlItradan је о (оте informiran i sal110stan Maгiја

Zvijezda.

Barisi611 је biskup (па latinskom) napisao kako ga је Sv. Kongregacija za redovnike navedenog dana ovJastila da ga dispenzira od геdоvпiсkih zavjeta koje је svecano polozio u redll сiSlегсitа u samostana Магijа Zvijezda, sto оп 10 (јт (lорјБОI11 i сјnј, (е Illll podjeljuje indllJt sеkllЈагizасiје tako da је »osloboaen zavjela koje је p%iio и Redu, a/i ostaju па snazi obveze koje su povezane s visim Redom« (tj. kada је 11 redenju ргјтјо subdakonat, dakonat i prezbiteгat), i da је оп samim (јте il1kardiniran (исlаnјеп) u kler Bal1jolllcke biskllpije, ргеlllа vazecilll crkvenilll propisima. Tako је nakon samo (гј godine sve6enickog zivota medu trapistima о. Gabrijel оре! postao Кresi­ тјг, vlc. Кresimir Barisi6, sve6enik Banjolucke biskupije.

Pocetak pastoralne sluzbe u Banjoluckoj biskupiji: kapelan u Вапјој Luci Nelllamo podataka, ali је vjerojatno da је KI'esimir neko угјјете ргоуео па odlllol"ll ргјје nego је јтепоуаn па svojll РГVll sJlIzbll 11 Banjoluckog biskupiji. Сјпјепјса је da је 17. lislopada, (оспо Illје­ sec dana nakon slo је primljen 1I kler Banjolucke biskllpije, polozio 22

zakletvl1 da се Ујеmо sluziti kao svecellik u toj biskupiji ргета kaIlollskim propisima, о cemu svjedoci Iljegova vlastorucllo potpisalla lZЈаvз.

А

25. listopada 1936. postao је kapelallom u Ва­ Ilјој Ll1ci, ali је па toj sluzЫ ostao vrlo kratko, samo dva mjeseca, blldllCi da se ројаујlа dшgа

pastoгallla

роtгеЬа.

Iz toga гаzdоЫја 11 biSkllpijskom агhiVll јта­ то samo jedan trag kada је 5. stlldelloga 1936. zamolјо prodl1zetak ispovjedlle јшisdikсiје od biskllpa. BiskllP тll је јшisdikсi­ јll produzio »do proljeca 1937.«' , kada se јта podугсј jurisdikcijskom ispitll. Medutim, ispiti Ilisu Ыlј u proljece, nego tek 11 jesen sIjede6e godine, kada је ВагјБјс уес Ыо zupnik u Fra 10zo Garic, blslшр, iz ranijih godina КmјеllБј. U biskl1pijskom biskupske s /uzbe protokoll1 је zabiljezello da је 4. тјпа Вагј!;ј6 pozvan u Banju Ll1kн па јшisdikсiјski ispit skupa s јОБ trojicom kolega zl1pnika. Ispiti Sl1 пајаУlјепј za 22. шјпа 7 Vjerojatno је ispite dobro роlо­ zio јег тl1 је јшisdikсiја 19. travnja 1940. prodl1zena па (гј godine. Nazalost, пјје је l1spio пј »apsolvirati«, јег је уес slijedece godine llЫјеп. Takoder је 14. stl1delloga 1936. predlozen Banskoj llргауј za УјеГОl1Ыеlја па gradanskoj skoli u Вапјој Luci, sto је i usvojeno (е је 24. stlldenoga postavljen za vjerollcitelja па navedenoj banjoluckoj skoli. Тl1 је sll1zbl1 јтао obavljati l1Sporedno s kapelanskom u Ваllјој Luci. Medl1tim, пјје mu Ыl0 slldeno dl1go obavljati te sll1zbe. 23

Zamjenik zupnika u Mrkonjic Gradu Naime, zupnik u zupi sv. Filipa i Jakova u Mrkonji c Gradu уlС. Stjepan Lоvгепоviс ozbiljno se гаzЬоliо pod kгaj 1936. godine, te је 3. sijecnja 1937. ргеmјпио. Pred Bozic, 17. prosinca 1936., stigao је u biskupiju dopis kojim se ПlОlј zastupnik za bolesnog zl1pnika, па sto је odgovoreno da се biti poslal1 jedl1a svecenik. l zbor је рао па Barisica. Nisam nasao dekreta kojim је poslan u Mrkonjic Grad, аlј mozemo pretpostaviti da је to Ыlо jos ргјје Bozica, јег је tгеЬаlо ispovjediti vjernike ргјје biagdal1a, а odmah nakon biagdana slijedi i biagoslov kuca. Obilazak kuca пјје jos mogao пј biti gotov, kad је zupnik иmго. Кresimir је svakako, kad је уес Ыо tamo, ostao i sam ргј угетепо vodio ZUPl1, а to је moglo biti i bez forn13lnog dekгeta. Ти је sll1zbl1 оЬауlјао (гј i роl mjeseca, do 18 . (таупја te godin e. Smrси zupnika Mrkonjic Grad је ostao bez katolickog vjerol1cilelja. Zato је za tu sluzbu 16. sijecnja 1937. predlozen Barisic i to i za ОSПОVП\I i za gradansku skolu 11 Mrkonjic Gгаdu. Prijedlog је ргјllуасеп i оп је 25. sijecnja јmепоуап па hl sluzbl1 . Opetje 10 Ыlо samo privl·eme-

Zupna crkva u ЛlfI-kОl1јјс-GI'аdu danas; (11 је у/с. Barisic kratko djelovao

24

по гјеБеl1је ,

koje се potrajati samo таlо duze оЈ Јуа mjeseca. Уес pocetkom (гаупја [е godine јтепоуап је ВагјБјс lIpravitelj em zupe I1 Krnjellsi . Kad Sll saznali za ВагјБјсеу premjestaj II Кrпјеusu, iako to ustvari i пјје Ьјо ргауј premjestaj, blldllci da оп nikada llјје пј јтепоуап mrkonjickim zupnikom nego је samo ргјугстепо lIргаУlјао ZllPOtn zbog bolesti i smrti zupnika Stjepana Lovгenovica , zllpljani MI·kollјјс Gгada lIputili Sll biskupu 8. tгavnja 1937 . pisanu тоlbll da јт ostavi ВагјБјса za zupnika.' U zaglavljll Sll пауеlј kako tllmolbu piSl1 zupljani iz Mrkonjie Grada, Majdana i SellOvaca. Моlbll Sll potpisali valjda svi kllcedomaeini te zupe ; potpisi se protezll п а pune tri stгanice (па nekima i I1 dva stllpca) s јОБ јеЈпјт pridodanim listom , ukupno 134 potpisa iz sva tri navedena mjesta. U тоlbј navode da Sll do tada јmаlј zllpnika koji »zbog starosti« пјје i ро godinll dana dolazio drzati vjeronauk I1 Majdanu. Medutim, Ьј! се da је гјјес о Lovrenovieevoj bolesti , јег је оп lIтго u dobi od 53 godine zivola, ра se пе moze ЬаБ govoriti о nekoj starosti. Iako уаlја lIvaziti сiпјепiСII da zlIpljani redovito ујБе уоle mladeg sveeenika, vrijedi zabi ljeziti sto опј pisll biSkUPII о ВагјБјееУll djelovanjll u [ој zupi, а ргоуео је medll пјјта samo stotinjak dana. Моlе biskllpa da јт umjesto predvidenog don Nike Кајеа koji је takoder staгiji sveeenik (Каје је samo godinll dana mladi оЈ pok. Lovrenoviea) ostavi ВагјБјеа za zupnika >>јеу se је za ovo kratko vrijeme теаи пат а pokazao vrlo dobar i usluian !I s\lakoj pri/ici 'е zas/uiuje da ga па ovaj naCin kod Vase preuzvisenosti pohvalimo i da Љт skrenemo райпјu, da ovakav m/ad i тш/јiv svecenik пе zasluiuje, da bude premje5ten и onakovu йири (КmјеиБи - ор. А. о.) , kakvu оп пе zasluiuje ро S\lome гadu.« Navode da zlIpa Mrkonjic Grad јта dvije filijale: Majdan , udaljen 10 do 15 km od sjedista zupe, te Sehovci 20 kш, te da јт је potreban mlad sveeenik. Zato јо!; jedanput тоlе biskupa da јт oslavi ВагјБјса za zupnika »koji је vrlo agilan i islom росео da гadi i izgгaauje sa пата iup/janima опо, 510 vec па deselke godina nije уааепо«. Ује­ rojatno se ovdje таlо i pretjeruje I1 zelji da јm ostane mladi zupnik, ipak је zanimljivo njihovo zаvгsпо svjedocenje о Barisieu : »Zupnik gospodin Bari5ic za 0\10 kratko \Irijeme pokazao se је теа1l пата

25

kao svetac, ја је и svakom pogledu potpuno ispravan, ра Vas то­ limo Preuzviseni gospodine, da пат ga пе oduzimate, jer ovakovog iupnika vec odavno nismo imali.«9 Medutim, ovakve тоЉе kod strogoga biskupa Garica nisu рјlе vode. МоЉа је primljena i шеdпо arhivirana, а BaIisic је jednako tako шеdпо posao za llpravitelja zupe II Кrnјепsп kod Bosanskog Ре­ (гоуса. Вјlа је (о njegova prva i posljednja zпра kојп је samostalno vodio. Vodio јп је nesto vise od cetiri godine. U biskupijskOln arhivu nema nikakva traga da је Ыskпр па gornju molbu uop6e i odgovorio; ocito је ostao kod svoje гапјје odluke. Upravitelj zupe u Krnjeusi

Nazalost, петато sаспvапоgа dekreta kojim је od biskupa јте­ novan пргаvitеlјеm zпре u Кrnјепsi, аЈј јтато popratni dopis koji је isao пz dehet. Кratak је ра ga ovdje п cijeJosti donosimo. »В!:

5(}4.

Velecasnom gospodinu Kresimiru Barisic, privremcnom upravitelju јире 1.1 Akkoпjic-gl'adu

U prigibu dostavlja Vam se dekret naimenovanja za upravitelja јuре 1.1 KRNJEUSI. Odmah sastavite inventOl' crkvene i iupske imovine {е јuре u dva pl'imjerka, koje cete potpisali vi i crkveni осј, а lako i Vas nasljednik Jedan primjerak cete рујје polaska sprem iti Bisk. Ordinarijatu, а drugi ostaje и iupskom O/'kivu. U Kmjeusi cete primiti isto lako inventare od Vasega presasnika (1), kome је пО/'еаепо da nakon primopredaje јuре jedan primjerak sp,'emi Bisk. Ordinarijatu. Ваnја Luka, dne 2. travnja 1937.«10 U Кrnјепsi је Barisi6 naslijedio mpnika уlс, Eduarda Wollmanna, koji је prije nekog угетепа zamoJio da Ьпdе premjesten п zпрu Во­ sanska DпЫса, gdje је 13. sijecnja 1937. umro mpnik уЈС. Ivan Kuliег, ра је tll zпрu sada i dobio. U Mrkonjic Grad је nakon Barisi6a 26

dosao vlC. Nikola Каје. Smrl dvojice zupnika Banjolucke biskupije u samo desel dana zall1ijevala је vise sveeenickih premjestaja. Nazalost, zupni агl1ју I1 Krnjeusi је posve 1ll1isten, skupa sa zllpl1im kl1j igaта, ра nismo 11 moguenosti opsimije prikazati niti Вагisiееv dolazak u Кrnjeusu nili njegovo Zllpnicko djelovanje u (ој трј. Меdutiш, јта poneki dopis u biskupijskom агllјУLl, ра еето 11 posebl1om odsjeku ovoga rada ргета tome Ьагет dјеlотiспо тоеј геkопstшiгаti stа пје zupe u (о doba i пјеgоvо djelovanje I1 трј Krnjeusa. Sасuvапi su паm dоkumепti kojim prosvjetno odjeljenje iz Вапје Luke u јте Ьапа 9. (гаупја 1937. ["azrjesuje Barisica slllzbe ујего­ ucitelja za rimokatolicku djecu па drzavnim osnovnim sko lama LI Mrkol1jie GlЋdu i MajdanLl" i јтеl1L1је vjeгo uciteljem u osnovnim drzavnim skolama u Кrnjeusi i Vrtocu,12 а 10 је odmal1 ВагisiСLl iz Biskupskog ordinarijata stavljeno па zl1anje-" Zupnik Bari sic је ргета pozivll iz Огdiпагiјаlа ргј­ stllpio јшisdikсiјskоm ispitLl 14. nljna 1937. (iako је па ргуот pozivu pisalo da се ispiti biti 22. Пlјl1а!) , (е је 23. гијпа dobio jLlrisdikciju па dvije godil1e, s l1alogol11 da se I1 ргоlјесе 1939. оре! ргјјауј za јшisdikсiјski ispit, ра се Пlи se odrediti gradivo koje јта pripremiti." Spomenil110 ovdje i сlапоуе ispill10g ро­ vјегепstvа. То su Ыlј ispitivaсј: ПlOпs. Bozo Ivanis, iz ра­ storalnog bogos lovlja, mons. dr. Рауао Рајјс, iz moralnog Vlё. Кгеsimiг Bari.fii:, krnjel/,fki il/pnik i bogoslovlja i [га Мјгоп Коzil10vic iz crkvenog ргауа. Iz svjedok ујеге ргуа dva predmeta dobio је Barisic осјепи dobar, а iz crkvenog ргауа dovoljan. 15 Jedino је Ba\'isic polagao ispite 14. шјпа dok Sll preostala 27

(гојјса

njegovih kolega to ucinili 22. rujna, kako sаzпајето iz sluzbenog bisk1.lpij skog Glasnika'6 Ne znall10 razloga zasto је to Ьјlо, аlј sva kako је 111Огао biti уаlјап razlog za takvu iznimkll. Gоdiпе 1939. ропоупо se ргјјаујо za роlаgапје јшisdikсiјskоg јБ­ pita i to ] 9. svibnja, te zall1olio da 11111 se јауј tocan datLIm kada јта prislllpiti ispitima. Ispiti се biti 26. Пlјпа , stoji u odgovont, kako је (о оЬјауlјепо u biskupijskom Glasnikl.l, sto оп, izgleda, пјје пi рroСј­ lао. " Medutill1, dva tјеdпа prije predvidenih ispita, ZLlрпik 8агј Б јс је zamolio da П1ll se опј odgode za ргоlј есе slijedece godine, јег da јта dva sudska ргосеБа, јеdап u Jajcu oko ostavstine, а dшgi u 8ihacu II svezi s fizickill1 параdОIl1 па njega od РГОБlе gоdiпс. O si ll1 toga тога , kako рјБе, јОБ te jeseni promijeniti gradu па kroVl.l i toгnju егkvе, јег је jako dotrajala . Sve to onemogucllje tnu da se ргјргауј kako (геЬа, ра zato 1l10lј odgodu, kOjll је i dobio do sljcdeceg ргоlјсСа. " U ргоlјесе 1940 . шеdпо se Огdiпагiјаtu ргјјаујо za јшisdikсiјski ispit koji је Ыо zakazan za 18. travnja te godine, dopisom poslanim to1:110 mjesec dal1a гапјје. ВагјБјс је ispitu pristLIpio odrcdel1og datllma, а tog tnU је dana istekla dotadasnj a јшisdikсiја, te је 22. (гау­ пја zamolio njezil10 produljenje -'O 01:ito se posta mimoisla u PlltU , јег Inll је Ordinarijat dopisom Ьг. 743/40 od 20. travl1ja 1940. родјјеlјо јшisdikсiјu па tri godine. Nazalost, пј роlоујСll od toga roka песе ргоСј , а ВагјБјс се уес biti ubijen. Kratko nakon toga, 27. oZ1.ljka te godine, pita Вагј Б јс Ordinarijat Ьосе lј te gоdiпе biti krizma 1.1 Кгпјеusi i kada. U biskupovo јте odgovorio тll је biskl.lpov tајпik fra КгllПО Brkic, da се krizma biti u njegovoj fupi te godine, аlј da се IШI ргауоугетепо biti јаvlјеп tennin koji tada јОБ пјје Ыо одгебеп, kako Ы mogao pripraviti krizmanike i sve potrebno.21 19

NasiIje

пад

zupnikom Barisicem

Potkraj 1938. godine dogodio se п ет јо јпсјдеп! zbog kojega ј е zupllik ВагјБјс zаvгsiо u Ьоll1јсј. Napada1: је Ыо jedan obijestan тlа­ dic iz zupe. О (оте је BiskLlpski огdiпагiјаt u Вапјој Luci obavijestio sllsjedni zllpnik iz Drvara Waldemar Махiтiliап Nestor dopisoll1 od 12. prosinca. Еуо toga njegova izvjestaja ucijelosti: 28

»Danas javila posla iz Ктјеије s/jedece: V с gosp. Вшisiс КуеЈо, i/lpnik iz КтјеиЈе, driao је /1 nede/ju 11.1ХП ро оЫеаји sluibu ЬоЙји. Na kom akve nаЈао se је neki rnladic od 15 godina, irnenorn Kneievic, kojije 'ато p,'avio nered i "те­ lао sluib1l. Zupl1ik је Мо primoral1, da log mladica uklol1i iz akve. Drugi dan, 1. I u pOl1ede/jak, do!iao је taj mladic iupl1iku 11 slan, {е је istoga udшiо !iakom и lice lako, da ти је ро svoj prilici razbio nOSI1U kos!. Zupl1ikje odmah pl'eveiel1 и Bos. Pelmvae, da ти bude руuйеnа рууа /jeenieka ротоС. Megjutim /jeenik Dr Mil-!cov;c nшеdi odmah, da se oz/jegjeni iupnik otpremi и Zagreb па /јеееnје, Jto је odmah i uCinjel1o. Tako је йuра КтјеиЈа oslala bez dusobriil1ika. ОРО је polpisanom saopcel1o s то/Ьоm, da se Preeas. Biskupski Ordil1arijat sluibeno о lот slueaju izvjesti.« 22 U odgovorLl Ordinarijata zl1pnikl1 Ll DгуаГl1 od 16. prosinca stoji kako је Ordinarijat о петјlот dogadaju уес telefonski obavijesten. Zl1pnikl1 Nestoru је nalozeno, da Ll okviru svoj јll mogucnosti оп рге­ l1zme Ьагет llajlll1ZllijLl brigu za ZLlPLl КrnjeLlsa dok se Barisic пе vrati. А ollda stojijedna tvrdnja koja nikako пе sluzi Ilа cast Кrlljel1sallima, Ilајте da (о пјје prvi napad па zl1pllika: »Dok l1е ozdmvi У. g. Вшisiс oslace (йuра) bez svecenika, ја im se l1i1ko пе тойе poslali. Nije ОјЈО РУјЈ; slueaj da 011; lјЈото svecel1ika l1apadaj1l. «23 То zllaci da su se napadi Ilа zupnika уес dogadali, iako о (оте nisam Ilasao potvrde Ll arhivl1 Ordinarijata, аlј Ilе Ьј опј takvl1 tvrdnju samo tako plasirali. Sam Вагisiс је pismom iz Zagreba 14. prosinca izvijestio Ordina[јја! о петјlот slucaju ovako: »Ovime i pismeno dajern па znanje ргее. n.laslovu/, da sam пе­ srelnim naCinom naslradao и йирпој kапсеlш'iji dne 12. о. тј. 1. g. Udш'iо те је jedan lieal1il1 §akom 11 lice, lako da т; је odmah р,'еЫо 110Sl111 kosl. l~loga dana pregledao те је mjesni sl'eski /јеkш iz Bos. Pelrovea Dr. Mirkovi(;, te odmah uputio l1а klil1iku grla, nosa i uha u Zagreb, ka Dr. руо[ Anli Sercer. Dгugоg dana те је pregledao pomenuti D/C Sercel: te т; namjestio nosnu kost, i rekao da тотт и Zagrebu oslali osam dana, а kod kuce se lijeCili jedno 2 mjeseca. Nalazim se kod јј'аnјејЈаса па Kaplolu, soba Ьу. 7. «24

29

Na 10 је 16. рrо siпса llslijedio odgovor ovoga sadrzaja: »Biskupski Ordinarija/ ргјmјо је sa zgrazanjem vijesl о nesreci, slo Vas је zadesila. Iako Њт /ijeenik 'Је/ј, ја Ы za 8 јаnа mog/i роа kuCi, nеmој/е /0 uCini/i nego os/ani/e /и јо iza Войјса i !уеСј/е se рој nadzorom specija/is/e. Vasi zup/jani S1l zavf'ijedi!i, ја pl'eko Boiica os/anu bez svecenika. Nije оуо pf"Vi s/ueaj, ја /)'оrnо nарајајu svoje zupnike. 7)'еЬа ја osje/e kaznu i ја se иЬијисе nе usude dici ruku па svog duhO\lnog paslil·a.«" Da se пјје radilo о пјтаlо bezazlenom парасlu svjedoci sljedece Barisicevo pisПlO, koje је iz Zagreba pisao ОгdiПЮ'iјаtu Ьа;; па Badпјаk 1938. Еуо i toga pisma kao svјеdосапstvа jednoga угетепа, оkоlпоsti i mentalilela u kojima је mladi svecenik Barisic оЬауlјао svoju Zllрп iсku sluZbu , u kojemu паvоdi i јте svoga параdаса: »Casl т; је O\Jime javi/i, ргее. nas/ovu, ја тј ide па Ьо!је, /е mislim ја Ы se mogao povratili u Krnjeusu iza nоуе godine, posto jos јјет specijalisti па pl-evijanje. Kako тј jav/jaju iz Кrnјеи§е, Mile Kneievic pok. Nike iz Lastava, pus/en је па s/obodu, govori se ја је јоЫо poziv, ја тога 6. тј. u zatvor. Mnogi ga Ьојге, ја ide рори Dusanu No\JQkovicu, sada pos/aniku za Bos. Pe/rovaeki Sl'ez, {е се ga оп oslobodili. Kako тј pisu, а ija sam toga туеnја (1), ја је геkао ја се т е ubili, vjeroja/no је za/o, posto је јејаn sasvim razbojnieki /ip. и ko/ika је moguce руее. Огdiпагijаtu, mо/јm ovime, ја se zauzmete kod sl-eskog naeelnika и Bos. Ре/гауси, /е Ы se gOl'espomenu/i zatvorio, Ьагет dot!e, dok Ы se ја povгatio i stvar Ьо/је promotrio. Ро тојет тј§/јепји stvar је уеота ozbi/jna,jer s уајј о iivOlu, po§to је prapi razbojnik. «'" U odgovonl Ordinarijala па 10 pismo sloj i da lе prij etnje Мјlе Клеzеviса l1е ћеЬа uzimali tako оzЬilјпо, аlј da zuрпik ipak bude па oprezu. Ako Ы Пlu liј еспik dopustio, Пloze se 011 u Кrпјеu s u vratiti i ргјје Nove gоdiпе 27

30

Drugo poglavlje

ZUPA KRNJEUSA U DOBA ZUPNIКA КRESIMIRA BARISICA (1937.-1941.)

-Barisic preuzima upravu zupe Krnjeusa BlldllCi da је mpni агћју mpe Кrnjellsa potpllno llnisten , pokнsat сет о ovdje napraviti Ьагет kratak prikaz te zupe II doba zllpnikoуапја УlС. Barisica ргета oskнdnoj gradi II biskllpijskom arhivll 11 Вапјој Luci. То се пат Ьагет таlо odskrinl1ti vrata kako bismo Ьоlје vidjeli II kakvim је угетепјта i l1vjetima Barisic djelovao 11 Krnjel1si. U Biskl1pijskom агl1јУl1 II Вапјој Ll1ci пат је па srec11 sacl1van Jnventar zllpe КгпјСl1sа koji је napravljcn 23. travnja 1937. pl·ilikom primopredaje zl1pe izmedl1 dotadasnjeg zl1pnika уlС. Еdl1згdа Wollшаппа i novoga уlС. Barisica. Jnventar је tipkan рi sзс iт stroj em (saСl1уапј ргiшјегаk је dl1plikat!), а l1Z njega је dodan poseban dopis kojim se inventar dostavlja Ordinarijaru. Ovdje сето 11 cijelosti donijeti оЬа dоkншепtз kao svjedocanstvo da se radil0 о dodl1se siroшаsпој , аlј zl1pi koja је јтаlа sve sto је bilo potrebno za погтаlпо djelovanje. Sama crkva јтаlа је zvono, glаvпi ili veliki oltar, posveсеп Velikoj Gospi , te јо!; dva роЬоспа oltara, posvecena sv. Anti i sv. Josipl1 , S pripadajl1cim slikama, i sav potrebni il1ventar: kll1pe, Inisno ruho i knjige i sve ostalo sto је potrebno za погта lпо fiшkсiопi гапјс crkve. U popisl1 iпvепtага zl1pne kнce паvеdепаје i пјеziпа уеlјСјпа. Bila је (о skГOl1111a kнca 12 metara dl1ga i 8 siroka. Uz popis inventara crkve i zl1pne kllce navedena је i stala i njezi na уеlјсјпа , ы1агг s ршnрот , а па popisl1 se паslо i sedam kпјigа , l1glаvпоm ргiГl1спikа , koje Sll bile U vlasni s tvн zl1pe. Na krajll se 11 popisl1 navode zl1pne matice koje је zl1pa svakako тогаlа imati, i to Ьагет: Matica krstenih , vjencanih, l1mrlih i krizmanih, (е popis svih zl1pljana tzv. »Stanje dllsa«, sto је dragocjen izvor podataka za istrazi vaca, zаt iш Urudzbeпј zapisnik (mpni protokol) i Knjiga crkvenih гаСl1па. Ne spom inje se Кпјigа оргетlјепјl1 bolesnika, (с Knjiga misa slllzenil1 za narod (»рго рораlо«), sto је Ыlа obveza svakog mpnika 11 odredene dane, ргјје svega II nedjelje, а mozemo pretpostaviti da Sll postojali i Ује­ гопаl1спј prozivnici i jos neke knjige. Sve Sl1 опе nazalost ргораlе 11 llnistenjl1 mpe. Od svih mpnih l11atica sacl1van пат је sal110 ргјјерјs 33

matica krstel1ih, vjencal1ih i t1mrlih za razdobIje od 1919. do 1940. godine (t1kljt1civo), koji se ct1va II Biskt1pijskom arhivн t1 Ваl1јој Lt1ci. Naime, prema odredbi crkvenog zakonika iz 1917. godil1e, svaki је zupnik dllzan, па kraju svake kalendarske godine vjerno prepisati sve sto је te godine t1pisano u Matice krstenih, vjel1canih i umrlih, i to dostaviti t1 Ordinarijat. Tako пат је ta knjiga danas jedini i dragocjeni izvor podataka za ZllPll Кrnjeusa. Тај пат popis inventara daje jos jedan zanimljiv podatak, пајте, popis navodi i crkvene odbornike toga vremena. Njihova SlI пат јтепа sacllvana zato sto su popis inventara potpisali, kako је to bilo lюЫi'ајепо , uz zupnika u odlasku vlc. Eduarda Wollmanna i nastupaju6eg zupnika vlc. Кresimira Barisi6a, i cetvorica crkvenih odbornika. То Sll bili: Jнre Matijevi6, Оапе Matijevi6, Оапе Skender i Stipan Кnezevi6. Evo potpunog popisa inventara:

»Br.41 - 1937 JNVENTAR јире KRNJEUSA. Ј. CRКVA

Crkva sa krovom i (оrnјеm limom pokrivena Zvono sa konopcem Veliki 01101' sa glavnom slikom Vel. Gospe i slikom Srca Jsusova i Srca МOI: (јј јпа) 1 Pobocni oltar sa kipom sv. Anle 1 Pobocni oltar sa slikom sv. Josipa 1 Kalei sa patenom 1 Kalei bez palene 1 Ciborium 1 Pokaznica 6 Velikih svijecnjaka 4 Mala svijecnjaka 2 Slaklena svijecnjaka 2 Svijecnjaka za 3 svijece 1 Krii mali па oltaru 34

1 VeCi drveni krii sa kOlpusom 3 Kanonske (аЫе 1 Misale novi 1 Misale veliki slari 4 Jastuka nova (jastucic је sluzio umjesto stalka za misal 4 Jastuka stara 2 Gоs{шiсе 2 Тапјш'iса 1 Kadionik ,"а laaicom za (аmјап 1 Ollarsko zvono 1 Cilim veliki novi 2 Serdiaze (mali prostirac - ор. А. о.) nove i 1 stara 1 Baldahin 2 Driavne zastave nova i stша Itrikolorel 2 Zaslave za procesiju-crkvene sa slikama 1 Krii za procesiju 1 Lusler 3 Kandila 20rmarica 16 К!ира za odrasle 2 Duple klupe za djecu 1 Naiigac 1 Ispovjedaonica sa 2 mаlа klecala 1 Cegrfaljka veca i 1 mапја 1 К!есаlо mаlо za kriini ри! 1 Kutija od mjedenog lima za hostije 2 Kese za kupljenje lemozine, nova i stara 1 Еvапаеlisfа(r)-ukOl'iсеп 1 Rituale (obrednik - ор. А. о.) 1 Мапиаlе ritualis I Rimski obrednik 2 Prirucnika rimskog obrednika 1 Sud za sv. vodu - skropionica 2 К!uре mаnjе sa naslonjacem Ijedna pokvarenal 1 Mrfvacka nosila

ор. А. о.)

35

2 Мuјауа - galona 10 Humaalija 14 Korporalija 18 PUI'i{ikatorija II Palla IveCim dijelom bez tvrdog umetka/(pokrivac za kalez - ор. А. 9 Oltarn)aka i 1 od etamina 3 Antipendija i 1 s namdnim vezom 1 Pola'ivac' oltam 24 РеНјуа 8 Misnih kosulja 2 Rokete 3 Po)asa 2 Plasta 2 Odijela ministmntska nova i 2 staгa 2 Velum га ciborij 9 Paramenta (misno rl1ho - ор. А. О . ) potpunih i 3 nepotpuna 5 Stola posebno 1 Baгtviif па §tapu veCi i 1 man)i уис'nј 18 kom. c'ipaka za slumce ollaгa п ZUPNISTAN

8 х 12 т sa kuhin)om 2 Оутауа veca 1 Оутаг таn)ј 2 Маnjа stola 1 Stolica 1 Nacve 1 Sanduk га braifno 1 Kalup га hostije 2 Kalupa га izrezivan)e hastija

Киса

1 Spaгhert

1 Gvozdena рес 1 Kuhinjska stalaia 1 Stalaia za kn)ige 1 Umivaonik drveni 36

О.)

1 Mali stolCic okrugli 1 Тintarnica 1 Masice 1 Mase 1 Mala kuhinjska slanica od porcelana /neuporamva/ 1 Zidni kriiic 1 Velika slika pr(esvetog) Srca Isusova 1 Slika sv. Ante 1 S/ika srca Marijina 1 Риmра "а potrebnim cijevima па bunaru 3 Sanduka za iito 1 Ма!а okrug!a реаса /vrlo trosna/ Matice : kr,flenih 3 - umrlih 2 - vjencanih 2 - crkvenih racuna 2 urudib.(enih) zapisnika 2 - krizmanih 1 - stanja dusa 2 2 okrugle §tampilje iupe - 1 naslovna dugacka - 1 jastuk za stampilju 111. STALA Stala sa simnom (simlom) pokrivena 11,5 х 5,5 m.

lV КNJJGE 1 Synodus dioecesana 1925. 1 Isю-iсе Ljubavi svetootaj.(stvenom) Isusu 1 No/din : De jure mаlгimопiаli 1919. 1 Hadrovic: Hosanna 11. (pjesmarica - ор. А. О.) 1 А. Buljan: Slava Войје Milosti 1 Dr R. Vimer: Muka i Slava G.(ospodina) N.(asega) Is.(usa) Krista 1 Dr Fra Ј Jelenic: Povijest Hristove O-kve, 1. i 11. knjiga Prama gornjem invenlaru Кгпјеи§а 23. lV 1937. predao: Eduard Wollmann, iupnik primio: Кге§imiг Bari§ic, iupnik (оЬа s vlastorucnim potpisom) Odbornici: ЈUI-е Malijevic, Dane Malijevic, Dane Skender, Slipe Kneievic« (svi vlastorucno potpisani).

37

Slijedi prilozeni dopis, (оспјје (от prigodom napravljeni zapisnik kojim је popis inventara dostavljen 1I Biskllpski ordinarijat. U njemll је l1kIЋtko navedeno 1I kakvom se stanjll nalaze neki crkveni objekti, predlaze se popravak onoga sto se dalo popraviti, а predlaze se nova izgradnja nekih od njih i moli se dopllstenje za (о. Dok је popis јп ­ ventara tipkan pisacim strojem, ovaj је Zapisnik pisan flIkom. Evo i njega u cijelosti! »8у 42 - 1937 ZAPJSNJК

sastavljen 23. IV 37. pri primopredaji йире КrnјеиЈа u йuрnоm stanu. Pregledom zupskih gospodarskih zgrada i ograda oko i upnog ро­ sjeda ustanovili smo, da је i stala i sva ograda uslijed sfaros fi i ро­ уаЬе и slabom i istrosenom sfanju, {е da Ы (уеЬаlо оЬоје sasvim па novo podignuti. КrnјеиЈа 23. IV 37 Eduard Wollmann, iupnik Kresimir 8ауШс, iupnik (оЬа vlastorl1cna potpisa) Precasni Ordinarijat se umoljava, da dozvoli popravak gornjih objekata iz crkvene blagajne.«" lako se 11 popisll inventara пе navodi stanje трпе blagajne ргета Клјizi crkvenih гаСlIпа, sto se јпасе 1I novije vrijeme obicava navesti , iz (е тоЉе zakljllclljemo da је 1I blagajni moralo biti nesto novaca kojim Ы se mogla financirati izgradnja nove stale i postavljanje nove ograde, јег Ы јпасе izrazena тоЉа bila bespredmetna. То , 1I0stalom, proizlazi i iz biskllpova odgovora, pisanog desetak dana kasnije. Na hl је тОЉll , naime, iz sjedista biskllpije odgovoreno: »Neka se izabere odbor koji се napravit razrez i ubirati za роруа­ vak s/ale, ograda i ostalog. Tako је i па drugim Йираmа. Crkveni nо­ vac тоуа se cuvati za kakove nepredviaene tгoskove. Мойе se dozvoliti neka svota kao momenfana рујротос, ali se isfa јта od razreza namiriti оре! crkvenoj kasi. «29 Novog је zllpnika, dakle, osim pastoralnog posla cekala i gradnja nove stale i ograde oko crkvenog posjeda. 38

Crkveni odbor u zupi Svaki zиpnik treba imati sшаdпikе koji се mu pomagati u pastoгаlпот poslu, аlј osobito onda kad su u pitanju razlicite gradnje i оЬпоуе . Danas tu zadacu оЬауlјајll Zupno pastoralno ујјесе i Zupno ekonol11sko ујје6е. U опо угјјете zupe Sll јтаlе svoje crkvene odbornike koji Ы Ујеrnјсј Ыгаlј izmedll sebe, а biskup Ы ih potvrdio па odredeni rok. Vidjeli snlO da su kod primopredaje zllpe supotpisnici il1ventara Ыlа i cetvorica odbornika: Јше i Dane Matijevic, Dane Skender i Stipe Kl1ezevic. То su Ыlј odbornici па krajll zиpnikovanja уlС. Eduarda Wollmanna. Novi zиpnik ВагјБј6 odrzao је 13. 1јрпја 1937. РГУll sjednicll novog odbora. Сјпј se daje to Ы1о nesto kao konstitutivna odnosno izborna sjednica. Nail11c, па toj sjednici narod је izabrao sedam odbornika iz razlicitih sela zиpe i istoga dana опј su predlozeni biskupu s 1110lbош da ih оп potvrdi. Iz proslog sastava ostao је samo Јше Matijevic, а svi ostali Sll поуј. Еуо kandidata koje su опј predlozili! Za predsjednika predlozel1je zupnik Кгеsiшiг Вагјsјс, za tajnika Iујса Раујсјс, а za odbornike оуа sedmoricu vjernika: Ante Ваlеп i lуап Јауог za selo Zelil1ovac, Јше Matijevic za selo Se1iste, Мјlе Јшјеvi6 za selo Lastve, Ilјја Sekuli6 za selo Vodenica, Мјlе Bl1zonja za sela Vrtoce i Dl1gopolje, Bude Dosen za sela Вјеlај i Prkose. Iz l1avedenoga popisa se vidi da Sll jedil10 za Zelinovac prcdlozeпа dvojica, dok Sll Мјle Buzonja i Bllde Dosen predstavljali ро dva se1a. Zanim1jivo је primijetiti daje odbor (ocito је iz samog tipkanog teksta da dopis пјје pisao sаш zupnik) sшаtгао potrebnim biskupu роs еЬпо zahvaliti »kad ste пат poslali ovako dobrog zupnika i nа­ rodnog paslil'a«. !stog dana sastavljen је dopis Ordinarijatu s odgoуагајl1сот тоlbот ]О

Biskl1p је 22. lјрпја te godine potvrdio cjelokupl1i predlozeni Medlltil11 , iskoristio је priliku да potakne odbornike neka se nu za crkvene zgrade i za доlјспо l1zdrzavanje zupnika, kako Ьог.

од­ Ьгј­ Ы

i

39

оп

mogao biti zadovoljan s пјјта. BiskllP рјБе: »Bisk. Ordinarijal stav/ja toplo па srce crkv. оЈЬоти Ја se brine za odriavanje i рорт­ vak akve, iupskog slana i gospodarskih zgrada. И-Iо је lijepo, Ја su zadovo/jni i Ја se hvale sa novim iupnikom (dopis је uрисеn па йuрn; итеЈ и Kmjeusi), ali (уеЬа Ја i оn; sa svoje stl'ane sve uаnе, Ја ЬиЈе iupnik s njima zadovo/jan. Stoga је duinost crkvenog оЈЬот, Ја se brine za pl'islojno uzdriavanje iupnika.«31

Zupna grobIja Koliko је groblja јтаlа prostrana i razbacana krnjeuska Znра? U posljednjem izvjes6l1 о zupi koje је zupnik ВагјБј6 26. svibnja 1941. poslao Biskupskom ordinarijatu u Вапјој Luci navodi јЬ se па ро­ dшсјll Znре devet: u КrnјеиБј i Vrtocu ро dva, te ро jedno u Lastvama, Угапоујпј, Vodenici, Вјеlаји i Prkosima. Pregledao sam sve postoje6e prijepise Matica umrlih zupe КrnјеиБа od 1918. do 1940. godine i ustanovio da se tamo II tom razdoblju spominju јОБ neka katolicka groblja u kojima su pokopavani zupljani te zupe. Godine 1918. spominje se groblje u Сегоуасата, zatim 1919. ра i kasnije II СјтеБата, 1920. u Bjelaj.(skom) Vagancu, 1921. 11 Dugopolju , 1927. u Вјеlајl1, а 1940. i u Kalatima. Zl1pnik ВагјБј6 пе spominje оуо groblje u Kalatima vjerojatno zato јег је taj dio zl1pe pastorizirao zupnik iz Вогјсеуеа (iako је i Бат Barisi6 koneem 1940. vodio dva sprovoda u Kalatima, kako је vidljivo iz l1pisa u Matiee итгlјЬ), sto znaci da јЬ је tada L1 ZL1pi uslvari Ыlо deset. Preostalih ре! grobalja koja se spominju u maticama, vjerojatno u ВагјБј6еуо угјјете ујБе nisl1 Ыlа koristena. Sveukl1pno је, dakle, tijekom povijesti zllpe Zelјпоуас-КrnјеllБа па cjelokupnom njezinu podrucju Ыl0 cak 15 groЬаlја. Iako su neka od пјјћ тогаlа biti posve mala groblja, ipak sam пјЉоу Ьгој пајЬоlје govori koliko је prostrana Ыlа ta zupa. Donosim ovdje pregled kako zupnici poblize biljeze ta groblja. Neusporedivo пајујБе sprovoda Ыl0 је па grobljL1 u Zelinovcu. Kod pojedinog ukopa Znpnik biljezi daje doticni pokopan »nа katol. grob/ju и Zelinovcu«, bez ikakvih daUnjih oznaka. То је staro groblje koje је тогаlо nastati сјm је osnovana zupa 1892., koja је isprva 40

јта1а

sjediste u Ze1inovcu, ј1ј vjerojatno јоs i ргјје, јег su se tu katonase1javati odmah nakon sto је Austro-Ugarska zaposjela Bosntl i HercegovinH 1878. godine. Kad је llpravH Zllpe н Кrnјеиsј prel1zeo Zllpnik Вю·iSiе , to је groblje Ьј10 уее dobro РОРlшјепо, ра је crkveni odbor u dogovoru sa zupnikom od1ucio kupiti jos jedan komad zemlje koja је granicila sa starim grobljem, kako Ьј mog1i groblje prosiriti. Na sjednici odbora 25. srpnja 1937. pogodena је kupovina zem1jista РОУГБјпе 2 duпшnа i 70 metara, tj. 2.070 т' koje је Ы10 u v1asnistvu Mile Јауога i ma10dobnog Drage Јауога. То se zem lji ste nalazilo odma11 uz postojeee gl·oblje, tako da Ы njegovom kupovinom groblje Ыlо ргоБјгепо. Опо је уее Ыlо ogradeno, а ograda Ы Ыlа dar prodavaca zupi. Posebnim dopisom od 31. srpnja 1937. zupnik i odbor тоlе biskupa da odobri tu kupovinu i ргеуооепје па crkvH te piSl1: »Bi!i smo prisiljeni 10 zemljiS:te kupiti POS!O је staro gl'Oblje pJ~epuno, ра nеmато gclje Ја kopamo nase uту!е. Vec smo vise godina гadi!i па !оте Ја ga kupimo, a!i пат nije uspjelo, nаЈа­ то se Ја се пат ovaj ри! uspje!i. Zato mo!imo i pt·osimo ?J~ecasni nas!ov Ја пат zato podije!i svoj blagoslov i oJObJ-еnје Ја тойето gruntovno prevesti па cгkvu. Rasporezovali smo опај dio zupljana koji se ukopavaju па groblju u selu Zelinovcu. Sakupljeno је Јо sada 2.180. - Dinara. «32 Biskttp је odobrio tH kttpovintt, аlј је zatrazio tocne gruntovne ро­ datke о cestici da Ы mogao dati рнпотое za sklapanje k:upoprodajnog ttgovora, а zupnikaje podsjetio da, kada zem lji ste bHde prevedeno па crkvlt, zatrazi ovlast da moze to zem1jiste blagosloviti za groblje. 33 ZHpn ikje, ргета naptttktt iz Ordinarijata, izvidio stvar u grltntovnici II Bosanskom Petrovcll te 18. ko10voza јаујо da је kod патјегауапе kupovine гјјес od gruntovnom u10sklt Ьг. 82 koji se na1azi u katastarskoj оре јпј Кгпјенsа, cestica Ьгој 810/4 роvгsiле 2 dttnuma i 70 т' i odmah је dobio рнпотос da оЬауј k:upovintt i zemljiste prevede u crkveno v1asn istvo. J4 Ov1asten od Ordinarijata zltpnikje 15. srudenoga 1937. tt Kotarskom Slldtt tt Bosanskom Petrovcu spomenltto zem1jiste dao prevesti u crkveno v1asn istvo »и korist Rimokatolicke :iupske crkve u Кrnјеи­ si«, kako stoji II odgovarajueoj ispravi, оујегепој od sHda. О tome је 1јсј росе1ј

41

zupnik tek 22. oZHjka 1938. obavijestio Ordinarijat, а Hjedno zatrazio dozvolH da to zemljiste тојОе bIagosloviti za grobIje 35 Biskup је nekoliko dana kasnije ovlastio fupnika da nlOze »b1agosloviti novo groblje u Zelinovcu ob,-еЈоm propisanim и novom rimskom ОЬгеЈ­ niku st~ 292«3' Gdje se nalazil0 to grobIje н Zelinovcu, о tome јтато zabiljezen jedan podatak. Naime, u jednoj opasci u Maticama lImrlih krnjeHske zllpe za 1933. gоdiПlI zabiljezeno је da је jcdna djevojka, koja је izvrsila samoubojstvo Htapljanjem , pokopana »u zemlji .Jose Balena kгaj gmblja и Zelinovcu«, ocilo zato jer se groblje nalazilo tik uz zemljll toga Jose Ваlепа , bllduci da se samollbojice u to угјјет е nisll smjele pokopavati u blagoslovljenom grobljll. Iako zlIpnik Barisic 1941. spominje dva groblja 1I Кrnjell s i, 11 Ма­ ticama шnrlih lIvijek se spominje samo katolicko groblje Ivezica (Н starini: Iveza) 1I Кrnjellsi , а kod jednog sprovoda 1932. godine stoji lIpisano da је pokojnik pokopan »nа groblju Jvezica па Bukvi и Кг­ nјеиЈј«. Ргуј sprovod па tome groblju, prema postojecim maticama, Ыо је tek 1926. godine . Jedno se nalazi 11 blizini pravoslavnog groblja па plltll iz Кrnjellse prema Vrtocama, odn. ргета glavnoj cesti Bihac-Bosanski Petrovac , s lјјеуе strane toga pllta iduci iz sredista Кrnj ellse ргета jllgll. То је groblje koje i danas postoji, а tako ga је lIcrtao па karti i Josip ЈlIгјеујс 1I knjizi Pogrom u Kmjeu.fi 9. i 10. VIJl. 194137 Na tom је grobljll u subotll 11 . kolovoza 2001. , prvi Рll! nakon stradanja zupe, odrzan molitveno-komemorativni skllp protjeranih Кrnjells ana koji Sll za tlI zgodll dosli posebnim aHtobllsom iz razliCitih mjesta u Нг­ vatskoj gdje sada zive . SllIzbll гјје с ј i molitvн za pokojne predvodio је alltor оуе knjizice kao generall1i vikar Banjolucke biskllpije. Jesll lј to dva razlicita kmjellska groblja, nije тј mоgшSе lItvrditi. 11I Vrtocama SH Ьјlа dva katolicka groblja koja Sll se koristila istovremeno. Jedno је »katolicko gюыјe Buzonja и Vrlocll «, а dгugo »groblje MariCica и VrtoCu«. Сјпј se da se tu radi о dva zaselka, а tako su, prema obiteljskim prezimenima, oznacena i neka druga groЫја koja dolje navodim . Katoli cko groblje 11 Prkosima navodi se u Maticama иmгlјl1 kao »groblje TomiCii:a Prkosi«. 42

Za grobIja u Сегоуаеата i Уосепјсј пета nikakve pobIize oznake. Katolieka grobIje u Cimesama navodi se kao »groblje Dosena и Cimesama«. U Lastvama је grobIje oznaceno kao »groblje Jurjevica 11 Laslvama«. U Угапоујпј (ponekad ј: па Угапоујпј) Ыlо је »katolicko groblje Pavelica 11 Vranovini«, kako biljezi Matica umrlih. Jedini spomen katoliekog grobIja u Bjelajskom Vagancu је iz godine 1920. аlј se samo spominje daje (о rimokatolicko grobIje. Syedece, 1921. godine, ubiljezen је jedan pokop па rimokatolickom grobIju u Dugopolju, аlј se пј tu nista pobIize пе oznacava. U Вјеlаји se groblje opisuje kao »groblje Dosen6. 11 Bjelajll«. Јо!; је jedno grobIje Ыlо u selu Kalati u kojemu SlI pokopavani vjernici iz juznog dijela krnjeuske zupe, iz okolice Киlеп Vakufa, (ј. onoga dijela koje је пајуе6ј dio угетепа pastorizirao zupnik iz susjednog lickog Вогјееуса. Jedina dva sprovoda па tome grobIju koje је vodio krnjeuski mpnik (dok је druge оЫо vodio zupnik iz Вогјсеуса), vodio је lIргауо zupnik Barisi6 potkraj 1940. godine. U maticama umrlih је zabiljezeno da Sll pokojnici pokopani »nа kato/ickom grobljll и Kalatima (Kulen Vakuf)«. Sva su (а grobIja danas zapustena i vjerojatno ih nitko пе Ы то­ gao ргопа6ј osim onoga tko dobro poznaje (е krajeve, јег (ато vise od sest desetlje6a nitko пiје ukopan. Sto se (јес pravnog statusa (јЬ grobalja, опа Ы se јо!; lIvijek mогаlа voditi па zllpi Krnjellsa, јег је tako Ыl0 propisano crkvenim propisima, а zlIpa kao ргаупа osoba пе prestaje postojati јо!; pllnih stotinu godina od trenutka kad se stvarno ugasi. Medutim, о (оте тј nista pobIize пјје poznato.

Pastoralna skrb za vjernikc u Kulcn Vakufu i okolici Кrnjeuska је

zupa Ыlа уеота prostrana. Protezala se cak i па lјје­ уи stranu Une kod КlIlеп Vakufa, sve do bosansko-hrvatske granice. U njezinll su sastavll Ыlа i naselja КlIlеп Vakllf, Kalati i Prkosi , koji su zemljopisno Ыlј mnogo bIize sjedistu katolicke zupe u Вогјсеуси u Lici, medlltim, (а је zupa pripadala drugoj, Senjskoj i Modruskoj biskupiji, а sve ОУО spomenuto podrucje Banjoluckoj. Киlеп Vakllf 43

је

ttdaljen 22 km od KrnjeLlse. Zato је tijekom угетепа nerijetko taj dio krnjeuske fupe pastorizirao boricevacki zupnik. U (от је laЋјu odrastao jedan L1gledan svecen ik BanjolLlcke biskllpije, mons. Bozo Ivanis, dLlhovni pisac i IjLlbitelj knjige, koji је dllgo угетепа ЬјО geпегаlпј vikar banjolllckog biskLlpa fra Joze Garica. О njemLl govoriто LI odsjektt о dllhovnim zvanjima iz zLlpe Кrnjellsa. Tesko је па temeljLl oskLldne grade 1I biskLlpijskom arhiVLI L1stanoviti kada је sve zlIpnik iz Вогјсеуса pastorizirao vјегпikе LI Kl1len Vakl1fн i okolnim selima i kako је (о Ыlо regl1lirano, аlј је сјпјепјса da је to podrLlcje [огтаlпо-ргаупо pripadalo L1vijek zttpi КгпјеLlsа i Banjoluckoj biskLlpiji. Svakako је krstenja, Ујепсапја i sprovode koje је оп оЬауlјао krnjeuskim zLlpljanima lIpisivao LI boricevljanske matice. Кгајет 1940. godine zupnik Barisic izvjescLlje Ordinarijat l1 Вапјој LLlci da је оп od 1. stLldenoga te godine »росео administrirati

Kulen Vakuf i okolna sela, koja pripadaju ovoj iupi. Posto susjedna velika јира Borice\lac јоЈ do danas пета stalnog mjesnog i upnika, nego ји administrim iupnik iz Udbine, koji dolazi svaki petnaest dana, sada mdi veliki snjeinih nameta nетоје nikako da dolazi. Nasi iz Kulen Vakufa i pogranicnih sela оЬуасајu se па iupnika II КrnјеиЈ; i niie potpisani ide od sada svakog uto/-!ca u Vaku/ drii vјеrоnаиlщ !crsti, pokopava i ostalo sto је pOlrebno, dakle zavodi ih и ovdasnje malice.«" Iz toga zakljLlcl1jemo da је Вогјсеуас ostao bez vlastitog zllpnika, koji је dotada pastorizirao i vjernike krnjeuske zLlpe II (јт pogranicnim mjestima. Zllpnik Barisi6 је l1jedno zamolio da mLl Ordinarijat isposll1je dekret od Banske llprave II Вапјој LLlci da 1l10ze imati vjeronauk l1 skolата II Кнlеп Vakttfi.I, (е tt dva sela I1 Lici Kestenovac i МiSlјепоvас. Nijejasno zasto пе spominje Вогјсеуса: јlјје samo II BoricevcLl katehizirao zupnik iz Udbine, јlј u Boricevcu l1јје Ыlо skole, sto је тапје vjerojatno. Ordinarijat је od Banske L1prave zatrazio potrebni dekret, kako Ы se (о i ostvarilo. U odgovorLl Ordinarijata stoji daje (ај zLlpnikov izvjestaj ргimlјеп па znanje. Ocito пјје trebalo nikakve formalne odlLlke da Barisic ро­ сјllје administrirati i (ај dio svoje zLlpe, јег оп сјјеlо угјјете i pripada zLlpi , а Ьогiсеvасki zLlpn ikje [ај dio kmjeLlske zLlpe stvагпо pastorizi-

44

1"30, а

da оп time пiје postajao dijelom пјеgоvе zllpe, tj. пјје тјјепјао svoga сгkvепо-ргаvпоg statusa. 39 Banska је lIргауа odobrila zalltjev Ordinarijata, te је odlllkom Ьапа Vrbaske Ьапоviпе zupnik Barisic роstаvlјеп »za privr(emeпоg) rimokalolickog verouCile1ja и dl'zmmoj narodl1oj skoli и Kulen Vakujil, Keslel1o\ICII i Mis1jel1ovcu sreza bos. pe/l'Ovackog banovine vгЬaskе«.40 Prijepis toga rjesenja је роslап Barisicu 2. sijecnja 1941 . Рitапје pastori zac ije katolika 1I Klllen Vakufu i okolici postavljalo se i kаsпiје vise pllta. Tako 8. siјеспја 1941. sепјskо-mоdГLlski biskup Viktor Вшiс upLlcllje kratak dopis Biskupskom ordinarijatLl [l Вапјu Luku i s njime dva dopisa. U пјеп1U оп t1 jednoj jedinoj гесепiсi pise: »Umo1java se precasni naslov, da iZ\iOli и vezi sa privilim dopisima pl'iopcili svoje miS1jenje l1а lете1јu kojeg се -,е da/i dU.\:оЬгizl1iku u Вогiсеvсu da1jпje uри/е«.41 О kojim је dopisima t1 privitku гјјес, saznajemo iz dopisa Biskt1pskog ordinarijata iz Вапје LlIke zt1pnom uredll 1I КгпјеllSi. Jedan od пјiћ је zapisnik koji Sll u zlIpnom нredll u ВогјсеУСll sastavil i krпјеuski Zllрlјапi iz sela Kalati , Ostrovica i Кlisko Poljice, а drugi је dopis Zllрпоg ttreda u Boricevcu lIрllсеп ы­ skupll ВшiСll (јт povodom. Naza lost, ta dva dоkttmепtа Sll propala, јег јћ је banjolucki Огdiпагiјаt poslao па lIvid Zllрпiku u Кrnjellsll , te su oni lInisteni sk1lpa sa Ztlpom. Namjera је ОгdiПШ'iјаtа bila da zupnik Barisic procita te dоkllшепtе , te dobro ispita kako stoj i stvar i о tome napise svoje 111islјепје" О tome рitапјtt tt biskupijskom arhivll ј111а jos nekoliko tragova. Pod Ьг. 144/41. od 20. s iјеспја 1941 . stoji llЬilјеzепо: »20. 1. ргiт1је­ l1а pl'eds/avka sela oko Kulel1 Vakufa, и kojoj mole, da ih i da1je ра­ s/orizira zupnik iz BOJ'icevca« i jos istog dana: »Poslana originalna predstavka zupl1iku и КrnјеuЦ da dadne -,уоје mШ1јеnје«.

Zupnik Barisic о stanju и КиЈеп Vakufu i okolici pocetkom 1941. godine Zupnik Barisic је 21. sijecnja 1941 . парisао орSit"ап dopis svome biskupll 1I kојеlШI је detaljno opisao stanje u tome dijelll svoje zupe i iznio svoje prijedloge sto Ьј trebalo uёiпiti. То је (vjerojatno) ро45

sljednji takav Barisicev dopis koji пат se sacuvao, а sadrzi mnogo informacija, ра ga ovdje tl cijelosti donosim: »Na dopis ргеС. Biskupskog Ordinarija/a od 15. Ј. 1941 . Ьуој: 73. оdgоvагат:

Zapisnik, koji su sas/avi!i i po/pisa/i тојј йuр/јаnј iz sela: Ка/а/ј, Os/rovica i К1iskо Ро/јјсе и okolini naseji/ija/e Kulen Vaku/sa йи­ pnikom 11 BOI'icevcu, рес је odavno dobro poznalo Ы/о ороте uredu, 'еје ovdasnji ured pored svega loga i da/je upolreb/javao sve moguсе nаСјn е i sredslva da oslvari akciju о gradnji Каре/е и Kulen Vaku!u. - и svemu seje niiepolpisani pridl'iQ\,ao i poslupao ро izriciloj йе/јј samoga nasega preuzvisenog Ordinarija. и glavnom mogu ovom zgodom izvijes/ili ргеС. Bisk. Ordinarijat, da је pocetak ove akcije naisao па ргј/јсаn odazi1' теаи lamosnjim СјnО1'nјсјта i radnis/vom i nekim se/jacima и К1iskот Ро/јјси (15 kuca) , а pog%vo kod sadasnjeg se/a sekcije unske pruge »Ba/ignoIles « и samome Ки/еn Vakujil. - Ја sam ро upuli Ordinarijata росео /jllde sakllp/jati (nајте Cinovnike i /'Qdnike) n е se/jake osim onih и Ро/јјси, poslo su se tamosnji nasi йuр/јаnј iz os/alih ,,"е/а odmah izpocetka pokazali buntovnici, pogotovo za/o, sto је u Вогјсеуас dosao поуј mladi zllpnik! Odmah su slali oko novoga iupnika mo/jakali da ih popise i odije/i od svoje iupe и КrnјеиЈ! i tako је bilo, kako se је ргеС. Ordinarijat mogao sam uvjerili iz Zapisnika kojega јm је saslavio iupnik и ВогјСерси. - Zupnik iz Вогјсерса ih и ,,"ретll ,,/ијј, premdaja slanovili dan budem и Ки/еn Vakujil! Dak/e \lidi se iz svega ovoga da /атоЈnј! se/jaci nisu za gradnju kape/e nili se Ьгјnи za podvozna sredslva iupnika iz KrnjeuSe. Ја sam nedavno jedne nedi/je zakazao SV. misu па Buku u Kulen Vaku/u i oba\lijeslio lamosnje Cinovnike i radnike i poslao circular za dobro\lо/јnе ргi!оgе za pod\loz iupnika i s/anovi/og dana su теаu ,,"оЬот sakupi/i preko 200 Dinara. Toga dana оЬарјо sam i kadnju (blagoslov kuca - ор. А. О.) u Vaku/u i kod samoga se/a unske pruge »Ва­ tignol/es« koji se је реота inleresirao о gradnji kapele i Injesecnoj slllibi Войјој, i dao svoj lijepi pri/og za bIagoslo\l kuce. Se/jaci doCim loga dana nisu nј doSli, nego su теnј роуuсШ da nе /геЬа dolazili nјјта bIagosivali kuce, da nе се nisla dali! 46

Na

"оnси

dajem do znanja OrdinarijallI da sam slijedeceg mislje-

nја :

а/ Privremena

administracija nаЈе filijale Kulen Vaku/neka se dodijeli Bol'iceveu s raz/oga sto је уеота udaljeno od zupe matice, а seljaei nесе da snose podvozne Iroskove zupnika. Ы Neka se slavi па duznosl zl/pniku и Boricevac, da sa (аmоЈnјјm nasim zupljanima, 6novnicima i radnis/vom nastavi i dalje sa akciјот о gmdnji Kapefe, posto ako se sada nе sagl-adi, nikada vise! с/ Od velikeje vaznos/i, kako sam se mogao sam dobro osvjedo61ј, mjesecna s/uZba Bozja и Kufen Vakufu za cinovnike i radnike i njihove familije, i оуо neka se stavi па raspolaganje Boricevcu, "ојј kad аdтinislгiга oko/na sela neka vodi "асиnа о Vakufil. - ZemljiSte za gradnju Каре/е imadu i 5500 Din. Moli se ргеС. Ordinarijat, da оуu stvar rijesi i obavijesli оуај zupski ured, туnаnја radi. и

Krnjeu.fi, dne 21. sijecnja 1941. (pecat)

ZUPNfK: Kresimir Barisic(/ (potpiS)43

Na taj је dopi s iz sjedista biskupije zupnik Barisic u odgovoru Ordinarijata od 14. уеlјасе 1941 . dobio priznanje za svoju revnost i zauzimanje oko pastorizacije vjernika i gradnje kapelice u Киlеп Vakufн , а о zup1janima, osobito опјта u Kalatima пе daje se bas lјјеро svјеdосапstvо, ali se zupnika zadufuje da оп i nadalje nastavi pastorizirati Киlеп Vakuf i оkоlпа se1a te da i dalje vodi brigu oko gradnje kapelice . Еуо i tog dopisa:

»Bisk. Ordinarijat uzeo је па ugodno znanje Va.f trud i md oko podizanja kape/iee и Ки/еn Vakufu, а jo.f vise oko pastorizacije, da se i 6novnieima i radnicima а i seljacima pruzi prilika, da mogu s fuzbi Boijoj prisustvovati, rijec Bozju cuti i sv. Sakramentima prisustvovali. То su nајјаса sredstva, da ozivi vjera i и nјој ostanu staln i. Vi cete i nadalje sto cesce posjeCivat Kufen Vak.uf i b,-igu voditi о gradnji kapefiee. јј/о se (јсе onih и Kafalima poznati su dobro Bisk. Ordinarijatu. Pred neko fiko godina, kad su se popmvljali crkva i zupski slan и Во47

гiсеvсu,

crkveni је оЈЬог pozvao i iilelje Ka!ata, Ја jednako s1ldjespomenulim popravcima,јег Ја ih sluii iupnik iz Boricevca, oni sami do!aze u crkvu kao svoju. Оn; su se lаЈа buni!i i nisu hljeli l1а {о nikako pl'istati, јег Ја 011; pripadaju йир; Krnjeusi. Elo taki su ol1i 11 Ka!alima. Obralili su se па sve slrane, Ја se otrgl1u оЈ йире Krnjeuse i pripoje Boricevcu, а!; ,"m 10 uspjeti l1еСе. Ovo l1eka Vas I1Ша nе uzneminlje. Radite kako s!e poce!i, ра се dragi Bog Ја!; svoj bIagos!ov. G!edajle, Ја sto bolje odnosaje podriavate sa cinovnicima »Ва­ lignolla« i uргаvitеljеm isposlave i ргеdsјеdnikоm ораnе Кulеn Vakuf. «44 Vjernici toga dijela krnjeuske zupe zaista su se »obratili па sve strane«, јег su о svom ргоblетн pisali cak nadbiskupu dr. Iуапн Saricll 1I Sarajevll тоlесј za intervencijll, zeleci valjda tako izvrsiti pritisak па banjolucki Ordinarijat, iako (о нор6е пе spada па Sarajeуо, niti vrhbosanski nadbiskL1P tll јта ikakvih ingerencija. Takav Sll dopis llPLltili iz Кlllеп Vakufa 15. sijecnja 1941. 1I Sarajevo, а Nadbiskupski ordinarijat је lIcinio опо sto se 1I takvim slllcajevima jedino i moze uciniti: dostavio је dopis Biskllpskom ordinarijattl 1I Вапјој LlIci па daljllje шеdоvапје. 45 U dopisll ti vjernici llavode kako ih је do tada pastorizirao ZllPllik iz pllllO blizeg Вогјсеуса, аlј da ih sadasnji krnjellski zupllik zeli odvojiti i pripojiti svojoj zllpi. Medlltim, kako sc vidi iz gornjeg dopisa iz Ьапјоlllсkоg Ordinarijata, (о 1I0p6e пјје Ыlо паstојапје 2'upnika ВагјБј6а, nego је (о Ыо stav Ordinarija(а. Njihove tvrdnje su klasicne »zamjene teza<<: пјје ih Barisi6 btio odvojiti od Вогјсеуса, kad опј (ато nikada nisll пј pripadali, iako јЬ је tamosnji zupnik iz prakticnil1 razloga pastorizirao, nego Sll se опј 11tjeli odvojiti od svoje zllpe Кrnјеllsа kojoj Sll pripadali. Nije, пајте mogllce da dio podrllcja izjedne biskllpije pripadne nekoj zllpi II drllgoj biskupiji. DПlgа је stvar sto трlјапј mogll јсј па sv. misu u crkvll koja јт је najbliza, аlј neke obveze spadajll па vlastitog 2'upnika koji jedini јта јшisdikсiјll za (о, прг. za ујепсапја, krstenja, itd. Da SLl toga Ыlј svjesl1i i potpisnici dopisa u Sarajevo, а potpisano ih је се­ trdesetak, vidi se odatle, sto odgovor пе тоlе preko svoga zupnika u Кrnjeusi јlј preko biskupije 1I Вапјој Luci, sto Ы Ыlо погтаlпо, nego preko zupnog шеdа 1I ВогјСеусн. lији рг;

48

О (от pitanju ујБе пета nikakvih dokumenata l1 biskl1pijskom аг­ hivu u Вапјој Luci, а l1skoro опо - nazalost - песе 11Орсе biti akrualno, јег се za nesto vise od pola godine biti РОБуе unistene оЬје (е zupe: i КrпјеиБа i ВогјСеуас.

Gradnja unske pruge i pitanje crkvene zemlje u Kulen Vakufu U угјјете zupnika ВагјБјса иргауо је u (от kraju krnjeuske zupe, u kojemu је u (о doba zivjelo oko 500 vjernika, gradena zeljeznicka pruga Bihac-Кnin. Тп је bilo i nesto crkvenoga zemljista preko kojega је trebala ргосј prl1ga. Nisam uspio ргопасј podatke о (оте otkuda fupi (а zemlja. Jedna је mogucnost da ju је netko poklonio zl1pi , а dшgа је da јп је zl1pa kl1pila, vjerojatno s патјегот da (Н sagradi bilo kakvl1 crkvicl1 ili kapelicu, bilo da otvori groblje. Groblje је то­ ralo postojati negdje l1 (оте kraju, buduci da је оп jako udaljen od КrпјеНБе i Zelinovca, gdje Sl1 groblja postojala. Zato је Ordinarijat 9. kolovoza nalozio zl1pniku ВагјБјси да ode u Kulen Vakuf, sve izvidi i javi l1 Вапји Ll1kll. Еуо toga kratkog dopisa: »Gledajte prvom zgodom, а 10 је оЫсnо cetvrlak - pazarni dan - oliCi и Kulen Vakuf, ра se {ато informirajte о stanju stvari. Kako znate Kulen Vakuf s oko!icom ima oko 500 dusa, а spada па Vasll јuрu. Prije је sve obavljao iupnik iz Boricevca, ali sad је оп slab, а ima dosta i stranaca radi gradnje ieljeznice, stoga је potrebito, da se prijavite kod se[a de Section Monsiellr Amirault, Sociele Ва­ tigno!!e - Кu!еn Vakuf Moida Ы Vas оп mogao svaki mjesec autom {ато dovesti, da misu reknete, а и Кrnјеu,у; ranije, tako da и Vakllfu binirate. Оnо crkveno zemljiste се pruga presjeCi, ра morate paziti, da nе рroраnе; drugi vec и bIizini dobivaju od!uke, а vi se bl'inite za crkveno. Informacije pitajte kod IIi/e Ivanisa i!i Frane. О rezu!tatu javite оуот Ordinarijatu, sto prije. «46 Zl1pnik Barisic је izvrsio nalog Ordinarijata, (е је l1 ponedjeljak 16. kolovoza (odmah nakon proslave patrona u Кrnjeusi) otisao I1 Kl11en Vаkпf i izvidio kako stoji stvar s (атОБпјјт crkvenim zemljistem. О sveml1 је izvijestio Ordinarijat dopisom od ] 8. kolovoza . Razgovarao је, рјБе zupnik, s нргауот sekcije za izgradnju pruge i 49

s mjerodavnim geometrom. Crkvenog zem1jista, pise zlIpnik, tll јта dvije cestice, а na1aze se 11 katastarskoj opcini КlI1еl1 Vakuf. Ргуа је cestica Ьг. 785 sllma »Кrcevina« povrsine 1 dllnllПl i 400 т ', а c!ruga Ьг. 786 oranica »Кrcevina« 2 dllnllПla i 150 m>, dak1e svellkupno oko tri i р01 dllnuma, toenije 3.550 т'. То је zem1ji ste, ргета gruntovnim knjigama, sredeno i prevedeno па crkvu јо!; 5. 1istopada 1899. godiпе. Zupnik navodi da је drugu eesticll Ьг. 786 1lzllrpirao neki Jakov Markovinovic. Sto se tiee zeljeznice, опа је izv1astila saПlO dio toga zcm1jista povrsine 1 dllnllffi i 692 т'. Od geometra 11 dгzav noj Sekсјјј је saznao da »imade jos neki komadic сrю'еnоg zem!jisfa kojega pnlga momenfalno jos nе presjeca, ali veli mi оп, da bi bilo lю!је da i оnо oSfalo zauzme POSfO nеmаmо рunо koristi od nје, а оnа Ы se od stl'ane dri. Sekcije naplatila рunо Ьо!је nego ostalo zem!jisfe«.47 Odlukom Кraljevske Banske иргауе 11 Ваl1јој Luci Ьг. 8584/37 od 23. 1ipnja dio cгkvenog zemljista II KlIJcn Vakllfu је izv1asteno (eksproprirano) za lInsku prugll. О tome da је ргјтјо tll od1l1k1' , zllpl1ik ВагјБјс је 7. тјпа 1937. izvijestio Biskllpski ordinarijat 11 Banjoj Luci i zaПlolio lIpllte kako јта postupiti. Glede ргосеdше, odgovoreno тll је da se informiгa preko оdvјеtлikа dr. Joze УlIјеујса II ВјћаСll, а sto se tiee trazenja odstete za zemljiste neka se таlо raspita koliko Sll drugi trazili ра da se ро tome i sam гаупа. U svakom sllleajll treba za11tijevati УеСll odstetll, ako pruga zemljiste bllde presijeca1a ро sredini, јег ga tako razdvaja i unistava 48 Zupnik је 11. travnja 1938. ЬјО pozvan 11 Ku1en Vakllf radi рго­ сјепе crkvenog zemljista. Naime, опо је isp1acivano ргета svojoj kva1iteti: najslabije ро 5 dinara ро т', osrednje ро 7, а najb01je ро 1О dinara. Crkveno је zem1jiste slabije kvalitete, pise zupnik, аlј оп је zatrazio najvisll сјјеПll, ро onoj: nisani па ујsе da Ы ујБе dobio. 06to da taj zahtjev пјје prosao, јег је zllpnik preko Okruznog suda u ВјћаСll Ыо pozvan па roeiste u Киlеп Vakllf 25. sv ibnja 1938. kako Ы se рогаупапјет pokusa10 rijesiti pitanje isp1ate crkvene zem1je, о еетије 30. travnja te godine obavijestio Ordinarijat. Zatrazio је da1jпје instrukcije 4 9 DоЫо је upute da svakako ode па zakazano rociste i da pokusa postici sto vecu сјјепи 5О 50

То pitanje је konacno rijeseno, te је zupnik 13 . уеlјасе 1939. то­ gao javiti rezt1ltate u Ordinarijat. Zemljiste је isp laceno ргета рго­ сјепј vjestaka, i to ро puno nizoj сјјепј od опе koja је spom injana I1 гапјјјт dopisima. Navedene su cetiri cestice s ukt1pno 1.334 т', od kojih su 1.034 т' koji su se vodili kao »s ikara« i »krs stгапа« isplaсепј sa mo ро jedan diпаг ро metru , а sanlO 300 т' koji St1 se vodili kao »Iivada 1 D« isplaceni St1 ро znatno visoj сјјепј , 5200 dinara za tн cestict1. Zt1pa Kmjeusaje, dakle, ostala bez 1.334 т' svoje zemlje, а dobilaje гјеsепје па SkrOill1ll1 odstetн od 6.234 dinara. Zllpnikje u Вапји Luktt poslao prijepis te odlttke Okrllznog sttda iz Bihaca, (е u popratnom dopistt zamolio daljnje t1pttte »osobilo sla ima da se uCini s novcem, posto је ovo руетајеnа svota, da se тоге poCimati sa gradnjom kape/ice u Ки/еn Vakujil<<' lz toga saznajemo da је postoјао рlап za gradnjll kapelice I1 tom dijelu krnjettske zttpe. Uргаvо је 5 tom патјегот zttpi i Ыlа darovana ta zem lja. Zttpnik пе spominje ostatka zemlje koja пјје izvlastena za gradnjtt prttge, а пје је treba10 ostati 2.216 т'. Ukoliko је to ostalo 1I jednom komadtt , to је jos ttvijek Ыlо sasvim dosta prostora za gradnjtt kakve kapelice. ZlIpnik navodi zeljtt svoga crkvenog odbora da dobiveni поуас ttpotrijebi za popravak wpne crkve »n. ру. za {оуаnј, posto је japija veCinom sagnjila, а ima i oSla/og popravka па Cl'kvenom krovu<<." Iz Ordinarijata IlШ је odgovoreno: »Zemljiste је pokfonjeno za gradnju kapefice и Ки/еn Vakufu, ра руета (оте ; sv; p";hod; тоуаји se u lu ; nikakovu drugu svrhu upotrijebili. Ako se nе тоге S gradnјот poceti sa ovom svоtощ kako се se graditi bez isle. Zalo novac u/ozite и Post. Sledionicu па ;те 'Каре/а u Кu/еn Vakufu '.« А sto se tice troskova popravka krova zttpne crkve, гесепо тн је da potrebllu svottt prikttpi medtt kmjettskim Zttpljanima. 52 Medutim, za zemljtt zttpa пјје dobila пј navedenih 6.234 nego 6.048 dinara. Otkttda ta рготјепа, пе уеlј se tt zttpnikovll dopisll. Kad је odbio svoje ptttne troskove tt Bihac od 200 din. preostalo је sanlO 5.848 dinara koje је lllozio tt Postansktt stedionict1 па јте »Ка­ реlа tt Кtt1еп Vakttfu« i о tome 31. srpnja obavijestio Ordillarijat u Вапјој Lttci. Na to је dobio jos neke ttpttte I1 svezi s ttpisom tt knjigll crkvenih гаСllпа. 5Ј

51

Novo zemljiste za gradnju kapelice u

Киlеп

Vakufu

Сјпј se da је eksproprijacijom navedeno crkveno zemljiste јlј 1I сјеlјllј otuc!ello od zlIpe јlј је preostali dio Ыо 111аlеп i neprikladall za grallju kapelice. Аlј, (јте ideja о gradllji kapelice јlј crkvice 1I t0111 krajll krnjellske zlIpe пјје odbacena. Mec!lIti111, II jesen 1940. zlIpnikll BarisiclI prllzila 5е prilika pribaviti dП1g0 zemljiste za tll nakanll. Тгоје tanlOsnjih zl1pljana, od kojih је jedna bila teska Ьоlе5 1lјса па uпlOЩ odlucili su svojoj zupi darovati zemlji ste za gradnjl1 kapeliсе . Zupnik је 10 uspio dogovoriti prilikom podjeljivanja sakratnenata и111јl1lСЉ svojoj Ујеrnјсј Rl1zi Markovinovic, sl1p11lzi Jakova, iz Kl1len Vakl1fa. Опа је Ыlа sl1vlasnica jedne od dviju cestica koje Sl1 darovane. U SV0111 dopisl1 Ordinarijatl111 Вапји Ll1ku od 26. listopada 1940. fupnikje posve prec izno пауео о kojim је cestica111a гјјес i tko Sl1 јт vlasnici. То su nekretnine »и z.(emljisno) k.(njiskom) ul.(osku) b~ 50Ј k.(atastarska) о.(рСјпа) K(l1len) Vakufi 10 kat.(astarska) cesl. (јса)

540/3 Ьајса ВиЈс 1636 т' lе Јса!. ces!. 540/4 zv. Pasnjak Buk 493 m. и ukupnoj povrsini 2129 kv.(аdгаlпiћ) m.(etara) koji su vlasnici MQI-kovinovic Slana sa аЈ/6, Markovinovic Ruza sa У, i Kovacevic Nikola sa 113«.54 Rijec је dakle о dvije zemlji sne cestice ukl1pn e ро­ vrsine od 3.765 т2 , sto је sasvi111 pri stoj no ze1111jiste Ilе 5ато za predvic!enl1 kapelicl1 nego i za sll1caj da se odll1ci tu graditi crkvl1 i podijeliti krnjel1sku Zl1Pll. Zl1pnik је postupao u skladl1 s poslovicom : »Zeljezo se kuje dok је У11lсе«, јег 11 svome dopisl1 dalje pise: »Posto postoji velika opasnosl da Ы роmепша Ruza Markovinovic mogla naskoro umrijeli, zupnik је olisao u Bos. Pelrovac i zalrazio od/l1ah da sudski izaslanik doae k l1јој u Vakuf sa zupniko/l1«, kako Ы оЬаујlј propisalle foпnаlпоsti i l1асјпјlј darovni ugovor. То је zupnu blagajnu stajalo 432 ,50 din., ра је zupllik za1110lio da [ај iznos moze isplatiti iz поуса koji је doЫуеll za prijasnje zemljiste otkupljeno za gradnjl1 prl1ge. Takoc!er је zamolio ovlast da 1110ze dагоvапо zC1111jiste prcvesti па ZUPl1 i zatrazio kOllkretne upute kako i па koga [о nasloviti. Уаlја pol1valiti zupnikovl1 azurnost јег је darovateljica Ruza Markovillovic u111rla 5а то mjesec dana kasnije. Ovdje iz Matica umrlih ispisujem podatke оуе darovateljice, iako njezin velikodusni сјп пјје kasnij e, zbog 52

rata, mogao biti realiziran. Ruza Markovinovic rod. ВаЫс, sl1pruga Jakova Магkоviпоviса, гоdспаје u Вотјсеуеи 1855. godiпе, а zivje la u Киlеп VakufiI (Buk). Preminulaje 25. sll1denoga 1940. u dobi od 85 godina, а pokopana је sl1tradan па katolickom gt'obIju 11 ВотјСеуеl1. ss 1z sjedista biskl1pije пш је sve оdоЬгепо kako је тоlјо , а dane Sl1 mll l1pl1te da darovano zemljiste l1рјБе па Zl1Pl1 u Кrпјеl1si »kojoj pravno pl'ipada Kulen- Vakuf, а kad i ako se jednom osnuje nova гuра u Kulen-Vakufil, imadu se onda kпjiziti па njezino ime«. 56 U jednom dopisl1 od 9. prosinea 1940. јау lја zl1pnik Ordinarija!tl kako је (о zemljiste Уес оsigшапо, а da l1skoro (»ovih dana«) kani osnovati odbor za gradnju kapelice па пјетl1. Obzirom па 10, doЫо је iz sjedista biskl1pije оуај odgovor: »Glede gradnje kapeliee и Kulen Vakujil poradile, da u graaevni odbor doau ljudi ugledni i poduzetni, koji su и stanjtt da gradnju kapele sretno izvedu. G"aaevп; odboy predloiite ovom biskup. Ordinarijatu па odobrenje. Odbor neka se роЬујnе za izradu plana i tro.iikovnika /cape/iee koje cele onda poslal; ovom Ordinarijatu па odobl'enje.«.57 О gradnji kapelice vise nisam паБао nikakvih tragova 11 arhivl1 От­ dinarijata. (:јпј se da опа пјје nikada партауlјепа. је тlјпата

Katehizacija skolske djece u zupi Na ITazenje Ordinal'ijala zuрпik Bariiiic је 1. ргоsiпса 1937 . poslao izvjestaj о skolama па podnlcju zupe, te о Ьтоји ucenika ртста ујет­ skoj ргiраdпоsti. Na podnlcjl1 zl1pe, pise оп, јта cak sedam о s поvnih skola : 11 Krnjel1si , Risovcl1 , Vodenici , Vrtocama, Вјеlајl1, Prkosima i Кl1lеп Vakl1fн . Ukl1pno је па podnlcjl1 zl1pe, osim Кl1lеп Vakl1fa Ыо 51 l1cenik osnovnih skola. Katolicke djece је Ы10 najvise 11 Кrnјеl1si - 35 , dok ih је u drugim mjestima Ы10 рипо тапје: u Vоdепiсi 7, Vrtocama 5, Вјеlаји 3, Risovcu 1, I1 Prkosil1la nitko, dok za Ки1еп Vakl1f пјје do trenl1tka pisanja izvjesca l1spio dobiti podatke. Ргауо­ slаvпе је djece Ыlо neusporedivo vise: 11 Кrnjel1si cak 178, Vоdепiеi 162, Вје1ајl1 136, itd. , dok је mus1imanske Ы10 samo u Bjelajll i to 42. U паs tаvпоm kadru је 11 svakoj od tih skola Ыо ро jedan pripadnik katolicke ујеге (za Кlllеп Vakufbez podataka) ." Kako Sll ta sela 53

bila IЋstгkапа , zирпikt1 је katehizacija bila jako otezana, а t1 Kulen Vakuf пјје ти Н0рсе bilo moguce јсј , ра је tamo tu sluZbl1 obavljao zl1pnik iz BOI-icevca, kojemu је bilo рипо blize. Sact1vano пат је i Barisicevo izvjesce od 28. oZl1jka 1939. s ро­ datcima о Ьгоји katolicke djece I1 skolama za skol ske godine 1937/38 i 1938/39. U izvjescu паvоdi sedam skola па podrucju тре, пе гаси­ пајl1сi Кl1lеп Vakufkoji иорсе пе паvоdi, sto znaci da tamo katehiziга Zl1рпik iz ВогјСеуса . Uz gore паvеdепе spominje јо!; skolu I1 Lipi u kojoj је bilo i nekoliko katolicke skolske djece. Katolickih ucenika пiје II оЬје te skolske godine bilo 11 Prkosima. Godine 1937/38 bilo је II tih sedam skola 53 skolske djece, а od katolickill llcitelja Ыо је ро jedan u svakoj skoli , osim I1 Lipi. Kako se оуј podatci ponesto га­ zlikl1jl1 od onih 11 izvjescll od 1. ргоsiпса 1937. , mogl1ceje da se опо izvjesce odnosi па skolskl1 godinu 1936/37 јlј da se do kraja skolske godine 1937/38 stапје malo izmiјепilо. Sljedece skol ske godine bilo је 59 katolicke skolske djece, а ро jedan ucitelj u svakOln navedenom selu osim 11 Prkosima. Zupnik је тогао katehizirati, јег је vjeronauk Ыо skol ski predmet, II cak sest skola па роdПlсји zlIpe, пе гасипајllсј KlIlen Vakuf, gdje је katehizirao zlIpnik iz Вогјсеуса, пј Prkose i kojima Ilјје bilo katolicke djece . То је znacilo da је osim 1I samoj Кrпјеusi, gdje је bilo пе­ sto vise od polovice ukllpnog Ьгоја katolicke djece, 1l1Oгао obilaziti ре! drt1gih гаstгkапih sela, od kojih su Bjelaj i Lipa bili lIdaljeni cak dvadesetak kilometara, bez obzira sto је 11 nekim skolama bilo samo troje-cetvero djece . Ondasnjim prijevoznim sredslvima bilo је to vrlo tesko i ро najljepsem угетепи , а 1I zimskim uvjetima dllboka snijega i ујјаујсе potpl1no nemogllce. Zupnik se ipak trudio sto savjesnije obavljati i tll svojll nimalo laku dllznost.

Pitanje vjeronauka za skolsku djecu u Kulen Vakufu Zuрпik iz Вогјсеуса Ivan FrisCic, koji је dotada katehizirao katolicku djecu па оsпоvпој skoli 1I KlIlen Vakufll јаујо је Огdiпагiјаtll 1I Вапјt1 Lt1kt1 3. Гl1јпа 1937. da od te skolske godine vise пе moze imati tamo vјегопаukа, јег орсiпskа иргауа пiје predvidjela troskove

54

za podvoz kad bude tamo odlazio, tim vise јег пј od tamosnjeg »Ьо­ sanskog naroda« пе dobiva skoro пistа u vidu godisnjeg dara tzv. ро­ bira. Iz Огdiпагiјаtа тll је odgovoreno da Sll ialosni zbog (е njegove odluke i mole ga da ipak nade паСјпа da nastavi tн SlllZbu, а пагоd da odgaja, kako bi mll ipak nesto dоргiпоsiо za troskove 59 U svakom slllcaju, i паkоп biskupova poticaja da Barisic pokнsa Ьагет jednom mjesecno јсј u Kulen Vakllf imati sv. misll, bilo је јаsпо da оп iz Krnjellse пе moze katehizirati u tamosnjoj skoli па toJikll daJjinu јег пјје јтао prijevoznog sredstva. Pitanje pastorizacije vjernika 1I КuЈеп Vakllfн i okoJici lIistinll пјје biJo Jako гiјеSiti. Do Вогјсеуса је biJo nellsporedivo bJize nego do Кrnjellse , ali (о је u drugoj biskupiji, а iz Кrnjellse је tamo nemogllce redovito dolaziti , osobito zimi kad Sll veliki snjegovi. Boricevacki zllpnik lvan Friscic pise 15. studenoga 1937. Огdiпагiјаш II 8апјll LlIku kako је СllО da је krnjeuski zllpnik dobio nalog potraziti kllcll II KuJen Vakufн gdje bi jednom mjesecno sJavio sv. misu . Na to оп izпоsi svoje misljenje: »Тоmи mi је primijelili, da Ы sluienje sv. mise jedampul па mjesec u Vakuju malo pomoglo u duhovnom pogledu, јег iupnik iz Boricevca svakako ih тога ispovijedali, krsliti, ild., dok је i upniku u Krnjeusi, osobilo u zimsko doba, 10 uргауо nemoguce. - Dakle sluienje sv. mise II Киlеn Vakuji< u p,"ivatnoj kuci, kojoj Ы pl-isllslvo\iala samojamiZija, pГOllzгoCilo Ы samo zbrku.« А опdа dodaje zanimJjiv prijedlog: »А zasluinu stvar za du.fu Ы uCinio, tko Ы poduzeo akciju, da se и Киlеn Vakufil sagradi iupni stan i crkva, јег се Ьгој kalolika [ато svaki dan sve vise rasti. «60 Ocito је гаСllпао da се prolaskom zeljeznicke pruge ozivjeti citav (ај kraj, а КlIЈеп Vakllf се postati таlо srediste s роуесапјт Ьгојет katoJika. U odgovoru Ordinarijata izrazava se radost sto se zupnik iz 80гјсеуса zanima za vjernike 1I КlIlеп yakнfн, аlј da је оп pocetkom skolske godine јаујо kako vise пе moze katehi zirati djecll 1I (оте mjestll, (е da se svijet otlldllje Crkvi. Razmi sljalo se tada 1I Вапјој LlIci da se (ато posaJju misionari па trosak biskнpije, kako bi svijet оре! pribliziJi Crkvi. Сјпј se da пј biskllp пјје bio пеsklоп ideji da se I1 KIIJen Vakufu , 'zbog udaJjenosti od Кrnjellse, otvori поуа zllpa jer 1I dopislI stoji: »Uz dobro zauzimanje svecenika i odu!ievljavaпje 55

naroda i spre/nim pomaganjem naseg elemen/a, moglo iJi doCi i do osnutka nove гuре, ра iJi i i upnik и Borii:evcu doiJio и bIizinu b,'ata svecenika, а nе iJi Ыо odsjecen od Ci/ava svije/a i iivio kao и pus/inji, osoiJi/o и zimsko doba, gdje veliki name/i snijega i studeni аnе nep"ohodnim svaki saobrai:aj.« Na kraju Ordinarijal izjavljuje da се se radovati ako zupnik Friscic iznese prijedlog kako Ьј se najbolje IПoglo ротосј tome svijetu 61 Misije u zupi Krnjeusa 1938, i 1941, godine Ргета dokumentima iz biskupijskog arhiva proizlazi da је 1938. godine odluceno da cijeli bihacki dekanat оЬауј pucke misije. О tome је Nskupov tajnik razgovarao sa savjetnikom (definitorom) hrvatske franjevacke provincije fra Florencijem Forjanom 1I Ijelo te godine, Forjanje izrazio sprernnost da оп i njegova subraca prellZIПU vodenje misija 1I jesen te godine, tocnije nakon sredine rujna. Iz Ordinarijata Sll јт 23, kolovoza poslani podatci о zupama u kojima Ы se misije trebale odrzati i о broju vjemika u пјјта. U dopisu stoji : »Pozivom па usmeni razgovor s/o ga је s Vama vodio iJiskupov /ajnik, gdje s/e se izгazili prip,'avnim, da sa jednim even/ualno tl'Ojicom od Vasih р. otaca p"euzmete iza polovice mjeseca тјnа sv. misije и nekim йuра­ та nase iJiskupije, cas/ је Biskupskom Ordinarijatu saopi:ili Vam da iJi slijedece гuре doSle и obzir«. Zatim se u dopisll navodi devel zllpa bil1ackog dekanata s brojem vjemika, ра ih ovdje prel1osimo: Prijedor s 1.650 dusa, Yolar s 3.507, Stara Rijeka s 3.205, Sanski Most s 3.289, Sasina s 2.140, Кljllc s 1.315, Stratinska 5 1.321, Кrnjeusa sa 639 i Bosanska Dubica s 1.700 vjemika. Uocljivo је da је Kгnjellsa пајтапја od svih l1avedenih zupa, ali se сјпј da tu пјје uracunata cijela zupa, nego samo опај dio koji Ы IПogao dolaziti 1I krnjeuskll crkvll па mise, propovijedi i pouke, а пе i опај dio oko KlIlen Уа­ kufa , koji gravitira Boricevcu u Lici. То zakljucujemo i ро tome sto shematizam iz 1939. donosi za три Кmjeusa broj od 1.244 vjemika (+24 odslltna), а 10 је gotovo dvostruko vise u odnosll па godil1l1 dana ranije, ра је nemoguce da Ы se broj vjernika u saIПO godinu dana udvost.rucio. Dујје zlIpe, kaze se 1I dopisu, п е се te godine тосј

56

imati misije. То su: ВјЬас koji sa svojih 4.200 dusa аргауо gradi crkvL1, а II Bosanskom Novom, koji јта 1.100 dL1sa, пета zllpnoga stana. ZL1pnici toga dekanata SL1 obavijesteni јо!; ргјје mjesec dana da се se odrzati pL1cke misije i pozvani da pripravljaju narod. Na kraju dopisa тоlј Огdiпагiјаt naslovnika dajavi kojim се redom zapoceti s misijama i koliko се svecenika doci drzati ih И FOljan је па to 2. гајпа odgovorio kako пјјта nisL1 poznate L1daljenosti izmedL1 zupa niti пјјЬоу razmjestaj, ра тоlј da sam Ordinarijat odredi II kojoj Ьј zopi misije zapocele, koliko Ьј dana L1 kojoj zopi tга­ јаlе, zatim trazi podatke о пјјЬоујт velicinama, kako Ьј znali koliko misiol1ara treba doCi, а mogL1ce је da јЬ bL1de od jedan do Сеtiгi. Опј SL1 voljni doci nakon 15. гајпа јlј kako Огdiпагiјаt odredi. Na to је dva dana kasnije iz Огdiпагiјаtа predlozel1 оуај raspored koji se odnosi па redoslijed, Ьroј potrebnih misionara i traj anje тј­ slJa: »1) Prijedol- dvojica р. olaca ре! dana; 2) Volar - dvojica cijelu sedmicu; 3) Stara Rijeka - dvojica cijelu sedmicu; 4) Jedan od р. otaca ide u КrnјеuЈи, а dl'ugi u Kljuc ро 5 dana; 5) Sastaju se и Sanskom Mostu, gdje oSlaju суеlu sedmicu; 6) !du u Sasinu, а ро lот и Slral;nsku. Dovoljno ро 5 dana и svakoj iupi.
ztlpnike. Isti је taj dopis poslan i dekantl bihackog dekanata mons. Josiptl КашiпоviС11 , zlIpnikt! 1I PrijedonI, kako Ы mogao obavijestiti zlIpnike kojih se to tice. 'J U Biskllpijskom arhivtl nisam nasao nikakva izvjestaja о misijaта , ali iz kratke vijesti 1I Glasnikll biskllpije bal1jaltlcke sazl1ajcmo da Sll 1938. zaista obavljel1e ptlcke misije tI dva dekanata , tI lјуапј­ skom, tj. tI ztlpama: Bosansko Grahovo , Glamoc, Ljubllncic, Listani , ClIklic, Bila, Роdhшп , Vidosi i Livl1o, koje Stl vodili dominikanci pod vodstvom о. Ltlje Matijace, te 1I bihackom о сетtl doslovce stoјј: »Nadalje su Ы!е sv. misije u bihackoj dekaniji i 10 и : Prijedoru, Volaru, Staroj Rijeci, Sanskom MOSlu, Sasini, Slralinskoj, КrnјеиЈј i Kljucll, а davali SIl i11 рр. оо. Franjevci iz provincije sv. Cil'ila i Ме­ lodija LI НПlGlskој pod vods lvoт р. о. Florencija, definilora iz ZagreЬа. Sv. misije је dragi Bog pralio sllOjim obilnim bIagoslovom 'е SLI vrlo dobro uspjele.«64 Misije su bile 1I s\fim трата dekanata, prema goгnjem popistl koji је Ordinarijat dostavio franjeveima u Zagreb, bez Bosanskog Petrovea, а s Кljtlceт, koji јпасе pripada jajackom dekanarn. Ne zl1amo razloga zasto пјје bila tlkljtlcena тра Bosanski Petrovae, koja је tada imala svoje sjediste 11 Dгvаш , ali znamo da Stl tI .DгvаПI ptlcke misije bile росеtkоLП oztljka 1941 ., а drzao ill је тр­ nik i dekal1 iz Кnјпа fra Leonard Btlljan 65 Danas kad znamo kakva је sudbina zadesila ttl Ztlptl samo cetiri i роl mjeseea kasnije , izgleda пат kao da је dobri Bog doptlstio da zlIpa оЬауј svojevrSl1e »duhovпе vjezbe« prije kolektivne smrti, tj. posvemasl1jeg 11l1istel1ja. Ipak пат је sacuvan јо!; jedal1 trag tih misija u bihackom dekanarn. Naime, u zapisnik11 dekanatskih korona tj. sastal1ka svecel1ika billackog dekanata u kojem su biljezeni osnovl1i podatei о koronama, tako: mjesto i datum odrzaval1ja, јтепа nazocnih svecenika, teme i tko ih је rjesavao, nalazimo 11 opisu jesenske korone koja је odrzana 27. listopada 1938. 1I Sanskom Mosrn, nakon popisa 11 nazocnih i jos dvojiee zaprijecenih svecenika kao goste trojieu misionara iz Zagreba koji su ocito u to угјјете imali misije 11 tom dekal1atll , ali Sll se toga dana ргidшzili svecel1ickom sastal1ku. То Stl: fra Solan Sшil1а, fra Florel1eije Forijal1 i fra Vladimir Vineek. Iz toga је vidljivo da Stl misije tI tom dekanalll obavljala trojiea navedenih franjevaea. Na toj је koroni Ыо јо!; jedal1 gost: lival1jski dеkЭI1 [IЋ Jako Pasalic!'

58

Medutim, samo godinu i роl kasnije, tj. 1940. godine, ројаУlји­ opet рitапје misija и bihackom dekanatu. Na proljetnoj kогопi odrzanoj и Prijedoru 30. travnja 1940. и tocki »Еvепtuаliа« (»Razno«), dekan mons. Josip Кашјпоујс iznio је kako је biskllpovom odredbom и Okruznicama Biskupskog oгdinarijata odredellO da se te, 1940., јиЫlаrnе, godine јтаји opet odrzati misije, а da svecenici dogovoгe гaspoгed kako Ьј se to odvijal0. U Zapisniku korona Вј­ hackog dеkапаtа stoji daje паkоп гaspгave о (от pitanju zakljuceno: »da buduci је nemaguce admah danas uredili ,'aspared misija ра pajediniт йuрата, da da kanca Sl"рпја 1940. svaki iupnik dostavi dekanu raspored za S1юјu јllРll. Napose se р,'еРОl"U сuје VI'ijeme lislopada i kшizте«. Na sljedecoj koгoni koja је od.гzana 10. rujna 1940. и Sanskom Mostu (uostalom, to је posljednja korona toga dekanata ргјје izbijaпја гatnill sukoba, а ргуа рогаtnа је odrzana cak 16 godina kasnije 1956.!) medu »Eventualiama« Ыlо је opet гјјесј о misijama. Еуо sto о (оте stoji и Zapisniku korona: »PoveZa se debata о drianju misija ра Йuрата. Nacinjenje raspored (koji se и zapisniku пе navodi - ор. А. О.) za sve йuре и dekaniji i йuрпјсј се se svaki za se роЬг;пul; za propavjednike. И svakoj йuрј driace se ро 3 dana.« Оуај put пјје Ы10 organiziгano susljedno za сјјеlј dekanat kao 1938. godine, kada Sll isti misionari samo pгelazili iz zupe и ZllpU , nego је svaki zlIpnik mogao sebi sam birati i pozivati misionare. Nazalost, пе znamo гаБ­ poreda koji Би паргаујlј , а lј је sigurno da se пјБll drzale istovгemeno Ьагет и susjednim zllpama. Tek naknadno sam otkrio da Бll тјБјје и Кmjeu si stvarno odrzane i to и (гаупји 1941. Naime, и izvjestajll о zupi koju је zupnik Barisi6 poslao и Biskupski ordil1arijat u Вапји Lukll 26. svibnja 1941 ., nakon sto је пауео da Бе и zlIpi dosta тоlј БУ. krunica, i to гаdl1iт сlаl10т ро kucama, а l1edjeljom и zllpnoj cгkvi, stoji: »Mnaga је sv. krunica padijeljena naradu prigadam sv. misija 6.1V 1941.« То l1атј е izravno svjedocal1stvo da Sll i te godine odrzane misije, drllge II povijesti te zupe, iako пе znamo tko ih је vodio niti koliko Бll trajale, Ipak, navedeni navod sigшпа је potvrda da Sll mjesec i роl ргјје nego је рјБаl1 taj izvjestaj ipak odrZane тјБјје и krnjeuskoj zupi. је Бе

59

Dekanatski susreti svecenika Bihackog dekanata - korone Svaka biskllpija podijeljena је па mапје lIpravne jedinice - dekanate. опј оЫспо okllpljajll desetak sllsjednih zlIpa koje Sll povezane istim podfllcjem ili јmајll zajednicka pastoгalna pitanja. Na ce lll dekanata је dekan kojega izabirll svecenici pojedinog dеkапаtа medll sоЬоП1, а biskllp ga potvrdllje па odгedeno vrijeme. Оп kooгdiniгa pastoralno djelovanje svесспikа (1 svome dеkапаtll , svake godil1e ро­ hada mpe svoga dеkапаtа te pregledava zlIpne knjige i razgovara sa zlIpniko1lJ о razliciti1lJ рitапјimа zivota zllpe, predvodi zajedl1icke sаstапkе svecenika II dekanatll, te imajos neke obvezc ргеmз kanon-

Zupnic; billO(:kog dekanala па koroni и КmјеllЈј 10. 9. 1929. Svi su iupnici os im В. Ljeva,..a (и zagradomQ mjeslo iupnikovQnja). Sjede slijeva: /,.a Могkо Tmgl"Onёii:

( VolQ1'l, mons. Gег!ю,.d Pm-k (Bo~;, Nm/!), mons. Josip КОll1'јnоујс, iupnik i dekan (РгуеЈm-), ./;-0 Sfipo ВШ';sii: (Sff'otinska), Р'О Danijel ВгјЈеџас (Bihac): .
60

skim propisima. Zupa Кrnjeusa pripadala је bilblckom dеkапаtll. U zupnika Barisica u bihacki dckanat spadalo је оујl1 12 zupa: Bihac, Кгпјеusа, Bosanski Petrovac, Bosanski Novi, Bosanska Ко­ stajnica, Bosanska DlIbica, Prijedor, Уоlаг (Sшkоvас) , Stara Rijeka, Sal1ski Most, Sasina i StlЋtil1skа. Na dekanatskim Sllsгеtil11а, tzv. koronama, koje se u ргаујlи odrzavaju dvapllt godisl1je: u ргоlје6е i u jesen, dllzni su slldjelovati svi svecenici II pastvi nekog dekanata, i zupnici i kapelal1i. U угјје l11 е kad је fupnik Кresimir Вагј!;јс иргауlјао fupol11 Кrnjeusa (l937.-1941.) odrzano је llkupl10 sedam korol1a u bihackom dekal1atu. Ргуј Pllt se Barisic pojavljllje па koroni II јеsсп, tj. 14. listopada 1937. kada је korona odrzana u Hrvatskoj Коstајпiсi . Nail11c, dugo угетепа Sll [га­ пјеусј iz Hrvatske Kostajnice lIpravljali i fupom Bosal1ska Kostajnica koja је 11 Bal1jolllckoj biskllpiji, dok је Hrvatska Kostajnica 1I Zagrebackoj l1adbiskupiji. [пасе Sl1 korone najcescc odrzaval1e II Prijedoru, а ponekad i 1I Sanskom Mostu. U knjizi Zapisl1ik korona 1930.-1961. opisane Sll svc korone kojc su u tOI11 razdobIjl1 odrzane, il11cna nazocпЉ svecenika, koji Sll se 1I Barisicevo угјјеl11е svi potpisivali па krajll pojedinog zapisnika kоroпа, [еl11е koje su оЬгадју апе i tko је slldje loуао 1I пјјllОуи гјеSаvапјll. Tako saznajcl110 da Barisic пјје propllstio пј jednu od (ј11 sedal11 korona, а па dvije od njih slldjelovao је rjesavajllci zadane zadatke. Osil11 zadataka koji Sll Ыlј zadani okrllznicol11 Ordinarijata raspravljala Sll se i neka druga aktllall1a pital1ja, tako прг. pital1je l11isija II сјјеlОI11 dеkапаtu о cel11l1 Sl110 уес govorili. О stanj11 11 to рге­ dratno УI'јјете II (јl11 krajevima govori i сјпјеl1јса da је posljedl1ja koгопа bihackog dekanata odrzana 10. шјпа 1940. (lI Sanskol11 MOStll), da 1941. zbog izbijanja rata пјје Ыlо пј proljetne korone, а do jeseni te godine dvije Sll zl1pe: Bosanski Petrovac i Кrnjctl sa posve ul1istene, а оЬојјса tal110snjih fupnika s velikil11 Ьгојеl11 vјегпikа иЬјјепј . угјјете

Stradanje svecenika Bihackog dekanata u ratu

Dгugоше

svjetskom

Bihacki dekanat spada l11еди najlcze postradale dekanate Вапјо11Icke biskllpije u Drugom svjetskol11 ratu. Еуо samo sudbi ne svecenika toga dekanata koje паlаzimо па popisu sa zadnje korone и rlljnl1 61

1940.: cak petorica пјјћ su ubijena, а jos dvojica su ostatak zivota prozivjeli kao prognanici, а to је tocno роlоујса svecenika s popisa nazocnih па posljednjoj predratnoj koroni 1940. ИЫјепј su: dekan mons. Josip Каurјпоујс, ubijen od partizana 1942. kao ргјје­ dorski Zupnik.; [га Оапе Brisevac, fupnik II Stratinskoj, иЫјеп od cetnika 1944.; fra Luka Tesic, zupnik и Sasini, иЬiјеп od рагtizапа 1944.; уlС. Waldemar Nestor, zupnik и Drvaru, иЫјеп od ustanika (сеtпikа) 1941.; уlС. Кresimir Barisic, zuрпik и Kmjeusi, uЬiјеп od ustапikа (cetnika) и Kmjeusi 1941.67 Morali su париstiti zavicaj da spase goli zivot dvojica svесепikа koji se vise nikada nisu mogli vratiti u svoj zavicaj. То su: mons. Nikola Тојсјс, zирпik iz Staгe RUeke, koji је za dlaku izbjegao pokolj 1942. u Staroj Rijeci, iako је уес Ыlо оЬјаvlјепо da је i оп uЫјеп, te је uspio izbjeci i umro је u Вuепоs Airesu и Агgепtiпi i уlС. Eduard Wоllmапп, zupnik u Bosanskoj ОllЫсј, morao se kao ргiраdпik пје­ macke пагоdпоsti ро naгedbi l1jemackog vojnog zароvјеdпistvа ро­ уисј zајеdпо s Nijemcima 1944. te је i оп llШfO izvan svoje biskllpije u Linzu и Austriji 6 R Nisu podijelila пјihоvu SlldЫПll samo preostala sedmorica s tog popisa: fra Anto Seremet, Zllрпik iz Sапskоg Mosta, па Bosiljko Ljevar, fuрпik iz Вјћаса, fra Bosiljko Gubic, fupnik iz Surkovca, уlС. Grga Blazevic, Zllрпik iz Bosal1skog Novog, уlС. Етјl Crnekovic, vjeroucitelj и Prijedoru. Prezivjeli Sll i fra Viktor Sakic i fra Anto Уј­ dakovic koji па toj koroni, iz оргаvdапih razloga, nisll slldjelovali. Prva koгona bihackog dekanata nakon Drugoga svjetskog rata Ыlа је паkоп punih 16 godina, tek 25. ruјпа 1956., i to и Sаsiпi kod Sап­ skoga Mosta.

Podruznica Hrvatskog kulturnog drustva "Napredak« u Krnjeusi Zupl1ik Barisic Ыо је zallzet i oko siгel1ja kull1IГe u sгedil1i u koјој је djelovao. Tako је l1jegovim zauzimal1jem 13. ozujka 1939. u Krnjeusi OSl1oval1a podruzl1ica Hrvatskog kulturnog drustva »Napre62

dak« iz Sarajeva, а za predsjednika podruzniee izabran је нргауо Ва­ risic. SaCHvan пат је brzojav koji је оп tom prilikomHPlltio biskllPU GaricH 11 Вапјн LHkн. Еуо teksta toga brzojava: »So osnivocke skupstine podl'1Jznice Nopretko и Krnjeusi pozdrovijoтo noseg nodposti''о; тoli zo njegov nodpostirski bIogoslov - Borisic Predsjednik«. [ to пат daje uvid и sirinu duhovnih horizonata zHpnika Barisica i пје­ gova nastojanja da oboga!i kнlturnim zbivanjem !н zabacenu seosku sredinu, gdje је takvo djelovanje Ыlо osobito dragoejeno"

PosIjednja krnjeuska krizma Za sva kн је ZHPH, osobito u опо doba slabiI1 mogucnosti kопш­ nikaeija , Ыо izuzetan dogadaj biSk11POV dolazak, koji је оЫспо Ыо svake cetiri godine, ро odredenom rasporedu. Tada Ы biSk11P podijelјо sv. krizmll, оЬ аујо kanonsk11 vizitaeijH тре, tj. pregledao erkV11 s inventarom , zupnu kнCH, Zl1pne kпјigе , razgovarao sa zl1pnikom i njegovim sшаdпiеiта erkvenim odbornieima јlј ргаkагаtшimа , te slavio sv. mi sll i dijelio sv. krizmu. Buduci da su zupe bihackog dekапаtа dosta l1daljel1e od Ваl1је Luke, biskнp se nakol1 kri zme 11 рој е­ dinoj трј пе Ы vracao kнcj , nego se таlо odmorio ра nastavio dalje, svc dok l1е Ы obi sao sve zl1pe toga dekanata. Tako је Ыlо pri godom svake krizme. [тато poda!ke da је krizma Ыlа 11 Kmjel1si, (kao i н ејјеlот bihackorn dekanatu) 1919. godine i to 31 . srpnja. Tadasnji kmjeHski zl1pnik Stjepan РаУlоујс pitao је brzojavno 7. Б грпј а 1919. biskнpa тогаји lј djeea iz Кнlеп Vakufa doci l1а krizml1 II Ze lin oуае, јег је velika udaljenost, а odgovor је Ыо da rnогаји! 70 SljedeCih dvadesetak godina krizma је Ыlа 11 redovitirn razrnaeirna sve do pred Drugi svjetski rat. Posljednja је krnjeuska krizma Ыlа 1940. godine. Tajnik fга Кги­ по Brkic је posebnirn dopisom od 10. svibnja svim zl1pnieima јаујо ejelovit raspored krizme 11 tom dekanatu, kojemuje ргidГl1 zепа i zupa Кljl1c, koja јпасе pripada jajackorn dekanatu, аlј је biskl1pu l1SpHtno kad se bl1de vracao iz Огуага 11 Вапјl1 Ll1ku , ра је i tamo zelio obaviti krizmu te godine. 71 Тirn ra spoгedom bilo је pгedvideno da biskнp obide ејјеli taj dekaпа! 11 dva navгata , pocevsi od 22. lјрпја , kada popodne stize пајргјј е 63

u Prijedor, i u tom pгvoт dijelu u deset dana kani оЬјсј sve zupe u tom kraju, а to Sll: Yolar, Stara Rijeka, Sanski Most, Sasina i Stratinska, gdje Ы krizma imala biti 2. srpnja, а popodne Ы se biskllp vratio kuci па kratak predah , blldllCi daje ta zllpa najbIiza Вапјој LLlci. Nastavak је Ыо predviden za 6. srpnja 1I Bosanskom Novom , odakle Ы biskllp proslijedio u Bihac, lISPllt obisao i vjemike u Cazinll i Yelikoj Кladllsi, gdje пјје bilo posebne тре, (е u Кrnjeusu , kamo је (геЬао doci iz Bihaca 10. srpnja. Кrizma и Kmjeusi bila је predvidel1a za 12. srpl1ja. Odatle је јтао otici LI Bosal1ski Petrovac i DrvaI' i и ро­ vгаtkи и Кljиc .

Biskllp је odredio da LI svakoj zlIpi па dan krizme sv. mi sa bLlde zakazal1a najkasl1ije и devet sati ujutro, koju Ы biskup ргеdvоdiо , а ollda dijelio БУ. krizmu. Navedel10 је i sto sve (геЬа ргiрга\f iti za tll zgodu. Nemamo izvjestaja kako је tekao POllOd u Кmjeus i (kao пј LI dгugim zupama) , ali znamo da је ргета planu biskup 10. srpnja 1940. iz Bihaca (геЬао otputovati и КmjellsLI. Sutradal1 је vjerojatno Ыо kanonski pohod i pregled crkve, kuce i knjiga, (е biskupov odmor od пароmа puta, koliko је ргеоstаlо угетепа. KTizma је bila 12. ргј­ је podne, tako da је popodnc bi lo угетепа i za odmor, а 13. izjutra је otisao и Bosanski Реtгоvас, gdje је istog prijepodneva bila kri zma, а popodne је nastavio PLlt u Drvar. Nemamo podataka о sапlOј kl'izmi niti о Ьгоји krizmanika, ali и svakom slucaju bila је (о posljednja krizma LI Кrnjeusi, zlIpi koja је samo ] 3 mјеБесј kasnije spaljena i pretvorena и prah i ререо. Zanimljivo је daje u bosanskopetl'Ovackoj zupi јmао krizmLI па dva mjesta: LI samom Bosallskom PetrovcLI i u Огуаги, budu6i da su и (о vrijeme и оЬа (а mjesta postojale crkve, а опа su udaljella oko 35 km jedno od drugoga. Povratak u Ваllјll Lukll Llslijedio је 17. srpnja nakon sto је 16. оЬаујо posljednju krizmll I1 (от kraju - и Кljиcи.

Krnjeuske zupne matice Iako је krnjellska тра kao i sve druge imala svoje Matice, kako smo gore vidjeli I1 popisu inventara prilikom primopredaje zupe 1937 . godine, kada је zupu preuzeo zupnik Barisic, sve su опе spa64

lјеп е skupa sa zu рпоm kucom i crkvom i nista паm od njih пјје sacuvano. Srecom, jednim veoma razboritim propisom Zakonika kanonskoga prava iz 1917. godine odredeno је da svaki zupnik ПlОта па koncu gradanske godine posve vjerno prepisati [е ovjeriti zupnim pecatom i svojim potpisom sve sto је upisano u Maticama krstenih, vjencanih i umrlih u protekloj godini i (о dostaviti u sjediste bi skupiје . тi se prijepisi cuvajll u bi skupijskom arhivu. Zahvaljujuci upravo tom propisu, dапаs јтаmо sасuvапе prijepise ili dllplikate naveden ih krnjeuskih matica, dakle Matica kгstепih, Malica vјепсапih i Matica umrlih, ali samo za razdoblje od 1919. do 1940. gоdiпе (ukljucivo). Sve Sll опе, lIpravo tim redom, lIvеzапе II јеdап jedinstven svezak. Iako se u te dllplikate пе uпоsе паknаdпе biljeske koje se јпасе lIПО­ se II redovite fupne matice koje se cllvajll u fupi , kao пр!'. kada је

... .

'" _.. I

-

~

::L-'~

""'".~

'--,

'""'А..:..

~

о• •

...... » ....

р

""

--'';-'''N ,,.v~ i ~

,,"

..л..

E~

......

....."""--

,--

.~.~~

/~,.#zr~ ~~ ~ Щ~ -

.~~

~....

~

/'..,;.,..g4-,.рZ

-и

....~ . А-. .«.-

1·.J'~ Af /~

мr'

,,#'

.,.,

""1 '"'ј ј

A~·"''''''"-

.-"~ 6J

,f.....o I~" ",~U-

..1-

'~

--* ."",1.-

.....,_.L ~

•

--/_

....

= .....'7.L t~ "~ .....

':.А;.,,-м,k,

~ /Ј.-

f ~'"

~.X.;::

7"'-....

... &.t-

~./II.

.,..... _

I

~..,..

...... t.~

-,-

-~~.

"zi'i ~~

-~ .'

....

~-

-~... -- j~~ ~.::.:

I....~ "'" '::"'-А

I

I

,~

-- о

-..о-

-..,..

~

_.Ao_

~Г

Jedan od rijеlkЉ tragova kгnjеu.fkе јuре sи prijepisi гирnјћ matica u Biskupijskom агlIiуu li Ваnјој Luc;; jedna stranica Ма/јсо krSlenih

65

doticna osoba krizmana, sklopila crkveni brak, ргјтјlа sveti red јlј polozila redovnicke zavjete te итгlа , te su пат Matice, tоспiје пјј­ hovi prijepisi, jedino sto је sacuvano od kmjeuske zupe i dragocjen su izvor podataka za паvеdепо razdoblje. Tzvrsavaju6i taj propis, zupnik Barisi6 је, kao i njegovi prethodпјсј, pocetkom svake поуе gоdiпе slao prijepise Matica za proteklu godinu u Biskupski ordinarijat u Вапјu LlIkll. То је lIcinio posljednji ри! 23. sijecnja 1941., о сети svjedoci kratak dopis u biskupijskom arhivu -" Spomenimo ovdje i to da је fupnik Barisi6 јтао уеота lјјер i citak 11.lkopis, ргауј krasopis. Dopisi su redovito ресасепi fuрпјт pecatom, ра danas zпашо i kako је 011 izgledao. Na zllpnom okruglom pecatll 1I sredil1i је prikazan lik Velike Gospe па oblacima kojoj dva аnдеlа sa st.гапе stavljaju krunu па glavll, а uokolo lе slike је natpis (tekst i grafiju Ујсто prenosilll): »RIMO-КAT ZUPSКl URED« (lI gоmјеш dijelu odijeljenom s dvije zvjezdice od dопјеgа u kojemu pise: »!
о

zupi Krnjeusa od 26.

Posebno пат је danas dragocjen »Tzvjestaj о stanju zupe za godiПll 1940.« koji је zlIpnik Barisic lIZ роргаtnј dopis Ьг. 64 od 26. 66

svibl1ja 1941. pos1ao u Ordinarijat. 1z I1jega тоzеп1О пајЬоlје vidjeti kako је izgledala zupa Кrnjellsa kratko ргјје svoga Llnistenja. U popratnom dopisu koji пат је sacuvan паротјпје zupnik kako је duplikate crkvenih racuna za proteklll godinu poslao 1. уеlјасе Dekanatskom uredu u Prijedor, а па dopis Ordinarijata br. 688 od 12. svibnja (kojega tj . njegova duplikata takoder u Biskupijskom arhivu пета) kratko izvjes6uje kako »se presv. Euharistija u nаЈој iupskoj crkvi сиуа tacno u svemu ргеmа propisima sv. Kongregacije de Disciplina Sacramentorum, izdato u Rimu па Uzasasce Gospodnje godin e 1938, te i ргеmа naredbi nasega Biskupskog Огdinагijаtа od 31. ХЈЈ. 1938. Ьгој: 2014<<.73 U izvjes6u zupnika Barisi6a navode se podatci о brojcanom stanjtl zupe, о vjeronauku, о vjerskom zivotн i crkvenim organizacijama, sto пат danas predstavlja ргауtl dragocjenost, јег iz njega saznajemo kako је izgledala kmjeuska тра samo dva i роl mjeseca prije nego је tI пјој izvrsen strahovit genocid. Jzvjestaj је raden prema opseznom tiskanom formularн па cetiri stranice, koji sadrzi cak 16 rнbrika. Оп пјје ubiljezen 1I biskllpijski protokol, аlј se па1аzi 1I tamosnjem arhiVll па krajll fascikla za 1941. gоdiПll. Dakako da је providen ztlpnim pecatom i ВагјБјсеујт potpisom, а pisan је njegovim prepoznat1jiујт krasopisom. Ovdje сето ga ОРБјmо prikazati i donijeti sve relevantne podatke koje оп sadrzi, i пе сето se strogo drzati redoslijeda tih rubrika. Najprije donosimo pregled о stanjll dllsa za tll (skolsku) godinu 1940/41. Уаlја odmah istаkпtlti da оуј podatci пе obllhvacajll опај dio kmjeLlske zllpe koji gravitira Boricevcll, dak1e za mjesta: KlIlen Vakllf i Kalati i blizlI okolicll. Zato је velika razlika 1I brojll zllpljana koji (о izvjesce navodi posve precizno: 729 vjemika u 95 kllca u odnosu па орсј sematizam Katolicke crkve u Jugoslaviji iz 1939. godine (па str. 160), koji 1I zupi Кrnjeusa donosi broj od 1.244 vjemika i јОБ 24 ргјугетепо odslltnih iz тре, dakle ukupno 1.268 dllsa, а ukljucuje i sva nase1ja u zupi koja se nalaze па podrucju Во­ sne i Hercegovine i pravno pripadaju krnjeuskoj zupi. Zupnik istice da 1I zupi пета nikakve kape1ice niti filijale. Takoder osim katolika, pravoslavnih i muslimana пета pripadnika drugiћ Ујега. Еуо toga pregleda! 67

'"

о

R. br.

о

" И

'"

·И

'"

='"

'"

БЪ

'И

~

~

"'"

1;;

g .";u::

~ о

'"

" ~E

'" ~

Кrnjeusa

1. 2.

Lastve

3.

Угапоујпа

4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Ri sovac

45 13 3 2

Yodcnica

9

Vrtoce 8јеlај

Teocak Prkosi Cimese ukupno

9 3 5 4 2 95

345 91 17 20 65 83 20 35 38 15 729

2 1 1

1 2 1 -

1

9

2-6 km 7 10 8 8-12 15 15 14 20

и ._

о

'" с:

и

о

>

-'" '"- '"о. bl) ~

874 426 659 784 1200 1226 400 500 1000 400 7469

§'" џ; ~

Е

-

-

-

686 -

-

686

Izvjes6e donosi i precizne podatke о osnovni m skolama, tocnije katolickoj djeci koja u пјјта pohadaju vjeronauk. Iz njega v idimo da је па podrucje krnjeuske fupe bilo ре! skola u koje Sll isla (ј) katolicka djeca. U skoltl u samoj Кmjeusi islo је 38 katolicke djece, t1 Уодепјсј 12, t1 Risovcu 3, u Vrtocama 2 i u Bjelaju 2. То znac i da је ukupno 57 katolicke djece pohadalo osnovnu skolt1. Medt1tim , dok St1 опј t1 Кmjet1si imali vjeronat1k dva sata tjedno (petkom) , kombiпјгапо za sva cetiri razreda osnovne skole, а njih је i neusporedivo пајуе6ј Ьroј , dotle su опј u ostalim selima vjeronauk imali samo jedпот mjesecno , kako biljezi zupnik. Оп potanko navodi i оЬгадепе (ете (е prirucnike kojima se sluzi, kao i осјепе о vladanjt1 i napretkн u исепјн , ali (о ovdje ispt1stamo. S cbzirom па katehizacijt1 mladezi zupnik u izvjestajt1 pi se: » ?о510 su sela jako raslrkana jedno od drugoga, а uslo и svakom selu ро 2-3 kalol. kuce, nije mоguсе poucavali mladei и vjeronauku ро selima, zalo је iupnik naredio da se djeca nediljama dovedu и Йuр. суЬu, gdje се ih iupnik poucavali роsЩе sv. pucke mise, pOSIO prije mise nije 10 mоguсе radi udaljenih sela i svi nemogu slignuli и р,-ауо vrijeme (kalekizme imaju)«. о

68

u rubrikama о vjerskim drustvima u zupi: kongregacijama ВЈ. Dj. Marije, bratovstinama i katolickim prosvjetnim organizacijama zupnik biljezi: »Trideset do cetrdeset mladih djevojaka pristupaju redovito svakog mjeseca па sv. Jspovijed i pricest i poucavaju se и krscanskom nauku pod zastitom bI. Dj. Мшуе, patrone nase Йuре. (Jznimno teskih zimskih dana: Ne!) Svetu Ьunјсu moli narod ро kucama zajednicki, а svake nediUe zajednicki и zupnoj crkvi. Mnogo је sv. krunica podijeUeno narodu prigodom sv. misija 6.1V 1941. Sva skolska djeca, ima ih oko 55 и svim НоЈата, pricescuju se redovito svakog mjeseca, i ponovno poucavaju и krscanskom nauku i Citaju djeciji glasnik: 'Vrtic 'к

Zupnik Barisii: pisao је pravim krasopisom; evo njegova potpisa i iupnog pecata

Poseban se niz pitanja odnosio па stovanje Presvetog oltarskog sakramenta u zupi. Iz odgovora па nјјЬ saznajemo daje godisnje klanјаnје kada se izlaze Presveti sakrament u Krnjeusi па 23. nedjelju 69

ро DlIhovima, а izlaze se ма vrijeтe svecane pucke тise i ро!а sata pos!ije sv. тise sa bIagos!O\lQт<<. ZlIpnik navodi da svakodnevno »neko!iko osoba« pohodi crkvl1 i ротоlј se pred Presvetim sakramel1tom. Sto se (јее dolaska vjemika па sv. misl1, zl1pnik pise da је svake nedjelje skoro pllna crkva vjemika, osim zimi kad SLI уеlјю sl1jegovi i hlaclnoca, а godisl1je se podijeli oko 1.600 sv. prieesti 11 zupi . Navodi takoder kada i kako РОl1еауа vjemike о sv. prieest i, te уе lј da је protekle godine оргетlјепо sv. sakramel1tima 13 vjernika , а bez popl1dbil1e је LIIШО samo jedan vjernik, јег је Ы1а l1agla smrt, аlј se i оп nedavno ргјје toga Ыо ispovjedio i prieestio. Ј (о пат daje lјјеРl1 slikв о zl1pnikovoj pastoralnoj revl1osti. Na niz pital1ja о тога 1пот stanju LI zlIpi zllpni kje ovako odgovoгјо . Могаlпј napredak је »руј!јсnо dobar« , psovka »u glavnoт је уј­ jetka«, Ујеmјсј dolaze I'evno 11 crkvu os im onih najuda1jenijih koji Sll dal eko ро 15-20 km, а ро kucama тоlе se zaj edl1ieki. Od katolickih easopisa primaju Gospin (ne navodi тl1 pLlni naziv) , Srca Jsusova, Sv. Ante, а sko1ska djeca Vrtic. Nije Ыlо vjerskih prijelaza па kato1ickl1 vjeru, а s kato1iean stva је pres1a samo jedna djevojka »posto је ( јпасе) nije htio vjencati prav./oslavni/ рор<<. U zl1pi је sklopljena j edna mjesovita zenidba, а nevjencano zive cetiri рага. Na pitanje о materija1nom napretkll bi1jezi zl1pnik: »ove godine veoтa s!abo i oskudno i za iupnika l « Od socija1niЬ organizacija zl1pnik navodi da 11 zl1pi postoji Vatrogasno drustvo i (drustvo za) ротос siromasnoj dj eci. Tako пат је (ај izvjestaj dao lјјер lIvid 1I zivot krnj ellske zl1pe samo dva i роl mjeseca ргјје njezina L1nistenja.

Posljednji dani krnjeuske zupe Medl1 pos1jednjim tragovima krnjel1ske zl1pe i djelovanja I1jezina zLlpl1ika Кresimira Baгi s ica је i тоЉа Biskвpskom ordinarijatLI da InLl se prodLlzi ze1jeznieka iskaznica па teme1jLl koje su zl1pnici јта1ј l1eke popLlste kod prij evoza, а тога1е SLl se prodLlzavati kod тј его ­ davnih v1asti svake godil1e. МОЉl1 s iskaznicom је ВШ'i siс poslao 18 . уе1јаее 1941. LI BanjLl LLlkв, а samo tri dana kasnije то Ља је

70

ргоduzепа, о еетије па

poledini dopisa zabiljezeno: »21. П 1941. produieno i poslana legilimacija«.74 Posljednji Barisi6ev dopis koji nalazimo u Biskupijskom arhivu tiee se redovite zupne administracije. Dopis је od 16. srpnja 1941 ., а 11 pitanju је pozakonjenje nekog djeteta ." Za zivota zupnika Вагј­ si6a nalazimo samo јо!; jedan jedini trag о Кrnjeusi u [от arhivu, i [о samo biljeskll 11 protoko1u (unldzbenom zapisniku) , аlј nikakvog spisa u arhivu пета. U [ој biljesci pod datlllnom 24. srpnja 1941. stoji: »Mladen Makivic pravoslavac primljen и Katol. crkvu(c То је lIjedno jedini slueaj tzv. vjerskog prUelaza za koji znamo 1I zllpi Кг­ njellsa , kakvi Sll 1I to угјјете, 1I nekim drllgim zllpama Ыlј eesti, јег se оп provodio па zahtjev i тоlbll pravoslavnill kod kojih se radilo о spasavanju sluZbe i imetka, а nerijetko i samog zivota. Ponekad Sll takvi pritisc i od stral1e pravoslavnih па katoli eke zllpnike Ыlј osobito jaki, аlј је znakovito da је [о 1I Кrnjellsi Ыо jedini пат poznati slllcaj. Dakako, da se to пјје provodilo ро уо lј ј pojedinoga zllpnika, nego Ьј se odgovaraj1l6a тоЉа poslala biskupll koji Ы onda konkretni slllcaj odobrio. Unatoe sllprotnim tvrdnjama nekih povjesnicara i politicara, osobito 11 kOl11un isticko doba, takve prijelaze nije ze ljela пј poticala Katolicka crkva, nego drzavne vlasti Nezavisne Drzave Hrvatske, а stav 11rvatskih biskupa ра i banjolllckog bi skupa Joze Garica је Ыо: spasavati zivote tih Ijlldi , ako је potrebno i takvim »prijelazil11a« (lIZ koje dakako пiје Ыlо пikаkvоg krstenja јlј »ргеkrstаvаl1ја«, јег Ка­ to1icka crkva priznaje krstel1je i sve ostale sakramente pravoslavnih Crkava).

Kretanje broja katolika u krnjcuskoj zupi Ргета

shemati zmima Banjo111cke bisktlpije i drugil11 izvorima zllpa Кrnjeusa је 1I pojedinim razdobljima јтаlа оуај Ьгој katolika. Godi ne 1892. Ыlо јћ је 437, medlltil11, ргуј је zlIpnik uskoro, па­ kon ОSПlltkа zupe 12. stlldenoga 1892., llZ bozi6ni blagoslov kllca izradio ројтепјспј popis svill katolika, koji је 30. ozujka 1893. ро­ slao u sjediste biskupije u Вапјll Luku, а iz kojega proizlazi da iIl је tada 1I 27 l1aseljenih I11jesta kojaje оЬићуасаlа zllpa lIstvari Ыlо 678, пе racunajllci cinovnike па podnlcjll fupe." 71

Godine 1900. уес ih је tu 813 , da Ьј јт Ьгој 1935. godine рао па 639. Razlog оуој пеоЫспој рготјепј 1ezi u tome sto је 1906. od te zupe odvojena zupa sa sjedistem u Bosanskom Petrovcu, а пјој Би тес!и јпјта ргјраlа i nase1ja: Drvar, Ostre1j , Kolunic i јОБ neka druga od zupe КгпјеиБа. Zupa Petrovac је u to угјјете imala znatno ујБе katolika nego КrnјеllБа, njih 961! Osim toga u Ьгој od 639 nisu ukljucena паБеlја Kulen Vakuf, Kalati i okolni zaseoci, koje је u to угјјете opsluzivao zupnik iz lieke zupe Вогјсеуас, iz Senjsko-modruske biskupije, јег је Ыо znatno bIizi nego опај iz Кrnjeus e . Mec!utim, Ьгој katolika u zupi Кrnjeusi је 1939. iznosio 1268, а u Bosanskom Petrovcu 1051. 1 оуа nagla рготјепа Ьгоја vjemika u zupi Кrnjeusa јта svoje opravdanje. Iako shematizam iz 1939. пе donosi Ьгој vjemika ро pojedinim selima, ра пе znarno koja su sve ukljucena, ocito је da su u taj Ьгој ukljueeni i ујегпјсј iz Киlеп Уа­ kufa i okolice, ali i radnici koji Sll tada уес radili па izgradnji unske pruge ВЉаС-Кпјп. Sto se tiee Bos. Petrovca гјјее је uglavnom о ргј­ rodnom priгastaju u te cetiri godine izmec!u дуа shematizma 77 Hrvatski povjesnicar dr. Zdгavko Dizdar u svorn elaboratu koji је prilozen uz тоЉи Zavicajne udruge »Кmjeusa, kolovoz 194 1.« da se па Mirogoju postavi spornen-ploca zrtvama krnjeuskog pokolja navodi podatak daje 1948. па podrucju rimokat. zupe Кmjeusa bilo ukupno sarno 88 Hrvata i to па podrueju Naгodnooslobodilackog odbora Kmjeusa 73 , Vrtoce 13, Bjelaj i Уос!епјса ро 1, ali su u taj Ьгој ukljuceni i опј Hrvati koji su tu bili »ро sili zakona kao sto su ргјтјегјсе ucilelji, policajci, уојпјсј, strucnjaci i djelatnici ргј оЬпоуј drvne induslrije«." Mec!utim, treba iшаti па umu da se upгavo 11 to vгiјеше bilo vratilo nekoliko obitelji prognanih dошасih katolika, ali su опј tu opstali 8ато koju godinu, а onda konacno i zauvijek iselili. Shешаtizаш iz 1974. navodi па podrucju fupe Кrnjeusa 20 katolika а па podrueju zupe Bosanski Petrovac (s Dгvагош) пјЉ 200. Popis iz 1991. navodi па podгucju zupe Kmjeusa ukupno devet Hrvata (bez oznake vjerske pripadnosti) i 10 u оviш тјеstiша: Kmjeusa 3, Lastve 1, Risovac 1, Skakavac 1, Уос!епјса 2 i Vrtoce 1.79 Моzешо samo pretpostaviti да su to опј koji zive u шјеsоvitiт Ьгаkоviша. U угјје­ ше velikosrpske agresije па Bosnu i Hercegovinu 1991-1995. 1 оПl su raseUeni. 72

Spomenimo ovdje i slldbinll crkvene јто у јп е nakon rata. Shematizam Banjo111cke bi skllpije iz 1960. god ine navodi daje 1957. рго ­ dano 50.000 т' erkvenog zemljista skllpa »sa zidinama spaljene crkуе« Mjesnom паго сјпот ООЬОГll 1I KrnjeL1si za 90.000 diПа1Ћ. Dalje se navodi da је 1I crkvenom v1asnistvll osta10 »groblje и Zelinovcu, uz koje јmа i crkveni sjenokos« nepoznate уе јјСјпе . '" Ko1iko тј је poznato , nakon toga пјје па (от podrllcjll ni sta podllzimano, ра Ы (о i danas moralo biti viasnistvo zlIpe odnosno С гk vе.

Popis krnjeuskih zupnika Z l1pa КгпјеllБа јт а l а је 11 svojoj polllstolj etnoj povijesti devet Zl1pnika. Prvih 16 godina predvodili Sll је franjevci рго уј пејје Bosna Srebrena, а 1909. prellzeli Sll је bi skupijski sveeeniei. Najdu lj e је u пјој ostao z11pnik Edllard Wollmarl11, 14 godina. Еуо i popisa svih krnjellskih zl1pnika i угетеl1а пјјl1Оуа wpnikoval1ja. 1) FraAlfol1zBralie 2) Fra Вопо КаlШnllt 3) Fra Jozo Реl1lје 4) Vlc. Andrija УгапјеБ 5) Vlc. Вrппо Vernazza 6) Vlc. Ival1 Vlasic 7) VIc. Stjepan Pavlovie 8) Vlc. Edllard Wоllтшm 9) Vlc. КгеБјтјг ВагјБјс

1892.- 1897. 1897. -1 902. 1902.-1 908. 1909. 1909.-1915 8 1 1915.-1919. 1919.-1 923 . 1923. -1 937. 1937.-194 1.

Duhovna zvanja iz krnjeuske zupe !ako је zl1pa

КrnјСlI Ба postojala sап1О ро1а stoljcea, da1a је Crkvi zval1ja, sto svjedoci о (оте da је ујсга toga naroda bila ziva. Sveecl1ikomje postao, iako пјјс гоаеп па podrl1cju (С zlIpe, nego је (ато kao dij ete dose1io s roditeljima, mons. В020 lуа пјБ, vrlo lIgledan sveeenik Banjoll1cke bi skllpije, koji је dugi niz godi na Ыо generalni vikar biskupa fra Joze Оагјеа. Та је zl1pa dala i (гј ге­ dovnicka zval1ja. Тгј S11 djevojke postale casnim sestrama, sve (гј u ујБС dl1hоvпih

73

drl1zbi К1anjateljica Predragocjene Krvi ISl1S0Ve. Dvije od njih Sll iz Kalata а jedna iz Кmjel1se. Dvije od I1jih уес Sll pokojne: s. Liberata Balel1 i Б. Iгепеја Ivапis , а ziva је s. Natalij a Ivanis. Iz krпјеllskе Sl1 Zl1pe па Рl1! ргета svecenistvн krenllla dva djecaka: Јше Тотјсјс i Iуап Skender, ali ih је па (оте Plltн zaustavi la zlосiпасkа rl1ka. IZgllbili Sl1 zivote kao sjemenistarci Banjolucke biskl1pije. О пјјта pisemo 11 posebl10m odsjekll ovoga rada. Ovdje donosimo osnovne podatke о 2ivotll i djelovanjll mons. Ivanisa i trijll casnih sestara iz krпјеl1skе Zllpe.

Mons. Bozo

Мilе IуапВ,

svecenik (1877.-1954.)

В020 Mile Ival1is rodenje 15. 'јрпја 1877. II Stikadi kod Gracaca u Lici. Roditelji Sl1 mu Dane i Stanislava rod. Martinovic. Krstenje u zupnoj crkvi sv. Јшја u Gracacll. Уес је sljedece godine Al1strija preuzela lIpraVll nad Bosnom i Hercegovinom, ра Sll se Ivanisi llskoro (пе znamo (оспо kada) preselili II Kalate kod Кl1lеп Vakнfa. Pllckl1 skoll1 zavrsio је 11 Boricevcll 1I Lici, а zatilll se јаујо II sjellleniste kao kandidat Banjoll1cke biskupije. Gimnazijll је zavrsio II Тгаvпikll , gdje је 1900. mаtшiгао, а zatilll zapoceo Ьоgоslоvпе stlldije II Vrhbosanskoj bogosloviji 11 Sarajevl1. Вјо је vrlo nadaren i sposoЬап. Za svecenika Вапјоluсkе biskllpiје zaredio ga је па Petгovo, 29. 'јрпја ]903., vrhbosanski nadbiskllP Јг. Josip Stadler, za kojega је l1ргауо 30. (гаупја Mons. В020 fvani.f 2008. zavrsen biSkllpijski postнpak za proglasenje blazenim 11 SarajeVll, а spisi poslani 11 Rim mjerodavnoj Kongregaciji па daljnje шеdоvапје. Cijeli svoj svecenicki vijek, od ]904. do 1944. ргоуео је Ivanis kao dl1hovnik sestara К1al1jateljica Кryj Кristove 11 njihovoj рго-

74

viпсiјаlпој

kuci sаmоstапu »Nazaret« u Budzaku (dапаs dio Вапје Luke). ВјО је takoder vjeroucitelj i odgojitelj па (гјта skolama koje su osnovale i vodile sestre te druzbe: osnovnoj, vi soj djevojackoj i uciteljskoj u Budzaku i Вапјој Luci. Osil11 toga obnasao је niz уеота odgovomih sluZba u Banjoluckoj biskupiji . Novi banjolucki biskup fra Jozo Garic јтепоуао ga је 1913. kопzistогiјаlпim biljeznikom Biskupskog ordinarijata u Вапјој Luci, а 1924. svojim gепегаlпim vikarom. Jako је 1943. ро drzavnom zakonu umit'ovljen, nastavio је i dalje raditi сгkvепе poslove. Kadaje pocetkom 1945. tesko bolesni biskltp Garic napustio biskupiju, !vапis је s fra Мiгопоm Коziпоvi­ сет preuzeo иргауи biskupije, а vodio ји је kao delegat apostol skog upravitelja Smilјапа Cekade u рогаtпоm vгеmепu kada је Cekada Ыо skopski biskup i otuda иргауlјао i ВапјоluсkОI11 biskupijom samo роvгеmепо dolazeci u Вапјu Luku, dok пiје protjeran iz Буоје rodne Bosne od kоmuпistiсkih vlasti. Kad su поvi vlastodrsci oduzelј sestrama samostan »Nazaret« а sestre rastjerali, !vапis је ргеБеlјо u prostorije biskupije, пеkаkо potkraj 1949. godine i tu је ostao oko cetiri godine, sve dok пјје tesko оЬоlјо. ! поуј Ьапјоluсki biskup dr. Dragutin Celik, nakon sto је роtktЋј 1951. preuzeo иргауи biskupije, јтепоуао је Ivanisa svojil11 gel1eralnim vikarom. Kada је 11 kolovozu 1953. od kOl11unistickih agel1ata l1ahuskal1a >шаргеdпа omladina« tesko zlostavljala biskupa Celika i njegova tajnika Sеvегiпа Perneka (kаsпiјеgа dubrovackog biskupa) prigodom jedl1e krizme u Sнrkov­ си kod Ljubije i protjerala ih iz biskupije, biskup је !vапisu podijelјо sve potrebl1e ov1asti da иргауlја biskupijom lt угјјете l1jegova izbivanja. Znak је to velika povjet'enja sto su ga cak trojica biskupa јтаlа u njega. Posebno је vodio briglt za svесепiёki pomladak Banjolltcke ы­ skupije i odgojio сјјеlе narastaje svecel1ika. Вгјl1ио se РОБеЬпо za опе siromasl1ije, kako опј zbog svoga siromastva пе Ы Ыlј sprijeceni ostvariti svoje svecenicko zvanje. Ваујо se takoder Босјјаll1јт i karitativl1im radom, pomazuci Ijudima, osnivajuci seljacke blagajl1e za ротос i mljekarske zadntge ро Беlјта oko Вапје Lltke. Као vrl1Unski intelektualac Ьаујо se i рјБапот гјјеСји. ВјО је ргуј i jedini нrednik slltzbenog »Glasnika biskupije banjalucke« koji је нredivao od 1919. 75

do 1943. Takoder је napisao i о svom trosku izdao devet knjiga duhovnog sadrzaja i molitvenika, II razdobUu od 19]]. do ] 942. godine. Za svoj lIzoran svecenicki zivot i zaslllge odlikovan је dvapllt od sredisl1je crkvene vlasti iz Rima: 1923. l1аslоvош komornika Njegove Svetosti раре Рјја XI., а 1938. apostolskim ргоtопоtагош. Zbog teske bolesti ргеЬасеп је II bolniclI II ZаgгеЬ, gdje је 27. sijecnja ] 954. i preminllo, samo sedam mjeseci nakon svoje zlatne mise. ВјО је u 77. godini zivota i 51. godini svecenistva. Pokopan је па zagrebackom grobljll Mirogoj II gl'obniclI sestara Кlanjateljica Кrvi Kristove." S. Liberata

Ваlеп,

redovnica (1918.-2006.)

Sestra Liberata Balen, krsnim imenom Ruzica, гоdепа 27. travnja 1918. godine II КrnјеllБј. Jedno је od llJrupno 13 djece Ante i Ane гоЈ. РаујСјС. Srupila је II druzbll Кlanjateljica Кryj Кristove 12. rujna 1934. Ргуе је zavjete polozila па blagdan Velike Gospe 15 . kolovoza 1936. svecane dozivotne istoga dana ре! godina kasnije, za Кrnjellsll i пјll osobno tragicne godine 1941. Вјlо је llpravo II istom tjednu kad Sll јој сеtпiсkо-рагti­ zanski llstanici llЫ1ј оса i majkll, cak (гј brata: ОаПll, Josipa i Marka, i dvije sestre: Katu i АШ1, (е djeda i bakll, а iz sireg njezina roda tada Sll раlе cak 43 zrtve! Тll strasnll tragedijll llvijek је nosila II sebi, јег је Ыlа osjetljive i njezne naravi, аlј sve је (о podnijelа snagom Ујеге i potpunog predanja Bogll.lmalaje 23 godine kadaje doziSestra Libeгata Ва/сп Ујеlа (ај okrutni lldarac. Stekla је Ьоl­ nickll te strucnu llciteljskll i ујБll pedagoskll паоьгаzыl. lpak nikada пјје mogla radi!i II skoli, јег Sll sestrama skole Ыlе odllzete оdшаh nakon Dшgоg svjetskog rata, аlј је dl1go davala ргјуа!пе satove ро­ dllke djeci i ргiргаvпiсаша za druzbl1. Takoder је оЬауlјаlа sll1zbl1 76

katehistice i ргеdstојпiсе u vise sestarskih zajednica. Svoj zivot рго­ zivjela је u ргеdапоm radu u nizll mjesta: II Zagl'ebll , ВiоglЋdll па ПlОГll, Вапјој LlICi, ВјћаСll, Bosanskom Aleksandrovcll, Slavonskom Brodll, па otokll Silbi, u Selinama i Sibenikll, а od Гllјпа 1999. zivjela је 1I kuci za starije i bolesne sestre u !уапси. D02ivjela је роtгеsап pohod zavicaju рипјћ 60 godina nakon njegova unistenja ; Ьјlа је sudionik Пlоlitvепоg poIloda Krnjeusi 11. kolovoza 2001. zajedno s уесоm skllрiпоПl prezivjelih Кrnjeusana. Pгeminllla је 21. уеlјасе 2006. u !vancll, gdje је i pokopana.

S.lreneja

IуапВ,

redovnica (1911.-1988.)

Sestra Iгепеја !уапј!; гооепа је 18. уеlјасе 1911. u Kalatima u obitelji Ilije i Апјсе гоО. РаујСјС. Кrstena је osam dana kasnije u zupi Rooenja ВI. Dj. Магјје u Вогјсеусн i dobila јmе Ivka. Potjece iz roda koji је Crkvi dao (гј dllћоупа zvanja: пјој је mons. В020 [уа­ nis stгiс, а она tetka s. Nataliji Ivanis. U samostan Кlanjateljica Кгуј Кristo­ уе је stupi la kao zrela djevojka. Noviсјја! је zapocela па Veliku GOSpll, 15. kolovoza 1932., а tocno godiHlI dana kasnije polozila ргуе zavjete u samostanu »Nazaret« II BlIdzaku. ТlI је (оспо sest godina kasnije, 15 . kolovoSestra I" еn еја /vanis za 1939. , polozila dozivotne zavjete. Svoje геdоvпiсkо sluzenje Crkvi i narodu оЬауlјаlаје u сiјеlоПl nizu mjesta, kamo su је slali njezini poglavari. Cetiri је godine djelovala u DlIbrovnikll, ра sedam u Рг i mоStеШI. Zatim dvije godine, vjerojatno 1952.-1953. 1I biskupovu domll vodi brigu za mons. Bozu Ivanisa, а OHda оре! dvije godine ргоvоdi kod roditelja u teskoj bolesti. Slijedi sest godina slllZbe kao kllcna роmоспјса kod Hekog privatnika, јег је sеstгаmа bila oduzeta sva јmоујпа. Godine 1960. dolazi дуorј-

77

ti bo1esne sestre u sestarskoj kuCi u Miramarskoj u1ici Ll Zagrebu. Оујје godine kasnije premjestena је Ll Sibenik (Сrnјса) gdje ostaје do 1969. kada је premjestena II Рrпјаvог, ра Ll PodsLlsed . Godine 1977. ропоупо је Ll Sibeniku, оуај рн! па Ba1dekinLl, gdje djelLlje Ll djecjem vrticu, а 1982. kad је уес obo1je1a, od1azi u kUCLl odmora 11 samostanu Bosanski A1eksandrovac, gdje ostaje do smrti 10. sijecnja 1988 . PosljednjLl godinu dana svoga zivota prove1a је prikovana LlZ poste1ju, strpyivo podnoseci svoju bolest. Pokopana је па mjesnom grobljLl medu mnogobrojnim drugim sestrama. Iako је u zivotu оЬау­ Ija1a niz razlicitih pos1ova kao sto је briga za kLlce Ll kojimaje boravi1а, za crkvLl, pomaganje u vjeronauku i vodenju crkvenoga рјеуапја , osobita SLl јој 1јнЬау bi1a djeca s kojima је radila i kOjLl је osobito уоlјеlа, te njega bolesnika. Njih је dobro razl1mje1a, јег је i sama bila k:rhka zdravlja cijeloga zivota. Вјlаје zena molitve, vedra, s рнпо га­ zumijevanja za druge, osobito bolesnike i m1ade, а zivotne poteskoce sLlsretala је sa zdravim hшпогоm i spremnoscu па salLl 83

S. Natalija Ivanis, redovnica, *1923. Jedina ziva nosite1jica dLlhovnog zvaiz k:rnjeLlske zl1peje s. Nata1ija lуапјБ , гоdепа 15. ko1ovoza 1923. Ll Kalatima kod КLl1еп VakLlfa. Rodena је 11 obitelji s 13 djece Josipa i Магјје rod. Кrрап. Кr­ stena је 11 BoricevcLl па јmе Ivka. Potjeсе iz obite1ji iz koje SLl јОБ dva dLlhovna zvапја: s. Ireneja lvапis пјеziпа је tetka s осеуе stгапе, а mons. Bozo Ivanis осеу је stric. Obite1j је preselila Ll КLl1еп Уа­ kuf, gdje је otac јmао obLlcarsku гаdпјu, Seslгa Nalalija Ivanis а kao реtоgоdisпја djevojcica је s obitelјј doselila 11 Sargovac kod Вапје LLlke. Оsпоvпu skolLl zavrsila је kod sestara Кlanjateljica Кryj Kristove 11 Budzaku, (е је i sama izabra1a redovnicko zvапје Ll (ој drLlzbi. U samоstап је stupila 29. rujna 1939. Redovnicko је odijelo obukla dvije пја

78

godine kasnije. Ргуе redovnicke zavjete polozilaje иргауо па svoj 20. rodendan, 15. kolovoza 1943. Zavrsilaje uciteljsku skol u i sр геmаlа se za zvanje uciteljice, јег su sestre drzale skole u vise mjesta, аlј је ргоmјјепјlа (гј grada dok јl1 је zavl'sila: I1 Sibenikн ргуа 2 razreda, I1 Zagrebl1 (есј , а nakon (гесе godine ргоуеlа ј е godinl1 dana kao поуа­ kinja, da Ьј potom u Вапјој Ll1ci zavl's ila zavrsni razred. Medutim, (о ј е zvanje mogla vгs iti samo jednu skolskl1 godinl1 (1944.-1945.) u skoli kojl1je druzba drzala u Bosanskoj Gradiski,jer su komtmisticke vlasti l1kinl1le sve skol e koje је drza la Crkva. Stovise, 11 novonastalој sitl1aciji ргјугеmепо zavjetovane sestre пiSl1 Ьјlе pripustane dozivоtпim zavjetima, јег su јm oduzeti i sаПlОstапi, tako i »Nazaret« 11 Bl1dzaku sa svom јmо у јпоm , а sestre prakticki гаstјегапе, ра su пеkе djelovale ро zupama, а dгugе se па оdгеdепо угјјеmе v гаti l е svojim obiteljima. Tako је s. Natalija polozila dozivotne zavjete tek па Уеlј­ ku Gospu 1954. 11 Bos. Aleksandrovcu. U meduvremenu је djelovala

s. Natalija Jvanis (4. slijelJa) poloiilaje doiivolne zavjete II Во.\" . AleksQl1droVClf 'ek 15. 8. 1954. и sredil1i -,јесl; biskup Dragulil1 Celik, а руу; svecenik slijevaje kasniji hiskup AIji'ed Pichle,'

79

u

sаtnоstапu

»Nazaret« (1945.-1947.),

ВјЬаси

(1947.-]953.) i Iпdiјi

и Srijetnu (Ј 953.-1954.). Ронсауаlа је djecu и vјегопаиku i sviranju, svirala 11 crkvatna, оЬаУlјаlа sluZbu sakristanke. Nаkоп dоzivоtпih zavjeta postaje njezina dјеlоvапја Ыlе su: Sibenik (Сгпјса) (1954.1955 .), ропоvпо и ВЉаСll (1955.-]958.), NovOln Slаl1kаtnеПll II Sriјетll (1958.-1960.), Zel1ici (1960.-1965.), zatil11 dolazi u biSkllpijll и Вапјој LllCi (1965.]969.), раје godil1ll dal1a (1969. -1970 .) ucitelјјса 110vakinja и Bos. Aleksandrovcll, оре! se угаса u Banjll Lukll II bisklipiju (1970.- 1979.), zatitn neko vI·ijetne Ьогауј па Tllskancll li Zagrebli, а od 1980. do 1986. predstojl1ica је sal110stalla II 80s. Aleksal1dгovCli, slijede dvije godil1e II Staroll1 Petrovoll1 Sell1 kod Nove Gradiske, ра od 1988. do 1990. »Novi Nazaret« II Blldzakll, gdje daje satove glazbe. Od 1990. РОllОУПО је и biskupiji ро (гесј put, оуај Pllt kao sakristanka, а pOll1agala је i па biSkllpijskoj porti. Тн је prozivjela teska угеll1еl1а »rata bez rata«. U kolovOZll 1995. dozivjelа је izgon, (е је do 2002. zivjela u ргоујпсјјаlпој kliCi па TliSkal1Cli II Zagrebll . Tada ропоупо dolazi u »Nov i Nazaret« II Вапји Lllkll, gdje i sada zivi. U ујsе је tnjesta i navrata Ыlа kucl1a predstojnica, а оЬпаБаlа је i vaZnll sllizbli ргоујпсјјаlпе savjetnice." Upravo оуе 2008. godil1e, па bIagdan Ve]ike Gospe, 15. kolovoza паУГБауајн јој se dva velika јиЬјlеја: 85 godil1a I1jezil1a plodnog zivota i 65 godina redovnickog zаvјеtОVЭl1оgа zivota i djeloval1ja .

80

Тrece v

poglavlje

v

v

UNISTENJE ZUPE КRNJEUSA 1 MUCENICКA SMRT ZUPNlКA BARISICA v

v

,

U srpnju 1941. posta10 је krajnje opasno biti zllpnik u zapadnoj Bosni . Mozemo samo slutiti da је Bal'isica tesko pogodi10 stradanje susjednog zupnika i njegove zupe buduci daje уее 27. srpnja иЫјеп zupnik u Drvaru уlС. Махјтјlјап Waldemar Nestor kad se u гапо nedjeljno jиtгo угаеао s hodocasea sv. Ani u Kosovo kod Кnina , te је kod TГllbara izveden iz vlaka, ubijen i Ьасеп 11 neku јarЩl. Toga i sljedeeih dana stradao је i velik Ьгој njegovih vjel"l1ika. Jstoga с1апа odveden је i uskого LlЫјеп i zLlpnik u Bosanskom Gгаhоvu У1С. Ј llГaj Gospodnetie, а i njegovaje zupa dozivjela teska stradanja. Ustankom S11 Ы1ј zahvaeeni i dije10vi susjedne Like, ра i same kгnjeuske zupe. Barisic је s iguгno slutio da i njega l1е ceka nista dobra. Аlј , svoga mjesta пјје napLlstao.

Sve kui:e kalOlika tеmеЏitо Ј1l spa(jene

II

kolovozu 1941. (snim. и Zelinovc/l)

Uskoro је 11stanak zahvatio i njegovll тРLl. Juzni dio kmjeuske zupe od granice s LikоП1 sve do Vгtоса \' ее је 2. ko10voza Ыо u rllkaта ustanika. А oni nisLl stedjeli nikoga. Na njihovu је udaru Ы10 sve sto је hrvatsko i kato1icko. Тгј dana kasnije, 5. ko10voza, napadl1Uta је, kako pise рагtizапski zapovjednik Mi1utin Могаса »neprijate1jska ko10na« па putu iz ВјЬаеа ргеП1а Bos. Petrovcu. ТоП1 је ргi1ikоП1

83

zа гоЫјепа јеdпа ЬаllЫса

kojom SLJ 9. kolovoza tLJkli KrnjeLJSlI," iako 1I пјој i пiје Ыlо уојпјЬ postrojba. TL1 је Ыlа ОГLЈzпiсkа pos!aja (bivsa zапdапnегiја) s osam ОГLЈzпikа, (е posada kojll Sll cinila sedmorica »povojnicenih mjeslana i 3 Clаnа lokalne vlasli koji SlI 11 Pel1'o\lclI poloiili ustasku zaklelvll«86 . Osim (јЬ 18 Ijlldi postojala је tzv. seoska straza kojL1 SL1 sасiпјаvаli i katolici i pravoslavci. То пiје Ыо slL1caj samo u Krnjeusi, takve seoske straze јтаlа su i drL1ga okolna sela. Ргета svjedocenjL1 prezivjele Mande Јшјеviс, dvojica od spol11enL1te sedmorice koja SL1 polozila L1staskLJ prisegu bila SL1 пегаdl1iсi i пеkагаktеГl1i Ijudi. Zva li SL1 iЬ Giгiп i Josal1. 87 Mislili SL1 da smiju raditi Б!О 11ОСе . Опi su krivi za smrt пеkih ргаvоslаvаса , ali SL1 !јте svakako navL1kl i vel ikl1 тгzпјL1 па cijelLJ КrnjeusL1. U (от smislL1 se moze govoriti i о osveti паd neduznil11 katolicima zbog пјihоvih zlodjela. Kad је L1slijedio napad па KrnjeusL1 od spomenL1te sеdтогiсе koji su polozili LJs!askL1 zak letvl1 dvojica пајоdgоvогпiјih (пе zna se је lј !о bilo slL1cajl1o јlј SraCL1l1ato J) пiSL1 L10рсе bili L1 КmјеL1Бј , (гесј је uspio роЬјесј L1 Вјеlај , а сеtvогiса su роgiпulа . Os!a]i »ustase« Ыlј S\1 domaci se]jaci, obrtnici i trgovci koji oruzja пisu јта]ј , а kad Ы ga i dobi]i пе Ы zпа]i пјiте гukоvаti. DоmоЬгапа је Ыlо 40, а ]ј posve пергiргет]јепiЬ i пеvјеstiЬ ЬогЫ i bjeza]i SL1, ЬасјУБј OJ'lJzje, skl1pa sa seljacima, zепаmа i djecom, ра је КmjeL1sa раlа bez i sраlје поg metka J" А kako izgleda kada povijest pisL1 pobjednici vidi se iz ovoga РЈ'ј­ тјега. U mbIioteci » Lеgепdе« L1 povodl1 dodjela visoke kоmuпistiс­ ke Povelje »4. ј\1l« zapisano је kako su »os loboditelji« s UkUptlO 110 Ьогаса zauzeli Кrnj eLt SL1 u kojoj da је »bilo cak 100 uSlasa i 150 domobrana lе nesto iandarma«. А сјпјеп јса је, sto ipak l1isu objavi]i, da nitko od njihovih пјје poginuo. Dak]e 250 dobro naoГLJzanih, јег dalje рј Бе da је »ratni plijen Ыо ogl'oman - и oruiju, municiji i osla'ој ralnoj opremi«" , zasticeniЬ i utvrdenih se Ьгапј , а 1I О l1apada. А гаtпа taktika inace predvida da па svakoga tko Бе Ьгапi trebaju cetiri koja napadaju , kako Ы akcija 1110g]a uspjeti. А ovdje gotovo оЬгаtпо. [ ја!; nitko od "osloboditelja" пјје poginuo! Р а tko Ьосе vjemvati, neka vjenJje . .Jedino Ы mbIiotekt.t va ljalo nazvati prikladnijim јте­ пот: »Mitovi i ]egende«. 84

V,.,o ce su ра/е ZГ{llоm bezlImnog раlейа јо.;'; ргие

К n~je u.~e

А

onda је dosao tragicni vikend 9. i 10. kolovoza 1941. Вјlј su (о dani kad su t1stanici krenuli t1nistiti cijelu krnjeuskt! wpu, nakon sto S\l опе 11 DгvаПl i Bos. Grahovt1 уес Ыlе l1ПiStепе . Udarili St1 па nezasticene zelle i djecu, cak i trudnice, sve sto је Ыlо hrvatsko i katolicko. Tada S11 se llapadaci zvali »cetnici« (kako St1 sa111 i sebe nazivali) »Llstanici« јlј »geri lci«. Tek od 9. rujna 1941 ., dakle (ОСll0 111jesec dana od krlljet1skog pokolja t1vodi se naziv »partizallski odredi« za razlikL1 о cetn ika. 111гјеујс jasno istice: »Nikakvih ршlizаnа nуе Ыlо nilije moglo bili 11 napadu па КУпјеuЈu!« 90 Gdje St1 нЫјапј krlljet1ski katolici? Jako St1 krnjet1ski katolici нЫјапј gdje St1 јl, stigl i, kod svojih kt1ca, postojale St1 dvije velike 111aSOVlle grobnice, dva РОllога ј l ј реСјпе. ledna od lljih Ыlа је па Risovoj Gredi , (оспјје (l1 је Ыlо у ј Бе ја111а , па Pl1tl1 iz Кгпјеl1Бе рге111а Bosanskoj КГl1рј , tzv. risovacka ресјпа, а druga па Skakavct1, па pt1tL1 рге111а Bosanskom Petrovct1. ТН St1 dovodelli пе sa1110 dО1ПоЬгапi, nego i seljani, zene i djeca, i (н ј111 је 85

»sudепо«,

i Ьасепi II ропог, llZ samo пеkоlikо izпimаkа: prezivjelo је cetvero djece iz Dопјеg Zeliпоvса i jos пеkоlikо Ijudi koje su stitili sllsjedi pravoslavci, ра Sll dakako, svi su

>юsudепi«, smаkпuti

Ыlј РLIStепi."

Za ilustracijll kako se ttl »slldovalo«, еуо svјеdосепја Мапdе Јш­ јеујс kojoj је u ВјllаСll jos II vrijeme rata ргјсао Мјlе Dragic, koji је Ыо zandar u Beogradll za stare JlIgoslavije, ра se vratio II КП1јеllSll. Мјlе је Ыо ocevidac tog осајпiсkоg djela јеdпе majke, trudnice, od koje se i dапаs погmаlпоm covjekll ledi krv u zilama. Zvala se Jeka Ваlеп. »Jmala је (Jeka) tri kceгi i јо} bi/a u dnlgom slanju. Ul1vali/i јој тасеl1и,

snal1u i dvoje djece, pokupilo il1 i gone па 111 pecinu (па Skakavcu). Jzvjesili zastave i saslavili kao nekakav sud pI'ed koji se dovodi povezana simlinja. Kad vidi dajoj ubise mасеlщ snalnt i dijele i Ьасаји и реаnи i kad sama doae па red, оnа vl-isnu, uze jednu сш'iсu ра u lи ntри l ра dntgu l ра Irecu' ра skоёi! i оnа sal11a.« 9'. S pravom sam Јшјеviс kоmепtiга i pita: »Која sila upravlja majkol11

Pro.f

86

Аnа

Dosen doS/aje и Кп1јеuЈll паkоn 60 godinG poilastili i ,.tve о kojimaje foliko pisala

kad svoje уоаепе kcai оЈ 9, 7 i 3 godine svojim roaenim I'ukama Ьаса i za njima sama skace u РОПOl-/?«9Ј. Sila оСаја. А spasa јт i tako l1јје Ьјl0. Lako se sloziti s aLltorom da је (о dl'ama slicna ап­ tickoj drami. Neka i ovdje budtl zabiljezeni osnovni podatci о (ој hrabroj i осајпој тајсј i njezinoj djeci. Jeka Ваlеп , supruga Мјlе (и zupnim maticama susrecemo ga pod dva јтепа: Мјlе i Mirko!), zvanog Milendra, rodom је iz obitelji Sekulica iz УоОепјсе. Rooel1a је 4. rujl1a 1904. , а k6i је Nikole Sekulica i Ruze roo. Jvezi6. Ујеl1саlа se 6. sijecnja 1924. и Kmjeusi s Мјlот Ваlепот, sinom Ive i Marte гоО. Клеzеvi6 , koji је rooen 2. svibnja 1904. и Кmjeusi i tu је zivio. Djevojcice koje је majka и осаји ispred razularenill »sudaca«, јег је znala da јЬ ceka noz, Ьасјlа и ропог prije nego је sama skoCila Ьјlе su: Marta, roo. 18. prosinca 1932., dakle и trепutkи stradanja пiје јтаlа пј 9 godina, zatim Kata, гоО. 15. prosinca 1943., dakle тlаоа od 7 godina i !ka, roo. 29. prosinca 1937., dak1e пј cetiri godine l А jos је jedno dijete ропјјеlа sa sobom u smrt, jer је Ьјlа \1 blagoslovIјепот stanjll. А kasniji pobjednici S\1 svim silama htjeli zataskati (ај teski zlocin, sto se пјје promijenilo sve do najnovijeg doba. Hrvatskim i katolickim zrtvama nanosi Бе trајпо teska nepl'avda, jel' јЬ se ро svaku сiјеЩI nastoji, presutjeti, umanjiti јт Ьгој, ра cak i pl'ipisati јЬ kao zrtve srpskog naroda koje su navodno роЬјlе ustase. Jos nakon pada komunizma ponavljale Би se (е tvrdnje. Jurjevi6 pise: »Nedavno su vlasli iz Bosanskog Petrovca naruci!e beogmdske speleologe koji su iz lе реапе уаЈШ kosli Hrvata, а па leleviziji su ih prikazivali kao slpske zrtve ustaskih zl06na. Na upit јеЈпе sluZbene osobe zasto se пе govol'i i о hrvalskim zl·tvama, odgovor је Ыо Ја se radilo о nekoliko pripadnika ustaske postaje, а Ја hrvatskog stanovni.ftva и Krпjeusi nikada nije bilo.«94 Nepl'avda prema kmjellskim zrtvaта nastavUena је i sada kada Бll vec vise od sest desetlje6a mrtvi. А istina је sasvim drugacija: па оgгоmлоm podrucju sjeverozapadne ВОБпе izmeou Biћaca, Bosal1ske Кrupe, Sanskoga Mosta i Кljиca, ра sve do Bosanskog GгаllОvа i okolnih katolickih Беlа па jllgLI izvrsen је krajem Бгрпја i pocetkom kolovoza 1941. pгavi gel1ocid, а nad prezivjelima izvrseno је опо sto Бе РllПО kasnije nazvalo »etnickim 87

ciscenjem«, а to su ргеmа medunarodnom i svakom zdlЋvоm pravu najtezi ratni zloc il1i. Кrnj el1sa је prosla gore od оЬје dшgе zl1pe: 11 Zl1pl1 Bos. Grahovo se poslije IЋtа ipak vrati lo l1esto таlо katolika, jer il1 је 1960. tal1lo Ьјlо oko 150 dl1sa, I1 Огуаг, Ьагеl1l ponetko, dotle se 11 Kmjel1sl1 l1ikada у ј Бе l1itko пјје mogao vratiti; zl1pa је doslovno zbrisal1a s lјса zemlje, zal1vijek! Ako l1zmemo 11 obzir da је istovreтепо posve l1пistеl1а i sllsjedna Zпра Вогјсеуас u Lici i јо!; neke druge, onda Sl1 гаzтјегi zlocil1a јОБ ocitiji. А vidje li smo da је gotovo роlоујса kГI1jeuske zl1pe gгаvitiгаlа Boricevcu i Ыlа је раstогizilЋпа od Ьогiсеvасkоg Zl1рпikа. Zasto se nikada пјје роtеgпulо pitanj e stIЋdапја tih пеујпјћ zl·tava. Jurjevic razlog ујој u сјпјепјсј da u Kmjeusi nakon toga stradanja nitko пiје пј pokusao »uspostaviti civi/nu ili vojnu hrvatsku v/ast.

2alo је i izoslala iSlraga о Ы/о сиој odgovomosli za SVI/ koju је h,,;atski iivalj doiivio па оуоm роЈуuСјu. «95

kаtаSlюfil

Ni danas пе znamo sva јте па stradalih, iako је па prikupljanjll njihovih iтепа i podataka о njihoVll stradanjll llCiпј епо уес риllО . U zupi је lIСјпјеп stгаhоvit genocid, l1lаlоЬгојпј prezivjeli razbjezali su se kojekuda. Medlltil1l, паstаvаk zlocina »etnickog ciscenja{< (iako је (ај ruzni (егтјп skovan рипо kasnije) l1s1ijedio је i nakon zavrsetka rata: komllnisticki vlaslodrsci nisu dopustili пј jednom ргеzivјеlот katolikll povratak па svoje ognjiste nili su ikada па Ыlо kakav паСјп obesteceni za otetu i unistel1l1 inlOVil1ll. Stovise, nitko пјје smio пј spomenuti svoje Kmjel1se sve do pada komlll1izma pIije dvadesetak godina. Zato se 11 (от meduvremenu пјје пistа smjelo о [оте pisati Iliti objavljivati.

Ubojstvo zupnika Barisica Neposrednih svjedoka о teskom zlostavljanjl1 i ubOjstvll zllpnika ВагјБјса i [гојјсе sjemenistaraca, nazalost, пета . опј koji su se паЉ 11 пјЉоуој blizini, podijelili Sl1 njihoVll Sl1dЫпu. Ipak postoje svjedoсј koji Sll vidjeli izgorjelo tijelo Zllрпikа i pokopali ga 11 wрпот vrtl1. Каsпiје пitkо пјје mogao pokazati gdje је (о mjesto, (е IТ1lI danas пе znamo za grob. 88

Апkа

Javor-Slojanovic, koja је u угјјете krnjellskog pokolja јта­ lа 16 gоdiпа sjeca Бе da Sll ih iz гоdпоg Zеliпоvса odveli II КшјеllSU , јег Бе ocekivao cBlnicki napad. Nakon параdа i pogibije 1l1l10gih, опј 811 posli паlгаg kuci L1 Ze linovac. Sjeca se da је »izmeau Kanmovica kuce i puta za Ze!inovac« vidjela l1bijenog strica Antl1 Javora i dodaје: »Тu

SlI uhvati!i iupnika Kresu, !lIk!i ga а оп ihje mo!io с!а ga PlIste. Vezanog SlI ga vm!i!i и KmjeuSu.«9(, То Ьј znaci lo da se u орсет

meteZl1 i zupnik pokusao maknuti iz Кrnjel1se kojaje bila posebno па udaru, аlј је bio угасеп, [е zlоstаvlјап i l1bijen. Nakon slo је masakJiran, zupllik је polL1ziv Ьасеп II zapaljenl1 сг­ kVll gdje је posve izgOl·io. Ргета jedllom svjedocallstvu od Zllpllika је II izgorjeloj сгkvi ostao samo izgorjeli ostatak tijela, а od drllgih osoba nisla. Мјlе Јl1гјеујс , djed autora Josipa Juгjeyjca, kojije ргеzi­ ујо krnjeL1ski pokolj i kasnije :i:ivio II Hrvatskoj, zadesio se u КЛlјеusi kad је 11rvatska vojska iz Вјl1аса kгепнlа osloboditi Кn1jeusu nakoll pokolja koji se (11 dogodio, pripovijeda: »и Kmjeusi, опо nasil, §Io је

osta!o, zbi!o se vojsci. Nije se ima!o §to jesti. Popaljene su sve kalo!icke kuce i crkva. ОЈето Mi!e ija Јо crkve i пааеmо izgolje/og ји­ pnika i Јуа m!аЈа kape/ana. Naaemo njihove lюljiпе i zakopamo.«" Kada је 10 tocno bilo, nazalost, пјје rekao. Ро svemll sudeci, moglo је biti nekoliko dana nakon pokolja. ! оп svjedoci daje zL1pnik Ьасеl1 u zapa ljenll crkvl1 gdje је izgorio. »Dva 1111ada kapelana«, kako ih оп zove, koje Sll паЉ i pokopali Ба zlIpnikom, ocito su dva sjemellislагса: Ilija Poplasen i (vjerojalno) Ivan Skel1der. Vjerojatno је tгесi Јше ТО111јсјс, koj i је ЬјО iz juznog, udaljenijeg, dijela zupe stradao па nek01ll drug0111 111jeStl1, dok SL1 Бе оуа dvojica zatekla kod zupnika i podijelila njegovl1 sudbinl1. Svakako оуо svjedocenje Мјlе Јигјеујса јта роsеЬШl tezinl1 , jer gaje izrekao jos 1962. godine, dakle Ба1110 21 gоdiПll nakon tragicnih zbivanja, ра је sve јо!; dobro pa111tio. О ubojstvu zupnika Barisica i slraclanjl1 zl1pe Кn1jel1sa dllg0 Бе u Вапјој Luci nista pOllzdano пiје znalo. То zak!juCl1je111o izjednog Ьг­ zojava, koji111 Кresimirov Ьга! Stipo iz Јајса 20. ko!ovoza 1941. pita Biskl1pski ordinarijal u Вапјој Ll1ci о sudbiлi svoga brata. Вј! се da је оп сио za njegovu pogibiju , аlј пјје bio siguгап u IОСПОБI informaс јј е, ра jll је zelio provjeriti L1 sjedistL1 biskupije. Koliko Sl1 k011111ni-

89

Za kгnјеuskе mllcenike znaju i 11 clalekoj Poljskoj; Вагi.fiСеv crtei, rad Poljaka Robel'ta Mosioleka

»ВfSKUPSКI Вуој:

kacije bile otezane, svjedoci i sam (ај brzojav koji је predan u Jajcu 18. kolovoza пауесег, а primljen II Вапјој Ll1ci sl1tradan 11 podne. U brzojavLl stoji: »Javite ја li је ро­ ginuo тој Ьуа! Kresimir Вшisiс и Krnjeusi Sfipo Вшisiс Јајсе«. Na poledini је pribiljezeno: »20. VllJ. 1941. odgovoreno ја јо danas nјје niSla poznafo«." Za smrt zl1pnika Barisi6a sazna lo se u Вапјој Luci tek mjesec dana kasnije. Posebnim kratkim dopisol11 od 23. Пlјпа Ьislшр је obavijestio sav dijecezanski kler о Barisicevoj smrti i odredio, kako је ЬјО оЬјсај u biskupiji , da njegova subraca odslLlze ро јеdПLl sv. misu za pokoj njegove dllse. Еуо toga dopisa:

ORDINARlJAT - BANJA

LUКA

4.087

Svima sv;etovnim svecenicima ban;alucke biskupi;e Kako Vam је poznato, па 9. kolovoza 1941 . poginuo је vic. g. KRES1M!R ВА RlS1C, iupnik и КrnјеuН Neka svaki svjetovni svecenik banjalucke biskupije za pokojnika odsiuii јејnu sv. misu, а i uЬuјuсе ga se sjeca и sv. misi i svojim molitvama. Ваnја

+ јј:

Luka, јnе 23. Ј·ијnа 1941. Jozo. biskup« (potpis)

Dа su informacije о Barisi6evoj pogibiji stigle 11 Banjll LlIku s velikim zakasnjenjem, svjedoci јо!; jedan dokument u biskupijskoffi arhiVl1. Naime, 16. flljna 1941. Ministarstvo pravosllda i bogostovlja

90

NDH javlja drzavnoj riznici da uvede Кre si mira Barisiea, koji da sluzЬпјс »/сао /саре/аn и Krnjeusi« (ocito је omaskom upisano da је kapelan umjesto mpnik) о osobnom doplatku do 610,45 ktlna i nekoj povisici od 500 kuna mjesecno , slo tnu se јта dostavljati pocevsi od 1. listopada 1941 " U to је vrijeme Barisie уее visc od mjescc dana Ыо mrtav. Barisicevtl smrt spominje i zupnik iz Mrkonjie Grada у1С. Niko Каје tl rtlkom pisanoj ztlpnoj spomenici pod dattltnom 12. 1istopada 1941 . ovako: »и KrnjeuS:i је uЬџеn оЈ celnika-komunisla У/С. Кге­ S:imiI" ВшiS:iс, iupnik krnjeuS:ki, i Ьасеn и go/'Ucu crkvu, kosli su ти pokopane blizu crkve. U lој /calo/. iupi KrпjeuS:i celnici-koll1unisli sve su kato/ike poubijali<(. . . 100 Iz konteksta se Сјпј da је оп za to saznao zaobilazno, preko Biskupskog ordinarijata tl Вапјој Luci, а пе izravno iz Krnjeuse, jer otuda пјје јmао tko javiti. Kakve Stl prilike vlada le tl tome krajtl zapadne Bosne јо!; је ocitije kad znamo da se u to vrijeme kada bisktlp pise о pogibiji ztlpnika Ва­ risicajos пјје pOtlzdano znalo пј za pogibiju druge dvojice ztlpl1ika iz toga kraja , а оЬојјса Stl нЫјепа ртјје Barisica. Rijec је о zupniktl vlc. WаldетаПI Maximiliantl NеstОПI iz Dтуата, koji је нЫјеп 27. srpnja 1941. i о уlС. Jнrjи Gospodnetictl, ztlpniku iz Bosanskog Gгаlюvа, koji је odveden istog dana iz svoje zupne kllce 1I lIЫјеп vjerojatno koji dan nakon toga . Za njih biskllp slican dopis dijecezanskim sveсеl1јсјmа tlptlcllje tek 10. listopada, dakle dva i роl mjeseca nakon Iljihove pogibije. Svakako Ы to нсјllјо тапјје da је dobio ропzdапе informacije о Iljihovtl stradalljtl. 'u, МсdtltiП1, tl Вапјој Ltlci пј l1akon sto Stl saznali za Barisicevll SП1rt nisll znali sve razmjere stradanja zllpljana i zllpe. То zakljuclljemo iz јо!; jedl10g sacuvanog dopisa kојiП1 пјеП1асki kопzпlаt iz Sarajeva trazi krsni list za nekoga vjernika koji је krsten tl Kulen Vakllftl. Ме­ dlltiш, kOnZlllat је poslao dopis па nepostojeCi zuplli шеd tl Ktllell Vaktlfu. Kako taj dopis пјје nikada П10gао biti нrпсеп , niti је sligao odgovor, konzulat se 18. studenoga 1941. za ротос obratio BiskllpskоП1 ordinarijatu u Banju LlIktl. Na to је Ordinarijat 27. studenoga zatrazio od ztlpnog нreda u Bihacll, koji је oslao najbIizi опот u Krnjetlsi da se hitno raspita »Ја /i su и Kn1jeuS:i i Boricevcll izgOljele iupskemalice«padalojaviOrdil1arijatu."12 Pitanje matica u Boricev91

cu је u оуоm slucajll vaZllo, jer su se Ileko vrijeme ујетјсј iz Kulell Vakura, Kalata i okolice krstavali 1I BOI-icevcu, ра је vјегојаtпо tako bilo i s onim sto је trazio krsni list pl-eko Iljemackoga kОIlZlllаtз_

-)

ZupnCl akva spaljenaje valгom i mЈ'йnјоm "os/oboditeUa "

92

-•

Na ирј! је 11 јl11е zupnika kratkil11 dopisol11 odgovorio vјегоисitеlј fra Bosiljko Ljevar: »Ро ielji рт:. Nalova mogujaviti, da su maticnе knjige obadviju naSih јира i KrnjeuS:e i Boyicevca, и koliko 5ат obavijeS:ten, unistene od cetnika. Ovamo је d05tavljen "ато jedan ka/ei !Jez patene iz йuре K/'I1jeuse.« "1J Posljednji spol11en па три Kl11jeusa и 1941. godini, kada SII se svi Ујетјсј koji Ыl ргеzivјеli pokolj rasprsili diljel11 Hrvatske, da se ујБе nikada пе vrate u svoj zavicaj, јег јl11 kОl11lшiSliсkе vlasti Ilikada lliSl1 dopustile, nalazil110 1I biskupijskol11 urudzbenol11 zapisnikll posve па krajll 1941 . godine. Rijec је о jednol11 izvjestajll о stапјu vјеП1ikа i zupa I1 zapadnoj Bosni koji је l1pravi biskнpije poslao [га Marijan Jakovljevic, II to vrijeme misionar u Cazinskoj krajilli. Samog izvjestaja I1 агhiVII nisam паБао, аlј је оп I1 ргоtоkоlu zabiljezen ovako: »Мi5ijоnш mnogop. о. fia Marijan Jakovljevic salje iz\'jesce о 5!а­ nји katolika и Krnjeusi - В05. PetrO\,cu - Dпюгu - Kljucu - i 5гаnје obгacenika u kotanl Cazim<. I<'4

Stradanje zupnika i zupe u tisku onoga

Угеmепа

1 II tislш onoga угетепа nalazimo dosta oskl1dne vijesti о libojstVI\ zllpnika Bal'isica i stlЋdапјl1 njegove тре. Zagrebacki »Katolicki li.l'/« 11 svom Ьгојl1 43 iz 1941. godine donio је vijest od naslovom: »Mucenicka smrt zl1pnika 11 Кгпјеl1Бј (Bosna)« ovako: »Celnicko-komunisticki zlotvol'i pod cyvenom zastavom роu­ bijali 5и .I've 5tanO\I/1iiitvo и dva kalolicka sela и B0511i, u v,'!ocama i KmjeuS:i. Ubijanja su V!'sena па l1ajkrvaviji nа6n, 112 иЙа.> i strav1I, koja se nе da opisati. Zupnika Kye!;imiгa Вшi!;iса izboli 511 cetnici ро tielu i lјси, od5jekli ти pr5te, n05, иSi, i5kopali ти 06 ра ga poslije toga јо!; па роl iiva bacili 11 gonlcu сгkl'1I. И s/icnim S1l mukama poginuli i njegovi i1lpljani. KI'eS:imir Вшisiс је уооеl1 1907. и Јајси, "еоеn 1933. iupa Ктјеи.\:а ima 1240 du§a, а l1alzi -,е и kotal'!l Bos. Petrovac, odnosno па putu iz В05. Куuре и Bos. Petrovac.«"15 Тl1је vijest doslovno prenio i sarajevski »Kalolicki tjednik«.' o!' Isti tjednik је о stradanju zl1pnika i zupe Кгпјеl1sа pisao i 11 Ьг. 40 (е godine. Clanak је potpisan јпјсјјаlот Р., а naslovljen је »U spomen

93

pok. Кгеsitniш Barisicu, zupnikll LI КЛlјеllSi«. [z teksta se сјпј da aLltor jedan od banjolLlckih svecenika, tnozda Petar РајјС . Pisano је lорlо, kao pisnlO dragotn prijatelju, kao l11editacija, аlј u kojoj se opisllje Barisiceva vedra i jednoslavna пагау i l1jegovo zallzil11anje za sve sirol11alle 1I svojoj zl.Ipi, katolike i nekatolike (ј. pravoslavne, јег drLlgih l1ekatolika 1I njegovoj zupi , osil11 rijetkih i zп iшаkа , i пјје Ьјlо. DOl1ositn ovdje i (ај tekst cjelovito: »Dragi K,'eso' Slaje 10 bilo? Danasje nесЈје/ја, dan Gospodinov. Slo је zanijemilo zvono па tоrnји Tvoje crlcvice? Slo se usutila Туоја је

Krnjeusa, studeno, kmsko selo? Da је nije zalipao snijeg? Zna {ато kod vas bili dubok i slrasan. Вuга i smelovi, cla se i'ovjek pred kllcom izgubi. A/i, јо§ је јаг!со /jeto. PI'imda v"ije od iivota! Da se nisu bijesni vuci spuslili sa planina i poklali paslira i stado? [та ih kod vao5 sva sila ро lim рlаnјnата. Ali vuci, div/je i krvolocne zl'ijeri, nе mogu prova/ili u !сисе, nе mogu и crkvu! А {и su samo ru§evine, gariSta ... СтЬnа liSina ... Н; iive duSe ... Ledena mka smrli poCiva nad cijelim krajem ... KI'aj izgorjele Cl'lcve sloji dгvеn k,'ii nad h'pom svjeie zem/je, koja pokriva Туоје osakaceno i poug/jeno tijelo. Neslo grozno РОРll! pakia prohujalo је p,'eko Туоје iupe noseCi slmvи, smrt i lisinu ... Nekoliko dana prije Туоје mui'enii'ke sтгti vidjeli smo se и Ваnјој Luci. Bio o5i kao i uvijek vedar, veseo i nasmijan. Promatrao sam Те, diveCi se i оnај риl nepalvorenoj svecenii'koj dobmti, !соја је s ТеЬе odsijevala. - 'Hvala Bogu', mislio sam, 'kad imamo ovakovih svec:enika. То је nајЬо/ја garancija za sгеlnll buducnosl nа§е domovine '. - Ј тi si Ыо jedan od onih nekoliko Ijudi, za koje uvijek velim, da su o5tvoreni dobri. - 'Јп quo поп est dolus '. - 'и kome п ета lиkаvstiпе' (ЈУ. 1,47.). - Кој; ро svojoj nшаvi пе umiju biti podmukli, zlobni, polcvareni. Usprkos daljin e, Iroska i opasnoo5ti doletio o5i vise риlа и doba teske gladi и Ваnјu Lulщ da nabavis iita za o5iromasni narod loga ра­ sivnoga kmja. Nijesi htio prepustiti drugima lај poo5ao, Ьојеа se, da nе Ы iskorio5tili priliku i zaradiva/i па ludoj bijedi. 94

'Могаm,

da тј n е skapaju od gladi! '- Svi su mli Туојј. Nisi рюviо izmeau nasih i onih dгugih. Туоја је ljuЬау gгijаlа sve njih, ko Ј/о sunce Војје jednako miluje i grje!inicke i рюvеdniсkе njive. Ра ipakje ста i slijepa тгјпја, уоаеnа kCi pakla, stala па ри! Туоте iivolu i I'adu ... Fia/ I - Hvala Bogu па svemu!' (Sv. Еу. ZlatOllsti) Cetnici-komunisli htjeli su da пат па Тет i па Туојој йирј pokaiu, 11 kakav т 'гај ' pretvorili cijelu nasu domovinu. Um l'O s; bez n7l'йnје i prijetnje рюstајuCi i moleCi se. 'Sog nе umil'e!' rekao је slavni kalolik GO/'c;a Могеnо, kad ga је anarhista ubijao. Kreso, poCivaj и тј/'!{ Войјет iza !oliko I'аnа i bolova. 'Casovito је, sto /грјто, vjecno, sto сето lIЙјуа!ј. ' DoCi се dan slavnoga 1Iskrsnuca, 'ј klik!at се kos!i роnјйеnе' (Ps 50,9). - Bog се оМј svaku SUZll, 'ј smrt; ујЈе nе се biti, nј t1lge, nј vike, nј boli nе се ујЈе biti' (Оlkl: 21, 4.). Мј Те nismo izgumli. То је sal110 I'astanak za neko vrijeme. Т; сеЈ i iz n еЬа gledati па nasu nарасеnll i iskrvavljenu dOmO\lil1l1 i па nаЈ sil'Omasni nшоd i molil сеЈ se. Zbogom, plemenila duSO ,«\07 1 »Glasnik sv. Anle« pisao је о (оте \1 dvobrojll za srpanj -kolovoz 1942. Kasnije је banjolucki svecenik Nikola Тојсјс pisao о stгаdаliт sveсепјсјта Вапјоll\сkе biskupije nesto opsimije pod l1a slovom »Ва­ njalucka biskllpija Crkvi i Dотоviпi« , u sarajevskoj »V,'hbosni«.' o, BlIduci da је оп Ыо u istorn Bihackom dekanatн kao i Вагisiс, oni su se cesce sllsretal i па svecenickirn sastancima, ра је dobro poznavao Barisicev zпасај i djeloval1je. Zato тll уаlја posvetiti posebnll ро­ zomost. Nakon sto је пајргјје prikazao stradanje zlIpnika Nestoгa iz Dгуага, pise Тојсјс о Barisicll: »Da је pokojni Nes/o,. kao 'odabrana' irtva па posebni 'оdаЬюni' naCin zavrsio svoj iivol, тойе se s velikom vjerojatnoS:Cu suditi iz onoga, sto је poslije nekoliko dana doiivio njegov susjed. Rodio se 27. srpnja 1907. и Јајсu. Zшеаеnје za svecenika 11 samoslanu оо. Trapista 'Marija Zviezda' kod Ваnје Luke ро biskupu гаzlikе

95

Fга Jozi Gaгieu. Rodi/eiji su ти: Ма/о i Апа roа. Saгic (1I'еЬа: Sa,-је!). Skole је svгsiо kao tmpistski gojenac i kao trapis/ геаеп za

svecenika. - PI-opoviednik i vjer01lciteIJ је 1.1 si,-olisl/.l /,-apis/kom od 5. VJJl. 1933. Јо 16. Х 1936. - Seku/CII-izirao se, le је kao /сареlап i vjaouCitelJ и 8апјој [исј sluiio оЈ 16. Х 1936. Јо 2. 1. 1937. 8јо је p,-ivremeni up,-аvitеlJ йире оЈ 3. rv 1937. Јо svoje sm,-/i па 9. kolovoza 1941. UCinioje mnoge usluge S,.bima 11 svojoj oko/ici. КаЈ је iza prevra/a nasima Јјеlјо iilo, dmюо је i njima. Ј kako ти gorko vгшisе za njegovu plemenilu lJubav! Sakrio se је Ыо и kuc'lI seoskog nace/nika. ти su ga uhvati/i, /е iivomu oJ,-аа/ј: usi, nos, izkopali 06, ve/e neki, јоЈ i mke, (е ga и gогuсu crkvu svezana baci/i, gdje su ти kasnije nas/i samo јо§ јеЈап dio /ie/a (blllove). P!-icaju, Ја је si/no ра/јо, kad su ga muCi/i i mo/io, Ја ga Р1lS/е и rnim,jer је nevin, kao sto ijest Ыо, а/ј uza/ud, nista to nije pomog/o. Presavsi lI,-edove svjetovnih svecenika banja/ucke bis1alpije, zamjeпjuje neko vгiеmе iupnika и Varcar- Vakujil i опЈа preuzima pastvu kao upravilelJ йире Ze/inovac-Krnjeusa. Ма/епа је 10 i vr/o osamljena kalo/icka naseoЫпа s izkijuCivo seoskim iivljem. Na koronama na,fe (bihacke) dеkCIIЩе Кгеsiтiгје sV/-асао райпјu sviju nas па svoju "ekao bih djetinju jednoslavnost, пеоЫспu vedriпи i zadovolJstvo. А тј smo se cudi/i, kako је оп и ЛlOт siromaslvu 1I10gao Јоа Јо pristojnog svecenickog odiela, ја та/ј Ьгој zupijaпа njegovih pogotovu doseljenih [јсапа nije 80g zna sta doprinosio njegovu иzdгZаvапјu. No /a-asne njegove svecenicke VI-/јп е !Jila su kri/a, koja su ga p,-enosi/a p"eko sirornac/va, preko osamijenosti i svega, sto (а inace sa soborn nosi. 8јо је svojirn zuplJanirna pravi olac, а kad је i inovjercima mogao izkazali ijubav i ротос, (о ти је Ы/о posebni uzilak. No takav КгеЈјтју nije nikako оdgOlюraо zivotпот programu celnika i komunista. r пјети kao prolagonisli vjere i cudorednosti i njegovim selJacima, i!ivom odrazu njegova p/emenitog ,-oda, pripremlJenoje Ыlo slrahovito unisleпje. Dana 9. kolOllOza 1941. lIdaгi/e su nenadano Ьуојет jake kornunislicko-celnicke horde и selo КrnјеuЈu. Nasla /ov па тјто рисап­ slvo. Oveee povezane grupe doljaase па seoski lrg, (иј ih poslrijeijaS:e; nad h'-porn poubijani/1 poslavi/i su avenu zaslavu. I dalJe "" hvatali Ijude, i!ene i djecu. Nekoje su па mjestll ubijali, dok su neke 96

iive bacali 1I Ьипагеуе, а neke odveli u selo Zelinovac i s lamosnjim pohvatanim seljanima роzаtvшаli ih и kuce, koje su zapa!i!i i опЈа ЈоЬуо pazi!i, Ја iz Пј"il1 nitko iiv пе umakne. Dakako, Ја је bilo i zvjerskog zlostavljanja i тиСепја. И··huпас toga Ыо је па iupniku Barisicu. Noije radio ро njegol,om licu i ро cijelom tije!u. Ocl,'ezani su prsti, uц nos, ос; izvaaene. MUG'enik jejos odavao znakove йјуо­ ta, kad su ga mzbojnici izmгсvш-епа baci!i 1I gOnlcu iupsku crkvu. Danima se jos vijao dim iznad go,-elina crkve, iupskog stana i рора­ ljenih seljackih domova. Pmiivljeli (1) ostatci i upljana razp,·seni ро raznim krajevima ргiроviеdајuјоs i danas sa stravom u licu stmhote posljedпjih Јапа svoje bivse iupe i njezinog pokojnogjunaka, тисе­ nika iupnika.«'09 Тојсјс пат је ргепјо пе samo svjedocanstva prezivjelih о Вагј­ sicevll stradanjll koja se slazll sa svim drugim оЬјауlјепјта , nego i znacajke zupnika Barisi6a. Вјо је to тјгаl1 covjek, skroll1an , samozatajal1 i zadovoljan , otvoren пе sall10 ргеll1а svojim zupljanill1a , nego i ргеll1а pravoslavl1ill1 susjedill1a, kojima је takoder iskazivao dobrocinstva. Mozda se (јше moze protull1aciti i 10 sto је ostao tI ztlpi i kad је saznao Slo se dogada 1I11jegovu stlsjedstvtl, а пјје se pokusao ll1aknuti dok opasnost пе prode. Svakako је slllatrao da се ga zastiliti oni pravoslavni vjernici kojillla је оп pOlllagao. О stradanjtl banjoltlckih svecenika Кres i mira Barisica tI Кrnjeu si i Jнrja Gospodnelica u Bosanskom GrallOvtl је pisala i »Nova [-fl-vatska« tI Ьгоји od 2. lipl1ja 1944., а ргепјо је sarajevski »Kato!icki tjednik« tI Ьг. 35 (1944), str. 5. О Barisictl lн stoji: »и ubijanju katoliG'kih svecenika sa strane partizana bilo је i lakvih s!ucajeva mucenistva, kakvih se п е pamti оЈ vremena prvih krscana. Cje!okupnoj је hrvatskoj javnosti poznat s!ucaj svecenika Kresimim ВагШса, iupnika и Krnjeusi, covjeka, koji је Cinio ЈоЬуо isto tako kato!icima kao i pravoslavnima, а kojemu su partizani odrezali usi i nos, izboli oCi, zada!i vi.se dntgih гапа i jos ga i iva bacili и oganj zapaljene crkve. S пjim su partizani poubija!i Ј 30 пjegovih iupljana, теаи kojima su bili stшсi оЈ 80-90 godina te феса и kolievci.« Naza lost, navedeni Ьгој ubijenih daleko је шапјј od stvarnog Ьгоја zrtava. Prof. Josip Jнrjeyjc 1I svojoj knjizi »Pogroll1 u КЛ1јtls i « donosi ројll1епјспј popis od 193 zrtve (str. 1] 0-] ] 6) iz krnjellske zlIpe i 97

to samo iz njezina sjevemog dijela, tocnije onoga dijela koji је оЬu­ hvacala орсјпа Кrnjeusa , tj. sela i zaseoci: Zelinovac, Pod Rustinom, Kmjeusa, Zelinovac Dопјј, Selista, Pod Lisicjakom, Vгапоviпа, Се­ гоуаса, Na Brdima, Pod Gradinom, Zapoljak, Stara Kmjeusa, Кrпје­ usa (Carsija) i Risova Greda. Јurјеујс tvrdi da је и орсјпј Krnjeusa toga угетепа bilo 75 hrvatskih domova sa 403 stanovnika." ° Ргета Jurjevicevu popisu pokolj su prezivjela 213 Кrnjeusana, najvise zahvaljujuci tome sto se nisl1 tн zatekli tih dana. Ipak, neki od пјјћ su poginuli kasnije tijekom rata ј1ј и рогасu , ра је l1kl1pni Ьгој zrtava rata iz zupe Кrnjeusa znalno уеСј. Ти nisu uk1jucena оуа se1a i zaseoci: Уоаепјса, Vrtoce, Вје1ај, Кl11еп Vakuf, Kalati , Poljice, Prkosi , dakle pola zl1pe l Istina, Јurјеујс spominje јо!; neke zrtve iz lјћ l1daljenijil1 sela (str. 104-105), ali јћ sve пе l1nosi u svoj popis. Osobno sam pгjkнpjo јтепа ј о!: nekih zrlava iz tih juzni]) dije10va zl1pe i 10 је takoder l1neseno 11 Jurjevicevu knjigu (str. 123-125), ра је Ьгој poznati]) zrlava iz te Zupe porastao па 232. Medutim, пј taj Ьгој пјје пј izdaleka polpl1n, i sigнmo је рuпо уеСј. Spomenimo ovdje da znamo zajos osam zrtava rata iz (е zllpe koji Sl1 stradali kasnije 11 ratu i рогаСl1, '1' ali пј taj broj пјје potpl1n. Uz sve te ograde ipak donosimo Ьгој опјћ koji Sl1 ројтепјспо poznati, neka јт se јтепа sacl1vajl1, јег гјјес је о пеујпјт zrtvama genocida i teske osvete. Bl1dl1ci istrazivaci neka nastave da1jnja istrazivanja, а оуа objavljena Ьј! се јт pritom od velike ротоСј. List »Hrvatski narod« pisao је takoder 11 dva navrata о lоте: ртуј рl1! 11 Ьгојl1 od 20. kolovoza 1941.,112 а dшgi рl1! 7. stнdenoga 1944. Оуај р111 pise svecenik El1gen Веll1ћап о zrtvama neki]) sllsjednih svecenika 11 Dalmaciji, а onda ,тојјсе sl1sjeda 11 nasoj Banjo111ckoj biskl1piji: Waldemara Maximiliana Nestora l1Drvarl1, Kresimira Ва­ risica 11 Кrnjel1si i Јurја Gospodnetica 11 Bosanskom Grahovu. О Ва­ risicl1 i Кrnjel1si pise оуо: »Nije proslo ni petnaest dana (misli se па l1bojstvo zl1pnika Nestora 11 Dгvаш 27. srpnja 1941.), а cetnicki sovinizam okomio se па йири КrnјеиЈи i па njezinog iupnika Кге­ simira Barisica, koji је уоаеn 27. VII. 1907 u Јајси, а zareaen za

svecenika kao trapist 11 samoslanu 'Marija Zvijezda' kod Banjaluke, ти odrezali usi i nos, оdгеzаli ти ruke i dne 30. VJl. 1933. Zivom

"1l

98

izboli 06 i dok је jo.f pokazivao znakove iivota svezanog ga bacili и crkvu. S nјјте је stradalo 130 katolika, koje ви klali i nароlа iive bacali и Ьиnаrе {е zasipavali. Mnoge pak pohvatane Ijиdе doveli ви и selo Zelenovac i s tamo.fnjim seljacima pozatvarali и kuce, koje sи zapalili i onda strojnicama dobro pazili, da iz njih nitko йју nе итаknе. Bilo је {о 9. V!!1. 1941.«113 1 Beluhan ропауlја onda poznati broj od 130 zrtava, а уес smo rekl i da је stvarni do sada poznati broj gotovo dvostruko уеС ј . Оп takoder nepravilno рј Бе јте selo Zelenovac lImjesto Zelinovac. О stradanjll fupnika ВагјБјса svojedobno је zagrebacki nadbiskllp dr. Alojzije Stepinac izvijestio i Svetu Stolicll. Za zllpnika је napisao da је »иzоrni svecenik i dobr06nitelj tog istog pravoslavnog рисаn­ stva Don Kre.fimil' Вшi.fiС, iupniku Krnjeu.fi, kојети su odsjeklijezik i иЛ i iskopali 06 i onda ga йјуа bacili и vаtrи crkve и plamenu«."4 Сјпј se da је prilozio i neke fotografije, тедll јпјта i опе od razorenih crkava »и Кrnјеи.fi, Voјniси i Bosanskoj Кrирi«.'15 Do Rima se сиlо о stradanjll katolika u zapadnoj Bosni,jer uz КrnјеllБи spominje i susјеdШI Bosansku Кгири, gdje је Ыlа prelijepa Gospina crkva. gоrиси

Svjedocenje vjernice Mande Jurjevic

о

zupnikll Kresimiru

О

fupniku Barisicu pricala је рипо kasnije svoja sjecanja Кrnје­ Manda Jurjevi6 а zabiljezio Josip Јшјеviс: »Rekla sam da је Kre.fo Ыо Воваnас, јеу nitko ovda.fnji nјје dao za веЬе reCi daje Bosanac, svi su Licani ... ZbIiZio se КуеЈо s Ijиdimа, do.fao Ы kod brata Мјсе (mjesni trgovac i gostionicar) и gostionicu ili trgоvinи i ро tamo.fnjem оЫсаји popio Ы koju rаkijiси. Slagao se i s pravoslavnim ророт Dragom. 1 Df'ago је Ыо Bosaпас, iz Drvша, Glamoca, оtkиd li. Zena ти је mla iz Petrovca. Рор Drago Savic Ыо је jako dobar covjek ... Bio је рор Drago vesele naravi i lјјер kao slika. Setao је zajedno s na.fim Kre.fom, риnо риtа sи ве posjeCivali. Pitao Ы оп Кrе.fи: 'Kad сеЈ se йеnШ da {ј idem и svatove?' Оуај Ы se samo nasmijao. (;јт је izislo оnо sиlиdо nareaenje da svatko mora и тjesto svog тоаеnја, morao је i рор Drago napustiti КrnјеиЈu. Rat је preiivio и Sarajevu.« '16 lIБаnkа

99

Mozda је i ta okolnost dоргiпiјеlа da se za ВагјiЗјса пiје јтао tko zal1zeti 11 угјјете stradanja, iako iskl1stva 11 пеk:im dшgim zl1pama, l1ргауо 11 Dгvаш i Bos. Grahovl1 pokazнjl1 da i tamosnjim zLlpnicima dгuzепје s ргаvоslаvпim svесепiсimа i pomaganje ргаvоslаvпim SrЫl1lа пiје spasilo glave. Ipak, i оуо svjedocanstvo govori da је Кre­ silllir Ыо vedra i otvorena пагау, da је Ыо otvoren ргеlllа svillla, da пјје пј vjerski пi пасiопаlпо Ыо isk ljuciv, dшgil1l гјјес јl1lа da пј сјlll пјје Illogao izazvati svојп vlаstitп smrt, пеgо da је posve пеdl1zпа zrtva svoga zvапја i poslanja, svoje ргiраdпоsti Katolickoj Cl"kvi i hrvatskol1l пагоdl1. Manda Јигјеујс nastavlja svoje kаzivапје i sjecanje. Iznijela је јо;:; jedan ргјlllјег njegova pOl1laganja pravoslavnima. Progonolll рора Drage pravoslavn i su ostali bez svoga svecenika. Мапdа l1astavlja: »Pocele su stizati nesretne izbjeglice iz Bihaca. Ljetina jos nije dospjela раје Ijudima nestalo hrane, а bilo ihje koji su uvijek oskudijevali. Nas KI"eso nekako је dobavio iz Krupe рип kamion hmne, ра kaie тот оси: 'Ante, znam da od katolika nitko toliko пе oskudijeva i neka пе dolaze. Ја си hmnu podijelili najpotrebnijim рrаvоslаvпiщ i ovima sto su izaSli iz Bihaca" Ј zbilja. Nilko od nasih nije ni kile dobio. Gmh, brasno, cvibak i пе znam cega је јоЈ bilo, sve је podijelio njјта. Jako ih је saialjevao.«"7 А Ыо је КгеiЗјlllјг i protivnik rata. Кritizirao је НitJ era, koji је sve to zJo i zapoceo. Iako to п svjedocenju пјје izriCito гесепо, uklјпсivо је kritizirao i опе koji su se uhvatiJi u НitJerovo koJo. Buduci da је to јеdпо od rijetkih zаЫ lјеzеп ih sјесапја donosim ga ovdje dosJovno: »Моm svekl71, tvom djedu ма; (djedu autora knjige Josipa lшјеујса - ор. А. О.)је rekao: 'Mile, песе biti dobro' Prokleti Hitla sve ovo zlo pmvi. Misli cijeli svijet progulati, progutat се sam sebe. о Bog песе dozvoliti! Dok ga Bog пе unisti, песе bili dobro' Da znas, Mile, ovo mоуа propasti' Vidis lј sto hoce Нitlel; cijelu zemaljsku kuglu. Gdje god dode nered napravi! '«'" Еуо i Мапdiпа svjedocenja о fuрпikоvој slllrti: »Tko 'ј је smogao snage da ga ubije? Cula sam da su 10 bili Culibrci. Росео se s njјmа Irgati. Bio jejak,jednogje uhvatio ј, vele, zamalo udavio. Najednom ЈОО

је

splasnuo i puslio im se. Uvukli su ga u crkvu. Poginu neduian, branio ih, davao inI. Dida Mile је, pred nego се krenuli onim nesretnim kamionom па Risovu G/'edu, пајао II akvi izgorjeli lruр. Na prsimaje mrlvacll Ыо kamen i pod njim nije izgorjelo lijelo. lskopao је kraj crlcve grob, iznio lruрlо i sal1ranio. Nako n loga Sll neki nai§/i i pomislili su, valjda, daje lu bogzna slo zalrpano ра su izbacili lijelo. Dida Mile gaje РОПО\IO sahranio i s njim dvojicu mladih sjemenislaraca.« "9

Sjecanje f"ra Rafaela Lipovca

па

zupnika

ВагШса

Uspjelo пат је dobiti pisano sjecanje [га Rafaela Lipovca, uglednog banjoluckog [гапјеуса provincije Bosna Srebrena, dugogodisnjeg misionara 11 ОЬаlј Bjelokosti u Africi, koji је sada па sluzb i u Beogradu, а koji se sjeca у lС. Barisicajos dokje bio trapist о. Gabriјеl u Mariji Zvijezdi. Fra Rafael је polazio osnovnu skolu (cijelu?) u trapistickom sirotistl1. Tu је upoznao i sjemenistarca I1iju Poplasena koji је stradao mucenickom SllliCl1 skl1pa s Barisicem 9. kolovoza 1941. Fra Rafaelovo svjedocanstvo donosim doslovno skl1pa s naslovo11l. »Моје sjecanje па vlc. Kresimira BGI"isica Qvo sjecaпje imam и srcu јој od V/·emena, kad sam Ыо u ce/vrlот гапеdи osnovne доlе и sirolislu Irapislickog samoslana 'Ма­ /·ija Zvijezda' II Вапјој Luci. Bilo је 10 skolske godine 1935/36. Vlc. BGI"isic је lada Ыо nas vjerouCilelj. Voljeli smo ga, јег је Ыо р/·ета пата pazljiv i razumijevao је sve паје djecje slabosli. Ne sjecam se da nas је ikada necim kaznio. А znao је ротоа kad Ы neko dijele bilo u oskudici. Takoaer је volio razveselili nas nekim neobicnim da/'От. Npr. kad smo i§li па prijemni ispil poslije cetvrtog гаzгеdа, da !Jismo se mogli upisali и gimnaziju, svakome је uceniku, koji је isao па ispil spremio lај dan dobar komad I/-apislickog sira i /а-uћа, da пе bismo oslali bez rucka. ООЬ/'О se sjecam, da sam ја sacuvao primljeп; komad sira, nisam ga ројео, nego sam ga dao svojoj mami, /соја је ,ada !Jila bolesna, da ga опа pojede. Posebno smobili odusevljeni nasim vjerollCileljem zato ј/о nas је poucavao i s пата razgovarao 101

па nа§ет malerinskom јеzikи. Mogao је 10, јаје Ыо rodom iz Јајса, dokje 10 bilo nekim lгapislima pOle§ko, јег sи bili slranci. Kad је vlc. Kre§imir saznao da СИ ја роа и sjemeni§le и Visoko, роиCiо те је u glavnim stvarima ,'edovnickog zvanja, is/akao mi је vl'ijedne s/vari kao i neke po/e§koce, koliko samja /0 mogao /ada га­ zumje/i. Rados/an, §/о си роа 11 sjemeni§/e, sam тјје sas/avio тоЉи za ргјтаnје и sjemenisle, kоји sam ја samo potpisao. Ne mogu а da nе spomenem iz toga vremena i оса Маvги Маг­ /incica, Slovenca, иргаvi/еljа siroliS:la, /е ucitelja osnovne S:kole u siro/i§tu gosp. Marijana Soco. Otac Mavro se odlikovao ozbiljnoiicu i роЬоЙnоН: u. Povl·emeno је obavljao poboinosti s nата pred Gospinјт kipom и dvoriiiltI siroti§/a. А Soco је Ыо ucitelj, Ci1lil. Postavljen је Ыо kao dil'ektor skole, da Ы §kola mogla Ы/; priznata od driave. Elo, lе (гј osobe SИ и теnе иsјеklе jasne vrline 1110ralne i "eligiozne, lе ozbiljnost и гаdи. Uz njih sam stekao nove vidike о оЬгаzоvаnjи, osobnom odgoju, о kul/lIri i povijesti s \юgа zavicaja. И 10 је vrijeme vlc. вшmс Ыо /rapis/ i zvao se о/ас Gabrijel. Ро­ slije nekog vremena рге§ао је и biskupijske svecenike i poslao zupnik и Кrnјеиiii. Tadje росео П svjetski rat. Odmah poce/kom га/а mjesni роЬиnјеniсi, nacionalni i k0111unis/icki, иh\lаtili sи ga i тиCili, (е ро­ lитгtvа bacili и zapaljenu гирпи crkvu 9. kolovoza 1941. S njime su па slican naCin ubijena и /от роkоljи i tri sjemeni§rarca, od kojih је jedan Ыо sa тnот и osnovnoj §koli и tгapisticko111 siгоti§tи. Bio је (о llija Рорlа§еn iz sela Prijecana kod Ваnја Luke. Ј katolicki l1arodje tada pobijen, ра је cijela zира neslala. Ovo stгadanje moga vјегои­ Citelja i moga §kolskog sиисеnikа тј se dиЬоkо 1Isjeklo 11 ратсепје, tako da sam uvijek Ыо prema гирј Krnjeu.fi, v/c. Вагi§iсu, kolegi Рорlа§еnи i nаrodи, koji је (ато s/radao emo/ivno vezan i kadgod Ы se njih sjelio pomolio bih se s dиzniт po§lovanjem ргета njihovu 111uceni§lvu. Kasnije sam upoznao i neke postradale obilelji iz loga Ьаја, nрг.- Ваlеn, Do§en, TomiCi(;, Jurjevic i dmge, (е se s njima гado susre/ao i obnavljao ialobne uspomene. Jednom sam posjetio Кrnјеи§и sa огаlо§(;еnот c.s. Libeгatom iz obitelji Balena, u cijoj је obitelji 194/. ubijeno 12 Clanova. Obi§li smo mjeslo. Njoj rodoljupki svoga zavicaja, nije Ыlо moguce (ај cas §/о drugo геЦ OSi111 gdje је

102

bila crkva, пjezina obileUska kuca i druge zgrade, Iko је gdje ubijen i/i kamo је izbjegao. Sve је pratila gOI'kim placem. Меnе је 'ај doiivиај duboko polresao, lako da sam se od tada sla/no sjecao Krпjeuse i njezinih postradalih slanovnika. Таје sestra doiivje/a slarost od 88 godina, ali је (тјnо nosila u sebi lюl, јеу је sama oslala iiva i iza svih drugih Clanova svoje obileUi koji su pomrli prije nје, ра јој је i 10 palo vrlo tesko i Ьоlnо, slo је palniCki podnosila sve do svoje smrti 2006. u Ivancu kod Vamidina. Sjecam se svega ovoga о 100. obUelnici уоаеnја vlc. Kresimira Bari.bla (1907.-2007). i 66. (1941.-2007.) njegove mucenicke smrti kao i kalolickog naroda и Krnjeu.fi. Моте vjerouCilelju neka је velika hvala. Molim se da nјетu i svima postradolima и Krпjeusi Bog podari vjecni mir i тucenicku nagradu. Beogmd, 18. svibnja 2007. Fm Rafae/ Lipovac, sada u йир; sv. Ante и Beogradul< Zauzimanje zupnika Barisica za duhovna zvanja Nije пјтаlо slucajno da su se sjemenistal'ci okupljali oko zupnika Barisica, jer је оп Ьјо ve1iki 1jubite1j i propagator duhovnih zvanja. О tome svjedoce njegovi vjernici. Ne samo da se ve6 otprije druzio sa sjemenistarcem I1јјот Pop1asenom iz Prijecana kod Вапје LlIke, koji је kod njega znao provoditi svoje 1jetne praznike, nego su llpravo II njegovo vrijeme Zllрпikоvапја II Кrnjellsi u sjemeniste otis1a dvojica kandidata iz krnjellske zupe: Јше ТотјСј6 i Ivan Skender. Medutim, imajosjedno 1јјеро svjedocanstvo о tome. Naime, lI1је­ to 1938. godine ројауј1а se mogu6nost da jedan od bogos10va Вапјо1ucke biskupije pode па studij u StrаssЬошg u Francllskll. Вј1а је to pri1ika da паllсј jedan strani jezik i da studira па tamosnjem vrsnom Teoloskom fak1l1tetu. Kako Ы godisnja stipendija Ы1а 2.500 fгаПСll­ skih franaka ј1ј izrazeno u misnim nakanama treba10 Ы ods111ziti 250 sv. misa godisnje, genera1ni је vikar mons. Bozo Iуапј!; zatrazio od svih dijecezanskih sve6enika da јауе ko1iko Ы koji mogao prellzeti sv. misa kao svoj doprinos sko10vanjujednog bogos10va. Medu prviта sejavio lIpravo zupnik Barisi6 izjavljuju6i daje spreman pl'euzeti 103

Svecenicki kandidafi s mons. Ivanisem (.,,;nimljeno oko 1937.)

deset misnih inlencija па tu nakanu. 120 Вјlо је to vise nego sto Sll preuzeli drugi zupnici, iako је Krnjeusa Ыlа uistinu siromasna zupa. Usporedbe radi: zupnik iz Bos. Dubice Eduard Wollmann, nekadasпјј krnjeuski zиpnik preuzeo је sedam misnih nakana, а zupnici iz Drvara Waldemar Махјтјlјап Nestor i iz Bos. Grahova Етјl Сrnе­ kovic ро pet. Tako је svecenickom solidarnoscu mogao па studij и StгаssЬошg otici bogoslov, kasniji svecenik, Zvonimir Brekalo.

Sprjecavanje povratka katoIika u Krnjeusu nakon pokolja Anka Javor-Stojanovic kojaje kao 16-godisnja djevojka prezivjela pokolj (zivotjoj је spasio Slavko Rodic) svjedoci da se пје­ zin Ьга! Joso Јауог Ыо vratio u Donji Zelinovac i ozenio se, пе уеlј kada , а]ј vjerojatno poslije rata. !тао је dvoje djece, аlј је osjecao pritisak od strane pobjednika, ра је jedne 110сј pobjegao, ostavivsi suprugu i djecu (сјпј se da ти је supruga Ы]а pravos]avka) i tako si spasio zivot, а]ј se l1ikad visc l1јје mogao vratiti. Вј]а se vratila i пје­ zina majka, а]ј пј пјој tu пјје Ьј]о opstanka. О tome је Anka izjavi]a:

kгnjeuski

]04

Раnогаm а

spaljene

КгnјеUЈе

sa

јuрnоm

crkvom

»/ тата se Ы/а vrati/a u D. Ze/inovac. Do/azil; su ро nоа ; maltre/irai; је, za Citavog vremena dok је Ы/а (ато . Vra/i/a se u Bje/ovQIC Kadje onemocala, doS/aje k теnј u Brod. S obzirom па lesko maleI'ya/no slanje 'гаiilа ,,"ат pO/J1rdu da nisia nе posjeduje. Odgovor је Ыо da па /и potvrdu пета pravo јег dajoj је тиј Ыо ustasalJ«.121 Ргета saznanjll prof. Апе Dosen, jos Sll se пеkе obitelji nakon zavrsetka rata Ыlе vratile u rodnu Кrnjeusll. То Sll Ыlе obitelji: Kl1ezeујс, ]ауог, Skender, Раујсјс, DoSen ... koje Sll se negdje 1947-1949. Ыlе vrati1e u krnjellski kraj i tamo zivjele ре! do sedam godil1a. Ко­ liko se tocno obitelji Ы10 vrati10 i S ko1iko сlаl10уа, о tome пета podataka. Medu пјјта је Ы1а i Магјја (Магјса) Skendel·, majka sjemenistarca !уапа koja se Ы1а vrati1a sa sestrom Rozom, lе је cetiгј godil1e zivjela zajedl10 s Milkicom Matijevi6 i njezinom тајkоПl u kllci pravos1avca Vase VlIckovica. Mi1kica se sjeca da је Магјса »uvijek р/аЈса/а za sinom /vicom Јсојјје lуеЬао poslati svecenik i drugim uЫјеnјт s;nom Dгаgот«.121 Svakako је poznato da је 11.1 1I tome гazdobIjll гodeno i cetveгo djece iz obitelji Knezev ic, Dosel1 i ]ауот. Ocito 11II1isl.lllspje1i vratiti svoja јтапја i obnoviti kllce, ра Sll se оре! гaselili ро Hrvatskoj. Оа је kmjellska zlIpa posve izbrisal1a s lјса zemlje, polvrduje i popis pllcanstva iz 1991 . godil1e. Na сiјеlоПl ogromnom podrucju

105

krnjetlske zиpe zivjelo је (е godine tlktlpno samo 11 Hrvata, ргј сетtl (о пе тота zl1aciti da Stl bili i krstenih katolici (tlZ jos l1esto уесј Ьтој onih koji Stl se izjasl1i li kao Jtlgoslaveni , ра је i medtl пјјта mogao biti »sakriven« poneki Hrvat). Ртета naseljima јћ је bilo: tI Krnjetlsi 4, tI Ktllen yakнfн 3, tI Vrtocama 2, (е tI Risovctl i Vodenici ро 1. 123 Nakon Domovinskog rata vjerojatno пј njЉ vise (ато пета , аlј tI Bosni i Hercegovini пјје nakon rata proveden popis stanovnistva, ра (о пе mozemo potlzdano znati. Ро istom рорјЫl iz 1991 . zivjelo је [! ReptlbIici Hrvatskoj tlktlpno 410 Hrvata koji Stl rodeni па podrtlcjtl (nekadasnje) zl.lpe Кrnjetlsa. Еуо пјјћоуа Ьтоја iz pojedinih naselja: Кrnjeusa 143 , Kalati 64, Кlisa 42, Ktllel1 Vakl.lf 41, Vrtoce ЗА, Ostrovica 16, Orasac 12, Вјеlај i Lastve ро 11 , Prkosi 10, Vodjenica 9, Lipa 6, Утапоујпа 5, Risovac 4, Cukovi 2, Bjelajski Vaganac, Вте­ stovac, Rajinovci i Veliki Stjenjani ро 1. ]24

106

Cetvrto poglavlje

TROJICA SJEMENISTARACA - KRNJEUSKI MUCENICI

S Barisi6em su mш;еl1 iClш smrt podl1ijela i (гојјса svecel1ickill ргј­ pravl1ika, sjemenistaraca Banjolucke bi skupije. То SLl : Iliј а Poplasel1, !vап Skel1der i Јиге TomiCic. Роslјеdпја dvojica bila SLI domaci s iпо­ уј iz kшјеLlskе zupe, dok је Poplasen Ьогаујо па Ijetnim praznicima kod zupl1ika Barisica, kojega је poznavao јо!; dok је оп bio trapist и samostanu Мшуа Zvijezda и Вапјој LLlCi. Sva (гојјса su podij elila iStLI tragicnLl SLldbil1Ll sa svojim zLlpnikom i уеlјют Ьгојет zupljana Ll strasnom pokolju zupe 9. i 10 . kolovoza 1941. Svi SLl ргјје smrti тнсеl1ј SLl i zlostavljani, iako najmladi od l1јјЬ , ! уап Skender, пјје јтао jos пј РНl1јll 12 godil1a, te konacno Ьасепј LI zараlјепи ZLlрпи crkvLl и Кrl1jeLlsi skupa sa zlIpnikom Barisicem, te SLI izgorje li. Jliја

Poplasen (1923.-1941.)

Iliја

Poplasen гоdеп је 20. srp1923. Ll Ргјјеса пјта kod Вапје Luke, koji Sll tada pripadali velikoj ZLlpi Petricevac, а sada pripadajLl Мшуј Zvijezdi. Roditelji S LlIШI Jнro Poplasen i Luca rod . Cosic. Кrsten је dva dana kasnije, 22. srpnja 1923 . па Реај6еусн , а krstio ga је [га Serafin Јшiс , za kojega је kao sluZba и Maticama krstenih Llpisano "nediUni propovjednik". Ргета istim Matiсата јтао је јо!; dvije sestre; j edna је bila starija, а dгиgа mlada od IIiје, аlј su оЬје шnrlе таlепе . Mande је rodena 1921. а итгlа 1933., dok је Мага, rodena 1926. , lImrla 1927. и njeznoj dobi od samo 15 mjeseci. Otac, koji је и Ргјј еса п е dose lio iz rodne Melil1e и dobretickoj zupi , итго mll је 1928. II dobi od 45 godil1a kad је Iliја јтао samo ре! godil1a. Kada mll је шnrlа majka, nisam mogao utvrditi , јег njezina јтепа nisam nasao и maticama umrlih petricevacke zupe do ukljuci vo 1940. godine. Obiteljska ти пја

109

је

sudbina уеота slicna опој zupnika Barisica. Naisao sam i па tvrdпјtl da Stl опј bili u srodstvtl, da је Barisic Ыо Poplasenu tlј ak, 125 dakle тајсјп brat, ali Barisiceve Stl sestre pomrle kao djeca, а osim toga znamo da se Iliјјl1а majka djevojacki prezivala Cosic, ра [о песе biti (оСпо. Ali пјје iskljucel10 da su neki daljnji rod. Bilo је i drugih obitelji s prezimenom Poplasen, koje Stl doselile iz okolice Јајса tI РгјјеСапе. U zupnim Maticama Ујепсапјћ па Petricevcu pronasao sam podatak da se 1922. (ато ozenio l1еk:i lуаl1 Poplasen s Jekom udovom Marusic rod. Оијтепоујс, koji tI (о vrijeme zivi tI Ргјјесапј­ та, а tlpisano је da је takoder rodom iz Meline, kotar Јајсе . Godine 1925. u Maticama susrecemo u Ргјјесапјта i nekog Рејtl Poplasena rodom iz Dobretica. U svakom sltlcaju zupnik Barisic i sjemenistarac Poplasen bili su povezani, bilo rodbinskim bilo prijateljskim vezaта , ра su l1astavili druzel1je i nakon sto је Barisic naptlstio trapiste. Та povezanost potjece јо!; iz vremena kada је Poplasel1 odgajan i sko10уаl1 u trapistickom sirotistu, а to је bilo upravo u vrijeme kada је Barisic tu Ыо odgojitelj. То је svakako moralo biti prije 1935 ., jer је (е godil1e ujesel1 Poplasen stupio u sjemel1iste u Travl1ik kao kal1didat Banjolucke biskupije. Zal1imljivo је da је u sjemel1iste te godine posao s јо!; dvojicom kolega koji ga l1isu dLlgo l1adzivjela; оЬојјса su tlmrla pl'ij e nego Stl stigla do oltara. Jedal1 od l1јјћ Ыо је kasniji bogoslov Mil'ko Коуас iz Palackovaca, tI zupi Sibovska kod Рmјауога, koja је takoder ugasla krajem Drugoga svjetskog rata. Коуас је roden 1924. godil1e. Zavrsio је gimnaziju u Тravl1iku 1943 . i zapoceo bogoslovne studije, ali је 1945. l1estao па Кriznom putH. Predao se Englezima, опј ga izrucili partizal1ima i оп se vratio do Zagreba, gdje је HlogorH obolio od tifusa. Тн тн se gtlbi trag; ро svemLl sLldeci odveden је i Ьасеп u јатн Jazovka па ZLlmberku. 126 DrLlgi тн је kolega Ыо sjemel1istarac Vladislav Dizdarevic iz zLlpe Stara Rijeka. Оп је Ыо nesto stariji, roden 1922. godine. Иргауо LI godini kadaje (геЬао maturirati , 1943. godine, obolio је od sHsice (е је тогао prekinuti skolovanje i шnrо је 29. oZHjka te godine н roditeljskom domu LI Staroj Rijeci . 127 Druga dvojica kandidata Bal1jolHcke biskHpije koji SH s Poplaseпот krenHla u prvi razred sjemenista LI TravnikH 1935 . Llspjela SH

110

zavrsiti skolovanje i postati svecel1icima, stovise jedan od njih cak i biskllpom. Biskнpom је postao dг. Severin Pernek (1924.-1997.) iz Ваl1је LlIke, koji је ЬјО svecel1ik Bal1jolucke biskupije ргјје nego је 1967. imenovan biskнpom 1I DlIbrovnikll. Drugi iz njihova narastaja koji је ostvario svoje svecel1istvo је Fral1jo Kresic (1923.-2004.) iz Stare Rijeke . Zaista zanimljiv narastaj banjoluckih sjemenistaraca l Svi su bili solidni lIcenici. Tako је Poplasen 1. razred osmogodisnje giml1azije u Тravnikll zavrsio vrlo dobrim uspjehom, treci odlicnim, kako vidimo iz геktогоvа izvjesca biskupll 1I Ваl1јој LlIci . Вјlо је 10 zlalno doba svecenickih zvanja Banjolucke biskupije. Iako l1iSll ргј­ mani svi koj i SlI se ргјјаујlј, nego Sll birani samo Ьоlјј ucenici , (е јЬ је skolske godil1e u Travnikll 1I osam razreda bilo cak 30 za Banjolucku biskнpiju, kako vidimo iz odgovarajucih izvjestaja sjemenisnih ро­ glavara. Sudeci ро (оте, u Ijeto 1941. kadaje ubijen, Iliјаје lIpravo zavrsio 5. razred gimnazije. Ljetne praznike (е tragicne godine provodio је kod zllpnika Кre­ simira Barisica 1I Кrnjeusi, kojega је ocito posebno уоlјо . Nije mu moglo biti dosadno, јег Stl u krnjeuskoj zlIpi bila jos dvojica njegovih mladil1 kolega sjemel1istaraca. No, cini se da је оп i prije (е godil1e Ijetne praznike јlј barem jedan njihov dio provodio 1I КшјеuSi. О (оте јтато neizravnu potvrdll iz 1937. godine, dakle odmah nakon sto је u Iravnju (е godine Barisic prellzeo krnjellskll ZlIpU. Naime, 25 . srpnja (е godil1e iz Biskнpskog ordinarijata u Вапјој Luci јаУlја­ jtl zlIpnikll u Кшјеusi da је 1I sjemeniste primljen njegov ztlpljanin Juro Тотјсјс, а (от prilikom pise generalni vikar mons. В0 20 Iуа­ nis koji је vodio brigu za svecenicki pomladak Bal1jolucke biskнpije (lIostalom, оп је domaci krnjellski sin, rodom iz Stikade u Lici, аlј је kao dijete doselio 1I Kalate 1I krnjellskoj zupi!) i ОУО: »Saljem i svjedodZbu !lije Poplasena koju sam danas islom dobio. Bila se zagubila па Slalini 1. ј. nјsu znali za malog.« 128 То znaci da se Poplasen u (о vrijeme nalazio kod zupnika 1I КЛ1јеllSi. А (о bi moglo znaciti i daje Iliја svake Ijetne praznike provodio kod Barisica. Ne znamo otklld njegova svjedodZba »па Slatini« (kod Вапје LlIke). Znaci lј (о (а­ koder da iz toga mozenlO zakljllciti kako је Poplasen OS110Vl111 skolll pohadao 1I Slatini? 111

Апа Dosen I1 svojoj Iшјizi Тоје bilo оnја pise da је lIiја II угјјете pred svoje stradanje pomagao zupniku Barisicu u ргјргетј proslavc crkvenog jubileja 50. obIjetnice zupe Zelinovac-Krnjeusa. 129 Medu(јт, 10 пе се biti lоспо , јег је zupa oSl1ovana пајет 1892., ра је obIjetnica mog1a biti tek 1942., а (е obljetnice пјје doceka1a п ј zupa пј wpnik пј sjemenislarac Рор1аБеп. Вј! се da se radi10 о nekoj dПI­ goj crkvenoj proslavi ј1ј aktivnosti, аlј пета dvojbe da је Poplasen 11 (оте sudje10vao i Ыо zlIpniku desna rllka,jer је vec Ыо m1adic od 18 godina, а do tada је mnogo toga mogao nauciti u sjemenistll. Danas se mozemo pitati zasto ga zupnik пјје pos1ao kuci, паkоп sto је saznao sto se dogada u susjednim zupama. Naime, 27. sгрпја 1941. ustапiсi su izvrsi1i napad па Drvar i Bosansko Grahovo i ubi1i obojicu tamosnjih wpnika. Као susјеdпi zupnik mogao је saznati Ьагет za zЫvапја u Drvaru. TakodeI" su 2. kolovoza (е godine ustaпјсј zauzeli Yrtoce i јОБ neka mjesta u krnjeuskoj zlIpi, i тогаlо mu је biti jasno sto se sprema. No, pitanje је, је 'ј Poplasen uopce јтао kamo otiCi, ako јтато па umu da su mu ,"oditelji u 10 угјјете bili уес mrtvi. I1i se zupnik nadao da јт se nista пе се dogoditi јег nikoте пisu nista Пјуј. Sve се (о morati ostati piianja bez odgovora, јег о tome пета nikakvih pisanih tragova: u zupi је sve spaljeno, а do sjedista biskupije u Вапјој Luci eventllalna posta zbog uslanka пјје mogla stici. Yidjeli smo da i biskup dugo nakon pogibije spomenutih svecenika, ра i samoga ВагјБјса, пјје јтао pouzdanih informacija о njihovoj sudbini. Sjemenistarac Poplasen lIЫјеп је u kшјеuskот pokolju 9. ili 10. kolovoza 1941. Вјоје tada mladic kojije upravo navrsio 18 godina. Ргета nekim infonnacijama strahovito је masakriгan ргјје smrti, а onda Ьасеп IЈ zapaljenu crkvu zajedno sa zupnikom ВагјБјсет i kolegama sjemenistarcima. 13H

lvan Skender (1929 .-1941 .) Najmladi medu (гојјсот sjemenistaraca koji SlI stradali u Кrnjeusi 1941. Ыоје Ivan Skender. Sinje Оапе Skendera i Магјје rod. Yidakovic, а roden је 9. prosinca 1929. u RisoVCll, udaljenom nekoliko 112

kilometara od Кrnjel1se ргета Во­ sanskoj Кrllpi. Ртета dl1plikatima Matica vjencanih Zl1pe Кrnjel1sa, roditelji Sl1 тl1 se ујепсаlј u Кr­ njel1si 21. studenoga 1927. Сјпј se da је kod prepisivanja matica doslo do таlе zabune, ра ти је majka llpisana kao Marta, а treba Магјја. Otac Dane mll је roden u Кrnjeusi 29. srpnja 1904., sin је Dane i Магјје rod. Trtanj, а u угјјете zenidbe zivio је II Risovoj Gredi. Majka Магјја тије rodena 18. prosinca 1902. u Lipaci, u трј Sveti Rok kod Gracaca; kcerka је pok. Dane Vidakovica i Ike rod. Ктрап , а II угјјете udaje zivjela ј е u Lastvama. Iуап је drugo dijete od l1kl1pno пјјћ osmero koliko Sl1 јl1 Dane i Магјја јтаlј. Ргета dl1plikatima трпјћ Matica koji se сиуаји u biskupijskom агћјУl1 II Вапјој Ll1Ci, Iуап је krsten 11 Кrnjellsi 15. prosinca 1929., а krstio ga је zl1pnik Edl1ard Wollmann.' 3I I уа поуа Ьгаса i sestre su, ро stal·osti, оуј: Мјlап (rod. 1928. ; итго od mjesec i роl dапа) , Nikola (rod. 1931.), Drago (1933.), drugi Мј1ап (1935.), Iliја (1936 .), Matija (1937. jedina kci!) i Anto (1939). Ni za njega nisam llSpio u biskupijskom агћјуи , koji је nazalost nekompletan, ртопасј podatke kada је stl1pio u sjemeniste, аlј, sve dvojbe razrijesi1a је 1уапоуа majka Магјја, koju Sll zvali Магјса, а koja је prezivjela krnjeuski pokolj. Al1toГll Hrvatskog martirologija хх: stoUeca уlС. Anti Bakovicu, koji ји је posjetio 11 Bjeloyarн, gdje је tada zivjela, izjavilaje 1993. godine: »Мој lvanje то u Travniku aak trece godine i uбо је za svecenika. Svecenik Kresimil' gajejako volio jer је dijete dobro иCilо, islo u crkvu i njega је dvorio, ра ga је оп i poslao u Travnik«. 132 Iуапа kao sjemenistarca sjeca se i prof. Апа Dosen: »Za pokojnog lvicu Skendera tada '2-godisnjeg djecaka sjecam se da sam ga i sama 113

u Ijelo 1941. g. vidjela kao р,'Шспо oniskog djecaka s gimnazijskom kapomna glavi. Na kapi сrnа оЬуиЬа bilaje ,'imska Ьгојkајеdап (1). Govorila "е daje Ыо u svecenickoj gimnaziji u n-аvпiku.« Ш u Ыslшрiјskош arhivu u Вапјој Laci pronasao sаш jedan dopis iz kojega se vidi da 9. svibnja 1942. Marica Skender rod. Vidakovic, supruga Dane Skendera, шоli preko zapnika а Воsапskош Brodll Stjepana КоЫја od Вislшрskоg ordinarijata u Вапјој LlIci krsne lј­ stove za svoje petero djece: Iуапа (г. 1930.), Nikolu (г. 1931 ,), Dragu (г. 1933 .), Мјlапа (г. 1935.) i Аnkа (r. 1939.). Navode se njihove godine i dаtншi rodenja, аlј stoji da је (о otprilike, »oko«. UspoгеdЬош s gоrnјiш рорisош djece ргеша Маtiсаша krstenih vidiшо da Sll godine rodenja Nikole, Drage i Milana (оепе , dok је za Iуапа netoena za шапје od шјеsес dana. Sto se tiee пајшlаdеg djeteta koje је navedeno kao Аnkа, а lIstvari (геЬа biti Anto, vjerojatno је kod pisanja doslo do zabane: onaje 1l10gla reci da (геЬа za »Antu«, а опај tko је pisao napisao је »Ankll<<' Medlltim, пеша dvojbe kako је гјјее о Iуапоуој шајсi (е о пјешu i njegovo eetvero ЬгаСе. U tошје dopisa navedeno kako је Магјса tош ргigоdош izjavila: »Ја sam pobjegla ispred cetnika iz КгпјеиЈе ovamo. Dobila sam driavno namjeslenje, za koje su тi potrebni krsni lislovi тоје фесе. Molim Vas, da mi iste nabavite preko biskup. Ordinarijata и Вапјој Luci, јег i:up. ш-еd и Krnjeusi пе posloji«.' J4 Ordinarijat је zашоlјеп da (е krsne listove posalje па Zupni ured u Воsапskош Brodu. Na poledini toga dopisa zupnika КоЫја pribiljezeno је da su 19. svibnja (е godine izdani zaшоlјепi krsni listovi za svih petero djece: Iуап (Ьг. 1317/42) , а onda геdош Nikola (Ьг. 1318/42), Drago (br. 1319/42), Мјlап (Ьг. 1320/42) i Ante (1321142), sto potvrduje ргеtроstаvlш daje опо »Anka« uшје­ sto »Ante« lapsus u zlIpnikovu dopisu. Sin llija i kcerka Matija u оvош se dopisu пе sрошiпјu , ра Sll опј vjerojatno uшгli ргјје rata, toenije prije kolovoza 1941. Isto tako пе zпашо za slldbinll njihova оса Dane, аlј је Cinjenica da ga Josip Jurjevi6 ne donosi u popisu zrtava krnjellske zupe, dok Ivana (ТујСlI) donosi. 135 То Ы шоglо znaCiti da је !уап 1I угјјеll1е stradanja Ыо kod zupnika, zajedno s Рорlаsепош i Тошiеi6еш, а daje шајkа s dГllgош dјесош uspjela роЬјесј i izbje6i pokolj, dok је otac, ukoliko је 1I (о 114

doba Ыо ziv, mogao biti u vojsci јlј negdje dп!gdје odsutan. Svakako pOHzdano da је iz пјЉоуе obitelji zrtvom t! Krnjet!si рао samo sin sjemenistarac Ivan. О stradanju sina Ivana majka је posvjedocila: »2а Veliku Gospu SII nа:; napali celnici. Vikali su пат : 'Neka vas Gospa spa:;i!' Zene S1l za/vO/'ili и skolu и Liso\la(:i, а druga grupa cetnika је odvela Ijude. Govorili su: 'Не smije nј maCka I/I'vatska oSlati! S\le moramo poklali!' Dvojica celnika su dovela maloga lvicu k meni. Ја sam kukala, plakala, а оn; su т; govorili: 'Несе ти se nisla dogodili, samo neka se s vama pozdmvi. 'Ali kako se sa тnот pozdmvio nisam ga vise vidjela. Smaknuli su gа.« 'З6 Опа је svjedok ocevidac пеzаrnislivih zlostavljanja koje su сеtпiсi vrsili па п еviпi rn с јујlјrnа , zenarna, cak djeci. Еуо toga njezina svjedocenja : »Cetnici su odvodili Ijude i тисШ ih па sve muke. То nije bilo ubili covjeka iz pu.'ike, nego su оn; mucili, kopali 06. lviCU:;1I pilali: 'Voliii li da lј iskopamo 0С! ili da [е uЫјето?', а оп је rekao: 'Ubijle те" Cetnici :;11 Ijudima kopali 0С! i donosili ih svojima i hvalili se koliko је koji iskopao ociju. S 1\lanom su ubili i Јuуu ТоmШСа. Pokupili su sve starije Ijude i odvukli negdje i pobili. Tada su ubili i Jliju Poplasena koji se druiio s Ivanom. Svi su stradali и Ктјеu­ је

§ј.«I37

О

svorne posljednjem susretн sa sinom rnucenikorn, koji је иЫјеп sarno zato da пе postane »рор« , kako SH zlocinci sami govorili , а пјје Ыо јо!; navrsio пј 12 godina, dakle Ыо је jos dijete, majka Ма­ rija је izjavila: »Ivicu sam zadnji ри! vidjela onda kad su ga d\la celnika dovela k теnј и zatvor. Samo т; је rekao: 'Мата, nесе теnе i (еЬ е ubiti. ' MeiJu!im, njega su uЬјli. а теnе su os!avili.«138 Znakovito је da u nasern rjecniku пе postoji odgovarajHci izraz za ubojstvo djece;

Majka Ivana Skendera preiivjelaje krnjellski pokolj i doiiv}e!a duboku starosf

115

јта

doduse » iпfапtiсid«, ali оп оzпаспје cedomorstvo II sirem smislll koje псiпi пеtkо od - nerijetko dllsevno oboljelih - roditelja . ОЫо se пЬiјапје dj ece drugdje пјје пј dogadalo, а u Krnjeusi itekako jest, cak i djeca п majcinu пагпсјu od пеkоlikо mjeseci, ра i trlldnice s пе­ rodenil11 djetetom! Neka о tome posvjedoci statistika sto јп је izradio Josip ЈшјеviС. Od ukllpno 193 zrtve, koliko ih је ргvоtп о роil11епсе пауео , cak пјih 75 s п mаlоlјеtпiсi. Od toga ihje 16 п tгепutku иЬој­ stva imalo izmеdп 16 i 18 gоdiпа, devet izmсdп 13 i 15,22 izmedu 8 i ] 2, te cak 28 iZl11edu 1 i 7 gоdiпа zivota! 139 U postotcima izгаzепо to zпасi da su stral10vit Ьгој od 38,86% uЬiјепih maloU etnici , а ako llzmemo samo I11lаое od 12 godina, dakle djecll, опdа је postotak 25 ,90%, dakl e vise od cetvrtine lIkuрпо navedenog Ьгоја l Koga su djeca ugrozavala? ИЬјlа ihje beskrajna I11rznja опјll koji Sllll pripadnjkн dПlgс пагоdпоsti ili Ујеге ili klase vidjeli пергiј а tеlја, ра l11akar to bila i djeca. А komllnisticke Sll vlasti gotovo pola stoljeca Cinile sve da se taj strahoviti zlocin (ј) па djeci zaboravi i zataska. 1 ovdje valja napomenuti da II паvеdепim brojkal11a пјје obuhvacena cijela krпјепskа тра , пеgо sal110 krпјеп skа орсiпа, tj. sjeverni dio krnjellske zпре! Potplll1i Ьгојеуј za сiјеlп zпрu јо!; sп stra!;niji i tragicniji. Zanimljiva је pojedinost па koju Bakovic svraca pozornost, da п угјјете krnjeuskog pokolja, koji је ро svim oznakama ргауј genocid, јо!; nije postojao 10gor Jasenovac, (е se pita: »Sto Ы bilo da Krnjeuse пуе bilo? Sto Ы bilo da пуе bilo slolinjak slicnih Krnjeusa? Vjerojalпо ni Jasenovca пе Ы bilo.«140 А povijest se nikada пе се гаzшпјеti, ako se пе raZllmijll пzгосi i posljedice. Оа је Јаsепоvас teska Ijaga па hrvatskol11 пагоdп, јег Sll ga osnovali ргiраdпiсi toga naroda, rekao је jos kardinal Stepinac опЉ ratnih dana, medlltil11, оп пјје рао s пеЬа, пiti sп s пјјте poceli zlоСiпi. rјо !; nesto: оп nije prestao padom ustaskog rezil11a, nego је svojll »aktivnost« nastav io jos dvije godiпе II rukal11a komllnistickih vlastodrzaca, sto neki i danas паl11јеrnо ргеSlIСПЈП.

Nevino dijete пјјс пј pomisljalo da Ijlldska zloca i mrznja 1110ze јсј tako daleko i da се dјеСПllЬiјаti . Sjemenistarac Iуап Skender је, рге­ l11а Bakovicu, ponio epitet najmlade zгtve iz redova dпhоvпih zvапја koje Sll nasilno , mllcenicki zavrsile svoj zivot u 20. stoljecll. Najl11laој теаll пјЉ гаупо 624! Bakovic prenosi tvrdnje nekih ocevidaca 116

koji SlI izjavili daje »Bosko SiljegO\lic (pos/ije Тi/O\I genel·al) ma/oga [\юnа Skendeгa bacio и gorllcu va/гu zapaljene i!upne crkve«. '41 lуапоуа majka Магјја јо;;; је pod kraj 20. stoljeca 2ivjela u okolici 8jelovara i dozivjela dubokll starost, а итгlа је, pise 8akovic, u 98. godini zivota. lako оп l1е l1avodi kada је (о Ыlо, znacilo Ы da је итг­ lа 2000. godine. Jure

Тотјсјс

(1924.-1941.)

Stariji od dvojice domacih sjemellislaraca Ыо је ЈlIге ТотјСјС. Rooen је u selu Prkos(ima) 11. (гаупја 1924. od roditelja Мјlе Тотјсјса i Jeke гоО. 811zonja. Roditelji Sll тl1 se Ујепсаlј 22. studепоgа 1919. u Кmjeusi. Оуа dana nakon гооеl1ја krstio ga је Zll pl1ik EdHard Wollmann u krnjeHskoj crkvi . U Maticama krstenih upisan је pod геdпim Ьгојет 9 za (и gоdiпu. Potjece iz Ьгојпе obitelji, kakvih је u (о угјјете u (от krajll Ыlо najvise. Od ukupno cak 12 djece (е obitelji, JlIre је (гесј ро redu. Еуо јтепа пје­ gove Ьгасе i sestara ргета duplikatiта zllpnih Matica ро starosti: Manda, Оапе, Јше, 80zo, 8020 (ocito је опај ргуј 8020 koji је гооеп 1925. l1InГО kao dijete раје оуај dПlgi , гооеп 1927. dobio bratovo јте), Milka, Ika, Dragica, RlIzica, Nikola, Joso i Магјја. IтатО podatak da SH osim 80ze kao таlа djeca l1Inгlе jos (l'ј sestre: Milka, lka i Dragica. Tko је od njih sve stradao 1I ratu, llјј е poznato, budu6i da Josip Јшјеујс u knjizi Pogrom и Krnjeu.'ii 9. i /0. VIII. 1941. пе obraollje naselja krnjellske zlIpe koja Sll Ыlа bIiza Zllpi 80гјсеуас u Lici , meoll koja spadaju i Prkos (l1ekad se јте sela pise i kao Prkosi). (;јпј se da је Тотјсјс zavrsio cetverogodisnj\1 osnovnll skolll do Ijeta 1936. Ne zпатО gdje је (о Ыlо: u гоопјт Prkosima јlј u Vrto117

сата,

koje Sll тll bile najblize. Ргета ргјсаl1ји casl1e sestre Natalije [уаl1јБ, rodom iz kгl1jellske Zllpe, Jllre је l1eko угјјете Ыо u sirotistll sestara Klal1jateljica Кryj Кristove »Nazaret« 11 Budzakн (danas dio Ваl1је Lllke), gdje је dul1OVl1ik Ыо mons. Bozo lуаl1јБ, koji је roden u Lici, ali је takoder odrastao II Кгl1јеиБј. Опа misli da је JLlГe tll mozda mogao zavrsiti i koji razred osnovne skole, ali (о l1isam mogao provjeriti. U Ijeto 1936. јаујо se JLlГe kao kal1didat Bal1jolLlcke biskupije za sjerneniste Ll Travl1iku. U LlГLlМЬеl10rn zapisnikll biskнpije Llbiljezeпо је da је 2. kolovoza (е godil1e stigla njegova тоЉа. Odgovorel1o rnLl је da је zakasnio s ргјјауот, (е da пе moze biti primljel1. '42 Ме­ dLltirn, оп l1јје odustao; sto l1јје uspio (е godil1e, ostvario је sljedece. Prirnljen 11 sjerneniste Ll Ijeto 1937., zajedl10 s јОБ (гј kandidata. Оп је l1ajstariji od I1jih, јег је roden 1924. godine. Dogovoreno је da za uzdrzaval1je placa l1ајтапјi dopril1os od 150 dinara mјеsеСпо. Ocito је llzeta II obzir brojl1ost njegove obitelji i slabo јтОУl10 stanje rodi(еlја. Sva cetvorica novoprirnljenih sјеmепistагаса OSnOVnLl su skolu zavrsila odlicnim uspjehom, stoji Ll dopisu koje је ravl1ateljstvu Оје­ cackog sjemel1ista 11 ТгаVl1ikll ] 7. sГPl1ja (е godil1e LlPLltio BiskLlpski ordinarijat iz Ваl1је Luke. '43 Medutim, II izvjestaju па kraju prvog polugodista l1alazimo Ll ргуот razredu osim Тоmјсјса јОБ ре! kal1didata BanjolLlcke biskupije. Ni jedan od I1jih пiје kasnije stigao do svecel1istva. U banjoluckom biskupijskom arl1ivu prol1asao sam i duplikat dopisa Ordinarijata трпот LlГedu u КгпјеLlsi od 25. srpnja 1937. u kojemLl se јауlја da је zupljanjn Juro Тотјсјс iz Prkosa primljel1 II travl1icko sjemel1iste. и pismu sloji: !!Javile ти 10 i gledajle, da se

bolje pripravi. Ako .110 nе mzumije neka pise i pila. Pi(la)jle ти оса bili mogao njega ijos neke aake povesti svojim kolima do Mrkoпре Grada ili Јајса ... Molite Napl'edak za polporu, kad dоЬю uа, а siюlа је, ра bi bilo pravedno, da ga podupru.«' 44 lz dopisa sazl1aje-

.510

то

daje Јиге dobar ucel1ik, (е gaje zupl1ik (геЬао preporuciti potpori Hrvatskog kllltuгпоg drustva »Napredak« iz Sarajeva, koji је јтао SVOjll POdrllZl1icu i II Кгпјеllsi , а koji је јl1асе pornagao i stipendirao darovite ucel1ike. JLlГe је па polugodistll РГОБао vrlo dobrim uspje118

11От , а

razred је па kraju godine zavrsio odlicnim, ргј cemll је ocjenu dobar јтао samo iz сгtапја, а sve ostale odlican. 145 8јо је, dakle, уеота паdагеп llcenik. Skolske godine 193811939. оп ide u dПlgi razred gimnazije u Тгау­ пikll. U Ijeto 1941 . godine zavrsio је 4. razred sjemenisne gimnazije. Toga је Ijeta zallstavljen па Plltll ргета оltаПl , јег је i оп llЫјеп II Кrnjellsi , vјегојаtпо 9. kolovoza 194]. 8јо је оп tada mladic od ] 7 godil1a zivota, ргiЫizпе dobi kao i Pop]asen. Ргјје smгti stгаsпо је mаsаkгilЋl1 i kOl1acno Ьасеп II zapaljenll crkvн (пјје sigurno је lј jos Ыо ziv) zajedno sa svojim zllpnikom Barisicem i kolegama sjemenistarcima llјјот Poplasenom i lуапот Skenderom. 14 6 Zavrijedili Sll, skllpa sa svojim zllpnikom, da se povede postllpak za пјјll0УО proglasenje bIazenima i svetima, јег Sll llbijeni iz mrznje па katolickн ујещ јlј kako su se kasnije Ьуаlјlј neki partizani »da пе blldll роро уј «. угlо

] 19

Peto poglavlje

SJECANJE NA КRNJEUSU NIJE PRESTALO

Molitvena sjecanja Zagrebu i Drvaru

па

zrtve krnjeuskog pokolja u

Вапјој

Luci,

о

stradanjll zllpe Kгnjcllsa, zlIpnika, trojice sјстспistагаса i ogromnog Ьгоја zllpljana, kao i kod svil1 drugih zrtava Orugog svjetskog rata i рогаса , пјјс sc za vrijcmc komllnisticke vlasti smjclo пј ZllCnllti, ра пј odrzavati javne molitvc za zrtve. Tek padom komllnizma postalo је тоgпсе оре! о (оте govoriti i оkпрlјаti se 1I molitvi za пјјl1. Nakon gotovo роlа stoljeca prvi рll! је javno slavljena mi sa zadllsnica za sve stradale п Orugom svjetskom raru i poraclI, а пјјl1 је lIpravo п Banjolllckoj biskllpiji Ьјlо izvanredno mnogo. Вiskпр mons. dr. Franjo КО111агјса је 3. srudenoga 1990 ., dan па­ kon Ollsnog dana, kad se јпасе тоlј za sve pokojne, 1I banjolllckoj katedrali slllzio sv. 111isll »zadusnicu za sve irtve rala sa podrucja nase biskupije<<. 147 Rijec је о zrtvama Orl1goga svjetskog rata i рога­ са, koje Sl1 izginl1le i роЬјјепе пе samo па podrucjll biskl1pije, nego osobito 111nogo па tzv. kriznim plltovima јlј hladnokrvno likvidirane nakon rata, za с јје se grobove nerijetko i пе zna. Оо toga trenl1tka zllpnici Sll, па trazenje iz Biskupskog ordinarijata Ьјlј ргјkпрјlј oko 5.000 ј111еl1а zrtava, а lј Ьгој пј izdaleka пјје Ьјо konacan. U spomenutoj prvoj јаУl10ј mi sni zadl1snic i тоlјlо se i za krnjeuske zrtvc, iako пi pojedinci пј zupe nisll posebno isticane. Banjolllcka biskupija sjetila se posebnim 111isnim slavljem svih zr(ауа krnjellskog pokolja о пјеgоvој 50. obIjetnici. Biskup Котагјса је и petak 9. kolovoza 1991. и banjoluckoj katedrali sluzio sv. misu zadusnicu za sve zrtve toga pokolja. U svojoj је homiliji rekao: »Ovo svelo тisno slavlje Il'ebalo se danas odriati па podrucju nekadasnје йире Banjolucke biskupije Krnjeusa kod Bosanskog Pelrovca, па тjeslu taтosnjeg iupskog groblja. Naialosl. Ijeskobna i nesigurna vreтena. u koja sтo bez ikakve krivice uvuceni ovih posljednjih тје­ seci. 10 su onemoguCi!a<<.]48 Za to је и katedrali slаvlјепа sv. тјБа kao zrtva »pomirenja. praslanja i ljubavi za sve pobijene iupljane u strasnoт pogromu koji ih је па danasnji dan prije ravnih 50 gocUna zahvalio i odnio 224 iivota«. Nabroj ivsi prezimena obitelji iz kojilJ Sl1 te zrtve, biskup је dodao: »[Slog su dana ubijeni i iupnik KreS:imir 123

Вш;s;с, 'е

sjemenislCll'ci ["оп Skenda i ЈlII'е TomiCic iz Krnjellse i f1iPoplasen ;z Ргijесоnо (Pell'ice"oc) izgогје "s; 11 zopoljenoj йирnој C/'k1li«. Biskup је (от prilikom iznio podatak da S11 do tada prikupljeпа јтепа 6.783 паstгаdаlа vjernika Banjolucke biskupije 11 Drugom svjetskom ratll i рОIЋСU.

јо

Malob"ojni su imali Sl'eCll prei ivjcri krnjeuski pukolj Ј 941 .

Nazalost, ВОSПll i Hercegovinu zahvatio је поуј га!, vеlikоsгрskа agresija па tll samostalnu i medunarodno priznatll dclavu. Iako Ы ро­ cetak rata II ВјН уаlјаlо staviti u listopad 1991. kad је od velikosrba stradalo hrvatsko selo Ravno II istocnoj Hercegovini, а пе II (гауапј 1992. kako se (о sa slllZbene strane llvijek iznova сјпј, ratna zbivanja u Hrvatskoj i ВјН i пјјll0уј odjeci II nasim stranama prekinl1li su daljпја molitvena oktlpljanja па obIjetnicu krnjeuskog pokolja. Nakoll velikog izgolla katolika Hrvata i svill drugih nesrba u kol оуот 1995. takva S11 molitvella okupljanja nastavljena u Hrvatskoj. Alltor оуе knjige, tadasnji zupnik banjolucke тре PollOda ВI. Ој . Магјје i generalni vikar biskupije, i sam prognanik, ргеdvоdiо је 124

28. lislopada 1995 ., па moIbu Zavicajne udruge »Кrnjeusa, kolovoz 1941.« sv. misu zadusnicu za zrlve krnjeuskog pokolja 1I iSl1sovackoj crkvi Presv. Srca Tsusova 11 Palll1oti6evoj 111јсј II Zagrebll, gdje su se u 10 угјјете svake пеdјеlје u ророdпеvпill1 satill1a оlruрlјаlј ргоgпа­ пiсi iz Вапјоluсkе biskupije па роsеЬпо ll1iSllO slavUe. U prigodlloj 11ОIl1јlјјј odjekllule su i оуе rijeci :

»Danas su nas оуЈје okupi/i naS:i dragi pokojnici, odnosno nasa !jubGlI Р"ета njima. Blagdan Svih svelih i DuS:ni Јап sjecaju nas па nase polcojnike, idemo па njihove gгоЬоvе, nosimo cvijece, раlјmо svijece, za nji!1 molimo. Pokojnim i,'lvama poko!ja и iupi Kmjeusa iz Iragicni/1 Јапа 9. i 10. kolovoza 1941. 10 пе mойето uCinili. Za njihove se gmbove пе zna. То su Ьуојпејате и koje "и - neki nu·tvi, а d,'ugijos poluiivi - pobacani.lne samo to: pedeset godina ih se nije smjelo ni spomenuli, kao Ја su oni bili zloCinci, а пе irtve. lpak, mi danas оУфе nisll10 luiite!ji zloCinaca koji su iZVl'Sili 'ај strahovili poko!j. Njihovi su tuiile!ji same te nevine Йг/уе. Mi smo danas molile!ji, molile!ji Boijega milosnla za se паЈе dmge pokojne, kao i za iive. Neka Војја dоЬгоtа unisti svaku mгјпјu koja naialosl i Јапа;, - роlа slo!jeca kasnije - Сјпј lolika zlodjela, poko!je nevinih i unistavanje dobara. Nevine i"lve пе smiju se prep1lStili zaboraVU!«14 9

Nаkоп

te

о

slo је propovjednik iznio poznate podatke о zlIpi Кrnjeusa zrtvall1a pokolja 1941. rekao је: »lznosim оуе podatke kao роЈ­

sje/nilcja godine donose sa sobom i zabomv, preiivjeli svjedoci ti/1 zbivanja izuтiгu . NaSi mucenici nisu zavrijedili da ЬиЈu zabOl'av!jeni. Krscani su svoje mucenike u\Iijek upoznavali, poslovali i caslili.« Zatill1 se upitao: »Slo bismo mi mogli ucinili sJlojima?«, i iznio је tri prijedloga:

» 1. Zupa КгпјеuЈа zasluiila je spomen-knjigu, monograjiju и koju Ы иSlа i sva imena njezinih mucenika. Меаu уаmа Kmjeusanima i vasim pOlomcima ima inteleklualaca; dajte se па posao! 2. Mucenicima па celu s vise sjemenislamca i iupnikom Barisiсет nigdje пета spomena. Dogodineje 55. ob!jelnica njihova тисе­ nistva. Ne Ы lј se negdje mogla postavili makar spomen рlоса, kako је 10 1991. иапјепо za iupnika grahovskog Јоп Јшја Gospodnelica 125

u гuр; Odiak-Caic? (Naime, 1I (ој zlIpi 1I Livanjskom poljll tadasnji је zllpnik vlc. Vinko Solaja sa zlIpljanima (е godine postavio spomen plocll mllcenikll GоsроdnеtiСlIла [огаnј nоуе Zllрле crkve, а blagoslovio јн је biskt1p mons. Franjo Коmагјса.) МоМа т se {о moglo uCinili 'ато gdje vas Kmjeusana danas ima naj\lise. Jlije moida vec doslo vrijeme i za obnovu same Kmjeu!fe?! 3. PJ-ikupljali podalke о svim zrfvama pokolja, а posebno о zupniku, kojije ро s\'emu sudeCi pravi kI-scаnski mucenik i svelac, ja nуе то n; politicar niti је ikome то kri\; l1ili је ikoga, ра 11; pravoslavne susjede, iskljuCivao iz -,уоје Ijubavi, dobrote i ротоЫ Za!fto nе ы­ smo radili па (оте da na!fi mucel1ici i sluibeno budu postavljel1i za uzor i zagovornike, tj. proglaseni svetima. fтато svetaca, ali ih l1е poznamo. Ne rastu оп; samo и Jlaliji, Francuskoj, Spanjolskoj, itd. , rastu i теаu nama!« l5u Propovijed је medll prezivjelim Кmјеllsалimа i лјihоvim potomсјmа ргјЬуасеnа s velikom zahva lnosclI. Hvala Bogt1, t1 meduvremenu se nesto od i zлеsелih prijedloga i ostvari lo . Osim sto St1 уес obavljane molitvene komemoracije i prikllpljani poclatci о zrtvama, па red је doslo i objavljivanje knjige о krnjet1skim zrtvama 1999. gоdiле i postavljanje spomen ploce krnjellskim zтtvama 1I Zagrebu 2005. U Кглјеllsi, лаzаlоst , vise пета nј crkve niti bilo cega drugoga sto pripada zlIpi, ра (аmо spomen plocll nјје bilo mogllce postaviti.

Spomen-ploca

(ј)

krnjeuskim mucenicima u Drvaru

Uspomenu па krnjeuske zrtve zivom St1 odrzavali i Banjolucka ы­ skupija i prezivjeli Кrnjeusani i nјјЬоуј potomci. Опо sto nјје bilo moguce lIciniti u Krnjeusi, ucinjeno је 1I sllsjednoj zlIpi 1I Dгуащ koja је doseljenjem prognanih Hrvata katolika iz mnogih zupa srednје Bosne 1995. роnоуnо ozivljena, јег је i ta zllpa 1941., i (о dva tjedna гаnјје пеgо Krnjet1sa, gotovo posve unistena. Revni drvarski zupnik vlc. Zarko Vladislav Osap uveo је poseban spomen-dan moli(уе za mucenike !е zupe. Iako se (а molitvena manifestacija slllZbeno zvala »Dаn dп' агskih пшсепikа« , уес od samog pocetka su 1I mo li(уепо sjecanje bile ukljucene i zrtve iz dviju sllsjednill zlIpa: Кrnјеll126

se i Bosanskog Gгаhоvз. Prvi Dan drvarskih ШLlсеl1ikа slavljenje 27 . srpl1ja 200]. Sv. шiSLl zadLlsnicLl predvodio је biskLlp шоп s. Fral1jo Кошагiса. Sl1s1avil0 је јо!; 15 svecel1ika, od kojih је пјјЬ ре! dosl0 iz sLlsjedne Sibel1ske biskLlpije s vесош skl1рil10П1 11ОdосаSl1ikз iz Кnјпа. ZLlpnik Osap је па vеlikош раПОLl pred оltагош dao napraviti 568 шаlih рарirпih Lllјапјса koje predstavljajLl isto toliko poznatih zrtava katolika iz drvarske i dviju sрошеПLltih sLlsjedl1ih zl1pa. Toga је dal1a LI sportskoj dvогалi , koja II Drvaru јо!; od 1995 . slLlzi kao bogoslLlzno okLlpljaliste kаtоliсkiш vјеrпiсiша, otkrivena velika SРОП1ел рlоса trojici susjedl1ill zLlpl1ika П1l1сепikа: Wаldешаru Махiшiliапu Nestoru iz Drvara, Јшјl1 Gospodl1eticll iz Bos. Grahova i Kresil11iru Barisicu iz КrпјеuSе. Na l1јој stoji Llklesano:

»Tko izgubi iivat svaj radi теnе i Еуаnаеиа, spasit се ga (Мk 8,35). и znak zahva/nosfi za vjernost Bog/.l i Crkvi Ја irtve v/astita iivofa svecenicima-рl'vаmUi5еniсimа Banjalucke biskupije v/c. Wа/dетш/.l Махјтј/јаnи Nesfor/.l 1888.-1941. v/i'. Ј/.Iуаји Gospodnefic/.l 1910. - 1941 . v/c. КуеЈјтјт Bal'isic/.l 1907.-1941. i statinama nevinih vjernika unislenih kato/ickih йира Bos. Petгovca-Drvara, Bos. Суа/1Оуа i Krnjeuse о 60. abIjetnici njihova stradanja (1941.-2001.)

OV/.l spomen р/оси роЈјји biskllp Franjo, svecenici Banja/uCke biskupije i йириаnј zupe Drvar. Nitko пета vei:e Uubavi аЈ ove pa/oiiti v/astiti iivot za svoje prijateUe (Jv 15, 13). и Drvши 27. srpnja 2001.«15 1 Nаzоспiша је

podijeljen i prospekt s glаvпiш роdаtсiша о trojici zuрпikа-mLlсепikа i о stradanju njihovih zupa, te Бlјсјсе tih zl1pnika koje Би priredili banjolucki Буесепјсј Iујса Bozinovic i Anto Огlо­ уас . U prospektLl, nakon sto SLl l1avedeni fuрпiсi-шuсепiсi i sјеше]27

Spomen-p/ocu йирnјсјmа Neslorll, Gospodneticu i Barisicu 11 drvarskoj " akvi" postavio је iupnik \!/с. Zarko V/adis/av Osap 2001 .

nistarci , stoje i оуе гјјесј: »Pokolj se u sve tri јире dogodio odmah па pocetku rata, u svega dva Ijedna, оЈ 27. srpnja Јо Ј О. kolovoza 1941. , kada је 'etnicki oCisceno' ogromno роЈуиСје оЈ Вihaca Јо Mrkonjic-Grada Oer је i iupa Кljиc uskoro lesko stradala) i оЈ Sanskog Mosta Јо Knina. Ako se lоmи pribroje i unistene јире и Lici, nру Boricevac, оnЈаје lopodruCjejos vece.« 152 Spomen-slavlju је svoj doprinos dala i drvarska Орсјпа koja је taj dan proglasila neradnim. Otada se spomen-slavlje Dal1 drvarskih mllcel1ika slavi svake godine па dal1 stradal1ja drvarske zllpe, 27. srpnja, аlј Sll 1I to slavlje redovito lIkljllcene i zrtve sllsjedl1ih zupa Кrnjellsa i Bos. Grahovo . Upravo od оуе, 2008. godine, u Drvarн се se tim slavljem komemorirati zrtve iz сјјеlе Banjolucke Ьiskпрiје, kao sredisl1je molitveпо slavlje, buduci da slicl1a, osim spomena Brisevljal1skih zrtava iz 1992. п zпрi Stara Rijeka, п drllgim zlIpama lIg1avnom пе postoje. 128

Odsada се se zvati »Dan muсепikа Вапјоluсkе biskupije« i иеЬаlо postati tradicionalno sredisnje molitveno slavlje za sve zrlve гаtоvа 20. sloljeca s podrucja сјјеlе biskupije.

Ы 10

Pisana гјјес о zupi Krnjeusa i njezinim mucenicima u novije doba Nevolje novoga rata 1992.-1995 . onemogucile su za neko vrijeme slicne molitvene komemoracije za dulje vrijeme. Ipak о zrtvama se vise пiје sutjelo. Уес odavno SLl se potiho prikLlpljali podatci о пјјта i о LlnistenjLl zupe КrnjeLlsa, а sadaje doslo vrijeme da se (о i objelodaпј. Ponestoje оЬјауlјепо i LI dnevnom tiskLI, аlјје krnjellsko stradanje Irebalo sLlslavno istrazivati i rezLlltate objaviti LI posebnoj knjizi.

Tri knjige

о

Krl1jeu§i, objavljene u posUednjih 15 godina

Toga se velikog posla prillvatio Krnjeusanin prof. Josip Јurјеујс , koji је od starijih IjLldi skllpljao i biljezio јтепа i паCiп stTadanja zrtava II Krnjesi. Оп је уес 1991. јтао gotov rukopis za knjigLl о krnjeuskom stradalljll, а сјјј Ы glavni dio Ыо popis јтепа svih zrtava. StLlpio је i ГI kontakt s autorom оуе knjige . MedLltim , га! је sprijeсјо njezino оЬјаУlјјуапје. Dogodit се se (о tek Ј 999. godine. Knjigu pod nasJovom: Pogrom u Krnjeusi 9. i 10. VIll. 1941. (е је godine 129

izdao Vikarijat Banjolucke biskllpije u Zagrebu u mbIioteci »G lasnika Banjalucke biskupije«. Knjiga јmа dva dijela i priloge. U ргуоm је dijelu autor prikazao daljnju роујјеБ! sireg kmjellskog podrucja, ропоупо naseljavanje toga podrucj a 11rvatskim katolicima i osnutak Zllpe 11 Krnjeusi , а u dTllgom napad па Кrnjeusu i krnjel1ski pokolj, te njegov odjek, о kojemu је zagrebacki nadbiskup Alojzije Stepinac izvijestio i saml1 Svetн Stolicl1. U prilozima slijede iskazi s\'jedoka о stЈЋdапјl1 (е zl1pe, te osobito dragocjeni popisi i tabIice 11 kojima se ројmепсе donose stradali СЈапоуј zupe Кrnjeusa , (оспјје iz samo onog dijela zl1pe koji se prostirao па podrucju орсјпе Кгпјеllsа, аlј пе i onoga dijela koji је gravitirao Ktllen Vakufl1, te popis prezivjelih Кrnjellsana. Popis zrtava 11 posebnom poglavljll рго Ујегјо је II sacuуапјт prijepi sima zl1pnih matica al1tor оуе knjige, sto је t1vrsteno U Jurjevicevll knjigll, dok је predgovor napisao banjolucki bi skup mons. dr. Franjo Коmагјса. U medl1vremenu је 1994. u Rijeci оЬјауlјепа mаlа а li dragocjena knjiga znanstvenice prof. Апе Dosen s naslovom Kmjeusa и srcu i sjecanju. Опа је svoj rad radila samostalno, neovisno о ЈшјеviСu. Podijelila ga је 11 dva dijela. U ргуоm је prikazala zivot tih radinih Ijudi koji su doselili II taj kraj ргјје 60-tak godina, do pocetka ratnih stradanja u zapadnoj ВОБпј i Lici , а 11 drugom donosi ni z sjecanj a i svjedocenja ocevidaca koji su uspjeli prezivjeti taj pokolj. Кnjiga sadrzi i opsiran pogovor profesora А. Skгibulје, te prOS11dbl1 Ferde Sarica. Zasto је napi sa la tн knjizict1, гekla је autorica па kraju: »Nastala је radi i ivil1 Kmjeusana i njihovih potomaka diUem Hrvatske i van nје i јој: vise radi podsjecanja па mrtve s fradalnike i izbrisana imena s njihovih opustjelih kuCiS:fa l1а kojima vec odavl1o l1ета 11; l1agorjelih zidil1a da Ы podsjecale l1а I1jiI1 .« А svoj plemeniti humani i krscanski stav izrekla је u posljednj oj гесепјсј toga vrijednog djelca kojom је objasnila sto је Ыо сјlј I1jezina prikaza: »!znad svega: l1а­ mјеуа ти је da bude umjesto sp omenika i l1afpisa l1а l1eposfojecem bIagoslovUenom grobUu 11 kome Ы se naS:le i S:irom mzasufe kosti krnjeuskih stmdalnika.« 153 Тгесј koji se istrazivanjem kmj euskih stradanja Ьаујо , оре! пеоуј­ sno о prvih dvoje, је autor оуе knjige . Sjecam se da sam pomalo ргј130

kupljao podatke јОБ od proslave 1оо. obIjetnice oSnl1tka Banjoll1cke biskl1pije (5. srpnja 1981.). Ргуј Pl1t sam tada 11 slttzbenim biskl1pijskim Okrllznicama, koje Sl1 LIIllnazane ciklostilom samo za potrebe svecenika te biskupije, оЬјаујо smrtne dane dijecezanskih svecenika Banjoll1cke biskupije 1984. godine, medtt njima i иЫјепјћ zupnika ВагјБјса u КmјеllБј, Nestora 1I Огуаги i Gospodnetica и Bosanskom Grahovll. '54 То је Ыlо ргуј ри! da Sll neki, osobito mladi svecenici иорсе sazl1ali da su odmal1 па pocetku »l1stanka« 1941. godine stradala tri susjedl1a zupnika 11 zapadllOm dijelll Banjolucke biskupije.

Knjige

(ј) () f,.."" IIj('/I."'/ 111) ('=i11l1

sr,.adanju

131

Godine 1995. оЬјауlјеп је opsezan zbornik radova »Crtajte graprecrtajte Ijude« u POVOdll јl11споуапја vrhbosanskog l1adbiskllpa 1110ns. Vјnkа Риlјјса kardinalolll. U пјеl11и је оЬјауlјсп i rad potpisanog autora s naslovol11 »u-il1aesl ugaslih svijeca, Zup e Ва­ njalucke biskupije neslale и drugom svjelskom ralu« . U (от se radu razmjemo kratko, па str. 591-594, govori i о unistenju zupe КгпјеиБа i stradanju tamosnjeg zlIpnika i (гојјсе sjemenistaraca. 15S Sljedece је godine izisao godisnjak »Glasnik banjalucke biskupije« , u kojemu је isti rad malo prosiren, ali је objavljen bez biljeski , а о КгпјеиБј se govori па str. 162-166. Тгесј pнt је isti rad objavljen, оре! malo doraden i оргеl11lјеп biljeskama, 1I knjizi autora оуе knjige »Uciteljica zivota«, а о КгпјеиБј se govori па str. 226-230. 156 Godine 1999. autor оуе knjige оЬјаујо је knjigtl Banjolucki marlirologij s podnaslovom Svecenici Banjolucke biskupije - zrlve ralova dvadesetog stoljeca. U пји је uvrstio i krnjeuske mucenike: zupnika Barisica, te sjemenistarce Poplasena, Skendera i ТоmјСјса s klЋtkim zivotopisima i prikazil11a njillOva l11uccnistva. ' S7 Najnovija knjiga koja govori о stradanju svecenika, redovnika i svecenickih pripravnika s cijelog hrvatskog govomog podrucja ро­ javila se 2007. То је knjiga don Ante Bakovica s naslovol11 Hrvalski marlirologij хх: stoljeca, а u kojel11 se govori i о kmjeuskol11 zupniku Кresimiru Barisicu, (е sjemenistarcima Iliјј Poplasenu, Iуапи Skcnderu i Juri ТОl11јСјСи. Za nasll (еmи је osobito dragocjeno (о sto је Bakovic ргопаБао majku sjemenistarca Skendera, уес kao 90-godisnju staricu i s пјоmе razgovarao, sto је donio u prikazlI stradanja njez ina sina Ivana. 1S8 пјсс , пе

Osnutak zavicajne udruge »Krnjeusa, kolovoz 1941.« Prezivjeli КmјеиБапј rasprseni Бјгоm Hrvatske odlucili su osnovati zavicajl1ll udrugu kojoj bi zadaca bila cuvati (гајап spol11cn па пеујпе zrtve iz 1941. godine, podici јm dostojno spomen-obiljezje, poduzimati druge aktivnosti kako spomen па njih пе bi izbIijedio i nestao, okupljati raseljene КГl1јеиБапе ро Hrvatskoj i cijelol11 svijetu , te poticati znanstveni i kulturni rad u istrazivanju obicaja i паСјпа zivota Ri'vata katolika kшјеuskоg kraja. '59 132

!nicijativni sastanak, па kojemu је sudjelovala 21 osoba, odrzan је 8. listopada 1995. II Gradskoj kavani u Zagrebu, nakon sto је Bihac i Ље podгucje, sve do Кmjeuse, oslobodeno iz obruca velikosrpskih snaga, (е је postalo moguce doci i II (ај ЮЋј. Izabranje Upravni odbor za da1jnje aktivnosti. Predsjednikom upravnog odbora postao је dr. Petar Javor, tajnikom dip1. iur. Milan Pavelic, а clanovima : mr. Josip Balen, mr. Mi1au Bajtek, pгof. Anа Dosen, dipl оес. Тотјса РаујСјс i prof.lvan Smoljan. Na skllpllje bilo dosta govora о knjizi Апе Dosen »Кrnjellsa 1I srcu i sjecal1ju« koja је bila objavljena godinu dal1a priје . '60 Prvi p10d toga sastanka bilaje sv. misa zadllsnica za sve krnjellske zrtve kojll је samo dvadeset dana kasnije, па rnоlbll odbora, predvodio alltor ovih redaka II bazi lici Srca !sllsova 28. listopada 1995. Medlltirn, l1edostatak prostora i dгugi pocetl1i ргоЫеrnј doprinijeli Sll da је osnivacka slшрstiпа zavicajl1e udruge lIslijedila vise od ре! godil1a kasl1ije. Naime, odrzal1a је tek 8. prosil1ca 2000. 1I prostoriјата licke lIdrllge »Vila Velebita« 1I Cakoveckoj ulici u Zagrebu. Osnivackoj је skupstini pribivalo 16 osoba iz Zagreba i okolice, Вје­ lovara, Karlovca do Pule. Pismo potpore (от је prilikom posla1a i Banjolllcka biskupija preko direktora biskllpijskog Caritasa mons . dr. МilјепkаАпiСiСа. Usvojenje statllt i utemeljena zavicajna lIdгuga »Кmjellsa, kolovoz 1941.«. U nazivll lIdПlgе sаСllvап је spomen па stradanje пе samo sela Kmjellse s njezinim zaseocima, nego i dгu­ gil1 naselja па podrucju rimokatolicke zlIpe Кmjellsa, а (о se dogadalo tijekom cijelog mjeseca kolovoza 1941. gоdiпе. Тот prilikom izabrano је ргеdsјеdпistvо lIdгuge i Upravni odbor. Za predsjednika Udruge izabran је Vlado Jurjevic, koji је lIjedno Ыо i pгedsjednik Skllpstine dгustva, а zamjenica pгedsjednika MarUa Mataic. Za predsjednicll upravnog odbora izabrana је prof. Апа Dоsеп-DоЬud, zamjenik predsjednice postao је Milan Bajtek, tajnikom Dгago Pavelic, а гizl1icarem Jelka Vadon. Тrj clana Nadzomog odbora sacinjavali 5LI: Mi lka Babok kao pгedsjednica, te Tonka Кnezevic i Апа Znidaric kao clanice. Takodeг је lItетеlјепо sesteгoClano Povjeгen stvo za prikupljanje i sгedivanje evidencije о Kгnjeusanima i njihovim potomcima 1I koje su usli: Josip Jurjevic, Draglltin Dosen, Апа Znidaric, Stipe Ваlеп, Магјса Pavelic Zubatovic i Dгago PaveliC. '6' 133

OSn;\IQCi zavicajnog klllba "КУnjеuја kolovoza 1941. " па skupslini 8. 12. 2000. и Zagrebu. Slijeva: +Ј. Matijevic-Vac1on, Jvl Bajfek, Р Javor, r Knezevic, А. Dosen, А . Dosen-Znidaric. D. Dosen, Ј. Јшје\liс (sjedi), D. Ivezic. D. Jurjevic, V. Јшјеvi с, М Jurjevic-Mataic, М Mafije\lic Babik (Folo: V. Jagric)

S kojom svrhom је udruga osnovana i koja su роdшсја njezine djelatnosti паЬгојапо је u clanku 7 statuta udruge koji је usvojen па dan osnutka L1dшgе 8. prosinca 2000. ovako: »Djelatnosti Udruge su: - okupljanje graaana ZаgгеЬа (је!' јој је sjediste u Zagrebu i па njegovu podrucju је udrllga registrirana - ор. А. О.) kao i gmaana drugih gradova Republike Hrvatske podl'ijetlom iz Krnjeuse i drugih naselja s podnlCja rkt (rimokatolicke) zupe Krnjeusa sa sVl'hom lуај­ nog sjecanja па tragediju kojaje zadesila 11rvatski narod ovog kraja ukolovozuI941.; - iniciranje podizanja odgovarajuceg obiljezja nevinim zrtvama; - poticanje znanstvenog (povijesnog i etnograjSkog), kulturnog i umjetnickog rada па iSlrazivanju, (е риblјсјгапји radova о паСјпu zivola i оЫсајјmа sll'adalog hl'valskog stal10vnislva KI'njeuse i l1јј­ hovih raseljenih pOlomaka; - ulvraivanje mogu(:nosti pokrelanja zahljeva za povral imovine bivsim vlasl1icima s podrucja Krnjeuse i drugil1 naselja s podruCja rkt гире Krnjeusa i njihovim nasljednicima; 134

- 1ISpostavljanje odnosa sa dmgim udnlgama isto\ll'snog ili slicnog institucijama 11 RepubIici Hrvatskoj.« 'G2 Иргаупј је odboI" па sjednici 13. oZlljka 2001. odlucio da se ог­ ganizira zajednicki posjet Кmjeusi. То se i ostvarilo Ј Ј. koJovoza (е godine, иргауо п 60. obIjetnici krnjellskog pokolja. О tom pohodll slijedi opsirniji prikaz. Danas udruga Ьгојј stotinjak Сlапоvа. Ргуа gоdisпја skupstina Zavicajne udruge 2001. Do sada su odrzalle samo dvije godisnje skupstine zavicajne udruge: 24. stlldenoga 2001. i 3. prosinca 2005. Ргуа godisnja skllpstina lIdruge odrzana је 24. stlldenoga 2001. u prostorijama »Ујlе Velebita«. lz zapisllika skllpstine vidljivo је da је do tada lIdl'uga okupila 21 О Сlапоvа. Za predsjednika udruge izabran је ШГ. Мјlап Bajtek, dok је угlо аktivпа сlапiса drustva Апа Dоsеп­ Dopud izabrana za dozivotnu pocasnu ргеdsјеdпiсu udruge. lzabran је i поvi Иргаупј odbor. Predsjednicom mll је postala Магјја Mataјс, tajllikom Drago Рауеlјс, bIagajnikom Jelka Vadoll, а сlапоујша Dane Mataic i Апа Dosell-Dopud. Budllci da ргеzivјеli Krnjellsani i njihovi potomci zive razasuti diljem Нгvаtskе, izabrallo је sest ро­ vјегепikа za rad па terenll 1I опјш mjestima gdje је najvise Кrnjeusa­ па. Za podrucje Кrizevaca 10 је Nikola Matijevic, za Кlostar Iуапјс i Iуаllјс Grad Маса Zubatovic-Pavelic, za Viroviticu Мјlап Dosen, za Slаvопski brod Josip Јшјеviс, za ВјеЈоуаг Апа Zпidагiс i Dragu(јп Dosen, а za >юslаlа podrucja« Stipe Ваlеп i Drago РауеЈјС. Na skllpstilli је zakljucello da se pristupi izradi monografije s llaslovom: »Povijest Hrvata katolicke zlIpe 'Uznesenja bIazene djevice Магјје' 1I Krnjellsi«.163 Dгllga је godisllja skllpstina odrzana tek 3. prosillca 2005., аЈј Sll se ргјје svake od njih dogodila vazna zbivanja za zivot lIdfllge, ра сето ih ovdje prikazati, а drugll godisnju skupstinll tek nakon toga, kako bismo se ugЈаVllОПl drzali kronoJoskog reda. sаdгzаја гаdа, {е dгugim

Кошешоrасiја

2001.

1I Кrпјеllsi

l zavicajna udruga Кmjeusana »Кrnjeusa , kolovoz 1941.« је 200 1. godine, kada se spominjaJa 60. obIjetnica stradanja krnjellskih Ујег135

nika organizirala spomen-slavlje. Ргуј ри! nakon 1941. u Кmjeusu su 11. kolovoza 2001 . organizirano dosli nekadasnj i njezini stanovnici, hrvatski katolici, koj i danas zive u Hrvatskoj i lЋzаsuti ро svijetu. Posebnim autobusom dosla ih је уеса skuрiпа iz Zagreba i drugih mjesta u Hrvatskoj. Sa sobom su donijeli sve: kriz, svijece, сујјеСе . Ргigоdпu SlllZbu rijeci i molitvu za pokojne, jer пј sv. misu zadusпiси пјје Ьјlо moguce slaviti, па krnjeuskom groblju predvodio је izаslапik banjoluckog biskupa generalni vikar mons. Anto Orlovac u pratnji bogoslova Darka Anusica i uz sudjelovanje bihackog Zupnika fra Jure Salica. Odrzana Sll i tri prigodna govora. Govorili su: predsjednica upravnog odbora Zаviсајпе udПlgе »Кmjeusa , kolovoz 1941.« prof. Апа Dosen, zatim Marija Mataic rod. Jurjevic-Balen , potpredsjednica Zavicajne udruge , i prof. Josip Jurjevic, koji је рго­ Ыао sva poznata јтепа zrtava krnjeuskog pokolja 1941., а zalim su se pohoditelj i uputili u srediste sela II kojemu se пј ро сети пе Ьј dalo zakljuciti da је tu nekoc bila katolicka crkva i sjediste zupe.

Molitva i prigodni govori obavljeni Slf pod otvorenim nеЬоm j ednim sacuvanim spornenikom

136

па

groblju sa samo

Na mjestu па kojemu је ргета svjedocenju starijih nekoc stajalа zlIpna crkva Uznesenja Blazene Ојеујсе Магјје neki је zapllsteni ugostiteljski objekt. РгеС. Апtе Магјјап, Zllрпik u Mrkonjic Gгadll, pripovijedao је alltoru оуе kпјigе da Sl1 pocetkom 80-tih godina 20. stoljeca оп ijos dvojica svесепikа: уlС. AdolfVisaticki i pok. Marko Salic Ьјlј u Krnjeusi, (е da se tada јо:; vidio таlеп dio temelja nekada:;nje katolicke crkve, dokje па ostalom dijelll tih temelja podignu(а gostionica »Маlј гај<<. 1 samo grobIje, koje пе Ьј nitko пј иоСјо, ako ти se izravno пе svrati pozornost, пiје ogradeno, пета nikakvih oznaka; sve је zaraslo 1I ЬuјПLI travll, tek па jednom I11jestll strsi skготап паdgгоЬпi kamen. U орси atmosferu lIklopilo Бе i угјјете s vjetrom i dosadnom, gotovo jesenskom, kisicom i izmaglicom, jer је II посј паglо zahladilo za preko 20 stupnjeva. Lijepo iZIЋdеп drveпј kriz koji Sll Кrnjellsani dопiјеli sa sobom пјје Ьјlо mogllce (ато postaviti zbog ораsпоsti da bllde оskvrnјеп, ра је роslап 1I sjediste biskllpije u Вапјој Luci, kako Ьј i оп sacuvao sроmеп па ргуо okuрlјапје vjernika Кгпјеusе u zavicaju паkоп Рllпih 60 gоdiпа. Dопоsiто ovdje роviјеsпi govor s tog prvog pohoda Krnjeusi паkоп 60 godina gospode koji је odrzala роtргеdsјеdпiса zavicajne udrllge Магјја Mataic, а u kojemu је progovorila о porijeklLI i роујје­ sti kЛ1јеuskih katolika, аlј, i ргјје svega, о njihoVll teskom stradanjll. Govor potpredsjednice Zavicajne lIdrl1ge Marije Mataic

»SlOvani susjedi, roaaci i prijaleijil U ime Zavicajne udruge izraiavam zadovoijslvo SIO ",а svima уата dijelimo ove di/'ijive Irenulke ovog povijesnog, prvog organizimnog pohoda u zavicaj и nas Krnjeuski k/'aj, kolijevku u kojoj smo se rodili. Posebna т; је casl pozdravili теаи пат а gospodina Vikara Banjalucke biskupije. dr. Anlu O,'lovca, naseg slarog znanca i prijaleija. Zahvaijujemo vlaslima Bosne i Hercegovine koje su пат omoguCile ovaj dolazak. Меаи патаје i proj Josip Јшјеviс, aulo,' prve opseine sludije о dogaaajima u Krnjeusi 1941. godine. Upmvo па promociji ove znaсајпе knjige u Zagrebu krajem 1999., kojoj su рrisuslVOlюli i kardi137

па!

Franjo Kuharic i zagJ-еЬасki nadbiskup Josip Bozanic, rodila se ideja о osnivanju Udruge preiivje!ih prognanika iz Kmjeuse. Опаје osnovanas ciljem njegovanja uspomena па nas zavicaj, meallSobnog upoznavanja i usposlavljanja veza s nasim zavicajem {е OSlvG/-ivапја nasih graaanskih prava и Republici Bosni i Hercegovini. Dos!i "то iz raznih mjesta Republike Нгvаtskе kamo nas је z!a sudbina odve!a РЈ-уе mvno 6() godina, nakon masakm nad nasim nајЫјјјта: ocevima, majkama, sesIJ-аmа, bl'GI':om, nad пето спот щесот i starcima. Svi оdгеdа civi!i, njih !93 i svi оdгеdа ЯI-vali, kalolici, neslali .1'11 lijekom dvije поа i dva dana 9. i 10. kolovoza 1941. godine. Teskoje ovo izgovoriti, а kamo!i zamisliti vгisаk i zapomaganje neduinih. Dos!i smo da se pok!onimo njihovim sjenama, dusama koje SI1 {1l negdje ako nas. Nema ih, nikoga od njih пета па devastiranom i тгйnјот ргеgаiепот nasem katolickim gгоыj,' niSI1 nikada bili niti па pOpiSI1 civi!nih zrtava NOB-a, о пјјта se saputa!o pedeset godina ро mjeslima boravka njihovih bliinjih koji su igгom sll1caja spasili

1 пеЬоје plakalo .. Dio sudionika prvog роћоЈа KrnjeuSi nakon mjesnom grobljll 2001.

138

ба

godina

па

zivu g/avu i роЈ okri!jem поа izbjeg/i 1I КуиР1l, Bihac, ра Ја!је u HI"vatsku. Njihovi ostaci '"" ро vrtacama, bezdankama, ponorima оЈ Risovca Јо Skakavca, spa!jeni su u svojim domovima. Nas nitko nije c/ocekao n; и flt'vatskoj, nilko nije ponudio loplu јић" i pok,"ivace. Sami smo se bori/i га zivol, podigli naгaslaje koje nismo odgajali u Iш"znјi i mгаЈ...7./ osvele. Odgoji/i smo sloline mladih КгпјеиЈаnа i lISadili im !јиЬау ргеmа zavicaju predaka. Na prolazu па тоге, svraса/; smo u КrnјеиЈu, i/ega/no, poliho i пеорагјсе oSlav!ja/i stгuсаk C\lijela па Ва/еnоу spomenik, јеЈјn; koji је ostao па g,·ob!ju. Ј danas, (осnо nakon 60 godina, slobodno Јо/агјmо и demokralsku Bosnu i Hacegovinu, dггаvu Р"ауа i buducnosli, ciji gгat1ani и velikoj vecini s nата dijele Iгаgеdiju koja nas је snаЛа, је/' i mnogi оЈ пjih dozivjeli su s/icne udese sudmne. Do/azimo s !јиЬаУ!ји u SJ"CLl, s najbo!jim nаmjегата i ге!јоm Ја i Ја!је КrnјеиЈа iivi и nаЈјm s,"cil11a, Ја ЬиЈето и l11јn/ i mo/itvi s nаЈјт Р"есјmа, Ја se napijel110 уоЈе па izvoru naseg cljelinjstva i l11/adosti, Ја se podsjetil11o па razdragano djelinjstvo ispod јаblа­ nоуа, u vocnjaku, рогеЈ akve ргvе pricesli i kJ"izl11e, Р"уе !jubavi, zimski!? р,"јса uz ognjiste nasi!? najmi/ijih - cljetinjslvo prekinuto u јеЈnој nоа. Ostali smo Ьег nasi!? koje S1l nергауеЈnо i okmtno istrgli iz nase b1izine, а/; п е i iz nasi!? sjecanja, uspomena, iz nasega srca. Ро na1lku nase kalo/icke \јCl"е i nase civi/izacije ; !1rvatske kulture op,'osli!; smo poCinite!jima genocida, teilko, а/ј smo 10 uCini!i, а!; nio5l11o zаЬогаvili i песето zаЬогаviti,јег S1l nas loko uCili nasi ргесј, nasi najbliii, koji SIl ггtvе pomracenog иmа !judskih spodoba. 1 zalo сета o5e v/'acati оуаl110 u navracali u јоЈ: уесеm Ьуоји јег nas duse оЬеsргаv!јепih оуаmо, k sem, гоуи. NaSi su u ovaj kгaj ЈоЉ 1881. godine, lосnо prije 120 godina, па poziv аио5lгijskih v/asli koje su nedugo prije loga okupira/e Bosnu i Hercegovinu. Met1util11, nase se!idbe pJ'atil11o јој: оЈ kraja ХУ!. sto!јеса kada su Ba/eni, Knezev;Ci, ЈUlјеуЊ, Doseni, JavOl'i i dn/gi kге­ nи/ј роЈ priliskol11 tШ'skih najezda iz Biogradskog га/еЈа (Ро/аса, Вјаnа) па imanja !?rvalskih јеuЈа/аса Zrinjskih, zatim и opuslje!u Liku nakon odlaska Лtraka pocetkom ХУJI!. sl. Oko Lovinca ЈаЬј­ уајu posjede. 139

Тата SII sluiili Аustгiju оЈ 1700.-1881. godine, kada ih se naseIjava и Kгnjeuski kгaj 11 kojemu su ргоvеli "ато 60 godina, Јо 1941. godine. 2alo оуе godine obiljeiavamo 60 godina iivljenja и КгnjеuЈ­ kom kгaju i 60 godina оЈ masakгa i p"ogona iz KrnjeuSkog kraja. Огgапiziгапi 11 nај!! zavicajnu udгugu Ы! сета nazocni и dnlslveпот iivolu nasih dviju domovina: Bosne i Hacegovine i Hгvatske, tгaiil сета nаЈе sudjelovanje и rjesavanju vlasnickih i dгugih gгa­ aanskih ргауа и Bosni i Heгcegovini i јауnо p,'iznanje na.fil1 palnji i obesp,'avljenosli, presuCivanja p,'oSIOSli. Меаll njih .>раЈаји i vlasnicka ргауа nаЈ otelom imovinom i ргivаtпiт vlasnistvom. ТгеЬа­ то imati snage izЬогiti se za .>tatus i,'lve. То оЈ nas Iгайе оуе irlve kojima "то "е dosli pokloniti. Mi ielimo biti most гazumijevanja izтеаи dvije susjedne dгiаvе. 2bog svega гесеnоg, па dostojan naCin сета "е oduiili nasim precima koji "u пат i ivol dali i pokrenuti akciju tгајпоg obiljeiavanja uspomena па njihovu i nasu tгаgеdijи lе nasu nazocnosl и lijepom kraju, najdгaiem, nајет Kгnjeu,fkom zavicaju. Sada vas molim da nasim pokojnicima, loliko риtа oplakanim ти­ cenicima, minulom "јесаnја и li.fini odamo pocasl i zahvalnosl, ро­ saljemo рогиkи mi,'a i Ijubavi. Neka im је ујеспа slava i hvala. Slava im, poCi\'ali и miгu.« '64

Апа

Dosen »Zaboraviti? Krnjeusa 1941.-2001.«

Тот је prilikom procitan i pjesnicki osvrt prof. Апе Dosen koja dozivjela radosno i raspjevano djetinjstvo u Кrnjeusi i tada је kao mlada djevojka spjevala jednu pjesmu, а 1941., п vrijeme stradanja zпре, bilaje djevojka od dvadesetak godina. Sadaje nakon 60 godina ргоЫаlа tu рјеsmп i svoj osvrt i razmisljanje s tog vremenskog odstojanja. Papir s tim osvrtom s kojegaje citala, а koji alltor оуе knjige Сllуа п svom агl1ivп , ima packe od razlivene tinte racunalnog pisaca, а da sam ni danas nije sigшап је Ii to od kisice koja је te sпЬоtе, 11. kolovoza 2001 ., iz magle koja је toga dana obavila Кmјепsп прото padala, јег bi sппсе zadavalo jos teze гапе, ili od Sl\Za alltorice koja

је

140

ga је citala. Suzii boli neprebolne. Sve to napisallomu daje јОБ poseЬап dojam. Еуо te pjesme i osvrta koji је паslоvlјеп: »ZаЬОIЋviti?, КrnјеиБа 1941.-2001.«: »Kadje оnај proSli, dl-ugi s\y'elski ral, grubo zakoraCio i па ove nase prostore, nаSlа sam se па руеuтnјеnјт .ferijama', sko!skim praznicima и zavicajnoj Kmjeu.fi. Bilo је tada 10 selo, sa svim svojim

Generalni vikar, potpisani ои/оу u pralnji bihackog iupnikafra ]uге Salica predvodi rnolifvu za pokojne па krnjel/skom groblju 2001 .

zaseocima, Bogu za !еЉmа. Cinilo se idea!nim zaklonom od da!eke ralne tutпjave па raznim bojisnicama diijem ovog naseg planeta. Na uobicajeni nааn stiglo је prohladno ki.fno руоиесе, ponesto zaka.fnjelo, s Ьuјјсата koje su -,е s!ijeva!e и nizine. А onda su {е nado§/e vode prokrCi!e ри! cvjelnom predivnom !јрnји. Риnа уоmаn­ ticnog, m!adenackog zanosa za dozivijenu prirodnu rasko.f. napisah lada pjesmu и prozi 'Lipanjske staze' Kasniji ko!ovoski роЬиnјеnјс­ ki vihomi ройш и Kmjeusi rasprsio је и !eprsave sive pahuije рарју тоје pjesme и treperavoj ijelnoj јшј. No pjesma је ostala u тот ~јеСаnјu. Glasilaje: 141

'S\le си zabora\liti па p,-edi1mim ОSИl1сапim fipanjskim stazama: Za Пliiсаstе риРОјЈе di\lljih I'uia 1/Z l1ase iute pmSl1e риtО\lе pOl-еd si\lih \lijugavih cesta, za d\lije bijefe ivanCice сие obodne latice nose svu иsrеdоtосепоst iivota i I1jegovih velikih mdosti, za radost lanova u dolini sto SU и jedno ju/ro progfedali s tisucu neduinih, mоdlЊ ойса da Ы cijefo veliko пеЬо stalo zacudeno i то ­ dro kao jedno jedino njihovo okasce, mdi mdosti samotnog pu/nika и rano jutro kad oko njegove glave zaiskri svijetfi odsjaj suncevih zraka. / nista nije bilo. Zar sи ikad Ьијјсе tekle nizinama gdje sad noga covjeCja пе тоЈе stati, а da пе pogazi mnogo, mnogo cvijeca? Sve си, е/о, zabomviti radijednogjedinog raskosnog casa ujedan jedini lipanjski dan. '

Tako eto napisah prije 60 godina. и ратсеnји (ај zapis pjesme и prozi kroz sve ove тјrnе i vl'letne godine. Priroda i lipanj пеsитnјivо i dalje prosipaju cvijece i ljepote i ро krnjeuskom krаји . Pricalo se da је izиzе/по mnogo cvijeca и nekim kasnijim godinama izms!o па mjestu bivse krecane. Тато је navodno Ьасеп i zatrpan dio ubijenih stmdalnika, H"JGta. Jesu li neke noge kasnije {ато gazile ро 'mnogo, mnogo cvijeca '? Ne znam s kakvim bih osjecajima danas s neke fipanjske staze zakomCi!a па рrиiепi cvjetni sag. Jedno је sigurno: Ne bih pisala 'Sve си zaboraviti '. Nisam zaboravila ni tи svоји mladenac'ku рјеsти и prozi. Sjetila bih se i avenih тako\la па Zeljnovackoт i ВаЫса polju. Oni nе bi bili saтo 'sneni' i сетеrnј, kako ih oznaCi narodni pjesnik Mihovil Pavlek Miskina. Bi!i Ы krvavi. U ruiicastiт рироviта i mirisu divljih rиiа, uz iиtе i prasne seoske риtоvе i pored sivih vijugavih cesta traii!a bih тoiebitne davne svjedoke i vidioce nekadasnjih z!oCi;'a. 1 prenesoh

142

Dolinu и kojoj S1l nekad progledale mod/'inom tisuce stabUika lana pitala bil1 za duse nedlline krnjeuske djeCice i /'оаепе i опе Пе/'оаепе koja SIl skoncala 11 lim danima. А samotni pulnik и ranimjutrima? Јmа ih vjemjatno i danas. Trebalo Ы ml1ogo hrabmsti i pravdoUubivosti da se и пјеmи пе vidi moiebltnogpotomka ili srodnika davnih zlikovaca. Ј lako: Nisla песu zabomvili. 1 пе Ы Irebalo. Ali oproslili lуеЬа: Radi buduCih pokoUenja kojima lуеЬа, uz Войјll роmос, nam/'ijeti mјтn iivot bez spominjanja proSlosli i osvetoUublvosli, /'adi njihovih radosli i doiivUaja Uepote па nekim novim lipaпj­ skim, kolovoskim i svim drugim stazama. Апа Dosen« '65

Nastojanja oko postavljanja spomen-ploce zrtvama pokolja u Krnjeusi Spomellimo ovdje da је gospoda DОБеll јОБ 1995. u jedllom pismu mOIlS. Miljellku Anicicu, direktoru Caritasa Balljolllcke biskupije, izrazila zeljll za postavljanjem kriza па krпјеllskот groblju: »Ne Ы li Bog dao da se па opl/Stjelom katolickom gmbUu postavi krii i znaтеn sjecaпja па nаЈе irlve«. I 6' Уес је гесеllО zasl0 10 Ilјје moglo biti ucinjeno prigodom dolaska КmјеllБаllа u kolovOZll 2001. godille. Medlltim, Zavitajlla udruga se пјје s (јте ротјгјlа. Pгed sjedllik udruge тг. Мјlаll Bajlek llputio је 25. oZlljka 2002. dopis Ор6јllј Bosanski Pelrovac II kojemll u јте lldruge trazi da se provede denacionalizacija »imovine oduzete nakon Drugog svj.(etskog) rala« i (о u Кmjellsi , Vrtocll, Zelinovcll i drugim selima iz kojih su Iljihovi vlasnici prognani 194] . godille, о cemu је ргјор6еllје poslano па ујБе adresa. ' 61 Naime do kraja (е godille ocekivalo se dOllosenje zakona о геstihlсiјi II Bosni i Hercegovini, ра је Udruga llplllila zahtjev па угј­ јете . Iz Орсјпе Bosanski Petrovac odgovoreno је 12. (гаупја kako (ај zakon jos пјје donesen. 16 ' Tako od (е inicijative, naza10st, пјје Ыlо nista. 143

Dvije godine kasnije, (оспјје 14. svibnja 2004., predsjednik Bajtek obratio se Орсјпј Bosanski Petrovac (ј. njezinoj »Sll1zbi za prostomo нгеоепје, resнrse i zastitн okoline« drugim dopisom u kojemu пајау­ Јјl1је zelju udrl1ge da шеdi grobUe i postavi spomen-obiljezje stradaЈјта (е precizira gdje se groblje nalazi: »Nasa ieljaje Ја postojece mjesno gюыјe oCistimo, ogmdimo, (е postavimo spomen obiljeije и cast stmdalih. Оnо se otpl'ilike nalazi tisllcu теtШ'а оЈ КтјеиЈе ргета Vrtocu, па lijevoj strani, i ograaeno је iivom ogradom (glogoуа iivica)«. н" U odgovoru navedene Sluzbe od 28. Јјрпја 2004. stoji da za »lIreaenje i tekuce оЈгјауаnје gюыј« пјје potrebno nikakvo odobrenje, ali za izgradnjl1 ograde i postavljanje spomen-obiljezja potrebno је нraditi idejno ljesenje, pribaviti kopijL1 katastarskog рЈа­ па i izvod iz posjedovnog lista, аЈј da је za (е radove potrebna i Sl1glasnost Mjesne zajednice 11 Кrпјеl1Бј »; ukoliko оstvШ'itе suglasnost mjestana КтјеиЈе moiete pristllpiti роЈпоЈепји zahtjeva« za izdaуапје urbanisticke sl1glasnosti. 170 Udmgaje 16. rujna 2004. preko predsjednika Bajteka zatrazila SLlglasnost za postavljanje spomen-obiljezja i uredenje groblja od Мје­ sne zajednice Кrпјеl1Ба i prilozila idejno [јеБепје spomen-obiljezja i ЈјеБепје spomen-ploce, 171 аЈј је (о i posljednji dokLlment о (ој (етј II arhivl1 Zavicajne Lldmge. Odgovor пјје nikada dosao.

Spomen рlоса krnjeuskim zrtvama Zagrebll

па

grobIju Mirogoj u

Udmgaje realno ocijenila da s postavljanjem spomen-ploce (ато gdje Ы јој ЫЈо mjesto, пајте па kmjel1skom grobljl1, iako zrtve nisl1 tн pokopane, nego роЬасапе 11 razlicite ponore i јате , пе се ici lako, ра је gotovo istovremeno s podnosenjem тоЉе Opcini Bosanski Ре­ trovac podnesena тоЉа i Gradskom zavodl1 za zastitl1 spomenika lшltнrе i prirode 11 ZagrebLl da (а sll1Zba odobri postavljanje spomenрЈосе па grobljl1 Mirogoj. Kako Ll molbi stoji, predstavnik Gradskoga groblja Zeljko КntJac ponudio је dva moguca mjesta L1 tн svrhLl: jedпо је 11 Radicevl1 paviljonu u arkadama а dmgo kod Zida ЬоЈј . UdfL1ga се biti presretna kojl1 god lokacijl1 dobije, stoji Ll njezinLl dopisLl. 172 144

Kl'njellski muсепјсј dobili su spomen-рlОСlf tik (10 groba hп'аtskоg velikana

Stjepana Radica

Nakon sto је su па trazenje Zavoda od 21. rujna 2004. ispunjeni trazeni uvjeti , 28. prosinca (е godine izdano је odobrenje za postav'јапје spomen-ploce па sjeveroistocnom uglu Radi6eva раујlјопа u mirogojskim arkadama. 17J Tako је spomen рl0са mogla konacno biti 145

postavljena, doduse daleko od Кmjeuse, аlј blize уе6еm Ьгоји рго­ tjeranih Кmjeusana i njihovih potomaka. Dakle, опо sto пјје mogl0 biti исјпјепо u Кmjeusi 2001., uspjel0 је 2005. godine u Zagrebu. Zavicajna udruga »Кmjeusa, kolovoz 1941.« па сеlи s пеиmоrnјm predsjednikom тг. Milanom Bajtekom, te prof. Josipom Јигјеујсеm, koji su se najvise oko toga zallzeli, konacno 2005. godineje postavila spomen-plocu svim zrtvama krnjellskog pokolja. Svecano otkrivanje spomen-p loce Ыl0 је 10. lipnja 2005. Togaje dana banjolucki biskup mons. dr. Ргапјо Коmагјса u pratnji genel'alnog vikal'a, autol'a оуе knjige, i svoje tajnice s. Damjane Коуасеуј6, i llZ sudjelovanje 52 Krnjellsana i njihovih potomaka l74 koji su se skupili iz svil1 krajeva Hrvatske, skupa s predsjednikom lldnlge Bajtekom, otkгio spomenрl0си kгnjeuskim zrtvama u arkadama mirogojskog grobIja, tik do groba velikana hrvatske povijesti Stjepana Radi6a, uz prigodne goуоге. Na рl0сј su uklesana imena stradali]) obitelji i Ьroј zrtava iz njih te пеkоlikо ројеdiпаса. Еуо sto stoji па sроmеп-рlоCi: (Dеsпо i lјјеуо ро jedan kгiz, zatim) »КRNJEUSA Bos. Petrovac 9. i ЈО. VIll. Ј941 . Rodovi i irtve: Baj/ek 1 Balen 42 Corak 8 Dosen 3 Dudek 2 lvanis 12 Jvezic 14 Javor 11 Jurjevic 18 Ka/alinic 5 Kneievic Ј6 Matije,'ic 34 Mocnik 2 Pavelic 7 Pavi6c 18 Sekulic 4 Skender 14 ТоmЊс 4 Вт'Шс Kreso 1907. iupnik ЕЬеу/ Alfred 1915. ing . .fum. Gaz ivoda Мау/а 1915. и6/. Popla.fen I1ija 1923. klerik SPOMEN OВIUEZJE svojim preaima koji nevini i bez o/pora izgubise iivo/e od cetnicko-gerilske ruke podiie Zavicajna udruga Кrnјеи§а, kolovoza 1941. 2005.« 146

Nazocne је пајргјје pozdravio predsj ednik udruge тг. Мјlап Вај­ tek. Zatim su о stradanjima i stradalima govorili prof. Апа Dosen, prof. Jo sip Јигјеујс iz Slavonskog Broda te biskup Котагјса. Profesor Јигје ујс је iznio starosnu struktuПl zrtava, пјјЬ 218, с јја se dob pouzdano zna, а koja је оЬјауlјепа u njegovoj knjizi »Pogrom 11 Кr­ njellsi 9. i 10. Уlll. 1941 .«. Svi su Ьјlј posebno potreseni brojem l1Ьјјепе nejacadi od 1. do 7. godina zivota, пјјЬ cak 28, zatim sko lske dj ece od 8. do 12. godine, cak 22, te 9 diece od 13. do 15 . godine

Pre(lsjednik zavicajne udruge "КУnјеиЈа kolovoz /941." mr. Milan Bajtek govori па olkrivanju sp omen ~p/o{e па Mirogoju

zivota. Slijede mladi od 16. do 18. godine zivota, dakle jos l1vijek malodobni , пјјЬ 16, mladi Ijl1di i zene od 19. do 26 . godine zivota, пјјЬ 26, te Ijudi 11 паропи snage od 26. do 31 . godine zivota, 31 z гtva. Najveci је Ьгој zrtava Ыо izmedl1 32. i 50. godine zivota, пјЉ cak 48, starijihje osoba izmedu 50. i 60. godine zivota Ыlо 25 i konacno 13 staraca i starica preko 60 godina! Govomik је posebno istaknl1o: 147

»Nitko od njih пе /ейј па zapuslenom i unislenom gгoblju и КrnјеuЈј. Nije јl, јтао tko pokopati. Kosli su јт ро РОПOl'јта od Risovca do Skakavca, izgorje/i su и zapaljenim kucama i slajama, роЬасап! su и јате iz kojih је vaaena p,'iina. ,,175 иргауо to је Ыо glavni ["azlog sto su tu spomen-plocll postavili usred Zagreba, gdje јт је svima moguсе lako doci, zapaliti svijecu i ротоlј!ј se za пјјћОУll dПSll. Rijec biskupa Komarice А еуо

sto је u svom obracanjll nazocnima па o!krivanju spomenploce II arkadama miгogojskog grobIja rekao biskup Котагјса (goУОГ donosimo II cijelos!i):

»Dragi nekadasnji iupljani йире КrnјеиЈа, poslovani potomci i upljana iste йuре, postovani prijatelji, Ьуасо i seslre и Kristu Isusu I Uspomena па pokojne saslavnije dio covjekove Ijudske zahvalnosti i dug istini. Spomen l1а pokojnejejedna od svetih dui nosti Crkve, posebno spomen опјћ premil1lIlih koji, kao irtve l1asilja i l1epravde, и mnogo сети slice I'aspetom i ubijenom Isusu Kristu, Spasilelju svijeta. А broj takvih је и паЈет hrvatskom. re/ativno та/от l1arodu, razmjerno doista velik i l1е prestaje se povecavati sve do ovih nasih dal1a. И trinaest i роl sloljelnoj povijesti Crkve и l1аЈет l1arodu bilo је vise posebl1o d"amaticnih perioda и kojima su ml10gi muievi i йепе, slarci i slQI'ice, m/adiCi i djevojke, ра i l1ejaka djeca Ы/ј тисеп! i иЫјаl1ј iz jedinog raz/oga sto su bili Hrvati i kato/ici. Меаи пјјта је i razmjerno veoma velik Ьуој mucel1ih i ubijenih iupljal1a l1ase гире Krnjeusa, kojih se dal1as - s posebl1im pijelelот - spominjemo. Da, i nakol1 vise od 60 godil1a I1jihove mucel1icke smrti spomen l1а I1jih, od slral1e preiivje/e rodbil1e, polomaka i nekadasl1jih i upljana l1ije izblijedio. Hrvati kalolici l1а podmCju ВјН l1ajpalnickiji је dio l1ase тисе­ nicke povijesti. Не samo za vrijeme visesloljetnog mrcvarel1ja i ипј148

sfavanja od sfrane otomanske vladavine, nego i u рюSlоm stoUecu u dva Ia'vava progona. Меаи mnogim desefinama tisllca паЈе Ьтсе i sеsfт-а ро vjeri i Ia-vi, koji su pali kao irfve mгјпје i tеюга nad kafolickom zajedпјсоm i hrvafskom populacijom tijekom lJ. svjetskog rata bili su i mпоgоЬюјпi (193) clanovi obifeUi cija se prezimena nalaze па ovoj sроmеп-рlоCi. Меаи пјјmаје

i njihov iupnik-mucenik, vlc. Kresimir Вш'iiiiС. Zasluiujete posebnu zahvalnosl i pohvalu vi, uvaieni Clanovi udгu­

ge 'КгпјеиЈа, kolovoz 1941. " па celu s ргеdsјеdпikоm gospodinom Milanom Bajtekom. koji niste oduslali od plemenite паmјеуе da u prikladno vrijeme i па p,'ikladnom mjeslu podignefe lУОјпо spomenоыиейје па nevine irlve mгйпје i bezumUa. Da 10 vama, а пШ drugima p'"ije vas Ia-oz proteklih 60 godina nije bilo mogllce ucini!i. а da sada 10 Cinite daleko od mjesfa mucenic-

Otkrivaпje

spomen-ploce па zagrebackorn Mirogoju

149

kog slmdanja ovih nevinih iгtаvа, jasno govol'i Ја zloCin ieli sebe opravdati, Ја ieli imati jedini ргауо, Ја је nevina iгtvа definitivno osuaena па sutnju. Ovim danasnjim апот pokazujete Ја se nе mil'ite s tl'ijumfom laii i mгйпје, nego Ја ste uporni и promicanju istine i и prakticimnju pmstanja. Као sto је pojavak pisanog spomenika о vasim mucenicima i уата pl·eostalima, и obIiku knjige 'Pogrom и Krnjeusi' иуа­ ienog vaseg susjeda ргоЈ Josipa JlIIjevica, dmgocjenosl u lI10zaiku vase ceslitosti, tako се i оуа spomen ploca oslati kao trajni znak vase uslrajnosli za ЬиЈиса pokoljenja. и slavlju sv. mise, koju сето sada imali, molil сето za duse ovih i svih nasih pokojnika, kao i za nas -,ате Ја nas Bog sacuva оЈ mf·inje i ielje za osvelom. и vjeri Ја сет о se јеЈnот zdruiiti s nasim pokojnicima u srelnoj vjecnosli, olpjevajmo pjesmu Majci uskrslog Krisla.«' 76

Рm.!

150

Josip

Јшјеviс gО\юri и

mil'ogojskim arkadama

Zatim је bisktlp za sve zrtve predvodio sv. misu zadtlsnicu u grobIjanskoj crkvi Кrista К1Ћlја uz stls lav lje generalnog vikara. U ргј­ godnoj homiliji Ыslшр se jos jednom osvгntlo па stradale II kгnjells­ kom pokolju 1941. i па роstаvlјапје spomen рlосе kao podsjetl1ika па te zгtvе, te је rekao:

»Spomen-obiijeije sle postavili уј, clanovi гаујсајпе udruge 'Кг­ njеи§а, kolovoz 1941.' а 'и znak zahvalnosli, po§tovanja i pocasli ргеmа svojill1 p,-еЉmа '. На spomen ploCi su upisana samo р,-егјmе­ па ubijenih i njihov Ьуој. На jednoj drugoj ploCi - u Кпјјгј iivola, stoje napisana i njihova јmепа, Јсао ј/о је i ime svakog od па:; и 111 is/u Knjigu uneseno, da пе bude ујје nikada izbrisano. Q јг/уаmа progona 11 уајој i nasoj zupi Кrnјеија, о uiasima Јсоје Sll doiivjeli i palnjama Јсоје su momli podnije/i, posebno dragocjeno svjedocanstvo је sadriano u pubIikacijama koje sle neki od vas - s рипо иuЬауј ргеmа istini i pije/e/a р ,'еmа irtvama - pripremili i izdali. Sve је 10 jedno dragocjeno, nezaobilazno poglavije Kalolicke C,kve i hrva/skog пШ"оdа па podruCju Banjolucke biskupije u krvaуоm 20. stoijecu kr§canske ае. Ј/о poglavije ',-еЬа oslali poznalo i buduCim geneгacijama nasih sunarodnjaka, kako Ы i опј, obdareni svje/lom Војје poгuke, znali cijeni/i vrijednost ijudskog zivo/a i odgovornosl ргеd S/vori/eijem га svoje ропа§апје i ргета Bogu Slvori'еии i ргета соvјеlщ stvorenom па sliku Bozju. оуо spomen-obiijeije podignuto uz оыиејја mnogih dnlgih ро­ kojnika па оуот gl"Oblju, u sjeni КгiSlоvа kriia, osla/ се па оуот mjeslu kamo се/е uvijek iznova - иг druge ijude - dolazili i уј i vasi potomci da se pomolile za dmge pokojnike. Njiho vi grolJOvi su, dodllse, daleko odavde. Ali i ovdje se mоје, а i 'геЬа, misliti па оуи паји pokojnu Ьгаси i sestre, koji su, nevini ubijeni, u smrli poslali slicni svome п еујпо ubijenol11 Spasitelju, lsusu Kristu.« 177 Sktlp је zаvгsеп dгuzепјеm nazocnih u obIiznjem lIgostiteljskom objektu »Mjгnj gaj« koje је organizirala Zavicajna udruga. Уаlја istaknuti da је Zavicajna udruga zalagal1jem prof. Josipa Јнг­ јеујса dala izraditi jos jednu spomel1-plocu koju је kal1ila postaviti па grobIju u Кrl1jellsi, а kada se od te l1akal1e iz objektivl1ih razl oga 151

Sudionici olkrivanja sро m еn-рlоёе pred grobljanskom crkvom

па

Mirogoju

odusta lo, оп а је ргi vгешепо pohranjena u рго stогiјаш а Banjolucke biskupije. Izradu оЫјl1 sрошеп-рlоса ошоgu с ilа је pok. Dragica Јш­ јеујс Ваlеп iz Zupanje svојош ostavstinoгn .

Druga godisnja skupstina Zavicajne udruge Potkraj te godine, tocnije 3. prosinca 2005. Zavicajna udruga odrzala је svoju drugu godisnju skupstinu u ugos tite ljskoгn objektu kod Mirogoja, сјпј se u опош istош gdje su se okupili i prigodoгn ро­ stavljanja spoгnen рlосе u шiгоgојskiгn arkadaгna 10. lјрпја te godine. Nazocilo јој је sa гno 11 сlапоуа, јег su neki 11 шеduvгегnепu , nazalost, игnгlj . Podneseno је izvjesce о dotadas njeгn radl1 lIdruge, raspravljano о buduceгn radu kao i о jos nekim aktualniгn pitanjiгna djelovanja drustva. Ргеdlоzепо је da se оре! organizira n1OlitvenokошеП1Огаtivпi pohod Krnjeusi, ali је zаklјl1сепо da se ргјје toga о tоше provede апkеtа шеdп Clanstvoгn. Kako nakon toga пјје Ыlо 11Оуе godisnje skupstine, пе zпашо do kojeg је гezultata ankcta doуеlа, а1ј је сјпјепјса da ропоvпоg organiziranog odlaska 11 Kгnjellsl1 152

пјје Ьјlо. Takoder пјје poznato sto је ostvareno od zakljllcka godisnje skllpstine da se stupi u kontakt s Dllsal1kom Devci6 radi orgal1izacije uredel1ja katolickoga groblja u Кгnjeusi. Na skupu је izabral1a поуа иргауа Zavicajne udruge. Za predsjednika Udrнge koji је Lljedno i predsjednik skupstine izabran је ро110УПО тг. Мјlап Bajtek, izabran је поуј tajnik, te је Upravni odbor otada sastavljen od ovih сlапоуа: Магјја Matai6, predsjednica, рroг Dane Matai6, tajnik , Natalija Bajtek, blagajnica, а Ыапоуј su јо:;: dr. Petar Јауог, prof. Апа Dosen i Drago РауеlјС. Clal1stvo је upoznato s сјl1јепјсот da је Zavicajl1a udruga »Кrnjeusa, kolovoz 194 Ј.« сlап Saveza lickih lldrнga »Vila Velebita« koja okuplja 18 lickih udruga. 1 timeje naglaseno licko porijeklo Кгnjeu sa na , koji su i u Кгпј е ll si Ыlј II l1eposrednom sllsjedstvll Like. '78 Ргета zakJjllcku s te godisnje skllpstine, izaslanstvo koj e su sac iпјауаlј predsjednik Udгuge тг. Мјlап Bajtek i сlап upravnog odbora dr. Petar Јауог је 5. lјрпја 2006. POllOdilo Banjolucku bi skupiju. U znak zahvall10sti za zallzimanje biskupa i njegovih suradnika da se oCl1va sromel1 па ZL1PL1 Кгпјеusа i njezino stradanje bi skupi ji su L1

Krnjeuska zаviёајnа udnlga predalaje zahvalnicu biskupu

Коmаујсј

153

јте Zavicajne udruge predali поусапј dar, а banjoluckom biSkllPLI mons. dг. Franji Komarici i пјеgоvп generalnom vikarLI, апtОnl оуо­ ga rada, dodijelili pisane zahvalnice.

Nova knjiga Апе Dosen

о

Krnjeusi:

Тоје Ыlо

onda

LјпЬаv prema starom zаviсајп kod Кmjeusana пе gasne unatoc desetljecima koja su prohujala. То је posebno pokazala prof. Апа Dosen svojom уес drugom knjigom о Кmjeusi koju је u vlastitoj nakladi objavila 2006. godine. Кnjiga nosi znakovit naslov »То је bilo onda«. Povelikaje 10 knjiga od kojih 340 stranica. Na umjetnicki nacin, ali drzeci se povijesnih сјпјепјса i dogac!aja, autorica s рипо 'јиЬауј pripovijeda о zivоtп hrvatskih katolika па visoravni па kojoj se prostire zupa Uznesenja Bl. Ојеујсе Marije LI КrnjeLlsi, о njihovu stradanju, О Ьгојпim primjerima ljudskosti i hrabrosti. Smatram vrijednim i ovdje donijeti опо sto sam napisao п prikazu koji је оЬјау­ 'јеп 1I dva hrvatska casopisa za kпlturu: Hrvatskom slovu iz Zagreba i Hrvatskoj misli iz Sarajeva te п Sluibenom glasniku Banjolucke biskupije. 179 Еуо toga prikaza: Tragicna zbivanja и katolickoj iupi Kmjeusa kod Bosanskog Ре­ trovca и zapadnoj Bosni kojaje 1941. doiivjela stravican pokolj s nekoliko stotina nevinih irtava, kada је сиеlа iupa spaljena, dobila је svoj lileramo-povijesni prikaz и vec drugoj knjizi Аnе Dosen, koja, iako vec s teretom godina па leaima, nе zaboravlja svoga - od svih davno zaboravljenoga - zavicaja. Njezinu sudbinu, tocnije sudbinu nekih njezinih Clanova prikazala је и knjizi nео Ысnа naslova - То је bilo onda. и naslovu је saieta okrutna sudbina te iupe, osnovane 1892. godine, u kojoj је izvrsen genocid, za koji nilko nikada nие odgovarao, i trajno podriavan memOJ'icid, јеу se о lim tragicnim danima 9. i ЈО. kolovoza Ј941. nие smjelo ni govOJ-iti а kamoli pisati. Jer, zaboga, Ыо је to pocetak »ustanka« i »narodnooslobodilacke ЬоуЬе« и tome dijelu zapadne Bosne i susjedne Like. Nista nе mие­ nја па slvari slo su iZ1'rsitelji loga »ustanickog podviga« bili cetnici p,'ed1'oaeni zlogZasnim Маnоm Rok\'icem; 10 kao da komunistickim pobjednicima nие smelalo. Zupa је tako lemeljilo uni§tena da јој

154

Godisnja SkupSfina zavicajne I/d!'uge "Krnjel/§a, kolovoz 1941. " u ZagrelJlf 2001 .

danas пета ni Iraga . Htjedose da sve prekrije veo zaborava. Nilko od preiivjelih nije se kasnije mogao vralili па svоји осеvinи, jednoти koji је 10 15-lak godina kasnije роkиsао, rekose da је naSlupila »zastara« tj. da nije па vrijeme zalraiio povral svoje imovine, koja је и meauvremenu dobila novoga gospodara, »zasluinog« za krnjeuski pokolj! К lоти, ОП nije mogao donijeli dokumenla о smrli svojih roditelja kojima S1/ kuca i ,таnје pripadali, јеу ubojice kod pokolja nе obicavaj1/ izdavali smrlne lislove likvidiranih irlava, а i preiivjeli је neplanirano preiivio. Kad Ы preiivjeli negdje u novom zаviсаји sirom Hrvatske kamo su izbjegli pOliho о 'от е vrетеnи poceli оруе­ zan razgovor, govorili S1/: »То је bilo onda«. Bilaje 10 sifi-a njihova slradanja, neslanka jedne kalolicke Еире, spaljivaпja cijele Еuре od dvadesetak sela i zaselaka, skupa sa Еирnот a!.:vom i kui·om, uЬој­ slva do danas 10СnО neulvraenog Ьуоја iupljana, ali rijec је о njih nekoliko slolina па celu sa zupnikom vlc. Kresimirom Bari.\:ii·em i пајтапје dvojicom svecenickih prip,-avnika. Grobovi i,-IC/\Ia п е ро­ sloje, locnije grobnicom ,т poslade zloglasna јаmа Kaluaerica kod Skakavca i druge јате i ponori log kraskog kraja, lе ledena rijeka Ипа и koju su bacani. 155

о {јт

dogaaajima profesorica Dosen objavljuje уес drugu knjigu. Nakon отапје а/ј dragocjene knjige Krnjeusa u srcu i sjecanju koju је objavila 1994. u izdanju ogranka Matiee hrvatske u Rijeei i taтos­ пје tvrtke »Sch«, autoricaje dalajosjedno svjedocanstvo u kпjizi То је Ыlо onda, koja se pojavila 2006. godine и njezinoj vlastitoj nakladi, а obuhvaca 338 straniea. Autoricaje istaknuta profesorica Pedagoske akadeтije и Zagrebu и тiru, а nekoje vrijeтe Ыlа i dekaniea Pedagoske akadeтije u Puli. Bavila se pisanjem strucnih radova i prirucnika iz podrucja svoga djelovanja, аlј је oCito za тirnije dane zivotne jeseni ostavila опо sto је u sebi najdublje nosila: svoj zavicaj. Roaena је иргауо u КrnјеиД а u vrijeme tragicnih zbivanja u пјети јтаlа је 20-tak godina. Kпjiga о kojoj је ovdje rijec nije тотап, nije пј zbirka ргјроУје­ daka, kako istaknu reeenzent Josip PaviCic, а nije пј povijesni spis, ili tocnije - опа је sve (о. Autoriea је паЛа veoma zaniтljiv паап da iznova progovori о опоте slo је bilo onda. Kпjigu је podijelila и dva glavna dije/a. И рууоти naslovljenoт: »Price skinute sa stare fotografije« u 21 ртја ууаса se и опа ууетепа, а u drugomu s nasloуот: »Krпjeuski kriz« 13 је daljnjih litaarnih prikaza koji svi јтаји podlogu и povijesnoj stvarnosti. Moida Ы se и odreaenoт smis/u тoglo kazati daje druga kпjiga pro§ireno, litегшпо uгааепо, drugo izdanje ртуе kпjige. Опа prati sudbine pojedinih likova koji su оује­ kovjeceni najednoj staroj fOlografiji s neke svadbe iz 1938. Jedni и skorim ralnim zbivanjima postado§e »етуепј«, drugi »erni«, а/ј јт se sudbina nije bilno raz/ikovala. И drugom dijelu polazi u svom pripovijedanju od jedinog sto је preostalo od nekada.fnje krnjeuske йирпе crkve: metalni korpus raspela naaenog па zgaristu spaljene crkve, а sto је jedna od preiivjelih vjerniea do konca zivota cuvala kao dragu relikviju. Valja istaknUli da se izmeau ovih dviju knjiga nase autorice роја­ vila jos jedna kojoj је takoaer autor ргеiivјеli КrnјеиЈапјп s роуј­ jesnim prikazoт stradanje {е йире, imeniтa irtava do kojih је bilo тoguce doCi па teтelju sjecanja prezivjelih, а nadopunjenih iz ostataka jedinih sacuvanih prijepisa crkvenih та/јса. Rijec је о knjizi руо/ Josipa Јигјеујса Pogrom u КrnјеиЈј 9. i 10. VIII. 1941. Tako se 156

'rиЈот

navedenih autol'a ЈоЛо Јо Ьуоја оЈ 240 irtava beslijalnog pokolja neduinog hrvatskog stanovnistva, i 10 samo iz uieg dijela йuре КrnјеuЈа, bez juinog dijela йuре oko Vrloca i Kulen Vakufa s nekoliko okolnih sela, gdjeje i slradalo najvise ljudi iz krnjeuske i susjedne йuре Boricevac и Lici, ти nisu uracunati poginuli domobraп; niti pripadnici koje druge vojske, оШо се па dopuni popisa irtava cijeloga Drugog svjetskog rata i poraca trebalijos dugo mditi i Ьуој се zrtava neminovno rasti. Da se vidi о kakvom је sustavnom zloCinu rijec, neka posluii samo podatak Јо kojega је ЈоЈао руој Jurjevic, а navodi ga i gospoaa DoЈеп и prvoj svojoj knjiz;: теаu do sada poznatim irlvama "u cak 72 йепе (оЈ пјјћ su neke bile trudne, cak neposl'edno pred porodom), zaI;т 35 djece Јо 7 godina (1) i daljnje 14 djece od 8-12 godina' Samo iz (е posve nezasticene populacije 121 osobal Od toga su 42 irlve s prezimenom Balen' А nilko zbog loga zloCina nije suaen, dapace isра/о је Ја su kr;v; опј koj; su bili ubijeni - nisu se smjeli ni spomenuli pola stoljeca. А z/ikovc; su bi/i poznati. Nije јћ stigao ljudski sud, а/ј su se опј uglavnom vec ро prirodnom lijeku morali pojaviti па оnоm nepotkupljivom ijedino pravednom - Войјет sudu. Da se nе radi о tako tragicnim zbivanjima i vremenima, mogli bismo CitajuCi ovu knjigu nesmetano uiivali u auloriCinim lijepim opisima stari;' оЫсаја, seoskog nаапа iivota ti;' lickih doseljenika u zapadnu Bosnu, kojega је neslalo zajedno s njima, borbe sa siroma;'tvom, а/ј i idilicnih opisa voljenog i nepreialjenog zavicaja s »vjecnom« ljepoticom Unоm, cas bistro-zelenom, са,) prijeteCi sivom, ра cak krvavom i сrnот kada suje z/oCinci zloupotrijebili )kao iivu, tekucu grobnicul< (slr. 151) Ьасајuа и nјu svoje pobijene irtve. CitajuCi knjigu Citateljuje sta/no u podsvijesti Ја Iragicnijunaci пје­ zinih рујса nisu plod auloricine ma;'te, nego konkretni ljudi, руета kojima је sudbina u liku dojucerasnjih susjeda, bila tako okrutno nesk/ona. Kad se pl'isjelimo nedavnih zbivanja iz Domovinskog rala s kl'aja protek/og sloljeca, опЈа vidimo jrapantnu s/icnost i shvatimo Ја је »etnicko Ciscenje« hl'vatskog nауоЈа iz {јћ krajeva pocelo јоЈ davno prije negoje {а уuйnа sintagma skovana. То је јо;' oCitije ako se sjetimo Ја su samo I;h zadnjih srpanjskih ; prvi;' k%voskih dana 157

1941. pOS\le unislene celiri susjedne јuре od kojih S1l tri и zapadnoj Bosni: Bosanski Pel/'ovac odnosno Drvar, Bosansko Grahovo i Krnjeusa, и kojima su s mnoslvom vjemika pobijeni i njihovi zupnici, le Bo/'icevac и !ickom s/lSjedst\lu. Аutогiсi sve pohvale za velik tmd kojije ulozila oatavajuCi и ovoj \lrijednoj knjizi vjemo i smireno {е ijudske sudbine, ali zasluzuje ро­ sebnu po17valu zbog loga slo pise bez trunke тl'йnје i йеие za 05velom, lek poslavijajuCi pilanje: zasto se 10 dogodilo i zasto sve zrlve ni511 jednako vгijеdnе? А odgovor па la pilanja morat се dati nelko dmgi.

158

Biljeske ОУС

kr~t c llill

II Mrkonj ic Gradu zaI1va!jl!jcl1l
1 Za

podatke iz Matica

tamosnjel11 ztlpn iktl

ргеС .

Anti

zupc sv. Filipa i Jakova

Магјјапн,

10 sprcmno oll1ogH6io. 1а BABL, br. 952 /33 i 953/33 . 2 Konccpt biskupo\ta dopisa о. Кге si miПI od па\fсdСl10g datuma \, jdi II Biskllpijskom агllјуи Banjolllcke bisk upije (Н daljnjc m tekslH : BABL), Ьг. 1243 /35. 3 "Р. Gabricltrat ат 17. 10. ,36 aus dem ОгЈсп aus и. \vurde der Diбсеsе Ваllј а Luka iпkагdiпiегt.

Das alles

gеsсl1зh

hintcr

Јет

ROck cll seincs

гссћtl1l йЈ3igеп ОЬеПl tlшсll

Vcrmittlung dcs Gell. -Vikars 802:0 Ivani s VQЛ Вапја Luka . Р. ОаЬгјеl Barisi6 l1 аНе keinell Funken уап Cistercienscr-Ordensgeist, und so пшss!с es k оmmсп, \ује cs tatsachlich c intrat. Schon als junger Profess. atlf3erte ег sich seincn Со ll еgе п gegcl1tibcr, dass сг nicllt ЫејЬ сп wcrJe. Wie stel1t es Ја тЈ! clcr Giil tigkci t der professio soICJillli s?? Nachmals: Prapate spiritLls, s i ?? (net itka ГЈјес) Осо SШl l . v,таi sе пhаus-Ка!есllСI : 1. 9. 1933-17.10.1936. A]s Pfarrer уоп Krncusa уап (је!l Partisanen grausam СПllогdеt: 9. 8. ,4 1." - BiUeska u " Rt:::. gis!cr Chorprofcssa Marias!crl1", u arhivu samostana Магјја Zvijczcla u Вапјај Luci . 4 Dekrct је spamcnllta Kongregac ija izdala па vе dепоg dаtutпа pod Ьг. 6878/36. 5 Svi dopis i Sll pos1ani роЈ Ьг. 125 1/36 17. гијпа 1936. 6 Biskupov dekret Ьг. 1689/36 оЈ 7. studenoga 1936. u BABL-u. 7 Оорј, u 8ABL-u , br. 1361/37 .. 8 Do pis оЈ пау. dat. је u BA8L-lI registriran роЈ ЬГ. 544/37. 9 Iz пау. dopisa. 10 Duplikat dopi sa оЈ пау. da!. u BABL-lI. 11 Vidi BABL, Ьг. 592137 . 12 D оkU1ПСПl u BABL-u, Ьг. 581/37 оЈ 16. !гаупја. 13 Копсср! dopi sa u BABL-u , Ьг. 582/37. 14 BABL, br. 1471 /37. 15 Zapisnik u BABL-u , br. 1409/3 7. ]6 Glasnik biskupUe banja{l/cke, god ХХ, Ьг. 3 оЈ 26 . гијпа ]937., slr. 7. 17 Bari s icev dopis u ВА BL-u Ьг. 983139, а odgovor Ь г. 984/39 оЈ 22. sv ibnja 1939. 18 Zupnikov Jap is Ьг. 137 оЈ 12. гијпа 1939. u BABL -u, pod Ьг. 1578/39, а odgovor Ьг. 1579/390d 14.I'Ujna 1939. 19 Оорј , br. 45 od 18 . ozujka 1940. u BABL-u, br. 596/41 . 20 Оорј , br. 61 od пау. dat. u 8ABL-u pod Ьг. 771 /40. 2 1 ВШ'isi сеv clapis Ь г. 47 od nav. dat . н BABL-u, Ьг. 622/40; oJgovor iz Огdiпаг iјаtа Ьг.

623/40. 22 Dopi s zlIpnog игс(l а 80s. Р еlгоуас iz Dгуага , Ьг. 359/38 u BABL-u, pod 23 К опсср! dopisa Ordinarijata Ьг. 2022/38 od паv. Jat. II BABL-u. 24 Pisrno u BABL-u, br. 2029/38. 25 Konccp! dopisa Ьг. 2030138 od па\'. datuma u BABL-u.

Ьг.

2021 /38 .

159

26 Pi smo od 24. prosinca 1938. u BABL-u pod Ьг. 2085/38 . 27 Копсер!
77 0(1 пау. dat. u BABL-u pod Ьг. 72 /41. dopisa br. 73/41 od 15. 1. 1941. u BABL-lI. Oopis zopnika Barisica Ьг. 12 od пау. da!. u ВА BL-lI, pod Ьг. 151 /41. Koncept dopisa Ьг. 152/41 od пау. dat. 1I BABL-tl . Oop is od пау. dat .ll BABL-u, Ьг. 166/41. 46 Koncept dopisa Ьг. 1205/37 оЈ па\'. dat. u BABL-u. 4 7 Dop is br. 81/37 u BABL-u, pod br. 1272/3). 48 Zuрпikоу dopis Ьг. 87 od пау. dal. u BABL-u, роЈ Ьг. 1385/3 7; kопссрt odgovora Ordinarij ala sljedcci Ьг. оЈ 12.9.193 7., па паУ. тј . 49 Zupl1ikov Јорј!, s prijepisom suclskoga spisa u BABL-u, Ьг. 738/З8 13 .5. 1938. 50 Коп се р! dopisa Ordinarijata Ьг. 7З9/38 u BABL-u. 51 Dopis ZllPl10g ureda Krnjcusa Ьг. зз od ШIV. dal. s ргiјсрisоlП odlllke Okruznog suda u Billactl, II BABL-u pod br. 404/39. 52 KOl1cept dopi sa 1I BABL-u, br. 405/39 оЈ 20. 2. 1939. 53 Barisicev tlopis Ьг. 129 od пау. dat. II BABL-l1, Ьг. 1343/39 pod Ја! . З. 8. 1939. , а odgoуог O!'dinal'ijata bl·. I 344/З9 od 9. 8. 19З9. 54 Zupnikov dopis Ьг. 164/40 od пау. da!. 11 BABL-tl, Ьг. 1742/40. 55 Prijcpi si Matica шnrlih zupc Кrnjcusa II Bisk. ordinarijatu u Вапјој Luci, god. 1940. 56 Копсерl dopis. lL BABL-u, br. 1743/40. 57 Копсср! dopisa Ordinarijata zlIpniku BarisiclI Ьг. 1976/40 od 14 .12.1940 .11 BABL-u. 58 Dopi s zllpnika Barisica Ьг. 131 od пау. da!. u BABL-tl, Ьг. 1988/37. 59 Dopi s zupn ika Friscica u BABL-u, Ьг. 1369/37 ; odgoyor Ordinarijara slje(!ec i Ьгој. 60 Dopi s Zupllog urcda 80ГЈ сеуас Ьг. 197 od па\'. dat.ll BABL-u, pod Ьг. 1847/3 7. 6 1 Копсер! dopi sa Огdiпагiјаtз zlIpnikll u Вогiсс узс Ьг. 1848 od 25. snldcnoga 193711 BABL-u. 62 Duplikal dopi,. br. 1257 od 23. 8. 1938. u BABL-u. 63 КОl1сер! dopisa Ordinarijata Ьг. 1367/38 od 3. 9. 1938. 1I BABL-lI. 64 Glasl1ik hiskupije hatljalllc..~ke, Ьг. 1 0<13. siјеёпја 1939., slr. 20. 65 А. OH.LOVAC. Pmc\'Gt, ргораst, obl1ova, МОl1vgгаjiја йuре Bosanski Pe!l'ovac-D,'var 1906. -2006. prigoclom / 00. ublje!nice lI!етеЈјеnја, 2. izd., Drvar 2006., 51r. 65. 41 42 43 44 45

Oopis

Ьг.

Копсерl

160

66 Zapisnik korona Biha6kog dekanata, 11. knjiga, god. ] 930. - ]96]. u Dеkаtшtskоm arhivH, danas 11 5taroj Rijeci kod dеkапа ргеС . IIје Агlоуј6а. 67 О zivotu i stradanjll tih svесепikа-пшсепikа u поујје је vrijeme ponesto pisano . О Каи­ гјпоујСll vidi: А. ORLOVAC, Banjolucki mшtirolоgiј, str. 33-35; Isti: PrfjedOf"ski mисе ­ niCki lroiisl, Zupa Prijedor i njezina ".ј iupnika mucenika za vjeru II 20. sto!jec'u, РГЈје­ dor, 2005 ., str. 67-80; А. BAKOVIC, H"valski mагtiгоiоgij ХХ. stoljeca , 5tl·. 318-319; о Brisevcu: А. ORLOVAC , Bal1joluCki m(11"limiogij, str. 102; М. KARAULA , iЛvе i mисе­ nјсј, St"adanja bosanskihfranjevaca 1.1 Drugom svjelskom га/и i komunizmu , Sarajevo, 1999. , stT. 35-36; А. BAKOVIC, пау. dj. , str. 108; о Tesicu: А. ORLOVAC, Banjolucki nЮI'lirоiоgij, str. 118; М. KARAULA , пау дј., str. 115116; Л. BAKOVIC, пау. dj. , s'r. 653-654 ; о Nestoru: А. ORLOVAC, Banjoiucki mагtim!оgij , 5tr. 38-43 ; Isti: Procvat. propast, оЬn о ­ "а (2. izd.), Slг. 64-68 i 125-126; А . BAKOVJC, пау. dj., str. 470-471; о Barisicu: А. ORLOVAC, Banjolucki martiroiogij, 5tr. ]2-14; А. ВАКОУIС, пау. dj ., str. 46-47. 68 О ТојСјси vidi:A . ORLOVAC, Banjo!ucki mm'timlogij, str. 84-89; Isti: »Svijetli svcccnicki likovi nase proslosti: Mons. Niko la ТојСјс (1892-1984), uz 20. obIjetnicu smrti ", и : V,'hbosna, Ьг. 3 (2004) , str. 277 -283; Isti (ргјг.) ),Izvatci iz k.ronike zHpe Stara Rijeka ZLI pnika Nikole Тојсјса, Grada za povijest zпре Rav5ka РГЈје njenog oSnlltka«, LI: V,'hbosna , Ьг. 3 (2004) , str. 284-285.; а о Wollmannu: Isti : Banjo!uc~ki martir%gij, 5tr. 92-94. 69 Brzojav od пау. daC u BABL-ll, Ьг. 598/39. 70 Z11рпikоv 11pit od пау. dat.lI BABL-u, Ьг. 843/ 19, а biskupov odgovor Ьг. 844119. 71 Duplikat dopisa Ьг. 882 /400(1 пау. dat. u BABL-u. 72 Dopis od пау. dat . н BABL-u, Ьг. 187. 73 Dopis fupnika Barisica Ьг. 64 od 26. svibnja 1941. 11 BABL-u, роЈ Ьг. 806/4]. 74 ZlIpnikov dopi5 Ьг. 23 od пау. dat. II BABL-u pod Ьг. 370/41. 75 Dopis ZlIрпikа Barisica Ьг. 97 od пау. dat. II BABL-lI, pod Ьг. 1440/41 , па 5to Sll ШLl dane Llpute sto јта podllzeti, Ьг. 1441141 od 20 . srpnja ] 941 . 76 Popis оЬјаУlјеп u А. ORLOVAC, Procvar, propas!, obnova, Monografija йuр е Bosanski Реtrovас-Dгvш' 1906.-2006. , Dгуаг, 2006. , 5tr.149-] 71. 77 Preg1ed kretanja Ьгоја katolika u zupama Krnjellsa i Bos. Petrovac, vidi А. ORLOVAC, (ргјг.), Semalizam Banjalucke blskupije, Banjaluka 2000.,str. 138 . 78 Z. D]ZDAR, Misljenje о stradanju i pogromu Hrvata sa podrucja rimokatolicke zupe Krnjellsa kod Bosanskog Petrovca u В . i Н. 9. i 10. VПI. 1941 . godille , kopija II arhiYU ZUKK 1941. 79 (Dr:iavni zavod za statistiku) StаnоvnЩvо Bosne i Hercegovine, Narodnosl1i sas{av ро naseljima, Zagreb, 1995., str. 70. 80 Р. РАЛС (ргЈг.), Semalizam Banjalucke biskupUe, Вапја Luka, 1960., str. 31. 8] Kad уес govorimo о kmjeuskim тиёепјсјта, spomenimo daje i Vemazza zivot zavrsio kao l1111ёепik. Еуо osnovnih zivotnil1 podataka о пјеmи: Rodcn је 20. srpnja ]879. II Stonu kod Dubrovnika, odgojen је u .sirotistu trapista 11Z samostan ,>Магјја Zvijezda« II Вапјој Luci, st11pio је u franjevacki red, а za svccenika је zareden 1902. u Јајси. Godine 1908. ist11pio је iz franjevaca i presao II kler Banjolllcke biskllpije II kojoj је Јјеlоуао do 1915. kada је presao u Senj.sko-modrusku biskupiju. Neko је УГЈјете Ыо zupnikom i u ВОГЈсеуси, lickoj zupi koja је graniCita s опот 11 Кrnjeusi, а koja је takoder posve unistena u Drugom svjetskom гаШ. Ubili 5и ga partizani 15. travnja 1945 . kao zupnika LI Gomjem Kosinju u Lici. О пјеmu vidi yj~e: А . ВАКОУIС , Hrvatski martirologij ХХ. sfo(jeio. Svecenici-mucenici Crkve и Нгvаlа, Zagreb, 2007. , str. 689-690.

161

82 О mons. 'vanisu vidi: А. OI~LOVAC, ..Svijelli svecen icki li kovi nase proslosLi: МОП5. Bozo '\'.шiS (1877-1954)", 11: Vгl1hnsnа, Sluibel10 glasiln !Jiskupija у,'ћЬnSОЈ1ЈЈсе mе­ ,горо/уе (Sarajevo, Ваnја/uЈса, Mosfar-Duvno, Тn!Ыnје- МI"Јсаn) ЬТ.l (2004), str. 60-64. Uvr~tcn је i II Нп'Йfski biogNyski leksikoll, Lcksikografskog zavoda Miroslav Krleza II Zagrebll, sv. 6 , str. 137. 83 Zз podatke i slike (za s. Јгепсји i s. Liberatll) zal1valjujem rcgionalnoj сајпјс! s. Vesni АЬгатоујс s TtJskanca tJ Zagrebtt. 84 S. Nata1iji zаh\'з1јuјеm п а podatcima i uShlp1jenoj Cotografiji, kao i па nekim podatcima о s. Iгспејј i mons. Во:!! Ivanisu . 85 Navcdeno ргеmа Ј. JURJEVIC, Pogroт 11 КпtjеuШ, 511'. 30. 86 Nav. dj ., str. 3 1. 87 О пјјmа vidi svjedocenjc Mallde Јшјеујс 11 : Ј. JURJEVIC, пау. dj., str. 67·69. 88 Nav. dj., str. 37. 89 Nа\lщi pl'ema пау. dj., str. 36. 90 Ј. JURJEV!C, nav. dj ., "г. 29. 91 Nav. dj ., str. 37 ., vidi i str. 104. 92 Nav. dj. , str. 78. 93 Nav. dj. , str. 38. 94 Nav. dj ., str. 25-26. 95 Nav. dj ., str. 32. 96 Nav. dj ., str. 93. 97 Nav. (lј., str. 86. Iz tcksta пјје jasno о kojem је Мјl! to гјјеС. 98 Brzojav u BABL -u registriranje pod Ьг. 231114120.8.1941., а odgo\loI" iSlog (Iапа pod Ьг. 23 12 /41.

99 Dopis П1iпistагstvа Ьг. 4 .232 od пау. dat u BABL-lI. 1оо Spome ni ca (Liber l11еmогаЫlјllm) zu pe Mrkonjica grada, а nekada Уагсаг \ /akuta, 5tr. 118. Ncka је druga n lka, drugош tiпtош prekrizila гјјес "sve" ра stavi1a "mnoge", ра оре! prepravila II "neke", а daljnji dio гесеl1 ј се posve је zacmjen, te se пс da procitati. С јl1! se daje гјјес о nekil118 koji Sll izbjcgli i koji su dovczeni II Zagreb. 10 1 А. ORLOVAC, Рmсvйl, P"opasl, obnova, 2. izd., Огуаг, 2006., str. 67-68. 102 Dopis пјеmасk оgа konzulata iz Sarajeva od пау. dat. 11 BABL-u род Ь,·. 7602/4 1; lJpit Bisk1.lpskog ordinarijata zupnom шеdu Вјћ ас Ьг. 7603/41 оЈ пау. dat. па пау. тј. 103 Dopis z.upnog шеdа u Bihacu Ьг. 407 од 3. prosinca 1941. 1.1 BABL-u, pod Ьг. 7677/41. 104 Urudzbcni zapi sni k Banjolucke biskupije 1I BABL-u, lIp isano pod Ьг. 8371 /41 , 3 1. 12 . 1941. 105 Nepotpisana vijest u : KOlo/ii ki list, Zagreb, Ьг. 34 (1941), str. 403. 106 Kal{)!iiki tjednik, Sarajevo, Ьг. 36 (1941.), slr. 4. 107 Kat{)liiki tjednik, Ьг. 40 (1941.), slr. 5. 108 fIIЊоsnа, Sarajevo, Ьг. 4-5 (1943.), str. 66-71. 109 N. ТОЈСЈС, пау. тј., str. 67-68. 11 О Ј. JURJEVIC, Pogl'om 11 Kntjeu§i , str. 102. 111 Ј. JURJEV JC, nav. dj ., str. 125 112 Nзzзlоst , пisзm tlspio doci do toga leksta 'е пе zпаПllli Ilзslоvз , п! sadrZ
162

115 Nav. 11 6 Na\'. 117 Nav. 118 Nav. 119 Nav.

dj., dj., dj., dj., dj.,

slr. 42. 5tr. 64. str. 65, tlSp. i str. 65. slr. 65.

51г.

71.

120 Koncept dopi sa gcn. vikara Ivanisa od пау. clal. ka Barisica па istom mjcstu pod Ьг. 1244/38.

Ьг.

1244/38 u BABL-u; odgO\fOr zupni-

121 Nav. dj., 5tr. 97. 122 Pismo prof. Апс Do~cn-Dopud autoГlI od 16. ,гаупја 2007. 123 Drzavni zavod za stаtisti lш RepllbIike Hrvatskc, Slanovni.ffl'(J Bosne ј Неп.:еgОl'inе. Narodnosni sastav ро nаЈе/јЈmа, Zagreb, 1995 ., str. 68-70. 124 Nav. dj ., '!Г. 50-51 i 68- 70. 125 А. DOSEN , ТО је hifo оnЈа, 2006., str. 215. 126 А. ВАКОУIС , fII'vatski marlimlogij хх. sfOljeca, Zagrcb, 2007., 51г. 807. Isti : Sveсеnјсј irtve raгa i рт-аса 1941-1945. i Ја/је, Zagreb 1994. , str. 118; А . ORLOVAC. Banjolu{ki marriro/agij, Svei:enici - zrt\l(! mtQva dvadeselug stoljei:a , Вапја Ltlka-Zagreb, 1999, str. 49. 127 А . ORLOVAC, nav. dj ., str. 51, Ыlј. 54. Tamosnjc podatke treba ispravili i (Iopuniti kako sam иСјпјо gore н tekstu ргеmа kasnijem uvidu u zup nc matice Z:llpe Stara Rijcka . 128 Dopis generalnog \Iikara Ivallisa zuplliku 1I Кгпјсusi od пау. dat., Ьг. ] ]25 /37. ] 29 А. DOSEN. Ти је bilv иnЈа, 2006. str. 2 ] 5, IISp. i st r. 217. 130 О PoplaSCТltI vidi А. ORLOVAC, Banjo/I/(rki тm·tir%gij, str. 50 i А. BAKOVIC, ЈЈЈ-­ vatski marlirologij хх. sfo!jeca, Svei:enici-mflienici Crkve и ffrVQta, Zagreb, 2007., '!Т. 873-874. 131 Matica krstenih zupe Krnjeusa, (dup1ikat) svcz. 1, str. 109, Ьт. 26, u BABL-u. 132 А. BAKOVIC, Hrvalski mar/irologij ХХ .Holjeca , Zagreb, 2007., str. 876. 133 Pi smo Ankc Doscn-Dopud od 16. travnja 2007. autoru оуе knjige. 134 Dopis zupnika Kotisa od пау. dat., u BABL-u, br. 1316/ 1942. 135 Ј. JURJEVJC. паv. dj., 5tr. 112 i 136. О Iуапи vidi i А. ORLOVAC, Banjoluёki nюrti/"Оlogij. str. 50 i А . ВАКОУТС, Њ'Vа!ski mm'lirologij хх sloljeca, str. 876-877. 136 А . BAKOVIC, пау.
163

149 Homilija оЈ пау. dat. U OSObllOIn arllivl.1 al.1tora. 150 Na пау. тј. 151 Slikl.1 spomen-ploce vidi А. ORLOVAC, Pmcvat, propast. obl1ova, 2. izd., stT. 99. 1521. BOZINOVIC-A. ORLO\fAC (prir.), Svcccnicki muccnicki {/"O{ist (prospekt), u arlli\'ll autora. 153 А. DOSEN, КтјеuЈа 11 иси i sjecal1ju, ,,sCH", Rijcka, 1994., str. 50. 154 А. ORLOVAC (ргјг.) »Smгtпi dапi pokoj nih s\'cccnika banjaltlcke biskHpije 1881-] 98..Ј.јј н: Okl'llzl1ice Biskupskog опlil1шijаlа !Јшу'а{uсkе biskupije, god. 1984. str. 29-31. ] 55 А. OH.LOVAC, »Trinaest tlgaslih svijeca, Zupe 8anjall1cke biskl.lpije nestale II drugom svjetskom rattl«, 1I: М. JOSJPOVrC-м. ZOVKJC (ргјг.): c,·tajte g"al1ice nе p"catajte ljude, Zbomik J'adovG и povodu imenovanja VI-lIЬosаnskоg nadbiskupa Vinka Рu(јјса kагdinаlоm, Sarajevo-Bo1 , 1995., str. 565-602, о Кrnjellsi vidi str. 591-594. 156 А. ORLOVAC, UCiteljica zivota, P/'ilozi iz povUcsti Katolicke Crkve па podru(ju danйЈnје Bosne i Hercegovine, Sarajevo, 2004. , str. 199-239. Ти је naslov priloga neznatпо izmijenjen II »Тrinaeslllgaseni!l svijeca« 157 А. ORLOVAC, Banjolucki martimlog!j, Svecenici Banjolllcke biskupife - z/"tve "atol'O dvadeselog stoljeca, Вапја Ll.Ika - Zagreb, 1999., str. 12-14 i 50-5 Ј. 158 А. ВАКОУIС, Нгvаfski mШ'tim{оgij хх. sloljeca. Svecenici-muccllici C,'kve 1I fII'vata , Zagreb, 2007. О zupnikll Barisicu гјјес је па str. 46-47 , о sjesnenistarcisna: РорlаsеПLl па str. 873-874, Skenderll, str. 876-877, te о ТотјСјСll 51г. 880-881. 159 Оуај odsjek гаоеп је па temeljll a!'llivske grade zavicajne l1drllgc »Кгпјеl1sа, kolovoz 1941.« iz Zagreba, kojll тј је па uvid dоЬгоlюtпо stavio predsjednik lldruge 111". Мјlаl1 Bajtek, а kojemll ОУОI11 prigodom sгdаспо zаl1vаlјпјеm. 160 Zapisl1ik sa sastanka Il1icijativnog odbora za oSllivanje 1.1druge Кгпјеusапа u агllј\'н Zaујсај пе LldПlgе »Кгпјеllsа, kolo\'oz 1941.« (Н ЈаЈјпјеm tekstll skraceno: ZUKK 1941.) 161 Zapisnik sa osnivacke skllрstiпе LI аг11ЈУll ZUK К 1941. 162 Statullldruge, па nav. mjestll 163 Zapisnik 5 godisnjc skllpstine па nav. тј. - Nije т! poznato, је 1! nesto уес Llгааепо па izradi monograflje о Zlipi Kmj ctJsa. Htio Ыll jos јеЈпот nag1asiti da sam OVll knjigll росео pisati 2007. go{line, а роуоЈ је Ыlа 100. оblјеtпiса гоаепја zLlрпikа-Intlсспikа v16 . Kresimira Barisica. Tada пisаm Ыо potanje upoznat s гаЈот Udrllge niti s рlапоm izrade !1l0поgгаfiје, ali sam II svojoj autorskoj zamisli osim prikaza zivota i stradanja zuрпikа 8Ш'isiса i trojice svecenickih kandidata smalrao Ја treba prikazati i z,ivot i stradanjc zupc KmjclIsa u razdobJjll kada је Bari.sic (ато Ыо zupnikom tj . od 1937. do 1941 ., te djelovanje da se spomen па stradanje zlIpnika ј zllpe пс zaboravi. Za to kratko razdobIje tj. za pos1jcdnje cetiri godine postojanja zlIpe Kmjeusa tешеlјilО sam preglcdao artliv BanjolL1cke biskllpije u 8апјој LlIci i ргопаоепи gradll ovdje upott'i јсЫо. Takoder паротЈпјст да sam о pocetcima zlIpe КrпјСlIsа (tada ZeJinovac) pisao u svojoj knjizi ProcvGt. propast, obnova, Monogmfija Јuре Bosanski Petmvac-DI'vаг, (РГУО i zdапје 2001 ., drugo 2006. godine). S kmjeuskog gledista ро sеЬпо је iz te knjige zanim!jivo drugo poglavlje s паslОVОIl1 }}Osnutak tupc u RiSOVCll-Zеliпоvсu 1892. godinei<, u drugom izd. па str. 25-38, te danas osobito dragocjen сје lО\, ј! popis zuрlјzша Krnjel.lse koji је saCinio prvi zuрпik ["а Alfollz ВгаЈјс 1893. godine , dakle uskoro па­ kоп oSnlltka zupe (utemeljel1a је 12. srudепоgа 1892.), kada је ta :iupa Јтаlа 678 poi* mепiспо navedenih dl1sa, bez cino\'nika koji su zivjc1i па podrucju zupe, str. 149-171. 164 Na гаСlшаlt1 pisal1i govor gospode Mataic u posjedu alltora .

164

165 Primjerak u pasjedu аџtога аус knjige. ОЬјаУ lјепо dopustenjem autoricc u pismu potpisanom alltorll оЈ 16. travl1ja 2007. 166 Корјја pisma u posjcdll aotora. 167 Корјја dopi sa II aгl,jvџ ZUKK 1941. 168 Оdgоvш' Орсјпе В05. Pctrovac оЈ пау. dal. tI агl,јуtl ZUKK 1941. 169 Корјја dopi sa 1I arhivl1 ZUKK 1941. 170 Dopis u arl,ivu ZUKK 1941. 171 Корјја dopisa i priloga u arll ivu ZUKK 1941. 172 Корјја dopisa od 24. sv ibnja 2004. н arllivl1 ZUKK 1941. 173 Uvjeti koje treba ispulliti precizirani 5Н od stral1e Gradskog zavoda dopisom Ьг..25 1-1602-04-05 осl 21. гвјпа 2004., а Rjesenje kojiтn sc odob rava postavljanje spomen-ploce Ьг. 251-16- 02-04-2 izdano је 28. ргоsiпса; оЬоје u a rhi vu ZUKK 194 1. 174 Neka za povijest hшlн zabiljeze na јтспа паZОСllih (bez liIBJa). Iz Zagreba јl, је bilo 22: Мilап Bajlek, Ljllbica 8llјапоviс, Josip , Магјо i Мјlјса Ва lе п , Anka Dusеп-DорlId , Магјја Ivezic-Sipu~, Z I,lIko Jagric, Оапс i Pclar Јауог, Dragica Јауог-8јlјс, LLlka ЈtI­ kic, Ruzica JlIki6-Мп сс k , Ivka i Vlado Јнгјсујс, Ante i Gordan Рауеlј6 , Мага Раујсјс , Ze lj ka RibiCic, PClar Тотјсјс, Vera ThJja-Јнгјсујс , Zana THdja; iz 8јсlоуага (8): Drago Dosen, Апа Dosen-Znidaric, Апа Ivczic-Krcjci r, I Уап Јауог, Katica ЈlIгјсvi с- Dоsеп , 1е­ lјса Misir-Tomascvic , Ма г јја Sabo-Javor, Kata Тот ј с-1нгјеу ј с; iz Samobora (2): Dапе i Slavica Р аусlјс; iz СаЬuпе (2): Vlalko Filipovic. Milka Filipovic Јауог; iz Crikvenice (1): Магјса Dosen-Muzevi6; 1z Ivani c-Grac1a (1): МјЈјса Misir-Bacun ; iz 1aslrebarskog (2): Оапе МйlаЈ С, МаГЈја 1urjcvic-Malaic; iz Кагlоуса (1): Drago Jvezic; iz Когепјсе (2): Магјја Kantoci~Skcnder; Ivanka Kokot-Slojunovic; iz Osijeka (1): Josip 1ауог; iz РиЈе (2): Drago Р аусlЈС . Оап ј са 8 e ll cic-Pavc li c':; iz Sesvela (1): Iуј са РаУЈсјс ; iz Slavonskog 8го(lа (3): Апа Javor-Slojanovic, Ја 5Щ.l i Josir Јигјеујс ; iz Vclikc GO"icc (1): Dragomir 1Llrjevic; 1z УгЬоуса (2): Mato i !{uza Јигј с; i (nepoznalo mjesto) ( 1): Јеl јса Markovinov ic- Hodak. - Popis u arhi\'lI ZUKK 194 1. 175 То, "Ni nakon 64 godinc zrtve Ilisu zaboravljenc", lI: Karo!icki tjedl1ik. Sarajevo. Ьг. 24,2005, str. 16. ! 76 Bis kupo v govor оЬјаvlјеп је н: V,.hbosl1a, S!uiheno glasifo biskupija mеrгоро!Uс v,'h/юsGJ/ske: Sm'ajevo, Bonjnluka, Моstаг-DlIvЈ1о, n·ebinje-M,.kcm, Ьг. 3 (2005), str. 285. 177 Cjelovi ta prorovijcd оЬјауlјепа је u islom Ьгоји И'IIЬоsnе, str. 285-286. 178 Zapisllik s godisnjc 5kupsti ne 11 a1'hivu ZUKK 1941 . 179 ») 1-1 0пшшgе Hlli slenOI11 Z<1.V icajlH( н: HI'vatsko s/ovo, Ьг. 624 od 6. 'гау пја 2007., 51 г. 22 i Нгvаtskа m;soo, god . ХI , Ь г. 2-3107. поуа scrija, sv. 31 , Sarajevo, str. 280-282: а pod па 5 10УОI11: )Sjecanjc па unis tcnll KrnjeuSLI« о : Sfuiheni glasl1ik Balljo/ucke biskupije Ьг. 1 (2007), str. 75-76.

165

Zusammenfassung Das vorliegende BlIch mit dem Titel "Mit Раlтеп ich Љгеl1 Нап­ den" lInd del11 Untertitel "Leben lInd Martyrertod des Pfarrers Кге­ simir Barisic l1nd Vemichrung der РСаггеј Kmjel1sa јl11 Јаћге 1941" versl1cht ејпе Biographie des katholischen Pfarrers Kresimir Barisic, Priesters der Di6zese Ваl1ја Ll1ka iп Bosnien/Herzegowina, der јп ег­ sten Tagen des Zweiten Weltkrieges јп damaligel1 JlIgoslawiel1 eines wahren Martyrertodes gestorbel1 ist Zl1 bietel1. Es geschah ап ејпеl11 tragischen Wochel1ende, ат 9. l1nd 10. AlIgl1st 1941. iп der pfarrei Kmjel1sa Ьеј Bosanski Petrovac јп Westbosniel1 Ьејт Angriff der AlIfstiil1dischen (damals traten noch koml11l1nistische Partisanen 1111d serbische Tsclletl1iks Zl1sammel1!) allf diese ruJJige D01"fpfarrei. Der РСаггег fluchtete nicJJt, denn ег l1atte sehr gllte Beziehlll1gen тј! ort11Odoxel1 Serben lIl1d тј! Љl'ет Pfarгer, die јп јепеп Gegel1den ејl1С Мећгћеј! Ыldеtеп, gehabt. DocJJ das half пiсћt. Ег wшdе grausal11 l11isslJandelt lInd l1albtot јп Ьгеппепdе pfarrkirclle gеwогfеп, so dass ег fast v611ig vегЬгаппt ist. Mit ihm wшdеп drei Sетiпагistеп , Ргје­ sterkandidaten, ebenfalls grallenlJaft gefoltert lInd јп die Ьгеl1пепdе Kirche geworfen: ејпег vоп јћпеп, Ilija Poplasen , wшdе gerade 18 Јаћге alt, die beiden аl1dегеп wаћгеп посЬ mindeljahrig: Јше Тотј­ сј6 erst 17 Јаћге lInd Iуап Skender посl, ејп Kind - nicht zu fassen! пiсllt еiшnаl vo lle 12 Јаћге' Ејпег der Partisanen iil1l3erte sich spiiter, sie sеiеп deslJalb so grallsal11 11111gebracht "dal11it sie keine Pfaffen werden"! Веј den UтgеЬгасhtеп handelt es sicll UI11 wahre christlichel1 Магtyгег, die al1S Glаl1Ьепshаss lImgebracht wшdеп, оlше јг­ gспdеiпе Schllld auf sich geladen zu hаЬеп. Doch dal11it nicht gепug! Die ganze pfarrei Кrnjellsa, gegru ndet јт Jahre 1892, wшdе јп scllwere Mitleidenschaft gezogen. ОЬег 200 Glaubige allS пш еiпет Тејl deI" grol3rallmigen Pfarrei, die meisten уоп ihnen Fral1en und Kinder, - dепп јп Кmjeusa gab es пш ејпе kleine Militarbesatzung - wшdеп auf bestialische Weise umgebracht und јп verschiedene Sсhluсhtеп geworfen. Љге Graber blјеЬеп

166

bis hellte LшЬеkаппt. Nнr wenige wнrden gerettet. Besseres Gltick hatten diejenigen, die јп јепеп tragischen Tagen nicht daheim ап­ getroffen wшdеп. Es wнrde ејп J·ichtiger V01kermord vertibt, llffiSO тећг, da kOmmllnistische МасћЊаЬег spater den Oberlebenden пје erlallbt haben, јп јћге Нејта! zнrtickZllkehren lшd јп verbrannten D6rfern ејп nelleS Leben anzlIfangen. Љг НаЬ llnd GlIt ћаЬеп die Sieger ап sich gerissen. Sie wшdеп fur јттег vertrieben. Das Massaker уоп КrnјеllБа dшftе тап wahrend der kотШllпistisсhеп Zeit nicht ејптаl erwahnen, geschweige denn dartiber ZlI schreiben llnd Zll ver6ffentlichen. Alle, sogar kleine Kinder, wнrden ZlI Ustaschas erklart llnd so behandelt! Јп funf Kapiteln dieses BlIches wllrde dargestellt wie foigt: 1. Leben lInd Wirken des Pfarrers lInd Martyrers Кresimir ВагјБјс (1907 - 1941) 2. Die pfarrei КmјеllБа ZШ Zeit des Pfarrers ВагјБјс (1937-1941) 3. Vernichtllng der pfarrei Kmjellsa lInd Martyrertod des Pfarrers Barisic 4. Leben lInd Tod der drei Seminaristen ~ Martyrer УОП Кrnjellsa 5. Andenken der Oberlebenden allf јћге Heimatpfarrei 'Ја! пјсћ! allfgeh6rt. Es soll besonders hervorgehoben werden, dass diese АЉеј! еј­ gentlich еiле РјопјегагЬеј! allf diesem Gebiet ist, denn иЬег dieses Thema wнrde kallffi etwas geschrieben. Dartiber hinalls, ist das Агс­ ћју der pfarrei Кrnjellsa zlIsammen тј! der ganzen pfarrei total уег­ nicl1tet lInd verbrannt. Es war n6tig, mtihselig alls kleinen Кгllттеп des Materials, die уог allem јт Di6zesanarchiv уоп Вапја Lllka auЉе\уаћг! werden, ејп abgerundetes Bild ZlI versllchen. Trotz allem hofft del" AlItor dem gestellten Ziel еiпigепnаl3еп geantwortet ZlI ћа­ Ьеп. Obwohl ег пасћ allen Regeln die fur wissenschaftliche АгЬеј­ (еп gelten geschrieben hat, versllchte ег doch einfach und konkret ZlI schreiben damit das Висћ allch dem weniger gebildeten Leser zlIganglich sei. Absicht des Alltors war es zlInacl1st, ејп Lebenslallf seines ргје­ sterlichen Mitbrllders und Martyrers Рfапегs Barisic zu schreiben, der, trell seinem Beruf und seiner Sendung, als gllter Hirte, Ьеј sei167

пеп

Glaubigen јп allen Gefahren blieb, ипЈ dafur тј! seinem Leben bezahlte. Ег, Јје drei Seminaristen, Јегеп Leben ипЈ Martyrium hier аl1СЬ dargestellt werden, l1пЈ Јје meisten l1nschuldigen Opfer уоп Кrnjeusa ЬаЬеп es verdient, in ејпет kirchlichen Prozess selig- lшd heiliggesprochen пl sein. Leider ist ein solches Prozess аl1СЬ hel1te, 67 lаЬге spater, пјсЬ! ејптаl eingeleitet. Dieses Впсh m6chte ein kleiner Beitrag dаzп sein, Јатј! Wiinschen ппd Апfrufеп des Dieners Gottes, Papstes lohannes Рапlпs 11, Folge geleistet werde , па1111ich Martyrer lшsегег Zeit пјсЬ! zп vergessen, sondem ihr Leben und Beispiel lebendig Zl1 erhalten und Zепgпissе dariiber fleiJJig Zll sammeln. Dies alles geschah in der Hoffnung dass Јје Martyrer уоп Кrnjel1sa, obwohl тј! dieser Bezeichnllng ein Urteil Јег КјгсЬе keineswegs vorweggenommen werden wi1l, das g6ttliche Lamm begleiten, тј! Palmen јп ihren Handen (vgl. Offu 7,9).

168

Izvori i literatura ArhiY Biskupskog OI"dinarijata Вапја Luka ArhiY Biha6kog dekana(a (sada II S(aroj Rijeci) Aгhiv zavicajne udruge ))Krnjeusa, kolovoz 194! л, Zagreb Arhiv (osoblli) autora knjigc Anto ВАКОУIС, Hrvalski marrimlogij хх: stoljeca, Svecenici-mucenici Crkve и Hrvata, Zagreb, 2007. Iујса BOZINOV IC-An(o ORLOVAC (ргјс) , Svec·enicki mucenicki trolist, Uz 60. obljetnicu stradanja, (Nestor, Gospodl1etic, Barisi6), prospekt, Вапја Lllka 2001 о, isto оЬј. о: Siveric, (zllpni list), Rimokat. fupni нred Siveri6, Ьг. 1 (2001), str. 48-50 Апа DOSEN, Krnjeu.ia и srcu i -'јесапји, Rijeka, 1994. !sta, То је bilo onda, Zagreb, 2006. Josip JURJEV!C, Pogгom u КгnjеиЛ 9. i 10. VПf. 1941., (ZаgгеЬ-Вапја Luka), 1999. Franjo KOMARICA, ))Ооуor prigQ(lom otkrivanja spomen рlосе ubijenim zuрlјаl1јта ztIpe Kmjcusa« , н: Vrhbosna, S/lIzbeno g/asilo biskupija mefJ'o!JOlije Vrhbosanske: Sarajevo, Banja/uka, Моstш-- Duvnо, Тгеblnје-Л4гkап, Ьг. З (2005), str. 285 Tsti, ))Propovijed па misi zadusnici za роЫјС11С Krnje11sanc«, 11: Vrhbosna , Ьг. 3 (2005), str. 285-286 о . МАСЕК, »Spomen-ploca zrtvama iz Kmjeuse«, и: Glas koncila Ьг. 26 od 26. 06. 2005., str. 24 Al1to ORLOVAC, Banjolucki maJ'tirologij, Svecenici Banjolucke biskupije - irtve /·atova dvadesetog slo!jec-a, Вапја Luka-Zagreb, 1999. , stT. 12- 14 (vidi (ото i daljnjll litегаtш"I), (е s(r. 50-51 Isti (А. о.), »Ваl1ја Luka: Коmеmorасјја krnje11skog pokolja«, и : G/as koncila, Ьг. 34 (1991), str. II Isti, »Ne gasne spomen па drvarske m11cel1ikc«, 11: Kato/;cki tjednik, Sarajcvo, Ьг. 31 (2005), str. 23, isto и: Glas koncila, Ьг. 32-33, 2005., str. 1О Isti, Procvat, propasl, оЬпоуа. Kratka роуиеЈ! katolicke јире Bosanski PetrovacDrvar, Drvar 2001. (1. izd.), а s istim naslovom i s роdпаslоvотn Monogra/ija йире Bosanski Реtгоvас-D"\Јаг 1906.-2006., prigodom ЈОО. obljefnice Шеmе­ !јепја, Огуо.·, 2006. (2. izd.) Isti, "Trinaest ugaslih svijeca, Zпре Banjalucke biskupije nestale и drugom svjetskom rat,,«, и: М . JOSIPOVJC-M. ZOVKIC (ргјг. ): Crlajle granice пе ргеа­ tajte ljude, Zbornik /'аЈоуа u povodu јmепоуапја vrhbosanskog nadbiskupa Vinka Pu!jica kardinalom, Sarajeyo-Bol, 1995., st... 591 -594; пеzпаtпо dopu-

169

пјепо \1 : А.

ORLOVAC, Uёitе!јiса iiVOtCl, Prilozi iz povijesti Kal01ii'ke O-/..:ve podruCju donosnje Bosne i Hercegovine, Sarajevo 2004, str. 226-230 Isti (То), »Ni nakoI1 64 godil1c zrtve niSll zaboravljcllc«, 11: Каtоliёki tjednik, Saraјеуо, Ьг. 24 (2005), sl r. 16 Prijcpisi Matica krstenih, vjcncanih i шnгlih zupc КП1јеusа 1918.-] 940. gоdiпс »Sezdcscta obIjetnica kгпјсtlskоg pokolja«, tI: Vijesti, bilten Katolicke tiskovne agencije, Sarajevo, Ьг. 15 (2001.), slr. 24 па

170

Sadrzaj Vаzпiјi dаtшпi

iz zivota zlIpnika

ВагјБјса ........................................ 5

Proslov ................ ...... ...... .................. ... ................... ... .................... 7

Prvo poglavlje KRESJMTR BARlSJC (1907.-194].) ZUPNIK 1 SVJEDOK VJERE Rоdепје

i

dјеtiпјstvо

......................... .. ................ ........................... 13 obitelj .... ... ... ... ........... ..... .. ......... ...... ... ....................... 14 U trapistickom sirotistu i samostanll ............ ... .................... .. .... ..... 16 PlIl Кresimira-Gabrijela ргеmа svесепistvtl .. ............. .......... ...... ... 17 Vjerollcitclj tl siroti stu ........... ....... ........ ... .............. ................ ......... 18 Rastanak s trapistima ...... .................. ............... ...................... ........ 19 Prelazak 1I kler Banjolucke biskupije .... ......... ..... .. .... .... ................. 21 Pocetak раSlога l пс sluzbe 1I Banjoluckoj biskllpiji: kареlап u Вапјој Ll1ci ......... ... ........ ....... ...... ... ......... .......... ............ 22 Zаmјепik Zllрпikа 1I Мгkопј i с Gradu .............. .............. .... ... ....... ... 24 Upravitelj zl1pe u Kmjel1si ....................... ........... ..... ..... ................. 26 Nasilje nad ZlIpnikom ВагјБјсеIП ................................................... 28 КгеБјIПјгоуа

Drugo poglavljc ZUPA КRNJEUSA U DOBA ZUPNlКA KRESIMIRA BARlSICA (1937.-1941.) ВагјБ ј с preuzima upravl1 Ztlpe Кrnјеl1Ба ....................... ...... .......... 33 Crkveni odbor 11 трј .......................... ................... ............ ............ 39 Zl1pna grobIja ............................... ................. ........ ...... .......... ...... ... 40 Pastoralna skrb za vjernike 11 Kulen УаkпЉ i okolici ...... ... .......... .43 ZlIpnik Ва г јБјс о stanjll tl Кl1 l еп VakllfiJ i okolici pocelkom 1941. godinc ... ............................ ... ...................... ......... .45

Gradnja lInske pnlge i pitanje crkvene zemlje KlIlen VakllUI ................................................................... ........ .49 Novo zemljiste za gгаdпјll kapelice II KlI len Vakllfll ..................... 52 Katehizacija skolske djece 1I zlIpi ............................................ ...... 53 Pitanje vjeronauka za skolskll djecu II Kulen VakufLI ......... ....... .... 54 Misije 1I zupi Кrnjellsa 1938. i 1941. godine ... ... ... ... ........... .......... 56 Dekanatski sllsreti svecenika Bihackog dekanata - korone .......... 60 Stradanje svecenika Bihackog dekanata II Drllgome svjetskom ratu ......... .. ................................................. 6 1 Podruznica Hrvatskog kliltшпоg dГllstva »Napredak« u Krnjellsi ............................. ....... ...... .......... ... ............................... 62 Posljednja kгпјеllskа kгizma ......... ..... ........................................... 63 Кrnjellske zllpne matice .......... .... ... ........... ..... ............................... 64 Posljednje izvjesce zupn ika Barisica о zupi Krnjeusa od 26. svibnja 1941. ................................................. ............ 66 Posljednji dani kгnjellske 2нре ...................................................... 70 Kretanje Ьгоја katolika 1I krnjellskoj zllpi ........................... .... ....... 71 Popis kmjeuskih zlIpnika ... ............................................... ............. 73 DullOvna zva l1ja iz kгnjell ske zupe ............. ..... ................ ........ ..... 73 Mons. 8020 Mile Ivanis, svecenik (1877.- 1954.) .................. 74 S. Liberata 8alen, redovnica (1918.-2006.) ......................... .. 76 S. Iгепеја lvanis , геdоvпiса(1911.-1988.) ............. ................. 77 S. Natalija Ivanis, t'edovnica, * 1923 ..... ......... .. .... ....... ............ 78 1I

Тгесе

poglavlje UNISTENJE ZUPE КRNJEUSA 1 MUCENICКA SMRT ZUPNIКA BARISI<::A Ubojstvo zupnika Barisica ................................................ ..... .. .... .. 88 Stradanje 2upl1ika i zupe 1I tisku ol1oga vremena .... ........ .............. 93 Svjedocenje vjernice Mande Јшјеviс о zupniku Кresimiru ......... 99 Sjecanje [га Rafaela Lipovca па zupnika Barisica ....................... 1О 1 Zauzimanje zupnika Barisica za duhovna zvanja ........................ 103 Sprjecavanje povratka katolika u Krnjeusll nakon pokolja .......... 104

172

Cetvrto poglavlje TROJICA SJEMENISTARACA - КRNJEUSКI MU C ENICI IIija PoplaSen (192 3.- 1941 .) .... ............. ........ .................... .. .......... 109 [vап Sk e ndeг (1929.-1941.) .................... ................ .............. 112 Juгe ТОll1јсјс (1924.-1941.)..... .... .......... .. ................. ........ . 117

Peto poglavlje SJECANJE NA КRNJEUSU NIJE PRESTALO Molitvena sјесапја п а zrtve kmjeuskog pokolja u Вапјој Luci, Zagгebu i Dгvaги ......................................................................... 123 SРОll1еп-рlоса (ј) kmјеuskill1ll1uсепiсill1а u Dгvаnt ................... 126 Pisan a гјјес о zupi Kmjel1sa i nj ezi nill1 1l111 сепјсјll1а 11 поујје doba .... .......... .................................... ..... ... ... .. ....... .. ....... 129 Osnutak zavicajne l1dntge » Kгnj et1 sa, kolovoz 1941 .« .............. 132 Коm еm о гасјја 2001. 11 Kгnjeu S i .................................................. 136 Апа Dо sе п »Zaboгa v iti ? Kгnjeusa 1941.-2001 .« ........................ 140 Nastojal1ja oko роstаvlјапја spoll1en-ploce zгtvall1a pokolja II Kгnjel1 s i ........ ....... .......................... .. ... ........ .................................. ] 43 Spomen рlоса kгnjet1 s kill1 zгtvama па gГObIjll Miгogoj u Zagгebu .. ............ ..... ................ .. ................. 144 Rijec bi skt1pa Кот а гјсе ......... ................ .... ......... ...... ... ................ 148 Dгuga god isnja skt1pstina Zavicajne udntge ................................ 152 Nova knji ga Апе Dosen о Kгnj eusi: Тоје bi/o onda ................... 154 Biljeske ........................ ........ .................. ...... ..... .......... ............... 159 Zl1sall1ll1el1fassung ...................... .......................... ...... .................. ] 66 IzvOl'i i ]itегаtша ......................... ......................... ........... ............. 169 В i lј eska о

al1tOl'l1 ................ ................... ....... ........ .... ................... 17 1

]73

Biljeska о autoru

Anto Огlоуас roden је 1947. 11 Bukovici kod Вапје Luke. Sko lovao se 11 Bl1kovici , Вагlоусјта, Тгпи , Zagrebu, Dakovu i )пп­ sbnlcku (Al1strija) , gdje је па Teoloskom fakultetu tamosnjeg Svel1cilista 1977. dokto~ гјгао iz teologije. Za svecenika је zareden па Petrovo 1972. 11 Вапјој Ll1ci. Као svecenik djelovao је u zl1pama Ravska i Вапја Luka kao zupnik i vjerol1citelj te medl1 prognanicima iz Воs пе i Hercego\,ine 11 Tl1silovicu i Kгnjaku kod Кагlоуса nakon izgona iz Вапје Luke 1995 . ВјО је takoder rektor VriJbosanske katolicke bogoslovije 11 Sarajevu i predavac crkvenoga ргауа п а tamosnjoj Visokoj teoloskoj sko li, а predavao је i па Teoloskom institl1h.l и Вапјој Luci. Sada obnasa sluZbu generalnog vikara Banjolucke bi skupije. Вауј se i pisanjem , osobito istrazivanjem povijesti Banjoll1cke biskl1рјј е, о сети је оЬјаујо vise znanstveni h i РОРl1lагпјћ radova. Autol· је knjiga: Banjolucki mOl'liralogij; Procval, p,'opasl, obnova (2 izd.) ; Vjeran do smrli (prevedeno i п а poljski); UCileijica iivola; 2ира Presnace i njezini mucenici; Oko fi'a Vidova Ьuпага; Prijedorski mllcenicki 1I"0Ii51; Rimokalolicka йира sv. Anle Padovanskoga и Ртјауоуu nekoc i danas; Slike izgubijenoga zavicaja Sl1al1tor је 11 vise knjiga. S Franjom Магјсе1l1 Sl1al1tor је monografije: Banjolllcka !Jiskupija и rijeCi i 51ici od 1881. do 2006. Za tisak је ргјге­ dio knjigu dra Nikole Bilogrivica: Kalolicka џkvа па podrucju Вапја­ lucke biskupije da invazije Тuraka [е Semalizam Banjalucke biskupije 2000. godine. Suradnik је, urednik i recenzent niza drugiiJ kлјigа. Pise prikaze, osvrte, k01l1entare, recenzije te propovjednicke ћотјl јје 11 casopisi1l1a i listovima : V,'hbosna, V,'hbosnensia, Hrvatska misao, Croalica chrisliana periodica, Сlај' koncila, Kalolicki tjednik i dr.

'i

174

Zahvala

Autor izrice veliku zahvalnost »Ekoloskom glasniku« iz Zagreba (Donja Lomnica) па uslugama i роmосј kod graficke ргјргеmе i tiska knjige. Takoder srdacna hvala Zavicajnoj udruzi »Кmjellsa, kolovoz 1941.« iz Zagreba l1а potpori ргј nastanku оуе knjige, kao i па ustupljel1im materijalima iz arlliva udruge.

t

к ~~p~T~o!!cSA ј Ю. УIlI~

-

.

9.

'+-1

~/' ~ . ВАЈТЕК 1 ВAUN 4z CORAК 8 1941.

RODOVI 1 ZRTVE: DOSEN 3 DUDEК 2 lVANIS 12 ~ и JAVOR"",. JURJEVIC 18 KATALINIC 5 KNElEVlC 16 34 MOCNfк 2 PAVELIC7 mVJёJt,18 SEKULIC 4 SKENDER 14 ТОМlСIС 4- /

О",!-ЫI\.. KRESo 1907. ZuPNIK ЕВЕЮ" AURED 19f5.lN&3vAt-• •.,..,,·~n, МARTA 19I5. UёJТ. J'Of'LASlN ~ 823 п".

.

• SPOMEN

OBILJEZJE '

REDIMA КОЛ ~fVINI 1 JfZ ОТРОIА Е ZIVOТE ОО СПNlёICО-GfЈ.Џ,§ICЕ КЏICЕ PODltf

ZAVICAJNA UDRUGA KRNJEUSA. KOLOVOZA Ј94Ј_ 2005.

'SBN 978-953-7152-25_3

Ј

~

JIII 11I! I[ Illllf I(Ill (1[111