Alberto Rivera

ALBERTO

Dr. Alberto Romero Rivera

ALBERTO

1

ALBERTO

1. deo Dr. Alberto Romero Rivera je bivši rimokatolički sveštenik, jezuita koji je obučavan za tajnog agenta, sa zadatkom da se infiltrira u protestantske crkve i seminare i da ih uništava. Čitajući Bibliju upoznao je Hrista i odlučio da napusti rimokatoličku organizaciju. Bog ga je na čudesan način spasao od odmazde i sada ga koristi u svojoj službi. U ovoj knjizi je opisano njegovo iskustvo.

Sve je počelo u Španiji kad se jednog jesenjeg prepodneva 1942. godine, po nekom seoskom putu, stari auto približavao rimokatoličkoj verskoj školi. Majka je zajedno sa sveštenikom vodila sina u školu. - Oče Avrame, ovo je najsrećniji dan u mom životu. Danas moj sin počinje da uči za sveštenika. - Da, gospođo Rivera, dobro ste ga pripremili za to veliko zvanje. Pogledaj, Alberto! Vidiš li zgradu ispred nas? To je škola u koju te vodimo. - Da, oče Avrame, vidim je. - nekako prestrašeno odgovorio je dečak, dok su se približavali staroj građevini. S majkom i sveštenikom Alberto je izašao iz automobila. - Krstio sam Alberta i sada sam srećan što ga mogu provesti kroz ova vrata - kazao je sa smeškom sveštenik, približavajući se vratima. - Dođi sinko! Ali, dogodilo se nešto neočekivano. Alberto je počeo jecati: 2

ALBERTO

- Ne, majko, ne! Ne želim da ostanem ovde. Hoću da se vratim kući s tobom! Ne ovuda, molim te, majko, ne! - Alberto, prestani već jednom. Moraš ostati ovde! Čuješ! Moraš! Sveštenik je bio začuđen: - Šta se to sada događa? - Oče, ne razumem. - ljutito je odgovarala majka svešteniku dok su dečaka provodili kroz vrata. Dve godine kasnije, tri žene dođoše da traže Alberta koji je sve ovo vreme proveo u školi. Albertova majka je bila na umoru. Poslala je svoju majku i dve sestre da ga dovedu. Upravitelj ih pozva k sebi. Albertova baka je uplašeno govorila: - Oče, nemamo više vremena. Albertova majka je jako bolesna. Lekar nam je rekao da požurimo ako želimo da je Alberto nađe još živu. Pozvali su i Alberta. Vest o majčinoj bolesti snažno ga je pogodila. Upravitelj mu je dozvolio da na neko vreme ode kući. Ali, Alberto je reagovao potpuno neočekivano: - Ne, oče! Neću više da idem kući. Ovde je sada moj dom, moje društvo. Crkva je moja majka. Pao je na kolena. Uporan rad jezuitskih sveštenika urodio je plodom. Alberto je bio potpuno promenjen. To je znao i upravitelj, ali je takođe znao i kako da ga sada ubedi: - Sine moj, dozvoli mi da te nešto pitam. Digni se i pogledaj me. Znaš da si ovde zato da bi postao sveštenik. Da li znaš da si ovde pod najsvetijom zakletvom poslušnosti? Čini mi se kao da sada nisi spreman da poslušaš, i zato odbijaš da ideš. - Oče, s Vašim dopuštenjem spreman sam da odem. - Dopuštam ti - dodade sveštenik. 3

ALBERTO

- Ali, oče, mogu li da se vratim? Mogu li? - Naravno, brate Alberto Rivera, doći ćeš nazad. Baka je postala nestrpljiva: - Požuri Alberto! Za ime Božje, požuri! Majka te svakako želi videti pre nego što umre. Kod Riverovih je sve bilo naopako. Albertovu majku su premestili iz spavaće u drugu sobu. Počela je govoriti kako čudovišta dolaze u njenu sobu, pa je otac Avram (sveštenik) poručio da je posebno dobro čuvaju. Za to vreme susedi su u drugoj sobi tešili oca: - Gospodine Rivera, Vaša žena je bila svetica. Svakome je pomogla. Bila je potpuno odana devici Mariji i njenoj crkvi. Koliko znamo, ni jednom nije izostala sa mise. Tereza je bila svetica. Razmišljanja i razgovore prekinula je buka u dvorištu. Žene su brzo ustale. Stigao je Alberto. Odmah su ga odveli k majci. Ona ga je zagrlila i s poslednjim snagama pritisnula na grudi. - Alberto, sine moj, svešteniče! Alberto, tako me je strah... ne želim da umrem... molim te, pomozi mi... bojim se. Moli se za mene... moli se blaženoj devici Mariji. Moli se za mene... već sam molila razapeto srce Isusovo, ali u svojoj duši nisam dobila nikakav odgovor. Pomozi mi Alberto... tako se bojim... pomozi mi... Došao je sveštenik. Alberto ga zapanjeno upita: - Oče Avrame, ne znam šta da radim. Možete li Vi još nešto da učinite za nju? Ali, sveštenik je bio bez snage. - Sine moj Alberto, učinio sam sve što je bilo u mojoj moći. Majka je i dalje vikala: 4

ALBERTO

- Oh, Bože... opet se približavaju ta odvratna stvorenja... Dolaze po mene... kako se bojim. Opet su ovde... ovde u sobi. Sveštenik je nastavio da smiruje Alberta: - Tvoja majka ne samo da je primila sve sakramente, nego je dobila i poseban otpust od pape, našeg svetog oca. Za nju smo služili i posebnu veliku misu. I, Alberto, upravo sam joj sada dao sakrament bolesničkog pomazanja. No, majka je i dalje vikala. Nije uzimala nikakve lekove koji bi uticali na njenu svest. - Pogledaj, Alberto, te grozne ljude usred vatre! Ne ljudi, to su prava čudovišta. Dolaze po mene. Ne! Ne! Ne! Alberto, vidiš li ih? Žele da me odnesu u vatru. Alberto... vidi, mene žele! Ne! Ne želim da završim u vatri! Alberto, oteraj ih! Bojim se, pomozi mi, bojim se smrti... bojim se vatre... Čudovišta... Pomozi mi... oslobodi me... pomozi mi... Sveštenik je odahnuo. - Otišla je, sine moj. - Majko, majko, vrati se, majko! - vikao je mladi Alberto. Ali, tu je bio njen kraj. Tereza Romero Rivera umrla je u trideset i trećoj godini života. Umrla je u agoniji pred očima nemoćnog Alberta. Sledećeg dana sveštenik Avram je ubeđivao Alberta: - Pozdravljen budi sine moj, Alberto! Crkvi moraš verovati! Ja sam sveštenik koji te je krstio i moraš mi verovati. Alberto nije ništa rekao, samo je u sebi razmišljao: - Pa, ja nisam tvoj sin. Sve je laž. Sakramenti nisu pomogli mojoj majci. Crkva joj nije mogla pomoći kad su joj najviše trebale pomoć i uteha. Otac Avram je lažov. On zamišlja da predstavlja Isusa, a ne može ništa da pomogne. Sve je laž i ničemu ne mogu verovati. 5

ALBERTO

Majku su pokopali, a Alberto je stao kraj sveže humke. Žalio je za majkom, ali mu je u mislima još bio jučerašnji razgovor sa sveštenikom. "Ako je otac Avram lagao, onda verovatno ni ja ne radim ono što bih morao." Poklonio se iznad majčinog groba, te kroz suze rekao: - Majko, ako postanem sveštenik, verovatno ću naći odgovor, te ću doći do istine. Da, to ću učiniti. Obećavam ti! Bože! Pomozi mi da postanem sveštenik da bih mogao doneti mir svakome kome je potreban. Majko, zbog tebe ću se vratiti u školu. Kad budem sveštenik, vratiću se, majko, da te vidim. Moći ćeš da budeš ponosna i srećna. Zbogom majko! Tako te volim...

Vreme je prolazilo i mnogo godina kasnije, jednog prepodneva 1979. godine u jednoj fabrici u San Dijegu zazvonio je telefon. Poziv je bio za Tima Klarka. Prijatelj ga je molio za uslugu. Želeo je da Tim primi nekog čoveka, doktora Alberta Riveru, koji se našao u nevolji. Nekoliko sati nakon telefonskog razgovora sastali su se u Timovoj kući i Tim je saznao više o doktoru Riveri. Bio je to čovek s najneobičnijom prošlošću koju je ikada čuo, propovednik, hrišćanin koji proučava Bibliju. Alberto je počeo svoju životnu priču: - Bio sam jezuitski sveštenik i biskup u staroj rimokatoličkoj ustanovi. Jezuiti su na vrhu religioznih redova rimokatoličke crkve. Taj red je osnovao Ignacije Lojola (Ignatius Loyola) 1541. godine, da bi sprečio širenje protestantizma. Jezuiti su bili inteligencija kraljeva i savetnici državnicima, što su i danas. Na rimokatoličkim fakultetima su učitelji i imaju veću moć nego što možete i da sanjate. Tim se interesovao koliko članova ima taj red. 6

ALBERTO

- Ukupno ih je oko 102.000, a tu su obuhvaćeni i oni koji nisu sveštenici, a potpuno su odani papi. Pored toga imaju i posebnog vođu, poznatog kao crni papa, jezuitskog generala koji se oblači u crno i ima stvarnu moć u Vatikanu. Prijatelju, ništa nije tako kao što izgleda. Rimokatolička institucija je puna iznenađenja. Što sam više napredovao, više sam bivao uznemiren. Ustanovio sam da baš zbog toga 86% sveštenstva (i jezuita) mora proći kroz oštro psihološko i psihijatrijsko vaspitanje: mentalnu obradu. Prva stvar koja mi je pokolebala veru bila je smrt moje majke. Ona je bila potpuno predana crkvi i nikada nije sumnjala u nju, jer je verovala sveštenicima. Kada je umirala uz glasne krike, bez Isusa Hrista, sa strahom na licu, sveštenik mi je rekao da je on učinio sve što se moglo učiniti. Moju majku je to koštalo njene duše. Tada sam za to krivio našeg sveštenika; zbog toga sam se zakleo da ću postati sveštenik kako bih našao istinu. Smrt moje majke bio je samo prvi veći razlog koji je pokolebao moju veru. Sledeće što se desilo jako me je pogodilo. Bilo je to jedne večeri u školi, baš kada sam legao da spavam. Neko se došunjao u moju sobu i počeo da me ljubi. Brzo sam skočio i počeo da vičem. U moju sobu je tada ušao sveštenik kome sam objasnio šta se dogodilo. Poslao je homoseksualca iz sobe, a mene je počeo da grdi, kako treba da me bude sramota i da odmah na kolenima priznam svoj greh. Pošto nisam ništa razumeo, objasnio mi je. Taj čovek je hteo da mi daruje svoju ljubav koja je 'od Boga', a ja sam to odbio. Na moje iznenađenje, homoseksualnost uopšte nije bila zabranjena. Kasnije sam otkrio da se to svuda dešavalo: od sveštenika do kardinala. Tako i ljudi ostavivši putno upotrebljavanje ženskoga roda, raspališe se željom svojom jedan na drugoga, i ljudi s ljudima činjahu sram, i platu koja trebaše za prevaru njihovu primahu na sebi. I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bog predade u pokvaren um da čine što ne valja, da budu napunjeni svake nepravde, kurvarstva, zloće, lakomstva, pakosti; puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti... A neki i pravdu 7

ALBERTO

Božju poznavši da koji to čine zaslužuju smrt, ne samo to čine, nego pristaju na to i onima koji čine. (Rimljanima 1, 27-32) Ne varajte se: ni kurvari, ni idolopoklonici, ni preljubočinci, ni adžuvani, ni muželožnici 1 , ni lupeži, ni lakomci, ni pijanice, ni kavgadžije, ni hajduci, carstva Božjega neće naslediti. (1. Korinćanima 6, 9.10) Dogma kojom rimokatolička crkva sveštenicima i časnim sestrama ne dozvoljava brak uzrok je ogromnih problema. Kad sam bio u ispovedaonici, neke časne sestre su priznavale lezbejstvo, a neke i ljubavni odnos sa sveštenicima. To predstavlja neprestani izvor frustracija. Vremenom se saznalo i za strašna podzemna groblja kraj nekih samostana. Pronađeni su skeleti odojčadi koju su rodile časne sestre. Tim je zamolio Alberta da mu o tome kaže nešto više. - Da, to je istina. Pronađeno je groblje u Španiji, u Sevilji 1934. godine. Do sličnog otkrića došlo je i u Madridu 1932. godine, a i u drugim mestima Baskilje na severu Španije. Vlast je tada povela službenu istragu u svim samostanima, rimokatoličkim školama i crkvama, i otkrila puno takvih primera u Španiji. Mnogi takvi grobovi nađeni su i u Rimu. Ispod samostana za časne sestre i fratre, nalazili su se podzemni hodnici, a kraj njih su bila mesta gde su odlagali dečja tela. Državni lekari su pregledali telašca i izjavili da je smrt nastupila gušenjem. S obzirom na to, zar nije čudno da je rimokatolička crkva i institucija protiv abortusa. Tako, vidite, bez rimokatoličkog sveštenstva ne bi bilo rimokatoličke institucije. Najvažniji zavet je zavet celibata, bez kojeg nema sakramenta reda. To postavlja sveštenika na presto. Oni traže od Boga da im bude naklonjen s većom milošću nego drugima, jer su ostali neoženjeni. Ako bi se svi sveštenici oženili, to bi uništilo sistem, jer je ustanova utemeljena na određenom 1

Homoseksualci. 8

ALBERTO

kanonu koji kaže da papa može biti samo iz redova sveštenstva, a ako nema pape, nema ni rimokatoličke institucije. Papi je namenjena uloga vladara sveta. Tu tačku je najviše osvetlio Avgustin, rimokatolički pisac, oko 420. godine u originalnoj verziji knjige 'Božji grad'. U svim ostalim verzijama taj deo je odstranjen, da za njega javnost ne bi saznala. Za vreme Avgustina, papu su nazivali rimskim biskupom. Sada je papa 'sunce', vladar univerzuma - svemira. Zemaljski vladari su 'mesec' i reflektuju njegovu slavu. Svi ljudi koji se klanjaju pred njim jesu 'zemlja'. U citatu se kaže da Bog papi garantuje božansku pravdu kao Isusu Hristu na Zemlji, kako bi tajno kontrolisao stanovništvo svake države preko obrazovne, političke, ekonomske i vojne moći. Sledeći veliki šok doživeo sam u školi. Imao sam 16 godina. Nastavnik je rekao da je Petar prvi papa, a da bi to dokazao dodao je kako je Simon Petar 'stena' na kojoj je postavljena rimokatolička crkva. A Simon Petar odgovori i reče: ti si Hristos, sin Boga živoga. I odgovarajući Isus reče mu: blago tebi, Simone sine Jonin! Jer telo i krv nisu tebi to javili, nego otac moj koji je na nebesima. A i ja tebi kažem: ti si Petar, i na ovome kamenu sazidaću crkvu svoju, i vrata paklena neće je nadvladati. I daću ti ključeve od carstva nebeskoga; i što svežeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima. (Matej 16, 15-19) Ja sam se tada ohrabrio i postavio pitanje koje me je gotovo uništilo: "Ja ne razumem, Vi ste nam rekli da u latinskom i grčkom stoji da Simon znači 'pesak', a da Petar tu znači 'mali kamen'. Nije li Isus ta stena?" Nastavnik je odgovorio da je to jasno rečeno u staroj aramejskoj Bibliji koja više ne postoji. "Uostalom, Alberto, uopšte ti nisam dozvolio da postavljaš pitanja." 9

ALBERTO

Shvatio sam da sam izazvao samog papu, ali sam istrajao: "Molim Vas, dozvolite mi da nastavim. Isus je rekao: Na toj steni ću sazidati svoju crkvu. Prema tome, Petar ne može biti stena, jer ga je malo kasnije nazvao sotonom." I uzevši ga Petar poče ga odvraćati govoreći: Bože sačuvaj! To neće biti od tebe. A on se obrnuvši reče Petru: idi od mene sotono; ti si mi sablazan; jer ne misliš što je Božje nego ljudsko. (Matej 16, 22.23) Na to se nastavnik jako razljutio i poslao me je napolje: "Odmah nestani iz mog razreda. Govoriš kao jeretik ili čak kao ateista. Pričekaj napolju!" Nakon dva sata nastavnik me je pozvao u svoju kancelariju gde me je čekalo novo iznenađenje. On mi je objasnio: "Nisam te isterao iz razreda radi tvoje greške, već zato što je to što si govorio jako opasno. Isterao sam te, jer sam morao zaštititi sebe, iako se, u stvari, slažem s tobom. Ali, svojim učenicima neću nikada pokazati u šta verujem." Rekao sam: "Ne razumem, oče! Ako bih Vas ja prijavio rektoru, Vi biste bili kažnjeni. To što činite, veoma je opasno!" Na to on dodade: "Jednoga dana ćeš i ti shvatiti da ima puno stvari o kojima ne smeš pričati. Upozorio sam te, možeš ići!" U školi nam nisu dozvoljavali da čitamo Bibliju. Jedino ju je nastavnik mogao upotrebljavati. Jednog dana mi je jedan kolega gurnuo u ruke Novi Zavet. Na moje iznenađenje, objasnio mi je: "Alberto, s tim se ide u život ili smrt. Čitaj to!" Bio sam prestrašen. U knjizi nisam našao rimokatolički žig saglasnoti 2 . Pokušao sam da se oslobodim te knjige. Znao sam da ću, ako se dozna da je čitam, biti optužen za krivoverstvo. Zato sam je sakrio. Tri 2 Imprimatur, nihil obstat - odobrenje više crkvene vlasti za štampanje nekog crkvenog spisa.

10

ALBERTO

godine sam Novi Zavet čitao noću pod pokrivačem uz baterijsku lampu. Zato sam morao da nosim naočare. Jako me je potreslo kad sam pročitao da je Petar bio oženjen. I došavši Isus u dom Petrov vide taštu njegovu gde leži i groznica je trese. I prihvati je za ruku, i pusti je groznica, i usta, i služaše mu. (Matej 8, 14.15) I odmah izašavši iz zbornice dođoše u dom Simonov i Andrijin s Jakovom i Jovanom. A tašta Simonova ležaše od groznice; i odmah kazaše mu za nju. (Marko 1, 29.30) Eda li nemamo vlasti sestru ženu voditi, kao i ostali apostoli, i braća Gospodnja, i Kifa? (1. Korinćanima 9, 5) Još više me je potresao odlomak u 1. poslanici Timotiju: Istinita je reč: ako ko vladičanstva želi, dobru stvar želi. Ali vladika treba da je bez mane, jedne žene muž, trezan, pametan, pošten, gostoljubiv, vredan da uči; ne pijanica, ne bojac, ne lakom, nego krotak, miran, ne srebroljubac; koji svojim domom dobro upravlja, koji ima poslušnu decu sa svakim poštenjem; A ako ko ne ume svojim domom upravljati, kako će se moći starati za crkvu Božju? (1. Timotiju 3, 1-5) Kada sam pročitao: ...A Isus pogledavši na nj reče: ti si Simon, sin Jonin; ti ćeš se zvati Kifa, koje znači Petar (mali kamen) (Jovan 1, 42) Tada Petar napunivši se Duha Svetoga reče im: knezovi narodni i starešine Izrailjeve! Ako nas danas pitate za dobro delo koje učinismo bolesnu čoveku te on ozdravi; da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela 4, 8-12) uverio sam se da sam bio u pravu kad sam shvatio da Petar nije bio ta stena. To može biti samo i jedino Isus. Nekako u to vreme počeli smo obrađivati istoriju inkvizicije. Zbog toga sam sve više počeo mrzeti protestante, premda su me 11

ALBERTO

neke informacije opet jako potresle. Već tada sam saznao da će me ubrzo početi spremati za špijuna, da uništavam protestantske crkve. Inkvizicija je bila najstrašnija mašinerija okrutnosti i moći koja je ikada postojala na svetu. Rimokatolička crkva je od 1200. godine do sada bila uzrok smrti 60 miliona ljudi. Svetim uredom koji vodi inkviziciju, upravljali su dominikanski fratri iza kojih su stajali jezuiti. Sveti ured je širio teror gde god je stigao. Niko nije bio siguran pred njim. Danas rimokatolička institucija pokušava da izmeni istoriju, odnosno, ono što je vezano za inkviziciju, kako bi prikrila svoja nedela. Knjige o tom predmetu tajanstveno su nestale iz mnogih biblioteka. To je najbolje skrivana tajna modernog vremena. Na času crkvene istorije nastavnik nam je pročitao šta se stvarno događalo u vreme inkvizicije. "Jednog dana ćete morati kao sveštenici odgovarati na pitanja o inkviziciji. Na ovom času ćemo razmotriti šta se u stvarnosti dogodilo." Pročitao nam je jedan primer i nastojao je da pokaže kako je rimokatolička crkva s moralnim autoritetom otkrivala jeretike i osuđivala ih na smrt. Dana 21. maja 1559. godine, biblijski hrišćani su bili sabrani u nekom domu i slavili su Gospoda. O tome je neko obavestio Sveti ured za koji je to bio pravi zločin, kažnjiv smrću. Iznenada je skupina inkvizitora prodrla u dom, te u 'ime Svetog ureda' pohvatala ljude i okrivila ih da su čarobnjaci koji slave Sotonu. Među onima koji su slavili Gospoda bila je i mlada žena, dona Izabela, grofica i nećaka kralja Filipa. Ljudi su to rekli inkvizitorima, ali oni se na to uopšte nisu osvrtali. Za njih je svaki krivoverac bio zločinac. Izabelu nije oslobodilo ni to što je bila trudna. Odvezli su je i rekli da Bog neće pomilovati ni dete krivoverca, jer bi posle i ono bilo jeretik, bilo ono knez ili car. Tribunal 3 i porotu postavili su na Božje mesto. Ne slagati se s 3

Verski sud. 12

ALBERTO

njima značilo je izazivanje Boga. Tu su doveli Izabelu i rekli joj da se pokaje i odrekne svoje vere. Ali Izabela je mirno odgovorila: "Ne, ne mogu to učiniti. Kako da se odreknem moga Spasitelja? Kako da se odreknem Njega, koji je za moje grehe umro na krstu, koji je za mene dao svoj život? Kako da se odreknem Njega, koji je moja jedina nada u večnost, koji me čeka nakon što vi uništite moje telo. Gospodo, ja ne mogu lagati, jer sam upoznala istinu." Njene su reči prekinuli povici: "Smrt veštici, govori samo laži. Priznaj da si veštica. Kakvu istinu? Kaži nam šta je istina!" I Izabela je nastavila: "Želite li da znate istinu? Molim se Bogu da Ga upoznate, jer On je istina. Isus Hrist, moj Spasitelj je rekao: Ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me. (Jovan 14, 6)" Prekinuli su je glasni povici: "Ućutkajte krivoverku. Devica Marija je tako rekla! Ti lažeš! Sveta mati je to rekla, a ne Isus! Ona je put, a ne Isus! Usmrtite krivoverku! Stavite je na spravu za mučenje!" Dona Izabelu su privezali. Kapljicu po kapljicu vode su joj puštali u usta, a s njom i oštru lanenu krpu. S vodom je prisilno gutala i oštro platno, sve dok kraj platna nije dospeo do želuca. Tada su ga iz nje povukli tako, da su joj istrgli sve, od želuca do usta. Ali, Izabela je i dalje odbijala da se odrekne svoje vere u Hrista. Morala je platiti strašnu cenu za to. Stavili su je na lomaču i spalili uz glasne povike: "Prljava krivoverka, veštica!" Izabela je tiho govorila: "Izgoreću za Božju slavu. Dragi Isuse, uzmi nas sebi" (mislila je i na dete). Filip II je lično prisustvovao spaljivanju Izabele. Nastavnik je završio uz oduševljene reči kako se, eto, možemo i sami uveriti da je Bog sačuvao našu veru i spasao crkvu. Znao sam da tu nešto nije u redu, bio sam zbunjen, ali sam i dalje mrzeo protestante. Bio sam, naime, uveren da su oni naši smrtni neprijatelji. Zbog toga sam bio premešten u špijunsku službu kako bih tajnim delovanjem uništavao crkve. 13

ALBERTO

Imao sam 14 godina kad sam počeo sa tečajem o protestantizmu i njegovom krivoverstvu. Bio sam određen da radim među slobodnom braćom, pentakostalcima, baptistima i ujedinjenim evangelistima. Za nekoliko godina uvukao sam se u stotine crkava i organizacija. Moram vam reći, da su jezuiti s takvim načinom rada počeli još 1550. godine. I danas, naravno, na prefinjeni način ulaze u sve pore života, što im uspeva zahvaljujući ekumensko-harizmatičkom pokretu i fundamentalnim crkvama. Sveštenik koji se uspešno ubacio u zajednicu 'slobodne braće', dao nam je knjige Darbija (Darby), Šefilda (Schöfield), Kelija (Kelley) i drugih. Dobro sam prostudirao njihove skice biblijskih razdoblja i sedam crkava opisanih u Otkrivenju. Imali smo ceo koncept službe 'slobodne braće'. Sveštenik nam je pokazao i to kako da lomimo hleb kod Gospodnje večere. Kad su pretpostavljeni uvideli da smo spremni, dali su nam tačan opis lokacija crkava u koje je trebalo da se ubacimo. Rekli su nam da se pretvaramo kao da prihvatamo Isusa Hrista. Možda bi bilo interesantno reći kako saznaju gde se skupljaju pripadnici crkve. U Španiji je legalna jedino rimokatolička institucija. Svaki lokalni sveštenik ima popis vernika. Ako neko ne dolazi na misu, o tome se obaveštava tajna policija, koja počinje tu osobu da sledi, i to toliko dugo, sve dok ne nađu mesto zajednice kojoj se priključila. Naučili su nas kako da se igramo s decom članova crkve i rekli su nam šta da ih pitamo kad smo nasamo sa njima; zatim, pokazali su nam kako da budemo ljubazni sa ženama i kako da im laskamo da su lepe i očaravajuće, kad smo sami s njima; naučili su nas da se igramo njihovim osećanjima, da pokazujemo žalost kad umre neko od njihovih najdražih i veliko zanimanje kad neko prolazi kroz tešku krizu. Najzanimljiviji deo predstavljala su uputstva kako da se podeli crkva i unište propovednici koji tvrde da rimokatolička ustanova nije hrišćanska crkva, ili koji kažu da rimokatolici nisu hrišćani. Zbog toga su i postali naše mete. Samo u Španiji sam pomogao 14

ALBERTO

pri uništenju najmanje 19 crkava. Dopustio sam da u jednoj raciji i mene uhvate. Tako se i moje ime pojavilo u novinama među 'krivovercima'. Od propovednika sam dobio pismo koje me je preporučivalo kao dobrog i pouzdanog hrišćanina. Tada sam imao 17 godina. Sa tim pismom sam bio primljen u baptističku crkvu u Venecueli, da bih potom otišao na interdenominacijski teološki seminar u Kostariku. Moj je zadatak bio da uništim propovednika, crkvu i seminar. Morao sam da skupim što više imena i da ih pošaljem u Vatikan. Sva ta imena su pohranjena u ogromnom kompjuteru Svetog ureda. Tako Sveti ured koji je vodio inkviziciju još uvek deluje. Imaju imena svih protestantskih propovednika, i šta više, imena svih članova crkava po celom svetu, uključujući i rimokatolike. Svi podaci se nalaze u kompjuteru. To će im u budućnosti dobro doći, ako se neko bude protivio rimokatoličkoj instituciji, ili ako se suprotstavlja rimokatoličkoj svetskoj 'nad-crkvi', koju Rim namerava da osnuje kad uspe da stavi sve protestantske crkve pod svoju kontrolu. Svi protivnici rimokatoličkog harizmatičkog pokreta biće osuđeni na smrt. Tim je postavio pitanje Albertu da li pod tim misli na početak nove inkvizicije. Alberto je odgovorio potvrdno. Tim je nemoćno uzdahnuo: "O, Gospode Isuse, dođi što pre!" Alberto je nastavio: - Nema još mnogo do tog vremena. To je velika bludnica iz Otkrivenja 17. poglavlja. I na čelu njezinu napisano ime: Tajna, Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskima. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh. (Otkrivenje 17, 5.6) Ona će usmrtiti prave Božje vernike. ...I reče mi: ovo su koji dođoše od nevolje velike, i opraše haljine svoje i ubeliše haljine svoje u krvi jagnjetovoj. (Otkrivenje 7, 14) I kad otvori peti pečat, videh pod oltarom duše pobijenih za reč Božju i za svedočanstvo koje imahu. I povikaše glasom velikim govoreći: dokle, gospodaru sveti i istiniti! ne sudiš i ne kaješ krvi naše na onima što žive na Zemlji? I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi 15

ALBERTO

da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni (Otkrivenje 6, 9-11) I videh prestole i seđahu na njima, i dade im se sud, i duše isečenih za svedočanstvo Isusovo i za reč Božju, koji se ne pokloniše zveri ni ikoni njezinoj, i ne primiše žiga na čelima svojima i na ruci svojoj; i oživlješe i carovaše s Hristom hiljadu godina. (Otkrivenje 20, 4) To će biti okultna ubistva povezana s crnom misom. Da se vratim našem radu, odnosno, tome kako sam uništio baptističku crkvu u Venecueli. Polovina članova te crkve je verovala da je rimokatolička institucija takođe hrišćanska crkva. Njima sam govorio da imam puno dobrih prijatelja u rimokatoličkoj crkvi, koji veruju da je to hrišćanska crkva, a da su oni spaseni hrišćanski vernici, i da ko to ne veruje, uzrokuje veliki raskol, te kvari Hristovo telo. Propovedniku, kao i njegovim istomišljenicima sam, naravno, govorio drugačije. Pred njima sam se pretvarao da mislim kako rimokatolička crkva nije hrišćanska crkva. Pomoću časopisa iz Španije sam dokazivao kako sam bio uhapšen i zlostavljan od rimokatoličke crkve, kako je neprijateljski nastrojena i kako mrzi hrišćane. Dodao sam kako je moj dragi propovednik još u zatvoru i kako su me proglasili jeretikom. Ubedio sam propovednika da jasno govori protiv rimokatoličke crkve. Baptistički propovednik mi je omogućio da se nastanim u interdenominacijskom institutu, a ja sam počeo da širim tračeve kako je imao odnose s osamnaestogodišnjom devojkom. Ljudi su devojci poverovali, jer nisu znali da ju je podmetnula rimokatolička crkva. Ona je đakonu propovednika, koji je bio s njim u zavadi, rekla da bi htela da prizna da je imala odnose sa propovednikom. Propovednik je bio nedužan, ali ga je ipak napustila supruga, i crkva je bila uništena. Prešao sam na drugi zadatak. Pre nego što vam nešto kažem o tome, dodaću i to da smo imali nacrte za uništavanje osoba koje nam se ne bi predale. Poznavali smo tri načina: 16

ALBERTO

• Diskreditovati - širiti loš glas; • Izolovati - osamiti, da bude sam, bez prijatelja koji bi ga podržavali; i • Usmrtiti. Prvi način: Uništili bismo ugled osobe lažima o njoj, izvrtanjem njenih reči. Prikazivali bismo propovednika kao neprijatelja zemlje, prouzrokovali mu teškoće sa službenicima, ili bismo ga povezali s nekom ženom koja je postavljena kao propovednikova sekretarica upravo da bi imala aferu s njim. Nekada bismo propovednika pozvali hitno, kasno noću. Kraj puta smo postavljali ženu i iscenirali da je doživela nesreću, a kada bi se on zaustavio da joj pomogne, ona bi povikala: "Silovanje!". Rastrgla bi svoju odeću, a njen saradnik bi je fotografisao i tako je propovednik bivao uništen. Kada bi vlada i policija istraživale slučaj nekog propovednika koji je bio optužen za vezu s drogama, moderni mediji bi ga, svakako, odmah osuđivali. Jednom propovedniku smo uništili ugled spletkama oko kreditnih kartica. Puno se govorilo o tome. Kasnije su se odgovorni izvinuli tom čoveku, ali bilo je prekasno. Sve to smo radili, da bi tim ljudima uništili ugled. Koristili smo i tajne telefonske pozive, te optuživali žene i decu za lažna dela. To su samo neki od načina kojima smo nastojali da ih ocrnimo. Takav čovek bi postao nepouzdan i žigosan kao lažov i lopov. Drugi način: O propovedniku smo počeli širiti vesti da je kontraverzan i da samo prouzrokuje teškoće. Nazivali smo ga neprijateljem koji uzrokuje razdore, nejedinstvo; govorili kako ima vlastitu neobičnu nauku ili veru, da je ostao sam i da je bez propovednika prijatelja. O njemu smo počeli širiti laži kako je doživeo nervni slom. Puno ih se nakon toga predalo, jer ih je usamljenost prisilila da napuste službu. Treći način: Ako bi čovek smatrao da je pozvan od Boga, i ako pod svim tim pritiscima ne bi klonuo, počeli su se zbivati 17

ALBERTO

neobični događaji. Pogazio bi ga auto i morao je u bolnicu. Neka sestra bi iščupala cevčicu s kiseonikom, ili bi pomešala lek tako da bi došlo do komplikacija i čovek bi umro. Smrt je mogla nastupiti i usled trovanja hranom, ili bi zbog uzimanja psihoškodljivih materija morao da bude premešten u duševnu bolnicu. Moglo je doći i do iznenadne tuče sa strancima koji bi ga u mraku napali noževima, ili je bio unajmljen ubica koji bi ga ustrelio. Protestantski interdenominacijski institut koji sam uništio bio je u Kostariki. Sa mnom su došle i dve lepe devojke. Obe su bile iz rimokatoličke omladinske borbene grupe. Izdavale su se za prave hrišćanke koje svoju veru temelje na Bibliji. Karmen je u koledžu bila u ulozi moje devojke, a Marija je došla da uništava propovednike, i da unosi seks među studente. Da bih dokazao svoje antirimokatoličke stavove, često sam se pred studentima prepirao sa jezuitskim sveštenikom koji je dolazio u biblijski koledž. On je, naravno, dobro znao ko sam ja. Njemu sam prenosio sve što sam saznao o toj školi, a on je to prenosio dalje Svetom uredu u Vatikan. Među studente sam unosio nemir i opiranje strogom redu, po kom su devojke i momci morali biti razdvojeni. S rukom u ruci šetao sam sa Karmen. Učiteljice su u toj školi bile misionarke i većinom neudate. To ih je jako ražalostilo. Pripremio sam nekoliko mladih i privlačnih rimokatoličkih momaka koji su se predstavljali za dobre hrišćane, kako bi zaveli mlade učiteljice. Posećivao sam ženske spavaonice u nedozvoljeno vreme. Jedne noći Karmen i ja smo dopustili da nas uhvate u prizemlju ženskog studentskog doma. Ona je bila samo u spavaćici, i u svoju odbranu je tvrdila da sve devojke tako rade s drugim studentima. Naravno, došlo je do skandala koji se našao u novinama. Jezuitski sveštenik je napisao prikladni izveštaj. Koledž je bio pretresen i označen kao mesto nemorala. Loše sam se oblačio. Neprestano sam zakašnjavao na predavanja. Prigovarao sam nastavnicima i optuživao ih da nemaju hrišćanske ljubavi. Kad me je nastavnik upozorio da sam ponovo zakasnio na nastavu, napao sam ga da me stalno progoni kao i 18

ALBERTO

katolički sveštenici. Kolege sam u svakoj prilici uveravao da bi im bolje bilo da nastave svoje studije na rimokatoličkim fakultetima, da su te škole bolje jer u njima vlada stroža disciplina, da tamo nema skandala i tajni. Marija je takođe bila zaposlena. Većinu od 17 studenata, što ih je zavela, isterali su iz škole. Došao je i početak rada s propovednicima. Kad sam zapazio prijatnu hrišćansku crkvu i njenog propovednika koji je više puta sledio Mariju pogledom, rekao sam joj da ga uništi. U jednoj prilici bacila mu se u naručje sa strasnim rečima. Tako su pala tri propovednika: metodistički, pentakosni i four square propovednik. Postigli smo to da više nisu govorili protiv rimokatoličke crkve, i još mnogo toga. Misija je bila veoma uspešna. Sva tri propovednika postala su ekumenska, i od tada su govorili samo o ljubavi. Nikad više nisu propovedali protiv rimokatolika; sledili su naša uputstva. Poslednja stvar koju smo izveli u biblijskom koledžu bio je trodnevni štrajk glađu za poboljšanje uslova. To se opet pojavilo u novinama. Škola je bila na ivici propasti. Rimokatolički sveštenici su zahtevali da se škola zatvori, govoreći da je ona Sotonino oruđe. Tada su me zatvorili i škola je nameravala da me istera iz države. Ali, pre nego što je počela redovna istraga, umešao se Vatikan, preko vlade, sa zahtevom da me puste, jer sam dezerter iz vojske. Tako niko nije otkrio da sam jezuita. Danas je taj biblijski koledž potpuno ekumenski i tesno sarađuje sa rimokatoličkim sveštenicima. Tim nije mogao razumeti zašto propovednike. Zar za njih to nije greh?

ove

devojke

zavode

- Imaju dva razloga: uništavanjem protivnika one brane svoju veru i dobijaju poene za izlazak iz čistilišta. Biblijsko učenje je u rimokatoličkom sistemu zamenjeno čistilištem i vernici imaju umesto Božje reči svoje sveštenike i sakramente. S učenjem o čistilištu počeo je 593. godine papa Grgur I, kao o mestu gde se može naknadno očistiti svako koji je umro kao 19

ALBERTO

rimokatolik. Firentinski koncil je to i službeno potvrdio 1439. godine. Biblija nas jasno uči da je svako ko umre u grehu izgubljen za večnost i mora izgoreti u ognjenom jezeru: I dim mučenja njihova izlaziće va vek veka; i neće imati mira dan i noć koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj i koji primaju žig imena njezina. (Otkrivenje 14, 11) A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima i kurvarima i vračarima i idolopoklonicima i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom, koje je smrt druga. (Otkrivenje 21, 8). Ako neko dođe u ognjeno jezero, on više nema mogućnosti za spasenje i svemu je kraj. Ali, ako ljude uveriš da veruju u čistilište, daješ im do znanja da njihove duše možeš osloboditi svojim zalaganjem i uticajem. Zato će oni uraditi sve što im sveštenici naređuju, ili će platiti sve što sveštenici traže da plate. Marija i Karmen su verovale da će za svoja dela primiti posebnu milost, što znači da će malo vremena patiti u čistilištu. Tako su ljudi spremni i da ubijaju ako treba. Fratri i časne sestre koji su ubijali hrišćane za vreme inkvizicije, radili su to sa ubeđenjem da će tako pre izaći iz čistilišta. To je najjače oružje straha za nadgledanje rimokatolika. Slična tome je i misa - izmišljotina koju su smislili rimski biskupi 368. godine. U vreme Trentinskog koncila skovali su novu reč, kojom su opisali misu - transsubstancija. To znači da sveštenik ima moć da pretvori hleb i vino u svemogućeg Boga stvarno telo, dušu i krv Isusa Hrista. To je pravo bogohuljenje. Sveštenici tvrde da oni imaju moć da prizovu Hrista s Neba, da obnove žrtvu - raspeće, svaki put kada služe misu. Ali, Biblija kaže: A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. (Jevrejima 10, 12) Stoga taj stih rimokatolici nikada ne čitaju. Ima još jedan stih koji sveštenici mrze: Dečice moja! Ovo vam pišem da ne grešite; i ako ko sagreši, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista pravednika. (1. Jovanova 2, 1) 20

ALBERTO

Sledeće stvari nigde nisu zapisane u Bibliji. Rimokatolička institucija uverava svoje pripadnike da to veruju (što je čisto bogohuljenje). Ona kaže: Isus je na Nebu kao sudija bez milosti. Nikome nije dozvoljeno da s molbom dođe k Njemu. Pred Njegovim prestolom sedi Marija kao milosrdna majka, puna milosti i razumevanja. Ona moli svog sina da oprosti i ima samilosti prema onim rimokatolicima, koji joj se verno mole, i veruju da je ona 'suspasitelj' i 'suotkupitelj'. To rade s uverenjem da je Marija prolila svoju krv istovremeno kad je i Isus umro na krstu, zbog svojih bolova i trpljenja za čovečanstvo. Marija je njihova ulaznica za Nebo, nakon dolaska u čistilište. Zato oni nikad neće napustiti Mariju, jer se boje za svoje duše. Sistem je jednu zemaljsku majku preobrazio u božanstvo. Ali, Marija je kao i svako drugo ljudsko biće grešnik. Kao što stoji napisano: ni jednoga nema pravedna. Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju, i opravdaće se zabadava blagodaću njegovom, otkupom Isusa Hrista. Kojega postavi Bog očišćenje verom u krvi njegovoj da pokaže svoju pravdu oproštenjem pređašnjih greha, u podnošenju Božjemu, da pokaže pravdu svoju u sadašnje vreme da je On pravedan i da pravda onoga koji je od vere Isusove. (Rimljanima 3, 10.23-26) I sam sam od sveg srca ljubio Mariju i ubijao bih za nju, dok nisam našao u Bibliji nešto što me je jako potreslo. Samo Isus je rođen bez greha: Koji greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima njegovim. (1. Petrova 2, 22) A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se, a mi mišljasmo da je ranjen, da ga Bog bije i muči. Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na njemu našega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. Svi mi kao ovce zađosmo, svaki od nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. (Isaija 53, 4-6) Čitao sam Jovanovo jevanđelje: Isus joj reče: što je meni do tebe ženo? (Jovan 2, 4) Dok on još govoraše k ljudima, gle, mati 21

ALBERTO

njegova i braća njegova stajahu napolju i čekahu da govore s njime. I neko mu reče: evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, radi su da govore s tobom. A on odgovori i reče onome što mu kaza: ko je mati moja, i ko su braća moja? I pruživši ruku svoju na učenike svoje reče: eto mati moja i braća moja. Jer ko izvršuje volju oca mojega koji je na nebesima, onaj je brat moj i sestra i mati. (Matej 12, 46-49) I ponovo u Jovanovom jevanđelju: A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoje reče materi svojoj: ženo! eto ti sina! Po tom reče učeniku: eto ti matere! I od onoga časa uze je učenik k sebi. (Jovan 19, 26.27) Ti stihovi su me tako uznemirili da nisam uopšte mogao da spavam. Potražio sam jevrejskog rabina da bih ga pitao da li je možda kod jevreja bio takav običaj, ali on je to odlučno pobio. Kraljicu neba je slavila sotonska religija koja je poticala od starog Vavilona i nazivala se 'obožavanje Vala'. Bog je to mrzeo. Zato je Isus nazvao Mariju 'žena', dok ju je taj sistem, danas nazvan rimokatolicizam, postavio za 'kraljicu neba'. Tim je postavio pitanje bezgrešnog začeća. - Rimokatolici moraju verovati da je Mariju njena mati zanela bez greha, da je i ona rođena bez greha. To je poistovećuje s Bogom Ocem i čini je majkom Božjom. Tima je opet zanimalo kako rimokatolici mogu tvrditi da su 'nanovo rođeni'. Da li oni upotrebljavaju drugi rečnik? - Kada je rimokatolik poškropljen za krštenje, oni veruju da je 'nanovo rođen', premda je još dete. Rimokatolik veruje da je spasen sve dotle dok moli Mariju, i ostane veran svome sistemu. Rečeno im je da izvan rimokatoličke institucije nema spasenja. Kad rimokatolik kaže da je primio Gospoda Isusa kao svog Gospoda i Spasitelja, to ne znači da on nosi vaskrslog Hrista u svom srcu, već znači da prima Isusa svaki put kad jede hostiju ili hleb za vreme mise. On veruje da stvarno jede Isusovo telo i krv. 22

ALBERTO

Tako se i pokajanje prikazuje drugačije: pokajanje za njih ne znači da se mole Bogu za oproštenje, da žale zbog greha i da ostave grehe. Rimokatolik Boga 'potplaćuje' s pokorom. Sveštenik mu oprašta, određuje pokoru za njegov greh. To znači da mora da izmoli, na primer, 50 'Zdravo Marija' ili 'Očenaša', ili da upali sveće raznim svecima, ili da hoda na kolenima oko crkve, ili nešto drugo. - Po Vama, šta treba da učini rimokatolik kada se obrati? - Kada je rimokatolik obraćen, on ne može dalje ostati u rimokatoličkom sistemu. Ne vucite u tuđem jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijalom 4 ? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? Ili kako se udara (kiti) crkva Božja s idolima? Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i oni će biti moj narod. Zato otiđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti, i biću vam Otac, i vi ćete biti moji sinovi i kćeri, govori Gospod svedržitelj. (2. Korinćanima 6, 14-18) Imajući dakle ovakva obećanja, o ljubazni! da očistimo sebe od svake poganštine tela i duha i da tvorimo svetinju u strahu Božjemu. (2. Korinćanima 7, 1) Ako dakle sluša Isusa Hrista, on mora izaći. Gospod će iz njegovog srca izvaditi sistem i dati mu život, jer taj sistem može jedino dati smrt i strah. No, da nastavim s onim šta sam radio. Nakon što sam uništio teološki institut, poslali su me u Vatikan, gde sam postavljen za jezuitskog sveštenika. Pošto sam u pređašnjem radu bio izuzetno uspešan, postavljen sam u najviši stepen zakletve u redu. Dobio sam posebnu legitimaciju i službenu potvrdu mojih pretpostavljenih za rad u drugim državama. Pre nego što sam otišao, bio sam postavljen za biskupa 4

Đavo. 23

ALBERTO

rimokatoličke crkve i primio bulu posvećenu od 'apostolskog naslednika', rimskog pape. Legitimaciju je izdala španska vlada 1967. godine pod vođstvom diktatora Franka. Njegova služba sigurnosti je bila stroga kao Gestapo u Nemačkoj. Zato sam se prilikom izrade legitimacije morao pobrinuti za razne dokumente i proći kroz niz postupaka, da bi taj dokument bio punovažan. On je predstavljao potvrdu vlade da sam bezuslovno pokoran papi, kroz konkordant koji je potpisala vlada i Vatikan. Kada sam postao sveštenik, verovao sam da ću naći istinu i zadobiti mir, kao što sam obećao svojoj majci. Ali, bio sam nesrećan. Što sam više napredovao u jezuitskom redu, to sam više uočavao pokvarenost u instituciji. Pozvali su me na tajnu crnu misu, koju je vodio jedan od viših pretpostavljenih jezuita u samostanu na severu Španije. Kada sam se poklonio da poljubim njegov prsten, opazio sam simbol od kog mi se zaledila krv. Bio je to masonski 5 simbol. To je bila stvar koju sam mrzeo i protiv koje mi je bilo dano da se borim. Sve se rušilo. Saznao sam da je crni papa 6 takođe mason i član španske teističke stranke. Dobio sam vrtoglavicu kad sam saznao da je jezuitski general u tesnoj vezi sa iluminatima 7 iz Londona. Ignacije Lojola, osnivač jezuitskog reda, bio je član iluminata. Nekoliko sedmica sam bio bolestan, jer se sve, protiv čega su me učili da se borim, sjedinjavalo negde pri vrhu. Zbog mog prethodnog rada i iskustva bio sam postavljen u ekumensko društvo pod papom Jovanom XIII (neka vrsta 5

Masoni, 'slobodni zidari' - tajno religiozno-filozofsko društvo sa mističnim obredima. 6

Crni papa - jezuitski general koji iz pozadine upravlja Vatikanom u Rimu.

7 Illuminati, 'prosvetljeni' - pokret sličan masonskom, tajno društvo za širenje slobodoumnih ideja.

24

ALBERTO

policije). Protestante nisu više nazivali jereticima, krivovercima, već 'odvojenom braćom'. Ateisti nisu više naši neprijatelji. Sve to sa namerom da bi svi vernici bili udruženi u jednu svetsku crkvu, a svi nevernici u jednu svetsku vladu. Mi smo se uspešno infiltrirali u sve organizacije. To novostvoreno remek-delo, treća sila, zove se harizmatički pokret. To je most prema Rimu. Protestanti su nas prihvatili raširenih ruku. Veliki uspeh su nam doneli špijuni u protestantskim crkvama. Zahvaljujući našim tajnim agentima, uvukli smo se u hrišćansku televiziju i publikacije. Prihvatili su nas kao učitelje, propovednike i evanđeliste. Širili smo ljubav i njome smo ujedinjavali sve u jedno zajedništvo. To je naše 'probuđenje'. Prva protestantska grupa u koju smo ubacili špijune bili su adventisti sedmog dana, zatim full gospel businessmen, onda baptisti, metodisti, prezbiterijanci, luterani i svi ostali, dok se nismo infiltrirali i među mormone i Jehovine svedoke. Sledeći su bili seminari, univerziteti i koledži. Jezuiti su rukovodili rimokatoličkim omladinskim akcijama, Marijinim skupovima i tako dalje. Sve navedene grupe su prestale da govore protiv Rima, ili su priznale da je rimokatolički sistem hrišćanska crkva. Pobedili smo kompromisima. Skoro svi protestantski propovednici su se uplašili da govore protiv Rima, bojeći se da ne budu napadnuti. To je veliki otpad, veliko udaljavanje od učenja Biblije, o kojem Biblija govori da će nastupiti pred ponovni dolazak Gospoda Isusa. Da vas niko ne prevari nikakvim načinom; jer neće doći dok ne dođe najpre otpad, i ne pokaže se čovek bezakonja, sin pogibli. (2. Solunjanima 2, 3) Živimo u poslednjim danima. Rimokatolički sistem je opisan u 17. poglavlju Otkrivenja kao Velika bludnica. To je nad-crkva. Zver će je upotrebiti da preuzme silu u vreme 'velike nevolje', a nakon tri i po godine uništiće je ognjem. Sam Isus će se umešati u armagedonsku borbu i svojim dolaskom uništiti sav odvratni 25

ALBERTO

sotonski svetski sistem i daće obraćenima pravdu i svetost zauvek. U vreme kada sam saznao za ove stvari bio sam posve shrvan. Moja nada je nestala. Živeo sam od lekova za smirivanje. Jednom sam govorio na ekumenskom skupu južnoameričkih protestantskih i rimokatoličkih vođa u Gvatemali. Na stadionu je bilo oko 50.000 ljudi. Učinio sam nedopustiv greh, jer sam izneo istinu o Rimu. Dobro se sećam svojih reči: "Kako da vam propovedam o životu kada sam mrtav, i sistem kojemu služim zaudara po smrti, po ispovedaonicama, Mariji, čistilištu, misi i sveštenstvu koje poriče Hristovo vaskrsenje? Kako da vam govorim o životu kad sam vam lagao, infiltrirao se i uništavao vaše crkve. Uvereni ste da ekumenski pokret predstavlja ljubav i jedinstvo, a u stvarnosti donosi smrt. Pošto ja nisam vaš brat..." Tada sam iza sebe čuo povike: "Riveru moramo zaustaviti! Kako da mu zavežemo usta?" Kada se skup završio, mene su odmah avionom prevezli u Panamu, a odande u Španiju. Govorili su: "On će platiti za ovo što je učinio". Tada je započeo najmračniji deo mog života. Različitim metodama pokušali su da promene moje mišljenje. Nakon nekoliko meseci dovezli su me u Barselonu u samostan u kome su lečili duševno bolesne sveštenike. Kakvo je to mesto? O, moj Bože! Naime, 'Sveti ured' me je optužio za krivoverstvo zbog ludila. Zatvorili su me u tapaciranu ćeliju. Po nekoliko dana sam ostajao bez hrane i vode. U to vreme ispisao sam stotine papira i morao odgovarati na razna pitanja. Noću su me omamljivali, tako da nisam mogao spavati. Bio sam bolestan i potpuno iscrpljen. Upozoravali su me: "Rivera, opozovi rečeno i javno priznaj da postoji samo jedna crkva, sveta mati rimokatolička". Nakon dve nedelje brutalnog ispitivanja izgubio sam i poslednju nadu i svojim mučiteljima sam u lice rekao: "Kada svi ti 26

ALBERTO

rimokatolici, kojima mi tako lažemo, umru i dođu u pakao, šta ćemo im reći? Krhotina kamena - kip ih ne može spasiti. Marija je sama rekla: ... što god vam (Isus) reče, učinite. (Jovan 2, 5) Sve što smo govorili o njoj same su laži. Biblija to dokazuje. Uvereni ste da ubijate za Boga, ali to radite za đavola, jer ste sotonska deca." Nakon tih reči me je jedan od njih jako napao. Stisnuo me je za vrat i vikao: "Zaveži Rivera, govoriš kao protestant. Ti si taj koji uništavaš veru naše blagoslovene majke device Marije. Slomiću ti vrat, Rivera." 'Lečili' su me elektrošokovima i jakim drogama. Nakon dva meseca dobio sam upalu mehura i izgubio svaki osećaj. U trećem mesecu sam prestao disati. Stavili su me u železna pluća. Uvek sam iznova proživljavao majčinu smrt. Uvideo sam da sam u istom položaju, zbunjen od straha, uveren da idem u pakao. U najtamnijem trenutku došao je k meni Gospod Isus i dao mi život kroz ove reči Svetoga Pisma: Tada Isus govoraše onim Jevrejima koji mu verovaše: ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ćete biti učenici moji, i poznaćete istinu i istina će vas izbaviti. (Jovan 8, 31.32) Molio sam Isusa da mi oprosti sve grehe. U tom trenutku je kroz moje telo potekao život. On me je spasao i izlečio. Od tog trenutka bio sam oslobođen. Božja ljubav me je potpuno ispunila kada sam shvatio da je Isus Hrist Gospod, Stvoritelj svemira. Na svetu beše i svet krozanj posta, i svet ga ne pozna. (Jovan 1, 10) Bog koji je negda mnogo puta i različnim načinom govorio očevima preko proroka, govori i nama u posledak dana ovih preko Sina, kojega postavi naslednika svemu, kroz kojega i svet stvori. (Jevrejima 1, 1.2) On je svemogući Bog i Mesija Izrailja. Zbog svoje poslušnosti svom nebeskom Ocu išao je na krst i prolio svoju dragocenu krv da bi oprao naše grehe. On je platio ogromnu cenu: Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina 27

ALBERTO

svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji Ga veruje ne pogine, nego da ima život večni. (Jovan 3, 16) Ni jedan katolički sveštenik ne može dozvati Isusa natrag na Zemlju, da bi ponovio to užasno delo trpljenja, što oni tvrde za misu. U Jevrejima 10, 12 jasno je rečeno: A On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. Tri dana nakon smrti Isus je vaskrsnuo i ustao iz groba i sada sedi s desne strane Bogu i Ocu na Nebu. Više nam nisu potrebni sveštenici kao posrednici, jer Biblija nam jasno kaže: Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božjega, da se držimo priznanja. Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć. (Jevrejima 4, 14-16) Dakle, Isus je naš jedini posrednik. Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenja. Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojim bi se mi mogli spasti. (Dela apostolska 4, 11.12) A u 1. Jovanovoj poslanici 1, 9.10 piše: Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. Tako mi možemo doći direktno Isusu! Slava nek je Bogu za to! Sam sam uspeo da se izvučem iz železnih pluća i odstranim cevčice sa svoga tela. Na pitanje začuđenih, ko me je izvukao, odgovorio sam da mi je Isus dao život. Nedelju dana kasnije bio sam otpušten. Nisam mogao verovati da su me samog poslali u Madrid. Tamo me je dočekao jezuitski sveštenik - vatikanski 'pas čuvar', njihov najpouzdaniji čovek. Mrzeo je zemlju po kojoj sam hodao. Nekoliko me je dana obrađivao svim metodama jezuita kako bi me povratio u papinu službu. Ali, ja sam mu govorio kako sam spašen, i s Biblijom sam mu dokazivao istinu. Božja reč je dotakla njegovo srce. Na moje 28

ALBERTO

iznenađenje, on je zaplakao, vratio mi pasoš i sve dokumente koji su mi bili potrebni da bih napustio Španiju, te me je pustio s rečima: "Alberto, napusti odmah ovaj zatvor i ne vraćaj se nikad više. Verujem, Hrist će rasvetliti tvoj put. Sledi ga Alberto! Moli se za mene! Ništa ne piši, samo se moli!" Te noći sam poleteo iz Španije sa svega 40 centi u džepu. Prekinuo sam s rimokatoličkim sistemom. Vatikan je 'zanemeo'. Nisu mogli verovati da sam pobegao. Sad je moj život potpuno promenjen i služim Gospodu. Tima je još nešto zanimalo: - Alberto, šta treba da učini propovednik da bi isterao infiltratore - uhode iz svoje crkve i pridobio rimokatolike za Hrista? - Propovednik mora imati hrabrosti da sa propovedaonice otvoreno kaže da prema Bibliji rimokatolici nisu hrišćani, i da rimokatolička institucija nije hrišćanska ustanova. Najteže od svega je reći da rimokatolici koji umiru u toj veri ne idu ni u čistilište (koje po Bibliji ne postoji), ni u Nebo, već će izgoreti u ognjenom jezeru, pošto je ta njihova vera utemeljena na njihovom vlastitom sistemu, a ne na Hristu i na Njegovoj prolivenoj krvi, koja čisti njihove grehe. I bi uhvaćena zver, i s njom lažni prorok koji učini pred njom znake kojima prevari one koji primiše žig zverin i koji se poklanjaju ikoni njezinoj: živi biše bačeni oboje u jezero ognjeno, koje gori sumporom. (Otkrivenje 19, 20) - Ko će imati hrabrosti da to propoveda? - upitao je Tim. - Ja ću to učiniti, jer ih ljubim; I čuh glas drugi s Neba koji govori: iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4) Mi moramo doneti ovu vest života do 800 miliona rimokatolika koji

29

ALBERTO

su zavedeni i slave Vala u svojoj ustanovi. Moje srce gori za te ljude. - Kako ćeš to učiniti Alberto? - Ne znam Tim, samo Bog zna kako će to biti učinjeno.

30

ALBERTO

2. deo Alberto je nastavio: - Te noći kada sam napustio Madrid, bio sam skoro slomljen. Imao sam jedan kofer i putničku kartu za Vašington. I sam sam se nakon svega čudio kako mi je Bog pripremio i uručio pasoš i ostale potrebne dokumente da napustim Španiju. To je bio jedini način da pobegnem. Svom ocu sam telefonirao nekoliko sati ranije i rekao mu da sam napustio rimokatoličku instituciju. On mi je rekao da sam 'porodični pas' i spustio slušalicu. Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na Zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. Jer sam došao da rastavim čoveka od oca njegova i kćer od matere njezine i snahu od svekrve njezine: i neprijatelji čoveku postaće domašnji njegovi. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer većma nego mene, nije mene dostojan. I koji ne uzme krsta svojega i ne pođe zamnom, nije mene dostojan. (Matej 10, 34-38) Pre nego što sam napustio aerodrom, pozvao sam telefonom svoju mlađu sestru Mariju u Velikoj Britaniji. Zahvaljujući samo Božjim rukama, telefonski službenik me je uspeo povezati sa njom, pošto je ona bila opatica u rimokatoličkom ženskom samostanu "Sveto srce" u Londonu. Kad me je čula, Marija je počela plakati i govoriti: "Alberto, to si ti? Oh, Alberto, Alberto! Pokušala sam se ubiti tri puta... Pomozi mi Alberto!" Dok sam čekao na razgovor s Marijom, zakasnio sam na avion za Vašington. Iste noći u tom smeru leteo je još samo jedan avion i to za London. Krenuo sam njime. Samo je Bog znao strašnu životnu opasnost u kojoj se Marija nalazila i koliko je bila blizu smrti. Bog me je poslao u London. U sebi sam se molio: "O Bože, šta da radim? Slomljen sam! Zakasnio sam na avion za Vašington 31

ALBERTO

i sve se iskomplikovalo. Sada sam u Londonu. Ako sam tu zato da vidim Mariju, Gospode, pomozi mi!" Našao sam govornicu i počeo zvati protestantske crkve. Najzad sam pozvao malu anabaptističku crkvu u Londonu. Hvala Bogu, doneo sam dobru odluku. Ovi ljudi su došli da mi pomognu. Odvezli su me autom do samostana u kom se nalazila Marija i rekli su mi da će, ako ne izađem za jedan sat, doći po mene. Ušao sam u samostan. "Da li ste Vi otac Rivera?" - zapitala me je majka superior 8 . "Da!" - odgovorio sam. "Marija mi je pričala o Vama mnogo puta. Rekla mi je da ste veoma čvrst sveštenik i veoma odan." Nastojnica je samnom razgovarala nepoverljivo, tako da sam se pitao da li ona već zna da sam napustio rimokatoličku instituciju. Ona je nastavila: "Znam, došli ste da vidite Vašu sestru Mariju, ali ona je suviše bolesna da Vas vidi." "Žalim, ali zato sam u Londonu. Moram videti Mariju pre nego što otputujem za Ameriku." "Oče, moram se izvinuti što Vam ne mogu dopustiti da vidite Mariju. Ja moram tako postupiti prema našim pravilima i prema kućnom redu. Kao što znate, ovo je ženski samostan i ona može videti samo sveštenika koji je njen ispovednik." "Ipak, ja je želim videti sada, s Vašom dozvolom. Sestro, hoćete li mi pokazati njena vrata?" "Nikome nije dozvoljeno da kontaktira sa samostanskim opaticama, osim u naročitim okolnosima."

8

Nastojnica samostana. 32

ALBERTO

(Telefonski razgovor iz Španije bio je jedina iznimka kada su mi dopustili da razgovaram sa Marijom.) "Ako mi vi ne dovedete Mariju ovamo ja ću je naći sam." "Oče, ja nemam drugi izbor, nego da pozovem policiju." Znao sam da je Vatikan obavestio arhiđakone u Londonu da sam pobegao. Nastojnica samostana još nije bila obaveštena, inače bi zvala arhiđakone umesto policije. Oni su me već lovili. "Više me ne zovite 'Oče', jer ja nisam više sveštenik Rima, nego pokajani grešnik. Bez obzira šta ćete Vi raditi, ja neću napustiti ovo mesto dok ne vidim Mariju." "Vidim da Vi niste više to što ste bili. Zato ćemo zaustaviti tu jeretičku besmislicu. Oče, videćete šta ću učiniti." Nastojnica je pozvala ostale opatice: "Sestre, ne dozvolite mu da prođe kroz ova vrata. Ja ću pozvati škotsku gardu." "Dobro, čekaću dok ne dođe policija." Pola sata kasnije došla je umesto škotske garde metropolitska londonska policija. Nastojnica samostana im je rekla: "Ovaj čovek se lažno predstavlja kao sveštenik i ušao je na lažni zahtev." Oficir je na to odvratio: "Ovo su veoma ozbiljne optužbe." Opatice su slučaj iznele policiji na veoma prefinjen način, tako da je njihov prikaz delovao veoma uverljivo. Čulo se jecanje, a neke od njih su govorile: "O, majko Božja, pomozi nam protiv ovog zlog čoveka!" Opet se čulo jecanje, dok je nastojnica govorila policiji: "On je hteo da nas fizički napadne. Hoću da ga zatvorite!" Sme li jedna opatica da se suprotstavi svešteniku? Odgovor je u njenoj zakletvi, prema kojoj je ona dužna da se odrekne čak i pape, ako se on odvrati od rimokatoličkog učenja.

33

ALBERTO

Ja sam odgovorio: "To nije istina, ja ih nisam napao. Ovde su moji dokumenti od arhiđakona u Madridu, koji mi dozvoljava da dođem ovamo." "Gospodine, mi ne znamo španski. Ali, da li je ovo njihov pečat? Onda ste Vi sveštenik." Rekao sam: "Ne, ne više za rimokatolički sistem." Ispričao sam im ukratko ceo događaj kako sam našao Hrista. Gospod je pomogao da me je policijski inspektor saslušao, a kako je i on svoju veru temeljio na Bibliji, on je, Bogu hvala, stao uz mene. Na kraju sam rekao: "Ja ovde nisam provalio, nego sam došao da vidim svoju sestru, koja je negde u ovom samostanu. Ona je veoma bolesna. Nastojnica mi nije dozvolila da je vidim." Oficir ju je pitao za moju sestru, na šta je ona odgovorila: "Ona nije ozbiljno bolesna." Oficir me je tada upitao: "Dr. Rivera, da li Vaša sestra želi da Vas vidi?" "Da, ja sam pre dva dana s njom razgovarao telefonom. Ona je tražila pomoć." Nastojnica se usprotivila: "Nemoguće, on laže. Njoj nije dozvoljeno da upotrebljava telefon... hoću da kažem..." "Mi bismo hteli da vidimo njegovu sestru i razgovaramo s njom o tome, s Vašom dozvolom!" Nastojnica samostana je pokušala na svaki način da otpusti policiju. Nije htela da vide Mariju. Ipak, oni nisu otišli. Tako nas je odvela do Marijine ćelije. Kada je nastojnica otvorila čelična vrata, osetio sam miris smrti - mrtvaca. Nisam mogao verovati svojim očima. To je bilo užasno. Slomio sam se i zaplakao nad onim što sam video. Napunio sam se mržnjom prema Rimu. Moja sirota mala sestra, na vagi bi imala manje od 60 funti (30 kg). Na

34

ALBERTO

njoj je bila krvlju natopljena odeća. Krv beše isušena i kruta. Leđa su joj bila sva gnojna i krvarila su od udaraca bičem 9 . Viknuo sam: "Marija... Marija... da li me čuješ?" Čulo se samo jecanje. Mislio sam da je mrtva. Bio sam ošamućen i skoro sam povraćao od zadaha trulog tela. Onda sam zapazio da se miče. Kada sam je zovnuo i pitao treba li joj lekar i da li su je povredili, ona odvrati: "Ne, Alberto, ne. Jedno mi samo zadaje bol. Tako sam slaba i zla i zaslužila sam da budem kažnjena smrću." Pitao sam je: "Zašto bi ti sebe kaznila Marija?" "Zato što sam bezobzirna, treba da primam sve sakramente i da se ispovedam ujutro i uveče. Osećam se bedno svakog trenutka. Nemam nade Alberto, ja sam očajna. Pošto je On trpeo za mene, ja moram da trpim za Njega. Ovo je moj suprug (pogledala je na raspelo). Ja sam se udala za Hrista i ja moram umreti za Njega." Sve vreme je držala raspelo u rukama. Odgovorio sam: "Ovo je huljenje protiv našeg ljubljenog Isusa. Njegova jedina nevesta je Njegova prava crkva, a sigurno je da ova institucija ne pripada Njemu." Marija izusti: "Moram poljubiti raspelo." "Marija, kažem ti u ime Božje, prestani s tim! Ovo raspelo ti ne može pomoći. To je smrt 10 . Ovo nije Hrist."

9

Bičevanje je deo religiozne discipline u raznim katoličkim redovima u samostanima. Opatice ili fratri obično bičuju sami sebe, ili ih drugi bičuju u istom religioznom redu. To je utemeljeno na rimokatoličkoj doktrini dela. Institucija uči da niko neće biti spasen na osnovu svoje vere. Ali Biblija kaže: Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2, 8-9) Mučenje, bičevanje je njihov put da se izađe iz čistilišta. 10

Biblija nam kaže da je na Hristov krst prilikom raspeća bio stavljen natpis: Isus Nazarećanin car Judejski (Jovan 19, 19-II deo). Na rimokatoličkom raspelu 35

ALBERTO

Nastojnica je viknula: "Oče Rivera, ostavite je!" Za njom su vikale opatice: "Gledaj na raspelo!" "Ovo je đavolsko oruđe!" - govorio sam. "O, Gospode, baci svetlost na njen um." Opatice su vikale: "Marija, kraljice Neba, pomozi nam!" Rekao sam Mariji: "Prizovi ime Isusa Hrista. On je tvoj jedini Spasitelj, ti moraš slušati Njegovo učenje. Ako se samo Njemu moliš, tražeći oproštenje greha i obratiš se od svih ovih religioznih laži, ti ćeš biti sada oslobođena krivice koju osećaš kroz krv koju je On za tebe prolio na krstu." "Alberto, da li će me On uslišiti?" "Da Marija! Upravo takvu kakva jesi. Pouzdaj se u pisanu reč Božju 11 ." Bogu hvala, Marija me je poslušala. Osetila je olakšanje i zamolila me je da je izvedem odavde, kako bi mogla služiti Hristu. Rekao sam nastojnici: "Molim Vas, pustite me da izađem i izvedem Mariju napolje iz ovog groznog mesta. Niko me neće zaustaviti." Nastojnica je viknula: "Oče, ovo je kidnapovanje, Vi je uzimate protiv njene volje!"

čitate sledeće: I.N.R.I. Vebsterov rečnik kaže da I.N.R.I. znači: Jezus Nazarenus Rex Judaeorum, no u extremnoj jezuitskoj zakletvi to ima posebno značenje. I.N.R.I. znači: Iustum Necar Reges Impios (dobro je da se unište neverni ili protestantski carevi ili upravitelji.) Raspeće Isusa donosi oproštenje i život, ali raspelo je jezuitski simbol za osvetu i smrt! 11 U katolicizmu sama Biblija nije cenjena kao Reč Božja. Za njih je sveta prvo tradicija - predanje, zatim Magisterium - učenje autoriteta institucije, a tek na kraju Biblija. Sve to zajedno predstavlja za njih cenjenu Reč Božju.

36

ALBERTO

Tada je reagovala policija: "Kako se ovo moglo desiti u Engleskoj? Dr. Rivera, da li želite da uhapsimo i zatvorimo nastojnicu za ovaj zločin? Samo podnesite optužbu i mi ćemo je povesti. Marija je dokaz!" Odvratio sam: "Bog će joj suditi i presuditi kao i celoj ovoj instituciji." Opatice su stale vikati: "Da je proklet zauvek! Gospa će se obračunati s ocem Riverom za ovo. On je drugi Juda, koji je prodao našeg oca papu." Otišli smo i odvezli Mariju kod Lekara. Zbog ovog događaja sam u Rimu stavljen na posebnu listu. Mariju sam smestio na sigurno mesto, kod jedne porodice koja temelji svoju veru na Biblijskom učenju. Oni su je negovali. Ja sam bio slomljen, verujući da me vrebaju, bio sam suočen s veoma mračnom budućnošću. Tražio sam zaposlenje kako bih mogao platiti Marijino izdržavanje. Samo Bog mi je tu mogao otvoriti vrata. U međuvremenu Marija se oporavila i udala za jednog hrišćanskog gospodina. Posle su se oni odselili u Kanadu, gde je Marija nestala. Kasnije sam otkrio da je njen muž, u stvari, bio lažni brat. On je bio rimokatolik i član 'Kolumbijskih vitezova'. Verujem da je ona mrtva, ili strada u nekom drugom ženskom samostanu. U Vatikanu su bili zabrinuti zbog mene, iako sam ja samo čovek. Naime, znao sam suviše. Postao sam veoma opasan za njih. Vatikan je hteo da me ućutka na sve moguće načine.

Vatikanska akcija - moguć razgovor u Vatikanu: 37

ALBERTO

"Kakve mogućnosti ima otac Rivera da se održi i da preživi? Nikakve! Mi ćemo izvršiti pritisak na britansku vladu da je uverimo da se on ne sme održati. Obavestićemo ambasadora Španije u Londonu. Protestvovaćemo i zahtevati da se otac Rivera vrati u Španiju. Da li će ga protestanti podržavati? Mi ćemo im reći da je napustio Španiju jer je ukrao milion dolara, da je otišao s nekom ženom i da nikada nije bio sveštenik." "Ne!" - nastavio je drugi - "Mi ćemo pozvati na oprez naše ljude u ekumenskom i harizmatičkom pokretu širom sveta da nam pomognu i da ga unište. Šta će učiniti nezavisne protestantske crkve u tom slučaju? Da li će one pomagati oca Riveru? Ima li mnogo takvih crkava? Pomagaće ga samo takvi koji kažu da mi nismo hrišćanska crkva. Takvih nema mnogo, ali su veoma jaki i opasni. Moramo se bojati onih koji su potpuno posvećeni Bibliji. Na žalost, otac Rivera je postao jedan od njih. Da li će otac Rivera ići među Jehovine svedoke ili mormone? Nikada! On je pravi hrišćanin i zna njihovu krivu nauku." Otac Dominik iz "Svetog ureda" imao je nekoliko predloga: "Moj predlog je, očevi, da oca Riveru usmrtimo 'nesrećnim slučajem'. Imamo čoveka pod zakletvom u Londonu spremnog za katoličku akciju. Zakleo se da će uništiti oca Riveru. Imamo više mogućnosti: trovanje hranom, automobilska ili železnička nesreća, ili greška u bolnici. Imamo puno načina. To se mora izvesti pre nego što postane veoma poznat, jer bi to moglo štetiti našem cilju političkog i religioznog jedinstva." Jezuitska zakletva je posebna zakletva za glavne jezuite koji su određeni za posebnu dužnost unutar vlada, vojnih ogranaka ili područja nauke, medicine, obrazovanja, industrije, sindikata ili neke religiozne institucije. Ti ljudi su veoma opasni. Svestan sam, jer sam i sam bio jedan od njih. Dok sam bio pod zakletvom, čak ni moja porodica nije bila sigurna od mene. Ovo je autentična kopija zakletve: 38

ALBERTO

Obred uvođenja u dužnost i poslednja zakletva jezuita 12 Govori superior 13 : "Sine moj, i do sada si učio da se pretvaraš da si tobože na njihovoj strani, a zapravo nisi. Među rimokatolicima da budeš rimokatolik i čak da budeš špijun među svojom vlastitom braćom. Učio si da ne veruješ ljudima, da se ne uzdaš u ljude; među reformatorima da budeš reformator, među hugenotima 14 hugenot, među kalvinistima kalvinist, među protestantima da budeš protestant i stekneš njihovo poverenje. Traži da propovedaš sa njihovih propovedaonica i da svom žestinom svoje prirode objaviš našu svetu religiju i papu; čak siđi tako nisko, da postaneš jevrej među jevrejima, da bi se mogao osposobiti da skupiš sve informacije u korist tvog reda, kao veran papin vojnik. Učio si da tajno seješ seme neprijateljstva i zavisti među državama koje su u miru i huškaš ih da prolivaju krv. Uvuci ih u rat i stvaraj revolucije, građanske ratove u zajednicama, provincijama i zemljama koje su nezavisne i pune prosperiteta, koje uživaju blagoslove u kulturi, umetnosti i naukama. Budi na strani onih koji se bore u ratu i radi potajno sa svojom braćom jezuitima, koji su možda na drugoj strani i otvoreno se suprotstavljaju onoj s kojom si ti povezan. Samo tako crkva može uspešno u tim neugodnim uslovima privesti kraju pregovore za mir... s time da cilj opravdava sredstva.

12 Ova zakletva data je jezuitima manjeg reda, ako se jedan od njih podiže na položaj komandujućeg. 13

Poglavar.

14

Francuski protestanti. 39

ALBERTO

Učio si šta je dužnost špijuna: da sakupljaš činjenice i informacije iz svih mogućih izvora. Trudi se da dobiješ poverenje porodica protestanata i jeretika svih klasa, kako trgovaca, tako i bankara, pravnika, zatim u školama i univerzitetima, parlamentima, zakonodavnim telima, sudovima i saborima. Da budeš sve za sve ljude, za papinu volju čije smo mi sluge sve do smrti. Primio si sve instrukcije još kao novajlija, pa kao neofit 15 i kao ađutor 16 , kao ispovednik i kao sveštenik, ali se još nisi opremio svime što je potrebno, da komanduješ armijom 'Lojola' u službi pape. Ti moraš da služiš u pravo vreme kao instrument i izvršitelj kazne, kao što su naredili tvoji pretpostavljeni, jer ovde niko ne može raditi ko nije osvetio svoj rad krvlju jeretika, jer bez prolivanja krvi nijedan čovek ne može biti spasen. Zato, naoružajte se za svoj posao i učinite svoje spasenje sigurnim. Ti ćeš pored svoje prethodne zakletve pokornosti svom redu i odanosti papi, ponoviti za mnom: Ja, ... sada u prisutnosti svemogućeg Boga, svete device Marije, svetog Mihajla arhanđela, svetog Jovana Krstitelja, svetih apostola, svetog Petra i svetog Pavla i svih svetaca i sakralnih hostija neba, obećavam i izjavljujem da ću, kada bude povoljna prilika, voditi nemilosrdan rat potajno i javno protiv svih jeretika, protestanata i liberala, kao što sam usmeren i upućen, da ću ih istrebiti sa lica zemlje i da neću poštedeti nikoga, bez obzira na starost, pol i uslove; da ću ih vešati i paliti, pustošiti, guliti kožu, daviti i pokopavati žive, parati stomake i utrobe njihovih žena i razbijati glave njihove dece o zidove, da satrem zauvek njihovu odvratnu rasu. Pošto se to ne može činiti javno, ja ću potajno upotrebljavati otrovni pehar, stisnuti konopac, čelični bodež ili 15

Novozaređeni sveštenik.

16

Pomoćnik biskupa. 40

ALBERTO

olovni metak, bez obzira na čast, rang, dostojanstvo ili autoritet osobe ili osoba, bilo kakvi bili njihovi uslovi u životu, javni ili privatni, onako kako budem u bilo koje vreme upućen od bilo kog zastupnika pape ili starešine braće po svetoj veri, po društvu Isusovom." Sve se ovo čini u ime svemogućeg Boga. Prema tome, rimokatolički sistem se ni u kom slučaju ne može nazvati hrišćanskim! Ne - prema Bibliji!

Isus, Tvorac svemira je u obliku čoveka pre nego što će biti razapet, bio u Jerusalimu suočen s drugim religijama. Gospod Isus je dao Mojsiju zakon da zaštiti sinove Izrailjeve. 400 godina pre Isusovog rođenja, religiozni ljudi su to sve znali, ali su počeli gurati svoje vlastite ideje ispred Mojsijevog zakona, s pretpostavkom da njihove ideje dolaze od svemogućeg Boga. Ali, najveći deo tih ideja bio je tajanstveni materijal iz Vavilonskih misterija koji je ubačen u njihovu religiju. Kako su godine i vreme proticali, dodavano je sve više i više tvorevina ljudskog uma. Zakon je bio tako pomešan s teorijama, tradicijama i ljudskim idejama da niko više nije znao kuda to zapravo sve vodi. Isus ih je korio: ukidoste zapovest Božju za običaje svoje. Licemeri! Dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: Ovi ljudi približavaju se k meni ustima svojim, i usnama poštuju me; a srce njihovo daleko stoji od mene. No, zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim. (Matej 15, 6-9) Same vođe jevrejske religije su govorile za sebe da samo oni znaju velike tajne Božje. To je zvučalo veoma misteriozno, te je narod obožavao jevrejske sveštenike kao Božje ljude. No, Isus je dobro znao njihovu igru s narodom. Ljubljeni Isus, koji nije mogao lagati, ili pokrivati njihove religiozne laži, zaustavio je tu 41

ALBERTO

veliku religioznu mašinu. Rekao im je da su licemeri. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli. (Matej 23, 13) On nije pravio kompromise. On im je zadao direktan udarac. Izložio je opasnosti svoj ugled i život. Zato vam kažem da će se od vas uzeti carstvo Božje i daće se narodu koji njegove rodove donosi. I čuvši glavari sveštenički i fariseji priče njegove razumeše da za njih govori. I gledahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda, jer ga držahu za proroka. (Matej 21, 43.45.46) Religiozni sistem je bio veoma moćan. On je kontrolisao sve. Oni su čak imali ogromni uticaj na rimsku vlast. Jevreji nisu bili samo robovi Rimljanima, nego i svojim vlastitim religioznim vođama. Isus je postao glavna pretnja pošto im je rekao istinu, te razorio njihove zle religiozne trikove kojim su zavodili narod. Hteli su da ga zaustave. Isus je tražio pokajanje i potpuno odvajanje. Međutim, danas se to jedva ili uopšte ne uči u većini crkava, hrišćanskih škola, seminara ili biblijskih koledža. Umesto toga oni kažu da je to vek međusobnog bratstva! Crkve se sjedinjuju pod navodno 'Božjim Svetim Duhom' ... 'kao što vidite Bog ne gleda ko je ko' ... 'rimokatolici, jevreji, protestanti - svi su jednaki u velikoj Božjoj porodici'. Ovo je velika zabluda koja je prohujala svetom! Tvrdeći da propovedaju jevanđelje ljubavi, propovedaju još jedno smrtonosno delo otpada, tvorevinu rimokatoličke institucije, kojom šalju još više duša u propast. Veoma je popularan takozvani 'ujedinjeni hrišćanski pokret'. Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prehodite more i zemlju da bi prisvojili jednoga, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim udvoje većim od sebe. (Matej 23, 15). 'Jevanđelje ljubavi' kaže: 'Bog te voli. Njemu ne smeta kako ti živiš. Priključi se našoj crkvi ljubavi i sve će biti u redu. Dovoljno je da kažeš: Ja verujem u Boga! Onda je Bog srećan. On te uzima u svoje naručje i govori ti: Dobro nam došao u Božju porodicu.' Tako narod biva 42

ALBERTO

prevaren lukavstvima, jer u njihovom životu nema nikakve promene. Oni i dalje žive grešnim životom, a veruju da će biti spašeni. Teško sinovima odmetnicima, govori Gospod, koji sastavljaju namere koje nisu od mene, zaklanjaju se za zaklon koji nije od moga duha, da domeću greh na greh. (Isaija 30, 1) I ovo je obećanje koje čusmo od njega i javljamo vama, da je Bog videlo, i tame u njemu nema nikakve. Ako rečemo da imamo zajednicu s njim a u tami hodimo, lažemo i ne tvorimo istine. Ako li u videlu hodimo, kao što je on sam u videlu, imamo zajednicu jedan s drugim, i krv Isusa Hrista, sina njegova očišćava nas od svakoga greha. Ako rečemo da greha nemamo, sebe varamo, i istine nema u nama. Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde. Ako rečemo da ne sagrešismo, gradimo ga lažom, i reč njegova nije u nama. Koji govori: poznajem ga, a zapovesti njegovih ne drži, laža je, i u njemu istine nema. (1. Jovanova 1, 5-10; 2, 4) Jer žalostiste lažju srce pravedniku, kojega ja ne ožalostih, i krepiste ruke bezbožniku da se ne vrati sa svoga zloga puta da se sačuva u životu. (Jezekilj 13, 22) Svet voli ovakvo krivotvoreno propovedanje. A sud je ovaj što videlo dođe na svet, i ljudima omilje većma tama negoli videlo; jer njihova dela bijahu zla. Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo i ne ide k videlu da ne pokaraju dela njegovih, jer su zla. A ko istinu čini ide k videlu, da se vide dela njegova, jer su u Bogu učinjena. (Jovan 3, 19-21) Tako đavo radi ...i đavoli veruju i dršću (Jakov 2, 19), jer je on već osuđen i želi sav svet da povuče sa sobom u propast. Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. (1. Petrova 5, 8) Tada će reći onima što mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim. (Matej 25, 41)

43

ALBERTO

S druge strane, Gospod Isus koji ljubi grešnika kaže: Ako imate ljubav k meni, zapovesti moje držite. Ko ima zapovesti moje i drži ih on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu, i javiću mu se sam. Koji nema ljubavi k meni ne drži mojih reči, a reč što čujete nije moja nego Oca koji me posla. (Jovan 14, 15.21.24) Time je Isus bez okolišanja rekao iskreno i otvoreno da je čovek po svojoj prirodi grešan i izgubljen, da se mora istinski pokajati i zaustaviti se na putu zla, te predati potpuno svoj život Hristu, ili zauvek izgubiti svoju dušu. Veoma malo ih je tako propovedalo, da ne bi bili omrznuti. Danas je slično. Bilo ko da se suprotstavlja moćnom religioznom sistemu, biće osuđen na smrt. I mene su osudili na smrt. Samo svemogući Bog može da me sačuva u životu. U Londonu sam bio gurnut pod podzemnu železnicu, a u Irskoj je moju spavaću sobu digla u vazduh IRA 17 . U Americi, na jednom molitvenom sastanku, neko mi je u hranu stavio otrov. Najmanje pet puta su pucali na mene. Pre pet godina je Sotona sproveo najsmrtonosniji napad na mene kroz lažnu braću. Jedan hrišćanin koji je zubar i veoma aktivan u pokretu 'Jevanđelja ljubavi' izvršio je zubni hirurški zahvat na meni. Dok sam bio pod anestezijom, zubar je radio na gornjem levom zubu. On je bušio krunu da bi otkrio živac i da bi ga izvadio. Bušilica mu se slomila i umesto da je izvadi, ili da mi kaže šta se desilo, on je zub pokrio porcelanskom krunom da se to ne otkrije. Verujem da je to namerno ostavio u zubu, jer je znao da će to prouzrokovati infekciju koja može dopreti do mozga i prouzrokovati smrt. Međutim, Gospod me je sačuvao u životu. Dve godine nakon toga, ja sam ponovo otišao kod tog 'brata', ne sluteći da je slomljeni instrument u mojoj glavi. Taj lažni brat, 17 Irska republikanska armija koja ubija britance i protestante u Irskoj; pod kontrolom je jezuita koji su pod zakletvom.

44

ALBERTO

umesto da mi očisti zub, pošpricao mi je zubno meso nervnim gasom. Moja supruga koja me je čekala ispred ordinacije videla je bolničarku kako nosi moj kaput i pitala za mene. Bolničarka se uplašila i rekla je mojoj supruzi: "Vaš muž umire". Iako je trebalo da gas deluje tek nakon nekoliko sati, nakon što bih se kolima vratio kući, ja sam se srušio još u zubarskoj stolici. Krvni pritisak mi je pao na nulu. Moja žena je vikala: "Alberto, šta su ti učinili?" Zubar je rekao: "Ostavite ga samog, mi se dobro brinemo za njega". Ja sam reagovao i oni su me odneli u auto, a moja žena me je odvezla kući. Doktor je rekao mojoj ženi: "Vaš suprug se uplašio, vodite ga samo kući i njemu će biti dobro". Kod kuće sam se srušio u kupatilu, a moji organi i nervi su se potom paralizovali. Znao sam da sam otrovan, pošto sam i ja radio s nervnim gasovima dok sam bio jezuita. Rim je skoro pobedio. Moja žena je pozvala hrišćane po skoro celoj Americi i Meksiku da se mole za mene. Rekla im je da sam otrovan. Bog je odgovorio na njihove molitve i spasao me je od sigurne smrti. Imao sam ogromne muke. Moje lice je oteklo i bilo unakaženo. Otišao sam kod drugog zubara, koji mi je snimio zub i rekao mi je da prosto ne veruje ono što vidi. To je bilo veoma opasno i zato je odlučio da me pošalje kod specijaliste. Otkrio je instrument u zubu, kao i mrlju infekcije. Specijalista za kanale zubnog korena je pokušavao da odstrani instrument iz mog zuba, ali nije uspeo. Infekcija se proširila na vilicu. On mi je ostrugao kost vilice i izvukao infekciju. Sada možete videti da lažna braća mogu biti veoma opasna. Zato je Pavle napisao: ...u strahu među lažnom braćom (2. Korincanima 11, 26). Juda Iskariot beše takođe lažni brat koji je predao Hrista. Bio je veoma religiozan. Propovedao je, činio čudesa, izgonio demone i tri godine je bio neprestano s 45

ALBERTO

Gospodom. Niko osim Isusa nije mogao znati da je on bio ubačen među učenike i apostole. Juda je potajno kontaktirao s jevrejskim sveštenicima i književnicima, te je bio pod zakletvom, kao poverljiv čovek. Platili su mu da podržava njihovu religiju u ime Božje. Ovo je bila puna mera borbe između Isusa i jevrejske religiozne mašine, upravo kao i danas. Isus je znao njihove potajne želje, zavisti i mržnje, da će udariti na njegove učenike nakon njegovog raspeća. On je svoje učenike pripremao za borbu koja im predstoji: Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na Zemlju; nisam došao da donesem mir nego mač. (Matej 10, 34) I svi će mrziti na vas imena mojega radi; ali koji pretrpi do kraja blago njemu. Nema učenika nad učitelja svojega ni sluge nad gospodara svojega. Dosta je učeniku da bude kao učitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov. Kad su domaćina nazvali Velzevulom, a kamoli domaće njegove? (Matej 10, 22.24.25) I ni u čem da se ne plašite od protivnika; koje je njima znak pogibli, a vama spasenja, i to od Boga; jer se vama darova Hrista radi ne samo da ga verujete, nego i da stradate za Nj. (Filibljanima 1, 28.29) Ovo se još jedva negde propoveda. One crne noći je najveći između lažne braće dao svoj poljubac smrti Hristu, što je bio znak vojnicima da ga uhvate. I odmah pristupivši k Isusu, reče: Zdravo Ravi! i cjeliva ga. A Isus reče mu: prijatelju! Šta ćeš ti ovde? Tada pristupivši digoše ruke na Isusa i uhvatiše ga. (Matej 26, 49.50) Vojnici su Isusa najpre vodili do pokvarenih sudija. Oni su već znali presudu i pre nego što je Isus došao u sudnicu. U vremenu koje je pred nama, milioni će biti osuđeni na smrt na isti način, zbog poslušnosti Hristovoj nauci. Ponovo će izbiti progonstva. To je isplanirano još pre 400 godina. Danas je ucenjena glava svakog hrišćanina koji neće kompromis u odnosu na put kojim oni idu, ili u odnosu na njihovo propovedanje ili pisanje. Vatikan neće tolerisati nikakve opozicije svom cilju religioznog 'jedinstva'. Članovi sličnog religioznog sistema predali su Gospoda Isusa na smrt, pošto nisu 46

ALBERTO

mogli da podnesu Njegovu nauku. Isus je znao da se mora ispuniti proroštvo. On je ostao poslušan svom nebeskom Ocu i dopustio je da bude bičevan i izudaran. Milioni anđela koje je Isus stvorio u slavi, posmatrali su potreseni Tvorca univerzuma, kako biva razapet. Radi svoje velike ljubavi, Isus je zadržao anđele da ne zbrišu Jerusalim. Po Spasitelju su pljuvali, rugali mu se, te su i time ispunili proročanstva. Leđa svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me čupahu; ne zaklonih lica svojega od ruga ni od zapljuvanja. (Isaija 50, 6) Prorok kaže: Kako se mnogi začudiše tebi, što bijaše nagrđen u licu mimo svakoga čoveka, i u stasu mimo sinove čovečje. (Isaija 52, 14) Isus, kao jagnje Božje beše razapet i prolio je svoju dragocenu krv, da očisti naše grehe. ˛A Isus govoraše: Oče! oprosti im; jer ne znaju šta čine... (Luka 23, 34) Jer Bogu tako omilje svet da je i Sina svojega jedinorodnoga dao, da ni jedan koji ga veruje ł(uzda se u Njega)˛ ne pogineł (u jezeru ognjenom)˛, nego da ima život večni ł(na Nebu)˛. (Jovan 3, 16) łSve jevrejske religiozne grupe koje su bile u stalnom međusobnom sukobu, sjedinile su se u odbijanju Mesije i to su učinili u ime Božje. Čak je i bezbožni rimski poglavar Pontije Pilat hteo da oslobodi Isusa četiri puta, ali je u tome bio sprečen od rulje koja je navalila na njega, te je popustio pod religioznim pritiskom. Oni nisu ni sanjali da će jednoga dana stajati pred svetim i pravednim Bogom na dan suda i gledati u lice onoga kod su razapeli. ˛Eno, ide s oblacima, i ugledaće ga svako oko, i koji ga probodoše; i zaplakaće za njim sva kolena zemaljska. Da, zaista. (Otkrivenje 1, 7) Isus reče: Svrši se! (Jovan 19, 30) I povikavši Isus iza glasa reče: Oče! u ruke tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu. (Luka 23, 46) Neprocenjiva zavesa u hramu u Jerusalimu, koja je zaklanjala Svetinju nad svetinjama, razderala se na dva dela, od gornjeg do donjeg kraja, kao znak da je prava žrtva prineta, i više nije potrebno u hramu prinositi životinjske žrtve, koje su bile predznak Hrista, Božjeg jagnjeta. I gle, zavjes crkveni razdre se 47

ALBERTO

nadvoje od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade. (Matej 27, 51) Bog je udario u srce jevrejske religije, jer ona više nije bila prihvaćena od Boga. Isus je bio poslednja i jedina prava žrtva. Time je ostvaren jedinstven i jedini spasonosni put ka Ocu kroz Hrista. Isus je rekao: Ja sam put, i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me. (Jovan 14, 6) Sotona je bio poražen, jer je Isus nakon tri dana vaskrsnuo iz mrtvih. A u prvi dan nedeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima. Ali nađoše kamen odvaljen od groba. I ušavši ne nađoše tela Gospoda Isusa. I kad se one čuđahu tome, gle, dva čoveka staše pred njima u sjajnim haljinama; a kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: što tražite živoga među mrtvima? Nije ovde, nego ustade. Opomenite se kako vam kaza kad beše još u Galileji, govoreći da sin čovečji treba da se preda u ruke ljudi grešnika i da se razapne i treći dan da ustane. I opomenuše se reči njegovih. (Luka 24, 1-8) Nakon 40 dana Isus je otišao na Nebo i obećao nam je da će ponovo doći. I kad otidem i priprevim vam mesto, opet ću doći i uzeću vas k sebi da i vi budete gde sam ja. (Jovan 14, 3) Kada bi sile tame znale šta će se dogoditi. Nego govorimo premudrost Božju u tajnosti sakrivenu, koju odredi Bog pre sveta za slavu našu, koje nijedan od knezova veka ovoga ne pozna; jer da su je poznali, ne bi Gospoda slave razapeli. (1. Korinćanima 2, 7.8) Deset dana dasnije, na dan pedesetnice, kad su se učenici molili Bogu, s Neba je izliven Duh Sveti i napunio vernike silom sa visine (Vidi: Dela apostolska 2. poglavlje). Oni su nakon toga okrenuli svet propovedajući dobru vest o spasenju, da je Isus umro za njihove grehe, te da se mogu osloboditi sotonske smrtonosne vlasti. Jevreji su i dalje prinosili hramske žrtve koje su bile uvreda i gadost Bogu na Nebu. Njegov jedini Sin se žrtvovao jednom, i 48

ALBERTO

time zauvek ukinuo sve životinjske žrtve. Ipak, jevreji su nastavili sa žrtvovanjem. Tada reče: evo dođoh da učinim volju tvoju, Bože. Ukida prvo da postavi drugo. Po kojoj smo volji mi osvećeni prinosom tela Isusa Hrista jednom. I svaki sveštenik stoji svaki dan služeći i jedne žrtve mnogo puta prinoseći koje nikad ne mogu uzeti greha, a On prinesavši jedinu žrtvu za grehe sedi svagda s desne strane Bogu. Jer jednim prinosom savršio je vavek one koji bivaju osvećeni. (Jevrejima 10, 9-12.14) Gospod je jevrejske žrtve zaustavio 70. godine naše ere. Isus i prorok Danilo prorekli su da će se to dogoditi. I izašavši Isus iđaše od crkve, i pristupiše k njemu učenici njegovi da mu pokažu građevinu crkvenu. A Isus reče im: ne vidite li sve ovo? Zaista vam kažem: neće ostati ovde ni kamen na kamenu koji se neće razmetnuti. (Matej 24, 1.2) A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju...(Danilo 9, 26) Rimski vojskovođa po imenu Titus razorio je hram i uništio Jerusalim. Jevreji koji su preživeli, pobegli sus u razne zemlje na sigurnija mesta. Na taj način Bog ih je držao daleko, da ne bi ponovo zidali hram i ponovo žrtvovali životinje. Hristova crkva je u međuvremenu rasla i Sotona je objavio rat protiv jevanđelja. Izbila su progonstva. Hrišćani su se raširili svuda po svetu šireći svoju veru, premda se Sotona već ubacio i u prvu crkvu. Deco! Poslednje je vreme, i kao što čuste da će doći antihrist, i sad mnogi antihristi postaše; po tom poznajemo da je poslednji čas. Od nas iziđoše, ali ne biše od nas; kad bi bili od nas onda bi ostali s nama; ali da se jave da nisu svi od nas. (1. Jovanova 2, 18.19) I neki sišavši iz Judeje učahu braću: ako se ne obrežete po običaju Mojsijevu, ne možete se spasti. (Dela apostolska 15, 1) Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od onoga koji vas pozva blagodaću Hristovom, koje nije drugo, samo što neki smetaju vas, i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo, ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao 49

ALBERTO

što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude! Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov. (Galatima 1, 6-10) Tada je đavo osnovao svoju 'hrišćansku crkvu' u Rimu, lažnu Hristovu crkvu, 337. godine za vreme Konstantina. Sam Konstantin nikada nije bio hrišćanin. On je tajno obožavao boga Sunca sve do same smrti. Sotona je koristio katoličku instituciju u Rimu da progoni prave vernike i izbriše Hristovu nauku. Prava hrišćanska crkva se skrivala po katakombama, gorama, da izbegne uništenje. Umesto žrtvovanja životinja, kao što su činili jevreji u hramu u Jerusalimu, Sotona je smislio novi i još opasniji način žrtvovanja, nazvan misa. Rimokatolici tvrde da oni žrtvuju pravo Hristovo telo preko 200.000 puta dnevno po čitavom svetu kroz ponavljanje i nastavljanje. Kakvo bogohuljenje! Oni tvrde da privlače Hrista s Neba svaki put kada se obavlja misa. No, to nije protestantska Gospodnja večera u verskom smislu. To je sotonska imitacija. Ovaj sotonski pronalazak je službeno potvrđen 394. godine, ali ne u Jerusalimu, nego u velikom rimokatoličkom hramu u Rimu. Ako je Sotona ubacio Judu među apostole, i potom u prvu crkvu svoje infiltratore, a takođe i posle kroz sve vekove, kako da to onda ne čini i danas. Biblija nas upozorava na: • lažne proroke - A bijaše i lažnih proroka u narodu, kao što će i među vama biti lažnih učitelja, koji će uneti jeresi pogibli i odricaće se Gospodara koji ih iskupi i dovodiće sebi naglu pogibao. (2. Petrova 2, 1) • infiltratore - Jer se uvukoše neki bezbožni ljudi, koji su davno određeni na ovo osuđenje, i Boga našega blagodat 50

ALBERTO

pretvaraju u nečistotu, i jedinoga gospodara Boga i Gospoda našega Isusa Hrista odriču se. (Juda 4) • vukove - Jer ja ovo znam da će po odlasku mome ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada, i između vas samih postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom. (Dela apostolska 20, 29.30) 'Teški vuci' su se uvukli i među nas. Pošto propovednici ne propovedaju o tom predmetu, hrišćani se slabo danas upoznaju s tim stvarima. Rečima: 'Zašto je to potrebno?', 'Zar da svako ne ljubi svakoga, naročito sada u 20. veku?', hrišćani se uspavljuju. Međutim, Sotona ne spava. Njegovi ljudi se već godinama mirno uvlače u crkve i to masoni, veštice, homoseksualci, i tako dalje. Svi se oni pretvaraju da su hrišćani. Onda papa šalje svoje trupe u protestantske crkve da završe posao. To su pritajeni jezuiti, katolička omladinska akcija, Marijina legija i sveštenici i opatice na ulici u civilu, obučeni da uče i propovedaju s propovedaonice, govoreći da je rimokatolička institucija hrišćanska crkva, što već skoro svi protestanti veruju da je istina. Prijatelji moji, papa je došao u protestantsku Ameriku u sili i slavi i primio laskanja od velikih evanđelista! Ovaj veliki i lukavi neprijatelj evanđelja - papa - došao je i u Belu kuću kao gost baptističkog predsednika Džimi Kartera (Jimy Carter), gde je primio sve počasti kao šef držafe i duhovni vođa 800.000.000 katolika. Kada predsednik dozvoli papi da blagoslovi narod (Ameriku), onda možete znati da je igra skoro završena. Jedini istaknuti glas protiv njegove posete bio je glas jednog ateiste! Naši veliki zaštitnici vere su ćutali. To je neverovatno da su neki 'veliki zaštitnici vere' otišli u Vatikan da vide papu, da razgovaraju s njim i da dobiju njegov blagoslov! Kakva sramota! Njihovi utemeljitelji i prethodnici bi bili žalosni kada bi videli koliko su daleko otišli od jevanđelja. Najveći tajni rimski agent koji je delovao u Americi bila je jedna žena s kojom sam mnogo puta razgovarao. Ona je bila 51

ALBERTO

povezana sa Marijinom legijom. Bila je određena da se probija među pentakostalce i protestante kroz harizmatički pokret. Ona je kroz svoje evangelizacije učinila ogromni posao za Rim. Ona je trebala da postavi rimokatolički kodeks etike. To je bilo njeno podučavanje. • Odbacila je sve rimokatolike koji su prihvatili Hrista i pravu biblijsku istinu. • Nije hrabrila harizmatičke rimokatolike da napuste svoje 'crkve'. • Imala je sveštenike i opatice koji su uveravali protestante da ako rimokatolici prihvate istinu, treba da ostanu u svojoj instituciji. Ona je savetovala protestante da činu istu stvar. Ona je svojim umiljatim smeškom - 'Jevanđeljem ljubavi' ujedinila mnoge. Kao nagrada za njen istaknuti rad bila joj je dozvoljena privatna audijencija kod pape. Moramo znati, kada neka osoba dobije dozvolu za takvu audijenciju, on, ili ona, mora da se pokloni i da prizna papu kao Isusa Hrista na Zemlji i toga radi on drži njihove ruke u naročitom blagoslovu za dobro obavljeni posao. Papa nikada nije blagoslovio pojedinca koji se suprotstavlja rimskom učenju. To je jeres - krivoverstvo. Ne postoji zapis u istoriji da se to ikada dogodilo. To je izričito zabranjeno kanonom u rimokatoličkoj instituciji. Ovu je ženu zavolelo hiljade hrišćana. Ali, 60% onih koje je primila bili su katolici. Ona je sve podstrekavala na jedinstvo: sveštenike, rabine i propovednike. Kada je umrla, za nju je bila služena posebna misa u Las Vegasu. Dok sam još bio jezuitski sveštenik, znao sam da su mnogi od nas u svom tajnom radu znali za njenu aktivnost. Neka nas Bog čuva od gledanja na čoveka, ko god on bio. To nam može doneti samo razočarenje i gorčinu kada takav padne. 52

ALBERTO

Mi moramo staviti sve svoje pouzdanje jedino na Isusa Hrista. On je jedini u koga se nećemo razočarati. Ali se bojim da kako kao što zmija Evu prevari lukavstvom svojim, tako i razumi vaši da se ne odvrate od prostote koja je u Hristu. Jer ako onaj koji dolazi drugoga Isusa propoveda kojega mi ne propovedasmo, ili drugoga Duha primite kojega ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli. (2. Korinćanima 11, 3.4) Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane. (Matej 24, 24) U početku su pentakostalci bili stvarno protivnici Rima. Ne radi toga što govore jezicima, nego zbog svog učenja, odvojenja i svetog života, kojeg smo se mi katolici stvarno bojali. Nekada su pentakostni propovednici govorili sa svojih propovedaonica protiv Rima, da je Rim bludnica iz Otkrivenja 18, 17. Međutim, danas oni više ne propovedaju odvajanje, nego ujedinjenje, jedinstvo. Ne mislite da su infiltratori samo među pentakostalcima, harizmaticima ili u ekumenskom pokretu, nego i kod fundamentalista i evangelista. Oni kontrolišu velike evanđeliste i hrišćanske vođe i razmatraju šta oni kažu o papinim posetama. Da li ćute ili su uzbuđeni zbog njegove posete i da li mu ukazuju poštovanje i pišu o njemu u novinama. Nije dobro gledati ko je ko, jer za zalogaj hleba čovek će učiniti zlo. (Priče 28, 21) Rim radi s infiltratorima i kroz njih. Bog neka otvori oči svojoj deci da budu oprezni. Oni su 'hrišćanski eksperti' za lažne religije, a tvrde da su zaštićeni telom Hristovim od 'krive nauke'. Teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkoga slatko, a od slatkoga gorko. Teško onima koji misle da su mudri, a sami su sebi razumni. Teško onima koji su jaki piti vino i junaci u mešanju silovita pića. Koji pravdaju bezbožnika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu. Zato, kao što oganj proždire 53

ALBERTO

strnjiku i slame nestaje u plamenu, tako će koren njihov biti kao trulež i cvet njihov otići će kao prah, jer odbaciše zakon Gospoda nad vojskama i prezreše reč sveca Izrailjeva. (Isaija 5, 20-24). Međutim, znamo da je Rim obožavanje Vala sa krivotvorenom hrišćanskom fasadom. Zašto onda ne bismo digli uzbunu? Da! Ali, mali deo to pokušava, većina se boji, a neki su i sami agenti. U novembru 1979. godine papa se sreo s vođom pravoslavnih crkava u Istambulu u Turskoj. Ovo ujedinjavanje će pravoslavne crkve staviti pod Rim dajući tako papi 1.000.000.000 ljudi. Političari sveta se sada više boje sile ovog čoveka nego atomske bombe. Vođe sveta ne samo da se boje, nego i slede papu, jer on ima ogromno bogatstvo 18 . To bogatstvo je pod vatikanskom zastavom. Vatikan je država za sebe, ona je politička država i svaki rimokatolik postaje njen član u trenutku krštenja. Oni treba da budu privrženi najpre Rimu, a onda zemlji u kojoj su rođeni. S obe strane, istorijski i proročki, bludnica iz Otkrivenja je naš neprijatelj. I videh ženu pijanu od krvi svetih i od krvi svedoka Isusovih; i začudih se čudom velikim kad je videh. (Otkrivenje 17, 6) Sotona upotrebljava Vatikan da bi nas uništio. I povika jakim glasom govoreći: Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom se kurvaše i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. (Otkrivenje 18, 2.3) Malo njih shvata da je Rim tajno ujedinjen sa iluminatima, masonima, ateistima, cionistima 19 , i da njihove podružnice 18

Bogatstvo Rima je u trilionima dolara.

19

Pokret za stvaranje jevrejske države i jačanje jevrejske religije. 54

ALBERTO

kontrolišu banke i svetsku trgovinu. Oni takođe upotrebljavaju medije da bi manipulisali skoro sa svakim na Zemlji. Rezultat koji žele da postignu je jedna crkva i jedna svetska vlast. Taj sistem ima još samo jednog smrtnog neprijatelja nezavisnu Božju decu koja temelje svoju veru na Bibliji. Hrišćane koji neće pokleknuti. Hvala Bogu! Mi imamo blaženu nadu: Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom arhanđelovim i s trubom Božjom sići s Neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake na susret Gospodu na Nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti. Tako utešavajte jedan drugoga ovim rečima. (1. Solunjanima 4, 16-18) Kada bude počela konačna inkvizicija, rimski domišljat plan će zakonski sprečiti svaku grupu hrišćana i otkriti je. Agenti Rima će im zatvoriti vrata, upotrebljavajući tajne agente jezuite, kao što je bio Džim Džons, koga sam lično poznavao. On je bio jezuitski đakon 20 . Džonsov masakr - pokolj, bio je dobro planiran vojno, religiozno i politički. Džim Džons je bio student 'Oca predviđanja 21 '. Bio je snažan ratnik i dobro izvežbani jezuita. Bavio se ekumenskim i harizmatičkim radom. Propovedao je 'Jevanđelje ljubavi'. Najvećim delom njegovi sledbenici su bili rimokatolici i otpadnici od rimokatolicizma. Drugi su bili otpali protestanti iz različitih denominacija. 1953. godine on je ustanovio hrišćansku 'Skupštinu Božju', 1962. godine postao je misionar u Brazilu, 1964. godine bio je postavljen kod učenika 'Hristove crkve'. Njegovi glavni ljudi bili su rimokatolici. Kao dobar jezuita, Džim Džons je naredio svojim sledbenicima da ga zovu 'otac', a 1973. godine i da mu se mole. Verujem da je sve ovo 20

Laik pod posebnom zakletvom.

21

Demonima opsednut propovednik, duboko u okultizmu. 55

ALBERTO

bilo deo planiranog masakra, da bi Rim imao izgovor pred celim svetom. Džim Džons je planirao i pripremao, pod instrukcijama Rima, da žrtvuje svoje stado da bi ispunio svoju jezuitsku zakletvu. Kada se to dogodilo, svet je bio potresen, šokiran. Štampa i televizija po svetu podrazumevali su da je Džim Džons bio poludeli vernik, fundamentalista, tako da su odmah svi fundamentalisti pali pod sumnju. Kakva đavolska zavera! O svemu tome mnogi propovednici nisu izveštavali svoj narod. Oni koji su znali istinu, bojali su se da išta kažu da ne bi izgubili svoje sledbenike, a trebala im je i katolička naklonost da se održe. Mnogi čak veruju da su rimokatolici na pravom putu! Kakva tragedija! To je razlog što mnogi sveštenici i opatice izgledaju kao da su isprepleteni u hrišćanskoj mreži. To uništava prave vernike, a Rim to voli. Mi im moramo oprostiti, voleti ih i moliti se za njih. Bog će biti njihov sudija, ne mi. A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. (Matej 5, 44) I ne sudite, i neće vam suditi; i ne osuđujte, i nećete biti osuđeni; opraštajte i oprostiće vam se. (Luka 6, 37) Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji oca mojega koji je na Nebesima. Mnogi će reći meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom đavole izgonili, i tvojim imenom čudesa mnoga tvorili? I tada ću im ja kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene koji činite bezakonje. (Matej 7, 21-23). Kako će pravi hrišćani zaustaviti zabludu? Isus nas je upozorio: Tada ako vam ko reče: evo ovde je Hristos ili onde, ne verujte. Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće i izabrane. (Matej 24, 23.24) Protestanti su suočeni s najopasnijim vremenom u istoriji. Direktno prema njima kreće armija bludnice iz Otkrivenja 17. 56

ALBERTO

poglavlja. Naši propovednici moraju glasno da alarmiraju i propovedaju pokajanje i potpuno odvajanje za Hrista i njegovu nauku, ili će biti izgubljeni. Moje srce je slomljeno zbog rimokatoličkih vernika koji su prodani kroz njihovog lažnog Hrista koji sedi u Vatikanu, dajući im lažnu nadu da će stići u Nebo. Milioni će u jezeru ognjenom proklinjati pape i njihove sveštenike zbog učenja da će im institucija pomoći da dođu u Nebo i da nema spasenja izvan rimske crkve. Bog neka im pomogne da izađu iz nje i da stave svoju veru i pouzdanje samo u Hrista, za svoje pravo i večno spasenje.

57

ALBERTO

3. deo "Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih; jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode." (Otkrivenje 18, 2) Dr. Alberto Romero Rivera želi da nam otkrije okultizam bludnice iz Otkrivenja - "Vavilon veliki". - Moja priča počinje u malom selu, koje je smešteno u brdima jednog od Kanarskih ostrva, na jugozapadu Španije. Ovo, nekad srećno selo, postalo je neobično tiho preko noći. Narod bi šaputao čim sunce zađe. Niko više nije izlazio u noćnim satima i uveče se više nije čula pesma. Strah je stegao srca seljana. Radnje i trgovine su zatvarali rano popodne. Sused je susedu govorio: "Dođi sutra, bolje sad požuri kući, već je skoro mrak". Zlo je došlo u selo. Čak su i životinje bile preplašene. Neobični, neovozemaljski glasovi, čuli su se iz kuće udovice Karmen Montez, veoma odane kćeri rimokatolicizma. Karmenine noći su se pretvorile u noći užasa. Kroz šapat, seljani su se pitali da li mrtvi zaista hodaju ovim usamljenim ulicama. Karmen je upalila sveću i počela se moliti devici Mariji da se noćas ova užasna sila ne vrati. Međutim, srce je počelo da joj lupa a znoj da izbija na čelo. Kada se okrenula, osetila je hladnoću po kičmi. Mogla je čuti kako se ulazna vrata polako otvaraju. Ta ista vrata je ona pažljivo zaključala pre zalaska sunca. Sila se vratila. "Sveta majko!" - uzviknula je Karmen - "Ja čujem lance kako se vuku po podu!" Karmen je već posetila svog sveštenika i tražila pomoć. Ispričala mu je kako je bilo užasno to što je doživela u svojoj kući, kako se čulo urlanje i vrištanje u mraku. 58

ALBERTO

"Mi verujemo" - odgovorio je sveštenik - "da je ovo urlanje mučenje vaše rodbine u čistilištu. Oni traže da se održi više misa i da se upali više sveća, da bi se olakšalo njihovo mučenje. Oni osećaju agoniju svojih patnji. Vi im možete pomoći da se to zaustavi." "Ah, Oče!" - nastavi Karmen - "mi smo veoma siromašne, možete li da nas razumete? Ja ću nastojati... Oče!" Mnogo misa je bilo održano, ali to nije prestalo, već je postajalo svakog dana sve gore i gore. Cela porodica je bila prestrašena, svi osim Margarete, koja je spokojno sedela u svojoj sobi i molila krunicu. Margareta je studirala da postane karmelićanka. Ali, vratimo se nekoliko godina unazad, kada, u stvari, ove noći užasa počinju. Karmen Montez je imala trinaestogodišnju ćerku koja je patila od nekontrolisanih epileptičkih napada. Doktori su Karmen rekli da nema leka za malu Margaretu. Karmen je odvela dete u jedno od svetilišta device Marije i dala zavet da će, ako sveta devica izleči njeno dete, nastojati da mala Margareta postane opatica u 'karmelićanskom redu'. Dok se ona molila kipu blagoslovene device, na Margaretu je sišla neka čudna sila. Napadi su potpuno prestali. Doktori su bili zapanjeni. Mala Margareta se oporavila. To je bilo zaista čudo izlečenja i Karmen je za to dala slavu devici Mariji. Toga dana kada je Karmen htela da obuče novu smeđu haljinu karmelićanki Margareti, da bi videla kako joj stoji, neka sila je udari s besom, slično divljem orkanu. Ta sila je skidala i slike sa zidova. Seoski sveštenik je bio u nevolji zbog protestanata u selu koji su znali za nevolje Karmen Montez. On je očajno želeo da se desi čudo kako bi se pokazala sila njegove crkve i oslabili protestanti. Stoga je pozvao svoju biskupiju i molio da neko dođe i pomiluje duše mrtvih iz čistilišta, da bi napustili Karmeninu kuću. Ja sam 59

ALBERTO

određen da mu pomognem. Sve sam pripremio za isterivanje duhova - egzorcizam, kroz posvećenje hostije, održavši prikladnu misu. Jednog dana kod isterivanja - egzorcizma, bes pakla se oslobodio u kući Karmen Montez i sila je počela bivati sve jača i jača. "Ja ne mogu opstati ovde" - vikala je Margareta. "Pomozite nam!" - tražila je majka. Sve se to događalo dok je lokalni sveštenik bio pred njihovim vratima. On je bio upozoren da me pričeka, jer su me zamolili da mu pomognem, pošto sam kao jezuita bio obučavan za egzorcizam - isterivanje duhova i sve ostalo što je u vezi s tim. Međutim, pošto su sveštenika molili da im što pre pomogne, otišao je sam bez mene. Pokušavao je da otvori vrata, ali čim je dohvatio kvaku, nešto je zapelo. Vrata su se zatim digla u vazduh i sila ga je uvukla kroz otvor u kuću. Zatim su se vrata zalupila, a oni napolju su čuli vrisak svog sveštenika. Kada sam stigao u selo, umesto da nađem sveštenika, sreo sam njegovog pomoćnika. Pitao sam ga gde je otac. "Upravo je otišao napred i čeka na nas, oče Rivera!" "Ne sviđa mi se to. Trebalo je da me sačeka ovde." Procesija je krenula od crkve do kuće Karmen Montez. Kada je narod video hostiju (oblatnu nošenu u monstranci), ceo saobraćaj je stao u strahopoštovanju. Znali su da je ili neko umro, ili je to zbog isterivanja duhova. Narod je izašao iz svojih automobila, te kleknuo. Prekrstili su se, pošto su verovali da sam Isus Hrist prolazi ispred njih u obliku te male hostije. Bojali su se da ne uvrede hostiju - Boga, sveštenike ili svoju crkvu. "Gde je sveštenik?" - pitao sam. "On je unutra" - reče pomoćnik. 60

ALBERTO

"Daj mi odmah svetu vodu!" U međuvremenu, kuhinjsko suđe je letelo napolje kroz razbijene prozore. Čuo se glas: "Brže, pomozi nam, Sveta Majko!". "Idemo unutra" - rekoh. "Ja se bojim, oče!" - reče pomoćnik. "Ne brini, samo me sledi." "Oče Rivera, gledajte! Vrata se otvaraju!" - primeti pomoćnik. Rrrr... Sveštenik izlete naglavačke napolje obliven krvlju. "Da li je mrtav? Sveta majko Božja! On je mrtav, razrezan na komadiće, kao da ga je neko s britvom razrezao. Vi ne smete ući!" - vikao je pomoćnik u strahu. "Ja moram!" - odvratio sam. "I Vi ćete biti ubijeni!" Jedna nevidljiva sila me je uhvatila i kroz otvor vrata uvukla u kuću. Narod je prestrašeno govorio da sam otišao u smrt. Počeo sam da se vrtim kao čigra, do plafona. Nako je svukao s mene svu odeću i iscepao je na komadiće. Unutrašnja scena je bila užas, noćna mora. Ćerke Karmen Montez su bile čas na podu, čas su letele po vazduhu velikom brzinom, povraćajući neku zelenu materiju. Međutim, sila čak ni u svom punom besu nikada nije došla blizu Margarete. Čuo sam i vrisak i smeh. Divlji vetar je lomio, nosio nameštaj i stvari svuda po sobi. Stolice su se raspale. Konačno sam pao na pod koji je bio pokriven penom i zelenom sluzi. Kada sam pokušao da blagoslovim kuću svetom vodom, Margaretina tetka je iznenada vrisnula: "Oče, Vi nemate raspelo". Ona se istegnula preko poda i zgrabila neke makaze, te je oblikovala krst od njih. Sila je odmah prešla u drugu sobu. U tom trenutku su svi moji pomagači ušli kroz prednja vrata. Zgrabio sam raspelo i započeo latinsku molitvu. Tek što sam se počeo 61

ALBERTO

moliti, devojke su pale na pod. Čula se galama, vrisak i smeh. Ja sam onda uzeo hostiju - 'oblatnu Boga', te dao prvo Margareti, pošto je ona bila centar sve ove aktivnosti. Potom sam svim prisutnima podelio hostiju. Glasovi su polako iščezavali. Najzad je 'sila' otišla. Kuća je nakon svega izgledala kao klanica. Da li su to stvarno bile duše mrtvih? Ne! To su bili demoni. Da li su hostija i raspelo stvarno isterali 'silu'? Ne! To je sve bila đavolska mudra šema kroz zle duhove, da bi se narod sve više i više poveravao svojim sveštenicima za zaštitu, a to će ih koštati njihovih duša. Zašto Sotona i demoni to rade? Zašto oni hoće ljudske duše? Da bismo ovo shvatili, mi se moramo vratiti u vreme jednog događaja gore na Nebu kada se Lucifer, anđeo svetlosti, pobunio protiv Boga. Zaveo je tada jednu trećinu anđela, nebeske vojske. To je prouzrokovalo katastrofalnu presudu. Bog ih je sve zbacio s Neba na planetu Zemlju. Lucifer je od anđela svetlosti postao Sotona - knez ovoga sveta, knez tame, đavo. Pali anđeli koje je zaveo postali su armija zlih duhova, demoni. Oni su sposobni, lukavi i inteligentni i služe svog gospodara Sotonu sa slepom pokornošću. U početku kada je Bog stvorio Adama i Evu, dao je vlast čoveku nad svim što je bilo stvoreno na Zemlji. I blagoslovi ih Bog i reče im Bog: rađajte se i množite se, i napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja što se miče po zemlji. (1. Mojsijeva 1, 28) Sotona je mrzeo Adama i Evu zbog toga što su bili poslušni Bogu. Uspeo je da ih prevari. (1. Mojsijeva 3, 1-24) Kada se Adam pobunio protiv Boga, vlast na Zemlji je preneta na Sotonu. I reče mu (Isusu) đavo: tebi ću dati svu vlast ovu i slavu njihovu, jer je meni predana, i kome ja hoću daću je. (Luka 4, 6) On je postao knez ovoga sveta. Već neću mnogo govoriti s vama; jer ide knez ovoga sveta i u meni nema ništa. (Jovan 14, 30). Sotona od tada do naših dana vara ljude i želi da ih okrene od Boga da bi njemu 62

ALBERTO

služili. To čini uz pomoć svojih demona, palih anđela. Oni preuzimaju umove i tela ljudi pobunjenih protiv Boga. Sotona je uspeo da mnoge odvoji od Boga. Čitamo izveštaj u Bibliji: I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da suť sve misli srca njihova svagda samo zleś, pokaja se Gospod što je stvorio čoveka na zemlji, i bi mu žao u srcu. I reče Gospod: hoću da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od čoveka do stoke i do sitne životinje i do ptica nebeskih; jer se kajem što sam ih stvorio. Ali Noje nađe milost pred Gospodom. (1. Mojsijeva 6, 5-8) Ceo je tadašnji svet bio prožet okultizmom i Bog je odredio da nestane svako telo sa zemlje potopom, izuzev Noja i njegove porodice, koji su našli milost pred Bogom. Mnoštvo ljudi se utopilo. Demoni su se odvojili od njih i sledili su barku čekajući novu žrtvu. Bog je pripremio ognjeno jezero za đavola i njegove anđele. Tada će reći onima što mu stoje s leve strane: idite od mene prokleti u oganj večni pripravljen đavolu i anđelima njegovim. (Matej 25, 41) Sotona zna gde će mu biti konačni kraj, kada se Hrist vrati prilikom svog drugog dolaska i preuzme vladavinu na Zemlji. Sotona u svom gnevu nastoji da što više ljudi povuče za sobom u propast, i to upravo sada, kada je kraj blizu. Budite trezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. (1. Petrova 5, 8) Isus je Sotonu nazvao ocem laži. Vaš je otac đavo; i slasti oca svojega hoćete da činite. On je krvnik ljudski od početka, i ne stoji na istini; jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori: jer je laža i otac laži. (Jovan 8, 44) On upotrebljava svo svoje lukavstvo za ostvarenje svojih ciljeva sa svakom silom i znacima i lažnim čudesima. (2. Solunjanima 2, 9) Sotona zna biblijska proročanstva. On je znao da će Bog jednog dana uzeti oblik čoveka i da će biti rođen na zemlji i dobiti ime Isus. Znao je da će Isusa roditi devica, i da će umreti na krstu. 63

ALBERTO

Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola. (Jevrejima 2, 14) Pošto je Isus došao da traži i spase izgubljeno čovečanstvo, Sotona ga je mrzeo i nastojao da uništi delo Božje. Zato je i podigao lukavo svog vlastitog Isusa, lažno evanđelje i lažni duh, da zbuni čovečanstvo. Sotona je planirao da razvije okultni religiozni sistem i da kroz njega kontroliše svet. Sistem, u koji će narod verovati, ubijati za njega i čak biti voljan i umreti za njega. Da bi predstavio svoj sotonski sistem svetu, upotrebio je dvoje ljudi: Semiramidu i Nimroda. Semiramida se udala za Nimroda, svog rođenog sina. Prvi grad građen nakon potopa je bio Vavilon. Sotona je u njemu podigao svoje predstavništvo ili predsedništvo. Semiramida je bila kraljica Vavilona, a Nimrod je vodio narod u pobunu protiv Boga. Sotona je tu postavio temelj za svoju religioznu mašinu, kojom će da suzbija Božji rad i pošalje milijarde ljudi u smrt i večnu propast. Evo kako je to postigao kroz Semiramidu. Ona je bila moćna i vrlo lepa veštica, potpuno predana Sotoni. On joj je davao mnoge ideje. Semiramida je podsticala čovečanstvo na pobunu protiv Božjeg zakona ženidbe. Ona je osnovala celibat, koji je bio religiozni pokrivač preljubočinstva, bluda, homoseksualizma, sodomizma i lezbejstva. Odatle potiče rimokatolički celibat. Celibat navodno čini sveštenika svetim. Danas, kao i u vreme Semiramide, rimokatolici veruju da je sakrament svetog reda - celibat, viši nego sakrament ženidbe. Sotonsku tradiciju stavljaju iznad Božje naredbe. A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske, u licemeru laža, žigosanih na svojoj savesti, koji zabranjuju ženiti se, i zapovedaju uzdržavati se od jela koja Bog stvori za jelo sa zahvalnošću vernima i onima koji poznaše istinu (1. Timotiju 64

ALBERTO

4, 1-3) Opatice su bile hramske prostitutke, služeći sveštenicima upravo kao i danas. Tada su one bile nazvane - devičanske device. Danas su one 'nevesta Hristova'. Ova institucija je osnovala ispovedaonicu, da lakše zaviri u tajne svojih sledbenika. Narod se bojao svojih sveštenika, bojali su se da ne budu ucenjeni. Sotona je voleo ovu ideju. I u budućnosti on će koristiti ispovedaonice da uništava narode. Smrt kroz raspeće bila je takođe jedna od njegovih ideja. Krstovi su prvobitno planirani kao okultni simboli i bili su obožavani i u drevnom Vavilonu i u Egiptu. Nimrod je bio majstor rata i čarobnjak, veštac. Pod njegovim vođstvom se razvijala astrologija. On je takođe utemeljio belo i crno čarobnjaštvo - magiju. Bio je nazvan Moloh. Žrtve Molohu su bile neobične. Bog je uspostavio životinjske žrtve kao simbol koji će ukazivati na žrtvu nevinog Božjeg Sina, a Semiramida je objavila da je boginja i zahtevala je da joj se žrtvuju deca. Na dečja prsa je urezivan znak krsta i vađeno im je srce. Semiramida je bila utelovljenje zla. Jedan od Nojevih sinova, Sem, koji je još živeo, ubio je Nimroda, da načini kraj ovoj okultnoj praksi. Ali, narod je plakao za Nimrodom. Njihov heroj je bio mrtav. Sotona je upotrebio Nimrodovu smrt u svoju korist. Semiramida je proglasila Nimroda za boga i nazvala ga je 'Baal' - bog Sunca, dok je za sebe uzela simbol meseca. Zahtevala je da bude obožavan. Onda je zatrudnela, tvrdeći da je još devica. Rodila je sina i prozvala ga Tamuz, govoreći svakome da je Nimrod reinkarniran. Semiramida je tvrdila da se duh božji inkarnirao u njoj kao majci. Ona je tvrdila za sebe da je božanska devica - majka, tako da se njen kip na kojem drži malog sina - boga, pojavio svuda. Semiramida je tvrdila da je Tamuz njihov spasitelj. Ovo će Sotona koristiti i u budućnosti, da zavede milione. On je ovo pripremao i za prvi Isusov dolazak. Istorija govori da su se izmišljotine o Nimrodu i Tamuzu proširile po svetu. Tako su izmišljotine postale popularne u 65

ALBERTO

religiji kao i u mitologiji. Bogovi i boginje su bili predmet snova i nade. Sve se na tome temeljilo. Sa njima se počinje stvarati pojam 'sveta porodica'. Semiramida je postala poznata kao 'kraljica neba', a danas je nazvana 'devica Marija'. Kroz istoriju se pokazivala u različitim mestima, uzimajući različite likove. To je demonska reinkarnacija Semiramide u svoj punini. Svaka zemlja ima svog vlastitog sveca ili devicu. Pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima, i tamnica svakome duhu nečistome i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih, jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode; i carevi zemaljski s njom se kurvaše i trgovci zemaljski obogatiše se od bogatstva slasti njezine. (Otkrivenje 18, 2.3) Pored ovoga, Sotona s vremena na vreme koristi i silu. Ta se sila često iskazuje kroz lažna čuda. On vešto iznosi laž, prilagodivši je raznim narodima. Ima li Sotona silu da učini da se kip miče, a slika progovori? Da, on je to činio u prošlosti i on će slično da radi i u budućnosti. Ovakva čuda će zavesti narode i uništiti njihove duše zauvek. I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. (Otkrivenje 13, 15) I videh iz usta aždajinih, i iz usta zverinih, i iz usta lažnoga proroka, gde iziđoše tri nečista duha, kao žabe. Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedržitelja. (Otkrivenje 16, 13.14) Ovakve vizije i pojave su se ukazivale u paganskim religijama, kao i u rimokatolicizmu pod imenima Venera, Diana, Esiss, Madona, Gospa Fatimska, Majka božja Bistrička, i tako dalje, a posebno u vreme kada se približava drugi Hristov dolazak. Ova čuda se koriste kao pokretačka snaga isto kao i u ranija vremena. Jevreji su takođe obožavali kraljicu neba. Vizija Fatime je jedan snažan politički trik - postavljen od Vatikana. Izneto je jedno lažno proroštvo, u kom je devica Marija 66

ALBERTO

rekla svojim sledbenicima da će ako se budu molili za mir, Rusija biti obraćena u rimokatolicizam. U Bibliji, u Starom zavetu, piše da je Bog podigao jedan narod da bude svetlo onima koji se nalaze u sotonskom mraku. Taj narod je trebao da predstavi drugim narodima karakter pravog Boga. To je bio izrailjski ili jevrejski narod. Oni su bili robovi u Egiptu 400 godina. Obozavanje Sunca je bila religija te zemlje. Kasnije, i vavilonskim bogovima su data egipatska imena. U egipatskim hramovima su sveštenici praktikovali 'transubstanciju' - pretvaranje. Tvrdili su da imaju magičnu silu s kojom mogu da pretvore svog velikog boga Sunca Ozirisa u hostiju - oblatnu, da bi ga onda u religioznom ritualu jeli, i hranili svoje duše. Na toj oblatni - hostiji pisalo je 'I-H-S', što su inicijali egipatskog trojstva: Isis, Horus, Seb. Gospod Bog je podigao Mojsija da izvede izrailjski narod iz Egipta, što dalje od ovog smrtonosnog religioznog sistema i okultizma. Kada je faraon odbio da pusti narod, Bog je pustio mnoga zla na egipćane, da pomogne izrailjcima da izađu. Bog je zatim razdelio Crveno more. Kada su izrailjci sigurno prošli suvim, more se zatvorilo i faraonova armija je bila uništena. Bog je dao Mojsiju 10 zapovesti na godi Sinaj. Prva od tih zapovesti je bila: Nemoj imati drugih bogova uza me. Druga zapovest kaže: Ne gradi sebi lika rezana, niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj... (2. Mojsijeva 20, 2-6) Gospod zna da iza svakog religioznog predmeta, kom se ljudi mole, obožavaju ga ili poštuju, stoji demon, spreman da primi obožavanje od čoveka. Kada je Mojsije umro, Bog je izabrao Isusa Navina da ih vodi u Hanan - obećanu zemlju. Stanovnici Hanana su bili takođe duboko uvučeni u okultizam. Bog je naredio Isusu Navinu da povede izrailjce da zauzmu Hanan i unište paganske kultove, lažne bogove i njihove obožavaoce. 67

ALBERTO

Sotonska izopačenost Vavilona proširila se u Hanan, tako da su i hananci imali jednog od bogova koji se zvao Moloh, što je inače bilo drugo ime za Nimroda. Njemu su žrtvovali decu, tako što su ih spaljivali na oltarima. Izrailjci nisu poslušali Boga da istrebe sve narode koji su služili lažnim bogovima, već su se počeli mešati sa stanovnicima zemlje u koju su došli. Tako su i oni počeli malo po malo da služe tim njihovim bogovima. Radi neverstva, Bog je često dozvoljavao da izrailjci budu pobeđeni i zarobljeni, dok se ne bi obratili i pokajali za svoje grehe. Kad istrebi Gospod Bog tvoj ispred tebe narode ka kojima ideš da naslediš zemlju njihovu, i nasledivši je, kad se nastaniš u zemlji njihovoj; čuvaj se da se ne uhvatiš u zamku pošavši za njima po što se potru ispred tebe, i da ne potražiš bogova njihovih i rečeš: kako su ovi narodi služili svojim bogovima, tako ću i ja činiti. Ne čini tako Gospodu Bogu svojemu; jer oni činiše svojim bogovima sve što je gadno pred Gospodom i na što on mrzi; jer su i sinove svoje i kćeri svoje sažizali bogovima svojim. Što vam god ja zapovedam sve držite i tvorite, niti što dodajte k tome, ni oduzmite od toga. (5. Mojsijeva 12, 29-32) I reče Gospod Mojsiju govoreći: Još reci sinovima Izrailjevim: ko god između sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave u Izrailju, da od semena svojega Molohu, neka se pogubi, narod u zemlji neka ga zaspe kamenjem. I ja ću okrenuti lice svoje na suprot takom čoveku, i istrebiću ga iz naroda njegova, što od semena svojega dade Molohu, i zaprzni svetinju moju i oskvrni sveto ime moje. (3. Mojsijeva 20, 1-3) Bog je pokazao svom proroku Jezekilju tri gadosti koje je izrailjski narod činio tajno. Prva gadost: otkrio je dela 70 starešina u Izrailju kako u mraku kade tamjanom, obožavaju slike nečistih životinja i idola svake vrste. Tada mi reče: Uđi i vidi opake gadove koje čine tu. I ušav videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjeva bijahu napisani po zidu svuda unaokolo. I pred njima stajaše sedamdeset ljudi između starešina doma Izrailjeva s 68

ALBERTO

Jazanijom sinom Safanovim, koji stajaše među njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada. Tada mi reče: vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma Izrailjeva u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju. (Jezekilj 8, 9-12) Proroku je Bog pokazao i drugu gadost: Po tom mi reče: Još ćeš videti većih gadova koje oni čine. I odvede me na vrata doma Gospodnjega koja su sa severa; i gle, žene seđahu i plakahu za Tamuzom (Nimrodom). (Jezekilj 8, 13-14) Treća gadost: I odvede me u trem unutrašnji doma Gospodnjega; i gle, na ulasku u crkvu Gospodnju, između trema i oltara beše oko dvadeset i pet ljudi okrenutih leđima k crkvi Gospodnjoj, a licem k istoku, i klanjahu se suncu prema istoku. (Jezekija 8, 16) To je obožavanje Vala (Baala - boga Sunca). Izrailjci su često mrzeli svoje proroke, jer su im ukazivali na njihova zla dela i govorili o potrebi pokajanja i obraćenja. Mnoge su proroke zato ubijali u otvorenoj pobuni. Nakon što je napisana knjiga proroka Malahije, Bog je ćutao 400 godina, i nije im više slao proroke da ih opominju. Jevrejski sveštenici su nastavili da prinose žrtve (životinje koje su simbolisale smrt Isusa) prema Mojsijevom zakonu, ali njihova srca nisu bila predata Bogu. Prevareni kroz okultizam, sve su se više udaljavali od Boga. Narod je postepeno bio zaveden lažnim religioznim sistemom, isto kao i u vreme Semiramide. Sotona je uticao na to da se napišu takozvani 'apokrifi 22 '. On je nastojao da uništi ili umanji vrednost Biblije. Na saboru rimokatoličke crkve u Trentu 1546. godine, apokrifni spisi su odobreni kao da su nadahnuti od Boga. Iz knjige o Makabejcima, jedne od apokrifnih knjiga je i proizašla zamisao o čistilištu (purgatorijumu).

22

Serija lažno inspirisanih - krivotvorenih Svetih knjiga. 69

ALBERTO

1611. godine izabran je kralj Džejms (King James) da ponovo prevede Bibliju, pod uticajem velike koncentracije jezuita, postavljenih za članove Engleske crkve. No, Gospod je u svojoj velikoj milosti sačuvao svoju pisanu reč, te oni nisu bili u stanju da je promene kako su to isplanirali. Međutim, kroz njihov uticaj, apokrifni spisi su bili uvršteni u prvu verziju ovog prevoda. Kada je ova zavera bila otkrivena, pravi hrišćani su odbacili apokrife. Danas je ponovo preštampano delo iz 1611. godine, prevod koji nosi apokrifne spise, zahvaljujući jezuitima. Sotona je bio na poslu i u ono vreme, kao i danas. Inspirisana sotonskim duhom, crkva je uskoro postavila: • Liturgiju - maskiranu religioznu ceremoniju oblikovanu da nametne narodu uverenje da su njihove religiozne vođe sveci; • Kanonski zakon - skup religioznih pravila - ljudskih zapovesti; No zaludu me poštuju učeći naukama i zapovestima ljudskim (Matej 15, 9; Marko 7, 7) • Dogme - 'istinu' Vatikana, pravila po kojima se mora strogo upravljati i ponašati. Vatikan je strog u odnosu na liturgiju, kanonski zakon i dogmu. Katolici su danas dali privremenu dozvolu da se izraze nečiji vlastiti stavovi, da bi stekli blagonaklonost unutar ekumenskog i harizmatičkog pokreta. Međutim, proklinju zauvek sve koji im se suprotstave ili izmene srž njihovog učenja. Nakon 400 godina tišine, Bog je ponovo posredovao. Ostavio je Nebo i došao na Zemlju telesno (rodio se kao dete). Stigao je Sotonin najsmrtniji neprijatelj. Njegovo je ime Isus. Biblija nas izveštava da je Duh Sveti sišao na devicu Mariju i sila Najvišega ju je osenila. I odgovarajući anđeo reče joj: Duh sveti doći će na tebe, i sila Najvišega oseniće te; za to i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji (Luka 1, 35) Ona je zatrudnela i 70

ALBERTO

rodila Stvoritelja svemira - Na svetu beše, i svet krozanj posta, i svet ga ne pozna (Jovan 1, 10) - i nadenula mu ime Isus. Biblija kaže da njen muž Josip ne znadijaše za nju, što znači, nije imao sa njom ništa seksualno dok ne rodi sina svojega prvenca. (Matej 1, 25) Nakon toga Josip i Marija su imali i drugu decu. Nije li ovo drvodeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija i braća njegova Jakov i Josija i Simon i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod nas? (Matej 13, 55-56; Matej 12, 46-47; Jovan 2, 12) Ta deca su bila Isusova polubraća i polusestre. Dvojica od njegove polubraće napisali su dve poslanice u Bibliji: poslanicu Jakovljevu i poslanicu Judinu. Ali drugoga od apostola ne videh, osim Jakova, brata Gospodnjega (Galatima 1, 19) Isus je znao da će Sotona nastojati da načini Mariju boginjom. U Svetom Pismu on nikada nju nije nazivao 'majka', uvek ju je oslovljavao s titulom 'žena', da je zaštiti. Sirota Marija nikada nije ni sanjala da će u vekovima koji idu, milioni biti ubijani u njeno ime, kao i da će je Sotona povezivati sa Semiramidom i nazivati je 'kraljicom neba'. Kada je Isus došao, Bog je poslao proroka izrailjcima. To je bio Jovan Krstitelj. Njegova misija je bila da pripremi put Mesiji. Nakon 400 godina 'tišine', prva reč koja je bila progovorena od strane Božjeg proroka bila je: "Pokajte se!" - što znači: prestani da odbacuješ Boga i živiš u grehu. Traži od Njega oproštenje za svoje grehe. Traži snagu odozgo da vodiš čist i pobedonosan život! Jovan Krstitelj je korio religiozne vođe, jer su oni služili Sotoni umesto Bogu. On ih je nazvao porodima aspidinim. A kad vide Jovan mnoge fariseje i sadukeje gde idu da ih krsti, reče im: porodi aspidini! ko kaza vama da bežite od gneva koji ide? Rodite dakle rod dostojan pokajanja. I ne mislite i ne govorite u sebi: imamo oca Avrama; jer vam kažem da može Bog i od kamenja ovoga podignuti decu Avramu. Već i sekira kod korena drvetu stoji; svako dakle drvo koje ne rađa dobra roda, seče se i 71

ALBERTO

u oganj se baca. Ja dakle kršćavam vas vodom za pokajanje; a onaj što ide zamnom, jači je od mene; ja nisam dostojan njemu obuće poneti; on će vas krstiti Duhom svetim i ognjem. Njemu je lopata u ruci njegovoj, pa će otrebiti gumno svoje, i skupiti pšenicu svoju u žitnicu, a plevu će sažeći ognjem večnim. (Matej 3, 7-12) Jovan je to oštro istakao i to ga je kasnije koštalo života. Iroda pak četverovlasnika koraše Jovan za Irodijadu, ženu brata njegova; i za sva zla što učini Irod. (Luka 3, 19) (Vidi i: Matej 14, 3-11) Kada je Jovan Krstitelj predstavio svetu Isusa kao 'jagnje Božje' i krstio Ga, svetu je bio dat najdragoceniji dar svih vremena. A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: gle jagnje Božje koje uze na se grehe sveta. (Jovan 1, 29) Jagnje Božje koje je stajalo pred Izrailjem bio je i Bog Svemogući, Stvoritelj ove planete, premda u ljudskom obliku, a svet Ga nije poznao. Sotona je nastojao da ubije Isusa. U naredbi da se pokolju sva mala deca do dve godine - nadao se da će uspeti da ubije i Isusa. Tada Irod kad vide da su ga mudraci prevarili, razgnjevi se vrlo i posla te pobiše svu decu po Vitlejemu i po svoj okolini njegovoj od dve godine i niže, po vremenu koje je dobro doznao od mudraca. (Matej 2, 16) No, to mu nije pošto za rukom, jer se trebalo ispuniti proroštvo da će iz malenoga Vitlejema izaći onaj koji će biti pastir i Spasitelj u Izrailju. Sotona je ponovo želeo da ga uništi. Pa mu reče: ako si sin Božji, skoči dole; jer u pismu stoji da će anđelima svojim zapovediti za tebe, i uzeće te na ruke, da gde ne zapneš za kamen nogom svojom. A Isus mu reče: ali i to stoji napisano: nemoj kušati Gospoda Boga svojega. (Matej 4, 6-7) Sotona je krvnik ljudski od početka. (Jovan 8, 44) Isus se nikada nije raspravljao sa Sotonom. On mu je jednostavno govorio iz Pisma. Isus se nikada nije raspravljao ni sa religioznim vođama, koje je Sotona koristio da ga napadnu. Njima se uvek obraćao direktno. On nam je primer u tome. Isus 72

ALBERTO

je rekao da je došao da donese mač na Zemlju, a ne mir (Matej 10, 34). Isus je fariseje i sadukeje razotkrio i nazvao ih 'deca đavolska' (Jovan 8, 44), jer ih je Sotona koristio da mnoštvo ljudi odvuku u propast. Međutim, kada je jedna žena uhvaćena u preljubi, Isus je pokazao milost. On je učio ljude da ljube sve bez razlike: Koji je među vama bez greha neka najpre baci kamen na nju. (Jovan 8, 7) Isus je upozorio svoje sledbenike da će i oni biti omrznuti, te da će ih zatvarati, mučiti i ubijati. Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi. (Matej 24, 9) Ako svet na vas uzmrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. (Jovan 15, 18) Postoji cena koju treba da plati svaki koji je odan Hristu: A i svi koji pobožno hoće da žive u Hristu Isusu, biće gonjeni. (2. Timotiju 3, 12) Prva reč koju je Isus upotrebio u svojoj javnoj službi beše ona ista koju je i Jovan Krstitelj upotrebio kada je započeo svoju misiju: "Pokajte se!" Od tada poče Isus učiti i govoriti: Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. (Matej 4, 17) Danas se to malo gde propoveda, zahvaljujući sotoninoj sili. Isus je znao da je Sotona podigao silu da uništi čovečanstvo. Sotona kroz upotrebu sile zavodi mnoštvo da veruju da ima mnogo puteva koji vode u Nebo... ali, Isus je govorio: Ja sam put i istina i život: niko neće doći k ocu do kroza me. (Jovan 14, 6) Isus je počeo da gradi svoju crkvu sa apostolima. Narod je voleo Njegova čuda, ali se slabo odazivao na Njegovo učenje. Hiljade su ga slušale i sledile da bi bili nahranjeni, ali, kada se to završilo, Biblija kaže da se samo 120 ljudi sakupilo u gornjoj sobi. Kada su progonstva naišla, mnogi su ga napustili, ali pravi su ostali. Isus nije bio slaba ličnost, kakvog ga mnogi zamišljaju. On je posedovao moć i silu, autoritet, ali, imao je takođe i ljubavi za 73

ALBERTO

svoje 'ovce', koje su bile rasejane i bez pravog pastira. Nije bilo nikog ko bi Ga mogao uporediti sa bezosećajnom religioznom mašinom. Isus nije bio običan čovek, i zbog toga su ga mrzeli. Sotona je, s druge strane, bio sličan besnom generalu, i napadao je Isusa napadima svake vrste. Sotona je zaveo mnoštvo. Kada je ulazio u Jerusalim, Isus je podigao svoje oči i zaplakao se nad njim. A kada je došlo vreme da bude razapet, bio je poslušan svom nebeskom Ocu, ponizio je samog sebe i dozvolio da padne u ruke krvnika, koji su bili u slepoj službi te religiozne mašine sotonske 'sile'. Isusa su tukli i odveli izvan grada, da bude razapet kao kakav zločinac. Pošto je bila na pragu subota, nazvana 'veliki dan', čim je umro, skinut je sa krsta da bi u subotu bili na miru po zakonu. A budući da beše petak, pa da ne bi tela ostala na krstu u subotu, (jer beše veliki dan ona subota) Jevreji moliše Pilata da im prebiju goleni pa da ih skinu. (Jovan 19, 31) Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu (Luka 23, 56). Isus je umro da bi otkupio od greha i smrti one koji ga prihvataju i da bi ispunio svoje vlastito proročanstvo: Tada odgovoriše neki od književnika i fariseja govoreći: učitelju, mi bi radi od tebe znak videti. A on odgovarajući reče im: rod zli i preljubotvorni traži znak; i neće mu se dati znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u trbuhu kitovom tri dana i tri noći: tako će biti i sin čovečji u srcu zemlje tri dana i tri noći. (Matej 12, 38-40) Sredstvo smrti bio je krst, vešto isplaniran kroz Semiramidu, u čast Tamuzu. Izvorno je krst bio oblikovan i zamišljen kao slovo T, ali kako je vreme prolazilo, postajalo je sve više izopačeno. U rimskom sistemu, žrtve su bile razapinjane na krst ne samo da bi ispaštale zbog svog zločina, nego je to takođe bilo i žrtvovanje njihovim paganskim bogovima. Krst kao simbol nikada nije bio hrišćanski. Kada Biblija govori o krstu, ona uvek naglašava 74

ALBERTO

Hristovo žrtvovanje za grehe čovečanstva, nikada sam krst! To je bilo najveće delo ljubavi koje je svet ikada video. Spasitelj sveta je visio između Neba i Zemlje i postao savršena žrtva koja se prinese samo jednom za grehe čovečanstva. Tako se i Hristos jednom prinese, da uzme mnogih grehe, a drugom će se javiti bez greha na spasenje onima koji ga čekaju. (Jevrejima 9, 28) Svako nečisto delo, svaki greh koji je ikad učinjen, sve je bilo natovareno na bezgrešno jagnje. On je prolio svoju dragocenu krv da očisti naše grehe. Biblija kaže: I gotovo sve se krvlju čisti po zakonu, i bez prolivanja krvi ne biva oproštenje. (Jevrejima 9, 22) Isus je umro i stavljen je u grob, a treći dan je vaskrsnuo iz mrtvih. To je bila savršena žrtva, ispunjenje starozavetnog žrtvenog sistema. Simbol se ispunio u Isusovoj žrtvi. I cepanje zavese u hramu označilo je da je sistem prinošenja životinjskih žrtava prekinut. A Isus opet povika iza glasa, i ispusti dušu. I gle, zavesa crkvena razdre se na dvoje od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade. (Matej 27, 50.51) Onaj na koga su žrtve ukazivale, ispunio je svoje obećanje. Svako dalje prinošenje životinjskih žrtava značilo bi da Isusova žrtva nije prihvaćena. Jevreji su ipak i dalje nastavili da žrtvuju životinje, još 32 godine, dok hram nije bio srušen. Sedamdesete godine našeg brojanja godina, kao ispunjenje božanskog proročanstva, Jerusalim je zauzet i jevrejski hram srušen, da bi se zaustavilo ovo bogohuljenje. Ipak, Sotona je nastojao da to ponovo na neki sličan način uvede. To je nazvao 'misa'. Misu Sotona koristi da prikaže Hrista kao spasitelja koji neprestano umire, ili mrtvog Hrista. Nakon što je Isus vaskrsao, vratio se na Nebo. Kao što je obećao svojim učenicima, poslao im je utešitelja, nebesku silu u ličnosti Svetoga Duha. To čini i danas za one koji ga veruju. I ja ću umoliti Oca i daće vam drugoga utešitelja, da bude s vama vavek. Duha istine, kojega svet ne može primiti, jer ga ne vidi niti ga poznaje; a vi ga poznajete, jer u vama stoji, i u vama će biti. (Jovan 14, 16.17) On je vernima dao silu sa visine da bi se 75

ALBERTO

tako mogli uspešno suprotstaviti 'sili' odozdo. Isus je zapovedio svima koji ga prihvate da propovedaju jevanđelje, 'radosnu vest', da je On dao svoj život za spasenje sveta, da nas oslobodi okova večne smrti. Sotonu to užasava. Kao što Hrist ima svoje verne sledbenike koji propovedaju jevanđelje i koji se pripremaju da budu s Njim na Nebu, tako je i Sotona zaposlen, pripremajući svoju lažnu crkvu, lažno 'hrišćanstvo', da što više ljudi odvede u propast i večnu smrt. Verni Hristu u Antiohiji i Siriji su se marljivo trudili da zaštite i sačuvaju Pisma, radeći tačne kopije od originalnih rukopisa. Oni su ljubili i poštovali Reč Božju. U isto vreme 'sila' zla je bila marljiva da u Aleksandriji u Egiptu izmeni Pisma. Na taj način su omalovažili Hrista i njegovu žrtvu. Sotona se pojavio sa svojom vlastitom Biblijom. Kasnije je ona bila poznata kao 'latinska Vulgata'. Progonstva pod sotonskim uticajem udarila su na prve hrišćane, ali umesto da ih unište, oni su postali jači i mnogobrojniji. Sotonina sila je vladala u Rimu, koristeći paganske careve da uništi i pobije Hristove sledbenike. Dolazilo je vreme da Sotona pokaže svetu svoju verziju hrišćanske crkve. Paganstvo je trebalo da poprimi novo lice. Čovek koga je Sotona upotrebio da stvori ovu religioznu neman, bio je car Konstantin. Kada je prethodni imperator Rima umro, dva čoveka su se borila za presto: Konstantin i jedan drugi rimski general po imenu Maksentus. Pogledajmo privatni život čoveka koga je Sotona postavio kao prvog papu 312. godine. Konstantinova se armija suočila sa svojim protivnikom Maksentusom. Za vreme ove velike bitke Sotona je zaveo Konstantina. U jednoj viziji mu je pokazao znak krsta i rekao mu je da će u tom znaku pobediti. A Duh razgovetno govori da će u poslednja vremena odstupiti neki od vere slušajući lažne duhove i nauke đavolske. (1. Timotiju 4, 1) 76

ALBERTO

Konstantinove trupe su bile poduprte od armije sotonskih sila. Konstantin je tvrdio da je kao rezultat ove bitke bilo i njegovo obraćenje u hrišćanstvo. On je izdao proglas 'tolerancije' 313. godine i navodno zaustavio progonstvo hrišćana, te doneo mir. Njegov posao bio je pod upravom Sotone. Nastojao je da sjedini paganstvo sa izopačenim oblikom hrišćanstva. To što je on učinio, pretvorilo se u rimski katolicizam. Kada sam bio u Vatikanskim trezorima, čitao sam pisma Konstantinove majke Helene. Helena je prihvatila vavilonski, paganski način hrišćanstva, i ona se već molila devici Mariji. Helena je bila u mukama zbog svog sina. Ona je tražila od njega da preda svoje srce onom što je ona nazivala 'pravim Bogom'. Helena se bojala Konstantina i živela je u izgnanstvu u Jerusalimu. Znala je za užasnu tajnu da on nikada nije bio pravi hrišćanin. Obožavao je boga Sunca 'Sol', i naredio je da se poubijaju pravi hrišćani koji su se sabirali u brdima da bi preživeli i da bi održali Reč Božju. Konstantin je bio antihrist koji je bio sasvim pod vlašću Sotoninih zavodničkih duhova, slično kao i svaki papa koji je došao nakon njega. 337. godine, kada mu je život bio na izmaku, Konstantin je odložio svoju kraljevsku odoru i javno se krstio. Mada je celog svog života odbijao da se krsti i teško da bi on to ikada i učinio, da to nije bilo po naredbi sotonske sile. Odmah nakon Konstantinovog krštenja, njegovi senatori, kao i sva vojska, bili su podvrgnuti krštenju. Ovo je bio trenutak trijumfa za rimokatolički sistem. Sotonska crkva je tako uzimala sve više maha. Sve što bi joj stajalo na putu bilo bi uništeno. Rimokatolicizam je bio mešavina paganstva, čarobnjaštva, judaizma, primesa izopačenog hrišćanstva, da bi sve dobilo što privlačniji izgled. Apostol Pavle piše: Čudim se da se tako odmah odvraćate na drugo jevanđelje od onoga koje vas pozva blagodaću Hristovom, koje nije drugo, samo što neki smetaju vas i hoće da izvrnu jevanđelje Hristovo. Ali ako i mi, ili anđeo s neba javi vam jevanđelje drukčije nego što vam javismo, proklet da bude! Kao 77

ALBERTO

što pre rekosmo i sad opet velim: ako vam ko javi jevanđelje drukčije nego što primiste, proklet da bude! Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov. Ali vam dajem na znanje, braćo, da ono jevanđelje koje sam ja javio, nije po čoveku. Jer ga ja ne primih od čoveka, niti naučih, nego otkrivenjem Isusa Hrista. (Galatima 1, 6-12) Ova religiozna mašinerija kontroliše Evropu. Kao što je ona rasla, raslo je i čarobnjaštvo. Zemlja se napunila prokletstvom, lutanjem duša, crnim misama, žrtvenim ubistvima i pijenjem ljudske krvi. Mnogo se toga događalo u ženskim i muškim samostanima širom Evrope. Gledajući unatrag, sve to vodi ponovo ka Nimrodu i Semiramidi. Danas, kroz čarobnjaštvo veoma poštovano ime Diana, nije u stvari ništa drugo, nego Semiramida. Na 'crnoj misi' veštice su žrtvovale žrtve Luciferu (Sotoni), a u samostanima je bilo žrtvovanje posvećeno Mariji. Onaj koji je sedeo na prestolu u Vatikanu, bio je Nimrodov predstavnik, prikazujući se da je Isus Hrist, iako je bio pravi antihrist. Reč 'anti' znači - krivi. Dakle, krivi ili lažni Hrist. Protiv ili nasuprot Hrista. Isus nas je naučio da ljubimo naše neprijatelje. Antihristova misija je bila da ili obrati svoje neprijatelje, ili da ih poubija. U tom mračnom srednjem veku, kada je rimokatolička crkva bila na vlasti, neki od pravih hrišćana, poznati pod imenom 'anabaptisti', sabirali su se po gorama. Oni su verovali u suverenitet milosti Božje, nauku potpunog odvojenja i čvrsto su se suprotstavljali dečjem krštenju. Oni su se tako nazivali, pošto su još jednom krštavali obraćene rimokatolike, govoreći im da krštavanje male dece nije po Svetom Pismu. Zbog toga su bili omrznuti, ubijani, a njihove glave su nataknute na stubove pored puta za Rim, u dužini od 30 milja. Stara 'bludnica' iz Otkrivenja govori svojoj deci da su ona spašena kroz dela. Anabaptisti su zauzeli biblijsko stanovište: Jer 78

ALBERTO

ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. (Efescima 2, 8.9) Pošto su ovako propovedali, mnogi su ubijeni. Pre nego što je došlo vreme Martina Lutera, sila Božja je sišla na one koji su bili skriveni po gorama. Dečaci, stari svega osam do deset godina, počeli su propovedati kao što je nekada propovedao apostol Pavle. Došli su i u gradove. Rimokatolički sveštenici su bili užasnuti, jer su katolici primali reč Božju i bili spasavani po mnogim mestima. To je bilo delo probuđenja od Gospoda. Ništa slično tome nije se dogodilo otkako su prvi hrišćani širili jevanđelje. Odmah su, međutim, ova deca uhvaćena i spaljena na lomači, kako bi se zaustavilo širenje jevanđelja. Dr. Alberto Romero Rivera je upitan kako je sve ovo doznao. On je odgovorio: - Čitao sam u Vatikanskoj arhivi. Svaki detalj je zapisan, ali se veoma oprezno čuva, da to sve ne bi došlo u javnost, u istorijske knjige. Kao rezultat velikog probuđenja koga je izazvala reformacija, 'Vavilon' se počeo rušiti. Sotona je nastojao da sakupi sve svoje sile sa cele zemlje. U drevnom Rimu je brdo bilo nazvano 'Vatikanus', što na klasičnom latinskom znači 'grad Božji' ili 'mesto proricanja', ali ono posta od tada 'stan đavolima'. I povika jakim glasom govoreći: pade, pade Vavilon veliki, i posta stan đavolima i tamnica svakome duhu nečistome, i tamnica sviju ptica nečistih i mrskih: jer otrovnim vinom kurvarstva svojega napoji sve narode. (Otkrivenje 18, 2) Sotona je podigao i svog šampiona Ignacija Lojolu, da ubija duhovno probuđene i sve one koji su se protivili učenju Vatikana. Isus nas je učio drugačije: A ja vam kažem: ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, činite dobro onima koji na vas mrze i molite se Bogu za one koji vas gone. (Matej 5, 44) 79

ALBERTO

'Sveti ured' je uspostavio i pustio u pokret paklenu mašinu inkvizicije. Za vreme ove vladavine terora, 68 miliona ljudi je bilo mučeno i mnogi od njih su bili spaljeni na lomači. 'Sveti ured' je od tada do danas samo menjao planove mučenja i načine progonstva. Nikada nije prestao da funkcioniše. Za vreme II svetskog rata 6 miliona jevreja je bilo ubijeno za 'veliku slavu Božju'. Sistem se nije promenio. Čak i dan danas 'Sveti ured' pobuđuje strasti kao nikada ranije. Papa Jovan Pavle II je upravo dao nalog za lokalna sudska sedišta koja bi bila uspostavljena u lokalnim rimokatoličkim crkvama po čitavom svetu. Ignacije Lojola je stvorio 'Iluminate', sotonsku organizaciju, koja kontroliše umove evropskih lidera pomoću hipnoze i čarobnjaštva. Lojola je opštio sa duhom sveta tame, tražeći savet, kada je osnivao ovu delotvornu i zlu organizaciju. Ti zli duhovi su stvarni demoni, Sotonini pali anđeli, koje kontroliše sam Sotona. Nadahnjujući svojom silom Lojolin um, Sotona ga je nazvao anđelom svetla. Biblija kaže: I nije čudo, jer se sam Sotona pretvara u anđela svetla. (2. Korinćanima 11, 14) Zbog svoje neobične aktivnosti, Lojola je bio napadnut od dominikanskih redovnika, koji su bili najmoćniji i najuticajniji u španskoj inkviziciji. Zahvaljujući samom Sotoni, on je bio pošteđen svoje sopstvene inkvizicije. Ignacije Lojola je otišao prvo kod pape i predložio mu koncept za novi red sveštenika nazvan 'Udruženje Isusovo' (jezuiti), čija je namera bila da služi njegovoj svetosti. Papa je prihvatio zamisao, a Lojola je postao prvi jezuitski general. On je razvijao svoje duhovne vežbe, kako bi ih jednom doveo u duhovno savršenstvo. Kroz sistematsku meditaciju, molitvu, posmatranje, dočaravanje i iluminaciju, Lojola je padao u trans, zanos. Čak je bio viđen kako lebdi iznad poda. Ima mnogo jezuita i svi su potpuno pod uticajem Sotonske sile, uključujući i mene samoga dok sam bio jezuita. Sotona je izgradio 80

ALBERTO

svoju elitu, jezuitski red, da bi ga u slepoj poslušnosti, u svemu sledili. Lojola je izgrađivao svoja shvatanja iz nauke drevne Grčke, iz okultizma i iz prirodnih nauka. On je želeo da njegovi sveštenici postanu inteligencija rimokatoličkog religioznog reda. Lojola se koristio filozofijom, metafizikom, logikom, psihijatrijom, psihoanalizom, psihoterapijom, psihologijom, parapsihologijom, hipnozom, telepatijom. Sve se ovo danas smatra područjima nauke. Transcedentalna meditacija je bila korišćena u samostanima kao glavna disciplina, kroz koncentrisanje i ponavljanje imena svetaca i jedne od devica (Cybele), ili ime device Marije, što je poteklo od Semiramide, ili kroz izricanje molitava i slavljenja. Ovi ljudi su na taj način privlačili demone. Dobar primer za to je danas transcedentalna meditacija, gde je mantra 23 zapravo ime jednog snažnog demona Indije. Ponavljanje demonskog imena, doziva ga, i konačno on ih i zaposedne, te postane njihov vođa. Poznavanje spiritizma jezuitskim sveštenicima daje moć da imaju kontrolu nad drugim narodima. Ignacije Lojola je postao jedan od vođa u Vatikanu. Namestio je svoju okultnu organizaciju Iluminate pod pokroviteljstvo rimokatoličke institucije. Iluminati su tada postali najvažniji ogranak jezuitskog reda, ali u tajnosti. Lojola je znao da će Iluminati biti sposobni da kontrolišu svetsku ekonomiju, internacionalno bankarstvo, vojne sile, sve ogranke čarobnjaštva i religije sveta, te da nateraju čovečanstvo da padne na kolena pred papom. Nema grupe ljudi koja je dublje otišla u okultizam od jezuita. Njihovo intenzivno studiranje čarobnjaštva i njihovi ogranci vode ih sve bliže Sotoni. Oni koriste transcedentalnu meditaciju i sve oblike budizma. I danas rade po čitavom svetu s doktorima 23

Reč koja se ponavlja u meditaciji. 81

ALBERTO

čarolija šaljući im 'svetu vodu'. Dana 8. jula 1980. godine, papa Jovan II ukazao je da se nema šta prigovoriti čarobnjaštvu osnovanom u duhu afričkog kulta, kada je ono prožeto katolicizmom. On podseća da takav kult, kada je jednom prečišćen, može pomoći širenju jevanđelja Hristova. Jezuiti pomažu razvoj ovakvih kultova iza pozornice, kroz finansije i infiltraciju. U Božjim očima je jedan takav kult mrzost. Biblija nam otkriva da je Vavilon veliki mati kurvama i mrzostima zemaljskima (Otkrivenje 17, 5). Bilo koje novo oformljeno religiozno telo ili udruženje (možda i tajno), odmah će posetiti neko od jezuita. Tada će na ovakvo novo telo biti uticano kroz ove inteligentne, dražesne posetioce, koji pomažu oblikovanju i razvoju iste. Oni deluju u pravcu službe interesima Vatikana. Neke od ovih grupa su: masoni, jehovini svedoci, mormoni, hrišćanska nauka, itd. Ovo su neke duhovne mrzosti koje su se razvile kroz jezuite. Vi možete videti dokaze ovoga u tim religijama. Postale su obličje rimokatolicizma i rimokatoličke institucije. Imaju istu osnovu podređenog modela u svojoj nauci, religioznoj praksi i strukturi. Kada se na početku nekako saznalo da je Lojola utemeljio, uspostavio Iluminate, jezuiti su upotrebili drugog vernog člana po imenu Adam Kajshaupt (Adam Keishaupt), koji je bio pod ekstremnom zakletvom. Imao je zadatak da se pretvara da napušta jezuitski red, te da je on začetnik Iluminata, 1. maja 1776. godine. Ovo je bilo učinjeno zato, da se svetu prikaže da nema srodstva između Iluminata i rimokatoličkog sistema. Alberto je upitan: - Ako je Vatikan 'stan đavolima' iz opisa u Otkrivenju 18, 2; kakve promene mora da izvrši rimokatolik da bi došao na Nebo? - On mora prestati da bude rimokatolik. 82

ALBERTO

Moramo shvatiti da ovaj sistem nikada nije bio hrišćanska crkva! Sve je u njemu imitacija. Njihov Bog, njihov Isus, njihov Sveti Duh ne nalaze se u Bibliji. Da ovo objasnim. Kada je Isus rekao: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje (Marko 10, 14), On je pokazao svoju ljubav prema deci. Ali, rimokatolički sveštenici govore katoličkim roditeljima da je krštenje male dece apsolutno potrebno za spasenje, jer ako dete umre nekršteno, ono neće biti primljeno u slavu Božju. Roditeljima su nepoznate drevne sotonske ceremonije žrtvovanja male dece Valu, pri čemu su se koristili ulje i so, i da se to sada primenjuje na njihovoj deci, te da time izlažu svoju nevinu decu demonima Vavilona. Sveštenik zahteva da načini obred kojim će isterati demonske sile iz deteta, da ga zaštiti. Sveštenik stavlja uljem okultnu oznaku Tamuza na glavu malog deteta u znaku krsta. Zatim stavlja so u usta malog deteta, i dete je kršteno vodom. Malo dete tada postaje član velike vavilonske religije, Vatikana. Rimokatolici veruju da je ovim obredom dete očišćeno od urođenog greha, načinjeno detetom Božjim, te da je njegovo Nebo. Veruju da je malo dete nanovo rođeno. Albertu je napomenuto sledeće: - Alberto, Biblija kaže da tek kada neko veruje u Hrista i prihvati ga, može da bude kršten. Sa tim činom je pokazana njegova identifikacija s Gospodom Isusom u Njegovoj smrti, sahrani i vaskrsenju. ...Isus pošto se krsti i moljaše se Bogu, otvori se Nebo i siđe nanj Duh sveti u telesnom obliku kao golub, i ču se glas s Neba govoreći: ti si sin moj ljubazni, ti si po mojoj volji. I taj Isus imaše oko trideset godina kad poče; i beše, kao što se mišljaše, sin Josifa. (Luka 3, 21-23) Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt njegovu krstismo se? Tako se s njim pogrebosmo krštenjem u 83

ALBERTO

smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem. Znajući ovo da se stari naš čovek razape s njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre, oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s njim. Znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće obvladati njime. Jer što umre, grehu umre jedanput, a što živi, Bogu živi. Tako i vi dakle držite sebe da ste mrtvi grehu, a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našemu. Da ne caruje dakle greh u vašemu smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim. (Rimljanima 6, 3-12) Kako iđahu putem dođoše na nekakvu vodu; i reče uškopljenik: evo vode, šta brani meni da se krstim? A Filip mu reče: ako veruješ od svega srca svojega, možeš. A on odgovarajući reče: verujem da je Isus Hristos sin Božji. I zapovedi da stanu kola i siđoše oba na vodu, i Filip i uškopljenik, i krsti ga. (Dela 8, 36-38) Krštenja dece nema u Bibliji. - Da znam. To je Sotonski pronalazak da se uvere roditelji da su deca spremna za Nebo. Neizbrisiva oznaka na dušama male dece je Sotonska. Oni su primili oznake čarobnjaštva. Nema nade za bilo kojeg katolika u rimskoj instituciji dok živi u tom zlom sistemu i ne izađe iz njega. Bogu je drag svaki čovek, svaki pojedinac: Jer mi nije mila smrt onoga koji mre, govori Gospod Gospod; obratite se dakle i budite živi. (Jezekilj 18, 32) Zato je u Otkrivenju rečeno dragocenim rimokatolicima: Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4) 800 miliona članova drži 'bludnica' prikazana Jovanu u Otkrivenju, u duhovnoj svezi zablude. Sotona koristi misu (imitaciju Gospodnje večere), i to je nazvano 'sakrament svete euharistije'. Ovo je jedan drugi Isus, a Biblija nas upozorava: Ali 84

ALBERTO

ako i mi, ili anđeo s Neba javi vam jevanđelje drugačije nego što vam javismo, proklet da bude! (Galatima 1, 8) Jer ako onaj koji dolazi drugoga Isusa propoveda kojega mi ne propovedasmo, ili drugoga Duha primite kojega ne primiste, ili drugo jevanđelje koje ne primiste, dobro biste potrpeli. (2. Korinćanima 11, 4) Obredna oblatna je nazvana 'hostija' (IHS). To je ukradeno od egipćana, koji su pretvarali oblatnu u svog boga Sunca Ozirisa. To je razlog zašto je hostija u obliku sunca. Slova na rimokatoličkoj hostiji su ista kao i na egipatskoj oblatni I-H-S, i predstavljaju egipatsko trojstvo Isis, Horus i Seb. 'Bludnica' je to primenila na prva tri slova svetog imena Isus na grčkom. Ovaj simbol su jezuiti izabrali za svoj grb. Ako jedan rimokatolik ne učestvuje u sakramentu svete euharistije, on će biti večno proklet. Katolici, koji jedu ovog drugog Isusa u obliku sunca, ne jedu simbolično Isusa iz Biblije, već jedu Vala, boga Sunca, simbol Sotone. 'Stan đavolima' - Vatikan, uspešno baca okultnu mrežu na sve svoje članove. Rimokatolici se boje Isusovih reči kada im on zapoveda: Iziđite iz nje! (Otkrivenje 18, 4) Umesto da veruju Bibliji, njenim rečima i Spasiteljevoj naredbi, oni više vole da slede učenje velike bludnice (vidi: Otkrivenje 17. poglavlje), koja ponosno tvrdi da nema spasenja izvan rimske crkve. Postoje dva simbola koje koristi ova okrutna religiozna neman. Jedno je raspelo, što je simbol smrti, dok je drugi simbol euharistija. To se prikazuje kao prava služba Bogu. Krst je okultna tvorevina data kroz Semiramidu, 'kraljicu neba', za sećanje na njenog sina Tamuza (bog Sunca - Val). Na Tamuzovom krstu je simbol mrtvog Isusa, a rimokatolici obožavaju ovaj religiozni predmet i mole mu se. Raspelo je stvarno srce okultizma, a u Božjim očima je to prokleta stvar. I nemoj da uneseš gada u dom svoj, da ne budeš proket kao i on, nego se gadi na nj i grozi se od njega, jer je prokleto. (5. Mojsijeva 7, 26) Iza raspela su jake demonske sile, koje mu 85

ALBERTO

daju ogromnu snagu. (To možemo često videti u predstavama o vampirima.) Kada sam bio uvučen u egzorcizam s Karmen Montez, ja sam u stvari okretao demone, prikazujući da su to duše preminulih. Isus nam je rekao u Mateju 12, 43-45 da ako se jedan demon istera iz jedne nespašene osobe, on će se ponovo vratiti, ali sa sedam drugih duhova, da bi mogao da kontroliše tog pojedinca. Sotonina je prednost da stoji iza raspela, te da izgoni slabije demone iz rimokatolika. Ovim se takav vernik priprema da bude potpuno opsednut vavilonskim demonima, takvim kao što je i u pojmu 'majka božja'. Demon ih tako sa ogromnom snagom drži u rimokatoličkom sistemu. Bilo koje raspelo, ovakvo ili onakvo, u jednom domu, ili samostanu, bez obzira kakav je štićenik, utiče snažno na svakog direktno, jer privlači demone. Stoga, ako neko ima raspelo u svom domu, trebao bi odmah da ga izbaci. Kada sam imao četrnaest godina, naša grupa iz jezuitskog koledža posetila je Salesianski samostan u Las Palmasu, na Kanarskim ostrvima, da vidimo kako taj red napreduje. Oni su se specijalizovali u radu sa siročadi. Moj prijatelj i ja smo trčali po zemljištu tog samostana i moj prijatelj je odjednom upao u otvorenu jamu oko metar i po duboku i isto toliko široku i oko dva metra dugačku. On se kod pada povredio, te sam ja skočio unutra da mu pomognem da izađe. Posegnuo sam za jednim dugačkim komadom drveta, da bi se izvukli iz jame. Međutim, odjednom smo se zapleli u neko smotano platno, slično velikoj plahti. Dok sam vukao drvo, plahta se odmotavala i ja sam se sledio od onoga što sam video. Tamo je bilo sedam leševa male dece. Svako od njih je imalo tri krsta oko vrata, jedan krst na svakom dlanu i na obe noge, a na njihovim prsima su bila dva velika krsta. Krst je izgledao ovako:

86

ALBERTO

što znači 'mir Hristov'. Ja sam bio smeten, zbunjen i nisam mogao da govorim. Kasnije, jedan od dečaka koji je video ovaj nesretni slučaj, ispričao je to svojoj trinaestogodišnjoj sestri koja je pohađala žensku samostansku školu. Ona je otišla u ispovedaonicu i rekla svom svešteniku o tome. Nedugo iza toga njezino telo je nađeno bez oba uva i bez jezika. U isto vreme moj je prijatelj tajanstveno nestao i nikada više nije bio viđen. Kada sam čuo šta se dogodilo devojci, kosa mi se podigla od straha. Isti onakav znak je bio stavljen i na njezina prsa. Bio sam bolestan od straha i mislio sam da ću umreti. Ova mala deca su bila žrtvovana Mariji na isti način kao što su nekada deca bila žrtvovana Semiramidi. Ništa se nije promenilo. Krst koga su upotrebljavali na žrtvama nazivali su 'mir Hristov'. Jezuiti su pretvorili ovaj krst u jedan izopačen sotonski simbol za obožavanje Marije. Postoji jedno katoličko učenje da je Marija trpela isto toliko koliko je trpeo i Isus na krstu, pošto je 'nož probio njenu dušu'. Da bi zadobili saosećanje Marije, katolici moraju nešto da žrtvuju. Svako treba da trpi za Mariju, da bi, navodno, mogao da dobije 'mir Hristov'. Ako opatica krvari rađajući sveštenikovo dete, uskraćuje joj se lečenje, tako da bi mogla da trpi za Mariju, pa ako treba, i da umre za nju! Malo dete je uvek pre žrtvovanja kršteno. Mnogo puta su mala deca mučena. Jezuiti uče da se bez žrtvovanja ne može zaraditi mir. Dakle, ne može biti mira s Hristom ako se prethodno ne žrtvuje Mariji. Oni kažu da će Marija izbaviti osobu koja trpi za njenog sina, i načiniti mir s Njime. To je razlog zbog kojeg se stavlja takav znak u obliku krsta.

87

ALBERTO

Ovo učenje se ne nalazi u Bibliji. Rimokatolička Marija danas, nije ništa drugo nego Semiramida. U poslednjim danima pre Hristovog dolaska Sotona će upotrebljavati čuda da zavede svet. Ovo će biti učinjeno uz pomoć zavodničkih duhova i lažnih čudesa. Jer će izaći lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izbrane. (Matej 24, 4) Dok sam još bio jezuitski sveštenik posetio sam Lurd u Francuskoj i video jedno čudo koje se tamo dogodilo. Jedan čovek, kome je nedostajala noga od kolena na dole, stavio ju je u vodu, i svojim očima sam gledao njegovu nogu kako raste kao neka kugla od mesa koja se pokreće prema dole, dok nije oblikovala stopalo sa prstima. On je ustao i hodao, i dao je svu slavu devici Mariji. Mnoštvo je otišlo diveći se, ne znajući da đavolski duhovi mogu takođe da čine čudesa. Jer su ovo duhovi đavolski koji čine čudesa, i izlaze k carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga svedržitelja. (Otkrivenje 16, 14) Sa ekumensko-harizmatičkim pokretom privlače protestante i druge hrišćane u Vatikan. Danas ta sila može biti vidljiva, može da deluje kroz popularne nove sveštenike, koji održavaju sastanke iscelenja. Iscelenje se događa dok u pozadini stoji idol: bogorodica, zapravo Semiramida koja drži boga Sunca u svom naručju. U harizmatičkom zanosu sveštenici drže Vala uzdignutog u simbolu okultizma: raspelu. Sila deluje kroz harizmatički pokret, na zadovoljstvo Vatikana. Mnogi hrišćanski lideri su mnoge prodali, umesto da su se borili za čistu veru. Ljubazni! Starajući se jednako da vam pišem za opšte vaše spasenje, bi mi potrebno da vam pišem moleći da se borite za pravednu veru, koja je jedanput dana svetima. (Juda 3) Oni su toliko nisko pali da su načinili kompromis sa đavolom. Propovedaju ljubav i ujedinjenje sa Vatikanom, umesto da propovedaju: iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod... (2. Korinćanima 6, 17) Takvi propovednici neće moći dugo da 88

ALBERTO

sede mirno na svom mestu i da zaobilaze istinu, oni će postati sluge Vatikana. Prosečni katolici ne znaju ništa o krvavoj inkviziciji, koju su njihove vođe isplanirale za one koji se čvrsto drže biblijskih istina. Naše je da ustanemo i da se zauzmemo da zadobijemo 800 miliona dragocenih katolika za Hrista. Ako ih ne opomenemo, oni će biti večno izgubljeni a njihova krv će biti na našim rukama na Hristovom sudu. Kad rečem bezbožniku: poginućeš, a ti ga ne opomeneš i ne progovoriš mu da bi odvratio bezbožnika od bezbožnoga puta njegova, da bi ga sačuvao u životu, onaj će bezbožnik poginuti sa svojega bezakonja; ali ću krv njegovu iskati iz tvojih ruku. (Jezekilj 3, 18) Sotona svojim lukavstvom uverava svakoga da je rimokatolička institucija hrišćanska. Mi smo uvideli da je njihov Isus - Tamuz, njihova Marija - Semiramida, papa je antihrist, dok je njihova hostija ukradena od egipćana i predstavlja boga Sunca, a katoličko je raspelo - srce okultizma. S druge strane, Biblija nam jasno otkriva da je sve to 'stan đavola'. Isus mrzi i prokleo je ovu zlu religiju, i opominje katolike da izađu iz nje: iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina. (Otkrivenje 18, 4) Samo kada izađete i primite Hrista kao Gospoda i Spasitelja, možete biti slobodni od ove okultne sile i pobeći od 'jezera ognjenog'. Svi oni koji nastoje da žive po Bibliji, Božjoj svetoj reči, da bi mogli da izbegnu sotonsko zavođenje u poslednje dane, treba da imaju na umu i sledeće stihove: Ne vucite u tuđemu jarmu nevernika; jer šta ima pravda s bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako se slaže Hristos sa Velijarom? ili kakav deo ima verni s nevernikom? (2. Korinćanima 6, 14.15) Postoji sila iznad ove sile, a Biblija kaže: Pokorite se dakle Bogu, a protivite se đavolu, i pobeći će od vas. (Jakov 4, 7) Ko će dobiti tvoju dušu? Hrist ili Sotona? 89

ALBERTO

90