4304 Savremene Tendencije U Lovu

POLJOPRIVREDNO-ŠUMARSKA ŠKOLA „ JOSIF PANČIĆ“ - SURDULICA

DIPLOMSKI RAD Tema iz: Proizvodnje i gajenje divljači

„Savremene tendencije u lovu“

Profesor

Učenik

Milenković Valentina

Stanković Goran

Uvod

Hiljadama godina čovek je preživljavao zahvaljujući lovu i ribolovu. U početku koristeći primitivne alatke od kamena i kremena, drveta i kosti

i oružja

pa sve do pronalaska

metala, luka i strele ćovek je težio da sebi olakša lov. Daljom evolucijom čovek je pripitomljavao životinje koje su mu sluzile kako za vucu tako i kao hrana, da ih više ne bi morao loviti. Danas kada lov više ne predstavlja jednu egzistencijalnu potrebu on postaje zabava, sport , ili unosan profit koji obezbeđuje krivolov nad zastićenim vrstama. Lov predstavlja gonjenje divljači, prvenstveno iz sporta. U prvobitnom periodu , lov je za ljude bio nužna potreba , što je

sve

do

skoro

bio

u

mnogim

društvima.

Razvojem

poljoprivrede lov je postao manje neophodan kao jedini izvor opstanka , ali divljač je i dalje proganjana da bi se zaštitili usevi , stada ili krda , kao i zbog hrane. Danas se od oružja za lov obično koristi puška , sačmara i luk i strela , a metodi obuhvataju vrebanje , lov pretraživanjem ( ležanje u zasedi ) , traganje , vožnju i 2008 Surdulica

2

dozivanje. Ponekad se koriste psi da bi gonili divljač , isterali je i uhvatili kao plen. U Evropi je veći deo zemlje na kojoj se lovilo pripadao

aristokratiji

i

unajmljivani

su

lovočuvari

da

bi

kontrolisali broj divljači koja se može loviti u datoj oblasti. Do 80- ih godina XIX veka , zemlja predviđena za lov nije bila u privatnom vlasništvu , i na njoj su lovili lovci bez ikakvog motiva za ograničavanjem broja ubijenih životinja ; neke vrste su dovedene skoro do istrebljenja. Da bi se ovome stalo na put , ustanovljeni su etički kodeksi kojima se lovljenoj životinji daje pravedna šansa za bekstvo ili se ranjenouj divljači olakšavaju muke; zakoni o divljači , izdavanje dozvola i ograničene lovne sezone postoje da bi se zaštitila divljač. Na primer , moderna dozvola može ovlastiti lovca da ubije samo dva jelena tokom kratke sezone lova na jelene, i on mora pokazati lovinu lovočuvaru koji će onda dokumentovati i označiti životinju. Česte su kazne za osobe koje su ulovile zivotinju koja nije označena.

2008 Surdulica

3

Uzroci osiromašenja biodiverziteta u Srbiji U Srbiji danas postoji oko stotinu miliona ptica, 382 vrste, što predstavlja 74 % faune ptica Evrope. Prekomerna eksploatacija u lovu jedan je od osnovnih razloga sa nestanak određenih ugroženih vrsta ptica. Sa prostora Srbije potpuno je u poslednje vreme nestao Sup starešina (Aegyoius monachus), Kostoberina - Bradati lešinar (Gypsaetus barbatus), Beloglava patka (Oxyura leucocephala), Mala droplja (Tetrax tetrax), Sivi ždral (Grus grus), i Beli pelikan (Pelecanus onocrotalus). A kriminal nad divljim pričjim vrstama prouzrokovao je pad od stravičnih 20-80 odsto kod većine vrsta naših ptica, preteći da neke od njih uskoro potpuno istrebi.

Zastićene ptičije vrste ponovo na meti lovokradica Da se ne radi o paušalnim ocenama ili neosnovanim tvrdnjama svedoče apeli ljubitelja prirode i ptica svake zime kako bi se sprečilo bestijalno ubijanje zastićenih i retkih ptičijih vrsta koje tokom zime traže utočište na rekama u Srbiji, kada 2008 Surdulica

4

led okuje sever Evrope. Krajem prošle godine, da li zbog nedostatka lovne divljači ili zbog nagona za ubijanjem, na Zapadnoj Moravi nizvodno od Čacka ponovo je po ko zna koji put napravljen pravi pomor retkih i zastićenih vrsta ptica od strane lovokradica. Na meti su se i ovaj put nasli labudovi, čaplje ali i mali kormorani koji predstavljaju svetsku prirodnu retkost. Prema tvrdnjama predsednika Drustva za zaštitu i proučavanje divljih zivotinja, Milana Ruzića, više od tri časa grupa lovokradica, na obali Zapadne Morave u ataru sela Konjevići pucali su na ptice koje su na ovoj reci potražile utočište, a kao najbolja ilustracija o kakvim se ljudima radi govori i podatak da je Ruzić zamalo izbegao i fizički napad od dotičnih, koji su se iživljavali nad pticama, čije se meso, da zlo bude veće, uopšte ne koristi za ishranu. - Lovokradice su krajem prošle godine više od tri sata pucali u Konjevićima i ubijali ptice, među kojima i male kormorane koji su svetska retkost. Neshvatljivo je da su ljudi uperili puške i u njih, iako znaju da meso tih ptica ne može da se koristi za jelo.

2008 Surdulica

5

I

Lovci tvrde da love zbog hrane! Samo narodi čija društva zovemo "primitivnim" danas

love hranu. Takvi narodi ne koriste koriste vatreno oružije, ne love prekobrojno, love najslabije primerke i ne ugrožavaju živi svet, čak ga naprotiv obožavaju i klanjaju se duhu životinje (animisti). U sadašnjem vremenu u Evropi to definitivno nije slučaj. Evropa,

a

naročito

Srbija

imaju

razvijenu

poljoprivredu, stočarstvo i druge grane zarad ishrane. Divlje životinje su nosioci virusa i parazita i nikako se ne savetuje jedenje istih. Bolesti poput besnila, ehinokokusa i ptičijeg gripa su samo neke od stotina bolesti kojima divljač može biti zaražena. Meso divljih životinja ne može proći veterinarske analize ispravnosti i ti ljudi dovode sebe i druge u životnu opasnost.

2008 Surdulica

6

Lov i lovci u Italiji Ovo nije zvanični izveštaj. Činjenice o lovu i lovcima u Italiji viđene su očima očevica i ''izveštaj'' je sačinjen na osnovu činjenica viđenih na terenu, tokom višemesečnog boravka u Italiji. U nastavku sledi poređenje sa situacijom u Srbiji .

Zona zaštite, zabranjen lov. Poljoprivrednim područjima severa Italije protiče veoma mnogo kanala, dubljih i plićih, širih i užih, koji su prilično čisti i u njima žive manje i veće vrste riba i rečni rakovi. Oko njiva i kanala nalaze se manja područja šume, zapravo više veštačkih nasada, uglavnom topola. Obilaskom terena može se uočiti da je lovcima

2008 Surdulica

7

dozvoljeno da pucaju samo na manjem ograničenom području (male površine na kojima je dozvoljen lov, retke su) i da su životinje najvećim delom zaštićene zakonom i žutim, ponegde crvenim tablama sa natpisom ''Divieto di caccia'' (Zabranjen lov) i ''Oasi di protezione (Oaza zaštite ili zaštićeno područje), kao i da je na većini privatnih poseda zabranjen lov. Na nekim delovima kanala (regulisanog toka pomoću ustava i malih brana, kao i usmeravanjem i deljenjem toka vode u više manjih kanala) stoje natpisi o zabrani ribolova - ''Divieto di pesca'', ''Zona di ripopolamente ittico'' (ovo se verovatno odnosi na zonu za oporavak ribljeg fonda).

Divieto di caccia, proprieta privata (zabranjen lov, privatni posed). 2008 Surdulica

8

Iza ove kapije nalazi se veća površina zemljišta sa zasadom drveća i manjim

jezerom

punim

riba

i

divljih

pataka.

Kada se krene u šetnju po prirodi, često se desi da se ne moze ići dalje zato što put preseče neki od brojnih kanala ili rečica. Tako je u

nekim

delovima

severa

Italije

u

kojima

su

kanali

za

odvodnjavanje i navodnjavanje veoma brojni. Voda koja njima protiče

je

veoma

čista.

I ovde je lov zabranjen. Posmatrači mnogobrojnih ptica šetaju okolo. Tu se može videti mnogo vodenih ptica, poput divljih pataka, sivih i velikih belih čaplji i drugih, a verovatno ima i vodomara pošto su na nekim zaštićenim područjima prikazani na tablama o prisutnosti vrsta ptica na određenom području. Ima 2008 Surdulica

9

veoma mnogo ptica pevačica, ne samo van gradova nego i u samim naseljima, među ljudima, jer su njihovi lepo uređeni vrtovi i parkovi prepuni drveća, žbunja i puzavica i ptice neuznemiravano od ljudi žive svoje živote, ulepšavajući svojim cvrkutom početak proleća. Imaju veoma mnogo ptica i po broju i po bogatstvu vrsta. Tu, sasvim blizu ljudi, žive i kod nas veoma retke vrste ptica, poput pupavaca, raznih vrsta detlića, više vrsta ptica grabljivica, ima mnogo kukavica itd. U Srbiji, radi poređenja, ima veoma malo ptica, posebno po gradovima i njihovoj okolini, jer ih (krivo)lovci i balkanska mafija koja se bavi nelegalnom trgovinom pticama masovno ubijaju (pa čak i pojedinci koji ih radi ''razonode'' love zbog ''uzgoja'' u kavezima, i ubijaju ptice - uključujući i decu koja povređuje

Kapa

policajca

i

ubija

zaduženog

ta

za

lovce,

2008 Surdulica

nedužna

iza

stakla

bića).

službenog 10

automobila, sa natpisom "Guardia venatoria giurata enalcaccia". Na

znaku

se

nalazi

crtež

šljuke

u

letu.

I ne samo to: u Italiji postoji čak i posebna vrsta policije, u službenim uniformama, naoružana, koja ima svu opremu za kontrolu

lovaca

i

sprečavanje

nelegalnog

lova

u

zaštićenim

područjima, kojih ima znatno više nego lovnih područja. Takvi policajci imaju i posebna službena auta, obojena kamuflažnom bojom,

i

italijanskog

sa

posebnim

noćnim

Ministarstva

farovima.

Oni

poljoprivrede

i

su

službenici šumarstva.

Znak STOP za lovce, sa odgovarajućim natpisom na znaku. 2008 Surdulica

11

Nalepnica Ministarstva poljoprivrede i šumarstva na službenom automobilu.

Službeno vozilo policajca za lovce, sa posebnim noćnim farovima. 2008 Surdulica

12

U Italiji postoje veoma aktivne grupe ornitologa, profesionalnih, kao i volontera koji vole i štite ptice. Organizuju

se ture

birdwatching-a (posmatranja ptica), oblika turizma i razonode koji

je

u

usponu

u

svim

razvijenijim

zemljama.

S' obzirom na činjenično stanje u Italiji i veoma visok stepen zaštite prirode, jasno je zbog čega najgori ljudi iz Italije, željni lova bez kontrole, dolaze u zemlju poput naše, gde se ne primenjuju postojeći zakoni i lov nije zabranjen ČAK i u rezervatima i nacionalnim parkovima! Oni u Srbiji daju oduška svojim najnižim nagonima (pa i nagonu za ubijanjem nedužnih stvorenja), jer ovde to mogu raditi bez ikakve kontrole i mere, zahvaljujući tome što je u Srbiji veoma visok nivo korupcije i kriminala i skoro sve se može ako

neko

ima

dovoljno

novca.

Problem je i što u Srbiji nije regulisano zakonom da svako ko to želi može da zabrani lovcima da ubijaju životinje na privatnim posedima (na obradivim površinama, livadama, pašnjacima, u šumama itd.). Tako se dešava da neko prihranjuje divlje životinje u svojoj privatnoj šumi, da bi kasnije došli lovci i poubijali sve što nađu. Zbog nezajažljivih apetita pojedinih ljudi-lovokradica , pa čak i nekih institucija koje bi trebalo da se bave zaštitom prirode, strada 2008 Surdulica

13

mnoštvo ptica i sisara, i drastično opada njihov broj... Mnoge vrste više nisu u mogućnosti da nadoknade broj ubijenih jedinki svojom prirodnom reprodukcijom, jer je broj ubijenih znatno veći od broja novorođenih. Kada se naruši ravnoteža među vrstama u ekosistemima, postaje nemoguće ponovo je vratiti. Srbija se pretvara u pustoš, za razliku od Italije i drugih zemalja, gde se vodi računa o prirodi.

Savremene tendencije u lovu u svetu KINA PREDSTAVLJAM VAM LOVACKU DESTINACIJU

Geografski polozaj: Kina se nalazi na istočnom delu Azijskog kontinenta i zahvata ogromnu površinu od Kineskog mora na jugu do reke Usuri na severu, na granici sa Ruskim Sibirom. U 2008 Surdulica

14

istočnom i jugoistočnom delu se nalaze velike primorske ravnice koje su najgušće naseljene oblasti na palneti Zemlji (Kina ima po zvaničnim podacima oko 1.300.000.000 stanovnika) dok su zapadni delovi palninski i visokoplaninski, naročito Tibet gde su ogromana prostranstva na visinama od preko 2000 pa sve do 5000 metara nad morem. Istočni delovi Kine, koji se graniče sa Mongolijom su pustinjski i polupustinjski. Cela ova oblast, kao i oblast Tibeta su malo naseljeni (za Kineske prilike, gde su gradovi od 2-3 miliona stanovnika tek oblasni centri). Pretežno zanimanje stanovnistva u ravncama je poljoprivreda i to veoma intenzivna, mada na malim površinama, dok je u planinskim nomadsko

predelima u

ekstenzivno

pustinjskim

i

stočarstvo,

visokoplaninskim

delimično predelima.

Industria je koncentrisana u velikim gradovima koji su dostigli zarista monstruozne dimenzije od po desetak miliona i više stanovnika. Veliki gradovi i konglomerati naselja oko njih, kao što su Šangaj, Peking, Gungzou i drugi, rasprostiru se na više stotina kvadratnih kilometara, tako da predstavljaju potpuno nezavisne ekološke celine koje su potpuno “van prirode” što je novi termin koji bi trebalo primeniti na ovakve ogromne konglomerate koji ne postoje u ostalim delovima sveta.

Lovna fauna Kine I pored veoma gusto naseljene teritorije u pojedinim delovima, 2008 Surdulica

15

veliki deo Kine su visokoplaninske i pustinjske oblasti centralne Azije, veoma malo naseljene ili čak potpuno nenaseljene, sa veoma bogatom lovnom faunom. U Kini živi čak 11 različitih vrsta visokoplaninskih ovaca, od Marka pola do različitih vrsta Argala, nekoliko vrsta kozoroga,

nekoliko vrsta tzv Plavih

kozoroga (Blue sheep) veoma retke vrste Azijskih antilopa, od kojih je širokoj publici najpoznatija Tibetska antilopa, od koje se dobija najkvalitetnija vuna na svetu (što je dovelo do njenog delimičnog

uništenja),

zatim

nekoliko

vrsta

nizijskih

i

planinskih jelena marala i egzotične vrste poludivljih planinskih goveda jakova i krupnih preživara sličnih bivolima-Takina. Od grabljivica osim sveprisutnog vuka, u pojedinim delovima Kine uz Rusku granicu na Usuri još uvek živi tigar i aziski leopard, Tibetski medved, mrki medved i svetski poznat medved Panda koji je postao svetski simbol zastite prirode. Odnos

prema

tradicijama

divljim

kineske

životinjama

medicine,

koja

u

Kini

koristi

je razne

uslovljen delove

različitih životinja kao lekove. Praktično svaka životinja ili neki njen

deo,

predstavlja

pravu

dragocenost

u

kineskoj

tradicionalnoj medicini, sto je sa jedne strane dovelo do totalnog ili parcijalnog istrebljenja pojedinih životinjskih vrsta u prirodi, ili njihovog gajenja u veštačkim uslvima u, za naše pojmove, apsurdno velikim brojevima. Brkovi i kosti tigra, zuc medveda, rogovi u bastu jelena, rogovi antilope sajga samo su 2008 Surdulica

16

najpoznatiji produkti koji se koriste u tradicionalnoj kineskoj medicini za koje mi znamo. Međutim pravi spektakl je poseta nekoj od apoteka tradicionalne medicine u Kini, gde su izloženi na prodaju stotine različitih delova, praškova, koza, noktiju, kljunova, sušenih, mlevenih, kuvanih i valjda u svim mogućim oblicima delovi različitih životinja. Velika potražnja za ovim prirodnim produktima u Kini utiče na nestanak mnogih životinjskih vrsta čak i na drugim kontinentima. Drastični primeri

poslednjih

petnaestak

godina

je

gotovo

potpuno

uništenje antilopi Sajga u Kazahstanu, čiju je populaciju bivši Sovjetski Savez, od nekoliko destina, u tridesetim godinama prošlog veka, doveo na preko 2 miliona, da bi

neumerena

potražnja sa Kineskog tržišta dovela do praktično uništenja celokupne populacije za poslednjih samo 10 godina , ili desetkovanje populacije melena marala u Mongoliji, zbog određene žlezde u korenu repa, ili, da već ne nabrajamo primere kojih je veoma mnogo. Ili da navedemo pozitivne primere, Novi Zeland koji ima najveću svetsku farmersku proizvodnju jelena, živi praktično na potraznji rogava u bastu sa kineskog tržišta. Naravno da ovakva potražnja kondicionira stanje divlje faune Kine,

favorizujući

vrste

koje

su

manje

interesantne

sa

stanovišta Kineske tradicionalne medicine, a to su na prvom mestu sve vrste visokoplaninskih divljih ovaca i kozoroga, koji

2008 Surdulica

17

su i osnovne vrste koje se danas mogu loviti u Kini

Lov u Kini Kada govorimo o lovu u Kini, onda govorimo o lovu koji se organizuje za strance. Treba imati u vidu da Kinezi kao privatna lica ne mogu imati oružje. Da, u Kini ne postoje lovci ni kao privatna ni kao službena lica. Da, u Kini pojam lova i lovca ili lovačke organizacije uopšte ne egzistira. Dakle u KINI NEMA LOVACA niti bilo koje kolateralne delatnosti u vezi sa lovom. Da bi mogli da održe red u tako ogromnoj i gusto naseljenoj zemlji, Kineske vlasti su totalno ukinule mogućnost posedovanja bilo koje vrste oružja, bilo kome osim službenim licima, vojsci i miliciji. Lovnim resursima, koji su inače bar za divlje ovce i ostale visokoplaninske i pustinjske vrste životinja ogromni, upravlja Ministarstvo šumarstva u okviru svoje delatnosti. Kada su pre desetak godina rešili da otvore lov za strane turiste, kineske vlasti

su

celokupnu

delatnost

lovnog

turizma

poverile

Ministrastvu šumarstva koje je preko svojih filijala na terenu organizovalo lov. Posle nekoliko godina totalno centralizovanog upravljanja,

vlasti

su

dozvolile

otvaranje

specijalizovanih

privatnih lovačkih agencija, koje su osnovali uglavnom bivši funkcioneri Ministarstva šumarstva i preko kojih lovci turisti dolaze u Kinu, ali je organizacija lova na terenu i dalje u 2008 Surdulica

18

rukama regionalnih ili lokalnih filijala Ministarstva šumarstva. Osnivanje i držanje kampova za lov i usluživanje stranih lovaca turista je takodje prešlo u privatnu inicijativu, ali opet putem strogo regulisanog sistema dozvola Ministarstva šumarstva. Proces liberalizacije stranog lovnog turizma je išao dosta krivudavim putem, tako da je lovni turizam nekoliko puta potpuno prekidan, prvi put zbog novih propisa oko unošenja oružja u Kinu, skoro godinu i po dana, a sada momentalno zbog uvođenja novog sistema koncesija za lov. U vreme kada je lov bio otvoren i (nadamo se) se ponovo otvori, organizacija lova je zaista vrhunska. Nigde u svetu strani lovac turista nema manje problema nego što je to u Kini. Tamo je sve vrhunski organizovano, od prijema na aerodromima,

unutrašnjih

trasporta,

prevodilaca,

do

profesionalnih lovaca na terenu (koji često ne znaju sta je to trofejni lov ali odlično poznaju teren i gde se nalazi divljač). S druge strane loviti u Kini uglavnom znači loviti u pravom raju, sa stotinama životinja koje se vide dnevno, i koje, zahvaljujući činjenici da ih ne love, se praktično ne boje čoveka, drže redovno rastojanje od 50-100 metara koje uobičajeno drže od domaće stoke i čobana, koji za njih ne predstavljaju nikakvu opasnost. Nije retkost vieti inače veoma plašljive planinske ovce, koje mirno dočekuju lovca na stotinak metara, čak ga “zainteresovano” gledaju što se može doživeti samo u Kini, dok 2008 Surdulica

19

na ostalim mestima beže na kilometar i dalje. Lov je inače izuzetno težak zbog toga što se većina vrsta lovi na visinama

od

preko

4000

metara

ili

u

nepristupačnim

pustinjama, sa svim teškoćama vezanim za visinsku bolest na prvom

mestu.

Kampovi su obično organizovani kao stalne postavke, po desetak jurti za spavanje, za hranu, za pripremu trofeja, za lokalni staf i tako dalje. Lovi se uglavnom na konjima dok se približavanje na puškomet vrši peške. Zbog obilja divljači i činjenice da uglavnom uopšte nije plašljiva. lov nije težak osim zbog nepristupačnog i teškog terena.

KAMČATKA

Geografski

polozaj:

Kamčatka

je

ogromno

poluostrvo

na

krajnjem severoistoku Rusije, dužine od preko 1000 i širine koja

varira

od

200

do

300

kilometara.

Nalazi

se

na

najistočnijem delu Rusije, naspram Aljaske i Kanade. Prema 2008 Surdulica

20

istoku od američkog kontinenta je odvaja Barencovo more dok se unutar Azijskog kontinenta sa unutrašnje strane Kamčatke, nalazi Ohotsko more. Na severu je preko Pendzina spojena sa ogromnim Cukotskim poluostrvom. Zahvaljujuci činjenici da Kamčatka ima sa dve strane mora prostranstva, klima je znatno blaza nego sto je to slučaj sa kontinentalnim delom krajnjeg severa. Zimske temperature se retko spuštaju ispod 20 stepeni, zimi ima mnogo snega, koji se topi u maju i ponovo pada krajem septembra i u oktobru. Kratki letnji period može biti čak veoma topao i do 30 stepeni pojedinih dana na jugu Kamčatke. Vegetacija je mešavina tundre, listopadnih i četinarskih šuma naročito dobro razvijenih u središnjim i nižim delovima. Obilje vode i reka, od kojih je najznačajnija reka Kamčatka, po kojoj je

celo

poluostrvo

dobilo

ime,

čini

ovaj

predeo

malo

prohodnim, tako da praktično uopšte nema puteva osim centralnog puta kroz poluostrvo u dužini od par stotina kilometara. Većina naselja je smeštena na obalama okeana uglavnom na ušću reka, gde su se stanovnici bavili lovom na lososa koji iz okeana dolaze da se mreste u reke Kamčatke. Najveće naselje je Petropavlovsk Kamčatskij, gradić sa oko 150-200.000 stanovnika, uglavnom zaposlenih u vojnim postrojenjima i državnim službama. Od raspada bivšeg Sovjetskog saveza 2008 Surdulica

21

stanovništvo Kamčatke je naglo opalo, sa više od milion ljudi na sadašnjih oko 300.000. Reljef Kamčatke je sačinjen od čitavog niza aktivnih i ugašenih vulkana, čija visina retko prelazi vulkanskih

masiva

nalaze

se

3000 metara. Između

prostrane

doline,

uglavnom

potopljene razlivnim vodama sa rekama koje idu ka moru. Mnoštvo aktivnih vulkana uslovljava postojanje dosta toplih termalnih voda, koje se delimično koriste za zagrevanje manjih naselja.

Lovna fauna Kamčatke Kamčatski medved, Ursus arctos middendorfi je najveći suri medved

na

planeti

i

simbol

ovog

područja.

Radi

se

o

ogromnom medvedu čija težina dostiže čak i 500 kg, kod starih dobro uhranjenih primeraka. Po veličini mu se približava samo medved sa Aljaske, sa poluostrva Aljaska i ostrva Kodiak, ali prvih deset svetskih recorda ipak poticu sa Kamčatke. Severni

jelen

je

postao

malobrojan

na

Kamčatki

usled

intenzivnog lova, tako da se retko lovi na severu poluostrva. U zadnjim godinama, sa pooštravanjem kontrole i smanjenjem broja stanovnika na Kamčatki, situacija se donekle popravlja tako da je moguće dobiti i dobar trofej severnog jelena. U poslednjim godinama ogromni Kamčatski los je postao 2008 Surdulica

22

najtraženija divljač, čija je istoria veoma interesantna. Naime los nije autohtoni stanovnik Kamčatke, naseljen je sa severnih delova iz zone reke Pendzina sa Cukotke tek u šezdesetim godinama prošlog veka. Naseljavanje je vršeno tako što su losovi

hvatani

u

tundrama

i

helikopterima

prenošeni

u

centralni deo Kamčatke. Naseljeno je na taj nacin oko 40 životinja, koje su se izuzetno dobro prilagodile novim uslovima i broj im je postepeno počeo da raste i došlo je do raseljavanja na sve širi i širi prostror. To je proces koji traje i dalje i sada se los polako širi ka jugu Kamčatke gde ga još uvek nema. Los naseljava močvarne terene sa ostrvima na kojima ima šume, i živi u malim porodičnim zajednicama sastavljenim od ženki i mladih sa ponekim odraslim losom u blizini. Na vulkanima i uopšte na visokim planinama živi Kamčatska snežna ovca, čija težina dostiže kod odraslog mužjaka čak do 200 kg. Živi u nepristupačnim kamenjarima

pri vrhovima

planina praktično u području večitog snega i leda. Trofej, kao i kod svih divljih ovaca, je veoma cenjen, tako da spada u obavezni trofej svakog iole značajnijeg lovca na svetu. Na Kamčatki takođe ima vukova kao i u svim severnim predelima, mada se tamo dosta retko susreće, budući da se drži šumskih prostranstva. Ima takođe i žderavca, sobolja, lisice i drugih manje interesantnih vrsta životinja sa lovačkog stanovišta 2008 Surdulica

23

Lov na Kamcatki Kada govorimo o lovu na Kamčatki na prvom mestu je svakako čuveni Kamčatski medved koji se lovi u prolece, krajem aprila i početkom maja, kada izlazi iz brloga. U to vreme kada jos uvek ima dosta snega, veoma ga je lako uočiti i na velikim daljinama, na belom snegu. Približavanje se obicno vrši motornim sankama do oko jedan kilometar daljine a onda se lovac privlači životinji na puškomet peške. Ovo je veoma produktivan lov s obzirom da se dnevno mogu videti 4-5 medveda što omogućava da se odabere krupan primerak. Poslednje

dve

godine

ovaj

prolećni

lov

je

na

Kamčatki

zabranjen, lovi se samo u jesen od avgusta do kraja oktobra. Jesenji lov je najefikasniji na rekama gde ima lososa na kojima se medvedi sakupljaju u lov na ovu ribu. Tokom septembra kada zriju divlje jagode, i kada sva Kamčatka praktično pocrveni od zrelih jagoda, preko celog dana se mogu sresti medvedi na otvorenom kako beru jagode. Stvar je spretnosti lovca da se privuče medvedu uz vetar na puškomet. Kamčatski los se najuspešnije lovi u septembru na rici. Tada stari mužjaci zauzimaju odredjeno područje obično na plitkim travom obraslim jezerima gde sakupljaju svoj harem ženki. Ovakva mesta se lako prepoznaju po dubokim tragovima u travi i celim izgaženim arenama. Stvar je strpljenja dočekati losa na ovim rikalištima i neopaženo mu se približiti na 2008 Surdulica

24

puškomet. Ovaj lov nije ni malo lak, s obzirom da zahteva ogromne napore hodanja po vodi do kolena i po šumama izmedju ovih jezera, tako da se u traženju rikališta često upotrebljava helikopter. Drugi, zimski lov na losa koji je naročito popularan kod lokalnih lovaca je da im se po snegu prati trag motornim sankama. Budući da na Kamčatki ima dosta snega koji ometa kretanje losa, motornim sankama po tragu mu je dosta lako prići, ako se zatekne na otvorenom. Problem je medjutim što se los u zimskom periodu zadržava uglavnom u šumi, tako da se lovi kombinovano sankama na otvorenom i potom na skijama prateći trag u šumi. Ovaj način lova naravno zahteva veoma dobru fizičku pripremu od lovca i znanje hodanja na skijama. Severni jelen se lovi u tundrama ali je lov dosta komplikovan pošto

se

nikada

ne

zadržavaju

na

jednom

mestu,

već

neprekidno migriraju za pašom. Obično se ulovi slučajno pri lovu na druge vrste divljači. Zimi ga lokalni lovci love veoma lako i veoma mnogo za meso uz pomoć motornih sanki, budući da se kreće uglavnom po otvorenoj tundri i u velikim čoporima. Najteži lov na Kamčatki je svakako lov na snežnog barana, Kamčatsku divlju ovcu. Lovi se uglavnom avgusta do polovine septembra kada to vremenske prilike dozvoljavaju, mada i u tom periodu ima veoma mnogo maglovitih i čak snežnih dana 2008 Surdulica

25

na vrhovima. Obično se lovac sa malim šatorom i vrećom za spavanje podigne helikopterom do predela koji naseljava snežni baran i onda je stvar lovčeve izdržljivosti da ga locira na planini i odstreli. Ovaj lov je izuzetno težak i traži savršenu fizičku formu i dobro hodanje po planinama najčešće pod snegom i ledom. Nije čudo što se ovaj trofej smatra jednim od vrhunskih svetskih trofeja. Organizacija lova za strance na Kamčatki je organizovana tako što lokalni profesionalni lovci od države iznajmljuju na duži vremenski period u koncesije lovna područja. Država za svako lovno područje u zavisnosti od veličine i gustine populacija divljači za svaku koncesiju izdaje određeni broj dozvola za odstrel,

koje

profesionalni

lovac

prodaje

agencijama

koje

dovode klijente. Profesionalni lovac organizuje kamp, obično su to vojni šatori, prevoz do mesta lova helikopterom ili čamcem gde je to moguće i lovi se svaki dan polazeći iz kampa peške na različite strane. Efikasnost lova se bitno povećava uz korišćenje helikoptera ili motornih sanki. I na kraju nešto o cenama: organizacija sa odstrelom medveda staje oko 10.000 $ sa prevozom do kampa, dozvola za odstrel losa oko 4000 $ i snežnog barana 6000 $, tako da kompletan lov bez troškova

helikoptera za potrebe lova, košta oko

20.000 $ sa uključena tri najvažnija trofeja. Lov obično traje od 7-10 dana, a najbolji period je mesec septembar. 2008 Surdulica

26

MONGOLIJA Predstavljam vam lovačku destinaciju

Geografski polozaj Mongolija se nalazi u centru Azije. To je ogromna zemlja, duga preko 3500 km široka oko 2000 km. Na severu se graniči sa Rusijom, na zapadu sa Kazahstanom i na jugu i istoku sa Kinom. To je visoravan nadmorske visine od oko 1200 m, sa visokim planinama Altaj u zapadnom delu čiji najviši vrhovi prelaze 4000 metara, koja se postepeno spušta ka jugu, gde u pustinji Gobi ima prosečno 800 metara nadmorske visine. Klima je kontinentalna, sa veoma hladnim i dugim zimama, nisu retkost temperature ispod -50 stepeni i kratkim i veoma toplim letima, kada temperatura, naročito u pustinji Gobi na jugu zemlje, često dostize 40 stepeni. Padavine su prava retkost, i uglavnom koncentrisane na letnje mesce. I pored niskih temperatura u Mongoliji gotovo da nema snega, izuzev u 2008 Surdulica

27

pojedinim godinama i uglavnom na Altaju. Mongolija je retko naseljena zemlja. Na ovako velikoj teritoriji zivi svega oko 2,5 miliona stanovnika, i od toga skoro milion u glavnom

gradu

Ulan

Batoru.

Van

Ulan

Batora

većina

stanovnistva zivi u jurtama, kruznim šatorima od sukna prekrivenim platnom, koje se zovu Ger na mongolskom jeziku. Ovi šatori se veoma lako mi brzo pakuju, i Mongoli ih neprekidno sele u potrazi za boljom ispašom, obično svaka porodica koristi 30-50.000 hektara za ispašu svoje stoke. Inače glavno zanimanje je nomadsko stocarstvo, svaka porodica ima u proseku od 500-800 grla stoke, ovaca, koza, krava, konja,

jakova

u

planinskim

delovima

i

kamilama

u

pustinjskim.Mongolija ima najveći broj domacih životinja u odnosu na broj ljudi, broj grla domaće stoke varira od 32 do 36 miliona, u zavisnosti od godine. Mongoli su odlicni jahaci, takoreci rođeni na konju, koga smatraju

najvaznijom

domaćom

životinjom.

Zahvaljujući

malim, izuzetno izdrzljivim konjima u svojoj slavnoj istoriji pod Džingis Kanom, osvojili su takoreći ceo stari svet i formirali teritorijalno najveću imperiju u ljudskoj istoriji. Najveci deo teritorije Mongolije je pokriven stepskom travom, na severu na granici sa Rusijom ima nesto šume dok je na jugu u pustinji Gobi čak i trava prava retkost. 2008 Surdulica

28

Lovna fauna Mongolije Na ovoj ogromnoj, negostoljubivoj teritoriji ima takodje veoma mnogo krupnih sisara, uključujući tu i najcenjenije vrste trofeja -divljih ovaca Argalija- koji su san svakog poznatog lovca. Ali da počnemo redom. Nikada noćete pogoditi koja je najcenjenija divljač za Mongole. To je mrmot, veliki glodar, koji teži 5-6 kilograma i živi u rupama u zemlji, gde u zimskom snu provede

polovinu godine. Mongoli, inace odlicni lovci i

poznavaoci divljači, love ga na čekanje ili šunjanje uz domaćiu stoku koja pase. Lovi se malokalibarkom i da bi se uopšte mogao uloviti neophodno ga je pogoditi u glavu, inače uđe u podzemne hodnike iz kojih ga je nemoguće izvaditi. Ali da idemo redom. Na severu ove ogromne zemlje u šumskim i šumo-stepskim područjima ima malo sibirskog losa, koji je inače trajno zabranjen za lov, medveda, jelena marala (koji začudo naseljava i planinske predele sa isključivo stepskom vegetacijom) i sibirskog srndaća, rođaka naše srneće divljači, koji je upola veci telesno a skoro dvostruko u trofeju od naseg srndaća. U ravnicama centralne Mongolie ima dosta belorepih antilopa, koje su međutim potisnute iz, za njihove pojmove gusto naseljenih područja. U centralnim ravnicama ima nešto niskih planina, koje naseljava Srednje Altajski tzv. Hangai Argali, sa 2008 Surdulica

29

impozantnim rogovima cija se dužina kreće oko 50 inča. Jug zemlje, pustinju Gobi koja je pretežno pustinja sa malo peščanih dina, naseljava najmanji Argali, Gobi Argali, čiji rogovi dostižu prosečnu dužinu od oko 46 inča i nisu izrazito masivni. Strme, niske planine naseljava Gobijski kozorog, veoma lepa i okretna životinja sa rogovima dužine do jednog metra, dok ravnice medju planinskim masivima naseljavaju pored belorepih gazela Dzerena po Mongolskom, i crnorepe gazele Dzejran sa veoma lepim trofejima. Tu se calaze i velika stada Kulana, pustinjskog divljeg magarca, a nedavno je ponovo ispušten i divlji konj Przevaljskog, koji se sačuvao samo u zarobljeništvu, ali je sada iz zooloskih vrtova ponevo ispušten u prirodu. Na veoma ograničenoj teritoriji živi takođe i Sajga, specijalna Mongolska podvrsta nešto manja od obične sajge koja naseljava prostranstva Kalmikije i Kazahstana. Na istoku ove ogromne zemlje, koji je gotovo potpuno ravan, živi veoma mnogo belorepih antilopa, broj im se krece od 2 do 4 miliona godišnje, u zavisnosti od jačine zime i mogućnosti ispaše. Ove antilope žive u stadima od 50 do nekoliko hiljada grla i neprestano se sele u potrazi za svežom travom. Na zapadu Mongolie na ogromnom planinskom lancu Altaja živi najcenjenija vrsta Argalija, Altaj Argali sa ogromnim masivnim trofejom prosečne dužine od 55 pa čak i 60 inča (Svetski rekord u Muzeju u Ulan Batoru ima čak 78 inča). Na 2008 Surdulica

30

strmim delovima Altaja veoma su brojni kozorozi, veoma masivne građe, težine od preko 100 kilograma sa rogovima čija dužina dostiže 120 santimetara. Na celoj teritoriji Mongolie ima veoma mnogo vukova,

u

palninskim predelima i u Gobiju ima snežnog leoparda a u šumskim predelima žderavca, i to su otprilike sve glavne lovne vrste krupnih sisara koje naseljavaju ovu surovu zemlju. Od sitne divljači, koju Mongoli skoro uopšte ne love, najbrojniji su mali tetrebi u šumo-stepi, koji su izuzetno brojni, tako da nije retkost videti jata i od nekoliko stotina ptica u kasnu jesen, veliki tetrebi u šumskim predelima, jarebice u stepskim i jarebice kamenjarke u planinskim predelima, gde se takodje može naći i Ular, jedna od najlepših ptica visokoh planina Azije. I na kraju u Mongoliji se gnezdi na velikim i malim stepskim jezerima veoma mnogo i veoma mnogo vrsta patata, gusaka i ždralova. Za vreme migracija njihov broj se naglo povećava na račun selica iz Sibira koje idu na zimovanje u južnu Kinu.

Lov u Mongoliji Mongolija ima veoma dugu tradiciju u lovu koji je praktično drugo zanimanje svim nomadskim stočarima. Ali mali broj ljudi i ogromna prostranstva ove zemlje uslovljavaju jos uvek veoma visok broj divljači u prirodnim uslovima. Osim toga 2008 Surdulica

31

Mongolija ima i veoma dugu tradiciju u lovnom turizmu, koji se organizuje od pedesetih godina prošlog veka. Najvažnije vrste lovne divljači su kozorozi, kojih ima veoma mnogo a cena im je veoma pristupacna, od 3-4.000 € za nedelju dana lova sa uključenom dozvolom za odstrel jednog kozoroga. Kao usputna divljač u ovim lovovima mogu se odstreliti belorepa i crnorepa antilopa i vuk, uz plaćanje samo odstrelne takse. Lovi se u planinama, obično kalibrima od 7 mm po evropskim merama (od 270 do 300

po američkim) Osim toga pod veoma

povoljnim uslovima mogu se loviti antilope i mnogo vukova na istoku Mongolie, gde odstrel nije ograničen, a plaćaju se samo trofeji koje lovac želi da ponese sa sobom. Donedavno se veoma mnogo lovio i azijski jelen Maral, ali je lov na njega u Mongoliji sada zabranjen, da bi se populacija povećala. I naravno, najcenjeniji i najveći trofeji divljih ovaca na svetu – Argalija. Njihove cene su zaista veoma visoke, najjeftiniji je Gobi Argali koji košta oko 33.000 dolara a najskuplji Altaj Argali za 50.000 dolara. Ovo su trofeji koji se love jednom u životu kao kruna lovačke karijere, između ostalog i zbog veoma malog broja licenci koje se izdaju svake godine, svega oko pedesetak. Bilo bi nepravično ne spomenuti za sada malo razvijen lov na sitnu divljač, na patke i guske ali i na naročito male tetrebe koji se love kao kod nas fazani, sa psom ptičarom u jesen ili na 2008 Surdulica

32

pevanje u proleće. U Evropi smo navikli da je normalno uloviti par tetreba tokom čitavog života, dok je u Mongoliji moguće i to lako odstreliti i nekoliko desetina malih tetreba, za nekoliko dana lova. Ovu mogućnost zaista treba iskoristiti, naročito s obzirom da ovaj izuzetan lov uopšte nije skup, košta oko 300 dolara dnevno sa uključenim odstrelom divljači.

ZAKLJUČAK Kao što je već rečeno savremene tendencije u lovu kod nas se razlikuju od stremljenja drugih razvijenih država u toj oblasti. Moramo i mi učiti na osnovu stranih iskustava kako bi i mi zaštitili našu faunu od istrebljenja i uništavanja. To možemo uraditi donošenjem adekvatnih zakonskih propisa koji bi u punoj meri regulisali tu problematiku, moramo promeniti shvatanje-mišljenje o prirodi-divljini, odnosno kako se moramo ponašati prema našoj fauni koja je jedinstvena u ovom delu Evrope i sveta. Samo tako možemo napred i nikako drugačije, uz zajednički doprinos svih ljudi i civilizacija.

2008 Surdulica

33

Literatura:

*Enciklopedija Britanika , Narodna knjiga , Politika , Beograd 2005. *Ilustrovana istorija sveta, Saverset Fraj, Vuk Karadzić, Beograd 1975. *Biodiverzitet – Suština i značaj, Milorad M. Janković, Beograd 1995. *Centar za razvoj ekološke svesti, www.well.org.yu www.arhiva.srbija.sr.gov.yu

2008 Surdulica

34

SADRŽAJ Uvod***************************************************** Uzroci osiromašenja biodiverziteta u Srbiji**************** Zastićene ptičije vrste ponovo na meti lovokradica******** Lovci tvrde da love zbog hrane!*************************** Lov i lovci u Italiji**************************************** KINA***************************************************** Lovna fauna Kine***************************************** Lov u Kini************************************************ KAMČATKA********************************************** Lovna fauna Kamčatke************************************ Lov na Kamcatki****************************************** MONGOLIJA********************************************** Lovna fauna Mongolije************************************* Lov u Mongoliji******************************************** ZAKLJUČAK********************************************** Literatura:************************************************

2008 Surdulica

35