26

Izlazi sa blagoslovom episkopa sredweevropskoga G. KONSTANTINA * * * Izdaje: Srpska Pravoslavna crkvena op{tina Linc - Austrija. * * * Glavni i odgovorni urednik: protojerej Dragan Mi}i} * * * Tehni~ki urednici: protojerej Milan Panteli} Slobodan Blagojevi} * * * Ure|iva~ki odbor: G–din prof. Du{an Miladinovi} G–|a Mirjana Stefanovi}, verou~. G–|a Milka [urlan, verou~iteq G–|a Grozdana Mi}i} * * * Uredni{tvo i administracija: Kirchengasse 2, 4481 Asten Tel/Fax: 0722/465 438 * * * Saradnici: G–din Du{an Joksi} iz Skopqa Protojerej Milovan Sredojevi}, Kanada, G-din Neboj{a ]osovi} iz Kraqeva * * * Dopise slati na adresu: Posthofstrasse 41, A–4020 Linz Austrija, sa naznakom za list "PRAVOSLAVAC" ili na imejl: pravoslavac@serbische–diozese.org * * * Posetite nas na Internetu: www.srpska–crkva–linz.org * * * OSNIVA^ DRAGAN MI]I] sve{tenik parohije u Lincu

HRISTOS VASKRSE! Tu`ni su bili u~enici Hristovi {est dana pre Pashe, jer su bili svedoci stradawa svoga U~iteqa, u Koga su verovali kao u Sina Bo`jeg Koji je do{ao u svet da spase qude. Pretu`ni su bili kada su stajali pred krstom Hristovim u nedoumici radi svoje vere i svoje nade. A kada je On umro na krstu i bio sahrawen, wihova su srca neute{no plakala, oja|ena do smrti. Zar ona likovawa goniteqa nisu nagove{tavala kraj svima wihovim o~ekivawima? „A mi se nadasmo da je On Onaj, Koji }e izbaviti Izraiqa“ (Luka 24,21), govorahu oni. Ali, zar im Hristos jo{ za `ivota nije bio otkrio da }e biti uhva}en, bijen, da }e stradati i da }e umreti na krstu i da }e biti sahrawen. On im je sve ovo rekao da se ne bi sablaznili u te{kim ~asovima isku{ewa. „Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da u|e u slavu svoju“ (Luka 24,26). Wihova `alost uskoro se pretvorila u radost, tuga u veseqe, jer Hristos Vaskrse iz mrtvih tre}ega dana, kao {to je bio i prorekao. Grob nije bio kraj Wegove slu`be u ciqu iskupqewa i oslobo|ewa ~oveka od vlasti greha i zla. Grob je bio samo novi, i to svetao po~etak toga slavnog slu`ewa, jer je sila groba bila pobe|ena. Grob je bio nemo}an da zadr`i @ivot. „Kojega Bog podi`e, razdrije{iv{i sveze smrtne, kao {to ne bija{e mogu}e da ga one dr`e“ (Dela 2,24). „A Kojega Bog podi`e ne vidje truhqewe“ (Dela 13,37), onako kao {to Neraspadqivi, Besmrtni i Ve~ni nije pot~iwen zakonu smrti i raspadawa.

PRAVOSLAVAC

Hristos Vaskrse i srca Wegovih u~enika se ispuni{e rado{}u. Wihova radost je bila puna, po{to su videli Onoga Koji ih je bio zavoleo i izabrao i Koga su oni bili zavoleli silom novoro|ene vere u Wega kao Spasiteqa. Radost wihova je bila puna, jer nada wihova nije bila smr}u uni{tena, nije ugasnula u grobu. Radost wihova je bila puna, jer veliko u~ewe Sina Bo`jeg o besmrtnosti vaskrsava{e u veri i du{ama qudi. Wihova radost be{e puna, jer vide{e da je ono {to je Hristos propovedao, istina; da je re~ Wegova koja prepora|a du{e i duboko zahvata qudski `ivot na zemqi istinita i besmrtna; da je ono – {to je obe}ao da smr}u svojom stekne za qude i izmiri ih sa Bogom, da ih izvede iz tame na svetlost – istina; da je i obe}awe – da }e posle svog Vaskr-

1

sewa iz groba i Vaznesewa Ocu svom, poslati Duha Svetoga – Duha istine, poznawa, `ivota i utehe – istinito; da je Wegovo obe}awe – da }e zasnovati svoje blagodatno carstvo, u kome }e `iveti oni koji se spasavaju pomo}u vere u Wega – isto tako istinito. „Onda se u~enici obradova{e vidjev{i Gospoda“ (Jovan 20,20) Vaskrslog. Oni su bili ube|eni da Hristos Koji jednom ustade iz mrtvih vi{e ne}e umirati; „smrt vi{e ne}e ovladati Wime“ (Rimqanima 6,9). Za wih je bilo izvan sumwe da je nauka o dobru, krotosti i smirewu, milosr|u i qubavi, pra{tawu i miru, jedinstvu i bratstvu me|u qudima – nauka besmrtna i da ona nikada ne}e propasti u svetu. Ona je seme koje }e se neprestano sejati po svetu, umira}e u brazdama `ivota na zemqi, vaskrsava}e za novi `ivot i ra|ati mnogi plod. Wima je bilo ve} sasvim jasno da je vera besmrtna, ~iji je glavni nerv qubav, koja vezuje ~oveka s Bogom i svima qudima. Bilo im je jasno da je besmrtna qubav najmo}niji zakon `ivota, a prema tome besmrtna je i propoved o veri i qubavi, koja postaja{e wihova du`nost u toku svih dana wihovog popri{ta na zemqi. Mo`e li grob da zadr`i propoved o qubavi? Mo`e li da istruli u tamnici groba najsvetliji oslonac qudskog srca – qubav? Mo`e li da ugasne najja~a svetlost ~oveka, najve}a vatra koja pali srce i misao, da bi zra~ila i sijala kao naj~istije zlato, kao najdragocenije drago kamewe? U~enici su se radovali, jer vide{e Vaskrsloga i poverova{e da grob nema vlasti nad Wim i nad Wegovim Jevan|e-

2

qem, koje su oni trebali da propovedaju u svima krajevima sveta. Oni sa rado{}u odo{e u svet da propovedaju veru u Vaskrslog iz mrtvih Hrista Spasiteqa. Oni su propovedali veru u vaskrsewe qudi i budu}nosti – o `ivotu ve~nom, i o duhovnom vaskrsewu ovde na zemqi. Vaskrsewem svojim Hristos je postao po~etak vaskrsewa. „Jer kako po Adamu svi umiru, tako }e i po Hristu svi o`iveti; ali svaki u svom redu: novina Hristos; a po tom oni koji vjerova{e Hristu o Wegovu dolasku“ (1.Korin}anima 15,22–23). I tako, mi }emo vaskrsnuti za ve~ni `ivot, kada do|e dan op{teg vaskrsewa. Hristos vaskrse i smrt je pobe|ena. Ali sada smo svi mi, i oni koji `ive jo{ na zemqi, i oni koji su pre{li s one strane i vi{e nisu u uslovima na{eg zemaqskog `ivota – svi smo `ivi, jer „Bog nije Bog mrtvih, nego `ivih“ (Matej 22,32). …Sa Hristom qudi i ovde na zemqi vaskrsavaju za novi `ivot (Rimqanima 6,4). Oni postaju novi qudi, sinovi vaskrsewa. Po ~emu se poznaju sinovi vaskrsewa? To nije te{ko prepoznati, jer oni nose `ivog Hrista u sebi, kao {to ka`e i sveti ap. Pavle: "…I ja vi{e ne `ivim, nego `ivi u meni Hristos“ (Galatima 2,20). Oni nose u sebi vaskrslo sa Hristom za besmrtnost Wegovo Jevan|eqe – nauku vere, qubavi i nade, sa kojim se iscrpquje puno}a svakog qudskog savr{enstva. Oni nisu grobovi, zape~a}eni za smrt, ~uvani od strane gre{nog samoqubqa i qudskih slabosti. Ako su nekad i bili grobovi `ivota, sada je nadgrobni kamen odvaqen i an|eo Bo`ji radosno objavquje da

PRAVOSLAVAC

je smrtni ~ovek vaskrsao za novi `ivot. Oni sada opet imaju jednu grobnicu, koju ~uvaju sa velikom budno{}u, ali to je grobnica greha koju ~uva sila vere i dobra, da bi greh istruleo u svojoj tami. Sinovi vaskrsewa su „mrtvi grijehu a `ivi Bogu u Hristu Isusu“ (Rimqanima 6,11). I tako, „ako ste vaskrsli s Hristom, tra`ite ono {to je gore gdje Hristos sjedi s desne strane Boga; mislite o onome {to je gore a ne {to je na zemqi… Pomorite dakle ude svoje koji su na zemqi, to jest poroke“ (Kolo{anima 3,1–5). Tako sveti ap. Pavle karakteri{e one koji su vaskrsli sa Hristom. Oni misle „o onome {to je gore“, tj. o nebeskom i wega tra`e, a ne misle o zemaqskom, niti wemu te`e. Vaskrsli ~ovek je pobedio zemaqsko i sile koje ga privla~e zemqi, da bi ga na~inile zemaqskim ~ovekom, ~ovekom dowega sveta. Mada `ivi na zemqi, on nije zauzet wome, on se oslobodio wenih silnih sveza, koje ~oveka li{avaju poleta duha ka nadzemaqskim visinama. Nesre}na je du{a ~ija su krila slomqena. Ona nije u stawu da se podigne navi{e, da slobodno poleti, oslobo|ena bremena zemaqske sujete i privla~nosti i ropskog slu`ewa. Vaskrsli ~ovek ima smeo uzlet misli i dosti`e do takvih visina sa kojih pravilno vidi svet. On se ne boji da ga tako vidi, mada to obara najdra`e predrasude qudi o `ivotu; on se ne boji ni da ispovedi {ta je video, uprkos protesta mno{tva qudi iz dowega sveta. Vaskrsli ~ovek ima polet srca, koji dosti`e do Boga u visinama i do ~oveka, ma gde se on nalazio {irom sveta. To je smeo polet i ostvaruju ga qudi, koji bez sa-

PRAVOSLAVAC

`aqewa i ~ak sa rado{}u odbacuju svakojaka nepotrebna i {tetna zemaqska bremena. [ta }e mu ta bremena, ma koliko da ih je navika obi~nog `ivota u~inila dragocenim za ~oveka, ~im ona sputavaju u najsmelijem, pa i u najlep{em poletu srca ka nebeskim visinama i nadzemaqskim prostranstvima, gde }e ono Boga videti i brata – ~oveka? Vaskrsla du{a lako leti navi{e krilima vere i qubavi, pomognuta silom Duha Hristovog. Vaskrsli ~ovek misli o nebeskom i bo`anstvenom; zato se on oboga}uje u Bogu, te~e blago sebi na nebu, {to ostaje u `ivotu ve~nom (Luka 12,21). Pa ipak, on je na zemqi, ali je ona za wega duhovno prosve}ewe. On je kao takvu nosi u svojoj du{i, zbog ~ega ona za wega nije breme koje spre~ava smeli polet navi{e. U~enici su se obradovali videv{i Gospoda Vaskrslog iz mrtvih. I mi smo Wegovi u~enici, i mi se radujemo s verom u Wegovo Vaskrsewe. I radost je na{a puna, jer Hristos Vaskrse iz mrtvih i postade po~etak budu}eg vaskrsewa; Hristos Vaskrse i postade sila na{eg vaskrsewa, te da i mi budemo sinovi vaskrsewa; Hristos Vaskrse – i nauka vaskrsewa seja}e se neprestano, ona }e kao silno seme padati u brazde `ivota i oplo|ava}e ih obiqem `ivota; Hristos Vaskrse – i smrt nema vlasti nad najsvetlijom nadom o `ivotu u istini, qubavi, dobru, miru i bratstvu me|u qudima. Sa radosnim srcima pozdravimo `ivot: Hristos Vaskrse! I iz bezbroj srdaca ~u}emo kao odjek vere u vaskrsewe, ~u}emo ~estiti odgovor: Vaistinu Vaskrse! Amin!

3

O STRADAWIMA HRISTOVIM Neki sveti starac stalno je razmi{qao o stradawima Hristovim, i pri tom je gorko plakao. Jednom, javi mu se sam Hristos i podrobno mu ispri~a {ta je sve pretrpeo i koliko je krvi prolio za spasewe ~ove~anstva. Od Velikog ^etvrtka uve~e, re~e, pa do pogreba ispustio je 109 srda~nih uzdaha. Iz Tela Mojega isteklo je 225 hiqada kapi krvi. Oru`anih vojnika bilo je 118, a k wima se pridru`ilo i 230 nevaqalih qudi, svega dakle 348. Tri su me vojnika vodili na raspe}e i ~inili su mi razne pakosti. Trzali su me za bradu i kosu, i vukli su me. 77 puta spoticao sam se i padao na zemqu, po~ev{i od vrta pa do doma Ane arhijereja. Sedam puta udarili su me po ustima, a po obrazima 105 puta; 20 udara pesnicom u lice pretrpeo sam; }u{ki i trzawa od po~etka i kraja podneo sam 707, a jakih udaraca svega 1199. Kad su mi polo`ili trnov venac na glavu udarili su me svom snagom {tapovima i palicama 40 puta. Od ovih udaraca 5 trnova iz venca probodo{e mi lobawu do mozga, od wih se tri zalomi{e i ostado{e u glavi Mojoj, te sa time bih i pogreben. Od uboda trwa po glavi iste~e 3000 kapqi krvi, a rana od trwa po glavi be{e 1000, jer venac trnov 8 puta spada{e mi sa glave. Kada sam vo|en od Pretora na Golgotu nose}i krst pao sam na zemqu 5 puta, primio sam tada smrtnih udaraca 21, di`u}i me od

zemqe povukli su me za kosu i bradu 23 puta. Le`ao sam na zemqi (na Golgoti) dok me nisu digli na krst. Pquvotina na lice primio sam 73, udaraca po vratu 25, a po licu i po ustima jo{ 5. Od ovih udaraca iste~e mi mnogo krvi iz usta i nosa. Tada mi i dva zuba izbi{e, me|u o~i me udari{e 3 puta pesnicom. Za nos me povuko{e 20 puta, za u{i 30 puta. Velikih rana zadado{e mi 72, a velikih udaraca u prsi i u glavu 38. No, tri mi behu najve}e muke za vreme mog stradawa, i to : 1. [to ne videh nikoga da se kaje, te se moja krv kao zaludu proliva{e; 2. Gledaju}i `alost Moje majke, koja kod krsta staja{e i gorko plaka{e; 3. I kada raspiwu}i me na krst ukova{e eksere u Moje ruke i noge (po re~i proro~koj: "Izbroja{e sve kosti moje"…) Iz „Pisama“ sv. Teofana Zatvornika:

Studenica: Raspe}e Hristovo

Na{im vernim ~itaocima ~estitamo nastupaju}e praznike Vaskrsewa Hristovog i pozdravqamo ih sa Hristos Vaskrse - Vaistinu Vaskrse!

4

PRAVOSLAVAC

PRAZNIK VASKRSEWA GOSPODA ISUSA HRISTA - VASKRS Predstavqa polaznu ta~ku pravoslavnog razumevawa osve}ewa vremena. On stoji u sredi{tu pravoslavnog liturgijskog `ivota, u sredi{tu vremena koje Pravoslavna crkva odre|uje kao godinu. To je iskustvo koje vodi svoje poreklo jo{ od samih apostola. U svetu kojim gospodare vreme i smrt, vaskrsewe je pojava `ivota kome ne}e biti kraja. Mnoge religije i filosofije propovedaju „besmrtnost du{e“, ali se crkva razlikuje od svih wih, jer besmrtnost shvata ne kao neobja{wivi vid „opstanka“ posle smrti, nego kao nadila`ewe smrti kroz odnos s Bogom. Smrt je za Crkvu odvajawe od Boga, odbijawe odnosa s Wim, pobijawe `ivota kao qubavi i qubavne zajednice. Vaskrsewe Hristovo ne ti~e se samo Hrista. Ono se desilo zbog nas i ti~e se svakog od nas. U ovom i ovakvom svetu, u jednom trenutku istorije, pojavio se Neko ko stoji iznad smrti, a ipak unutar na{eg vremena. Bog i ~ovek, Bogo~ovek Isus Hristos, proveo je qudsku prirodu kroz smrt i vaskrsewe, i tako nam otvorio put ka ve~nosti. Svi oni koji svoje postojawe zasnivaju na Bogu a ne samo na onome stvorenom, prirodi, koji se ugra|uju u Wegovo Telo, Crkvu spremaju se za u~estvovawe u radosti Hristovog carstva. U~estvovawe u toj radosti po~iwe u ovom `ivotu, da bi se u potpunosti ostvarilo u budu}em. Hri{}anski `ivot je `ivot vaskrsewa i vaskrsewe je sredi{wa tema pravoslavqa, sredi{te sveg wegovog iskustva. Zato se Vaskrs u pravoslavqu

PRAVOSLAVAC

naziva najradosnijim praznikom, praznikom nad praznicima, a i svaka nedeqa tokom godine posve}ena je Hristovom vaskrsewu. Dan slavqewa Vaskrsa pada svake godine u razli~iti datum, ali uvek u nedequ. Vezan je za prole}nu ravnodnevicu i prvi pun mesec iza we da bi odgovarao 14 nisanu (mesec jevrejskog kalendara), danu smrti Hristove (Veliki petak), tj. da bi pao u prvu nedequ iza tog dana. Na Vaskr{wem jutrewu sve{tenik sa narodom obilazi triput oko crkve, dok sva zvona zvone. Zatim zastanu pred zatvorenim vratima crkve. Posle ka|ewa naroda i vrata i pojawa tropara „Hristos voskrese“, sve{tenik nose}i krst i jevan|eqe ulazi u hram i prolazi kroz otvorene carske dveri u oltar (carske dveri ne}e se zatvarati cele Svetle sedmice - sedmice posle Vaskrsa). Narod ulazi za sve{tenikom u osvetqenu crkvu. Posle jutrewa i prvog ~asa, slu`i se Vaskr{wa liturgija, najradosnije bogoslu`ewe tokom cele godine. Verni se pri~e{}uju, zavr{ava se post, a obi~no prvo {to }e verni pojesti posle posta jesu obojena vaskr{wa jaja kojima se i mladi i stariji pre jela kucaju.

5

DOK POSTOJI MAKAR I JEDAN ^OVEK... Protojerej Aleksandar [argunov:

„Ne mo`e se savest pravoslavnog ~oveka, a tim vi{e sve{tenika miriti sa legalizacijom porno produkcije, prostitucije, seksualnim obrazovawem u~enika...Ako budemo }utali, nas }e prosto naprosto uni{titi“. (Iz istupawa Svjatjej{eg Patrijarha Alekseja ££, na eparhijskom saboru g. Moskve, 16. decembra 1997.g) Moja namera nije da dokazujem o~igledno. Svima je jasno da je gra|ewe Rusije bez moralnih osnova – isto {to i graditi ku}u bez temeqa. A ako bi se ne{to sli~no i ostvarilo, „kome bi bila potrebna takva Rusija?“ Kakav je smisao u nezavisnosti i procvetavawu dr`ave Sodoma? Za{to su prekinuli Tv-program „Ruski dom“? Zato {to onaj u ~ijim je rukama „kutija“ tome i pripada vlast. [ta je za wih mogao zna~iti jedno~asovni program, i to jednom u nedeqi? ^ak im je bilo potrebno da i mali zra~ak ugase. U svakome ratu, neprijateq koji osvaja sve, ne}e osvojiti ni{ta – ako ostane nedirnuto moralno i duhovno jezgro pokorenog naroda. Zato je wegov glavni strategijski zadatak – razbijawe ovog jezgra, samleti i zrnce – ~ak

6

ako je ono ostalo jedno – da ne bi nikada dalo izdanke. Glavno oru`je za ostvarivawe ovog zadatka u savremenoj etapi predstavqa televizor, ali ne Tv kao pronalazak, zato {to on mo`e poslu`iti i stvarnom prosve}ivawu naroda, a ne biti samo „oru`jem masovnog pogubqavawa“ qudskih du{a. Fenomen televizije, tako|e kao i druga velika otkri}a – na primer u oblasti nuklearne fizike – jasno pokazuje kakvu opasnost za ~ove~anstvo mogu predstavqati kultura i znawe u odsustvu moralnosti. To jest, oni ga dovode do fizi~kog i duhovnog samoubistva. ^udo televizije – toga orvelovskog „teleskrina“ – je u tome, {to on fokusira narod u jednu grehom zara`enu gomilu, koja se mo`e goniti kao stado na sopstvenu klanicu. Ponekad nam govore da televizija nije ni{ta kriva, jer ona samo odra`ava ono {to se doga|a u svetu. Ali, ako je Tv ogledalo onoga {to je u svetu, ona je to samo u smislu onoga o ~emu govori Apostol: „Jer sve {to je na svetu, telesna je `eqa, i `eqa o~iju, i gordost `ivota“ (2 Jov. 2,16). I ako je ogledalo – to je ono najkrivqe. Zabavno staklo, neprestana reklama tri najglavnija greha: bezgrani~nog slastoqubqa, sebequbqa i srebroqubqa, na kojima se zasniva svet. Svet je pun |avolskih, privla~nih, stra{nih zamena istine. Nije dovoqno da se qudi zanimaju samo zemnim i sujetnim, ali `ive}i u virtuelnoj stvarnosti, oni romantiziraju sve one `urke, banditske obra~une i najgnusniji raz-

PRAVOSLAVAC

vrat. Pomo}u televizije |avo primorava da se zaboravi na istinsko nazna~ewe ~oveka, na Boga i ve~ni `ivot. Ne govori se slu~ajno u pravoslavnom narodu da je Tv „ikona |avola“ i „crkva satanina“. Potpuno je verovatno da }e antihrist odjednom primorati sve `iteqe zemqe da mu se poklone upravo pomo}u ovakvog sredstva. Primer za ovo je prikazivawe milionima gledalaca bogohulnog filma „Posledwe Hristovo isku{ewe“ M. Skorzisa). Pomo}u ove „umiqate la`i“, da se poslu`imo izrazom sv. Jovana [angajskog, |avolu }e uspeti da odvu~e ~oveka od poklowewa jednome istinitome Bogu i ubedi ga da se pokloni |avolu i wegovim savremenim idolima. Slu{am proteste nekih: ali na Tv nisu samo bezvredne, ve} i moralno pou~ne emisije! Da, ali one tonu u op{toj bestidnosti, i one slabo dolaze do izra`aja. Evo na primer, jo{ jedne slike na{e televizije. Trenutno su po ~itavoj Moskvi izlepqene reklame, koje pozivaju da se poseti „Muzej savremene umetnosti“. Pri~aju, da tamo posetioce o~ekuje ogromna skulptura nagog ~oveka, koji stoji ~etvorono{ke i u wegovom anusu je namontiran televizor, koji mo`e posmatrati ne samo ~uvar, nego i svi koji to `ele. Mo`da je ovo najo~igledniji simbol televizije – kanalizacioni otvor koji potapa ne samo „Muzej savremene umetnosti“, nego i sve ruske domove. Ne, u na{oj slici savremene televizije nema ni najmaweg preuveli~avawa. Ono {to se neprekidno prikazuje svima, postepeno zadobija silu zakona. Najstra{nije {to se

PRAVOSLAVAC

doga|a danas – to je legalizacija svega nepravednog, bezakonog, prestupnog i grehovnog. Gora od svega je legalizacija greha. Ovo je glavna karakteristika na{eg vremena. Televizija podsti~e prihvatawe dr`avnih zakona, koji stavqaju pod za{titu ono {to je protivno ve~nome Zakonu Bo`ijem. Ovo se ~ini radi toga, da bi nesre}ni ~ovek prestao da ose}a gri`u savesti za u~iwene grehe i potrebu da se kaje zbog wih i da bi se ~ovek „oslobodio“ od Ota~kog pokrova Bo`ijeg i Wegovih svetih zapovesti, to jest da se vi{e ne boji Boga. Ili kako bi rekao Hitler: „Ja }u vas osloboditi od himere, koja se zove savest“. Ja pi{em o ovome, ne da bih jo{ jednom rekao svima {to im je poznato i jo{ jednom razobli~avao bezbo`nost. Mogu biti samo dve reakcije na ono {to se danas doga|a u Rusiji i na fenomen televizije: uninije (ili ravnodu{nost) i patwa (stradawe). U uniniju, po re~i sv. otaca – je tama svih grehova uzetih zajedno, duhovna smrt. A u patwi – dokaz da je ~ovek jo{ `iv, da se on ve} obra}a Bogu ili se mo`e obratiti Bogu. Pored akumulacije svih ru{ila~kih strasti, jedan od osnovnih ciqeva na{e televizije sadr`i se u tome, da vaspita u qudima potpunu ravnodu{nost prema stradawu bli`wih i ne`eqewe da se `ivi sa sve{}u o odgovornosti. U na~elu, nijedan normalan ~ovek, koji jo{ ~uva bar neke wene priznake, ne mo`e ostati ravnodu{an prema neprekidnom ozra~ivawu zlom. ^itav narod strada, ali tragedija je u tome {to je stradawe pome{ano sa uninijem, i uninije pobe|uje. A ono {to je najsu{tinskije je-

7

ste da kada milioni qudi u~estvuju u „crkvi sataninoj“, onda se Crkva Hristova uzvodi na krst, i svaki u woj koji nije samo po imenu hri{}anin, ne mo`e pri pogledu na ono {to se doga|a, ne ose}ati neizrecivu bol. Hri{}anin ne mo`e da se ne mu~i, vide}i ravnodu{nost qudi prema svojim bli`wim, prema narodu koji se ubija na wihove o~i. Wega ne mo`e da ne rani uni{tavawe svake svetosti i osnovne normalnosti u qudskim odnosima. Hri{}anin ne mo`e da ne strada, znaju}i o onim, nasa|enim kroz televiziju: velikim, stra{nim, bezgrani~nim gresima, „o kojima je sramotno i govoriti“ (Ef.5,12). Grehovima, koji be{~aste du{u i li{avaju je za navek visine op{tewa sa Bogom, guraju}i je u adski bezdan zajedno sa ne~istim duhovima. Hri{}anin ne mo`e da ne boluje, znaju}i za razvra}uju}e i opusto{uju}e prizore, koji ~ine qude pasivnim potro{a~ima svega {to vide i ~uju. Kako da ne strada hri{}anin tamo, gde se ismejava tajna braka i tajna devstva, gde se odbacuje veliki Bo`iji dar o~instva i materinstva, gde postaje uslovnim pojam porodice i odvaja se tajna fizi~ke bliskosti od tajne ra|awa. Sve se ~ini, da {to pre nastupi vreme kada }e se qudi razlikovati jedni od drugih, samo koli~inom novca – po re~i jednog stihotvorca. Srebroqubqe – koren svih zala, drugo idolopoklonstvo, po re~i apostola Pavla. Ono {kodi trima glavnim hri{}anskim vrlinama – veri, nadi i qubavi. Vi{e nikoga ne ~ude disputi o komercijalizaciji prijateqstva i qubavi. Kao prvo, on mora da bude dobrostoje}im

8

– ka`e 15-godi{wa devojka u Tv-{ou. Ali, ovo su samo „cveti}i“. Sveti oci govore da postoje 6 is~adija greha srebroqubqa: Izdajstvo, la`, prevara, verolomstvo, nasiqe i ubistvo, potpuna ravnodu{nost u odnosu na potrebite qude. Na na{e o~i otkriva se i produ`ava da se otkriva istinitost ovih re~i. U mislima se stvara zbuwenost i haos – ono {to mora privesti i ve} dovodi do apsolutizacije relativizma i subjektivnosti u svim ocenama, u onoj meri u kojoj je ~ovek (i ~ovek za koga je greh – norma) – mera svih stvari. Hri{}anin ne mo`e da ne pati, vide}i sistem obrazovawa u kome nema Boga, a shodno tome ni smisla, ni budu}nosti. To vi{e nisu prosto ateisti~ki, ve} satanisti~ki programi („seksualnog posve}ivawa“ i okultizma), dok se istovremeno „Osnovama pravoslavne kulture“ ne nalazi mesta ni u {koli, a razume se ni na televiziji. Decu i omladinu u~e da budu prazna, samoqubiva, razvratna, ravnodu{na prema nevoqama naroda i sudbini svoje Otaxbine. Danas je malo takvih {kola koje prepodobni Sergije Radowe{ki ne bi zatvorio. Pri tome, mi znamo da je kod nas na milione besprizorne dece i da milioni dece ne idu ni u kakvu {kolu, te im je jedini u~iteq i vaspita~, televizor i kriminalna ulica. Nemogu}e je ne stradati, vide}i na{u decu da rastu u ovom dru{tvu la`i i da se vaspitavaju na la`ima, koje ona svakodnevno poverqivo primaju u jo{ svoje ~iste du{e. Kako se spokojno odnositi prema tome, da se ova deca, hrawena duhovno zatrovanom hranom, vrlo

PRAVOSLAVAC

rano privikavaju na najstra{nije stvari na svetu i postaju decom „dostojnom nove civilizacije“. Hri{}anin ne mo`e da ne pati, vide}i kako se vr{i u beskona~nim, bestidnim Tv-serijama falsifikovawe na{e istorije i vide}i nesre}u svoga ota~astva, zemqe svetog i slavnog roda ugodnika Bo`ijih – svetih blagovjernih kne`eva Aleksandra Nevskog i Danila Moskovskog, prepodobnih i bogonosnih otaca na{ih Sergija Radowe`kog, Serafima Sarovskog i Jovana Kron{tatskog, svetih Carskih mu~enika i sveg sabora novomu~enika i ispovednika Ruskih. A tako|e velikih genija na{e umetnosti i literature: Der`avina, Pu{kina, Gogoqa, Dostojevskog, ^ajkovskog, Rahmawinova, Andreja Rubqova. Iako je tokom vekova na{a zemqa donosila svetlost pravoslavne kulture mnogim narodima, sada ona sama gubi pravoslavnu kulturu. Tako je ona do{la do toga da se sa ispru`enom rukom okre}e Istoku i Zapadu, i odri~u}i se svojih duhovnih bogatstava, halapqivo guta prqave otpatke zapadnog na~ina `ivota, koji su joj nametnuli weni neprijateqi. I pored dovoqne vremenske distance, ne izvukav{i nikakve pouke iz nedavnih iskustava, ona ponovo gordo uvozi sve, {to je Zapad dovelo do ateizma i materijalizma i sve {to gasi svaku svetlost duhovnosti i osmi{qenosti sa qudskog lica. Hri{}anin ne mo`e da ne pati, vide}i izdajstvo savremene politike, koja vodi u propast i obmawiva~e i obmanute. Vide}i takve lidere, koji se ni najmawe ne interesuju za voqu svemogu}eg Boga, a pri tome glume}i nekakvu pobo-

PRAVOSLAVAC

`nost u stojawu pred Tv-kamerama na bogoslu`ewima. Sva wihova delatnost je protivqewe Bogu – i sva wihova kriminalna politika upravqena je na ru{ewe moralnih i duhovnih osnova `ivota. Me|utim, uni{tavani od wih narod, ponovo ih bira za vlast. Dobro je rekao drevni prorok, da je to tako: „jer je narod moj bezuman i ne poznaje me, ludi su sinovi i bez razuma, mudri su da zlo ~ine, a dobro ~initi ne umiju“ (Jer.4,22). No, ovo su `ivi qudi, to je na{ narod koji strada, kao nijedan drugi narod; a hri{}anin vide}i to, ne mo`e da ne pati. Biva takvih `alosti, kada jedino mo`e ute{iti Bog. Vide}i bezute{nu `alost narodnu, hri{}anin se mu~i zato {to qudi nemaju nade i podr{ke u te{kim vremenima i u kriti~nim `ivotnim momentima – a to je zato {to nema Boga me|u wima. Mi znamo da sveznaju}i i svesveti na{ Bog, koji nas O~inski voli, upotrebqava stradawa kao posledwu nadu za povratak qudi Wemu. Wegova spasonosna, nedoku~iva qubav, javqa se na taj na~in, tamo gde ve} nastupa duhovna smrt. On dopu{ta da budu nesre}e i bede, bolesti, stradawa i smrti, i sve {to pre`ivqavamo danas, da bi se „Wegov dom, dom Bo`iji, napunio“ (Lk.14, 23) i da bi qudi saznali da je u pokajawu – kqu~ od svih zakqu~anih vrata i `ivotnih }orsokaka. I sva na{a nada je danas na tome da }e milostivi Bog usli{iti ovaj vapaj. Dok postoji bar jedan ~ovek, koji strada poput pravednog Lota, koji se okru`en nepo{tewem, mu~io svakodnevno u svojoj du{i – Bog nas ne}e ostaviti. Zato – ovo opet i opet

9

ponavqamo – glavni zadatak na{ih neprijateqa je da postignu da mi sve {to se de{ava do`ivqavamo kao normalnu pojavu i primamo, ne sumwaju}i, duhovnu hranu koju nam nudi televizija. Razume se, mi bi morali da priznamo da je na{ svet beznade`an, izopa~en, odvratan, nepodno{qiv i besmislen, kada u wemu ne bi bilo protivqewa zlu od strane hri{}ana i svetih. Ima, ima jo{ na zemqi i u na{em ota~astvu Bo`ijih Qudi, u ~ijim du{ama prebiva `ivotvorna blagodat Svetog Duha. Radi wih, Gospod jo{ produ`ava qudsku istoriju. Duh Sveti osve{tava te qude i wihov `ivot, a tako|e blagotvorno uti~e na sve {to ih okru`uje: prirodu, gradove, `ivot svakog od nas. I {ta treba da ~inimo danas? Da li treba te`iti da na Tv imamo svoj pravoslavni kanal, apeluju}i „pravoslavnom predsedniku“ ili oligarhu Abramovi~u? Jedino {to nam je potrebno je duh istinske hri{}anske `rtvenosti, bez koga ne biva nikad ni~eg istinski velikog. Tada }e Gospod pokazati svakome, {ta treba konkretno da ~ini u svojim prilikama. Na kraju krajeva, va`niji je kvalitet `ivota, negoli wegov kvantitet. Zato se na{i neprijateqi tako trude – koriste}i svu vlast, sve pare, sva tzv. elektronska i dr. sredstva informacija, koje oni ~ini se trajno dr`e – da ne dopuste one projave `ivota, gde realno prisustvuje Bog. Zahvaquju}i duhu `rtvenosti, nasle|enom u na{em narodu jo{ od hri{}anstva, Bog nam je darovao pobedu u Velikom Otaxbinskom ratu. No, dana{wi rat po svojoj dubini i razmerama ne mo`e se porediti ni sa jednim prethodnim ratom.

10

U wemu pobednik mo`e biti samo Sam Bog i oni, koji su wegovi. Bog je ve} sve pobedio. On dopu{ta sada zlu da se otkrije do kraja, da bi ispitao verne i javio u puno}i Svoju pashalnu silu. Zato nema razloga za uninije. Ve} sada – ~uli vi to ili ne – kao eho grme u ve~nosti re~i Apokalipse: „Pade, pade, Vavilon veliki“ (Otkrov.18,2). „I jedan an|eo uze kamen veliki kao vodeni~ni, i baci u more, govore}i: Tako }e sa hukom biti ba~en Vavilon grad veliki, i vi{e ga ne}e biti“ (Otkrov.18,21 ). Ove re~i prili~e natpisu, ve} sada urezanom na nadgrobnoj plo~i velikog grada, naddr`ave zla. I mno{tvo mu~enika, ~ijom se krvqu opijala velika bludnica, uznose nebesko „aliluja“ Gospodu. U Apokalipsi je re~eno, da }e u sami momenat, kada imperija zla bude praznovala svoju pobedu i pokazivala veli~inu i slavu, mala hri{}anska zajednica imati hrabrosti da uvidi nemo} vlasti i wene oholosti, ne ose}aju}i pri tome ni najmawi strah i uninije. I vi{e od toga, re~ Bo`ija nudi nam ovaj sna`ni primer nade, kada maloverje, mlakost, ose}awe sveop{te propasti, ~ini se pritiska mnoge Crkve (Otkrov. 2–3). Smisao je jasan: ni{ta nije katastrofalno beznade`no i neka je imperija zla – na vrhu svoje slave, tj. neka se wena vlast ve} pro{irila na ~itav svet, to predstavqa samo privid, jer je ovaj gordi Vavilon ve} osu|en. U bujici svepotresaju}ih doga|aja, Crkva svagda vidi desnicu Bo`iju, mo}nu da nadzire sve qudske zamisli i ostvaruje Svoj plan pravde i spasewa. Iz ~asopisa „Ruski dom“, 3–2005.g. Preveo: Neboj{a ]osovi}

PRAVOSLAVAC

IKONA I NESTVORENA SVETLOST Protoprezviter Stamatis Skliris

Poku{a}u da istra`im odnos ikone i nestvorene svetlosti iznose}i sedam definicija (odre|ewa) Ikone. Na kraju }u rezimirati isihasti~ki karakter ikonografije u sedam re~enica. Prvo odre|ewe koje odli~no izra`ava ikonu pripada Virgilu Georgiju: „Ikona je prozor u ve~nost“.

Drugo odre|ewe: „Ikona je ono {to vidimo na predstavi Uspewa Bogorodice. Apostoli, Bogorodica i Hristos su naslikani svim bojama. Zatim, Hristos je okru`en jednobojnom plavom „slavom“ („doksom“) sa an|elima, dr`e}i u svojim rukama Bogorodicu kao dete. Ovde vi{ebojnost predstavqa istorijski trenutak, dok nas jednobojnost plave boje uvodi u eshatolo{ku realnost, u koju Hristos uvodi Bogorodicu celu (ne samo wenu du{u kako neki misle). On je prevodi iz `ivota u istoriji ka ve~nom rajskom `ivotu. Upravo

PRAVOSLAVAC

ovaj prelazak oslikava pravoslavna ikona“. Tre}e odre|ewe: „Ikona je `ivopis koji nam predstavqa ~itavu Crkvu zajedno sa Hristom Vaznesewa, Koga preuzima Bog Otac“. Prema tome ikona, pravoslavna ikona, sa bogoslovskog gledi{ta, izvire iz Vaznesewa. Vaznesewe se poistove}uje sa Drugim Dolaskom Hristovim, jer an|eli su pri Vaznesewu govorili u~enicima da }e Hristos ponovo do}i u svom Drugom dolasku na isti na~in na koji biva preuzet, zna~i proslavqen i vaskrsnut: „Ovaj Isus koji se od vas uznese na nebo, tako }e isto do}i kao {to ga vidjeste da odlazi na nebo“ (DAp.1, 11). Vaznesewe i Drugi dolazak predikonizuju se u Preobra`ewu na Tavoru i u Vaskrsewu Hristovom. Sa Tavora proisti~e svojstvenost svetlosti i veliki zna~aj koji ima svetlost za ikonografiju. Prema tome, ovo tre}e odre|ewe ikone moglo bi se izraziti na slede}i na~in: „Ikona je foto-zografija (svetlo-`ivopis, svetlopis) Bogo~oveka i celokupne tvorevine“. ^etvrto odre|ewe: „Ikona je jedna slikarska askeza-ve`ba koja ima svoj za~etak u „pratvorbenom ni{tavilu“ (J. Ziziulas, Hristologija i postojawe), koje ni{tavilo izra`ava tamna osnova (i takozvana „proplazma“ na jeziku ikonografa), i oven~ava se bo`anskom svetlo{}u naslikanog bi}a, koje bqe{ti od svetlosti kao Hristos na Tavoru. Svaka ikona svakog svetiteqa podsti~e nas na o~i{}ewe i osvetqewe“.

11

Peto odre|ewe: „Pesni~ki mogli bismo re}i da je ikona `ivopis koji izra`ava slede}u `ivotnu istinu. Zamislimo da ulazimo u svoju vikendicu koja se nalazi na planini, gde je hladno, pada sneg i duva vetar. Gledamo sobu kroz koju je pre nas pro{la jedna na{a voqena li~nost, na primer otac. On je tu pripremio na{ boravak, a zatim je oti{ao. Mi wega ne vidimo u ku}i, me|utim, u svim predmetima koji se nalaze u vikendici, u upaqenom kaminu, u toplom jelu, u postavqenom stolu ko-

ji nam je ostavio mi „dodirujemo“ prisustvo oca, kao diskretnu qubav. Otac je svoj pe~at ostavio posvuda nas radi, i wegova qubav je preobrazila negostoqubivu planinsku sredinu u roditeqsku toplinu. Sli~no tome, i ikona ne ukazuje na samog Boga Oca, nego na Wegova dejstva (energije) prema

12

nama“. Svetlost ikone koja je slobodna od prirodnih zakona, mirono{e, kropi lica, tela i okolinu-pejza` i preobra`ava naslikana bi}a od unutaristorijska i prolazna, privremena u eshatolo{ka, ve~na i rajska, od raspar~anih indivudua u ujediwena putem osvetqewa jedinite li~nosti. [esto odre|ewe: „Ikona je jedna neobi~na slika, koja predstavqa pejza` na{eg sveta, ali ne propadqivim kao {to je sada, nego nepropadqivim, onako kako }e ga gledati Bog Otac u eshatonu. Tada }e vaskrsli Sin predstaviti Ocu vaskrsle qude i nepropadivu tvorevinu, govore}i mu: Evo mene i dece koju mi je dao Bog-Otac“. Sedmo odre|ewe: „Ikona je vaspostavqawe raspar~anog propadqivog prostora i vremena na freskama oslikanog hrama, gde je Liturgija koja se vr{i okru`ena likovima oslikanih svetih, koje manifestuju svoje `ivo prisustvo u Evharistiji“. Sa slikarskog stanovi{ta mo`emo gore navedena odre|ewa da prevedemo na slede}ih sedam slikovitih izjava. 1. Ikona nije naturalisti~ki portret, nego foto-portret. Ona izra`ava ontolo{ko u~e{}e i pri~asnost nestvorene svetlosti. 2. Ova svetlost prevazilazi prirodne zakone optike. Izra`ava slobodu Nestvorenog. Na ikonama se ne predstavqa Hristos kao jedna individua, nego se otkriva tajna Hrista kao tajna Crkve, gde su okupqeni mnogi, odnosno sveti (u pavlovskom zna~ewu re~i „svet“). Svaki sveti koji se izobra`ava na ikoni nosi iste osobine svetlosti kao i Hristos, to zna-

PRAVOSLAVAC

~i da se pokazuje kao Hristos po blagodati. 4. Kao {to se svaka ikona osvetqava transcendentno, sledi da osvetqewe izjedna~ava „po blagodati“ svakog svetiteqa sa Hristom i sa ostalim svetima u ontolo{koj zajednici li~nosti, to jest Crkvi. 5. ^iwenica da se demoni ne izobra`avaju na pravoslavnim ikonama „eti~ki“ (odnosno kao dobri ili lo{i), niti na estetski na~in (kao lepi ili ru`ni), nego na ontolo{ki na~in — kao bi}a koja pori~u zajednicu nestvorene Svetlosti, koja ipostazira bi}a, i prema tome predstavqaju se mra~ni, tamni, umaweni — zna~i da su nestvorene energije kao neki most izme|u Boga i tvorevine, i da one daju ontolo{ku ipostas onome ko je otvoren za Boga, koji {aqe energije, dok oni koji zatvaraju sebe za qubav Bo`iju jesu „sporna“ bi}a ~ije je `ivqewe pod znakom pitawa (ne znamo da li postoje ili ne). 6. Prema tome, ikona nas podsti~e na odnos qubavi izme|u Boga i ~oveka, ne kroz jedno individualno o~i{}ewe od na{ih strasti, nego kroz o~i{}ewe na{ih me|usobnih odnosa, koji treba da se pro~iste od egoizma i empatije (Ziziulas). 7. Tehnotropija ili stil koji stvara slobodna svetlost na ikoni, ima svojstvenu razliku u odnosu na bilo koje drugo slikarstvo. Nestvorene energije uvode u tvorevinu korenito nove realnosti. Dakle, ikone treba da predstave zajednici svetih (tj. vernom narodu) trajnu originalnost i autenti~nost crkvenog `ivota. Iako je liturgijski tipik podra`avawe i ponavqawe, ipak u

PRAVOSLAVAC

OBAVEZE UDATE @ENE Milost Bo`ija da bude sa vama!

Neka vas Gospod blagoslovi na putu kojim idete. Gospod je svuda i sve vidi: ko {ta za wega radi. On je uvek spreman da pomogne svakome ko Mu se obra}a za pomo}. Na taj na~in, ako u srcu uvek oslu{kujete Boga koji je oko vas i u vama, i ako sve radite da ugodite Wemu Jedinome, – a zatim ako se u svakoj nedoumici i svakoj duhovnoj potrebi Wemu obra}ate sa verom, i sa verom pribegavate, onda }ete nesumwivo dobiti pomo}. Savest treba uvek da bude ~ista. Ali savest treba prosvetiti re~ju Bo`ijom, jer se ona ~esto uznemirava zbog onoga {to ne treba ~initi. I zato treba ~itati Jevan|eqe i iz wega treba crpeti pravila kojima treba da se rukovodi savest. Vi ste `ena-mati, doma}ica. Obaveze za sve u vezi sa tim date su u delima Apostolskim. Pogledajte ih i savesno ih izvr{avajte, jer bez izvr{avawa obaveza koje nala`u odre|eno zvawe i stawe te{ko da se mo`e do}i do spasewa. Zato {to je i jedno i drugo od Boga, i jedno i drugo mo`e biti okrenuto ka uga|awu Wemu (ako se ta~no izvr{i), ili na vre|awe Wega (ako se ne izvr{i). Neka vas Gospod blagoslovi. Molim vas da se pomolite za moju neokajanu gre{nost. Va{ molitvenik pred Bogom Ep. Teofan

13

Crkvi, zbog nestvorenih energija, ne `ivi dosadu (pliksi), nego stalni izlaz iz dosade, iznena|ewe, ushi}ewe (ekpliksi) pred nestvorenim. Tako, ikoni nije ciq samo da podra`ava prethodne ikone, nego da nam pomogne da vidimo Hrista i svetiteqe kao potpuno nova bi}a, koja niko kao takve do sada nije video. He da vaspostavi neka svojstva, nego da prevazi|e determinizam svojstava. Tu se nalazi osobenost i ~udnovatost, {to odgovara ushi}ewu i svojstvenosti isihasti~kog do`ivqaja. I jedno i drugo je osvetqewe. Gore navedena odre|ewa, koja nismo imali prilike da podrobnije analiziramo, otkrivaju nam isihasti~ki karakter pravoslavne ikonografije, koji karakter izostaje u religijski nadahnutim delima u zapadnom hri{}anstvu. Isihasti~ki karakter ikonografije postojao je i pre isihasti~kih sporova u 14. veku, jer je on dijahroni~ka realnost svih faza razvoja crkvene istorije. Isihasti~ki sporovi bili su samo povod za bogoslovqe Svetoga Grigorija Palame o nestvorenoj svetlosti, koje je, ina~e, izobra`avano na ikonama.

OBJA[WEWE TRAJAWA VELIKOG I ^ASNOG POSTA U zakonu je Bog zapovedio sinovima Izraiqevim da svake godine daju desetak od svega {to steknu. ^ine}i tako oni su primali blagoslov na svaku svoju delatnost. Znaju}i to sve Apostoli su ushteli da nam, radi pomo}i i blago~instva na{im du{ama, predaju ne{to i uzvi{enije, naime da podamo desetak dana na{eg `ivota i tako ih posvetimo Bogu, kako bi se blagoslovila sva na{a dela i kako bismo mi svake godine bili pomilovani za sve grehe u toku cele godine. I odlu~i{e da posvete ovih sedam sedmica posta iz 365 dana godine. Tako su odelili sedam sedmica. Ali oci su vremenom rasudili da tome dodaju jo{ jednu sedmicu, naime, da bi se oni kojima predstoji da stupe u podvig posta uhodali i privikli, a zatim da bi ukazali i po~ast broju posne svete ~etrdesetice koju je postio Gospod na{. Jer, osam sedmica izuzimaju}i subote i Gospodwe dane, ~ine ~etrdeset dana, a post svete subote se smatra posebnim jer je ona najsve{tenija i jedina posna izme|u svih subota u godini. A sedam sedmica bez subote i nedeqe ~ine 35 dana. Kad se doda post svete subote i polovina slavne svetlodavne no} i dobija se 36 i po dana, {to je deseti deo od 365 dana godine. Jer desetina od 300 je 30, a od 60 je 6, a od 5 deseti deo je polovina. Eto, dakle, 36 i po dana, kao {to smo rekli. To je desetak, da tako ka`em, od cele godine koji su nam osvetili sveti Apostoli, da nam bude o~i{}ewe od grehova, kao {to sam rekao, u toku ~itave godine. Prepodobni ava Dorotej palestinski

14

PRAVOSLAVAC

"O IZBORU @IVOTNOG PUTA" "Hri{}anska zajednica" broj 6 i 7/1933.

U zbirci izabranih povesti iz `ivota sv. otaca nalazi se ova osobito pou~na povest koja nas u~i kojim putem da po|emo u svom `ivotu. "Pri~ao je jedan starac da je poznavao jednu vrlo pobo`nu staricu monahiwu, koju je upitao za{to je takav `ivot izabrala i ona mu je, uzdi{u}i, ispri~ala slede}e. Moji roditeqi su umrli jo{ kad sam bila dete. Otac je bio ~ovek smeran i tihe naravi, ali slabog zdravqa. Mnogo se starao za spasewe du{e i retko se vi|ao sa susedima. Kada je bio zdrav, donosio je ku}i svoju skromnu zaradu, ali je ve}i deo svog `ivota proveo pate}i se i strogo poste}i. Toliko je bio }utqiv, da se

PRAVOSLAVAC

moglo pomisliti da je nem. Naprotiv, mati je `ivela rasputno i nepo{teno, tako da joj nije bilo ravne u celoj okolini. Bila ja brbqiva i uvek se sa nekim sva|ala. ^esto je provodila vreme u pijan~ewu sa najpokvarenijim mu{karcima. Ku}evnu imovinu je prosipala i stoga su nam nedostajala sredstva sa `ivot, i ako je imawe bilo veliko. Toliko je zloupotrebqavala svoje telo, da se retko ko u na{em selu sa~uvao od we ~ist. Od detiwstva do starosti nije bolovala, no je uvek bila zdrava. Takav je bio `ivot mojih roditeqa. Zatim je otac, po{to je se napatio od duge bolesti, preminuo. Tek {to je umro, nebo se naobla~i-

15

lo, ki{a je po~ela padati, muwe su sevale, grmelo je i ki{a je neprestano padala tri dana. Zbog r|avog vremena nije mogla biti sahrana i qudi su klimali glavom govore}i u ~udu: ovaj je ~ovek bez sumwe bio veliki gre{nik, kad ga ni zemqa ne}e, ali da se le{ ne bi po~eo raspadati u ku}i i time onemogu}io stanovawe u woj, sahrani{e ga nekako, iako je ki{a jednako padala. Dobiv{i ve}u slobodu po smrti oca, moja mati se jo{ lu|e predala zloupotrebqavawu tela i u~iniv{i od na{e ku}e javnu ku}u, provodila je `ivot u najve}oj rasko{i i vesequ. Kada je pak umrla, imala je velikolepnu sahranu, te je izgledalo kao da je i lepo vreme uzelo u~e{}a u wenom sprovodu. Posle wene smrti ostala sam kao dete, a telesne `eqe ve} su po~ele u meni da se pojavquju. Jedne ve~eri po~ela sam razmi{qati ~iji `ivot da uzmem kao primer za ugled, da li o~ev, koji je `iveo skromno, tiho i uzdr`qivo, ali je za sve vreme `ivota patio, bolovao i tugovao, a kada je umro kao da ga zemqa nije htela. Da je takav `ivot bio Bogu mio, ne bi se moj otac, koji je tako `iveo, toliko namu~io i pretrpeo jada. Boqe je `iveti kao {to je `ivela mati, rekla sam u mislima, predati se zadovoqstvima, rasko{i i telesnom sladostra{}u. Mati nije propustila nijedno nevaqalo delo, sav `ivot je provela u pijanstvu, koriste}i se zdravqem i sre}om. [ta, dakle? Treba da `ivim kao {to je majka `ivela? Boqe je verovati svojim o~ima i onome {to je o~igledno, boqe je sva~im se nasla|ivati, nego verovati u ono {to se ne vidi i odricati se od svega. Kada sam ja, prokleta, u svojoj du{i

16

pristala da izaberem `ivot svoje majke, nastala je no} i ja sam zaspala. U snu mi se javio i stao preda mnom neki ~ovek, veliki i stra{an, koji me je gledao sa gwevom i strogo upitao: Ka`i mi {ta si premi{qala u sebi? Upla{ena, nisam smela ni da ga pogledam, a on je jo{ ja~im pogledom ponovio svoj zahtev, da ka`em kakav mi se `ivot dopao. Izgubiv{i se od straha i zaboraviv{i sve svoje misli, rekla sam da nisam ni{ta mislila. Tada mi je kazao sve {to sam tajno premi{qala. Nemaju}i kuda po~ela sam da ga molim za opro{taj i objasnila sam uzrok, zbog ~ega sam tako mislila. Tada mi je rekao: Hajde da vidi{ i oca i majku, pa onda da izabere{ `ivot po svojoj `eqi! Rekav{i to uhvatio me je za ruku i poveo. Doveo me je u jedno veliko poqe, ~ija se lepota ne mo`e opisati, gde je bilo mnogo vrtova sa svakojakim rodnim drve}em i uveo me je u wih. Tamo me je susreo otac, zagrlio i poqubio, tepaju}i mi: }erko moja! Zagrlila sam tako|e i ja wega i zamolila ga da mi dozvoli da ostanem s wim, ali mi on odgovori: sada je to nemogu}e, nego ako po|e{ mojim stopama, do}i }e{ ovamo posle kratkog vremena. Nastavila sam sa moqakawem da me ostavi kod sebe, ali onaj koji me je tamo doveo ponovo me je uhvatio za ruku i rekao: hajde da ti poka`em i tvoju majku da je vidi{ gde gori u vatri, da bi znala po ~ijem na~inu `ivqewa da udesi{ svoj `ivot. Tada me je doveo u jedno mra~no i smradno mesto, otkuda se ~uo {krgut zuba i jauci, i pokazao mi je pe}, u kojoj je gorela velika vatra od rastopqene smole. Na ulazu u wu stajala su neka ~udovi{ta. Pogledala sam u wenu unutra{wost i

PRAVOSLAVAC

opazila svoju mater. Ona je bila u vatri do gu{e, {krgutala je zubima (od zlobe), a vatra je oko we plamtela i te`ak smrad se {irio od crva koji ne umire. Ugledav{i me, uzviknula je pla~u}i iz glasa: }erko moja jaoh meni, ove muke trpim zbog mojih zlih dela. Ismevala sam uzdr`qivost i druge vrline, mislila sam da se moj `ivot u sladostra{}u i razvratu nikad ne}e zavr{iti, pijanstvo i prejedawe nisam smatrala za greh i, eto, ka`wena sam u paklu, koji sam zaslu`ila. Za kratkovremeno gre{no nasla|ivawe i za ni{tavno veseqe sada se mu~im u stra{nim mukama. To mi je plata za prezirawe Boga. Postigle su me mnoge beskona~ne nevoqe. Sada je vreme pomo}i i sada se seti da sam te svojim grudima odojila. Sada mi vrati dobrom, ako sam ti nekad ne{to dobro dala! Sa`ali se nada mnom, }erko moja, jer me ovaj ogaw pe~e, ali ne spaquje. Sa`ali se na-

PRAVOSLAVAC

da mnom, jer me o~ajawe jede i pove}ava muku. Umilostivi se, daj mi ruku i izvedi me odavde. Kada sam odgovorila da ne mogu to u~initi, jer se bojim onih ~udovi{ta, opet, je po~ela zapomagati: Pomozi mi, }erko moja, ne prezri pla~ svoje ro|ene majke, seti se bolova koje sam podnela u tvom ro|ewu i ne prezri me, da ne propadnem u paklenom ogwu! Weni jauci su i meni naterali suze i ja sam po~ela jaukati i plakati. Ti jauci i pla~ probudili su one koji su bili samnom u ku}i. Oni su upalili lampu i pitali me za{to sam tako jako plakala, a ja sam im ispri~ala svoje vi|ewe. Tada sam se odlu~ila da izaberem `ivot mog oca, po{to sam se, po milosr|u Bo`jem, uverila da sve one koji provode gre{an i poro~an `ivot o~ekuju ve~ne muke.

17

TREBAM VA[U POMO] Ja se zovem Mili~i} Marko. Ro|en sam 23. novembra 1995 godine. Od dana moga ro|ewa sam jako bolestan. Ne pri~am, ne mogu sam da sedim, da hodam ne mogu, ne mogu sam da dr`im svoju glavicu, jer sam na ro|ewu imao izliv krvi u mozak. ^ak i ne mogu sam da obavim nu`du, u tome mi moraju pomo}i moji roditeqi sa toplomerom. I ne mogu sam da jedem, jo{ uvek me moji roditeqi hrane sa fla{icom... Imam veliku sre}u, po{to sam napokon dobio poslije dugoga ~ekawa termin za delfinsku terapiju... DELFINSKA TERAPIJA? [TA JE TO? Takozvana Delfinska Humana Terapija je izmi{qena od Psihologa Dr. Nathanson-a. Uz pomo} delfina zadwih desetak godina su veliki broj do tada psihi~ki i fizi~ki zaostala deca uspela da pobede svoju bolest – po~eli su da pri~aju, prvi put u `ivotu su mogli pokloniti osmeh svojim roditeqima, i {to je najve}a sre}a – dosta od wih su posle ove terapije ~ak uspeli prvi put u svome `ivotu da stanu na svoje noge – po~eli su da hodaju, krenuli su svojom snagom kroz `ivot! Na `alost ni jedno zdravstveno osigurawe ne pla}a tu terapiju, jer je za sada jo{ jako skupa. Ukupno deset ~asova, let do Floride i svi ostali tro{kovi... iznose oko 15.000 Evra! Zamolio bih Qude „dobre voqe“ od srca da pomognu mojim roditeqima,

18

koji imaju veliku muku i pote{ko}u oko mene, da mi omogu}e odlazak u Floridu na istu terapiju, a povrh svega da pomognu meni da bih mogao bilo kada da stojim marak na svojim nogicama i da mogu da odem sam da donesem makar svoje namirnice, koje su mi potrebne za moj `ivot, jer smatram da ne}e celoga `ivota biti `ivi moji roditeqi. Nadam se, da }u kroz ovu terapiju i va{u veliku pomo} mo}i nekada da progovorim makar ono osnovno {to bi moglo da obraduje moje roditeqe i moga dragoga brata, koji me uvek (pored svojih obaveza oko {kole) ~uva i pazi. Ako `elite da mi pomognete i omogu}ite odlazak u Floridu, zamolio bih Vas od srca za jedan mali prilog. Svaka pomo} je potrebna! Ime: Koviqka Mili~i} Banka: 1500 Oberbank AG Konto: 00725256317 Betreff: terapija za Marka Telefon: 0664/2806466

OD SRCA SE ZAHVAQUJEM SVAKOM DARODAVCU!

PRAVOSLAVAC

TAMA NO]I Protojerej Georgije Florovski Zlo je me|u nama". Postojawe zla je paradoks i misterija.

Postojawe zla kao paradoks Kako je, u svetu koga je stvorio Bog i ~ije je zakone i uslove `ivota ustanovila bo`anska mudrost i dobrota, mogu}e prisustvo zla? Za zlo je ta~no da se protivi Bogu. Ono kvari Wegovu tvorevinu i odbacuje Wegove odluke. Zlo je to koje nije stvorio Bog. I dok Bo`anstvo ustanovqava razloge za sve {to postoji i Svevi{wi sam uspostavqa "dovoqne razloge za `ivot" neko mo`e da potvrdi da zlo kao zlo, postoji u inat nedostatku razloga za `ivotom, da postoji bez ijednog razloga svoga postojawa. Kao {to je rekao Sv. Grigorije Niski, to je „neposejana biqka bez korena i semena“. Neko mo`e re}i: zlo je pojava bez osnova, phaenomenon omnio non fundatum, a Bog je stvorio sve osnove za svet. Naravno postoje uvek i svuda uzroci i razlozi za zlo. Uslovqenost zla je naro~ito svojstvena. Uzroci i razlozi za zlo su uvek apsurdni i vi{e ili mawe skriveni. Ova ~udna uzro~nost ne ulazi u ideal niza Bo`ijih delovawa u svetu. Zlo se deli i razdvaja. Ta uzro~nost dolazi od protivnika Tvorca i uni{titeqa sveta. Za{to i odakle dolazi ta razaraju}a mo}? Sve prave sile pripadaju Bogu i samo Bogu. Neko se zapitao da li je postojawe zla, primereno postojawu Boga. Ipak ta nezvani~na sila nije samo anemi~ni fantom. To je zaista sila nasilna energija. Suprotstavqawe zla Bogu je vrlo aktivno. Dobro je zaista ograni~e-

PRAVOSLAVAC

no i ugwetavano pobuwenim zlom. Bog se bori sa silama mraka. U toj borbi ima pravih gubitaka i dobro se neprestano smawuje. Zlo je ontolo{ka opasnost. Harmonija u svetu, promi{qena i vaspostavqena u Bogu, zaista je u rastrojstvu. Svet je pao. Savr{eni svet je okru`en setnim mrakom ni{tavila. Nije vi{e to taj svet koji je za~eo i stvorio Bog. Tu su morbidne novine, nove egzistencije otpale ali stvarne. Zlo se dodaje tvorevini Bo`ijoj a poseduje ~udesnu silu imitirawa tvorevine. U stvari, zlo je produktivno u svome uni{tewu. U palom svetu, neshvatqiv je ostatak koji je u{ao u tvorevinu protiv voqe Bo`ije. U stvari, svet je ukraden od Oca i Tvorca. To je vi{e od intelektualnog paradoksa; to je skandal, te{ko isku{ewe za veru, zbog ovog, nadasve, uni{tewa egzistencije od strane zla koje je nepopravqivo. Visoka univerzalna nada nas spre~ava direktnim sveokom - Svetim Pismom i eksplicitnim u~ewem Crkve. To }e biti spoqna tama „sinova prokletstva“ u dolaze}em svetu. U slu~aju postojanosti zla, sva pusto{ewa i nastranosti su proizvedene da bi ve~no bili u paradoksalnoj ve~nosti pakla. Pakao je nepovoqan dokaz vrtoglave mo}i zla. U sudwem danu, ovovekovne borbe izme|u Dobra i zla, sva {teta je proizvedena me|u bi}ima koja }e biti nau~ena posledwom objavom osude zla. Izopa~ena podela ulazi u svet Bo`iji nasilno `ele}i da bude

19

ve~na. Jedinstvo sveta je naru{eno za uvek. Zlo `eli da bude ve~iti porobqiva~. Nepopustqivost u zlu, odlu~na gre{nost, nisu nikada prekrivene svemo}nim Bo`ijim sa`aqewem. Mi smo ve} sada u carstvu pune misterije. Postojawe zla kao misterija Gospod daje odgovor zlu. „Prastari zakon qudske slobode“, kao {to je rekao Sv. Irinej, „jo{ uvek je od Boga, koji je odobrio dostojanstvo bi}a od po~etka.“ Svaka bo`anska prinuda ili nasiqe su iskqu~eni. Bog je o{tro uzvratio zlu za sve kroz voqenog Sina koji je si{ao u svet da podnese grehe qudi i sve tvari. Bo`iji apsolutni odgovor zlu je bio Krst Isusov, muke sluge Bo`ijeg, smrt ovaplo}enog Sina. „Zlo po~iwe na zemqi i uznemirava nebesa, i uzrokuje Sinovqev silazak na zemqu“, zakqu~uje jedan ruski propovednik u H£H veku. Zlo je uzrok da Bog sâm strada i prihvati svoje stradawe na kraju. Slava ve~nog `ivota sija pobedonosno iz groba ovaplo}enog Sina. Muke Isusove su trijumf i presudna pobeda. To je tako|e trijumf bo`anske qubavi koja priziva i prihvata sve bez prinuda. Od tada svako zlo nam je dato bez sastradalne qubavi Bo`ije. Qubav i sublimirana veli~ina Bo`ija su nam pokazani u zavijenoj formi zla i greha… Felix culpa quae tantum et talem meruit habere Redemptorum. Neko je definisao zlo kao ni{tavilo. Zlo ne postoji samo u, ve} i izvan dobra. Zlo je totalna negacija, osaka}ewe ili nesta{ica. Nesumwivo, zlo je nedostatak ili defekt, defectus. A i sastav zla je

20

tako|e paradoksalan i suprotan. Zlo je praznina ni{tavila, ali praznina koja postoji i koja guta i pro`dire bi}e. Zlo je nemo}, nikada stvorena a tako razorne energije. Zlo se nikada nije uzdiglo, ve} je stalno u padu. Ono poni`ava bi}e strahom. Ipak, u osnovi zla postoji neka umi{qena veli~ina. Nekada postoji i ne{to genijalno u zlu. Ali je ipak haos i odvajawe, razbijawe koje stalno traje, rastavqawe svih bi}a. Me|utim, zlo je bez sumwe dobro organizovano. U tom tu`nom carstvu iluzija i la`i, sve je protivre~no i dvosmisleno. Zlo postoji samo kroz dobro koje deformi{e, ali i prilago|ava svojim potrebama. Taj razobli~eni svet je stvarnost koju samo zlo potvr|uje. U stvari, problem zla nije ~isto filosofski problem, i zato nikada ne}e biti re{en nau~nim putem. To vi{e nije ~isto eti~ki problem i na planu prirodnog morala niko ne mo`e nadvladati borbu dobra i zla. Problem zla mo`e biti re{en samo teolo{kim (religijskim) putem. Zna~ewe zla je ~vrsto suprotstavqawe Bogu. Ono je otporno i neposlu{no. Zajedni~ki izvor zla u pravom smislu te re~i je greh, tj. Protivqewe Bogu i tragi~no odvajawe od Wega. Mi{qewa o slobodi izbora su uvek jalova i dvosmislena. Sloboda izbora, „libertas minor“ bla`enog Avgustina i gnomi~ka voqa Sv. Maksima Ispovednika (Thelema gnomikon), su uni`ene slobode, umawene i osiroma{ene, slobode koje postoje posle pada tvorevine. Dualitet, dva korelativna smera, ne pripadaju su{tini slobode prvostvorenih bi}a. To se mora vratiti pokajanim

PRAVOSLAVAC

gre{nicima kroz askezu i milost Bo`iju. Prvorodni greh nije bio samo pogre{an izbor i smer, ve} odbijawe da se uznesemo Bogu i be`awe od Boga. Zapravo, izbor, kao takav, nije bio potpuno mogu} za prve gre{nike jer zlo nije jo{ uvek postojalo u idealnim uslovima. A ako je i bilo izbora, to nije bio izbor izme|u dobra i zla, ve} izbor izme|u Boga i wega (~oveka). Izme|u slu`ewa i lewosti. Tako je i Sv. Atanasije opisao pad i prvorodni greh u svom delu „Protiv mnogobo`aca“. Poziv prvom ~oveku, uro|en u prirodi, je da voli Boga de~ijom privr`eno{}u i da mu slu`i u svetu u kome je ~ovek bio imenovan da bude prorok, sve{tenik i car. Bila je to molba o~inske Bo`ije qubavi sinovqevoj ~ove~anskoj qubavi. Nesumwivo je da ispuwavawe Bo`ijih zapovesti i pra}ewe wegovog puta, ukqu~uje totalnu blizinu bo`anskih dela. Bezgre{an ~ovek nije imao ni{ta da `rtvuje, jer sve {to je imao poticalo je od milosti Bo`ije. Ovde imamo ne{to dubqe od obi~ne strastvene vezanosti za svet. To je bila tragedija izopa~ene qubavi. Prema mi{qewu Sv. Atanasija, ~ovekov pad se sastoji u ~iwenici da je ~ovek ogradio samog sebe i da je po~eo da se zaqubquje u sebe. Kroz taj akcenat na samom sebi, ~ovek se okrenuo od Boga i raskinuo duhovne, slobodne veze sa Wim. To je vrsta delirijuma, erotska opsednutost sobom, i na neki na~in duhovni narcizam. Kroz sve ovo, ~ovek se izolovao od Boga i postao svestan svoje ume{anosti u van kosmi~ke tokove. Neko mo`e re}i da je to bila despiritualizacija qudskog

PRAVOSLAVAC

postojawa. Sve ostalo je do{lo kao rezultat i smrt i razgradwa ~ove~ijeg sastava. U svakom slu~aju, pad je prvo bio u duhovnom svetu, jer se dogodio u an|eoskom svetu. Shvatawe prvorodnog greha je svuda isto samoqubqe, ponos i sujeta. Sve ostalo je posledica duhovne katastrofe u razli~itim podru~jima qudskih mogu}nosti. Zlo dolazi odozgo, a ne odozdo, od stvorenog duha a ne od materije. Ovo je dubqe od pogre{nog izbora, a ~ak i od izbora izme|u ve}eg ili maweg

zla. Bilo je to bezverje, suludo odvajawe od Jednog Koji je dostojan qubavi. Ovo bezverje je glavni izvor (negativne crte) zla. Bilo je to prvorodno, fatalno, protivqewe. Neophodna je obazrivost i ne poistove}ewe pale prirode sa nerazdvojivom savr{enosti sve tvari. Tu nema ni~eg bolesnog i zlobnog u

21

„prirodnoj nesavr{enosti“ stvorene prirode, osim onog {to dolazi odozgo posle pada. U prirodi pre pada mo`e se govoriti o nedostatku ili mani. U palom svetu postoji ne{to vi{e izopa~enost, odbojnost, bogohuqewe i nasiqe. To je podru~je uzurpacije. Crna plima izopa~ene qubavi prekriva sva bi}a i prodire u kosmos. Pored svih negacija zla mo`e se razlikovati la`na pozitivnost, prvobitna razvratnost, egoisti~ka proizvoqnost ograni~enosti li~nosti. Pali svet je decentralizovan, ili ~ak postavqen oko zami{qenog ili nepostoje}eg centra. Mo`e se re}i da je taj krug deformisan i da li~i na elipsu sa dva suprotna pola: Bogom i antibogom. Sada postoje dve struje koje se presecaju i pro`imaju, ali obe ostaju su{tinski razli~ite. Neko }e re}i, to su dva sveta u jednom: to su dva grada po mi{qewu bla`enog Avgustina. Zlo, koje po~iwe prakti~nim ateizmom, stavqa sebe na Bo`ije mesto, rezultuju}i tako teoretski ateizam i pretvaraju}i se u Bo`anstvo. U tom dualnom svetu prava sloboda ne postoji. Sloboda izbora je daleka i bleda slika prave slobode. Zlo je stvoreno li~nim posrednikom. Zlo, u pravom smislu te re~i, postoji samo u li~nostima i u wihovim delima. Fizi~ko i kosmi~ko zlo je tako|e poteklo iz qudskih dela. Zato zlo ima mo} i mo`e biti aktivno. Za zlo je neverovatna li~na aktivnost. Ali ta

22

TEODOROVA SUBOTA Slavsko `ito – koqivo Car Julijan zvani Apostata – otpadnik – koji be{e primio hri{}anstvo u mladosti, a kad je postao car (361–363 g.) odrekao se Hrista i postao ponovo idolopoklonik i veliki progoniteq hri{}ana, – znaju}i da hri{}ani poste Veliki post, a naro~ito prvu nedequ da bi se pri~estili, hteo je da naru{i propise hri{}anske Crkve. Zato tajno naredi upravniku Carigrada da sve {to se na tr`nici nalazi za jelo, pokrope krvqu `rtava koje se prinose idolima kako bi se hri{}ani oskrnavili. Ali sveti Teodor Tiron – preko patrijarha carigradskog Evdoksija – javi hri{}anima da ni{ta ne kupuju na tr`nici za jelo, ve} da kuvaju koqivo – p{enicu s medom – i to da jedu. Oni tako i u~ine i cele prve nedeqe Velikog posta jeli su samo koqivo. U spomen na taj doga|aj pravoslavni hri{}ani kuvaju `ito (koqiva) i upotrebqavaju ga u (Teodorovu) subotu prve nedeqe Velikog posta.

PRAVOSLAVAC

aktivnost }e se neizbe`no {iriti do bezli~nog. Zlo depersonalizuje svoju li~nost. Ipak, potpuna bezli~nost ne mo`e biti ostvarena, jer postoji mo}na granica koja ne mo`e da se pre|e. Tendencija i te`wa zla prema toj granici potpune dezintegracije je sna`no nagla{ena svuda. ^ak i demoni ne mogu prestati da budu li~nosti. To je su{tinski oblik wihove egzistencije koji ne mogu da izgube Od kada je li~nost „slika Bo`ija“ u duhovnim bi}ima, mo`e da se sa~uva samo u stalnom odnosu sa Bogom. Odvojena od Boga li~nost nestaje. Takva otu|ena li~nost, koja se zatvara u sebe, ~esto se sama gubi. U svetu greha uvek postoji tenzija izme|u dve stvari: „ja“ i ne{to bezli~no predstavqeno instinktima ili ~ak strastima.

Strasti su mesto, sedi{te zla u ~ovekovoj li~nosti. Strasti, ta pathi, aktivne su, one navode. Li~nosti zaposednute strastima su pasivne ograni~ene i pate. Strasti su uvek bezli~ne; one su skup kosmi~kih energija koje ~ine ~ovekovu li~nost svojim zatvorenikom i robom. Slepe su i zaslepquju sve koje zaposedaju. ^ovek koji je obuzet stra{}u ne radi ni{ta svojevoqno ve} je porobqen: fata trahunt. ^esto gubi i svest o postojawu slobodnog posrednika. On sumwa u postojawe i mogu}nost slobode, sumwa uop{te. Usvaja neminovnost kao oblik realnosti (po mi{qewu Charlesa Renouvier). Kao posledica ovoga, on gubi svoju li~nost i svoj li~ni identitet.

UNUTRA[WA MISIJA CRKVE avva Justin Popovi}

Delatnost na{e svete Crkve treba da bude takva da svojim ~lanovima osigura besmrtnost i ve~nost, ~ine}i ih u~esnicima u Bo`joj prirodi. (2. Petr. 1, 4) I da u svakom svom ~lanu izgradi ube|ewe da je besmrtnost i ve~nost normalno stawe ~ove~ije li~nosti a ne vremenost i smrtnost, da je ~ovek putnik koji kroz smrtnost i vremenost putuje u besmrtnost i ve~nost. Crkva je bogo~ove~anska ve~nost ovaplo}ena u granicama vremena i prostora. Ona je u ovom svetu, ali nije od ovoga sveta. (Jn.18,36.) U ovom je svetu da bi svet podigla do onog sveta, odakle je i sama.

PRAVOSLAVAC

Ciq Crkve je nadnacionalni, vaseqenski, sve~ove~anski: sjediniti sve qude u Hristu. Metodi tog sve~ove~anskog – bogo~ove~anskog sjediwewa svih qudi u Hristu dati su Crkvom u sv. tajnama i bogo~ove~anskim podvizima. Sveta tajna Pri~e{}a predstavqa Hristov metod i sredstvo za sjediwewe svih qudi: kroz wu se ~ovek organski sjediwuje sa Hristom i sa svima vernima, kroz li~no podvizavawe bogo~ove~anskim podvizima: verom, molitvom, postom, qubavqu, kroto{}u, svemilo{}u.

23

Bogo~ove~anski podvizi su me|usobno u organskoj vezi. Jedan iz drugog ni~e; jedan drugog dopuwuje. Prvi me|u podvizima je podvig vere. Kroz wega treba pronositi narodnu du{u; predati je Hristu bez rezerve i kompromisa, udubiti je do bogo~ove~anskih dubina, pro{iriti je do bogo~ove~anskih {irina, uzvisiti je do bogo~ove~anskih visina. Treba izgraditi u narodu ose}awe da je Hristova vera – podvig nadnacionalni, vaseqenski, troji~ni, i da verovati u Hrista zna~i: slu`iti Hristu i samo Hristu kroz sve doga|aje `ivota svog. Drugi je: bogo~ove~anski podvig molitve i posta. Taj podvig treba u~initi metodom `ivota na{eg pravoslavnog naroda, treba ga u~initi du{om du{e narodne, jer su molitva i post svemo}na sredstva, hristodana sredstva za o~i{}ewe od svake ne~istote ne samo li~nosti, ve} i dru{tva, i naroda, i ~ove~anstva, za o~i{}ewe na{e narodne du{e od na{ih ne~istota i grehova (Mt. 17,19–21; Lk. 9, 17–29). Treba omolitviti du{u narodnu pravoslavnom molitveno{}u. Molitva i post treba da bivaju ne samo za jednog, ne samo za narod, ve} za sve i sva: za prijateqe i neprijateqe, za one koji nas gone i ubijaju, jer se time hri{}ani odlikuju od neznabo`aca (Mt. 5, 44–45). Tre}i je: bogo~ove~anski podvig qubavi. Ta qubav nema granica; ne pita: ko je dostojan, a ko nedostojan? ve} qubi sve i sva: qubi prijateqe i neprijateqe, qubi gre{nike i zlo~ince, ali ne qubi wihove grehe i zlo~ine; blagosiqa one koji je kunu, kao sunce oba-

24

sjava i zle i dobre (Mt.5, 45–46). Tu bogo~ove~ansku qubav treba negovati u narodu, jer se tom vaseqensko{}u hri{}anska qubav odlikuje od drugih samozvanih i uslovnih qubavi: farisejske, humanisti~ke, altruisti~ke, nacionalne, `ivotiwske. Qubav Hristova je uvek – svequbav. Ta se qubav sti~e molitvom, jer je ona dar Hristov. I pravoslavno srce se sa ushi}ewem moli: Gospode svequbavi, daj mi qubav Tvoju za sve i sva.

^etvrti je podvig: bogo~ove~anski podvig krotosti i smirenosti. Samo krotak srcem ukro}uje burna i divqa srca; samo smiren srcem – smirava ohole i gorde du{e. Pokazivati krotost prema svima qudima du`nost je svakog pravog hri-

PRAVOSLAVAC

{}anina (Tit.2,2). Treba du{u narodnu ukro}avati kroto{}u Hristovom; treba svakog u~iti molitvi: Krotki Gospode, ukroti divqu du{u moju. – Gospod je smirio sebe najve}om smireno{}u: ovaplotio se, postao ~ovek. Jesi li Hristov ovaploti sebe u bol svakog bolnog, u tugu svakog tu`nog, u stradawe svakog stradalnika, u patwu svake `ivotiwe i ptice. Smiri sebe ni`e svih: budi svima sve, ali Hristom i po Hristu. Kad si sam moli se: Smireni Gospode smiri me Tvojom smireno{}u. Peti je: bogo~ove~anski podvig trpqewa i svemilosti. Trpeti zlo, ne vra}ati zlo za zlo; svemilostivo opra{tati uvrede, klevete, rane. Hristovo je, ose}ati se stalno kao raspet u svetu; biti gowen od sveta, pquvan i porugan. Svet ne trpi Hristonosce, kao {to ni Hrista trpeo nije. Hri{}anski je: ne samo radosno podnositi stradawe, ve} i svemilostivo opra{tati onima koji nam pri~iwavaju stradawe, svemilostivo se za wih Bogu moliti, kao Gospod Isus i an|eoliki Stefan. Zato se pomolimo: Dugotrpqivi Gospode, daj mi dolgoterpjenije, velikodu{ije i krotost. Misija na{e Crkve: bogo~ove~anske podvige u~initi metodom narodnog `ivota; du{u narodnu izatkati od hristolikih vrlina. U tome je spasewe du{e od sveta, i od svih du{egubnih, qudo`derskih, bezbo`nih pokreta i organizacija u ovom svetu. I danas samo ti pravoslavni podvizi svaku du{u mogu u~initi svetom, samo oni mogu du{u na{eg naroda u~initi svetom. Jer je bogo~ove~anski ciq ve~an i nepromewiv, i sredstva su

PRAVOSLAVAC

mu ve~na i nepromewiva, jer je Hristos i ju~e i danas onaj isti i vavek (Jevr. 13,8). Ova misija na{e Crkve posle prvog svetskog rata bila je olak{ana samim Bogom, koji je izlio Duha svoga na mnoge iz na{eg roda, te se javio bogomoqa~ki podvi`ni~ki pokret, koji je Jevan|eqe svodio na podvige: molitve i posta. Bogomoqci su bili ube|eni da se svaka ne~istota, svaka ne~ista misao i ne~ista `eqa, svaki ne~isti duh mo`e isterati iz ~oveka samo molitvom i postom (Mt. 17,21). Samo podvi`nici poput bogomoqaca sv. vladike Nikolaja su jedini pravi misionari Pravoslavqa. Pravoslavqe je podvig i `ivot, zato se samo podvigom i `ivotom propoveda i misionari.

25

Razviti podvi`ni{tvo li~no i saborno, to treba da bude unutra{wa misija na{e Crkve u na{em narodu. Od parohija treba na~initi podvi`ni~ke centre, no to mo`e uraditi samo paroh podvi`nik. Treba poja~ati molitvu i

post i razviti blagoqepije crkveno. No za sve to preduslov tra`i: da na{i sve{tenici i monasi sami postanu podvi`nici, – a za to: Gospodu Bogu pomolimo se. priredio prezviter Marjan

BROJANICE Molitva pomo}u brojanica je jedan od najstarijih na~ina molitve. Postoje male brojanice koje imaju 33 ~vori}a i ve}e brojanice koje imaju 50, 100 ili 300 ~vori}a. Svaki ~vori} se sastoji od sedam upletenih krsti}a. Pomo}u brojanice se moli na slede}i na~in: sabrav{i misli, uzmemo levom rukom kuglicu brojanice dr`e}i je lagano izme|u palca i ka`iprsta, osenimo se znakom ^asnoga Krsta desnom rukom i tako po~nemo molitvu jednim ~vori}em. Najuobi~ajenije molitve glase: Gospode Isuse Hriste sine Bo`ji pomiluj me gre{nog (gre{nu) Presveta Bogorodice moli Boga za mene gre{nog (gre{nu) Sveti (ime Svetiteqa) moli Boga za mene gre{nog (gre{nu) Pored ovih kratkih molitava uz brojanicu se mogu ~itati i druge molitve kao npr za zdravqe bolesnih ili za upokojewe mrtvih. Pomo}u brojanica se mo`emo moliti uvek i na svakom mestu, da to niko ne zna osim Boga i nas samih. Svako namerno privla~ewe pa`we drugih qudi oko nas prilikom molitve nije u duhu prave i istinske molitve. Molitva se vr-

26

{i tiho u pokajawu, skromno u „tajnoj odaji svoga srca“. SVE[TENIK Sve{teni~ka slu`ba u crkvi je produ`ena apostolska slu`ba. Su{tina sve{tenstva je, po re~ima svetog apostola Pavla „biti sve svima“, biti svakome Hristos. Sve{tenik, rukopolo`en na svetoj evharistiji, jeste onaj ko ~ini Hrista prisutnim, koji „predstavqa“, ali u vrlo realnom smislu, Hristovu brigu, Hristovu qubav i Hristovo u~ewe. Gde god su osnivali nove crkvene zajednice, apostoli su rukopolagali episkope za svoje naslednike, a ovi kasnije za pomo}nike sebi sve{tenike i |akone. To je crkvena jerarhija. Ona vodi poreklo od samoga Gospoda Hrista i od Svetog Duha koji je na Pedesetnicu si{ao na apostole. Apostoli su predali svojim naslednicima ono {to su primili od Gospoda: istu veru, isto kr{tewe, iste Svete tajne, isti `ivot po Bogu. Wihovi naslednici su to predavali kroz polagawe ruku (kroz Svetu tajnu sve{tenstva) svojim naslednicima, a ovi opet svojim, i tako se neprekidno to apostolsko nasle|e, apostolsko prejemstvo, produ`ava

PRAVOSLAVAC

do danas i produ`ava}e se do svr{etka veka. Sve{tenstvo propoveda, ~uva pravoslavnu veru i vr{i Svete tajne. Bez wega ne mo`e biti Crkve, ali apostolsko propovedawe Hrista i wihovo sveto delo produ`uju i svi hri{}ani. Crkva u toku bogoslu`ewa zaista oli~ava glavu i telo Hristovo, upravo delovawem sve{tenika ali ne bez u~e{}a vernih. Postoje tri stepena sve{tenstva: |akonski, prezviterski (sve{tenici) i episkopski (vladike), u koje se uvodi hirotonijom, a prethode im jo{ dva stepena koja su nastala kao plod crkvene prakse i prethode |akonatu, a to su ~teci i ipo|akoni, koji se podequju hirotesijom. KRSNA SLAVA - KRSNO IME SVE^ARI Sveti Sava je u praksu uveo obred krsne slave na liturgijskoj osnovi. Od svetoga Save se taj obred, kao i obi~aji koji ga prate, postupno formirao, dok se nije razvio do dana{weg oblika. Dana{wu formu tog obreda u pro{lom veku (1862) kona~no je uobli~io mitropolit Srbije Mihailo. Od brojnih imena koja je imala ova pojava nekad, a ima ih i danas, najrasprostrawenija su: krsna slava i sve~ari. U nekim krajevima (Vojvodina, Beograd...), obi~aj je da sve{tenik pre slave do|e u dom da osveti vodicu. Doma}ica pripremi ~iniju sa vodom, bosiqak, sve}u, kadionicu, tamjan i upali kandilo ispred ikone. Tada sve{tenik osveti vodu kojom }e doma}ica umesiti slavski kola~. Za tu priliku potrebno

PRAVOSLAVAC

je pripremiti: kadionicu, vatru (ili briket specijalnog ugqa) i tamjan, zatim sve}u i sve}wak (~irak), kitu bosiqka i posudu ~iste vode - i sve to da bude na stolu, okrenuto prema ikoni krsne slave, koja se ina~e nalazi na isto~nom zidu sobe. Osve}enu vodicu doma}ica tretira kao svetiwu: pa`qivo wome rukuje, ~uvaju}i je na odre|enom mestu. Pa kad, uo~i samoga dana slave, privede kraju sve svoje pripreme za sutra{wi dan, onda tom vodom i bra{nom mesi slavski kola~; tome se doda i potrebna koli~ina soli i kvasca. U nekim krajevima, slava ve} po~iwe uo~i dana ve~erom, jer je to, liturgijski gledano, ve} novi dan - dan slave: slu`eno je ve~erwe, odnosno bdenije sutra{wem prazniku. Ipak, vrlo je retka pojava da se ve} tada re`e kola~ to se ~ini na sâm dan slave. Kad osvane dan krsne slave, u crkvu se nosi kola~, `ito i crno vino. U hramu se vr{i zajedni~ko osve}ewe `ita i blagosiqawe hleba i vina, a onda sve{tenik svako `ito posebno prelije i svaki kola~ posebno re`e. Tom prilikom sve~ar preda sve{teniku, pre svete liturgije, ~ituqu (spisak `ivih i preminulih ~lanova porodice) radi pomena i va|ewa ~estica na proskomidiji - `ivih za zdravqe, a upokojenih za pokoj du{e. Doma}in prilo`i crkvi svoje darove: tamjan, zejtin, vino - prilo`i ~ega mo`e i koliko mo`e. U novije vreme je sve ~e{}a pojava da se prila`e novac pa da ga crkva tro{i shodno potrebama. Tamo gde je nasle|ena porodi~na praksa ili se zavodi nova praksa, da se ~in rezawa kola~a

27

vr{i u ku}i, treba uraditi ovako. Jo{ uve~e ili rano izjutra staviti na sto sve {to je potrebno za obred, a sto je okrenut ikoni, odnosno istoku. Na stolu treba da su kola~, `ito, ~a{a crnog vina; zatim sve}a u ~iraku, spisak `ivih ~lanova porodice radi molitvenog spomena, zatim ru~na kadionica sa briketom i {ibicom; pored vina i `ita nalazi se ka{i~ica, a pored kola~a no`. Sve}a se pali pred sam po~etak obreda, a mo`e i ranije - dok je kandilo upaqeno jo{ uve~e i gorelo je u toku no}i. Kad sve{tenik do|e u sve~arsku ku}u, na stolu je sve {to je potrebno. Posle uobi~ajenog pozdrava, doma}in pri|e sve}i, prekrsti se i pripali je. Posle po~etnog vozglasa, molitve Gospodwe O~e na{ i tropara slave, sve{tenik ~ita molitvu za osve}ewe `ita. Za vreme ovoga obreda okade se: ikona, sve}a, kola~, `ito, vino, prostorija u kojoj se slavi, kao i prisutni ~lanovi porodice i gosti. Neposredno posle tog obreda, ne prekidaju}i tok sve{tenik prelazi na rezawe slavskog kola~a. Za to vreme po~iwu da se pevaju tropari. Sve va`nije obredne radwe i obredni materijal o slavi vode neposredno poreklo iz Svete liturgije, {ire uzeto - odnosno iz Crkve: u tome se ogleda crkveni karakter slave. Obred slave, kao i svi drugi obredi u Crkvi predstavqaju oblik komunikacije ili op{tewa ~oveka sa Bogom - zato je svaka molitva li~no intonirana, i sve osim onih koje se odnose na individualna lica - imaju oblik mno`ine, {to izra`ava saborni karakter molitve: ba{ kao i u samoj

28

Bo`anskoj liturgiji u kojoj se molimo za sve, za ceo svet. Slavski ru~ak, kao i sve obredne ponude, nije jelo radi jela, nego je to zajedni~ko obredno jedewe i pijewe (so-jastije i so-pitije). Zato o slavi doma}inova ku}a nije samo gostoqubivi dom nego istovremeno i neka svetionica: i ku}a i porodica su crkva (zajednica) gde se prinose Bogu na dar pobo`ne misli, `eqe, zahvalnost, do~ekuju se i primaju gosti, po uzoru na biblijskoga praoca Avrama koji je ugostio tri nepoznata tajanstvena putnika. Evharistijski ogranak nije urastao samo u porodicu, pa zato ne postoje samo porodi~ne slave, nego postoje i drugi vidovi slava. Pre svega, videli smo da je ku}na ili porodi~na slava izrasla iz crkvenoga obreda. Pored hramovne slave postoji gradska i seoska slava, kod nas zavetina {to zna~i dan i obred zaveta. Obi~ajna strana, odnosno ruho tih sve~anosti razlikuje se zavisno od mesta i vremena; ali obredna strana je ista. U starom Dubrovniku su postojala bratstva i wihove slave. Po ugledu na to, a sa osloncem na zavetine i hramovne slave - doma}a slava se razvila u jo{ jedan oblik, odnosno vi{e vidova slave. Tako, na primer, zna se da je Svetog Savu uveo kao {kolsku slavu knez Milo{ tek 1841. godine, ali se isto tako zna da su u Sremskim Karlovcima jo{ u prethodnom veku na Dan svetoga Save |aci bili slobodni od {kole i „imali su rekreaciju“. U ovim slavama obred je isti kao i kod porodi~nih, odnosno crkveno-hramovnih. U jekteniji se pomiwu imena ~lanova porodice:

PRAVOSLAVAC

onih koji su doma}ini slave za tu godinu i onih koji prihvataju pripremu slave za idu}u godinu, a pomenu se uop{teno i svi u~esnici slave. Stari doma}in predaje kumstvo svome nasledniku - doma}inu za idu}u godinu tako {to mu predaje polovinu, negde ~etvrtinu, slavskog kola~a. Isto tako otac predaje sinu slavu, a to biva onda kad se sin izdvaja u posebno doma}instvo, bilo da }e `iveti u drugom gradu bilo da }e `iveti u tom istom mestu. Potpuno je pogre{na praksa koja se ponegde kod nas ustalila posle Drugog svetskog rata, da sinovi ne slave dok im je otac `iv, ili pak da slavu preuzima samo najstariji sin. Du`nost je oca da svom sinu preda slavu, tako da i on slavi. Ako to otac ne `eli da u~ini, iz ko zna kojih razloga, potrebno je obratiti se svom nadle`nom sve{teniku i sa wim se dogovoriti o preuzimawu krsne slave. Sin tada nikakav prestup nije u~inio protiv svog roditeqa i krsne slave. Kada je Austro-Ugarska okupirala Bosnu i Hercegovinu 1878. godine, zabrawena je upotreba }irilice, pevawe uz gusle... ~ak je zabraweno i slavqewe krsne slave. Po{to se Srbi nisu slave odricali, vlada je donela odluku po kojoj je dozvoqena slava, ali se prethodno moralo dobiti odobrewe, za {ta se morao platiti porez na slavu. Dozvola glasi: „Dozvoqava se da N. N. mo`e svetog Ivana slaviti 24 ~asa.“ Pod svetim Ivanom podrazumeva se sveti Jovan Krstiteq. Jedna zajednica obi~no po~iwe da slavi te godine kad se osniva, a nekad i ne{to kasnije. Hram po~iwe da slavi kad se zavr{e radovi i

PRAVOSLAVAC

[tampawe Pravoslavca br. 25 i 26 pomogli su: Vidovi} Ranko

50Eura

Dr.Qiqana Popovi}

30Eura

Fam.Veli~kovi}

30Eura

Nikoli} Milenko i Milanka

25Eura

Mati} Vinka

20Eura

Luki} Nevenka

20Eura

Kalkan Petar i Mira

20Eura

Jevti} Miroslav

20Eura

Porodica Ostoji}

20Eura

Filipovi} Milorad

15Eura

Qubojevi} Vukosava

10Eura

Radi} Mile

10Eura

Pandurovi} Dejan

10Eura

Fam.Spasi}

10Eura

Luki} Irena

10Eura

Jano{evi} Slavenka

10Eura

Porodica Ziri}

10Eura

Fam.]urlik

10Eura

Fam.Axaip

10Eura

Tolomir Stevan

10Eura

Andri} Desanka

10Eura

Mili}

10Eura

Miki} Zoran

10Eura

\eki} Slavka za pok. du{e mu`a Pere 10Eura Koji} Sawa-Andreja

10Eura

Gruji} Andrija

10Eura

Vidovi} Pero i Branka

10Eura

Gwati} Radojka

10Eura

Kara} Marija

10Eura

Stankovi} Mira

10Eura

Vasi} Sveto

5Eura

Teodorovi} Bo`ica

5Eura

In`.Gavanski

5Eura

Komendi} Sara

5Eura

29

izvr{i wegovo osve}ewe - ali ima i druga prakse: da slava novoga hrama po~iwe da se proslavqa jo{ u izgradwi - spomen hram Svetoga Save u Beogradu na primer slavi svoju slavu, a jo{ nije zavr{en. Krsna slava, gledana i shva}ena iznutra i kvalitativno, predstavqa pojavu u kojoj se vidi da je srpsko pravoslavqe, svetosavqe, pravilno i duboko pojmilo smisao i bi}e Crkve i najadekvatnije izrazilo svoje shvatawe i svoj do`ivqaj Crkve kao ve~ne neobuhvative zajednice Boga i qudi. Tako se o krsnoj slavi dom - porodica pokazuje kao minijaturna slika Crkve, puna stvarne `ivotnosti: wena materijalna prisutnost u odre|enom prostoru je evidentna i ona je samo simvol duhovne stvarnosti koja daje smisao. To u stvari ~ini du{u celoga poretka rituala krsne slave. Krsna slava nije jelo i pi}e. Posle Drugog svetskog rata, sve je ~iweno da se krsna slava ukine, zabrani, iskoreni, a kad to nije po{lo za rukom, onda se i{lo na to da se ona {to vi{e isprofani{e, obesveti. Krenulo se od toga da nije potreban kola~, `ito i sve}a. Nego bi se spremio bogatiji ru~ak. Nije se vodilo ra~una o postu. Ima i ovakvih primera, kada doma}inu

30

objasnite {ta je krsna slava, onda on poku{ava da se brani, pa ka`e: „Ja sam ovako nasledio, a ka`u mi da nije dobro da mewam dosada{wi obi~aj.“ Sa ovim su se sreli i oci Prvog vaseqenskog sabora 325. godine u Nikeji, pa su 15. kanonom propisali: „Uni{titi obi~aj koji se protivu apostolskoga pravila u pojedinim mestima ukorenio...“ Srpskom narodu je sveti Sava ostavio kako se slavi. Zbog toga smo mi du`ni, na osnovu gore navedenog kanona, iskoreniti ru`ne, licemerne i nehri{}anske obi~aje, koji su se na {tetu Crkve uobi~ajili. Da li smo se zapitali, da li su svetiteqi Bo`ji, od kojih je veliki broj bio isposnika, zadovoqni sa na{im na~inom slavqewa wihovog imena. Da li }e oni nama ovakvima biti za{titnici pred Bogom ili ne? Jo{ je sveti Petar Cetiwski ~udotvorac prokleo svakog onog u Crnoj Gori ko du`e slavi slavu od jednog dana. Razlog je taj da bi sa~uvao hranu sirotiwi, jer su jo{ tada mnogi slavu pretvarali u jelo i pi}e. Krsna slava se nikada ne prekida. Uvukla se ponegde i jo{ jedna krajwe pogre{na praksa. Dogodi se da u porodici neko umre ili pogine u toku godine. Dolazi sve{tenik za slavsku vodicu, onda doma}in ka`e: „Ja ove godine ne}u slaviti slavu, imao sam smrtni slu~aj u porodici. Do|ite idu}e godine.“ Ovo je paradoksalno. Kada je 1934. godine poginuo kraq Aleksandar u Marsequ, mnogi su u znak `alosti za kraqem otkazivali slavu. Zbog toga je Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve iza{ao u javnost sa jednim saop{tewem, kojeg se moramo prise-

PRAVOSLAVAC

titi i po wemu vladati. Pozvani su tada vernici, da udvostru~e svoje molitve za pokoj du{a upokojenih, s posebnim pozivom da se za krsnu slavu pomognu oni kojima je pomo} potrebna. Da se umesto bogatih gozbi, iste smawe, a razlika u novcu da sirotiwi. To je hri{}ansko shvatawe krsne slave. U nekim

srpskim krajevima ako se dogodi da se u porodici neko upokoji, kola~ se ne {ara, ve} se samo na sredini napravi pe~at sa znakom krsta. To je sve{teniku i svim prisutnima u hramu znak da se u tom doma}instvu neko u toku godine upokojio. SRE]NA SLAVA SRBINE!!!

ZAQUBQENOST Vrsta privr`enosti, koja se u umetni~koj literaturi i u su{tini obi~no naziva „qubavqu“ je – zaqubqenost. Recimo, pre svega, u okviru na{e teme ne{to o po`udi; ona mo`e da pre|e u zaqubqenost, a i ne mora. Razlikova}emo po`udu i zaqubqenost ne zbog shvatawa moralnosti, ve} radi preciznosti. Sna`ne i odgovorne zajednice mu{karca i `ene u kojima nema nikakve zaqubqenosti, i ~ak je nikada nije ni bilo su potpuno dozvoqene. Naravno, takva zajednica te{ko da }e biti odgovorna i jaka ukoliko nije zasnovana na drugim vrstama qubavi: privr`enosti, milosr|u ili drugarstvu. Ali sada je re~ o ne~em drugom. U na{e vreme mnogi smatraju da je zaqubqenost – plod ili maska po`ude. U stvari ~ovek mnogo ~e{}e u po~etku do`ivqava sasvim drugo, skoro duhovno ose}awe. Zaqubqenom je potrebna odre|ena li~nost, a ne naslada koju od we mo`e da dobije. Zaqubqenost ~udotvorno preobra`ava potrebu u poklowewe. Zaqubqeni te`i nekom, u zemaqskom `ivotu nezamislivom potpunom sjediwewu sa predmetom svoje qubavi. Ose}aj toga bri{e grani-

PRAVOSLAVAC

cu izme|u „ja“ i „ti“, izme|u „uzimati“ i „davati“. [to se ti~e po`ude kao takve, treba re}i da savremeni qudi u odnosu na wu upadaju u dve krajnosti: ili joj pridaju previ{e veliki zna~aj, ili je licemerno pre}utkuju. Naravno, telesno sjediwewe mu{karca i `ene kao oblik zemaqske zajednice izme|u Boga i ~oveka, kao prirodna tajna, u potpunosti zaslu`uje ozbiqno razmatrawe jer ono u svetu nala`e najozbiqnije obaveze. Ali mnoge stvari, koje su ozbiqne po svojoj su{tini mogu da postanu neki ~udan idol, ako se prema wima odnosimo pomalo ironi~no. Ako ne obo`ujemo strast, onda mnogo lak{e podnosimo weno nestajawe, jer je ona po svojoj prirodi izuzetno promenqiva. Da bi se pravilno odnosili prema po`udi treba se pravilno odnositi prema telu. Kod qudi se mogu sresti tri osnovne ta~ke pogleda na wega: asketi – mnogobo{ci i hri{}ani monofiziti vide u wemu ne{to nepotrebno i poni`avaju}e, tamnicu za du{u, hranu za crve, dok mu se pobornici materijalisti~kih pogleda poklawaju; istinski hri{}anin prema re~i-

31

ma svetog Franciska Asizskog (1181 ili 1182–1226) vidi u wemu „slabog brata“ – korisnu, lewu, trpeqivu, sme{nu tvar, koja nas mo`e i umiliti i rasrditi. Naravno, biva trenutaka kada je telo ispuweno poezijom, ali je u wemu mnogo vi{e sme{nog i nepoeti~nog. Ako ovo budemo imali na umu, izbe}i }emo te{ka stradawa koja su povezana sa razo~arewem. ^esto se smatra da je opasnost braka – u nepotrebnoj telesnoj (to jest u povla|ivawu po`udi) ili du{evnoj nasladi (u zaqubqenosti). U stvari opasnost je druk~ija – u slu`ewu mamonu. O`ewenom mu{karcu ili udatoj `eni je te`e tra`iti samo Carstvo Bo`ije i pravdu wegovu (Mt.6, 33). Tu opasnost je mogu}e izbe}i, ukoliko oboje, i mu{karac i `ena, imaju jedan te isti hri{}anski sistem vrednosti; me|utim to biva mnogo re|e nego {to bismo mi to `eleli. Ako se mu` i `ena ne trude da `ive po toj istini, onda je brak izuzetno te`ak, to je onda krst, ali se de{ava da i takav brak donosi plodove. Naravno, ne treba, znaju}i od ranije razli~ita mi{qewa, primoravati sebe i drugog na svakodnevno mu~eni{tvo; ali ako se to i desilo u braku koji ve} postoji ne treba zaboraviti da se neveruju}i mu` osve}uje veruju}om `enom, i neveruju}a `ena – veruju}im mu`em. Hri{}anski mislioci su pisali o tome da je Brak Hrista sa Crkvom – krsni, mu~eni~ki brak. Iskreno govore}i, samo telesno sjediwewe i ne mo`e da bude lako. To je neprestana briga, neprekidno opra{tawe (opra{tawe, ali ne i popustqivost!), snishodqivost

32

prema slabostima drugog i zahtevnost prema sebi. Sve je to mogu}e i ~ak i neizbe`no u hri{}anskom braku, a besplodno i pogubno je pot~iwavati se radi mu`a ili `ene zakonu „ovoga sveta“. Ose}awe zaqubqenosti je veoma sna`no, ~ak sna`nije od straha pred nesre}om i ~ak i pred smr}u. Zaqubqenost „ne tra`i svoje“, „pobe|uje strah“, izlazi van okvira samoqubqa. Ono li~i na rajski glas. Ali ono u svom ~istom obliku mo`e postati veoma te{ko zlo. Obi~no se smatra da na greh lak{e navodi bezduhovno, nisko ose}awe. Ali nije ba{ sasvim tako. U na{e vreme se zaqubqenost lako obo`uje, ali wena bo`anstvenost nije po sli~nosti, ve} po bliskosti. Ako mi radi we `rtvujemo qubav prema Bogu, milosr|e prema bli`wemu, onda nas ona ne mo`e privesti u Carstvo Nebesko. Weno potpuno samoodricawe je – samo model, priprema za tu qubav kojom mi treba da qubimo i Boga, i bli`wega, ona nas samo pribli`ava Onome Koji je sama Qubav. Kao da nam Hristos govori wenim ustima: „Evo s kojom rado{}u, i kako po`rtvovano ti treba da Me qubi{, i svakog malog od Moje bra}e, a ne samo tog ~oveka“. Ali, ako se zaqubqeni toj qubavi poklawa bezuslovno, onda }e se ona od Bo`anskog podobija pretvoriti u demonsko. Wena opasnost je u tome {to ona zahteva bezuslovno pot~iwewe i poklowewe. Ona kao Angeli ne ~uje zov samo}e, kao demoni ne ~uje ni Boga, ni bli`wega. Od svih vrsta qubavi, ona najvi{e li~i na Qubav Bo`iju i zato najlak{e postaje idol. Podvla~imo: sama zaqubqenost, a ne voqeni

PRAVOSLAVAC

~ovek postaje idol, i la`ni bog. U braku je prosto nemogu}e obo`iti mu`a ili `enu – tome smeta privr`enost i doma}a jednostavnost. Ali i van braka je malo verovatno obo`ewe zaqubqenih; zaqubqeni se poklawaju samoj zaqubqenosti, i ona lako preuzima Bo`anska punomo}ja. Kada ~ovek ka`e: „Ja sam to uradio iz qubavi“, on se ne stidi, ve} gordi. Zaqubqenost ima svoj zakon i oni koji mu se pot~iwavaju prevazilaze okvire dobra i zla. „Qubav“ opravdava wihove postupke – ne samo grehe protiv celomudrenosti i supru`ni~ke vernosti, ve} i ({to je posebno stra{no) nepravdu, bezdu{nost. Qudi ~esto zbog zaqubqenosti vre|aju roditeqe, ostavqaju decu, razaraju porodice, ne saose}aju sa bli`wima i primoravaju ih na stradawa. Me|utim, idol kao i svaki la`ni bog ih obmawuje. Zaqubqenost je najnepostojaniji vid qubavi. ^ovek to ne mo`e da shvati dok je zaqubqen. Od wega ne treba tra`iti obe}awa – jer on samo i misli kako da ih da, i to „zauvek“ – te{ko, a da nije prva re~ qubavnih obja{wewa. ^ak i onaj ko se neprestano zaqubquje svaki put iskreno misli da je upravo trenutno ose}awe ve~no. To je lako razumeti. Zaqubqenost nas veoma brzo i sna`no mewa. Ona trenutno nadvladava na{u samostalnost, pove}ava pohotu, i stavqa svoje vrednosti iznad svih zemaqskih radosti, i mi bez ikakvog napora ispuwavamo zapovest o qubavi prema bli`wemu, ali samo prema jednom ~oveku. Ali to stawe se nikada ne mo`e odr`ati samom zaqubqeno{}u.

PRAVOSLAVAC

Onaj, ko pola`e nadu samo na zaqubqenost se neizbe`no razo~arava i po~iwe da krivi drugog ili samu qubav. Ali u stvari, on mo`e da krivi samo sebe zbog toga {to se uzdao u obi~no, veoma prolazno ose}awe. Zaqubqenost ~oveku daje obe}awa, a on sâm treba da ih ispuni. Qudi koji te`e istinskoj, odgovornoj zajednici, znaju da ta skromna stvar zahteva smirewe, milosr|e i Bo`iju blagodat, to jest `ivot u Hristu. Ako svega toga nema, zaqubqenost nestaje i wen kraj je stra{an. Istinski zaqubqeni qudi mu~e jedno drugo – uzimaju, ne daju}i, dosa|uju, bore se za vlast jedno nad drugim, za sopstvenu slobodu, nipoda{tavaju}i milosr|e, nasla|uju}i se osvetom i poni`avawem onoga, koga su jo{ ju~e strasno uzdizali. Wihov `ivot se mo`e uporediti sa adom, dok su oni u vreme zaqubqenosti bili na nebu. Na taj na~in svaki prirodni vid qubavi nestaje, i stra{no se izopa~uje ukoliko postane idol. Nije dovoqna samo prirodna qubav; ona je `ivotna i dobra samo onda kada je upotpuwena sa hri{}anskim vrlinama i blagoda}u Bo`ijom. Kada toga nema, onda prirodna qubav predstavqa smetwu za qubav prema Bogu. U na{e vreme je o tome te`e govoriti nego ranije, jer se prirodna qubav danas najvi{e odra`ava u qubavi prema sebi i zato je opasno zahtevati od ~oveka da odbaci zaqubqenost i privr`enost; mo`da on jo{ nije dorastao do wih. Veoma je lako ne qubiti bli`we i misliti da je to zbog qubavi prema Bogu. Nekome je sasvim lako mrzeti `enu ili maj-

33

ku. Pre nego {to po~nemo da govorimo o nadmetawu prirodne qubavi sa qubavqu prema Bogu, razmotrimo tu opasnost. Veruju}i qudi, a posebno novoobra}eni, ~esto smatraju da se srcem ne sme vezivati niza{ta drugo sem za Boga jer je qubav prema qudima obremewena stradawima. Takav pogled je savr{eno neta~an. Gospod nimalo ne podsti~e te`wu za `ivotom u kojem nema stradawa. Ta te`wa nije tipi~na za hri{}anstvo, ve} za drevne stoike. Hristos je naro~ito voleo Svog u~enika Jovana. On je plakao nad umrlim Lazarem. U su{tini, visoka, „duhovna“ zagarantovanost izbegavawa stradawa je – prosto mit. Ako `eli{ da ogradi{ svoje srce, nemoj ga predavati ni ~oveku, ni `ivotiwi, ali }e ono tada biti mnogo pre ne u vlasti Boga, ve} pot~iweno sitnim grehovnim prohtevima i demonu samoqubqa. Istina, ni najbezakonitija, ni najpomamnija qubav nije toliko protivna Bogu kao okorelost. „Znao sam da si Ti tvrd ~ovjek“ (Mt. 25, 24). Bogu se ne pribli`avamo izbegavaju}i stradawa, ve} prihvataju}i ih Wega radi. Naravno, svaka prirodna qubav mo`e da postane neumerena, ali to zna~i i „neoprezna“ ili „previ{e velika“. Prirodna qubav je neumerena tada kada se opredequjemo za wu a ne za Boga ukoliko do|e do takvog izbora. Wu treba odbaciti kada nam smeta da idemo za Gospodom. Setimo se Hristovih re~i o mr`wi

prema bli`wima (Lk. 14, 26). Razume se da se tu ne radi o mr`wi u obi~nom smislu re~i – ne o zlobi, ili dosadi, niti o `eqewu zla. Hristos u~i da }e ~ovek koji slu`i dva gospodara jednoga omrznuti a drugoga zavoleti. Nije stvar u ose}awima, niti u odbacivawu i ushi}ewu – takav ~ovek }e slu`iti jednom, a ne drugom gospodaru, sagla{uju}i se sa wim. Na{a „mr`wa“ prema bli`wima treba da se zavr{i na tome da se ne sla`emo s wima i da ih ne slu{amo onda kada oni od nas zahtevaju izmenu na{ih obe}awa Hristu. Oni to mogu smatrati mr`wom, ali to nimalo ne protivure~i zapovesti „po{tuj oca svojega i majku svoju“ (Ish. 20, 12), i uop{te qubavi prema bli`wima. Da li je to te{ko ili lako? Qudima koji su navikli da dominiraju je previ{e lako, a milostivim i onima koji qube je veoma te{ko. Stvar treba postaviti tako da bli`wi unapred znaju koje vrednosti mi ne mo`emo da `rtvujemo radi qubavi prema wima. Tada }e i sâm izbor i porodi~ni konflikt biti mnogo lak{i. Me|utim, za hri{}anina je on uvek mogu} i to treba imati na umu. U su{tini, ako zaqubqena ili wen prijateq to ne shvataju onda je boqe izbe}i takav brak i takvo dru`ewe. Roditeqe i decu ne biramo, pa je zbog toga veoma rasprostrawen konflikt po pitawu vrednosti.

Po{tovani roditeqi, ukoliko va{e dete ima problema sa engleskim jezikom a `elite boqu ocenu iz ovog predmeta na kraju {kolske godine, obratite se g. Darku Xinovi}u na broj telefona 0699/11011484.

34

PRAVOSLAVAC

O BESMRTNOSTI PROTOJEREJ VALENTIN SVENCICKI – Nastavak iz prethodnog broja –

Nepoznati. Me|utim, qudi koji potpuno negiraju vje~ni `ivot, upravo u ime tog ciqa `rtvuju sebe, i to ne na rije~ima samo, nego i na djelu. O~igledno, za wih „sre}a budu}ih pokoqewa“ nije prazan zvuk. Za prazan zvuk ne}e{ dati svoj `ivot. Duhovnik. Kao prvo, oni ne `rtvuju svoj `ivot iz nekih tamo - ko zna kakvih - ciqeva, nego opet zbog istog onog osnovnog razloga: tako se kod wih kombinuju atomi, tako djeluje mehani~ka pobuda, da oni druga~ije i ne mogu postupiti. Naravno, ako ostanemo vjerni logici, takvu }emo `rtvu morati nazvati potpuno besmislenom. I ako ti ka`e{ ~ovjeku: idi da umire{ za sre}u qudi koji }e `ivjeti poslije nekoliko decenija, - on }e biti u pravu kada ti odgovori: kakve veze imam ja sa sre}om tih meni nepoznatih i potpuno nepotrebnih qudi, da bih ja za wih dao svoj vlastiti `ivot? Nepoznati. To su, ipak, u`asni zakqu~ci. Duhovnik. Da, u`asni. Ali da wih se neizbje`no mora do}i. I ako ne mo`e{ da ih prihvati{, ako osje}a{ wihovu neistinu, mora{ odbaciti polaznu tezu, odnosno, mora{ odbaciti negirawe besmrtnosti. Jer ovi su zakqu~ci, na kraju krajeva, za tvoj razum mnogo besmisleniji od priznavawa bitija bez materijalne osnove ili „besprostornosti“ du{e. Nepoznati. Da, naravno. Naro~ito je te{ko prihvatiti zakqu-

PRAVOSLAVAC

~ak o nepostojawu smisla `ivota. Tako je veli~anstvena istorija ~ovje~anstva, tako su prekrasni proizvodi umjetnosti, na kraju krajeva, u sopstvenom `ivotu svaki ~ovjek ima toliko uzvi{enih stremqewa, toliko unutra{wih borbi, da ti zaista izgleda divqa pomisao da je sve to besmisleno. Ali {ta se tu mijewa uz tvoju vjeru u besmrtnost? Duhovnik. Sve se mijewa! Vje~ni `ivot, kao ne{to {to nema granica i samim tim nema potrebu za svojim opravdavawem u ne~em {to slijedi iza wega, sam sebi mo`e biti dovoqan ciq, i zbog toga mo`e da da smisao svom prethodnom nizu pojava, odnosno, svim kona~nim trenucima zemaqskog `ivota. Zaustavimo se na ovome podrobnije. Sa formalne strane, zemaqski `ivot qudi je kontinualni niz uzroka i posqedica na koji se mo`e, sa ta~ke gledi{ta svrsishodnosti, gledati kao na niz sredstava i ciqeva. Naprimjer: idem ulicom da kupim hqeb. ^inim niz pokreta koji predstavqaju sredstvo za dostizawe ciqa - kupovinu hqeba. Kakav je ciq kupovine hqeba? Gladan sam, i ho}u da utolim glad. Ali, da li se mo`e re}i da je ciq mog `ivota da utolim glad? Takav ciq ne mo`e opravdati `ivot, zato {to se sve {to je kona~no odre|uje onim {to dolazi poslije wega, i to ne{to za wega predstavqa ciq. Kona~ni ciq, koji daje smisao svim dotada{wim prethodnim momentima u `ivotu,

35

mo`e biti samo onaj koji ostaje zauvijek, i zbog toga nema potrebu za nekim sqede}im ciqem kao svojim opravdawem. Takav ciq i jeste `ivot vje~ni. U wemu je smisao `ivota zemaqskog. Nepoznati. I kako }e{ odrediti taj smisao? Radi ~ega treba `ivjeti, ako postoji besmrtnost? Duhovnik. Odgovor je prost i jasan. Treba `ivjeti tako, da bi se u procesu zemaqskog `ivota dostiglo najboqe ustrojstvo svoje besmrtne du{e. Nas ~eka vje~ni `ivot i, u zavisnosti od ovdje dostignutog duhovnog stawa, ovako ili onako }e proticati na{e vje~no bitije. Osvijetqen tim vje~nim zadatkom, sav zemaqski `ivot, do posqedwe sitnice, dobija veliki smisao. Pri odricawu besmrtnosti najkrupniji doga|aji imaju ni{tavan zna~aj, zato {to je sav tvoj `ivot, u svoj svojoj cjelokupnosti, besmislen, te zato i ni{tavan. Uz vjeru u besmrtnost, naprotiv, najni{tavniji doga|aj dobija veliki smisao, zato {to tvoj vje~ni `ivot ima veliki smisao. Za vjeruju}eg ~ovjeka u `ivotu nema sitnica. Sve mo`e imati pozitivno ili negativno zna~ewe za unutra{we ustrojstvo du{e, zato {to je sve u `ivotu va`no, sve je povezano sa vje~nim wegovim na~elom, u pozitivnom ili negativnom smislu. Nepoznati. Da, odgovor je jasan. Ali, koliko se, opet, ra|a novih pitawa i nedoumica! Za{to se onda ra|aju idioti? Kakav je smisao u tome da umre tek ro|eno dijete, i tako daqe, i tako daqe?.. Duhovnik. Da, ima mnogo pitawa na koje ne mo`emo odgovoriti. Zato {to nam mnogo toga nije otkriveno u Bo`ijem Otkrovewu, i za ~ovjekov razum je, bez otkrovewa

36

s visine, nedostupno. Ali zar oni koji priznaju samo materijalni svijet mogu odgovoriti na sva pitawa, i zar su svi fenomeni wima jasni? Ipak, tebe to ne tjera da posumawa{ u ono {to smatra{ osnovnim istinama o materiji. Tako je i ovdje. Ako na neko pitawe nemamo odgovor, to uop{te ne treba da nas zbuwuje - pod uslovom da smo pojmili glavno: da svijet ima

jo{ jedno bitije, osim vidqivog, materijalnog, i da ~ovjek, osim tijela, ima i besmrtnu du{u. A {to se ti~e tvog pitawa o djeci i idiotima - mi wih, u izvjesnoj mjeri, mo`emo objasniti. Mi znamo kakav je smisao ~ovjekovog `ivota na zemqi. Ali uop{te ne znamo za{to je potrebno da se on rodi, za{to je potrebno sjediwewe du{e i tijela. O~igledno, samo to sjediwewe je neophodan uslov vje~nog `ivota koji je ~ovjeku darovao Gospod. Ako je to tako, i novoro|en~ad, i idioti - imaju taj uslov kao u~esnici u vje~nom `ivotu. I ti-

PRAVOSLAVAC

me se ve} opravdava wihov dolazak na svijet. Samo ne znamo zbog ~ega je proces zemaqskog `ivota nekim qudima potreban u cjelosti, a drugim uop{te nije neophodan, i oni umiru samo {to su se wihove du{e obukle u materijalnu formu, dok tre}i, na kraju, kao idioti, moraju pretpjeti fizi~ko odrastawe, imaju}i du{u savr{eno zagra|enu slabo{}u razuma. Nepoznati. Jo{ jedno pitawe. Ako je smisao `ivota negdje tamo, na nebesima, onda sve ovda{we postaje isto, i sve razlike nestaju. Za{to se boriti protiv zla? Trpi. Kad umre{ - e, onda }e{ biti bla`en. Me|utim, protiv preno{ewa smisla `ivota u zagrobnu oblast u meni se buni moje pravo na `ivot ovdje, na zemqi. Duhovnik. To, {to ti govori{ to je uvrije`ena i potpuno la`na predrasuda. Ba{ naprotiv: vjera u besmrtnost ulijeva energiju za borbu protiv zla. ^ovjek nije par~e materije podlo`no raspadu, nego ne{to {to ima veliku vrijednost, zato {to je on nosilac vje~nog, besmrtnog na~ela. Zato svo bi}e vjeruju}eg ~ovjeka biva obuhva}eno `eqom da se bori protiv onoga {to unakazuje i ubija tu vje~nu vrijednost. ^ovjeku vjeruju}em je onoliko va`nije da se bori protiv zla, nego {to je to ~ovjeku nevjeruju}em, koliko je vje~nost ve}a od kratkog magnovewa zemaqskog `ivota. Ako se nevjeruju}i qudi, za koje ~ovjek nije ni{ta vi{e od komada materije, i koji `ive ne zna se zbog ~ega nekih 50–60 godina a zatim se raspadaju na sastavne dijelove, ako se, ka`em, oni bore protiv zla, kako tek

PRAVOSLAVAC

mora da se bori onaj, za kojeg ~ovjek ima vje~nu, besmrtnu du{u? Nepoznati. Sve je to tako komplikovano, tako apstraktno, i tako te{ko za prihvatiti! Duhovnik. Prostota nevjerja je samo prividna. Nevjeruju}i qudi postupaju nesavjesno. Oni pori~u besmrtnost, i time sebe osloba|aju od moralnih obaveza koje na ~ovjeka nala`e religija. Nevjerje daje prostor za udovoqavawe strastima, i neobuzadni egoizam postaje ~ovjekova glavna pokreta~ka snaga. Ali, prokr~iv{i sebi put za egoisti~ki `ivot, oni u isto vrijeme ne `ele da izvuku sve zakqu~ke i logi~ke konsekvence na koje ih obavezuje nevjerje. A kada bi oni te zakqu~ke izveli savjesno, iz toga bi ispao takav u`as, da im ne bi preostajalo ni{ta drugo, osim da bje`e od svojeg nevjerja i da od beznade`nog o~ajawa spas tra`e u religiji. Umjesto toga oni vi{e vole grubu samoobmanu. Nastavqaju da koriste rije~i koje, iz wihovih usta izre~ene, nemaju nikakvog smisla: „sloboda“, „dobro“ i „zlo“, „smisao `ivota“ - i tim rije~ima spasavaju sebe od u`asa neizbje`nih konsekvenci nevjerja. Ali te su rije~i tu|e, one nevjernicima ne pripadaju. Tim rije~ima stvarni sadr`aj daje samo religija. A ovako, kod wih - to je samoobmana, prili~no vje{ta, mada ne i stabilna. Nevjerje je odbacilo religiju - zato {to mu je tako bilo udobnije, pozajmilo od we rije~i na koje nema nikakvo pravo (zato {to mu je, tako|e, tako udobnije), ali ono ne mo`e zadovoqiti ~ovjekovu savjest. Jer, ona }e neminovno re}i, vi{e ili mawe ~ujno, ono {to si rekao ti: ja osje}am slobodu voqe. Zna~i, ~ovjek nije stvar. Ja osje}am razliku izme|u dobra i zla. Zna~i, postoji

37

drugi, ne samo materijalni svijet. Ja osje}am da `ivot ima smisao. Zna~i, nevjerje je la`. Protiv nasiqa svakodnevnog, profanisanog, elementarnog racija protestvuje na{ besmrtni duh i pobu|uje savjest da tra`i istinu. Ne racio, nego sama du{a zna - i tajanstveno, neposti`no na~elo slobode koja joj je darovana, i korjenito razlikovawe dobra i zla, i vi{i, vje~ni smisao `ivota. Zato se i mo`e re}i potvrdno: savjesno nevjerje privodi ka vjeri. Nepoznati. A {ta ako se poka`e da je lak{e prihvatiti u`as, nego vjeru? [ta ako ti mene zaista ubijedi{ da su rije~i „sloboda“, „dobro“ i „zlo“, smisao `ivota - tu|e rije~i, i da treba izabrati: ili potpuno odbacivawe tih rije~i i priznavawe svih u`asavaju}ih zakqu~aka dosqednog nevjerja, ili pravo na te rije~i, i zajedno sa tim wihovu religioznu osnovu? I, {ta ako, uz tako postavqeno pitawe, ja ne budem u stawu da odaberem drugo i, uprkos svemu, izaberem prvo, kako }e{ ti tada mene ubje|ivati u istinitost tvoje vjere? Duhovnik. Ja te tada uop{te ne}u ubje|ivati, i gotovo. Nepoznati. Za{to? Duhovnik. Jedan veliki ~ovjek je rekao da apsolutna istina i apsolutni apsurd podjednako nemaju potrebe za dokazivawem. Nepoznati. Kako nemaju potrebu? Zakqu~ci do kojih si ti do{ao u svom rasu|ivawu - u`asni su. Ali ne mo`e{ sebe prisiliti da vjeruje{ samo zbog straha od neizbje`nosti wihovog prihvatawa. Tvoje rasu|ivawe mo`e dovesti ~ovjeka do ovakve beznade`ne odluke: ni{ta, osim materije, ne postoji. Ja sam u to ubije|en. Iz toga

38

slijedi da je ~ovjek automat, da dobro i zlo ne postoje, i da `ivot ~ovjekov nema nikakvog smisla. To je u`asno. Ali neka je i tako. Ako su takvi zakqu~ci neizbje`ni, ja prihvatam i takve zakqu~ke. [ta mo`e{ ti da ka`e{ takvom ~ovjeku u za{titu vjere? ^ime }e{ opovrgnuti wegovo nevjerje? Po tebi ispada da sa takvim ~ovjekom, prosto, ne vrijedi razgovarati? Duhovnik. Ne, nisi me shvatio. Na kraju krajeva, i vjera i nevjerje su podjednako nedokazivi. [ta mo`e u~initi logika? Ona mo`e otkriti la` osnovne pretpostavke od koje polazi nevjerje, tako {to }e pokazati do kakvih apsurdnih zakqu~aka ono dovodi. Ali ako je ~ovjek radije spreman da prihvati o~igledno apsurdne zakqu~ke, nego da se od te pretpostavke odrekne, - tu je upotreba logike besmislena. Wemu ne treba ni{ta dokazivati, wemu treba pokazati pozitivni sadr`aj istine. I ako mu wegovo neposredno ~ulo i osje}awe za istinu ka`e da to zaista jeste istina - on }e je prihvatiti. Nepoznati. Kakvog metoda }e{ se ti pridr`avati u razgovoru sa mnom? Duhovnik. I jednog, i drugog. Govore}i o besmrtnosti, ja sam se koristio logi~kim metodom, zato {to si mi obe}ao da }e{ u slu~aju o~igledno apsurdnih logi~kih zakqu~aka do kojih dovodi logika ostati pri svojim ubje|ewima o slobodi voqe, dobra i zla i smisla `ivota, i da }e{ se odre}i od nevjerovawa u besmrtnost kao osnovne, polazne pretpostavke. A {to se ti~e na{ih razgovora, u wihovoj svecjelosti, ja se nadam da }e oni dati ono {to se dosti`e drugim

PRAVOSLAVAC

metodom, odnosno, da }e oni raskriti pred tobom sam sadr`aj istine. Ali to se ti~e budu}nosti. Mi se sada vratimo na{im rasu|ivawima, i iz svega {to smo do sada govorili izvedimo zakqu~ak. Nepoznati. Dobro. Izvedi zakqu~ak, a onda ja tebi moram ne{to da ka`em. Duhovnik. Prekrasno. Dakle, razmatrawe vjere u besmrtnost nas je dovelo do sqede}ih zakqu~aka. Kao prvo, vjera u besmrtnost ne protivrje~i razumu onoliko koliko se to ~ini na prvi pogled, zato {to i u materijalnom svijetu postoje pojave koje se ne poklapaju u potpunosti sa na{im uobi~ajenim predstavama o materiji. Kao drugo, uslovno dopustiv{i istinitost negirawa svakog drugog bitija, osim materijalnog, mi smo do{li do ~itavog niza - logi~ki neizbje`nih - apsurdnih zakqu~aka, takvih, kao {to su negirawe slobode voqe, razlike dobra i zla i smisla `ivota. Kao tre}e, ti apsurdni zakqu~ci, koji protivrje~e neposrednim i nesumwivim informacija koje nam daje na{a svijest, natjerali su nas da odbacimo polaznu pretpostavku iz koje su oni proisticali, to jest, na{u tvrdwu da nikakvog drugog svijeta, osim materijalnog, nema, i da je ~ovjek samo ~estica tog materijalnog svijeta. Nepoznati. Da, ispravno. Samo, ovo posqedwe ja ne bih mogao da prihvatim u tako kategori~noj formi. Ja bih rekao ovako: ti su zakqu~ci stavili pod sumwu istinitost polazne teze - da je ~ovjek samo ~estica materije. Duhovnik. Neka za tebe to bude tako - tvoje subjektivno stawe od moje logike ne zavisi. Ali lo-

PRAVOSLAVAC

gi~ki, odnosno, objektivno, ja tvrdim da }e logika - neizbje`no - ne samo tu tezu staviti pod sumwu, nego }e je odbaciti u potpunosti. Nepoznati. Dopustimo da je tako. Ali meni nije toliko va`na apstraktna, ili, kako ti govori{, objektivna istina, koliko subjektivna uvjerenost. I na to se odnosi ono {to sam htio da te pitam. Duhovnik. [ta konkretno? Nepoznati. Mo`e li se nazvati vjerom ono {to daju - kakva bilo da bilo - logi~ka rasu|ivawa? Duhovnik. Naravno da ne mo`e. Nepoznati. Eto vidi{, i ti se sla`e{ da su logi~ka rasu|ivawa jalova. Mene, u krajwoj liniji, mogu ubijediti samo fakti, zato {to bespogovornu ubije|enost uvijek daje samo li~no pro`ivqeno iskustvo. Apstraktni dokazi u najboqem slu~aju dovode do misli: „pa, mo`da i jeste tako“. Kada bi „logika“ u apstraktnim pitawima imala

39

snagu matemati~kih dokaza, tada da, ona bi mogla zamijeniti fakte. Ali toga nema. I ako ja ne znam {ta da ti prigovorim, iz toga ne slijedi da si me ubijedio. U meni snagu tvojih zakqu~ivawa potkopava misao: a kako drugi? Koliko velikih nau~nika ne vjeruju i priznaju samo materijalni svijet! Nije vaqda da oni ne znaju za ovo tvoje zakqu~ivawe? O~igledno, wima se ima {ta prigovoriti, samo {to konkretno ja ne znam {ta. U protivnom slu~aju, svi bi morali da budu vjernici. Jer, svi priznaju da se Zemqa okre}e oko Sunca, i da se zbir ne mijewa ako sabirci promjene mjesta. Zna~i, besmrtnost nije matemati~ka istina. Ovakva razmi{qawa tvoju istinu za mene pretvaraju, prosto, u obi~nu mogu}nost. Ali mogu}nost u pitawima vjere - to gotovo da nije ni{ta. Duhovnik. Recimo da se ja sla`em sa mnogim od onoga {to si rekao. Ali moji zakqu~ci su sasvim drugi. Prije nego {to budem govorio o wima, ukloni}u se malo u stranu: da popri~amo malo o nau~nicima i matemati~kim dokazima. Jer, mi }emo, sve su prilike, razgovarati mnogo, i o mnogo ~emu, tako da }e nam i to ustrebati. Evo, ti pomenu nau~nike - nevjernike, kako ti pomisao na wih potkopava bezuslovnu vjeru u besmrtnost. Ali za{to onda imena nau~nika koji vjeruju ne potkopavaju nepokolebqivu ~vrstinu tvog nevjerja? Za{to ti isto tako ne ka`e{: „Nije vaqda da wima nisu poznata razmi{qawa nevjeruju}ih qudi? O~igledno, argumenata protiv nevjerja ima, samo ih ja ne znam. U protivnom slu~aju, svi bi morali biti nevjernici“? Jer, ti si vaqda ~uo za Pasterove rije~i: „Ja znam mnogo, i vjerujem

40

prosto, kao svaki Bretonac; a kada bih znao vi{e, vjerovao bih kao bretonska seqanka“. Ti vrlo dobro zna{ da je veliki Lox, predsjedavaju}i na me|unarodnom kongresu prirodwaka-nau~nika, u svom javnom govoru posvjedo~io svoju vjeru u Boga. Ti zna{ da na{ Pirogov, u posthumno izdanom „Dnevniku“, sumiraju}i sav svoj `ivot, govori: „Maj~ica-`ivot dovede me napokon do mirnog pristani{ta. Ja sam postao, ali ne odjednom, kao mnogi, i ne bez borbe, vjernik...“ „Moj um mo`e da se sa`ivi sa iskrenom vjerom, i ja, ispovijedaju}i se vrlo ~esto, ne mogu a da ne vjerujem sebi da iskreno vjerujem u u~ewe Hrista Spasiteqa...“ „Ako danas sebe zapitam - kakve sam ja vjeroispovijesti - na to mogu da odgovorim pozitivno: pravoslavne, one u kojoj sam se rodio i koje je ispovijedala moja porodica“. „Pod vjerom ja podrazumijevam psiholo{ku sposobnost ~ovjeka koja ga, vi{e od svih drugih, razlikuje od `ivotiwa...“ A Flamarion, Tomson, Virhov, Lajel? Da ne govorimo o velikim nau~nicima, filosofima, piscima. Nije vaqda da svi ti veliki u~eni qudi nisu znali ne{to {to ti zna{, nije vaqda da su oni znali mawe od savremenog prosje~nog ~ovjeka (nevjernika)? Za{to ta imena ne natjeraju tebe da ka`e{ barem isto ono {to si rekao za vjeru: „Takva razmi{qawa za mene nevjerje pretvaraju, prosto, u obi~nu mogu}nost“? A sada o matemati~kim istinama. ^ak ni tu nije sve tako bezuslovno, kako se tebi ~ini. Ponekad se elementarne matemati~ke istine nalaze u protivrje~nosti sa istinama vi{eg poretka. U elementarnoj geometriji „matemati~ka istina“, svima nama poznata, govo-

PRAVOSLAVAC

ri da se sve ta~ke dvaju paralelnih pravih linija nalaze na jednakoj udaqenosti jedna od druge. Ali vi{a matematika tvrdi da se u beskona~nosti te prave presjecaju. Iz elementarne matematike mi znamo „matemati~ku istinu“ da se zbir ne mijewa ako sabirci promijene mjesta. Ali mehanika tvrdi da se ovaj zbir mijewa sa promjenom mjesta sabiraka. Vratimo se sada pitawu o zna~aju logi~kog rasu|ivawa u stvarima vjere. Da, ti si u pravu kada govori{ da bezuslovnu vjeru mo`e dati samo neposredno pro`ivqeno iskustvo. Ne fakti, nego ba{ neposredno pro`ivqeno iskustvo. Svaki fakat se mo`e dovesti u sumwu. Iskustvo, empirija - druga je stvar. Neposredno pro`ivqeno iskustvo i jeste najtvr|i temeq vjere. Na taj na~in, iz tvoje ispravne ocjene zna~aja apstraktnih logi~kih rasu|ivawa za vjeru slijedi ovo: dok ~ovjek ne bude posjedovao religiozno iskustvo, ni fakti ni logi~ka rasu|ivawa mu ne}e dati pravu vjeru. Bez tog iskustva on mo`e samo „dopu{tati“ istinitost onoga ~emu u~i vjera, ali uvijek sa opaskom: „a mo`da i nije tako“. Ali ako ti vidi{ sunce svojim sopstvenim o~ima: nije vaqda da }e tvoja uvjerenost da ono postoji i u kakvoj mjeri zavisiti od toga - da li sunce vide i drugi? Nije vaqda da bi ti, kada bi ve}ina izgubila sposobnost da vide sunce i po~ela da tvrdi da ga nema, po~eo da sumwa{ u ono {to vidi{ sopstvenim o~ima, i po~eo govoriti da sunce, mo`’ bit’, i postoji? Nepoznati. Ali ja ne shvatam kakvo iskustvo mo`e dati uvjerenost u besmrtnost.

PRAVOSLAVAC

Duhovnik. Ono unutra{we pro`ivqeno iskustvo, koje je kod religioznih qudi isto toliko nesumwivo, i isto im onoliko potvr|uje realnost nevidqivog, koliko tebi iskustvo koje dobija{ preko spoqa{wih ~ula potvr|uje realnost vidqivog. Nepoznati. Reci podrobnije, {ta podrazumijeva{ pod tim „unutra{we pro`ivqenim iskustvom“? Duhovnik. Unutra{we osje}awe svog duhovnog besmrtnog na~ela. Nepoznati. Ali sunce vide svi, a osje}aj o kojem ti govori{ imaju samo neki. Duhovnik. Da. I za to postoje razlozi. Ve}ina qudi `ivi neduhovnim `ivotom. Najvi{e, tajanstveno na~elo u ~ovjeku, koje se zove duh, ostaje izvan wihovog `ivota. Prirodno je da oni gube i samo osje}awe svoje duhovne prirode. Ono je potpuno zakloweno i potisnuto svjetovnim ~ulnim utiscima i pre`ivqavawima. Svi oni `ive tjelesnim, ~ulnim `ivotom, te zato svi imaju ~ulno iskustvo. Ne `ive svi duhovnim `ivotom, te zato i ne mogu svi imati duhovno iskustvo. Mora se duboko zagledati u svoj unutra{wi svijet. Treba povratiti u `ivot ogluvjelo duhovno na~elo, treba ga po~eti hraniti duhovnom hranom. Tada }e se, malo-pomalo, u tim unutra{wim pre`ivqavawima, sve nesumwivije i nesumwivije razotkrivati realnost postojawa du{e, stvarnost vje~nog na~ela u woj, su{tinsko razlikovawe u ~ovjeku wegove tjelesnosti od onoga {to ne podlije`e tqewu. Sve {to se ti~e unutra{weg `ivota - te{ko je izraziti rije~ima. Zato je te{ko opisati unutra{we

41

pre`ivqeno iskustvo za koje pita{. U tom iskustvu ti svoj `ivot osje}a{ potpuno druga~ije, na nov na~in, kao da se sav zagwuri{ uw, i to ti otkriva da se su{tina wegova potpuno razlikuje od materije. Ti kroz takvo osje}awe `ivota osje}a{ neki novi dodir sa inim svijetom, nematerijalnim, i sa drugim qudskim du{ama, ti po~iwe{ da u sebi zapa`a{ unutra{wa stawa koja prije nisi primje}ivao, stawa koja su o~igledno nezemaqskog porijekla. Otkriva ti se da na tebe stalno djeluju sile koje su ti ranije bile nepoznate i koje nemaju ni{ta zajedni~ko sa silama koje djeluju u materijalnom svijetu. Po~iwe{ da kroz ta pre`ivqavawa svojom du{om ulazi{ u savr{eno druga~iji svijet, i tvoje tijelo, i sav svijet tvarni, po~iwu da te obremewuju svojom inertno{}u i te`inom. Sa rado{}u }e{ se tada povla~iti u sebe, da bi bio u tom, inom svijetu, koji }e ti postati dra`i, bli`i i ro|eniji od inertnog i te{kog materijalnog svijeta. I {to je ~ovjek duhovniji, tim mu nepobitnije unutra{we wegovo iskustvo svjedo~i o posebnom, neposti`nom, ali nesumwivom svijetu, kojem pripada i wegov besmrtni duh. Nevjerje, to jest, odsustvo tog neposrednog znawa besmrtnosti, po~e}e da mu se ~ini isto tako ~udnim, kao {to bi se ~ovjeku koji vidi u~inilo ~udno da ~ovjek koji ima o~i odjednom izgubi sposobnost da vidi sunce. Zaista, nastaje ovakva

situacija: stoji ~ovjek koji u sebi ima nepobitan dokaz postojawa drugog, nematerijalnog svijeta i vje~nog svog `ivota, i tvrdi da nikakvog vje~nog `ivota nema i da wegov razum ne mo`e da prihvati takvu besmislicu, kao {to je besmrtnost. Reklo bi se, nema se {ta mudrovati, i logika nikakva nije potrebna, i nikakvi drugi fakti nisu potrebni, osim jednog, koji je u tebi samom, pred tvojim unutra{wim pogledom, ali koji ti uporno i tvrdoglavo ne `eli{ da vidi{: „doka`i mi besmrtnost“, „natjeraj me da povjerujem“, „navedi mi fakte“. No, naravno, najubjedqivije od svega - to nisu filosofska zakqu~ivawa uma o slobodi, dobru i zlu, smislu `ivota, nego vlastito iskustvo, odnosno, najubjedqivije bi bilo kada bi ~ovjek mogao zaviriti u sopstvenu du{u i tamo osjetiti svoju besmrtnost. Nepoznati. Ali tada se pitawe prenosi u drugu ravan - ravan dostizawa tog iskustva? Duhovnik. Da, to je ve} potpuno druga~ije, i vrlo veliko pitawe. Govoriti o wemu - zna~i govoriti o Crkvi, o tajanstvima, o molitvi i mnogo ~emu drugom. A kako se o tome mo`e govoriti, ako se nema vjera u Boga? Nepoznati. Zna~i - nama bi bilo najboqe da pre|emo na pitawe o Bogu? Duhovnik. Da. I ja tako mislim, najboqe je po~eti od toga.

Parohijsku slavu "Sv. Vasilije Ostro{ki" }emo proslaviti u Nedequ, 15. maja. Sv. Liturgija po~iwe u 10 sati. Slavski ru~ak je u Folkshausu-Noje Hajmat. Slavski doma}in g. @eqko Egeqi} i uprava parohije Vas pozivaju da toga dana svojim prisustvom uveli~ate slavsko veseqe. U isto vreme vas obave{tavamo da se toga dana birati i slavski doma}in za 2006 godinu.

42

PRAVOSLAVAC

Priloge za kupovinu hrama u Lincu do sada su uplatili: Eparhija Sredweevropska 5.000,00 Prihod od Kirije 2.000,00 SPC op{tina Linc 2.000,00 Dr.^uli} Milodrag 1.570,00 Danilovi} Kristina 1.500,00 Vrqanovi} Stevo 1.271,00 Dujakovi} Milka i Brane 1.220,00 Nikoli} Milenko i Milanka 1.160,00 Radoj~i} Dragutin 1.150,00 \eni} Gorana 1.150,00 Vidovi} Pero 1.111,00 Veli~kovi} Tihomir 1.100,00 Jevti} Miroslav 1.100,00 Zeki} Ugqe{a i Svjetlana 1.070,00 Petrovi} Petar 1.050,00 Aramba{i} Qubomir 1.001,00 Jovanovi} Radovan i Ivanka 1.000,00 \uki} Vladimir 1.000,00 Pantovi} Grozdana i Lidija 1.000,00 Markovi} Gordana 1.000,00 Brankovi} Marija 1.000,00 Nenad \or|e 1.000,00 Mihajlov Talka 1.000,00 Kara} Miomir 1.000,00 Male{evi} Mile 1.000,00 @ivkovi} iz Salcburga 1.000,00 Pandurovi} Dejan 1.000,00 Mili} Stevan i Miqa 1.000,00 ^eni} Aleksandar 1.000,00 \uki} Novo 1.000,00 Vladu{i} Katarina 1.000,00 Kova~ Jovan 1.000,00 Spasi} Marko 1.000,00 Radovanov Qubomir-sve{tenik iz Klagenfurta 1.000,00 Srpski klub "Vidovdan" Linc 1.000,00 N.N 1.000,00 Luki} Nevenka 1.000,00 Kova~ Jovan za unuke Ninu i Juliju 960,00 Axaip Radovan i Zorka 900,00 Xini} Jovan 900,00 Simi} Mileva 850,00 Mihajlovi} Branislav 760,00 Milunovi} Mirko 700,00 [ormaz Miqa 690,00

PRAVOSLAVAC

Luki} Stojan Egeqi} @eqko Bo{kan Goran Blagojevi} Rade Koturovi} Miladin Miladinovi} Du{an i Mirjana Spasi} Vidosava O`egovi} Nikola Raki} Radivoje \uki} Svetlana Jovi} Bo`idar Lugowa Zdravka Vetmi} Brane Deli} Danko i Mara Jawi} Stanko Bogdani} Bo`o [ajnovi} Petar i Nada Familija Pejak Mati} Vinka Gavri} Milka i Nedeqka Simi} Drago Jankovi} Rosa Mi}i} Nemawa,Jelena i \or|e Kovjeni} Jovan Aramba{i} Swe`ana Vukovi} Mom~ilo Jankovi} Radojka Milosavqevi} Tomislav Jankovi} Dragoslav [ulubovi} Goran i Nada [urlan Milka Zagorac Ile Kova~evi} @ivko Brankovi} Brane Mili} Radovan Tosman Bosiqka i \uro ]urlik \urica Mikovi} Mirko Luki} Aleksandar Krsmanovi} Vule Pavi} Dragoslav \uranovi} Vojin Pera} @eqko Radumilo Milorad i Natalija Klindo Radojka Cimerman Dalibor

690,00 663,00 660,00 600,00 600,00 570,00 570,00 566,20 550,00 544,00 510,00 510,00 500,00 500,00 500,00 500,00 500,00 500,00 480,00 460,00 460,00 460,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 450,00 440,00 440,00 420,00 420,00 420,00 400,00 400,00 400,00 400,00 400,00 363,00 360,00 360,00 350,00 350,00 350,00 340,00 340,00

43

[olak Miroslav Radi} Nikola Ostoji} Dragan i Sta`ija Radi} Mile Marjanovi} Nenad Markovi} Gradimir Jerkovi} Radovan Dragosavqevi} Mile Lugowa Miroslav @ivkovi} Milijana i Dragan Jotanovi} Teodor Jevti} Mihael Aramba{i} @eqko Petrovi} Stanko Stajkovska Veselka Kova~evi} Ostoja Zelen Boro Malinovi} Zoran Male{ Du{an Simi} Milan Stoj~evi} \or|e Stoj~evi} Darinka Xinovi} Branko i Darko Mijatovi} ^edo i Bosa Tolomir Stevan i @ivka Popovi} Jovan Min~i} Miodrag Daki} @ivko Jovanovi} Danijel Duvwak Petar Aramba{i} Dijana Todorovi} Niko ]ori} Milan Eri} Milenko i Qubica Vukovi} Miroslav i Brankica Jankovi} Bo`o i Bo`ica Jeli} Qubomir Mi}ovo} Goran Goranovi} Jelica Peji} Jovo Vrawe{ Tatjana Gruji} Andrija i Gina Balaban Stojan Gaji} Bo{ko Maglov Sini{a Juri{i} Mile Nik{i} Zora

44

340,00 320,00 320,00 320,00 320,00 320,00 300,00 300,00 300,00 300,00 300,00 300,00 300,00 300,00 300,00 270,00 250,00 250,00 240,00 230,00 220,00 220,00 220,00 211,11 210,50 210,00 210,00 210,00 210,00 205,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00

Brankovi} Tomo Mitrovi} Milorad Stevi} Stevo Marjanovi} Dragan Lugowa Dragan Babi} Pero Mila{inovi} Gojko i Gordana Bo`i} Drago Stojanovi} Stanko Buni} Vuka{in n Dragosavqevi} Mile Milojevi} Jovo Deli} Qubi{a Kostadinovi} Biqana i Dragica Jeli} Vujadin Radoni} Dragana Koji} Miodrag i Biqa Vuji} Danko i Dragana Luka~ Mile ^eni} Rajko Stoj~evi} Uro{ ^eni} Rajko Luki} Milka Jeli~i} Dane Panteli} Slavko i Mira Qubinkovi} Ivan i Bosa Eri} Savo Mutavxi} Branislav i Smiqa Miqi} Savo Basi} Slavojka Miki} Suzana N.N. Spari} Grujo Kaurin @eqko Kovi} Margareta Davidovi} Dragan Mi{i} Mara Vasiqevi} Julka Stojakovi} Slavi{a Qubojevi} Boban Bubwevi} Mira Staji} Zoran Milojkovi} Goran i Rosa Vasiqevi} Milivoje Popovi} Slavica Pe{ti} Slavko

200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 200,00 185,00 180,00 170,00 170,00 165,00 160,00 160,00 160,00 160,00 160,00 160,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00

PRAVOSLAVAC

Besenmater Zorica Zebi} Vladimir Bo`i} Branko Mirkovi} Zlatko Kne`evi} Boro Risti} Simeun i Miroslava Nikoli} Boro Maksi} Dragoqub Sladojevi} Milorad Barali} Zora Dujakovi} Slobodanka Dujakovi} Dalibor Skripnik Larisa Mitrovi} Mladen Stefanovi} Miroslav \urkovi} Romana ^upeqi} Jadranka Dodik Veqko Burov Mihael SPC op{tina Ens Teodorovi} Bo`ica Milivojevi} Qubomir i Danka Babi} Miroslav Luki} Jelka Mutavxi} Smiqa i Branislav Prota Sre}ko Radosavqevi} Gatari} Zoran Dragoqevi} Goran Cveji} Dobrivoje i Qubica Vukosavqevi} Slobodan Dobra{ Branko Vuleta Dragan \uri} Kosta Mijatovi} Daliborka Sukara Mile i Gordana Dimirijevi} Silvija Nu`di} Ostoja Radojevi} Slavoqub Mitrovi} Aleksandar Kiso Cvita Grbi} @eqko Markovi} Radoslav Mitrovi} Marko \uki} Boro Babi} Vojo Bawac @eqko i Qubinka Grbavac Radoslav

PRAVOSLAVAC

150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 150,00 140,00 140,00 135,00 130,00 130,00 130,00 121,37 120,00 120,00 120,00 120,00 120,00 120,00 120,00 120,00 110,00 110,00 105,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Radowi} Jelenko ]ati} Milorad Davidovi} Dra`en Boji} Stevo Duji} Milo{ Popovi} Sowa Milenkovi} Marica Crnogorac Stanko Kondi} @arko Stojanovi} Milorad Tomi} Mom~ilo Radi} Lazo Vukovqak Nedeqko Aleksi} Stani{a i Anica Bodo Qubi{a Jankovi} Janko Suvajac Savo [ainovi} \oko Jeli} Milovan Raki} Slavko Marjanovi} Jovo Vladojevi} Svjetlana Trifkovi} Maksim Mitrovi} Slobodan Boli} Qubomir,jerej Lazi} Vera Ili} Dragomir Eski} Zoran Malinovi} Nedeqko Vujasinovi} Rodoqub Simi} Lazo \uki} Dimitrije Peji} \or|e Peji} Radivoj Brankovi} Stanislav Ra|enovi} Suzana i Branko Mi{kovi} Branko Mi{kovi} Bo{ko Rudi} Nikola Koturovi} Milenko Vasi} @arko Mijailovi} @eqko Vetmi} Radmila Vuksanovi} Branislav i Qubica Spasi} Milomir Blagojevi} Dragoqub i Milica Vukoman Tihomir

100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

45

Savi} Slavoqub Jovanovi} Miroslav Jovandi} Mile Grabovac Gordana i Slobodan Novakovi} Gorica Jankovi} Tatjana Sladojevi} Radomir Raki} Ostoja Pavlovi} Goran Jakovqevi} Vladimir Bjeli} Brane,jerej Uzelac Jovan Jankovi} Nada-konzul Milojevi} Mi{a i Bosiqka Kezi} Du{an Desi} Dragomir Tubi} Tihomir Hor "Sv.Jovan Bogoslov" iz [abca Vetmi} Slavka Marti} ^edo Novakovi} Veselko Mitrovi} Novica Stan~evi} Bo{ko Koji} Marko Stojanovi} B. Radivoje \eki} Slavka Peni} Aleksander Babi} Bogoqub Radi{i} Milan Stojanovi} Milo{ N.N Petriki} Nada Babi} Petar Ziri} Goran i Svetlana Heitc Mira Babi} Neboj{a Miti} Jasminka Duji} Dijana i Slaven Babi} Branko Petkovi} Milan N.N Brki} Sa{a Gali} Lazo Podra{~anin Petko Eremija Marko Sladojevi} Nedeqko Vje{tica Neboj{a

46

100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 90,00 90,00 90,00 80,00 80,00 80,00 80,00 80,00 70,00 70,00 70,00 60,00 60,00 50,00 50,00 50,00 50,00

Crnogorac Slavko @ivkovi} @ivadinka Vrhovac Radenko Ro`i} Lazar Spari} Dragan Dragoqub Marko Jagodi} Tatomir ^iv~ija Rada Simi} Stanko Petri}evi} Radi{a Radi} Du{ko ^uli} Veqko Nenad Silvana Rajkovi} Milorad i Rada Jovi{i} Du{an Mi{kovi} Mom~ilo Be{i} Sveto Mutavxi} Stevan Zeki} Slavko Mi{i} Jawa Vidovi} Jovica Radanovi} Branko Ro`i} Milan Macanovi} Slavko Koji} Novak Dujakovi} Borivoje Mitri} Milenko Tomi} Qubo ]eran Ranko-peva~ Cviji} Zdravko Spari} Zoran i Gorica @ivanovi} Violeta Buni} Samir Vasi} Milo{ Ra|enovi} Mile Jeliri} Mira Jovi~e} Alehsander Tomi} Slobodan Bawac Nedeqko Jovi~i} Milka \uki} Jovo Zubi} Uro{ Vasiqevo} Milo{ Vasiqevi} Milorad Todorovi} ^edo Jovanovi} Vesna [trbac Stana

50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00

PRAVOSLAVAC

Mi{anovi} Mi}o Vasiqevi} Stana Jeli} Jovo Jeli} Trivun Vidovi} Zoran Kne`evi} Stanko Nedi} Zoran i Dra`enka Marjanovi} Jugoslav Stojkovska Veselka Kosi} Rada Macanovi} Milovan Tomi} Borko Zubi} Milan Radanovi} Mom~ilo [ainovi} Mladen Zeni} Jovan Bogi}evi} Miroqub Panteli} Stevo Leti} Zdenko Kiti} Daliborka Velisavqevi} Slobodan \urkovi} Dragan i Gordana Moser Teresia Vi{kovi} Filip-Rile Kne`evi} Bojan,Vid i Bo{ko Aralica Branko Risti} David Vidovi} Ranko Jorgi} Momir Mla|enovi} Danica Macinger Krunica Andri} Desanka \uki} Milo{ Babi} Goran Jovanovi} S. Giwati} Veselka [api} Novica Radak Rade Stojkovi} Slobodan Iki} Radoslav Jana{evi} Slavka Soldatovi} Fam.

50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 50,00 45,00 40,00 40,00 40,00 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00 30,00 25,00 25,00 20,00 20,00 20,00 20,00

Kiricojevi} Goran

20,00

Trujkovi} Dragomir

20,00

Radinovi} Ranko

20,00

Popovi} Predrag

20,00

Jankovi} Rada

20,00

Todorovi} Milenko

20,00

[ikani} Bo{ko

20,00

Rakita Dragan

20,00

[ainovi} Aleksandar

20,00

Hajdinger Gerhard

20,00

Lazarevi} Dragan

20,00

Kraml-Jovi~i} Radojka

20,00

Jovi} Dragan

20,00

Mili} Barali} Zorka

20,00

Podra{~anin Miroslav

20,00

Malev Svetlana

20,00

\udurovi} Mileva

20,00

^uli} Marko

20,00

Milanovi} Mi{a

20,00

Radojevi} Nenad

15,00

Koxo \uro

15,00

Stojan~i} Boja

15,00

Dragojevi} Rada

10,00

Stankovi} Aleksandar

10,00

Vu~enovi} Zora

10,00

Stani} Marija

10,00

[ainovi} Zdravko

10,00

Stanzel Qiqana

10,00

Vuksanovi} Bla`enka

10,00

Pavlovi} Mile-Miomir

10,00

Lazendi} Mire

10,00

Mla|enovi} Danica

10,00

Milanovi} Sawa

10,00

Bubulovi} \or|e

5,00

Markovi} Sla|ana

5,00

Ukoliko i Vi `elite pomo}i kupovinu hrama u Lincu, novac mo`ete dati na slede}e na~ine: - Kod blagajnika CO u hramu; - Ovla{}enim licima na terenu; - Putem mese~nog naloga banci (Dauerauftraga); -Putem uplate na: Serbisch Orthodoxe Kirchengemeinde Linz Knr.751-0604.76,BLZ 15000, Oberbank Linz-Stadthafen

PRAVOSLAVAC

47

Raspored bogoslu`ewa za april, maj i jun 2005. Dan

Datum

Petak

18.03.2005

Subota

19.03.2005

Nedeqa

20.03.2005

Petak

25.03.2005

Subota Nedeqa Nedeqa ^etvrtak

26.03.2005 27.03.2005 03.04.2005 07.04.2005

Petak

08.04.2005

Subota Nedeqa

09.04.2005 10.04.2005

Petak

15.04.2005

Subota Nedeqa

16.04.2005 17.04.2005

Petak

22.04.2005

Subota Nedeqa Petak Subota Nedeqa Ponedeqak

23.04.2005 24.04.2005 29.04.2005 30.04.2005 01.05.2005 02.05.2005

Utorak

03.05.2005

Petak Subota Nedeqa ^etvrtak

06.05.2005 07.05.2005 08.05.2005 12.05.2005

Subota

14.05.2005

Nedeqa

15.05.2005

Subota Nedeqa Utorak Subota Nedeqa Petak

21.05.2005 22.05.2005 24.05.2005 28.05.2005 29.05.2005 03.06.2005

Subota

04.06.2005

Nedeqa

05.06.2005

^etvrtak Subota Nedeqa Subota Nedeqa Ponedeqak Subota Nedeqa

09.06.2005 11.06.2005 12.06.2005 18.06.2005 19.06.2005 20.06.2005 25.06.2005 26.06.2005

48

Praznik

Slu`ba Pre|eosve}ena Slu`i prota Dragan Mi}i} Liturgija Sv.Liturgija Teodorova subota Ve~erwe Nedeqa 1 posta ^ista Sv.Liturgija Pre|eosve}ena Slu`i o.Srboqub \oki} iz Salcburga Liturgija Ve~erwe Nedeqa 2 posta-Pa~ista Sv.Liturgija Nedeqa 3 posta - Krstopoklona Sv.Liturgija Blagovesti Presvete Bogorodice Sv.Liturgija Pre|eosve}ena Slu`i o.Novo Lazi} iz Gmundena Liturgija Ve~erwe Nedeqa 4 posta - Sredoposna Sv. Liturgija Slu`i o.Qubomir Radovanov iz Pre|eosve}ena Klagenfurta Liturgija Ve~erewe Nedeqa 5 posta - Gluvna Sv. Liturgija Pre|eosve}ena Slu`i o.Miomir Sando iz Graca Liturgija Lazareva subota - Vrbica Ve~erwe Cveti Sv. Liturgija Veliki petak - izno{ewe Sv.Pla{tanice Ve~erwe Ve~erwe Vaskrs Sv. Liturgija Vaskr{wi ponedeqak Sv. Liturgija Sv.Nikolaj Srpski - slava i imendan na{eg Ve~erwe crkvenog hora \ur|evdan Sv.Liturgija Ve~erwe Nedeqa druga - Tomina,Markovdan Sv.Liturgija Sveti Vasilije Ostro{ki Sv.Liturgija Pomazawe osve}enim uqem iz manastira Ve~erwe Ostroga Parohijska slava-slavski doma}in g.@eqko Sv.Liturgija Egeqi} iz Linca Ve~erwe Prenos mo{tiju Sv.Nikolaja Sv. Liturgija Sv.]irilo i Metodije Sv. Liturgija Ve~erwe Nedeqa peta-Samarjanke Sv. Liturgija Sv.car Konstantin i carica Jelena Sv. Liturgija Akatist Sv.Vasiliju Ostro{kom slu`i Ve~erwe prota Mirko Luki} Osve}ewe hrama slu`i vi{e episkopa i Sv. Liturgija sve{tenika Spasovdan Sv. Liturgija Ve~erwe Nedeqa Svetih Otaca Sv. Liturgija Zadu{nice Ve~erwe Trojice Sv. Liturgija Duhovski ponedeqak Sv. Liturgija Ve~erwe Podela svedo~anstava u~enicima veronauke

Vreme 09.00 09.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 10.00 09.00 09.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 18.00 18.00 05.00 09.00 18.00 09.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00 18.00 10.00 09.00 18.00 10.00

PRAVOSLAVAC

D a je m ~a so v e v i o l e i v i o l i n e Na r o d n a , k l a si ~n a , x e z m uzi k a ...

P r o f . Mi l o { St a n k o v i }, p o b e d n i k m e | un a r o d n i h t a k m i ~e w a .

Te l .: 0 6 7 6 7 9 3 3 9 0 3