Arhimandrit JUSTIN Popovic ZITIJA SVETIH
12. JANUAR
SPOMEN PREPODOBNOG VITALIJA
Podvizima sav ustremljen k Bogu, skoncao u miru[1].
SPOMEN SVETE MUCENICE TATJANE
Sveta mucenica Tatjana rodi se u Rimu od visokorodnih roditelja. Otac joj bejase tri puta prokonzul. Bese to pobozan i bogobojazljiv hriscanin, koji potajno drzase svetu veru. On i kcer svoju, ovu svetu Tatjanu, vaspita u poboznosti i strahu Bozjem, i nauci je Svetom Pismu. Kada Tatjana odraste, ne hte se udavati, i provodjase zivot svoj u celomudrenosti, jer se unevesti Hristu, ranjena ljubavlju Njegovom. I Hristu sluzase dan i noc, postom i molitvama umrtvljujuci telo svoje i podvlascujuci ga duhu. Zbog svog vrlinskog zivota ona se udostoji sluzenja u crkvi, jer bi postavljena za djakonisu, i sluzase Bogu andjelski u telu. Zatim Hristos Bog mucenickim vencem uvenca nevestu svoju. Ona postrada ovako: Posto necestivi car rimski Antonin Heliogabal[2] bi ubijen od svojih Rimljana, i telo njegovo s porugom vukose po gradu i bacise u reku Tibar, na presto stupi sesnaestogodisnji Aleksandar[3]. Majka njegova Mameja bese hriscanka. Od nje se on nauci postovati Hrista, ali bese kolebljiv u veri: jer i idole ne odbacivase, nego im se klanjase kao starim bogovima rimskim, i drzase u svom dvoru kip Hristov i Apolonov[4] i Avramov i Orfejev[5], i drugih idola. Sam Aleksandar, rodjen od majke hriscanke, ne gonjase hriscane, ali njegovi namesnici, prokonzuli i doglavnici strasno gonjahu hriscane. Posto Aleksandar bese maloletan, upravljanje carstvom bi povereno nekolicini senatora, medju kojima najglavniji bese Ulpijan, covek surove naravi i veliki neprijatelj hriscana. Upravljajuci u ime cara, ovi namesnici razaslase na sve strane naredbe, da se galilejci (tako oni nazivahu hriscane) mucenjem i smrcu primoravaju na poklonjenje rimskim bogovima. A za ubice hriscana bise odredjeni najsvirepije sluge djavolske: Vitalije, Vas, Kaj. Oni kao vodu nemilosrdno prolivahu krv hriscansku u Rimu i u svima krajevima carstva rimskog. U to vreme nevernici uhvatise i svetu devu Tatjanu, djakonisu rimske crkve, i odvedose je u Apolonov hram da mu se pokloni. Ona se pomoli Hristu Bogu, i odmah bi zemljotres, od koga pade
idol i razbi se u komade, a pade i jedan deo hrama te pobi mnoge neznabosce i zreceve koji behu u hramu. A djavo koji boravljase u idolu, gromko povika i s kuknjavom pobeze odatle. Svi cuse njegovo zapomaganje, i videse tamnu priliku gde juri vazduhom. Tada neznabosci izvedose Tatjanu na sud i mucenje. I najpre je nemilosrdno tukose po licu; onda joj kukicama oci izvadise. Od dugog mucenja malaksase sami mucitelji. Jer sveta Tatjana za one sto je udarahu bese tvrda kao nakovanj, tako da oni osecahu vece bolove nego ona. Usto i Andjeli nevidljivo stajahu kraj svetiteljke, i udarahu po licu i mucahu one koji nju udarahu i mucahu. Stoga se oni vapajno obratise bezakonom sudiji, moleci ga da naredi da prestanu muciti nevinu devicu, i tvrdjahu da oni, sami podnose vece muke nego ona. A ona se u mukama moljase Bogu za svoje mucitelje da ih privede istini. I bi uslisena. Jer mucitelje obasja nebeska svetlost, i otvorise im se duhovne oci, i oni videse cetiri Andjela okolo svete mucenice. Usto cuse i glas s neba upucen svetoj mucenici. I padose pred njom na zemlju, govoreci: Oprosti, sluziteljko istinitog Boga, oprosti sto ti ucinismo ne po svojoj volji. - I poverovase u Hrista, a bese ih osam i krstise se u svojoj sopstvenoj krvi, jer zbog vere u Hrista bise svirepo muceni, i macem poseceni. Drugoga dana nepravedni sudija opet izvede na mucenje svetu devu Tatjanu. Ona pretstade citava i zdrava telom, svetla lica i vesela pogleda. Posto je sudija ne mogade nagovoriti da prinese zrtvu idolima, naredi da je svuku i da joj brijacima rezu telo. A telo njeno devicansko bese belo kao sneg. I kad ga rezahu brijacima, iz rana tecijase mleko umesto krvi, i divan miris izlazase kao iz mirisavog sasuda. A svetiteljka, podizuci oci svoje ka Hristu zeniku svom, moljase se u mukama. Onda je povalise na zemlju, rasprostrse je krstoliko, i tako je dugo tukose gvozdenim stapom da su mnoge sluge malaksavale i menjale se. Jer Andjeli, Bozji kao i prviput, stajahu nevidljivo okolo svete mucenice, i bijahu one koji nju bijahu, i sluge tvrdjahu da ih neko nevidljivo bije gvozdenim stapovima. I devet slugu umre, porazeni rukom Andjela, a octali popadase polumrtvi. A sveta mucenica ismevase sudiju i mucitelje, i rugase se bogovima njihovim. Posto dan naze k veceru, bacise je u tamnicu, gde se ona svu noc moljase i pevase, a svetlost je nebeska obasjavase, i Andjeli Bozji pevahu s njom. Sutradan je opet izvedose na sud. I ona se pojavi opet zdrava telom i lepsa u licu nego pre, tako da se svi udivise. I govorahu joj laskave reci, eda bi je pridobili, i ona prinela zrtvu velikoj boginji njihovoj Dijani[6]. A sveta deva se napravi kao da pristaje, i oni je svecano odvedose u hram Dijanin. Demon pak koji boravljase u Dijaninom kipu, kad oseti da Tatjana dolazi, gromko povika: Tesko meni, tesko meni! kuda cu pobeci od Duha tvog, Boze nebeski? jer me goni oganj iz cetiri hramovska ugla. - A kada se svetiteljka priblizi hramu, prekrsti se, i podigavsi oci k nebu, pomoli se Bogu, i i tog casa nastade silna grmljavina i sevanje munja, i pade oganj s neba, i sagore u pepeo i hram i kip zajedno sa zrecevima i zrtvama, i od naroda mnogi izgibose od munja i gromova. Zbog toga uvedose mucenicu u sudnicu, obesise je, i zeljeznim grebenima strugose. Tada joj i svete dojke ostrugase i bacise. Zatim je opet u tamnicu vrgose. I opet joj sa svetloscu nebeskom dodjose Andjeli Bozji, i od rana je iscelise, i zdravu je nacinise, i za junacko stradanje proslavise. Sutradan bacise mucenicu pred strasnog lava u pozornicu, ali se lav umiljavase oko nje, i noge joj lizase, i ne naskodi joj nista. A kad lava vodjahu iz pozorista na njegovo mesto, on se iznenada baci na uglednog dostojanstvenika Evmenija, i rastrze ga. I opet obesise svetu Tatjanu, i opet je zestoko grebenima strugase, no i mucitelji njeni, opet od Andjela nevidljivo porazavani, padahu mrtvi. Zatim je bacise u oganj, ali joj ni oganj ne naskodi, jer ukrocavase svoju plamenu silu pocitujuci sluskinju Hristovu.
Sva ta divna cudesa necestivi pripisivahu ne Hristovoj sili nego vradzbinama. Ostrigose joj i kosu, jer govorahu da joj je y kosi skrivena neka volsebna sila, koja je cuva te joj nista ne moze da naskodi. Posto je ostrigose, zatvorise je y Zevsovom hramu, jer misljahu da vec nece biti u stanju da ucini neko zlo njihovom bogu, posto joj sa kosom uzese vradzbinsku silu. I provede sveta mucenica u tom zatvrru dva dana. Za to vreme je obasjavase uobicajena svetlost s neba, i Andjeli je tesahu. A treceg dana dodjose zreci s naredbom, zeleci da prinesu zrtvu bogu Zevsu[7]. Kada otvorise hram, videse boga svog oborenog na zemlju i u paramparce razbijenog, a svetiteljku - veselu u Hristu Bogu svom. Tada je opet izvedose na sud. I ne znajuci sta da cini s njom sudija donese odluku da je macem poseku. I posekose macem njenu svetu glavu[8]. Zajedno sa njom posekose i njenog oca, jer se saznade da je hriscanin. Najpre ga lisise polozaja, pa mu oduzese imanje, i onda ga osudise na smrt. I on umre za Hrista, posecen sa svojom svetom cerkom oko 226 godine, i bise uvencani mucenickim vencima od Hrista Boga, kome slava vavek, amin.
STRADANjE SVETOG MUCENIKA PETRA AVESALAMITA
Petar, zvani Avesalamit, bi za vreme gonjenja uhvacen u gradu Avlonu[9]. Bese rodom iz Elevteropolja, u Palestini. Kad ga izvedose pred kneza Severa na sud, upita ga knez: Kako se zoves? Petar odgovori: Po ocu zovem se Avesalamit, a po duhovnom imenu koje dobih po krstenju Petar. Upita ga knez: Kakvog si zvanja? Petar odgovori: Vece i bolje zvanje ne mogu imati od ovog: hriscanin sam. Knez ga upita: Imas li roditelje? Petar odgovori: Nemam. Knez rece: Lazes, ja sam cuo da imas roditelje. Petar odgovori: U Evandjelju mi je naredjeno da se odrecem svega kada idem da ispovedam ime Gospodnje. Knez ga upita: Znas li carsku naredbu? Petar odgovori: Ja znam naredbu Boga mog, koji je istiniti i vecni car. Knez rece: Premilostivi Carevi naredise da svi hriscani: ili prinesu zrtve bogovima, ili da raznim kaznama budu pogubljeni. Petar odgovori: A istiniti vecni car naredjuje: Ako ko prinese zrtvu demonima, a ne Bogu zivom, poginuce zanavek. Ti rasudi po pravdi: treba li zapovest Nebeskog Cara narusiti? Knez rece: Poslusaj me, prinesi zrtvu bogovima, i ispuni zapovest careva nasih. Petap odgovori: Ja necu da prinesem zrtvu rukotvorenim bogovima, drvenim i kamenim, kojima ste vi slicni. Knez rece: Ti nas vredjas. A ne znas li, da imam vlast ubiti te? Petar odgovori: Ja te ne vredjam, nego govorim ono sto je napisano u zakonu Gospodnjem: Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku covecjih. Imaju usta, oci, nos, usi, ruke i noge, a niti govore, niti mirisu, niti cuju, niti hvataju, niti hode, niti vide (Ps. 113, 12.13). I kaze Gospod u Svetom Pismu: Taki su i oni koji ih grade, i svi koji se uzdaju u njih (Ps. 113, 14). Kada ovo izrece Gospod Duhom Svetim kroz usta proroka, kako mi ti onda kazes da te vredjam sto ti rekoh da si slican nemom i gluvom kamenju i drvecu, u kojima obozavate demone? Pa jos i mene savetujes da se ugledam na tebe. Knez rece: Poslusaj me, smiluj se na sebe sama, i prinesi zrtvu bogovima. Petar odgovori: Ja cu se zaista smilovati na sebe, ako ne prinesem zrtvu bogovima vasim, i ne otstupim od istine. Ali posto si nevernik, ti zato ne verujes ni meni ni zakonu Bozjem, da ce poginuti svaki ko prinese zrtvu bogovima. Hajde, sto oklevas? Cini sto ti je naredjeno. Knez rece: Jos ocekujem da se razmislis, i prineses zrtvu bogovima, i tako se spases mucenja. Petar odgovori: Uzalud cekas! Ta hajde, cini sto ima da cinis i tako obavi posao oca tvog - djavola. Jer ja necu uciniti po vasoj volji, niti ce mi Gospod moj Isus Hristos, kome usrdno sluzim, dopustiti da to uradim.
Onda knez naredi da ga obese. A kad je visio, rece mu knez: Sta velis, Petre, hoces li prineti zrtvu bogovima ili ne? Petar odgovori: Daj one zelezne grebene, i naredi da me struzu. Ja ti vec ne jednom rekoh da necu prineti zrtvu demonima. Samo Bogu mom sluzim, za cije ime stradam. - I naredi knez Sever da ga ljuto muce. Mucen, slavni mucenik Bozji ne jauknu, vec samo pevase govoreci: Za jedno samo molim Gospoda, samo to istem, da zivim u domu Gospodnjem sve dane zivota svoga (Ps. 26, 4). I jos govorase: Casu spasenja uzecu, i ime Gospodnje prizvacu (Ps. 115, 4). Dok on to govorase, knez se jos vise razjari, i naredi da pristupe drugi mucitelji. A narod, koji naokolo stajase, videci silnu krv sto istece od mucenika, sazaljevase ga, i govorase mu: Smiluj se na sebe, covece, i prinesi zrtvu bogovima, da se spases ovih strasnih muka. A sveti Petar odgovarase: Nista su ove muke, niti mi zadaju ikakav bol. Odreknem li se pak Boga mog, onda bi tek zaista dopao najtezih muka, koje su bezkonacne. Knez odvrati: Sta govoris, Petre? Bolje prinesi zrtvu bogovima, da se ne bi posle pokajao kad bude kasno. Petar odgovori: Niti cu se pokajati, niti cu zrtvu prineti. Knez na to rece: Ja cu te predati na smrt. Petar odgovori: To i jeste jedina zelja moja da umrem za Boga mog! Tada knez izrece smrtnu presudu, govoreci: Naredjujem da se na krst razapne Petar sto je radi zakona Boga pogazio zapovest nepobedivih careva. - I tako se dobri vojnik Hristov, zavrsivsi podvig svoj raspet na krst, udostoji da bude pricasnik stradanja Gospodnjih. Postrada svedok Hristov Petar Avesalamit u gradu Avlonu, za vreme rimskog cara Maksimijana, dok nad svima caruje Gospod nas Isus Hristos, kome slava vavek, amin.
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NASEG ILIJE CUDOTVORCA
Zbog svetog zivljenja udostojen blagodati cudotvorstva.
SPOMEN SVETOG MUCENIKA MERTIJA
Ovaj sveti bese vojnik. Za vreme cara Dioklecijana bi 298 godine optuzen da je hriscanin. Kad ga izvedose pred cara, car ga primoravase da prinese zrtvu idolima. Ali posto on ne hte da to ucini, oduzese mu pojas koji bese znak vojnickog zvanja. Zatim mu kozu odrase, i sekirom telo sekose. A sveti sa takvim junastvom podnese ove ljute muke, da se ni uzdah ne ote nz usta njegovih. Mucitelj se zacudi i zaprepasti, jer je dranje koze trajalo dugo. I posto na telu mucenikovom ne ostade ni najmanji delic bez rane, naredi mucitelj da ga bace u tamnicu. Osam dana provede u tamnici, i iz rana mu istece silna krv. Iscrpljen patnjama, junak Hristov cesnu dusu svoju predade u ruke Bozje, i tako dobi besmrtni venac mucenistva.
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NASEG MARTINIJANA BJELOJEZERSKOG
U dvanaestoj godini pobegao od kuce u manastir k prepodobnom Kirilu Bjelojezerskom, koji ga jedva primio. Podvizavao se strogo i odlucno. Bio iguman. Upokojio se 1483 godine u 86 godini zivota. Trideset godina kasnije sveto telo njegovo obreteno potpuno celo. U hramu njegovog imena pocivaju svete mosti njegove.
SPOMEN SVETIH MUCENIKA: OSMORICE IZ NIKEJE
Ovi sveti mucenici postradase za Hrista poseceni macem.
SPOMEN PREP0D0BNOG BLAZENOG GALAKTIONA
Ucenik prepodobnog oca Martinijana Bjelojezerskog; ziveo u keliji ovoga svetitelja, i sa blagoslovom njegovim uzeo na sebe jurodstvo Hrista radi. Upokojio se 1506 godine. Svete mosti njegove pocivaju pored mostiju ucitelja mu svetog Martinijana.
SPOMEN SVETE MUCENICE EVTASIJE
Ovoj svetoj mucenici glava odsecena zbog ispovedanja vere u Hrista.
NAPOMENE: 1. Izgleda da je ovo onaj prepodobni Vitalije (iz manastira ave serida), o cijim se podvizima govori u zitiju Sv. Jovana Milostivog. 12. novembra. 2. Carovao od 218-222. god.; bio krajnje razvratan covek. 3. Aleksandar Sever carovao od 222-235. godine. 4. Apolon - grckorimski bog sunca i prosvete, napretka i srece; cuvar zakona i pretskazivac buducnosti. 5. Orfej - pevac junak grcke mitologije; uticaj njegovog pojanja je bio tako silan, da su od njega igrala drveta, kamenje i pripitomljavale se divlje zveri. 6. Dijana ili Artamida - boginja meseca i lova. 7. Zevs ili Jupiter - grckorimski bog, smatran gospodarem neba i zemlje, ocem svih bogova i ljudi. 8. Sv. Tatjana postradala 226. god. 9. Grad u Albaniji sa mnogoljudnim pristanistem.