1066_jugoslavija Izmedju Viii I Ix Kongresa Skj Ocr(1).pdf

J l

lJ

s

111 i l ES

S

J

1964-1968

BEOGRAD 1969.

Savezni zavod

za statistiku

J

J l VIli i l K NGR

lj A

SA SKJ

1964-1968

STATISTIČKI

PODACI

PREDGOVOR

Povodom IX kongresa Saveza komunista Jugoslavije Savezni zavod za statistiku izdaje ovu prigodnu publikaciju, namenjenu prvenstveno delegatima Kongresa. Ona, međutim, korisno može da posluži i svakom drugom aktivisti, samoupravljaču, radniku. U publikaciji su prikazane osnovne informacije o društveno-ekonomskom razvoju zemlje u periodu između dva kongresa. Veći deo tih informacija je već objavljen u drugim izdanjima Saveznog zavoda za statistiku. Ipak, ova publikacija se razlikuje od drugih po izboru i prezentaciji građe. Nešto šira tekstualna objašnjenja data su sa namerom da korisnicima olakšaju upoređenja i donošenje ocena o kretanjima i promenama koje su se dogodile u pojedinim oblastima. Naročito se nastojalo da se iznesu raspoloživi podaci koji se direktno ili indirektno odnose na realizaciju zadataka, koje je postavio VIII kongres SKJ. U publikaciji su, po pravilu, prikazane serije podataka 1964-1968. godine. U nekim slučajevima izvršena je procena za 1968. godinu na bazi deset odnosno jedanaest meseci, što je u napomenama uz tabele uvek naglašeno. Izuzetno, u slučajevima u kojima se podaci sređuju isključivo na bazi završnih računa i godišnjih izveštaja radnih organizacija po isteku godine, serije podataka su zaključene sa 1967. godinom. Grafičkim prikazima se nastojalo da se upotpune i prošire informacije. Dok su u tabelarnom delu prikazane, po pravilu, petogodišnje serije, grafikoni se često odnose na desetogodišnje serije, te pružaju sliku razvoja pojava u dužem periodu. Neki od grafikona sadrže informacije kojih nema u tabelarnom delu.

Obrada podataka je obavljena u stručnim službama Zavoda. Redakciju publikacije izvršili su Hristina Pop-Antoska, direktor u SZS, Sava Brankov i inž. Srećko Stanić, savetnici u SZS. 3. februar 1969. Beograd

Generalni direktor Saveznog zavoda za statistiku

Ibrahim

Izdaje i štampa Savezni zavod za statistiku Odgovara generalni direktor Ibrahim Latifić -

Beograd, Kneza Miloša 20.

Tiraž 8000 primeraka. Cena pojedinom primerku 10 dinara.

Latifić

SADRŽAJ Strana

Društveno i l. 2. 3. 4. S. 6. 7. 8. 9. 10. ll. 12. 13. 14. l S.

političko uređenje

Društveno-političke i mesne zajednice ..... ~..................................................................... Poslanici prema polu i školskoj spremi u 1967. ............................................................ Poslanici prema narodnosti u 1967. .......... ................................................ ........ ............ Odbornici opštinskih skupština prema polu i školskoj spremi u 1967. .............................. Odbornici opštinskih skupština prema narodnosti u 1967. ......... ... ............ ....... ..... ...... .. .... Organi samoupravljanja u preduzećima ...... .. .... ...... ...... ............ ...... ... .... .... .... .. .... .. ....... Organi samoupravljanja u delovima preduzeća u 1968. ................................................... Članovi radničkih saveta i upravnih odbora preduzeća i delova preduzeća prema stepenu struč­ nog obrazovanja i funkcijama u organima samoupravljanja i društveno-političkim organizacijama u pred uz eću ......... ... . .. ... . . . . . .. . . . .. . .. . .. . . . ... ... ... .. . ... . ... ........ ............... ... ... . ... .... . ... ... ... ... Sednice radničkih saveta preduzeća i važnija pitanja rešavana na sednicama ..................... Zborovi radnih ljudi preduzeća ................................................................................. Referendumi u preduzećima ....................................................................................... Prava odlučivanja organa samoupravljanja u delovima preduzeća ....................................... Organi samoupravljanja u društvenim službama u 1968. ................................................... Imenovani direktori radnih organizacija u privredi prema starosti i školskoj spremi u 1968. Imenovani direktori radnih organizacija u ustanovama društvenih službi prema polu, starosti i školskoj spremi u 1968. .. . . . ... . ...... . .. . . . .... . ...... . . .. . . . .. . ... ... . . . ... ...... . ..... . ..... ...... .. . ... . .....

lS 16 17 18 18 19 19 20 21 21 22 22 23 24 2S

Stanovništvo i zaposlenost 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 3S. 36. 37.

Broj stanovnika sredinom godine ................................................................................. Prognoze broja stanovnika .......................................................................................... Živorođeni i umrli na 1000 stanovnika ........................................................................ Stanovništvo prema aktivnosti i polu u popisu 1961. .. .... .... .. .... .. .......................... .... .. .. .. Aktivno stanovništvo prema delatnosti u popisu 1961. ...... .... .. .. ..... .. .... .. .. .... ...... .. .. .. .... .. Poljoprivredno stanovništvo prema aktivnosti i polu u popisu 1961. ................................. Stanovništvo staro 10 i više godina po školskoj spremi u, popisu 1961. ........................... Stanovništvo po narodnosti u popisu 1961. .................................................................. Z~p~~leno osoblje ~ društven~m sektoru ..................................................................... Ucesce zaposlenih zena u drustvenom sektoru ............................................................... Zaposleno osoblje u privatnom sektoru .. .. .... .... ... .. .. ...... .. .... .. .. .... ........ .......... ...... ... .... .. Zaposleno osoblje u društvenom sektoru prema stepenu stručnog obrazovanja .................. Zaposleno osoblje u društvenom sektoru prema stepenu stručne spreme za rad na radnom mestu ..................................................................................................................... Struktura zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema stepenu stručnog obrazovanja i stepenu stručne spreme za rad na radnom mestu ...... ...................................................... Struktura zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema grupama zanimanja i školskoj spremi ..................................................................................................................... Struktura zaposlenog osoblja prema stepenu stručnog obrazovanja i radnom stažu ............ Pripravnici u radnim organizacijama društvenog sektora ................................................ Fluktuacija zaposlenog osoblja u društvenom sektoru ...................................................... Struktura zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema smenama ........................ ...... Zaposleno osoblje u društvenom sektoru prema nedeljnom trajanju radnog vremena ......... Broj radnih organizacija koje rade 42 časa nedeljne ...................................................... Broj lica koja traže zaposlenje, godišnji prosek ............................................................

26 26 26 27 28 28 28 29 30 30 30 31 32 33 33 34 35 35 36 37 37 38

5

Strana

Strana

Školstvo 38.

~:~~~v~iu~~~iac~a~~jir~p~~~~~a

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::: 39. 40. Obuhvat dece od 7 do 14 godina u osnovnim školama .................................................. . 41. Učenici IV razreda nepotpuno razvijenih osnovnih škol'a prema uslovima za završavanje osmorazrednog školovanja u 1967/68. školskoj godini ........................................................... . 42. Škole pripadnika pojedinih narodnosti ......................................................................... .. 43. Učenici i studenti koji su završili školu ........................................................................ . 44. Učenici i studenti koji su završili školu u periodu 1963/64-1967/68. po republikama ....... .. 45. Učenici i studenti koji su završili školu na l O 000 stanovnika ......................................... . 46. Opismenjavanje odraslih ........................................................................................... .. 47. Direktno nastavljanje školovanja svršenih učenika osnovnih i srednjih škola .................... . 48. Redovni studenti diplomirali o roku .......................................................................... . 49. Diplomirani studenti na 111 stepenu studija i doktori nauka naučnog stepena od 1964. do 1967. 50. Upisani studenti po narodnosti ................................................................................... . 5!. Redovni studenti koji imaju stipendiju odnosno odobren kredit za studiranje ................ .. 52. Ustanove za decu l omladi nu ...................................................................................... . 53. Školske zgrade, razvijena površina, uči onički prostor i učenici ...................................... .

91. Indeksi produktivnosti rada u industriji ...................................................................... .. 39

40

66. 67. 68. 69. 70.

71. 72.

Društveni proizvod i primarna raspodela narodnog dohotka ........................................ .. Narodni dohodak po privrednim sektorima i čistim delatnosti ma .................................. .. Narodni dohodak po delatnosti ma i elementima ras podele ............................................ . Raspodela narodnog dohotka privatnog sektora privrede ................... : .......................... .. Raspodela neto-produkta na bazi naplaćene realizacije iz završnih računa privrednih organizacija Narodni dohodak socijalističkih republika po delatnosti ma ........................................... .. Pokazatelji stanja i rezultati poslovanja privrednih organizacija u 1967 - po delatnostima Raspored privrednih organizacija i važnijih privrednih pokazatelja prema broju zaposlenih u 1967. Pokazatelji stanja i rezultata rada privrednih organizacija po republikama ....................... . Bilans prihoda i rashoda stanovništva ......................................................................... .. Lična potrošnja stanovništva potrošnja materijalnih dobara i izdaci za proizvodne usluge Bruto-naplata budžetskih prihoda ................................................................................ . Učešće pojedinih budžeta u ukupnim budžetskim prihodima posle preraspodele dopunskih sredstava ................................................................................................................ .. Prihodi za tekuće poslovanje neprivrednih organizacija .................................................. . Rashodi tekućeg poslovanja neprivrednih organizacija .................................................... .. Struktura neproizvodnih delatnosti ............................................................................ .. Utrošak novčanih sredstava za investicije u osnovne fondove po nosiocima finansiranja ........ . Utrošak novčanih sredstava za investicije u osnovne fondove po socijalističkim republikama i nosiocima finansiranja ................................ .' ........................................................... . Vrednost ostvarenih privrednih investicija .................................................................... .

43 43 43 44

44

94. Elektrifikacija .............................................................................. ········· ············ ··· ··· ··· 95. 96. 97. 98. 99.

Hemizacija .......................................................................... · .. · · · ·· · · ·· · ·· · .. · · · ·· · ·· · · · · · · · · · · · · · Stepen automatizacije oruđa za rad u industriji 1967 ..................................................... .. Promene u asortimanu industrijskih proizvoda 1967. . .................................................... . Proizvodnja i potrošnja veštačkih đubriva ................................................................... .. Stepen n1ehanizacije rada u 1966 ................................................................................ ..

44

G 1·a.đevi mirstvo

45 45

l OO. Opšti pregled razvoja građevinarstva - društveni sektor .............................................. .. 101. Vrednost izvršenih radova na građevinskim objektima ................................................. .. 102. Građevinski objekti .................... ·.............................................................................. .

46 47

48 49

103. 104. 105. l 06.

Završeni građevinski objekti ....... ; .............................................................................. . Stambena izgradnja od 1964. do 1967 ........................................................................... . Stambena izgradnja u 1968. . ..................................................................................... . Opre1n!jenost izgrađenih stanova ................................................................................ .

54 55 56 57

58 59 59

60 61 62 63 64 65

Opšti pregled razvoja saobraćaja i veza ...................................................................... .. Indeksi fizičkog obima usluga preduzeća saobraćaja i veza .............................................. .. Prevoz putnika saobraćajnih preduzeća ....................................................................... . Prevoz robe sao~raćajnih preduzeća ............................................................................ .. Prevozna sredstva javnih saobraćaj n ih preduzeća .......................................................... .. 112. Registrovana drumska motorna i priključna vozila ....................................................... .. 113. Putevi .................................................... · · · .. · .... · .. · .. · · .. · .. · .... · · · · .. · · .. ·· · · · · · .... · .... · · · .... · · ..

i 07. l 08. 109. i i O. i l l.

119. !20. 121. 122.

125. Kretanje cena .......................................................................................................... ..

6

73 73

84 84

85

86 86

87

87 87

88 88 89

89

92

Trrgovina, ugostiteljstvo i turizam

Cene

84. Osnovni pokazatelji razvoja industrije ......................................................................... .. 85. Indeksi fizičkog obima industrijske proizvodnje ........................................................... . 86. Raspored industrijskih grana prema porastu proizvodnje i produktivnosti u 1968. u odnosu na 1964. godinu ........................................................................................................ . 87. Pokazatelji stanja i rezu!cata rada industrijskih preduzeća .............................................. .. 88. Proizvodnja sredstava rada ........................................................................................ .. 89. Proizvodnja reprodukcionog materijala ...................................................................... .. 90. Proizvodnja potrošne robe ......................................................................................... .

83

91 92

69 69

l n d ustri ja i zanatstvo

82

ll6. Spoljnotrgovlnski promet po područjima ................................................................... .. 117. Izvoz po privrednim delatnostima ................................................................................ . 118. Uvoz po ekonomskoj nameni ...................................................................................... .

68

72

81 81

90 90

68 69

11

80 80

! 14. Spoljnotrgovinski promet u tekućim cenama - po valutnim područjima .......................... . 115. lzvoz i uvoz po stepenu obrade ............................................................................... ..

75. Opšti pregled razvoja društvenih poljoprivrednih organizacija ........................................ ..

70 70

79

SpoBjiia trgovina

76. Proizvodnja pšenice i kukuruza ................................................................................... .

66 67

79

i veze

so

51 51 52

Opšti pregled razvoja trgovine ................................................................................... . Indeks fizičkog obima prometa robe na malo ............................................................. .. Trgovina na malo po socijalističkim republikama .......................................................... .. Promet na malo važnijih artikala ............................................................................... .. 123. Ugostiteljstvo .......................................................................................................... .. 124. Turizam ................................................................................................................. .

77. Proizvodnja šećerne repe i suncokreta ...................................................................... .. 78. Proizvodnja mesa, mleka i jaja .................................................................................. .. 79. Prosečni prinosi po hektaru važnijih poljoprivrednih kultura ........................................ .. 80. Kooperacija društvenog sektora sa individualnim proizvođačima ...................................... . 81. Traktori, mineralna đubriva, sredstva za zaštitu bilja i navodnjavanje ............................. . 82. Otkup poljoprivrednih proizvoda ................................................................................ . 83. Poljoprivreda po socijalističkim republikama ................................................................ ..

78

Nova tehnil
41 42 42

Poljoprivreda 73. Opšti pregled razvoja poljoprivrede ............................................................................. . 74. Indeksi poljoprivredne proizvodnje ............................................................................. .

76 77

41

Narodni dohodak i privredni bi!a.nsi 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65.

92. Osnovni pokazatelji razvoja industrije po republikama ................................................. .. 93. Osnovni pokazatelji razvoja zanatstva .......................................................................... .

126. indeksi cena 127. indeksi cena 128. Indeksi cena 12.9. Indeksi cena 130. Indeksi cena 13 l. Indeksi cena

proizvođača

industrijskih proizvoda ........................................................... . proizvođača poljoprivrednih proizvoda, ukupno ......................................... . proizvođača poljoprivrednih proizvoda po sektorima ............................ .. industrijskih proizvoda u trgovini na veliko .............................................. .. ugostiteljskih usluga ............................................................................... .. na malo .............................................................................................. ..

93 93

94 94 95 95

96 97 98 98

99 99 100

Životni standard 132. Troškovi života ......................................................................................... · · · · · · · · · · · · · · .. 133. Neki pokazatelji životnog standarda ................................................................... · · ........ .

74 74 75

Lični

75 76

134.

Prosečna

135.

Lančani indeksi prosečnih neto ličnih primanja zaposlenog osoblja u društvenom sektoru

lOJ

102

dohod neto

lična

primanja zaposlenog osoblja u društvenom sektoru

......................... .. ...

103 104 7

Strana

Strana 136. 137. 138. 139. 140. 141.

Lan,_čani in~eksi

nominalnih i realnih primanja zaposlenog osoblja u društvenom sektoru i indeksi troskova Zivota ........................................................................................................ . Redos led vrsta delatnosti po visini neto ličnih primanja za 1966. .. ................................. . Struktura zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema visini neto ličnih primanja i stepenu stručne spreme za rad na radnom mestu, 1966. .. ... ~ ..................................................... . Indeks nivoa prosečnih neto ličnih primanja zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema stepenu stručne spreme za rad na radnom mestu u 1966. .. ......................................... .. Indeksi nivoa prosečnih neto ličnih primanja zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema pol u i rad nom stažu za 1966. .. .............................................................................. . Indeksi nivoa prosečnih neto ličnih primanja omladine zaposlene u društvenom sektoru prema stepenu stručne spreme za rad na radnom mestu za 1966 ............................................ ..

104 105 105 106 107 107

Socijalno osiguranje 142. Osigurana lica po Zakonu o zdravstvenom osiguranju radnika ..................................... .. 143. Korisnici penzija po vrstama ..................................................................................... .. 144. Rashodi socijalnog osiguranja ....................................................................................... .

108 108 108

Zdravstvo i socijalna zaštita 145. 146. 147. 148.

Dodatak na decu .................................................................................................... .. Vrste službi i broj organizacionih jedinica zdravstvenih ustanova ................................... . Lekari i bolesničke postelje po socijalističkim republikama ........................................... .. Ustanove socijalne zaštite i štićenici ......................................................................... ..

109 109

liO liO

20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41.

Indeksi cena i proizvodnje u poljoprivredi ................................................................... .. Indeksi poljoprivredne proizvodnje ................................................................................ . Struktura otkupa po vrstama gazdinstava ....................................................................... . Vrednost proizvodnje po l ha obradive površine ........................................................... . Indeksi proizvodnje i zaposlenosti u industriji ............................................................. .. Indeksi građevinske proizvodnje ..... ~ .............................................................................. . Struktura vrednosti izvršenih radova ......................................................................... .. Vrednost građevinskih radova na l stanovnika ............................................................. .. Broj izgrađenih stanova u 1964 i 1967. na 1000 stanovnika ........................................... .. Izgrađeni stanovi prema vrsti stana u periodu 1964. do 1967. .. ...................................... .. Indeksi pre voza i osoblja zaposlenog u saobraćaju ........................................................... . Teretni automobili, 1967 ............................................................................................. . Uvoz- izvoz ........................................................................................................... . Indeksi fizičkog obima u trgovini na malo ................................................................... .. Noćenja turista ........................................................................................................ . Indeksi cena proizvođača ............................................................................................ . Indeksi cena proizvođača i cena na malo poljoprivrednih proizvoda ................................... . Indeksi cena u ugostiteljstvu ...................................................................................... . Indeksi troškova života .............................................................................................. .. Indeksi nominalnih i realnih primanja zaposlenog osoblja u društvenom sektoru ................ .. Radio ·j TV pretplatnici ............................................................................................... . Predstave i posetioci bioskopa ..................................................................................... ..

66 66 71

72 73 82 82 83 86 86 87 89 91 93 95 96 98 99 101 104 113 114

Kultura i umetnost 149. 150. 151. 152. 153. 154. 155. J56.

Naučnoistraživačke

organizacije ................................................................................... . Narodni i radnički univerziteti u 1967/68 ..................................................................... . Pazarišta u 1967/68. .. ........................................................................... , .................... . Radio i televizijski pretplatnici ................................................................................... . Bioskopi ................................................................................................................ .. Knjige i brošure prema jezicima izdanja i oblastima .................................................... .. Listovi i časopisi prema jeziku izlaženja i izdavaču ........................................................ . Dnevni listovi ........................................................................................................... .

Ill 112 112 113 114 114 115 116

Bntegracione promene 157. Radne organizacije i njihov sastav u 1967 .................................................................... .. 158. lntegrisane (spojene i pripojene) privredne organizacije 1965-1967................... ., ............ . 159. lntegrisane privredne organizacije i njihova struktura prema delatnosti i teritorijalnoj pripadnosti 1965-1967. . .................................................................................................... . 160. lntegrisane (spojene i pripojene) radne organizacije u neprivrednim delatnostima u periodu 1965-1967............................................................................................................... .

117

118 118 118

GRAFIKONI l. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. ll. 12. 13.

14. 15. 16. 17. 18. 19.

8

Poslanici prema školskoj spremi . .. .. .. .. .. . .. . . .. . .. .. . .. .. . . .. .. . . .. . . . . . . .. . . . .. . .. . . . . . . .. . . . . .. .. . . . .. .. . . . . . .. Učešće SR i SAP u ukupnom stanovništvu, 1961. ............................................................ Umrla odojčad na l 000 živorođenih .. ...... ......... ....... .... ........ ... ...... ....... ..... . .. ... .... ..... ... ... Prirodni priraštaj na 1000 stanovnika ........................................................................... Struktura stanovništva prema aktivnosti, 1961. ............ ......... ... .. .... .......... ......... ..... ......... Učešće poljoprivrednog stanovništva u ukupnom stanovništvu .......................................... Nepismeno stanovništvo Jugoslavije, 1961. ..................................................................... Zaposleno osoblje u društvenom i privatnom sektoru ....... ..... .... .. .. .... ...... . .. .... .. ...... . .. . .. ... Broj kvalifikovanih na 100 stanovnika ........................................................................... Prosečan broj godina školovanja zaposlenog osoblja prema grupama zanimanja ..................... Fluktuacija zaposlenog osoblja u društvenom sektoru . .. .... ...... . .. .. ...... .... .. .. ... .... ..... ... .. .. ... Struktura zaposlenog osoblja u društvenom sektoru prema smenama ................................. S~ruktu_ra za~oslenog os?blja u društvenom sektoru prema nedeljnom trajanju radnog vremena L1ca koja traze zaposlenje .................................................................................... ...... ... Os~ov~e, vsre.d~j~, više i .visoke škole ........................ ................................. .................. Up1:an1 u.cen1c.' 1 studenti .............................................................................................. Drustven1 pro1zvod u staln1m cenama ........................................................................... Učešće društveno-političkih zajednica u budžetskim rashodima .......................................... Struktura neproizvodnih delatnosti u 1967. .....................................................................

16 26 27 27 27 28 29 · 30 31 34 35 36 37 38 39 39 · 48 59 62 9

OSNOVNI PODACI O VAŽNIJOM PRIVREDNIM l DRUŠTVENIM KRETANJIMA

1961

1964

18 549

19 278

20 154

9 043 9 506

9 426 9 852

9 891 lO 263

72,5

75,4

78,8

13,7 22,7 9,0 82,0

ll ,4 20,8 9,4 75,8

10,4 19,0 8,6 58,9

1964

1968

1968 1964

403 l 898 l 234

319 l 861 l 307

79 98 106

1964

1968

1968 1964

3 018 53 107

2 936 670 83 128

97 118 155 120

242 106 14 13

250 152 19 12

103 143 136 92

1964

1967

89 630 61 001 55 878 23 729 32 149 29 005 6330 20 378 12 770

186 804 103 753 94 467 46 897 47 570 56 918 10985 29 888 20 790

1. Stanovništvo Ukupno u hiljadama (30. Vl) Muško Žensko Stanovništvo na l km 2 Na l 000 stanovnika Prirodni priraštaj Živorođeno Umrlo Umrlo od oj čadi na l 000

živorođenih

:ZNACS

2. Zaposleno osoblje u društvenom sektor·u

0

nema pojave ne raspolaže se podatkom podatak je manji od 0,5 od date jedinice mere prose k

l)

oznaka za napomenu~: ispod tabele

o

Ukupno u hiljadama Primarne delatnosti 2) Sekundarne delatnosti 3) Tercijarne delatnosti 4 )

l. Obrazovanje Broj upisanih

učenika

u školama u hiljadama

Osnovnim Srednjim Višim Visokim Učenici

566

koji su završili školu u hiljadama

Osnovnu Srednju Višu i l stepen visoke Visoku

4. Opšti pregled razvoja privt·ede Osnovna sredstva društvenog sektora u mil. din. Društveni proizvod Narodni dohodak Neto lični dohoci Akumulacija i fondovi Lična primanja Opšta potrošnja u mil. din. Bruto-investicije u osnovne fondove ukupno Bruto-investicije u proizvodne fondove 1) 3

lO

)

2 Prethodni podaci. ) Poljoprivreda i šumarstvo. Industrija, rudarstvo, zanatstvo i građevinarstvo.

3

)

1967

1964 208 170

169 198 148

196 174 147 163

Ostale grane delatnosti.

ll

5. Opšti privredni indeksi Indeks zaposlenog osoblja u društvenom sektoru Indeks fizičkog obima Poljoprivredne proizvodnje Industrijske proizvodnje Građevinarstva Saobraćaja

Trgovine na malo Izvoza Uvoza Indeks cena proizvođača Poljoprivrednih proizvoda Industrijskih proizvoda Indeks cena građevinskih usluga

6.

100

98

99

100 100 100 100 100 100 100

105 112 90 117 119 122 liS

101 119 96 1) 1241) 1291)

100 100 100

161 131 161

155 131 174

1968

100

170

177

100

177

186

Indeks ličnih dohodaka Nominalnih Realnih

100 100

217 123

237 1) 127 1)

1964

1968

1968 1964

ll 164 s 988 3 070 l 463 l 455

IS 743 8 651 4 116 l 998 2 537

141 144 167 137 174

Istočnoevropski kliring {SEV)

3 855

5 431

141

Ostali kliring

l 321

l 661

126

Ukupan uvoz u milionima dinara

16 540

22453

136

Konvertibilne područje Zemlje EEZ Zemlje EFTA Ostalo konvertibilne područje Istočnoevropski kliring (SEV) Ostali kliring

lO 388 4 691 l 841 3 856 4744 l 407

14714 8 745 3 173 2 796 6 113 l 626

142 186 172

1964

1967

1967 1964

3 154 163 136 62 28 13 67

3 151 162 135 70 33 14 77

100 99 99 113 118 108 115

Međunarodna

r,obna razmena

Lična

potrošnja po stanovniku godišnje

1

)

Izračunato

na bazi podataka za prvih deset meseci 1968. godine.

Jaja, kom. Šećer, kg Električna energija, kWh Ugalj, kg Sapun i deterdženti, kg Tkanine svih vrsta, m Obuća svih vrsta, par

8. Promet na malo trajnih potrošnih dobara u hilj. kom.

Indeks troškova života

Dnevna kaloričnost Pšenica i raž (brašno), kg Povrće, kg Voće, kg Meso, kg Masnoće, kg Mleko, lit.

12

1967

Indeks cena na malo

Ukupan izvoz u milionima dinara Konvertibilne područje Zemlje EEZ Zemlje EFTA Ostalo konvertibilne područje

7.

1964

Šivaće mašine Radio-aparati Televizori Električni štednjaci Frižideri Mašine za pranje rublja Putnički automobili

9. Stanovanje Broj

izgrađenih

Prosečna

Prosečna

Prosečan

stanova površina stana površina stana broj lica na l

na 1000 stanovnika u m2 na l lice stan

1964

1967

1967 1964

75 20 137 327 3,1 7,4 1,9

96 25 195 254 3,8 5,7 2,1

128 125 142 80,2 123,8 79,7 110,3

19681 )

1968 1964

74 373 157 210 113 33 31

128 282 257 301 232 122 108

172 76 164 143 205 370 288

1964

19681)

1968 1964

6,3 44,7 10,6 4,2

6,4 45,7 11,5 4,0

101,6 102,2 108,5 95,2

1964

72 121 116

1)

Procenjeni podaci.

lB

Tab. 1 -

DRUŠTVENO-POLITIČKE H MESNE ZAJEDNICE

SFRJ

Bosna i Crna Hrvat- Make- SloveHerceska donija nija svega govina Gora

1964 1965 1966 1967 1968

40 40 23 17

6 6 6

1964 1965 1966 1967 1968

577 577 Sl6 510 501

106 106 106 106 106

Opštine 1968. prema ukupnoj površini Do 50 km2 50- 100 100- 200 200- 300 300- 400 400- 500 500- 600 600- 700 700- 800 800- 900 900-1000 1000-1200 Preko 1200 km2

ll 7 34 85 91 66 46 48 34 19 17 26 17

Opštine 1968. prema broju stanovnika2) Do 5 hilj. 5- lO 10- 15 15- 20 20- 25 25- 30 30- 35 35- 40 40- 45 45- 50 50- 55 55- 60 60- 70 70- 80 80- 90 90- 100 Preko 100 hilj.

3 21 47 85 63 54 46 32 21 25 14 12 2S 13 ll 9 20

1964 1965 1967

3 553

4747 6 335 1) 2 3

) )

SREZOVll) 9 9 8

7 7

4

14

9

4

14 9 9

9

62 62 62 60 60

217 217 185 181 179

140 140 119 115 113

4 2 9 16 lO

5

5

9 27 40 27 16 20 12 9

2 9 lO 7 3 5

7 4

7 16 25 15 9 ll 7 7 3 5 3

7 21 7 8 4

7 22 25 20 2S 14

4 12 19 16 13 9

3 8 4

l 4

ll

4 4 l

5 2 l

8

OPŠTI NP) 20 Ill 20 Ill 20 Ill 20 lli 104 20

61

61 32 32 32

l

3 lO

l

19 21 15 lO 8 6 3 5 2 4

2 2 3 3

4 16 19 13 18 7 5 4 6 3 2 l

5 2

l l

2 l

3

l

2

2 3 2 5

3

3

3 12 2

3 4 4

2 8 13 il ll 8 8 lO

l

3

2

6 4 3 6

3

3

3

l 2 5

2

l

s

2 5 18 15 ll 12 14 6

104 208 360

3 3

l 2 7

s

2 3 l

l

8

2 4 4

3

2

l l 4

MESNE ZAJEDNICE3) 7 l 100 64 26 l 289 119 ss l 686 426

5 5

9

9

49 49 44 44 44

28 28 22 22 22

2 5

s

4 4

4

l

l

l

2 l

3

2 l 3

Kosovo

682 862 941

6 5 5 13 6 6 6 8 l 596 2243 2867

5 8 4 6 4 4 i 101

l 661 2217

3

7 3

3

2 2 l 5 2 2 3 2 2

2 3

426 474 494

69 108 156

Stanje l. januara. Ukupan broj stanovnika prema popisu stanovništva 1961. godine. Snimanje svake druge godine počev od 1967,

IS

Graf. l POSLANICI PREMA ŠKOLSKOJ SPREMI

Tab. 2 -

Najjača starosna grupacija poslanika Savezne skupštine je od 40 do 44 godine, i oni čine preko S2%, dok je u svim republičkim skupštinama najviše poslanika od 30 do 39 godina starosti, a oni učestvuju sa 4S% ukupnog sastava svih republičkih skupština. ·

POSLANICI PREMA POLU l ŠKOlSKOj SPREMI u 1967. Školska sprema U kupn o

Savezna skupština Savezno veće Privredno veće Prosvetno-kult. veće Socijalno-zdrav. veće Organizac.-pol. veće Republičke

1963

1967

U vremenu između VIli i IX kongresa SKJ dva puta su održani izbori za poslanike Savezne i republičkih skupština - prvi u aprilu 196S, a drugi dve godine kasnije. Oba puta birana je polovina poslanika sadašnjeg sastava. ·

Žene

osnov na

670

89

29

190 120 120 120 120

18 2 26 30 13

12 8 l 3

s

sredn ja

viša i visoka

138

S03

so

128 8S 90 107 93

27 29 lO 22

3941} 2S4 437 2} 33S 3 ) 400 440

32 20 80 38 70

so

23 8 33 22 19 24

83 62 93 78 127 127

288 184 311 23S 2S4 289

Pokrajinske skupštine 3SO 270

62 46

4! 37

liS 86

194 147

Najveće smanjenje žena- poslanika u 1967. u odnosu na 1963. godinu je u Skupštini SR Bosne i Her-

cegovine. U 1963. godini žene u Skupštini SR Bosne i Hercegovine učestvovale su sa 22%, dok se u 1967. njihovo učešće smanjuje na svega 8%. Na drugo mesto po smanjenju učešća žena- poslanika je Skupština SR Makedonije, gde od 20% u 1963. godini njihovo učešće u sadašnjem sastavu iznosi svega ll%. Najmanje smanjenje žena- poslanika je u Skupštini SR Srbije, i to sa 16% u 1963. na ll% u 1967. od ukupnog broja poslanika te skupštine. Opšta je pojava da je u svim posleratnim sastavima kako Savezne, tako i republičkih skupština, učešće omladine (do 2S god.) bilo neznatno. U 1963. godini u Saveznoj skupštini bilo je S omladinaca - poslanika odnosno l% od ukupnog broja, a u sadašnjem sastavu samo je jedan poslanik mlađi od 2S godina. Međut.im, u sastavu republičkih skupština ima nekih razlika. Na primer, dok u sadašnjem sastavu Skupština SR Makedonije ima 7 ili 2% omladinaca - poslanika, a skupštine SR Hrvatske, Slovenije i Srbije po l%, dotle u skupštinama SR Bosne i Hercegovine i Crne Gore nema nijednog poslanika mlađeg od 2S godina.

) Za jednog poslanika nije izvršena verifikacija mandata (Republičke veće), za dva nisu uključeni podaci o dopunskom ~zboru (Soc!jalno-zd:~~stveno, veće), a za tri poslanika nisu uključeni podaci o ponovnom izboru {Republičke, Socijalno-zdravstveno 1 Organazacaono-pohtacko vece). 1

8

16

) )

POSLANICI PREMA NARODNOSTI u 1967.

l

U 1967. godini žene - poslanici učestvuju sa svega 13%, dok je njihovo učešće u 1963. godini činilo 20% od ukupnog sastava Savezne skupštine. Ova pojava je izražena kod svih veća Savezne skupštine, a naročito kod Privrednog i Saveznog veća. l u republičkim skupštinama 1967. procent žena poslanika takođe je u opadanju u odnosu na 1963. godinu.

2

Tab. 3 -

l

Načela ograničavanja ponovnog izbora članova predstavničkih tela, proklamovana Ustavom, uticala su na značajne promene u sastavu skupština. Od 670 poslanika Savezne skupštine 409 ili 61% je prvi put birano u Saveznu skupštinu. U republičkim skupštinama procent poslanika koji su prvi put birani, kreće se od 80 do 89. Promene u sastavu skupština pozitivno su se odrazile i na kvalifikacionu strukturu poslanika, povećao se broj poslanika sa završenom većom školskom kvalifikacijom. Međutim, pored pozitivnih pojavili su se i negativni efekti u poslednjim izborima. Smanjio se broj žena i omladine u skupštinama.

•

U sastavu republičkih skupština poslanici sa visokom školskom spremom čine od 42% (Srbija) do SS% (Makedonija). Najveća izmena u strukturi. poslanika sa visokom školskom spremom bila je u Skupštini SR Slovenije, gde se učešće poslanika sa visokom školskom spremom od 28% u 1963. povećao na S7% u 1967. godini. Ista pozitivna tendencija po pitanju školske spreme zapaža se i kod republičkih poslanika.

skupštine

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija

Vojvodina Kosovo

Znatne su promene u sastavu poslanika kako Savezne, tako i republičkih skupština prema školskoj spremi. Poslanici Savezne skupštine sa završenom fakultetskom spremom učestvuju u ovom sazivu sa S7%, dok je u 1963. godini njihovp učešće iznosilo 49%. Sa osnovnom školom u 1963. godini bilo je 9% poslanika, a u 1967. svega 4%. Do najvećeg p·orasta učešća fakultetske spreme u sadašnjem sazivu Savezne skupštine došlo je u Privrednom i Socijalno-zdravstvenom veću.

Za tri poslanika nisu uključeni podaci o ponovnom izboru (Republičke l i Prosvetno-kulturno veće 2 poslanika). Za pet poslanika nisu uključeni podaci o ponovnom izboru (Republičke 4 i Socijalno-zdravstveno veće 1 poslanik).

U kupn o

Hr-

Srbi

l vati

Muslimani Slo- Make- Crno- (etniv enci danci gorci č ka pri padnost)

l Savezna skupština

670

269

109

61

48

34

Savezno veće Pri vred no veće Prosvetno-kult. Socijalno-zdrav. Organizac.-pol.

190 120 120 120 120

70 46 S4 48 Sl

32

20

19 21 19 18

ll

IS 9

14 6 4 6 4

3941 ) 2S4 437 2 ) 33S 3 ) 400 440

171 6 84

68

-

l 338

4 IS

391 2

3SO 270

208 68

30 3

-

Republičke

veće

veće veće

9 ll lO

8

9 7

-

Jugo- l Ostasloveni le Bez naci o- Al- Manaro- odgonalno banci dari dno- vora neop re st i del jeni 47

26

13

8

ss

ll

s

s

13 lO

3 6

4 3 3 l 2

2

8

9 3

l l 4

13 IS lO 9 8

l

101

-

skupštine

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija

2

6 311

-

l

-

s

l 274 l

-

4

9

-

7 14

-

227 2

-

44 6 30 l

-

s

-

8

-

-

-

l

8

36

2 23

14 l 12

-

70

44

-

-

-

Pokrajinske skupštine Vojvodina Kosovo

l

-

7 6

173

-

27 6

-

Sastav poslanika Savezne skupštine po narodnosti odražava nacionalnu strukturu stanovnika naše zemlje. Kako u 1963. tako i u 1967. godini najveći broj poslanika deklarisao se kao Srbin i čini preko trećine poslanika Savezne skupštine. U 1963. godini u Saveznoj skupštini bilo je 37 poslanika- pripadnika pojedinih narodnosti, ili 6%, a u sadašnjem sastavu ima 47 poslanika ili 7% od ukupnog broja poslanika Savezne skupštine. U grupaciji "jugoslaveni nacionalno neopredeljeni" u 1963. godini bilo je IS% poslanika, dok se u 1967. godini taj procent smanjuje za polovinu i čini 7% od ukupnog sastava svih pos.lanika Savezne skupštine. U svim republičkim skupštinama poslanici - pripadnici pojedinih narodnosti koje žive u jugoslaviji, čine 39% svih poslanika republičkih skupština, od čega su 24% Albanci, 6% Mađari i 9% ostale narodnosti. U Pokrajinskoj skupštini Vojvodine sadašnjeg saziva Mađari poslanici čine 20%, a ostale narodnosti 8% od ukupnog sastava, dok u Pokrajini Kosovo Albanci čine 64%. Karakteristično je da 26% poslanika u sadašnjem sazivu Skupštine SR Bosne i Hercegovine nije dalo odgovor o svojoj nacionalnoj pripadnosti. 1), 2) i 3) Vidi napomene na prethodnoj strani.

17

Tab. 4 -

SKUPŠTBNA PREMA POLU l ŠKOlSKOJ SPRE~"'!!

ODBORNeCI

u 1967.

š Ukupno

SFRJ

Žene

40 279 7 188 l 343 8 868 2 822 3 723 16 335 lO 299 3 9S3 2 083

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

osnovna

,l\

l

ICl

srednja

3 803

17 680

578

3 709 524 3 621

88 879 221 440 l 597 810 S63 224

"P ""'

viša i visoka

13 400 2 217 481 2 995 953 l 783 4 971 3 039 l 401 531

l 116 l 080

7 630 4 916 l 540 l 174

Žene- odbornici u sadašnjem sastavu opštinskih skupština čine 9%, dok ih je u sastavu 1963. godine bilo 16% od ukupnog broja odbornika opštinskih skupština. Najveće učešće žena- odbornika je u SR Sloveniji (oko 12%), a najmanje u SR Crnoj Gori- oko 7% od ukupnog broja odbornika opštinskih skupština. Karakteristično je da je procentualno veći broj žena biran u veća radnih zajednica, nego u opštinska veća. U većima radnih zajednica žene čine oko 13% odbornika ovih veća, dok je u opštinskim većima njihovo učešće ispod 6% ~dbornika opštinskih veća. Izabrani odbornici sa višim školskim kvalifikacijama sadašnjeg sastava imaju blaži porast u J967. u odnosu na 1963. godinu, nego što su imali poslanici Savezne i republičkih skupština. Odbornici sa fakultetskom spremom u 1963. godini činili su 18%, a u sadašnjem sastavu 22% od ukupnog broja odbornika opštinskih skupština. U isto vreme došlo je do smanjenja odbornika sa 4 razreda osnovne škole i završenom osmogodišnjom školom u 1967. u odnosu na 1963. godinu. Takođe je i kod žena - odbornika u većima radnih zajednica, u koja je biran veći procent žena, dva puta više odbornika sa fakultetskom spremom, nego u opštinskim većima.

ODBORNICI OPŠT!NSI
i Ukupno

Srbi

Hrl vati

l Slov enci

l SFRJ Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo l

40 279 7 188 l 343 8 868 2 822 3 723 16 33S lO 299 3 953 2 083

17 973 8 632 3 721 6 3 620 l 498 30 45 2 39 l 568 6 791 63 7 2 26 3 642 14 265 30 12 678 9 6S6 so 16 200 14 2475 547 IS -

MusliJugo- 1 sloveni, mani Ma-l ke- Crno- (etnaci oAlnalno banci don-! gorci nička pri pad- neop reci \ nost) deljeni 24SO 6 2 lO 2 384 IS 33 20 13

-

l 694 93 l 179 23 21 2 376 153 118 lOS

l S90 l S84 l l

943 370 31 291

l 713

l

ll

223

-

3 2 l

-240 169 34 37

Sl -

l 439 81

-

l 3S8

Tab. 7 - ORGANI SAMOUPRAVLJANJA U DELOVIMA PREDUZEĆA u 19681 )

l

lMađari

Ostale narodnosti l

844 4

-

34 l 16 789 l 788

-

719 7

2 Ill 109

8 482 151 311 20

Prilikom kandidovanja i izbora odbornika vodilo se računa o nacionalnom sastavu stanovništva svakog područja, zato nacionalna struktura odbornika odgovara nacionalnoj strukturi birača u našoj zemlji. S obzirom da se u kraćim vremenskim periodima promene u nacionalnim strukturama stanovništva vrše vrlo sporo, to nije došlo do promena nacionalne strukture odbornika u 1967. u odnosu na 1963. godinu. 1)

18

Razlika do "ukupno" odnosi se na ostale škole.

Svake goqine bira se jedna polovina .. sastava članova radničkih saveta preduzeća i ceo sastav upravnih odbora. Poslednji 1968 1964 1966 izbori za polovinu radničkih saveta bili su 1968. godine. Radnički saveti danas imaju radnič­ preko 145 000 članova (bez preduzeća do ki saveti 30 članova radne zajednice), a u upravne odbore birano je oko 50 000 članova kolektiva. l o izabranim članovima radničkih PREDUZEĆA KOJA BIRAJU RADNIČKI SAVET saveta i upravnih odbora neki pokazatelji l UPRAVNI ODBOR ukazuju na izvesne promene u sastavu ovih 6627 6627 Organi samoupravljanja 6841 6841 6809 6809 organa u odnosu na 1964. godinu. U ove 152568 S0467 IS0389 S0422 145488 4914S Članovi 16 12 13 18 13 18 %žena organe, kao i za poslanike i odbornike, 8 5 12 7 10 6 %omladine u sadašnji sastav birano je mvanje žena i Prema stepenu stručnog omladine nego ranijih godina. Zene u preobrazovanja u % ll 5 4 9 3 8 Visoko stručno obraz. duzećima u kojima su birani radnički saveti 7 6 3 s 2 2 Više stručno obraz. u 1968. godini, čine 16% od ukupnog broja 20 13 18 14 13 18 Srednje stručno obraz. članova rad ničkih saveta, a 12% članova 7 7 7 7 8 7 Niže stručno obraz. 19 19 17 20 16 16 Visokokval ifi ko van i upravnih odbora, dok u ukupnom broju 27 36 38 31 31 37 Kvalifikovani zaposlenih, žene učestvuju sa oko 30%. s lO ll 6 7 ll Polukvalifikovani Omladina- članovi radničkih saveta čini 4 9 8 4 4 9 Nekvalifikovani o o o o o l Učenici u privredi 8%, a upravnih odbora 5% od ukupnog broja članova ovih organa. PREDUZEĆA KOJA BIRAJU SAMO UPRAVNI ODBOR Što se tiče kvalifikacione strukture 1638 1638 1819 1819 1661 1661 Qr gani. samoupravljanja članova radničkih saveta i upravnih odbora, 40650 9026 46216 10016 39580 9202 Clanovi zapažaju se različite tendencije učešća lica 28 19 28 19 28 18 %žena sa visokim i višim stručnim obrazovanjem 19 21 10 9 21 10 %omladine Prema stepenu stručnog od visokokvalifikovanih i kvalifikovanih radobrazovanja u % nika u ovim organima. Tako lica sa visokim i 4 s 3 6 8 2 Visoko stručno obraz. višim stručnim obrazovanjem u radničkim 2 4 3 3 l l Više stručno obraz. ll 13 12 16 12 lO Srednje stručno obraz. saveti ma učestvovala su u 1964.g. sa 5%, dok 8 8 7 9 9 9 Niže stručno obraz. u 1968. g. njihovo učešće se penje na 8% od 17 IS 19 9 9 9 Visokokval ifi kovani ukupnog broja članova radničkih saveta. Me36 31 33 35 34 34 Kvalifikovani 8 ll 13 lO 12 14 Polukvalifikovani đutim, učešće visokokvalifikovanih i kvalifi7 8 16 16 7 17 Nekvalifikovani kovanih radnika u radničkim saveti ma ostalo s o 5 o 4 o Učenici u privredi je u istim odnosima u 1968. i 1964. godini. U upravnim odborima te razlike su još značajnije. Visokokvalifikovani i kvalifikovani radnici u ovim organima smanjili su svoje učešće u 1968. u odnosu na 1964. g. za preko 3 000 članova, ili za 13%, dok lica sa visokim i višim stručnim obrazovanjem učestvuju sa S% više, ili za četiri hiljade članova više u 1968. nego u 1964. god.

l

8 890 l 184 314 2 188 745 833 3 626 2 263 997 366

l prilikom izbora opštinskih skupština u poslednja dva biranja došlo je do istih tendencija u strukturi izabranih odbornika, kao i pri izboru poslanika Savezne i republičkih skupština. U odnosu na saziv u 1963. godini, u sadašnjem sastavu odbornika nalazi se manji broj žena i omladine (do 25 godina), a veći broj odbornika je sa višom i visokom školskom spremom.

=rab. 5 -

Tab. 6 - ORGANI SAMOUPRAVljANJA U PREDUZEĆIMA

Organi samoupravljanja Članovi organa samoupravljanja Preduzeća u delovima preduzeća u delovima preduzeća koja imaju organe samol u fabn. , u pogo- lu drugim upravljanja d . u fabri• u pogo-lu d~u?im 1 1 u delovima u
l

Ukupno Saveti Radne zajednice (koje vrše funkciju saveta) Preduzeća sa organima samoupravljanja u dva stepena Saveti Radne zajednice (koje vrše funkciju saveta) Preduzeća sa organima samoupravljanja u tri stepena Organi samoupravljanja drugog stepena Saveti Radne zajednice (koje vrše funkciju saveta) Organi samoupravljanja trećeg stepena Saveti Radne zajednice (koje vrše funkciju saveta)

l

l

l

l 809 lO 966

365

2 648

7 953

124 625

7 563

4 511

17

454

4 040

178 703

415

8 966

208

2 084

6 674

91 492

3 501

3 737

15

379

3 343

13S 837

346

837

157

381

?.99

IS 440

4 062

7 19S

4 183

139

2

46

91

8 894

69

3 257

s S68

183

980

17 693

IS 971

606

33 972

-

l 722

29

3 079

30 893

34 705

82 357

23 994 IS4 294

l 697

2S 788

62 203

17 658 117 833

112

l 163

63S

-

l) Odnosi se na sva preduzeća koja imaju organe samoupravljanja u delovima bilo da se radi o izabranim savetima delova, ili da članovi radne zajednice delova preduzeća neposredno odlučuju.

19

Podaci o organima samoupravljanja u delovima preduzeća (fabrike, pogoni, radne jedinice) pokazuju do koje je mere sproveden princip neposrednog odlučivanja ljudi o stvaranju i raspodeli dohotka, korišćenju i raspolaganju sredstvima, organizaciji rada, radnim odnosima i vršenju drugih prava i dužnosti samoupravljača. Iz tabela 6 i 7 vidi se da skoro u jednoj trećini preduzeća koja biraju radničke savete, postoji preko IS 000 organa samoupravljanja u delovima ovih preduzeća (fabrikama, pogonima i radnim jedinicama) u koje je izabrano preko 303 000 članova. Tabela 7 pokazuje stepen razvijenosti samoupravljanja u•preduzećima koja pored centralnog radničkog saveta imaju i organe samoupravljanja u delovima preduzeća. Od l 809 preduzeća u kojima je izvršena decentralizacija samoupravljanja, 94% imaju organe samoupravljanja u ll stepenu, tj. organe u delovima preduzeća, koji deluju pored centralnog radničkog saveta. U 112 preduzeća izvršena je dalja decentralizacija preko organa samoupravljanja u tri stepena. U tim preduzećima pored centralnih radničkih saveta deluju organi samoupravljanja ll stepena i organi samoupravljanja Ill stepena. U ovim organima, tj. organima Ill stepena, u 1968. godini funkciju samoupravljača vršilo je preko Sl 000 članova kolektiva, pored samoupravljača u organima samoupravljanja l i ll stepena.

Tab. 8 - ČlANOVI RADNIČKIH SAVETA l UPRAVNIH ODBORA PREDUZEĆA l DEIL.OVA PREDUZEĆA PREMA STEPENU STRUČNOG OBRAZOVANJA l FUNKCIJAMA U ORGANIMA SAMOUPRAVlJANJA l DRUŠTVENO-fOUTRČKIM ORGANIZACijAMA U PREDUZECU Ukupno 1 )

l .Y

1soko} v1se struc~o obrazovanje

l '"'"i' l stručno obrazevanje

stručno Niio obrazevanje

l

Viso~C?kvalif1~

l

kovan1

l

Kvalifikovani

U preduzećima sa l 000 i više članova radne zajednice, u kojima je izabrano preko 89 000 lica u organe samoupravljanja, ima pojedinaca koji pored više funkcija u organima samoupravljanja istovremeno imaju i više funkcija u društveno-političkim organizacijama u samim preduzećima. Tako npr. 875 članova organa samoupravljanja, pored dve funkcije u organima samoupravljanja, imaju i po dve funkcije u društveno--političkim organizacijama u preduzećima. Podaci iz tabele pokazuju još i teže primere, iz kojih se vidi da 31 lice koje istovremeno ima tri funkcije u organima samoupravljanja preduzeća, ima još tri i više funkcija u društveno-političkim organizacijama unutar preduzeća. Verovatno da među ovima ima i takvih koji i pored navedenih funkcija u preduzećima u kojima rade, imaju i funkcije u društveno-političkim organizacijama van preduzeća, što još više onemogućuje normalno vršenje njihovih redovnih i izbornih funkcija. Karakteristično je da članovi radničkih saveta sa visokom i višom spremom imaju znatno više funkcija u organima samoupravljanja i društveno-političkim organizacijama u preduzeću nego članovi sa nižim kvalifikacijama.

Tab. 9

SEDNICE RADNIČKIH SAVETA PREDUZEĆA B VAŽNIJA PITANJA REŠAVANA NA SEDNICAMA Rešavana pitanja, kao posebne Sednice

Pol"k"lilikovani i nekvalifikovani

pl~n proiz-

iv~~:rji~ zacije

tačke

dnevnog reda, na 100 sednica

pro- investi- koopera- r~s:r~duktiv- cije 1 cija 1 dohotka nost rekon- poslovna i ličnih rada strukcije saradnja dohodaka

politika cena

standard

Preduzeća

PREDUZEĆA SA 1000 l VIŠE ČLANOVA RADNE ZAJEDNICE 2) Čl a novi -

svega

Članovi sa jednom funkcijom u organima

samoupravljanja prema broju funkcija u društveno-političkim organizacijama Bez funkcije Sa jednom funkcijom, Sa dve funkcije Sa tri i više funkcija Članovi sa dve funkcije u organima samoupravljanja prema broju funkcija u društveno-političkim orgnizacijama Bez funkcije Sa jednom funkcijom Sa dve funkcije Sa tri i više funkcija Članovi sa tri i više funkcija u organima samoupravljanja prema broju funkcija u društveno-političkim organizacijama Bez funkcije Sa jednom funkcijom Sa dve funkcije Sa tri i više funkcija

sa 3 J i više radne zajednice (1964) Preduzeća sa 1000 i više članova radne zajednice (1966) Preduzeća sa 250--1000 članova radne zajednice (1967) članova

89 500

8 263

13 377

6 240

16 793

28 719

16 030

80221 58 685 16 308 4225 l 003

6877 4 160 l 883 614 220

ll 481 7 348 2 993 945 195

5 719 4024 l 253 357 85

14 515 10 103 3 271 924 217

26 353 20252 4 825 l 043 233

15 198 12 746 2 060 341 51

8 600 5 220 2278 875 227

l 258 721 358 139 40

l 743 946 539 206 52

493 276 149 47 21

2 087 l 252 562 214 59

2225 l 436 530 211 48

794 589 140 58 7

679 363 203 82 31

128 63 35 21 9

153 93 34 16 lO

28 12 8 7 l

191 92 71 22 6

141 79 43 14 5

38 24 12 2

79 645

37

60

38

14

38

24

20

28

8 285

75

48

19

47

20

21

31

12

36

21 802

83

46

18

43

20

18

51

14

31

Pitanja razmatrana na sednicama saveta pokazuju u kojoj su meri tretirani pojedini problemi i. na kojim pitanjima je bilo težište rada radničkih saveta. Iz tabele se vidi da su sve tri kategorije preduzeća najveću pažnju na sednicama saveta posvećivale produktivnosti rada i da su se ti problemi nalazili na skoro svakoj sednici saveta. Pored toga, od 100 održanih sednica radničkih saveta preduzeća sa 2S0--1000 članova radne zajednice, na 46 sed nica su kao posebna tačka dnevnog reda razmatrana pitanja investicija i rekonstrukcija, a na 18 kooperacija i poslovna saradnja. Radnički saveti preduzeća koja imaju preko 1000 članovaradnezajednit:e, na svojim sednicama su razmatrali više puta pitanja plana proizvodnje i realizacije, investicija, raspodele dohotka i ličnih dohodaka. Posebno treba istaći da su saveti preduzeća sa 250--1000 članova radne zajednice na svakoj svojoj sednici razmatrali pitanje unutrašnje organizacije i kadrova. Među češće tačke dnevnog reda na sednicama saveta svih kategorija preduzeća spada i pitanje standarda radnih ljudi njihovih kolektiva.

PREDUZEĆA SA 250-1000 ČLANOVA RADNE ZAJEDNICE 2 ) Članovi - svega Članovi sa jednom funkcijom u organima samoupravljanja prema broju funkcija u društveno-političkim organizacijama Bez funkcije Sa jednom funkcijom Sa dve funkcije v Sa tri i više funkcija Clanovi sa dve funkcije u organima samoupravljanja prema broju funkcija u društveno-političkim organizacijama Bez funkcije Sa jednom funkcijom Sa dve funkcije Sa tri i više funkcija Članovi sa tri i više funkcija u organima samoupravljanja prema broju funkcija u društveno-političkim organizacijama Bez funkcije Sa jednom funkcijom Sa dve funkcije

82 592

7425

12 664

6 086

13 457

27 360

15 541

71 934 61 341 9 495 l 051 47

6 121 5 008 l 006 103 4

lO 670 8 379 2029 254 8

5 397 4 451 836 108 2

ll 006 9 115 l 678 209 4

24194 20 982 2 885 307 20

14 488 13 353 l 056 70 9

9 971 7 675 l 998 285 13

l 219 931 251 35 2

l 847 l 347 430 67 3

653 491 136 26

2 268 l 721 475 68 3

2 978 2 329 569 76 4

l 005 854 137 13' l

687 496 172 19

85 64 20 l

147 95 49 3

36 20 14 2

183 137 40 6

188 143 39 6

48 37 lO l

lako intencije u našem društveno-političkom životu idu za tim da dođe do što veće dekumulacije funkcija u društveno-političkom radu, podaci iz ove tabele pokazuju da u preduzećima taj proces ide sporo. Razlika do ,.ukupno" odnosi se na učenike u privredi. Podaci za preduzeća sa l 000 i više članova radne zajednice odnose se na 1966, a podaci za radne zajednice na 1968. godinu. 1) 2)

članova

20

preduzeća

sa 250-1000

Tab. 10 -

ZBOROVI RADNIH lJUDI PREDUZEĆA 1) % Ukupno preduzeća

Pred uzeća sa 31 i više članova radne zajednice (1964) Preduzeća sa l 000 i više članova radne zajednice (1966) Preduzeća sa 250--1000 članova radne zajednice (1967)

l

Ukupno zborova

Ukupno pitanja na zborovima

učešća pitanja iz pojedinih oblasti u odnosu na ukupan br. pitanja na zborovima 2 )

plan proizv. i realizacije

l

produktivnost rada

l

raspodela dohotka i ličnih dohodaka

6 841

15 064

...

...

...

...

527

2 662

6 748

15,0

8,8

17,9

l 577

6 293

17 116

18,6

11,5

16,5

Najviše održanih zborova je u preduzećima sa 1000 i više članova radne zajednice. U njima je održano po 5 zborova na jedno preduzeće. U preduzećima sa manje od 1000 zaposlenih prosečno po jednom pre~uzeću održano je manje zborova radnih ljudi, tako da na jedno preduzeće ove katagorije dolazi po 4 odrzana zbora. prosečno

. ~) Pod z~orov!ma ~ad n ih ljudi pre~~zeća ~odrazumevaju .se samo zborovi koji su organizovani za preduzeće u celini, bez obz1ra da h su odrzavam na Jednom mestu 1h odvojeno po delov1ma preduzeća (pogonima, radnim jedinicama i dr.). 2 •• ) ~azlika d.o l OO odn~si se na druge oblasti iz kojih su pitanja razmatrana na zborovima radnih ljudi (investicije i rekonstrukCIJe, radm odnosi, standard 1 dr.).

21

Tab. 11 -

Tab. 12- PRAVA ODLUČIVANJA ORGANA SAMOUPRAVLJANJA U DELOVIMA IPRIEDUZEĆJ.\.1) (nastavak)

RIEFER!ENDUMI U PREDUZEĆIMA Pred uzeća koja

Ukupno predu-

Preduzeća

koja su sprovela 2-3 referend uma

zeća

Ukupno održanih ref ere nduma

Sadržaj referenduma spajanje i pripajanje

Organi samoupravljanja

ostala pitanja

Po pitanjima iz oblasti

organizacije

Preduzeća

sa 31 i vtse članova radne zajednice (1964)

6 841

6 558

210

73

403

527

431

73

21

125

82

34

9

l 577

l 397

161

18

203

133

8

62

Statutima preduzeća je regulisana po kojim pitanjima su preduzeća obavezna da sprovode referendum. Veliki broj statuta preduzeća predviđa obavezno sprovođenje referenduma u vezi sa integracijom (spajanje i pripajanje preduzeća) i standardom. Iz podataka u tab. l l vidi se da je referendume sproveo mali broj preduzeća. Tako je u preduzećima sa 1000 i više članova radne zajednice referendume sprovelo 24% preduzeća, dok taj procent u preduzećima ispod 1000 članova radne zajednice iznosi samo nešto preko 13%. U svim preduzećima najveći je broj onih koja su sprovela samo l referendum. Samo 3 preduzeća su sprovela 4-5 referenduma. Najveći broj referenduma posvećen je integraciji preduzeća, tako da je u 65% svih preduzeća u kojima su sprovedeni referendumi, sadržaj referenduma bio o tom pitanju.

Tab. 12- PRAVA ODLUČIVANJA ORGANA SAMOUPRAVLJANJA U DELOVIMA PREDUZEĆA1 ) Organi samoupravljanja u delovima predu-

Po pitanjima iz oblasti

organizacije

zeća

raspokOI'iŠ·. raspodele l dele doraspolaličnih ganja hotka d ohona fon- sreddaka dove stvima

određi-

prijema vanja na rad i zaštite radnika raspoprena na razne dele stanka radu oblike stanova rada ostru č.

PREDUZEĆA SA 1000 l VIŠE ČLANOVA RADNE ZAJEDNICE!)

4 730 3 723 3 336 3 024

2 106 l Sl4

2 433 i 870

3 240 2 967

3 4SI 2 99S

2 992 2 327

2 S78 l 791

2 Oi? J 330

Preduzeća

sa organima samoupravljanja u dva stepena Organi samoupravljanja drugog stepena Saveti Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Radne zajednice (delova koji ne biraju sav ete) lmai pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Preduzeća sa organima samoupravljanja u tri stepena Organi samoupravljanja drugog stepena Saveti Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Radne zajednice (delova koji ne biraju save te) Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Organi samoupravljanja trećeg stepena Saveti Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Radne zajednice (delova koji ne biraju savete) Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju

6 016 3 790 l 987 l 730

947 783

l 303 l 066

l 920 l 712

2 73S 2 4SO

l 782 l 370

l 392 989

891 668

962 78S

4S7 390

S94 443

l 145 l 024

l 307 l 020

77S 456

747 403

399 287

64 62

37 36

43 39

48 48

S4

so

44 36

41 33

31 30

ls 15

8 8

8

8 8

IS 15

8 7

8 5

7 7

69 63

14 14

27 2S

so 36

48 36

39 32

29 lO

18 12

8 6

42 38

81 64

14 12

2 226

96 79

17

s

232 135

97 60 23

lO lO

Proces decentralizacije i prenošenja prava odlučivanja na organe samoupravljanja u delovima preduu toku je, što se može videti iz tab. 12. Ako se podaci o pravima organa u delovima preduzeća ll spepena preduzeća sa 1000 i više članova radne zajednice uporede sa podacima o pravima ovih organa u preduzećima sa manje od 1000 članova radne zajednice, uočava se da su organi samoupravljanja u prvoj grupi preduzeća imali veća prava odlučivanja, i da su ta prava koristila u većoj meri. To znači da su organi samoupravljanja delova preduzeća u preduzećima koja imaju razvijeniji sistem samoupravljanja, imali veća prava

zeća

821 671

472 381

5S8 376

826 646

841 632

622 436

S64 306

411 231

broj organa samoupravljanja u delovima preduzeća imao je i koristio pravo odlučivanja po pitanjima prijema na rad i prestanka rada, zatim po pitanjima organizacije rada, raspodele ličnih dohodaka i dr. Najmanji broj organa samoupravljanja u delovima ovih preduzeća je imalo i koristilo pravo odlučivanja po pitanju raspodele stanova. Jedan broj organa u delovima svih preduzeća nije koristio pravo odlučivanja po određenim pitanjima, iako je po statutu imao na to pravo.

l 007

Tab. 13 - ORGANI SAMOUPRAVljANjA U DRUŠTVENIM SlUŽBAMA u 1968. Članovi

Organi 686 639 608 568

S77 443

1367 483

sas

574

562

soo

562 474

S32 403

S23 421

37 33

33 2S

33 26

36 34

36 34

3S 25

31 13

32 21

723 61S

578 290

586 379

734 605

993 835

886 711

S89 386

sos

S06 372

287 143

360 292

408 377

497 379

483 251

355 144

330 192

47 l 7S6 l 118

323

638

1 ) Podaci za preduzeća sa 1000 i više članova radne zajednice odnose se na 1966. a sa 250-1000 članova radne zajednice na 1967. godinu.

22

raspo- prijema vanja raspodele na rad i zaštite radnika prena dele ličnih na razne d ohostanka radu stanova oblike daka rada ostruč.

odlučivanja. Najveći

Preduzeća

sa organima samoupravljanja u dva stepena Organi samoupravljanja· drugog stepena Saveti Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Radne zajednice (delova koji ne biraju savete) Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Preduzeća sa organima samoupravljanja u tri i više stepena Organi samoupravljanja drugog stepena Saveti Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Radne zajednice (delova koji ne biraju savete) Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Organi samouprav. trećeg i više stepena Saveti Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju Radne zajednice (delova koji ne biraju savete) Imali pravo da odlučuju Koristili pravo da odlučuju

i raspolaganja sredstvima

PREDUZEĆA sa 250-1000 ČLANOVA RADNE ZAJEDNICE!)

Preduzeća

sa 1000 i više članova radne zajednice (1966) Preduzeća sa 250-1000 članova radne zajednice (1967)

raspodele dohotka na fondove

samoupravljanja Naučne ustanove Kulturno-prosvetne i u met n ičke-zabavne ustanove Zdravstvene ustanove Socijalne ustanove Glavna i republičke centrale Narodne banke Banke

275

221

6 094

l 444

l 213 l 249 951

385 979 520

17 496 25 605 16 004

2488 7 303 3 077

81

7 81

7 168

116 l 240

1 ) Podaci za preduzeća sa l 000 zajednice na 1967. godinu,

U organima društvenog upravljanja i samoupravljanja u ustanovama društvenih službi u periodu od 1964. godine nema značajnijih promena, sem kod organa društvenog upravljanja i samoupravljanja u osnovnim i srednjim školama, gde se broj organa u vremenu od 1964. smanjio za 14,8%, a broj čla­ nova organa za 3%. Tendencija neznatnog smanjenja zapaža se i kod zdravstvenih ustanova i banaka. Ove pojave su uglavnom rezultat procesa integracije. U ostalim vrstama ustanova (visoke i više škole, naučne ustanove, kulturno·prosvetne i umetničko-zabavne i dr.) uočava se iz godine u godinu lagani porast kako broja organa, tako i broja članova organa društvenog upravljanja.

više članova radne zajednice odnose se na 1966. a sa 250-1000 članova radne

23

Tab. 14 -

IMENOVANI DIREKTORi RADNIH ORGANIZACIJA U PRIVREDI PRIEMA STAROSTI l ŠKOLSKOJ SPREMI u 1968. S ta rose

Ukupno

do 29 godina

Školska

Tab. 15 - IMENOVANI DIREKTORI RADNIH ORGANiZACijA -u USTANOVAMA DRUŠTVENiH SLUŽBI PREMA POLU, STAROSTI l ŠKOLSKOJ SPREMI u 1968. Starost

sprema

škola za škola za kvalifisrednji kovane SO i više osnovna stručni i visoko30-39 40-49 godina škola kadar kvalifii gimkovane nazi je radnike

l l

viša škola

l

visoka škola

Uk,poo

preduzećima

svega

Industrija i rudarstvo Eoljoprivreda i ribarstvo S umarstvo Građevinarstvo Saobraćaj

u u

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Ostale delatnosti poljoprivrednim zadrugama ostalim poljoprivrednim organizacijama!)

196

166

28

14

34

85

97

186

124 23 9 25 18 97 98 22

7 2

52 ll l 9 3 43 40 7

lO

2

4

14

4

28 3

l 3 6 6 l

55 lO 8 14 ll 40 46 12

l 9 4 19 25 9

4 2 34 20 6

76 16 8 12 ll 35 22 6

103

26

61

16

26

ll

58

ll

8

25

8

l 5 6

4 25 l

8

24

6

PONOVNO IMENOVANI DIREKTORI U preduzećima -

svega

Industrija i rudarstvo Eoljoprivreda i ribarstvo S umarstvo Građ e vinarstvo Saobraćaj

·Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Ostale delatnosti poljoprivrednim zadrugama ostalim poljoprivrednim organizacijama1)

u u

2 705 653 lli 56 185 125 788 582 205 439 143

ll

614 l 519

561

426

537

817

365

560

372 57 30 93 75 488 281 123

108 24 9 43

60

2 4 3

173 29 17 48 26 122 159 40

176 138 39

l 9 21 158 liO S6

73 3 2 7 18 143 261 30

194 32 6 68 40 254 148 7S

118 8 2 21 20 134 40 22

208 57 45 80 26 99 23 22

6

IS2

244

37

106

IS

218

28

72

Sl

69

22

24

ll

5

138

Rezultati imenovanja direktora u 1968. godini pokazuju da je u 89% preduzeća ponovo biran stari direktor. Osnovni razlog za ovakvo stanje leži, pre svega, u malom broju kandidata na konkursima za direktore preduzeća. U 66% preduzeća na ove konkurse javio se samo po l kandidat, i to raniji direktor. Inače u celini, na jedno direktorsko mesto konkurisalo je prosečno po 2 kandidata, što je imalo za posledicu ograničene mogućnosti za širi izbor direktora preduzeća. Slična situacija je i u poljoprivrednim zadrugama. U 81% ovih organizacija ponovo je biran dosadašnji direktor. Interesantno je da je za izbor direktora u ovim privrednim organizacijama prosečno na jedno direktorske mesto konkurisalo 3 kandidata, tj. više nego u ostalim privrednim organizacijama. Veći broj kandidata 9mogućio je i bolji izbor. Zene direktori preduzeća čine svega 2% od ukupnog broja imenovanih direktora. Od 416 novoimenovanih direktora preduzeća, 8 su žene, dok su u grupi ponovno imenovanih direktora od ukupno 270S samo 54 žene direktori. · Kod novoimenovanih direktora skoro 50% čine direktori od 30 do 39 godina, dok ponovno imenovani direktori su u starosnoj grupaciji od 40 do 49 godina i oni čine 56% od ukupno ponovno imenovanih direktora. Iz ovih podataka se vidi da se za novoimenovane direktore biraju mlađi kadrovi u odnosu na postojeće stanje. Visoka i viša školska sprema direktora preduzeća posle imenovanja pokazuje porast od 6%. l pored tendencija porasta broja direktora sa visokom i višom spremom, još uvek je relativno mali broj direktora preduzeća sa ovom spremom i oni u ukupnoj masi učestvuju sa 39%. Treba istaći da još uvek ima 14% direktora preduzeća sa osnovnom školom. Slična je situacija po pitanju školske spreme i kod direktora poljoprivrednih zadruga. Posle sprovedenog imenovanja učešće direktora sa visokom i višom školskom spremom povećalo se za 9% i sadašnji direktori sa ovom spremom učestvuju sa 31% u ukupnoj masi imenovanih direktora. 1

24

)

Obuhvaćene

su veterinarske i poljoprivredne stanice, stanice za

škola za srednji stručni

kadar i gimnazija

viša škola

visoka škola

NOVOIMENOVANI DIREKTORI

26

6 2

l'

sprema

l

416

fl

do 29 godina

i

NOVOIMENOVANI DIREKTORI U

Žene

Školska

škola za kvalitiSO i više . ko_vane 30-39 40-49 '"okogo ,.ma kvalifikovane radnika

unapređenje stočarstva,

ratarstva i sl.

Ukupno

478

65

48

270

133

27

103

161

213

Osnovne i srednje škole Kulturno-prosvetne i umetničko-zabavne ustanove Zdravstvene ustanove Socijal ne ustanove Ostale ustanove 1 )

321

31

37

194

77

13

82

129

liO

42 43 44 28

6 8 "20

6 l 4

19 21 26 lO

14 18 ll 13

3 3 3 5

5

lO l 15 6

26 42 13 22

16

PONOVNO IMENOVANI DIREKTORI

Ukupno

2 7SI 2)

369

29 l 095 l 154

473

979

826

913

Osnovne i srednje škole Kulturno-prosvetne i umetničko-zabavne ustanove Zdravstvene ustanove Socijalne ustanove Ostale ustanove 1 )

l 741

147

20

818

6S7

246

662

660

419

30S 285 276 144

50 33 132 7

2 2 5

121 64 82 lO

131 161 134 71

Sl 58 55 63

lli 13 170 23

75 8

114 263 18 99

9

4 4

72 ll

Imenovanje direktora ustanova pokazuje gotovo iste tendencije kao i imenovanje direktora preduzeća. Te tendencije se ispoljavaju u velikom broju ustanova u kojima je ponovno imenovani raniji direktor, zatim u slabom odzivu na konkurse, malom broju imenovanih žena direktora i neznatnom poboljšanju kvalifikacione strukture. Tako je od 3229 ustanova u kojoj je sprovedeno imenovanje, u 85% ponovno imenovan dosadašnji direktor. Ova pojava se objašnjava, pre svega, činjenicom da je odziv na konkurse za direktore ustanova bio slab, jer je u 63% ustanova u kojima je sprovedeno imenovanje, na konkursu uzeo učeš_ća samo l kandidat, tj. raniji direktor. Karakteristično je da je posle sprovegenog imenovanja broj žena direktora u ustanovama manji nego žena direktora koji je bio pre imenovanja. Zena direktora u ustanovama je inače malo i njihov procent u osnovnim i srednjim školama iznosi svega 9%, a u zdravstvenim ustanovama 13%. S obzirom na strukturu zaposlenih u ovim ustanovama, gde žene čine od 50 do 66% zaposlenih, logično bi bilo da se u većem procentu biraju žene za direktore.

1 ) Kao ostale ustanove prikazane su naučne (l Ol), viša škola (4), komunalni zavodi socijalnog osiguranja (39), osiguravajući zavodi (10) i ostale (18). 2 ) Podaci po školskoj spremi ne slažu se sa ukupnim brojem, jer je izostavljena kolona o direktorima sa osnovnom školom.

25

Graf. 2 -

UČEŠĆE SR i SAP u UKUPNOM STANOVNIŠTVU, 1961.

Tab. 16 -

BROJ STANOVNIKA SREDiNOM GODINE u hiljadama Porast

Kosovo

1950

Gora

SFRJ Bosna i Herceg. Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

l1akedonija

1964

1968

l

razlika indeks 19681968 -1964 1964

16 346 19 278 20 154

876

105

3 522

277 32 112 96 57 302 136 39 127

108 106 103 106 !03 104 103 102 112

2 662 397 3 851 l 229 l 473 6 734 4 290 l 680 764

503 4 252 1478 l 634 7 889. 4943 l 890 l 056

3 799 535 4 364 l 574 l 691 8 191 5 079 l 929 l 183

Broj stanovnika sredinom godine dobijen je procenom na osnovu podataka popisa stanovništva• podataka o prirodnom kretanju stanovništva i o spoljnoj migraciji. Međurepublička migracija, koja takođe utiče na broj stanovnika, nije uzeta u obzir, jer se ne raspolaže podacima. Indeks porasta stanovništva Jugoslavije u 1968. prema 1964. godini iznosio je l 05, ali je porast neravnomeran po područjima. Najveći porast zabeležen je u SAP Kosovu (indeks 112), a najmanji u SAP Vojvodini (indeks 102).

Tab. 17 -

PROGNOZE BROJA STANOVNIKA u hiljadama 1972

SFRJ Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

l

l

197611980

Prognoze broja stanovnika zasnivaju se na strukturama po polu i starosti stanovništva prema popisu stanovništva 1961. godine i na očekivanom kretanju fertiliteta i mortaliteta. Migracije nisu uzete u obzir. Hipoteza o fertilitetu bazira se na dosadašnjem kretanju i na uticaju socia-ekonomskih činilaca na buduće promene. Za mortalitet je usvojena pretpostavka da se on neće značajnije menjati, osim kod najmlađe grupe stanovnika (dece i odojčadi u starosti od O do 4 godine), za koju se predviđa brže opadanje smrtnosti na područjima sa višim, a sporije na područjima sa nižim mortalitetom.

1984

21 022 21 938 22 834 23 658 4 090 564 4459 l 701 l 740 8468 5 195 l 972 l 301

4 377

4 664

597 4 566 l 825 l 796 8777 5 329 2 015 l 433

630 4 667 l 950 l 854 9 069 5 447 2 053 l 569

4 936 660 4 754 2069 l 910 9 329 5 536 2 083 l 710

Od područja koja su imala visoke stope nataliteta, najvećesil)anjenje u razdoblju od 1950. do danas bilo je u Bosni i Hercegovini (prosečni godišnji tempo pada2,79%) i u Makedoniji (2,45% godišnje), dok je na Kosovu pad nataliteta sporiji (l ,22% godišnje). U ostalim područjima koja su u 1950. godini imala niži natalitet (od 24,4 do 30,00fo 0), promene su bile različite. Do najvećeg smanjenja stopa nataliteta došlo je u Vojvodini i užem području Srbije, koje su u 1968. god. dostigle takav nivo (13,8°/ 00 Vojvodina i 14,9°/uo uže područje Srbije) da će, ukoliko duže potraje, dovesti do poremeć~j~ u staro~.noj st~ukturi ~tanovni.š~va. Ova p~java je nešto manje izražena i u Hrvatskoj, dok se u Slovemp poslednph god ma natalitet stab1llzovao na mvou od 17 do 180fo 0 • Mortalitet takođe opada u svim područjima, i to brže onamo gde je ranije bio visok (Kosovo, Bosna i Hercegovina i Makedonija). U ostalim ~o~ručjima ima te~denciju ~a?r~avanj~ n~ niv~u dostignute~ poslednjih godina, ili neznatnog porasta. PovecanJe stopa mortaliteta po~:eanph god~~a 1zrazeno u ~loven1p nešto jače nego u ostalim područjima, dolazi kao posledica većeg udela stanJeg stanovn1stva, kod ko~a Je s~ rtnost relativno veća. Opadanje mortaliteta stanovništva u periodu od_ 1950. ~vo 1.968. bi~o. jevposl~d1ca opsv~eg podizanja standarda, povoljnijih zdravstvenih i higijenskih uslova, kao 1 poboljsa~Ja polozaJa ~ena, s~o na_;,oc1to utiče na smanjenje smrtnosti žena u vezi sa porođajem i na opadanje smrtnosti dece u prv1m dan1ma Zivota. Smrtnost odojčadi 1 ) u našoj zemlji u . stalnom je opadanju, što je karakteristično za zemlje koje prolaGraf. 3 UMRLA ODOJČAD NA 1000 ze kroz period brzog ekonomskog i društvenog razvoja. ŽIVO ROĐENIH Na smanjenje smrtnosti odojčadi utiču prvenstveno poboljšani uslovi opšteg standarda, razvoj zdravstvene službe 140 140' i prcsvećenost. Nivo smrtnosti odojčadi se javlja kao značajan pokazatelj opšteg zdravstvenog stanja stanov120 12 ništva, a posebno i kao indikator ekonomskog i dru01964 100 llll!ll968 štvenog razvoja. U odnosu na razdoblje 1934-1937. - 80 smrtnost odojčadi u Jugoslaviji kao celini smanjena je na polovinu. U posleratnom periodu smrtnost odojčadi 60 je opadala u svim područjima, ali je tempo opadanja 40 bio različit, kao što je bio različit i tempo ekonomskog razvoja pojedinih područja. Stopa smrtnosti u SR Slove· 20 niji pala je poslednjih godina na nivo razvijenih zemalja, u SR Hrvatskoj i SAP Vojvodini približava se tome Kos. 1/.ak. BiH Sr SFRJ CG Uže pod. nivou, a u ostalim područjima je još uvek relativno Sr visoka. Graf. 4 -

Po područjima prirodni priraštaj 2} pokazuje osetne razlike, što se vidi iz indeksa u tabeli 16. Nizak prirodni priraštaj ima Vojvodina (4,4 na 1000 stanovnika), Hrvatska (5,6), uže područje Srbije (6,7) i Slovenija (7,6). Ostale socijalističke republike imaju više stope prirodnog priraštaja: Crna Gora (14,5), Bosna i Hercegovina (16,5) i Makedonija (17,5). SAP Kosovo ima izrazito visoku stopu prirodnog priraštaja (27,9).

PRIRODNI PRIRAŠTAJ NA 1000 STANOVNIKA

25

20

15

Tab. 18 -

ŽIVOROĐENI l UMRLI NA 1000 STANOVNIKA Živorođeni 1950

1964

19681)

1950

1964

19681)

SFRJ

30,3

20,8

19,0

13,0

9,4

8,6

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

38,6 30,0 24,8 40,3 24,4 29,5 28,0 25,5 46,1

28,7 25,1 16,2 29,0 17,9 18,6 15,2 15,1 40,3

23,2 20,3 15,3 25,8 17,4 17,8 14,9 13,8 37,0

13,5 9,3 12,3 14,7 ll ,8 13,4 12,4 14,0 17,0

8,5 7,1 lO, l 9,0 10,3 9,5 8,8 9,7 12,1

6,6 6,3 10,0

5 1964

1965

1966

1967

1 ) Stope nataliteta i mortaliteta predstavljaju odnos i:tmeđu broja živorođene dece, odnosno broja umrlih lica prema broju stanovnika u pojedinim godinama.

STRUKTURA STANOVNIŠTVA PREMA AKTIVNOSTI, 1961.

1968

Tab. 19 - STANOVNBŠTVO PREMA AKTIVNOSTI l POLU U POPISU 1961. u hilj. l zdržavano

8,0. 10,5 8,7 8,3 9,3 9,0

Natalitet opada na svim našim područjima, a razlike u njegovoj VISini 1 tendenciji opadanja izražene su ne samo između pojedinih republika, već i između manjih teritorijalnih jedinica unutar ovih područja. Te razlike i tendencije zavise od stepena ekonomske razvijenosti područja, pri čemu značajnu ulogu ima razvoj službe zdravstvene zaštite i prosvećivanje stanovništva.

26

Graf. 5 -

lO

Umrli

Ukupno Aktivno Lica sa ličnim prihodom Izdržava no

Ukupno Aktivno Lica sa ličnim prihodom Izdržavane

18 549 8 340

9 043 5 387

9 506 2 953

684 9 524

350 3 306

334 6 219

100 45,0

100 59,6

100 31, l

3,7 51,3

3,9 36,5

3,5 65,4

Aktivno

Lica sa ličn.irn pr i hodom

1 ) Stopa smrtnosti odojčadi je odnos između broja umrle odojčadi u prvoj godini Ž!vota i ukupnog broja živorođene dece. 2) Prirodni priraštaj stanovništva čini razliku između broja živorođenih i broja umrlih lica u svakoj godini.

27

Aktivnim stanovništvom smatraju se sva lica koja obavljaju neko zanimanje i na taj način sebi obezbeđuju sredstva za život (uključujući lica koja privremeno ne vrše svoje zanimanje, jer su nezap osJena ispunjavaju vojnu obavezu, lišena su slobode i sl.). Grupu lica sa ličnim prihodom sačinjavaju stanovnici čiji prihodi proizilaze iz njihovog ranijeg rada ili aktivnosti (lični penzioneri, indalidi), ili rada odnosno aktivnosti nekog člana njihove uže porodice (parodični penzioneri). U ovu grupu uključuju se i stanovni~i koji žive od dohotka od privatne svojine (rentijeri, uživaoci imanja), ili od raznih oblika društvene pomoći (uživaoci socijalne pomoći, stipendisti, lica izdržavana u domovima i sl.). lzdržavana lica (deca, učenici, domaćice i sl.) nemaju vlastitih prihoda ni po kom osnovu, već ih izdržavaju roditelji, rođaci ili druga lica.

Tab. 20 - AKTIVNO STANOVNIŠTVO PREMA DELATNOSTI U POPISU 1961. u hiljadama

Tab. 21 -POlJOPRIVREDNO STANOVNIŠTVO PREMA AKTIVNOSTI i POLU U POPISU 1961. u hiljadama

% Ukupno

8 340

100

Rudarstvo Industrija eoljoprivreda S umarstvo

145 993 4 675 73 318 250 226 84 379 28 78 182

1,7 11,9 56,1 0,9 3,8 3,0 2,7 1,0 4,6 0,3 0,9 2,2

212

2,6

143 39 135 203 177

1,7 0,5 1,6 2,4 2,1

Građevinarstvo Saobraćaj

Trgovina Ugostiteljstvo Zanatstvo Lične usluge Komunalna delatnost Drž. uprava i pravos,uđe Kulturno-prosvetna i naučna delatnost Zdravstvena i socijalna delatnost Bankarstvo i osiguranje Ostale delatnosti Van delatnosti Nepoznato

Ukupno J

Ukupno

9 307 4 322 4 984

Muški Ženski

A~~iv-J 4 790 2 761 2 029

Izdržavano

4 517 l 562 2 955

Graf. 6 - UČEŠĆE POLJOPRIVREDNOG STANOVNIŠTVA U UKUPNOM STANOVNIŠTVU

Tab. 23 80

Ukupno

40

Poljoprivredno

20

1938

1953

1961

Bez školske spreme i 1-3 razr.osn. škole 4-7 razr. osnovne škole 9snovna škola (osmog.) Skele za kvalifikovane i visokokval. radnike Škole za srednji stručni kadar Gimnazija Više škole Fakulteti i visoke škole Nepoznato 28

br:j v e lg a%

l

Muški

l

Ženski

14 611

100

7 030 7 581

4864 7 093 l 068

33,3 48,6 7,3

l 617 3 247 3 748 3 345 535 534

878

6,0

688

190

312 176 64 132 24

2,1 1,2 0,4 0,9 0,2

182 99 50 98 13

129 77 14 34 ll

Stanovništvo je razvrstano u pojedine grupe školske spreme prema završenoj školi. To znači da su, na primer, u grupu "osmogodišnja škola" svrstana sva lica koja su završila osmogodišnju školu, a nisu se dalje školovala, kao i ona koja su posle završene osmogodišnje škole nastavila školovanje, ali ga nisu završila. Po ovom principu studenti su razvrstani u onu grupu kojoj pripada škola koju su završili pre upisa na fakultet. Učešće stanovnika "bez školske spreme i sa 1-3 razreda osnovne škole" opalo je na 33,3% u 1961. godini, dok je u 1953. godini iznosilo 42, l% u odnosu na ukupno stanovništvo staro 10 i više godina. U isto vreme povećao se broj lica sa završenom osmogodišnjom školom i sa školama koje su po rangu više od osmogodišnje.

Srbi Hrvati Slovenci Makedonci Crnogorci Muslimani (etnička pripadnost) Jugosloveni nacionalno neopredeljeni Albanci 1} Mađari

Turci Slovaci Bugari Rumuni Rusini {Ruteni, Ukrajinci, Malorusi) Cigani Česi ltalijani Nemci Vlasi Ostale narodnosti Nepoznato

Graf. 7 -

NEPISMENO STANOVNIŠTVO JUGOSiAVIJE, 1961.

Muško

Pismeni

žensko

Pismeni

STANOVNIŠTVO PO NARODNOSTI U POPISU 1961. Uk"P"'

60

Tab. 22 - STANOVNIŠTVO STARO 10 l VP.ŠE GODINA PO ŠKOLSKOJ SPREMI U POPISU 1961. u hiljadama

l

l

tlepo 1Jop rl vredno

U poljoprivredno stanovništvo uključena su: a) aktivna lica koja su u vreme popisa svoje zanimanje obavljala u poljoprivredi kao vrsti delatnosti (uključujući ribarstvo i vodoprivredu); b) lica koja su u vreme popisa bila van delatnosti, ali koja su pre toga obavljala zanimanje koje spada u grupu "poljoprivrednici, ribari i šumarski radnici"; e) sva lica koja izdržavaju aktivni stanovnici navedeni pod a) i b). Prema tome, u poljoprivredno stanovništvo uključena su i lica koja su u vreme popisa obavljala nepoljoprivredna zanimanja u privrednim organizacijama koje pripadaju poljoprivredi kao vrsti delatnosti. Međutim, u poljoprivredno stanovništvo nisu uključena lica s poljoprivrednim zanimanjima ukoliko su ih obavljala van poljoprivrede.

Ukupno

Procent nepismenih muškaraca i žena računat je prema ukupnom broju muških odnosno ženskih stanovnika starih l O i više godina (graf. 7). Nepismenost stanovništva različita je po polu u svim područjima u kojima je nepismenost relativno visoka. S druge strane, u SAP Kosovu procent nepismenih muškaraca iznosi 26,5%, dok u isto vreme ima 56,0% nepismenih žena. Procent nepismene omladine Jugoslavije stare 10-19 godina osetno je opao (od 12,2% u 1953. na 5,1% u 1961. godini). l kod ove mlade generacije ima ~iše nepismenih kod ženske omladine (7,8%) nego kod muske (3,2%). Na nekim područjima procent nepismene omladine je još uvek vrlo visok: Kosovo ( 13,4) i Bosna i Hercegovina (ll ,6). S druge strane, u SR Sloveniji, gde je nepismenost ukupnog stanovništva l ,8%, procent ženskog nepismenog stanovništva iznosi samo l ,9%. Prema podacima prosvetne statistike posle, popisa stanovništva 1961. godine opismenjeno je do 1967. godine svega oko 57 000 nepismenih odraslih lica .. U odnosu na ukupan broj nepismenih (2 881 000 lica u_ popisu 196 i) ovaj broj opismenjenih je neznatan (ispod 2%). Pored opismenjavanja, na smanjenje broja nepismenih utiče i relativno visoka smrtnost starijih lica, među kojima je nepismenost u svim područjima viša nego u mlađim starosnim grupama.

l '

Bosna i

~;~i~;

l

Crna Gora

l

l Make-~ 1

Hrvatska

donija

Sr b i j a Slovenija

l svega l po~:~čje l Vd~j::· l Kosovo l

18S49291

3 277 948

471 894 4 JS9 696 l 406 003 l S91 S23 7 642 227 4 823 27 4 l 854 96S

963 988

7 806 152 4 293 809 l S89 211 l 045 516 Sl3 832

1406057 711665 5 939 2391 12 828

14087 624985 42728 136095704686 44S9953 l 017717 106643339841 3801 31429 196409 43817 145341 819 39 l ol l 147 l 522 248 19 9S7 l 3 814 5 633 S93 4381 l 000854 l 009 36288 19956 15190 383 988 7 46S 3 414 l 384 l 04 7S3 32 383 34 782

227016 7251 51 o l 142 37 S88

972 960

842 248

30 665

3 113

3 002

317 124 914 733 504 369 182 964 86 433 62 624 60 862

275 883 3 642 l 41S l 812 272 231 113

l SS9 25 803 270 2 392 7 39 8

IS SS9 2 126 42 347 2 710 8 182 S93 l 053

l 260 183 JOB 252 131 481 64 3 087 13S

38 619 31 674 30 331 2S 615 20 OIS 9 463 28 793 14 192

6 136 S88 l 083 717 347 8 2 688 l 8BS

27 183 48 80 95

6 290 313 23 391 21 103 4214 34 7 939 4 956

124 20 606 92 S7 94 8 046 2 233 418

391 175

93 467

83 811

l 630

8 026

2 784 20 079 282 699 772 l o 498 449 SB7 44 434 135 71 77 837 180 S8 494 48 S9 sos

11699 Sl 173 6816 17717 3 986 S4 391 2 233

3174 l 994 442S61 9S3 73 830 3 8S2 S7 2S9

S206 646 605 210 2S764 21 2SI 13

l 098 3 3 12 2 015 3S4 3 046 l 330 7 459 2911

24 548 3 3 l2 3 086 214 ll 432 37 6 ol o 2410

12 3 202 32 18

46S

384 158 S84 3 072 732 6 l 291 l IS4

25 658 9 826 5 133 SB6 14 S33 l 368 142SI 5 604

ss 782 283

U popisu 1961. godine odgovor na pitanje o narodnosti upisivao se prema slobodno izraženoj nacionalnoj pripadnosti stanovnika. Za decu ispod 1O godina starosti podatak o narodnosti upis ivan je prema izjavi roditelja {staratelja). Lica jugoslovenskog po rekla koja se smatraju Muslimanima u smislu etničke a ne verske pripadnosti, ako se nisu opredelila za neku od jugoslovenskih narodnosti, deklarisala su se kao ,.Muslimani" (u smislu etničke pripadnosti). Međutim, Albanci 1 ) i Turci koji sebe nisu smatrali Muslimanima u smislu etničke pripadnosti, trebalo je da upišu svoju nacionalnu pripadnost (Albanac 1 ), Turčin). Građani Jugoslavije koji se nisu bliže nacionalno opredelili, odgovarali su ,.Jugosloven nacionalno neoprede!jen", a strani državljani koji se nisu nacionalno opredelili, "nacionalno neopredeljen". - - - 1 ) U rezultatima popisa stanovništva 1961. godine Albanci se pojavljuju pod nazivom Šiptari

29

Tab. 24 -

ZAPOSLENO OSOBLJE U DRUŠTVENOM SEKTORU, godišnji prosek u hiljadama 1964

l

19651

1966

l

1967

l

Indeks

1968

1968 1964

--

Prosečna

stopa rasta-pada

1964-1968

Ukupno

3 535

3 583

3 491

3 466

3 487

98,6

-0,4

Žene Privreda Industrija eoljoprivreda S umarstvo

l 014 2 960 l 319 316 87 359 246 336 220 77 575 387 188 480 72 922 236 508 l 317 821 412 84

l 064 2 990 l 377 313 87 331 251 348 215 68 593 410 183 493 72 935 234 508 l 341 837 416 88

i 055 2 899 l 358 293 77 309 246 349 200 67 592 423 169 482 70 899 231 492 l 317 836 393 88

l 053 2 877 l 352 275 69 306 248 362 195 70 589 428 161 472 69 887 230 490 l 318 842 387 89

l 053 2 884 l 349 253 66 316 255 374 196 75 603 440 163 472 70 887 233 494 l 331 866 376 89

103,8 97,4 102,3 80,1 75,9 88,0 103,7 111,3 89,1 97,4 104,9 113,7. 86,7 98,3 97,2 96,2 98,7 97,2 101,1 105,5 91,3 106,0

0,9 -0,7 0,6 -5,4 -6,7 -3,1 0,9 2,7

Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Stambena i komunalna delatnost Neprivreda Kulturna i socijalna delatnost Društvene i državne službe Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo Gr~f

8 - ZAPOSLENO OSOBLJE U DRUSTVENOM l PRIVATNOM SEKTORU Godišnji prose!<

,o

4,0

~'·'

'·'.

'·'/ 2 5 ' 1958 59 60

61

62

;1,0

63

64

65

66 67

2 5 1968 '

-0,6 1,2 3,3 -3,5 -0,4 -0,7 -1,0 -0,3 -0,7 0,3 l ,3 -2,3 1,5

U DRUŠTVENOM SEKTORU u procentima 1964

Ukupno Privreda Industrija eoljoprivreda S umarstvo Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Stambena i komunalna delatnost Neprivreda Kulturna i socijalna delatnost Društvene i državne službe

Tab. 26- ZAPOSLENO OSOBLJE U PRIVATNOM

28,8 24,6 29,7 !9,8 7,3 7,S 12,2 42,7 21,7 15,7 52,6 56,4 41,9

1968

30,2 2S,3 30,2 17,0 7,6 7,6 12,S 43,6 22,4 16,0 53,4 56,8 44,2

Društvenim planom razvoja jugoslavije od 1966. do 1970. godine predviđen je sporiji porast zaposlenosti nego u prethodnim godinama. Međutim, u periodu od Ukupno Žene 1964. do 1968. godine ukupna zaposlenost žena u jugoslaviji opadala je prosečno godišnje za 0,2%. Godišnji prosek: 1964 73 38 52,1 Zaposlenost u društvenom sektoru 1968 100 45 45,0 u periodu od 1964. do 1968. godine pro137,0 Indeks 1968/64. 118,4 sečno godišnje je opadala za 0,4%. Do pada Prosečna stopa rasta zaposlenosti u ovom periodu nije došlo je1964-1968 8,2 4,3 dino u SR Srbiji. Zaposlenost u SR Srbiji u ovom periodu je prosečno godišnje rasla za 0,3~. ~svim ostalim republivkarna došlo je do smanjenja broja zaposlenih, koje se kretalo od 0,3% do l ,0% god1snje. Zaposlenost u drustvenom sektoru, u odnosu na prethodnu godinu, blago je porasla tek u 1968. godini, i to za 0,6%. Dok je ukupna zaposlenost u društvenom sektoru u periodu od 1964. do 1968. godine padala sa godišnjom stopom od 0,4% ,zaposlenost žena u društvenom sektoru u ovom periodu stalno je rasla sa stopom od 0,9% godišnje. Zbog ovog stalnog porasta zapošljavanja žena u društvenom sektoru i opadanja zapošlja-

SEKTORU

Stanje na dan 31. marta i 967. Visoko Ukupno

stručno

obrazavanje

Više

Srednje

Niže

stručno

stručno

stručno

VisokoPolu- NekvaKvalifikvalifi- lifikokvalifikovani obraza- obraza- obrazakovani vani kovani vanje vanje vanje

.

ZAPOSLENO OSOBLJE, u hiljadama IS8 434 326 93

Ukupno

3 529

Privreda Neprivreda

2 866 663

62 96

32 61

222 212

209

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

478 69 898 227 499 l 358 916 3S9 83

18 4 39 lO 17 70 52 15 3

12 3 21 6 lO 41 28 lO 3

S5 lO 106 32 54 177 125 40 12

46 7 82 2S

117

so

116 76 31 9

851

418

183 16

814 37

398 20

946 104

26 4 49 15 24 81 S6 20 5

112 16 231

S8 8 113 30 64 14S 96 37 12

IS l 17 2S7 59 ISO 416 273 118 25

so

130 312 210 88 14

l

oso

199

STRUKTURA (ukupno = 100) 9,2 4,S 2,6 12,3

5,6

24,1

ll ,9

29,8

7,7 32,0

7,3 17,6

6,4 2,4

28,4 5,6

13,9 3,0

33,0 IS,7

II,S 14,5 11,8 14,1 10,8 13,0 13,6 ll' l 14,S

9,6 lO, l 9,1 11,0 10,0 8,5 8,3 8,6 10,8

5,S 5,8

23,4 23,2 25,7 22,0 26,1 23,0 22,9 24,5 16,9

12,1 ll ,6 12,6 13,2 12,8 10,7 IO,S 10,3 14,5

31,6 24,6 28,6 26,0 30,1 30,6 29,8 32,8 30,1

Ukupno

100

Privreda Neprivreda

100 100

2,2 14,5

1,1 9,2

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100 100 !OO 100 100 100 100 100 100

3,8 5,8 4,4 4,4 3,4 5,2 S,7 4,3 3,6

2,5 4,4 2,3 2,7 2,0 3,0 3, l 2,9 3,6

s,s

6,6 4,8 6,0 6,1 5,5 6,0

u hiljadama

l

30

Tab. 27- ZAPOSLENO OSOBLJE U DRUŠTVENOM SEKTORU PREMA STEPENU STRUČNOG OBRAZOVANJA

-2,8

Tab. 25- UČEŠĆE ZAPOSLENIH ŽENA

mil.

mil.

vanja muškaraca, učešće žena u ukupnoj zaposlenosti u društvenom sektoru povf;!ćaio se od 28,8% u 1964. godini na 30,2% u 1968. godini. ··. Za razliku od društvenog sektora, zapošljavanje u privatnom sektoru u periodu od 1964. do 1968. godine raslo je godišnje sa stopom od 8,2%. Ovaj porast nije mogao imati jačeg dejstva na ukupnu zaposlenost, jer broj zaposlenih u privatnom sektoru učestvuje sa svega 2,9% u ukupnom broju zaposlenih u Jugoslaviji. Učešće privatnog sektora u ukupnoj zaposlenosti Jugoslavije od 1964. do 1968. godine povećalo se za svega 0,9%. Zaposlenost u privatnom sektoru obuhvata samo zaposlene radnike kod privatnih poslodavaca. Ona ne obuhvata vlasnike individualnih poljoprivrednih gazdinstava, zanatskih, trgovinskih, ugostiteljskih i sličnih radnji i pomažuće članove njihovih porodica.

l uč~ća

Graf. 9 - BROJ KVALIFII<.OVANIH NA 100 STANOVNIKA 31. mart 1967.

Slovenija

U grafikonu 9, kao "kvalifikovani radnici" dati su zaposleni sa visokim, višim i srednjim stručnim obrazovanjem, visokokvalifikovani i kvalifikovaradnici.

2

,,

~

~

io

12

14

Hrvatska Uže područje Vojvodina SFR Jugoslav 1 Ja

Srbija ~lakedoni

j.a

Crna Gora Bosna i

Herce~ov1na

[os ovo

31

Podatke u tabeli 27, 28 i 29 treba gledati povezano. Podaci u tabeli 27 pokazuju raspored zaposlenih prema stepenu stručnog obrazovanja (dokumentima potvrđene kvalifikacije), a podaci u tabeli 28 pokazuju raspored zaposlenih prema stepenu stručne spreme (kvalifikacije priznate unutar radne organizacije za rad na radnom mestu). Bliže informacije o odnosu između ove dve pojmovno i sadržinski različite kvalifikacije date su u tabeli 29. Iz podataka tabele 27 uočavaju se veća odstupanja između stručnog obrazovanja zaposlenog osoblja u privrednim i neprivrednim delatnostima. U privrednim delatnostima svega 2,2% zaposlenih ima visoko stručno obrazovanje, a 33% su nekvalifikovani radnici. U neprivrednim delatnostima 14,5% zaposlenih ima visoko stručno obrazovanje, a 15,7% su nekvalifikovani radnici. Kvalifikaciona struktura zaposlenih prema stručnom obrazovanju, posmatrana po republikama, gotovo je ujednačena. Ova ujednačenost bolje se uočava ako se apsolutan broj zaposlenih svede na "uslovno nekvalifikovane radnike". Ovaj koeficijent kreće se od 2,67 za Slovenij~.Jg do 2,75 za Crnu Goru. Razlika između ova dva koeficijenta je minimalna i iznosi svega 0,08. Ako se uporede tabele 27 i 28, vidi se da je povoljnija kvalifikaciona struktura zaposlenih prema stepenu stručne spreme. Tu je veći procent zaposlenih sa visokom, višom i srednjom stručnom spremom, kao i veći procent visokokvalifikovanih, kvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika, dok je manji procent zaposlenih sa nižom stručnom spremom i nekvalifikovanih radnika. Kvalifikaciona struktura zaposlenih prema stepenu stručne spreme oovoljnija je, pošto je izvesnom broju radnika koji ne poseduju odgovarajuće stručno obrazovanje, priznata od strane radnih organizacija viša sprema, bilo na osnovu njihove stručne osposobljenosti za rad na radnom mestu, ili na osnovu završenih kurseva i drugih formi za ostručavanje radnika u radnim organizacijama.

Tab. 29 - STRUKTURA ZAPOSLENOG OSOBLjA U DRUŠTVE~Ota SEKTORU PREMA STEPENU STilUČNOG OBH.AZOVANjA. l. STEPENU STRUCG'·•U: SPREME ZA RAD fi~A RADNCH'"i ~""niES"fU -

Ukupno

Stanje· na dan 31. marta 1967.

Visoko

Više

Srednje

stručno

stručno

stručno

obraz ovanje

obraz ovanje

obrazovanje

Visokokvaobraz o- lifikovani vanje Niže

stručno

STEPEN STRUČNOG OBRAZOVANJA

Ukupno Visoka struč. sprema Viša stručna sprema Sred. stručna sprema Niža stručna sorema Visokokval ifi k~ van i Kvalifikovani Polukvalifikovani Nekvalifikovani

100 6,4 4,5 IS, l

100 95,8

4,9

0,0 O, l O, l 0,0

2,8 1,2

9,3

30,0 15,5 14,3

0,0

100 23,2 69,0 6,5 0,2 0,5

100 8,9 14,8

72,8

0,0

0,9 1,2 1,1 0,2

O, l

O, l

0,5

100 1,9 3,8 4'7,9 38,4

0,8 3,4 2,2 1,6

STEPEN STRUČNE SPREME

Ukupno

Tab. 28- ZAPOSLENO OSOBLJE U DRUŠTVENOM SEKTORU PREMA STEPENU STRUČNE SPREME ZA RAD NA RADNOM MESTU Stanje na dan 31. marta 1967. l

Visoka Ukupno

stručna

l

sprema

Viša stručna

sprema

l

l

Visok okva stručna stručna lifikosprema sprema vani

Srednja

Niža

Kvalifi kovani

Polukvalifikovani

Nekvalifikovani

ZAPOSLENO OSOBLJE, u hiljadama

Ukupno

3 529

224

159

533

174

328

l 059

547

505

Privreda Neprivreda

2 866 663

109 115

70 89

313 220

93 81

310 18

l 024

522 25

425 80

Bosna i Hercegovina Crna Gora " Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

478 69 898 227 499 l 358 916 359 83

26 5 57 14 24 98 73 20 5

19 3 42 9 21 65 43 16 6

70 12 131 38 70 212 145 52 15

23 4 36 15 25 71 47 19 5

42 7 84 21 39 135 99 29 7

138 20 283 67 156 395 262

77

liO

83 9 153 30 96 176 120 46

23

JO

9 112 33 68 206 127 67 12

STRUKTURA (ukupno

··.

.

100)

!OO 100 100 100 100

O, l

O, l O, l

0,0 0,0 0,0

0,0 0,0 0,0

100 100 100 100

100

6,4

4,5

15,1

4,9

9,3

30,0

15,5

14,3

Privreda Neprivreda

100 100

3,8 17,3

2,5 13,4

10,9 33,2

3,8 12,2

10,8 2,7

35,7 5,3

18,2 3,8

14,8' 12,1

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100 100 100 100 100 100 100 100 100

5,4 7,2 6,3 6,2 4,8 7,2 8,0 5,7 6,0

4,0 4,3 4,7 4,0 4,2 4,8 4,7 4,5 7,2

14,6 17,4 14,6 16,7 14,0 15,6 15,8 14,4 18,1

4,8 5,8 4,0 6,6 5,0 5,2 5,1 5,3 6,0

8,8

28,9 29,0 31,5 29,5 31,3 29,1 28,6 30,6 27,7

17,4 13,1 17,0 13,2 19,3 13,0 13,1 12,8 12,1

16,1 13,1 12,5 14,5 13,6 15,2 13,9 18,6 14,5

lO, l 9,4 9,3 7,8 9,9 10,8 8,1 8;4

12,3 17,0 39,9 59,0 2,2 1,5 0,4 0,2

O, l

=

9,2 2,7 7,5 28,3 69,8 0,7 1,0 l ,3 1,0

Nekvali fi kovani

Kvalifi kovani

Polukvalifikovani

100 0,3 0,8 3,4 1,5 15,5 74,3 3,0 1,2

100 0,0 0,0

100

0,7 0,9

1,8 3,0

3,0 39,8 52,3 3,3

20,2 28,2 45,1

11,9 0,0 O, l 0,5 2,0 3,8 15,6 39,5 2,7

29,8 0,4 0,7 3,5 18,3 4,8 20,1 54,1 94,0

100 100 1,8 3,5

4,1 0,4 79,4 10,3

0,3 0,2

0,! O, l i,S

100 24,1 l ,3

5,6 1,6 4,3 1,5

4,1 5,6 7,2 40,8 60,9 4,8 2,1

0,4 48,2 2,0

O, l 0,1

Podaci tabele 29 pokazuju postojeće odnose zaposlenih prema stepenu stručnog obrazov.anja ~.sten penu stručne spreme. Iz podataka gornjeg dela ove tabele vidi se, na primer, da se ~d zapo~lenth koJI. poseduju dokumenat o završenom visokom stručnom obrazovanju, 95,8% nalaze na rad~1m mest~~a-~a koJav se traži visoka stručna sprema, da su 2,8% od njih raspoređeni na radna mesta za koja se traz1 v1sa strucna sprema itd. lli, od zaposlenih koji poseduju dokumenat o završenom višem stručnom obrazov~nju, 23,~% nalaze se na radnim mestima za koja se traži visoka stručna sprema, a 69,0% nalaze se na radn1m mestima za koja se traži viša stručna sprema itd. . . .. . Donji deo tabele 29 pokazuje, na primer, da od ukup~o? broJa zaposlemh vkOJI se. nalaze na ra_?n1m mestima za koja se traži visoka stručna sprema, 67,3% poseduje 1 dokumenat o zavrsenom v1sokom strueno~ obrazovanju, da 9,7% poseduje dokumenat o završenom višem stručnom obrazovanju, da 17,0% poseduje dokumenat o završenom srednjem stručnom obrazovanju itd.

Tab. 30 - STRUKTURA ZA.P9SlENOG OSOBLJA U DRUŠTVENOM SiSKTORU PRE~A GRUPAMA ZANIMANJA l SKOLSKOJ SPREMI- Stanje na dan 31. marta 1967. u procent1ma l

l

Ukupno

Ukupno

Ukupno

32

l

=

35

Visoka struč. sprema Viša stručna sprema Sred. stručna sprema Niža stručna sprema Visokokval ifi kova n i Kvalifikovani Pol u k val ifi kova n i Nekvalifikovani

2,6 9,7 40,7 1,2

4,5 67,3 2,7 0,4 0,0

=

u procentima

Po!joprivred nici Rudari Industrijski i zanat. radnici Saobraćajno osoblje Trgovinsko osoblje Osoblje usluga Osoblje zaštite Finansijske i kane. osoblje Rukovodeće osoblje v . StrucnJaCI· 1· umetnici

l

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Srednja škola

Visoka škola

Viša škola

4,3 0,4 O, l O, l

2,4 0,2

O, l 1,5

0,7 1,4

0,0

O, l

8,3 0,7

0,3 1,2 28,6 20,7

0,7 2,2 14,0 10,5

2,4 24,8 31,3 45,5

O, l O, l

11,5 l ,9 0,8

1,0 3,9

Škola Osza VK n ovna i KV škola radnike 18,3

3, l 7,2 29,4 14,5

38,1 8,5 3,5 6,6 8,0 4,4

14,8 7,7 3,6 10,2 21,1 15,3

9,6 20,4 46,2 12,8 13,1

4 do 7 razreda osnovne škole

Bez škole i l do 3 razreda osn. šk.

38,5

58,9 65,1 47,8 55,4 30,6 57,1

52,8 16,9

5,0 5,0

27,8 23,1 ll ,4 4,3 .dO .,o

24,0

19,9 2,1 0,3

oo,u

Pri korišćenju ovih informacija treba imati u vidu da su grupe zanimanja vrlo različitog sastava. Na primer, grupa "stručnjaci i umetnici" pored visokoškolovanog kadra inženjera svih ~rsta,.lekara, ~~omatolog~, farmaceuta, advokata, pravnika, ekonomista, profesora, nastavnika i ostalog strucnog l umetmckog osoblja

33

obuhv~ta i drug~ zanima~la ~oja su s.truč~a, ali za čije ?b~vljanje lica ne moraju imati visoku školsku spremu (na pnmer, bab1ce, bolmcan, masen, knpgovođe, vasp1taci, tehnički crtači, laboranti, muzikanti i dr.). . .~ajnižu škols,ku spre~u imaju rudari i osoblje usluga (u proseku 4 godine i 9 meseci školovanja), a naJVISU rukovodece osoblje (12 godina i 4 meseca školovanja). . s:ega ~e~iri. ?rupe z~n.i~anta: trgovinsko osoblje, finansijske i kancelarijske osoblje, rukovodeće ~soblje 1. strucnJaCI. 1 umetniCI lmaJ.U u proseku zaposlen~, osoblje iznad nivoa obaveznog osmogodišnjeg :I
Tab. 32- PlfUPRAVINHCU U RADNIM ORGANIZACIJAMA DRUŠTVENOG SEKTORA Pripravnici na dan 31. decembra 1967 . sa visokom i višom školom

----

ukupno

17 994 9 033 3 612 258 155 688 2 481 l 513 126 200 8 961 6 437 2 524 l 951 223 5 346 513 3 143 6 818 3 837 2 575 406

Ukupno PRIVREDA Industrija Eoljoprivreda S umarstvo

Graf. 10- PROSEČAN BROJ GODINA ŠKOLOVANjA ZAPOSLENOG OSOBLJA PREMA GRUPAMA ZANIMANjA 31. mart 1967.

Građevinarstvo Saobraćaj i veze Rukovodeće

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Stamb. i kom, delatnost NEPRIVREDA Kult. i soc. delatnost Društv. i državne službe Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

osoblje

Stručnjaci i umetnici~!!!lia~~-~~--~;m~ Fin.i kane. osoblje Trgovinsko osoblje UKUPNO Saobraćajno

osoblje

Ind.i zan. radnici Osoblje zaštite · Poljoprivredr1ici Rudari Osoblje usluga

Tab. 31 -STRUKTURA ZAPOSLENOG OSOBLJA PREMA STEPENU STRUČNOG OBRAZOVANJA l RADNOM STAŽU Stanje na dan 31. marta 1967. u procentima

Ukupno

Visoko

Više

Srednje

Niže

stručno

stručno

stručno

stručno

obrazo- obraz ovanje vanje

obraze- obrazovanje vanje

Visok okvalifikovani

Kvali- Polufi ko- kvalifivani kovani

Nekvalifikovani

žene

7 914 2 166 944 97 33 167 350 420 57 48 5 748 4 736 l 012 719 86 2 254 119 2 070 2 666 l 676 895 95

svega 6 656 2 393 l 435 114 56 215 164 346 12 51 4263 2 828 l 435 723 i77 l 776 271 l 153 2 556 l 694 745

117

37,0 26,5 39,7 44,2 36,1 31,3 6,6 22,9 9,5 25,5 47,6 43,9 56,9 37,1 79,4 33,2 52,8 36,7 37,5 44,1 28,9 28,8

l 930 l 423 507 225 48 724 63 520 976 643 307 26

100

100

100

100

100

100

100

100

100

Radni staž do l god.

6,5

7,1

5,5

7,9

3,4

0,3

6,7

3,4

9,0

5,2

5,5

4,3

5,6

3,2

0,4

5,2

3,7

7,3

3- 5

17,0

17,5

12,7

15,3

12,5

3,9

16,5

15,2

22,9

6 - 10

26,2

22,9

20,2

22,5

27,4

15,5

25,0

30,0

30,0

l l - 15

19,0

15,6

18,1

19,1

18,5

27,4

20,2

22,3

15,9

16 -

20

14,4

10,6

16,8

14,9

19,7

24,5

14,7

16,9

9,~

21-25

6,3

8,3

11,7

7,8

9,0

12,6

6,3

5,3

3,1

26-30

3,2

6,8

6,1

4,0

4,0

8,0

3,2

2,1

1,3

31 -

35

1,6

3,7

3,3

2,1

1,7

5,4

1,7

0,9

0,6

36-40

0,5

1,6

1,2

0,7

0,5

1,8

0,5

0,2

O, l

41 i više god.

O, l

0,4

O, l

O, l

O, l

0,2

0,0

0,0

0,0

ll

12

14

12

13

17

ll

ll

9

Do 2 god.

p rosečan radni staž - godina

34

32,3 28,9 36,4 16,5 39,4 37,7 7,7 36,2 12,3 8,3 33,6 30,0 50,1 31,3 55,8 32,1 52,9 25,1 36,6 38,4 34,3 27,4

28 663 13 089 l 798 380 3 564 2 332 4 702 2 154 644 8 468 6 075 2 393 6 122 738 7 824 3 097 3 399 15 951 10 125 4 751 l 075

7 326 3 668 642 125 910 448 l 091 313 129 4 073 2819 l 254 l 677 277 2 910 821 l 200 4 514 3 068 l 207 239

25,6 28,0 35,7 32,8 25,5 19,2 23,2 14,5 20,0 48,1 46,4 52,4 27,4 37,5 37,2 26,5 35,3 28,3 30,3 25,4 22,2

Za prvih deset meseci 1968. godine radne organizacije primile su na rad u svojstvu pripravnika preko 37 hiljada lica sa završenom visokom, višom i srednjom školom. Do kraja 1968. godine, prema intenzitetu primanja pripravnika u julu, avgustu, septembru i oktobru, može se očekivati da će biti primljeno oko 50 hiljada pripravnika. Od ukupnog broja primljenih pripravnika, 31% su pri pravnici sa završenom visokom i višom školom, a 69% su pri pravnici sa završenom srednjom školom. Ovaj odnos je nepovoljniji kod radnih organizacija privrednih delatnosti (26% : 74%), a znatno je povoljniji kod radnih organizacija neprivrednih delatnosti (48% : 52%). Tab. 33- flUKTUACijA ZAPOSlENOG OSOBljA U DRUŠTVENOM SEKTORU u procentima Graf. ll FLUKTUACijA ZAPOSLENOG OSOBLJA U DRUŠTVENOM SEKTORU

U ku pn~

Primljeno pripravnika u periodu jan.-oktobar 1968.

1964119651196611967119681':::!

1963-1968 (Mesečni

prosek)

Ukupno

O ~!jj

3-

Privreda Industrija Eoljoprivreda S umarstvo

Privreda Nepri vreda

Građevinarstvo Saobraćaj i veze 2--

o

1963

196'•

l%5

1%6

1967

1968

Trgovina i ugost. Zanatstvo Stambena i komun. delatnost Neprivreda Kult. i soc. delatn. Društvene i državne službe

3,09 3,35 l ,96 7,61 8,89 4,89 1,81 2,29 2, 96

2,71 2,96 l ,78 7,22 7,91 4,74 1,54 2,16 2,80

2,13 2,29 l ,53 5,08 5,27 3,88 1,41 l ,75 2,29

1,77 l ,92 l ,37 4,08 3,10 3,32 1,20 l ,59 2,09

1,50 l ,63 l' 19 3,51 2,48 2,79 1,06 l ,43 l ,71

49 49 61 46 28 57 59 62 58

3,54 3,52 2,49 2,25 l ,85 l ,32 l ,32 l ,28 l ,03 0,78 1,39 1,33 1,16 0,93 0,81

52 59 58

1,17 1,31

64

1,55 1,25 0,75

Fluktuacija zaposlenog osoblja od 1964. godine u stalnom je padu. U poslednjim godinama pada i stagnacije zaposlenosti došlo je i do smanjenja fluktuacije. Broj zaposlenih koji su mesečno menjali svoje zaposlenje, od 3, l u 1964. godini smanjio se na l ,5% u 1968. godini. Fluktuacija zaposlenog osoblja u privrednim delatnosti ma gotovo je dva puta veća od fluktuacije zaposlenog osoblja u neprivrednim delatnosti ma. Najveća fluktuacija zaposlenih je u poljoprivredi, šumarstvu i građevinarstvu, a najmanja u društvenim i državnim službama i u organima i radnim organizacijama kulturne i socijalne delatnosti.

35

Tab. 34 -

STRUDn'"URA ZAPOSLENOG OSOBLJA U DRUŠTVEN0t'1 SEKTORU PREMA SMENAMA - Stanje na dan 31. decembra u procentima 1964

jedunoj smeni

TRAjAt•ijU RADNOG VREMENA Stanje na dan 31. decembra 1967.

1967

zaposleni na radnim mestima na kojima se radilo

ukupno

ZAPOSlENO OSOBLJE U DRUŠTVENOM SEKTORU PREMA NEDELJNOM

Tab. 35 -

l d~e l smene

~kupno

tri smene

zaposleni na radnim mestima na kojima se radilo

~oj l d~e

jed smeni

smene

l

t~

i smene

Prosečan

broj

Broj zaposlenih koji rade nedeljne

smena Ukupno

196411967

42

43-47

48

časa

časova

časova

Struktura prema nedeljnom trajanju radnog vremena (ukupan broj zaposlenih = l OO) 42

1964

Ukupno

100

78,5

12,7

8,8

100

74,0

14,1

11,9

1,14

1,18

100

76,4

13,8

9,8

100

70,9

15,6

13,5

I,IS

1,20

Industrija

100

64,4

19,0

16,6

100

58,7

21,5

19,8

1,26

1,32

Poljoprivreda

100

97,2

2,1

0,7

100

94,9

3,5

1,6

1,02

1,03

Šumarstvo

100

97,3

2,2

O,S

100

94,9

3,6

1,5

1,01

1,03

Privreda

Građevinarstvo

100

96,0

2,1

1,9

100

93,5

2,8

3,7

1,03

1,04

Saobraćaj

100

71,2

16,0

12,8

100

S7,5

10,0

32,5

1,20

1,36

Trgovina i ugostitelj.

100

80,9

17,4

1,7

100

75,2

21,9

2,9

1,11

1,15

Zanatstvo

100

86,1

J

1,9

2,0

100

85,0

13,2

!,8

1,08

1,08

Stambena i kom. delat.

100

93,2

3,0

3,8

100

89,5

3,4

7,1

1,04

1,07

100

90,6

6,3

3,1

100

88,4

7,5

4,1

I,OS

1,08

Kulturna i socijalna delatnost

100

86,6

9,1

4,3

100

84,7

10,0

5,3

1,08

1,10

Društvene i drž. službe

100

99,3

0,5

0,2

100

98,3

0,9

0,8

1,00

1,03

i veze

Neprivreda

Ukupno Privreda Industrija foljoprivreda Sumarstvo Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostitelj. Zanatstvo Stambena i kom. delat. Neprivreda Kulturna i sac. delat. Društv. i drž. službe Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

3 388

2 268

23S

2 790 l 32S 2S8 63 28S 250 3S7 18S 67 598 43S 163 4S9

l 686 864 99

233 129 6 0,2 60 7 lO 19 2 2 2 0,1 20 2 75 12 98 27 12 IS 0,1

64 865 224 485 l 291 834 371 86

so

128 171 229 97 48 582 421 161 340 28 588 136 279

897 589 25S S3

časa

\1967

1964

Prosečan broj smena u kojima rade radnici, jedan je od pokazatelja iskorišćenja kapaciteta. On pokazuje odnos između celokupne zaposlenosti i broja zaposlenih na radnim mestima na kojima se radi samo u jednoj smeni. On je manji ukoliko je veći broj radnih mesta na kojima se radi samo u jednoj smeni. Ukoliko svi radnici rade

iznosi l, a ukoliko svi rade na radnim mestima ~~~ja~:~~nih na radnim mestima na koj ima se radi u

~!~j s~:~~slenih ne radnim mestima na kojima se radi u

mJ

~~j s~:~~slenih na radnim mestima na kojima so radi u

na kojima se radi u tri smene, onda iznosi 3. Svako povećanje ovog pokazatelja od

na

povećanje

l naviše ukazuje

radnih mesta na kojima se radi u

dve odnosno u tri smene. U periodu od 1964. do 1967. godine prosečan broj smena povećao se od 1,14 na 1,18. Najveće povećanje bilo je u industriji i rudarstvu (za 0,06), zatim u saobraćaju i vezama (za 0,16), i u trgovini i ugostiteljstvu (za 0,04). Učešće broja zaposlenih koji rade na radnim mestima na kojima se radilo u jednoj smeni, od l 964. do 1968. godine u ukupnoj zaposlenosti smanjilo se za 6%, dok se učešće zaposlenih koji rade na radnim mestima u dve smene, povećalo za l l%. a na radnim mestima sa tri smene za 3S%-

36

časova

--

1967

22,3

67,0

3,7

6,9

74,0

26,1

871 332 1S3 73 97 72 ! 18 69 17 14 12 2 99 34 202 76 108 366 233 101 32

10,9 IS,8 6,S 13,8 2,4 10,3 6,1 4,3 9,7 85,7 8!,0 96,0 21,2 22,3 23,3 27,1 21,9 21,7 22,0 21,0 22,0

60,4 6S,2 38,4 79,4 44,9 68,4 64,1 52,4 71,6 97,3 96,8 98,8 74,1 43,8 68,0 60,7 57,S 69,5 70,7 68,7 61,6

4,0 S,9 2,8

8,4 9,7 2,3 0,0 21,1 2,8 2,8 10,3 3,0 0,3

SS, l 78,3 90,7 84,6 96,4 88,4 92,1 9!,S 88,6 12,0 16,4 2,S 76,2 77,5 70,7 71,6 69,1 76,9 76,7 77,1 77,7

31,2 2S,I S9,3 20,6 34,0 28,8 33,1 37,3 2S,4 2,4 2,7

1,6 1,2

l ,3 1,8 4,2 1,7 2,3 2,6 I,S 2,6 0,2 6,0 l ,3 9,0 1,4 l ,3 1,9 0,3

o,s

0,0 4,4 3,1 8,7 5,4 20,2 2,1 1,4 4,1 1,2

1,2 21,5 53,1 23,3 33,9 22,3 28,4 27,9 27,2 37,2

Graf. 13- STRUKTURA ZAPO·

SLENOG OSOBLJA U DRUŠTVE· NOM SEKTORU PREMA NE· DELJNOM TRAJANJU RADNOG VREMENA

na radnim mestima u jednoj smeni, ovaj pokazatelj

ez2

l 43-47 časova j 48 l 1964 l 1967 l 1964 l

88S

Tab. 36- BROj RADNIH ORGANIZACIJA KOJE RADE 42 ČASA NED!EljNO Stanje krajem 1967. Graf. 12- STRUKTURA ZAPOSLENOG OSOBLJA U DRUŠTVENOM SEKTORU PREMA SMENAMA

u hiljadama

Radne organizacije koje rade 42 časa

Ukupno

Ukupno Privreda Industrija ~oljoprivreda

Sumarstvo Građ e vi narstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Stambena i kom. delatnost Neprivreda Kult. i socijalna delatnost Društv. i državne službe

30 13 2 2

306 714 585 SS6 169 753 460 3 342 2 874 975 16 592 ll 113 s 479

22 705 7 211 l 474 l 113 113 436 268 l 855 l 266

686 IS 494 lO 328 s 166

74,9 52,6 S7,0 43,5 66,9 S7,9 58,3 55,5 44,1 70,4 93,4 92,9 94,3

48

časova

80 43-4?

časova

60

40 42

časa

20

1964

196?

Krajem l 967. godine, tj. gotovo na polovini zakonom predviđenog prelaznog roka ~april 19!0), 75.% radnih organizacija društvenog sektora prešlo je u potpunosti na 42-časovnu radnu nedelJU. U p~1vredn1m delatnostima prešlo je do kraja 1967. godine S3% radnih organizacija, a u neprivrednim delatnost1ma 93%. Od blizu 3 400 000 krajem 1967. godine, 67% zaposlenih radilo je 42 časa nedeljne, 7% od. 43.. do 4~ časova nedeljne, a svega 26% zaposlenih radilo je još po 48 časova nedeljne. Procentualno, ~aLvec1 broJ zaposlenih u privrednim delatnostima na 42-časovnu radnu nedelju. pr~šao je .u d.elatn~st1 s~marstva (79,4%), zatim u stambenoj i komunalnoj delatnosti (71 ,6%), a naJmanJe u poljopnvredt (38,4;Yo). 37

G1·af. 14- LICA KOJA TRAŽE ZAPOSLENJE (Godišnji prosek u hilj.)

Tab. 38

Tab. 37- BROJ liCA KOjA TRAŽE ZAPOSLENjE, godišnji prosek

OSNOVNI

=

Zaposleni

Broj

Indeks 1964 1965 1966 i( j7 1968 1968 1964

učenika-stud e~

Broj škola

nata u hilj.

[

oo

~ 60

150

62

64

66

120 1968

Ukupno

212

237

258

269

31 Jl) 147

Žene

122

126

120

122

136

Ill

90

Ill

138

147

175

194

Muškarci Kval if i kovan i

Jedna od posledica pada i stagnacije zaposlenosti je povećanje broja registrovanih lica koja traže zaposlenje preko zavoda za zapošljavanje. Ovi podaci ne mogu se poistovetiti sa brojem nezaposlenih. Deo stvarno nezaposlenih lica nije registrovan kod zavoda za .zapošljavanje iz raznih razloga, a jedan deo registrovanih lica kod zavoda za zapošljavanje faktički radi kod privatnih poslodavaca, m svom poljoprivrednom imanju, ili u svojoj privatnoj radnji.

Nekvalifikovani Prvi put traže zaposlenje

32

38

52

66

93

291

180

199

206

203

218

121

89

96

87

92

113

127

Bili u radnom odnosu

123

141

17!

!77

198

161

Bosna i Hercegovina

23

25

28

31

38

165

4

4

5

6

6

!SO

Hrvatska

S2

57

58

sa

64

123

Makedonija

24

37

4S

46

S4

22S

Crna Gora

U godinama od 1964. do 1968. kod Slovenija 19 271 12 IS 7 9 lica koja traže zaposlenje preko zavoda Srbija 102 105 liO 113 130 127 za zapošljavanje, došlo je do promena u strukturi i dinamici. U ranijem periodu Uže područje 66 67 77 112 69 69 veći je bio broj žena koje su tražile Vojvodina 29 138 24 21 20 21 posao. U ovom periodu broj muškaraca Kosovo 24 200 16 23 22 12 koji traže posao gotovo se udvostručio, dok se broj žena koje traže zaposlenje neznatno povećao. Broj nekvalifikovanih radnika u ranijem periodu znatno brže je rastao od broja kvalifikovanih radnika. U ovom periodu situacija je obrnuta, pa se broj kvalifikovanih lica (lica sa visokom, višom i srednjom školom, visokokvalifikovani i kvalifikovani radnici) gotovo utrostručio, a broj nekvalifikovanih lica (lica sa nižim stručnim obrazovanjem i nekvalifikovani radnici) neznatno se povećao. Sličan je i odnos lica koja prvi put traže zaposlenje i lica koja su već ranije bila u radnom odnosu.

Osnovna od toga srednastavnici sa stva po ln v enastici je ukupno punim radnim bavnoj vreme- vrednosti nom

Izdvajanja za sopukup- lični do- mate- stvene no h oci rijal ni fondove (neto) od toga

17 724 17 477

3 799 3 9SO

182 236 134 125 20S 230 150 344

3 579 s 99S

234

2142 902 4 397 2264

350 6S6

23 292

Osnovne škole

1964 1967

14 386 14 097

2 980 2 922

12S 147 9S 360 137 70S lOS 179

l 940 3 118

72

l 162 5S7 2 393 l 322

128 24S

142

Škole za kvalifi- 1964 kovane radnike 1967

669 697

153 217

3 481 4 120

130 237

7

7 687

8S 233

29 98

21 64

2 18

Tehničke stručne

i druge 1964 škole 1967

Sl6 545

172 196

10 S31 ll 739

6 54S 7 000

2SI 380

17

166 326

61 IS7

30 6S

3 22

Školf! za obrazavanje nastavni ka 1964 i umetničke 1967

147 109

34 31

3 371 4 342

2 080 2 16S

61 124

6

46 106

20

ss

6 12

o

1964 1967

337 399

142 180

8 191 JO Sl4

6 33S

184 359

lO

8 404

102 244

45 13S

13 2S

l IS

1964 1967

186 235

101 IS6

8 313 JO 425

4 3SS 6 801

2S3 444

28

177 341

49 140

63 93

8 29

Više i vis. škole 1964 i fakulteti 1967

260 262

161 195

18 S40 20 460

IS 002 IS 71S

712 l 261

8S

361 681

127 324

80 133

3 S2

l 223 l 133

57 S2

2 702 2 349

967 960

48 73

9

43 73

15 30

JO 20

l 7

Gimnazije Školski centri

Ostale škole

1964 1967

s 441

s

7

U koloni l iskazan je broj škola odnosno školskih jedinica u kojima učenici prate nastavu, bez obzira na to da li su ove škole samostalne ili se nalaze u sastavu druge škole kao područna odeljenja ili odeljenja druge vrste škola. Samo izvestan broj od njih su nosioci posebnog računa i podnose završne račune, na bazi kojih su informacije, prikazane u gornjoj tabeli, prikupljene.

OSNOVNE, SREDNjE, V!Š~ l VISOKE ŠKOLE

Gt·af. 15 'l

Graf. 16- UPISANI UČENICI l STUDENTI u hilj.

flll.1.

j

500

1

vi3c

':?:

500

'7;

J

200

:'f

~

~ w

·~·

400

300

-200

-100

100.

19~7/~a ~a/o9

38

Rashodi

1964 1967

4QO

Podaci su procenjeni na osnovu stvarnih podataka prvih deset meseci 1968. godine i prognoziranih podataka za novembar i decembar 1968. godine.

u mil. din.

Ukupno

;oo

1)

O ŠKOlAMA ·;:·

u hiljadama

!JJ/61 61/62 62/63 63/6A 6A/65 65/66 66/67 o7/68

U 1967/68. godini u odnosu na 1963/64. godinu kod osnovnih škola, umetničkih škola, a naročito kod škola za obrazovanje nastavnog kadra, došlo je do manjeg pada. Istovremeno došlo je do povećanja broja učenika kod stručnih škola, gde je indeks 131, i kod gimnazija, kod kojih je indeks 128.

89

Tab. 39- ŠKOLE

ft

UČiENDCR PO REPUBLIKAMA

Bosna i Hercegovina

Si ovenija

Crna Gora

100

svega

Tab. 40- OBUHVAT D!ECE OD 1 DO 14 GODINA U OSNOVNIM ŠKOLAMA u hiljadama

Kosovo SFRj

ŠKOLE Osnovne škole Nepotpune

1963/64 1967/68 indeks

Potpune

1963/64 1967/68 indeks

Srednje

škole1 )

1963/64

258

1967/68

255 99 198 112 57 35 33 94

indeks Ostale škole

1963/64 1967/68 indeks

Više

visoke škole

2 180 2 065 95 512 631 123

1963/64 1967/68 indeks

Bosna i Hercegovina

518 494

2 092

l 129

2 026

95

97

l 052 93

149 148

l 349 l 271 94 448 444

99 45 45

100 23 96

99 187 219 117

4

82

4 !OO

79

22

96

322 368 114 143 153 107 79 67 85

IS 19 127

510 534 105 617 508 82 209 215

!03 261 284 109 29 29 100

3 434 3 293 96 l 574 l 677

107 566 633 112

475 416 88 95 98 103

2 601

2 509 96 950 l 002 105 345 389 113 310 263 85 70 68 97

281 261 93 414 415 100 160 178

ill 133 127 95 17 18 106

552 523 95 2!0 124 61 66 108 32 26

8! 8 12 150

Potpune Sred nje škole 1 )

1963/64

245

1967/68

218

indeks 1963/64 1967/68 indeks

89 330

1963/64

68 89 131 13

1967/68 indeks

1963/64 1967/63

392

119

25 22

90 66 68 103 13 19

120 103 86 510 494 97 !24

138

147 l 18

18 23 130 37 47

1963/64

87 20

1967/68

27

l 2 134 2 2

indeks osnovnih škola na l OOOO stanovnika 1963/64

136

137

129

l 654 l 626

l 806

203

272

240

66 74

Ostale škole

indeks Više i visoke škole 2)

ll

31 30 99 213 198 93 49 59 120

6 5

20

20

258

209 81

930 902 97 203 274 135 36 36 lO! 80 !OI

87 9

103

18 198

16 113

126

l 499 l 388

l 736 l 654

l 518 l 389

l 376

354

310 361

313 336

338 381

113 116

85 109

72

77

349 90

125

86

113

14

179 138

17 13

77 542

78 262

508

240 91

62 58 93 126

129

154 123 20 28 146

9 lO

2 2

l !l ll

99

65

76 118

16 138

l 480 l 292

l 338

94

129 176 136 25

24 98

54 70

3 9 2.69

Učenici

1967/68

l 688

Crna Gora

l 524

l 494

svega 7-10

11-14 Hrvatska

svega

7-10 11-14 Makedonija

svega 7-10

11-14 Slovenija Srbija Uže

područje

Vojvodina Kosovo

66 56 84 187 202 108 45 52 114

svega

7-10 11-14

260

UČENICI u hiljadama

Osnovne škole Nepotpune

ukupno

7-10 11-14

svega 7-10 11-14 svega 7-10 11-14 svega 7-10 11-14 svega

7-10 11-14 svega 7-10 11-14

3 187 l 637 l 550 676 363 3!2 94

so

44 629 316 312 279 145

134 242 1.20 122 l 268 642 625 775 386 389 280 137

344

270 132 138 180

143 212 119 93

lli 69

277

284 364 95 4 ) 125

304 372 85'1) 107

Tab. 41 UČEN§Ci iV RAZREDA NEPOTPUNO RAZVIJENIH OSNOVNIH ŠKOlA PREMA USLOV!MA ZA ZAVRŠAVANJE OSMORAZR!EDNOG ŠKOLOVANjA U 1%7/68. ŠKOLSKOJ GODINI

l 784 l 798

(ukupno

193 247

razreda 1 )

71

l) Obuhvaćene su škole za kvalifikovane radnike, škole za ostali stručni kadar, tehničke i druge stručne škole, škole za obrazovanje nastavnika, umetničke i gimnazije. 2 ) Raspored studenata po republikama prema lokaciji škole fakulteta. 3 ) Raspored studenata po republikama prema mestu stalnog boravka. •) Nedostaju podaci za 3 387 studenata, koji studiraju u drugim republikama.

40

Učenici

43·1)

U periodu od 1963/64 do 1967/68. došlo je do opadanja nepotpuno razvijenih. osnovnih v~ kola ser:; kod Slovenije, gde je došlo do porasta za oko 5%. Ovaj pad je izražen kod petorazredmh, a naroc1to kod .sestorazrednih škola, dok su četverorazredne ško!e u porastu. Međut!m, broj učenika je u stalnom opadanJU bez obzira na razvijenost škola. Počev od školske 1964/65. godine opadanje broja učenika kreće se između 24 i 28 hiljada godišnje. Do opadanja broja učenika jednim delom dolazi usled pristizanja smanjenih konti,~genata de.:~ za školovanje. Kod potpunih osnovnih škola blaži je pad u Crnoj Gori i Hrvatskoj, a mal~. V~CI u Slov~~ l JI. U Srbiji porastao je broj potpunih škola za oko 7%, a blaže je opao broj učenika. Kod srednph skolaznacaJnO je porastao broj učenika. Vredno je napomenuti da se broj nastavnog osoblja sa skraćenim radnim vremenom smanjuje, što je u skladu sa nastojanjima da se honorarni rad nastavnika smanji. Kod osnovnih i srednjih škola obuhvaćeni su samo redovni učenici, dok su kod visokoškolskih ustanova obuhvaćeni i vanredni studenti.

2 799 l 503 1296 585 351 234 85 47 38 578 293 285 246 137 108 225

89 98 80 81 97 64 87 96 79 95

liO

liO

!19 l 206 575 631 705

115 l 080 564 516 630 319 311 246 120 126 204 125 79

100 96

3 154 l 536 l 618 725 362 362 97 49 48 608 295 312 290 145 145 229

324 381 257 120 137 244 131 113

99

91 85 95 75 98

89 98

82 89 98

82 96 100

92 84 95 70

Procent dece koja pohađaju osnovnu školu, predstavlja odnos između broja učenika određene grupe starosti i ukupnog broja dece istog uzrasta. Deca ispod 7 godina, koja su u školskoj 1965/66. činila oko 2% školske dece i starija deca sa 15 i više godina, koja su činila oko 2,5%, isključena su iz kontingenta dece od 7 do 14 godina obuhvaćene školom, radi preciznije ocene obuhvata osnovnom školom generacija koje podležu obaveznom školovanju. Istovremeno uključena su deca mlađa od IS godina, koja su već završila osnovnu školu i sada su učenici srednjih škola. Deca od 7 do lO godina obuhvaćena su školom skoro u potpunosti (98%), ako se ima u vidu normal n procent neobuhvaćene dece iz zdravstvenih razloga. Drugačija je situacija sa decom od ll do 14 godina kod kojih je procent obuhvata niži (80%). Obuhvat dece od ! l do 14 godina po republikama je vrlo različit U 1967/68. školskoj godini u Bosni i Hercegovini osnovnom školom obuhvaćeno je 64% a u Sloveniji 96%

razreda

Učenici

srednjih škola na 10000 stanovnika 1963/64 1967/68 Studenti na l OOOO 1963/643 ) stanovnika 1967/683)

90 94 86 81 91 70 90 94 86 97 98 96 86 93 79 98 97 99 91 93 88 90 92 88 96 96 97 85 93 74

2 872 l 537 l 335 549 330 219 85 47 38 608 309 299 241 135 106 237 116 121 l 151 599 552 700 356

imaju uslova da završe osmorazred no ško!ovanj e

nemaju uslova da za-

u istoj školi")

SFRj Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska ~']akedonija

Slovenija Srbija Uže područje Volvodina Ko~ ovo

143 924 46 852 5 173 24 167 13 281 7 422

47 029 32 418 2 995 ll 616

2 l

2 3 l 9

71 53 81 94

67 98 74 7b

88 63

27 45 19 6 33

23

23 12

27

Rezultati statističkog istraživanja o realnim mogućnostima za ostvarivanje osmorazrednog osnovnog školovanja pokazuju da 27% učenika koji su pohađali u 1967/68. školskoj godini IV razred u nepotpunim osnovnim školama, nema moguć­ nosti dazavrši obavezno osmorazredno školovanje. Situacija među republikama je različita. Dok je u Sloveniji svim učenicima IV razreda omogućeno završavanje osmorazrednog školovanja bilo u matičnoj bilo u susednoj školi, dotle u Bosni i Hercegovini oko 45% ili 21 316 učenika i u Makedoniji oko 33% ili 4 335 učenika IV razreda nemaju mogućnosti da završe osmorazrednu osnovnu školu. Od razloga zbog kojih nepotpuno razvijene škole nemaju uslova za dalje razvijanje, najizrazitiji je nedovoljan broj školske dece, u oko 70%. a u nekim republikama (Crna Gora i Vojvodina) i do 94% slučajeva. Drugi razlog je nedostatak školskog prostora (u 20-40% slučajeva), dok nedostatak materijalnih sredstava učestvuje sa svega 6% izuzev u Bosni i Hercegovini gde iznosi oko 17%.

1 ) Nisu uključeni učenici IV razreda koji se školuju u potpuno razvijenim osmorazrednim osnovnim školama, jer je za njih jasno da imaju uslova da završe osnovnu školu. ") U perspektivi od dve godine, neke [nepotpuno razvijene osnovne škole razviće se do VIli razreda, te će deca imati uslova da završe osrnorazredno osnovno školovanje u istoj školi.

41

Tab. 42 -

ŠKOlE PRIPADNIKA POjEDINIH NARODNOSTI Qsqov'le škole škole

l

-----

Ukupno

Bugarska Češka

!talijanska Mađarska

Rumunska Rusi nska Slovačka

A !banska

T urska

1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 ! 967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks 1963/64 1967/68 indeks

l 419 l 44S 102 87 82

94 12 12 100 27 30 lli 246 224 2) 91 34 30 88 4 4 100 32 33 103 917 973 106 60 S7 9S

Stručne

učenici

244 453 268 890 liO 7020 5 470 78 712 796 112 l 993 l 704 8S 47 754 42 642 89 s 22S 4 134 79 l 2S7 l OS7 84 8 816 7 849 89 162 356 196 S83 121 9 320 8 6S5 93

l)

i ostale

škole

l

89 117 131

·-

2 2 100 34 44

2

)

129 l l 100

-

učenici

ll 724 17 093 146

-

! l

100 49 6S 133 2 4 200

Tab. 44- UČENiCI

3S 107 306 4 319 s 518 128 liO 144 131

-

48 12 2S 7 090 ll OO! !SS 122 311 25S

lllđ.l.ljt:

škole

l

31 46 148 i l

100

-

-

l

s s

100 7 8 !14 l l 100

-l

l

100 13 26 200 3 3 100

učenici

4 902 8 342 170 318 338 106

40 -

278 253 91 l 022 l 322 129 124 129 104

-

203 232 114 2 741 5 774 211 216 2S4 118

Poznato je da poslednjih godina u osnovne škole pristižu smanjene generacije dece. Zato je opadao broj dece kako u svim osnovnim školama u Jugoslaviji, prikazanim u prethodnim tabelama, tako i u školama poj;di~ih narodnosti prikazani m u gornjoj tabeli. l pored te opšte tendencije značajno je porastao broj škola J ucemka albanske narodnosti. U toku prikazanih pet godina otvoreno je 56 novih osnovnih škola na albanskom nastavnom jeziku (indeksl06) i uključeno preko 34 hiljade više dece albanske narodnosti (indeks 121). Srednje škole su otvarane samo za brojnije narodnosti. Najbrojnije su albanske i mađarske. Za pet poslednjih godina njihov je broj dalje rastao. Indeks kod stručnih škola na albanskom nastavnom jeziku je 133 a indeks učenika l SS. Kod gimnazija indeks škola na albanskom nastavnom jeziku je 200 a učenika u njima 211.1ndeks stručnih škola na mađarskom nastavnom jeziku je 129 a učenika 128. Kod gimnazija na mađarskom nastavnom jeziku indeks škole je 114 a indeks učenika 129.

Tab. 43- UČ:ENICB l STUDENTI KOJU SU ZAVRŠIU ŠKOLU

Osnovne škole Stručne škole Škole za obrazovanje nastavnika Umetničke škole Gimnazije Ostale škole Više škole l stepen na fakultetima visokl.m školama Visoke škole Fakulteti Umetničke akademije

------

230 638 72014 4 S3S 671 16 306 24 776 8 433

242 405 78 682 4 S24 698 23 3S2 24 971 9 278

232 792 96 948 4 2SI 744 28 384 25 840 lO 518

241 230 100 3SO 4 899 770 32 S71 24 312 12 128

237 602 l oo 35S 5 276 708 33 80S 24 547 14 090

103 139 116 lOS 207 99 167

5 579 779 12 223 298

5 664 782 ll 958 270

s 382

4 286 702 ll 781 282

4 8S6 834 l l 013 178

87 107

8S7 ll 627 294

90 60

1 ) Podaci sc odnose na tehničke i druge stručne škole, škole za kvalifikovane radnike, na škole za obrazovanje nastavnika i škole za obrazovanje odraslih. 2 ) Ubrojane i dvojezičke _škole.

42

SU ZAVRŠU..J ŠKOLU U PERIODU 1963/64-1967/68.

Osnovne škole Stručne škole Škole za obraz. nast. Umetničke škole Gimnazije Ostale škole Više škole l stepen na fakultetima i visokim školama Visoke škole Fakulteti Umetničke akademije

SFRJ

Bosna i Hercegovina

1184667 448349 23485 3591 134418 124446 54447

174155 51821 6143 405 16586 13882 5583

2S767 3954 S8602 1322

2360 1062

Crna Gora

sk a

donija

Slovenija

svega

33926 291255 98164 9736! 489806 311084 122241 56481 8276 114621 32090 52135 189406 119506 558!4 14086 3469 4843 1849 2769 10161 2254 2158 651 383 223 1257 153 1124 345 307 3573 37546 14642 11226 50845 34288 12227 4330 ISI33 4131 1295 27038 7644 12982 61605 42341 4468 1981 4838 25700 19251 726 14537 3063

5678 107

249

2418 2174 !S9S2 358

454

3684 201

5250

5313 248

16851 S!7 26160 609

13407 517 22810 609

2078

1366

272.1

629

U posmatranom periodu, iako u osnovne škole pristižu smanjene generacije a i školom je obuhvaćen nešto manji procent dece od ll do 14 godina, povećava se broj učenika u završnom- VIli razredu, odnosno povećava se broj dece koja završavaju osrnorazredno osnovno školovanje. U periodu od !958/59-1962/63. osnovnu školu završilo je 820 068 učenika, a u periodu !963/64-1967/68. završilo je l 184 667 učenika. Sa još većim intenzitetom raste broj učenika koji završavaju srednje obrazovanje. Dok je u periodu od 1958fS91962f63. školske godine srednje škole završilo 394 488 učenika, dot! e je u vremenu od 1963/64. do 1967/68. školske godine srednje škole završilo 609 843 učenika. Razlika je naročito uočljiva kod stručnih škola 287 Sl7 prema 448 349 i gimnazija- 82 024 prema 134 118 učenika. Međutim, na fakultetima i umetničkim akademijama, iako broj studenata raste, opada broj onih koji završavaju studije, osim na tehničkim i medicinskim fakultetima. Opada u stvari procent studenata koji diplomiraju u predviđenom roku.

Tab. 45 - UČENICI i STUDENTU KOJH SU ZAVRŠILa ŠKOLU NA 10 000 STA!NOVt-~IKA Osnov. škole 68 76 99 113 119 125 130 124 127 124

19S8fS9 19S9f60 1960/61 1961/62 1962/63 1963/64 1964f6S 196Sf66 1966/67 1967/68

40 44 S2 54 S2

7

8 9 12 14 14 14 IS IS IS

ss

61 72 7S 76

1 ) Za 1967/68. školsku godinu izvršena je procena za učenike koji su završili osnovnu i srednju školu na popravnim ispitima za socijalističke republike Bosnu i Hercegovinu, Cmu Goru i Srbiju, na bazi odgovarajućih podataka za poslednje tri školske godine. Za diplomirane studente izvršena je procena na bazi podataka za l polugođe 1968. god. i odnosa ukupno diplomiranih i diplomiranih u l polugođu za poslednje četiri godine. Podaci po republikama dati su prema lokaciji škole.

U posmatranom desetogodišnjem periodu broj lica koja završavaju školu u odnosu na l O 000 stanovnika u stalnom je porastu. Kod osnovnih škola pokazuje se manji pad poslednjih godina, čemu je uzrok pristizanje manjih kontingenata dece za školovanje. Kod srednjeg obrazovanja porast je izrazit kod tehničkih i drugih škola i gimnazija, čiji je broj takođe bio u stalnom porastu, te se time omogućilo školovanje većem broju dece. Kod višeg i visokog školstva do većeg porasta došlo je 1961/62. godine, a od 1962/63. nastaje blaži porast i tendencija stagnacije.

Tab. 46- OPISMENJAVANJE ODRASLIH

Opismenjavanje nepismenih odraslih lica vršilo se preko: l) "od el jenja za elementarno osnovno obrazovanje odraslih, koja pružaju obrazovanje na nivou IV razreda osnovne škole a formiraju se pri osnovnim školama, radničkim univerzitetima i preduzećima; 2) u jedinicama 13 8SI 9 9S8 3 893 1964 JNA i 3) na kursevima za opismenjavanje pri narodnim 8 227 ll 978 3 751 196S i radničkim univerzitetima. 7 664 12 lOS 4 441 1966 Podacima prikazanim u ovoj tabeli obuhvaćena su 4 181 6 968 2 787 1967 odrasla lica opismenjena u periodu od 1964-1967. godine kroz navedene vidove opismenjavanja. Za period od~l961-1964. godine raspolaže se samo podacima o broju opismenjenih u JNA, koji iznosi 27 049 lica. Cinjenica da je preko drugih formi opismenjen beznačajan broj lica, može se smatrati da je od 1961-1967. godine opismenjeno ukupno oko 72000 lica ili 2% od broja nepismenih prema popisu u 1961. godini. Izvestan procent nepismenih smanjen je i izumiranjem starijih, u većem broju, nepismenih lica. Ukupno završili

Na potpun. opismenjav. (nepismeni)

l

Na dopunskom opismenjavanju

43

Tab. SO- UPISt''!.NB STUDENTI PO NARODNOSTD 1) Tab. 47 ~ DIREKTNO NASTAVLJANJE ŠKOlOVANj.O. SVRŠENIH UČEN!KA 0Sfi"40VNIH U SREDNJIH ŠKOLA1)

i 967/68 .1963/64

l završ ili školu 1962/63

Srednje škole

nastavili škol ovanje u%

77

213 922 43 855

54

nastavili š kolovanje u%

završili školu 1963/64

230 638 49 449

80 Sl

nastavili škol ovanje u%

završili školu 1964/65

242 405 61 757

nastavili škol ovanje u%

završili školu 1965/66

74 58

232 792 68 669

78 56

završili školu 1966/67

241 230 74 088

nastavili š kolovanje u%

80 59

Procent svršenih učenika osnovnih škola koji su u posmatranom periodu nastavili školovanje u srednjim školama, kreće se do 80%. U !967/68. g. u škole za kvalifikovane radnike upisalo se 35% svršenih učenika osnovnih škola. U tehničke i druge stručne škole upisalo se do 25% a u gimnazije do 24%, dok se u škole za obrazovanje nastavnika upisao vrlo mali procent. Od ukupnog broja svršenih učenika srednjih škola u l 967/68. oko 55% svršenih učenika stručnih škola i 95% gimnazijalaca direktno je nastavilo školovanje na visokoškolskim ustanovama. Od toga na fakultetima, visokim školama i umetničkim akademijama upisalo se oko 70% a na višim školama oko 30%.

Tab. 48 -

Diplomirali

REDOVNI

Godina diplomiran ja

STUDENT~

društvene nauke

svega

DIPLOMIRALI O ROKU

t ehničke

nauke

Svega

1964 1965 1966 1967

ll 483 ll 046 lO 868 lO 759

4 761 4 561 4 279 4 218

3 315 3 305 3 325 3 338

% diplomiranih o roku

1964 1965 1966 1967

20 14 17 13

25 21 24 19

13

7 5 5

polj opriv. i šumar. nauke l l l l

medici nske nauke

l l l l

374 165 025 021 24 18 14 13

umetnost

747 749 954 903

286 266 285 279

ll

56 39 42 29

5 17 14

Više škole

5 178 5 835 6 575 7 337 47 37 38

iiab. 49- DIPlOMIRANI STUDENTI NA ill S'1n::PE~"~U STUD~jA B DOKTORi NAUKA NAUČNOG STEPE!N.f)\. OD 1964. DO 1967. Po Ukupno

tehničke

tičke

nauke

naučnim

oblastima

medicinske nauke

nauke 111 stepen studija Doktori nauka

343

187

129

424

239

235

poljoprivredne i šumarske nauke 221 459

159 414

~ugari

Cesi i Slovaci Rusini Ostali Sloveni Albanci Mađari

Turci Rumu ni !talijani Ostale neslovenske narodnosti Nepoznato

75 36 13 9 8

SlO 589

oso

790 827

169 124

183 107

193 435

208 125

130

78 136 38 861 14 186 10498 8 835

83 945 42 600 14 088 13 761 8 978

87 691 42 950 14401 15 912 9 623

91 379 44 095 14 959 18 196 lO 071

121 120

9 862 761 660 283 222 2 649 3 164 175 287 171 284 90

390 9 933 776 571 341 264 3 197 3 092 240 314 158 253 205

688 12 342 860 655 306 267 3 628 2 956 275 314 159 295 109

l 329 17 276 947 746 292 235 4 740 2 700 282 354 162 305 57

786 231 140 122 108 130 196 93 181 122 100 133 60

!69

7 480 676 612 269 180 2 415 2 913 156 291 162 230 95

liS 186 114

U prikazanom periodu rastao je ukupan broj studenata. Ista tendencija odražava se u svim nacionalnim grupama. Najbrže je rastao broj studenata Muslimana (u smislu etničke pripadnosti) - indeks 786. Visoki indeks je velikim delom rezultat niske baze u 1963/64. školskoj godini. Međutim, upoređujući podatke o nacionalnoj strukturi studenata sa nacionalnom strukturom stanovništva (iz popisa 1961. godine) zaključuje se da se deo lica koji je u popisu stanovništva bio u grupi "Muslimani u etničkom smislu", kod upisa na fakultet verovatno deklarisao kao "Jugoslaveni nacionalno neopredeljeni". Zbog toga se učešće studenata Muslimana u etničkom smislu sveo na ispod l% od ukupnog stanovništva, a učešće studenata Jugoslavena nacionalno neopredeljenih popeo se za preko 5%, čak do 8,3% u 1967/68. god., u potpuno obrnutoj srazmeri prema učešću ovih grupa u ukupnom stanovništvu. Očigledno su nastala preiJvanja iz jedne u drugu grupu. Zato ove dve grupe treba posmatrati povezano. Vrlo ubrzanim tempom rastao je i broj studenata albanske narodnosti - njihov se broj skoro udvostručio za samo pet poslednjih godina- indeks 196. Takođe je brzo rastao broj studenata Makedonacaindeks 186, Turaka - indeks 181 itd.

43

Podaci o diplomiranim redovnim studentima ukazuju na veoma nizak procent studenata koji diplomiraju o roku. Tendencija porasta onih koji diplomiraju u produžnom roku pokazuje se, sa manjim kolebanjima, kod svih visokoškolskih ustanova. Od ukupnog broja diplomiranih redovnih studenata u posmatranom periodu na fakultetima društvenih nauka, najniži procent onih koji su diplomirali o roku je na filozofskim fakultetima - u proseku oko 3%. Na većini tehničkih fakulteta procent je takođe veoma nizak u proseku iznosi na saobraćajnom fakultetu oko 3%, na brodograđevinskom oko 4%, geološkom oko 6%, rudarskom oko 19% da bi u 1967. godini pao na svega 6%. Kod fakulteta poljoprivredno-šumarskih nauka najniži procent doplomiranih o roku je na šumarskom fakultetu i iznosi oko 13%. Kod fakulteta poljoprivrednih nauka ne samo što je tendencija porasta procenta onih koji diplomiraju u produžnom roku, već se pokazuje počev od 1963. godine tendencija stalnog pada diplomiranih studenata uopšte. Kod medicinskih nauka procent onih koji su diplomirali o roku u proseku se kreće oko 10%, a na stomatološkim fakultetima oko 18%.

prirodno-matema-

Svega Srbi Hrvati Slovenci l''lakedonci Crnogorci Muslimani (u smislu etničke pri pad nosti) Jugoslaveni nacionalno neopredelj.

društvene nauke

682

Tab. 51 ~ RIEDOVNB STUDENTI KOJu li'-1AjU STIPENDijU ODNOSNO ODOBREN KREDIT ZA STUDDRANjiE

Podaci o broju stipendis~a potiču iz "prijavnih listova", koje studenti popunjavaju prilikom upisa u zimski 1967/68 semestar. Obuhvat broja studenata studenti kojima s ti pend isti koji primaju stipendiju nije potpun, j odobren kred i t Ukupan budući da u vreme upisa u zimski broj %od %od redovnih semestar (septembar-oktobar) svi ukupnog ukupnog stud ebroj broja rebroj broja restudenti nemaju rešeno pitanje nata davni h davnih stipendija. Podaci o broju studenata studenata studenata kojima je odobren kredit za studije, dobijeni su od republičkih pozajmnih 140 430 l3 225 9 27 028 19 SFRJ fondova, te se mogu smatrati pot16 784 Bosna i Herceg. l 883 2 647 ll 16 punijim. l 605 134 Crna Gora 8 675 42 Stipendije i krediti prikazani 36 187 2 531 Hrvatska 7 9 313 26 su samo za jednu godinu zato što 12 584 Makedonija l 303 lO 840 7 se ne raspolaže kompletnijim po12 430 2 345 Slovenija 19 l 730 14 dacima o odobrenim kreditima za 63 840 Srbija 5 029 8 ll 823 18 prethodne godine. Ali i iz 1967/68. Uže područje 49 512 3 790 8 9 136 18 godine vidi se tendencija prelivanja Vojvodina 9 166 741 8 l 473 16 sredstava iz fondova za stipendije u Kosovo 5 162 498 lO l 214 23 fondove za kreditiranje studenata. Situacija po republikama je različita. Najveći procent studenata Crne Gore dobija stipendije i kredite (50%), zatim studenti Hrvatske, Slovenije i Kosova (33%) a najmanje studenti Makedonije (17%). 1

}

Bez studenata stranih državljana.

708 45

44

Tab. 52- USTAINOVE ZA DECU i Ot'1lADilNU

SFRJ

Bosna i Hercegovina

Crna Gora

s ka

Makedonija

Slove nija

---------·-

Kosovo

svega

l 687 l 905

97 91

35 30

468 485

92 105

3l4 354

681 840

252 309

405 489

24 42

l 188 l 436

52 43

23 21

333 354

44 67

215 2S6

521 695

148 220

365 448

27

417 377

40 39

lO 6

106 98

42 33

77 76

142 12S

90 7S

38 37

14 13

48 52

4 4

2 2

13 15

4

14 IS

ll 13

8 8

l 3

2

34 40

l 5

16 18

2 2

8

7

6

7

7

6

1964 1967

166 476 190 156

12 380 13 331

4 507 39 906 12 OBI 28 342 69 260 34 498 31 562 4 057 45 816 IS 172 33 455 78 325 40 156 33 590

3 200 4 579

Ustanove za dnev- 1964 ni boravak dece 1) 1967 Ustanove za smeštaj dece i omladine koja se školuju van mesta stanovanja roditelja-sta 1964 ratelja2) 1967 Ustanove za smešštaj invalidne decel964 i omladine 1967 Ustanove za vaspitno zapušten u d e-1964 cu i omladinu 3) 1967

83 049 100 881

3 602 3 679

2 860 19 778 2 55S 22 S96

4945 14416 37448 11467 24992 8 345 18 143 45 563 16 343 27 112

989 2 108

73 596 75 247

8 356 8 505

l 502 lS 340 1295 16621

6 706 12 340 29 352 20 823 6 479 13 546 28 801 20 292

6418 6 161

2 III 2 348

4 020 4 89S

307 364

145 149

l ISO l 519

l 007 l 217

l 042 l 382

879

264

63 269

123

s 811

115 783

58

3 638 5 080

61 84

579 549

1418 2 579

l 329 2 531

1964

1967 Ustanove za dnev- 1964 ni boravak dece1) 1967 Ustanove za smeštaj dece i omladine koja se školuju van mesta stanovanja rodi- 1964 ditelja-staratelja2) 1967 Ustanove za smeštaj invalidne 1964 dece i omladine 1967 Ustanove za vaspitno zapuštenu 1964 decu i omladinu 3)1967

3

8

2

DECA. l 0!'1LADINA

Ukupno

9 133

369

990

!OO

89 48

Broj ustanova za decu i omladinu u SFRJ i broj dece i omladine u njima od 1964. do 1967. godine porastao je za oko 14%. Do smanjenja broja ustanova kao i dece i omladine došlo je samo kod Crne Gore, dok je u Bosni i Hercegovini smanjeni broj ustanova obuhvatio veći broj dece i omladine. Broj ustanova za dnevni boravak dece, kao i broj dece u njima porastao je za oko 20%. Na Kosovu broj ustanova povećao se tri puta, a broj dece nešto više od dva puta. l u !"!akedoniji povećan je i broj ustanova i broj dece za oko 50%, a na užem području Srbije za oko 40%. U Crnoj Gori došlo je do smanjenja i ustanova i dece za oko l 0%. Kod ustanova za smeštaj dece i omladine koja se školuju van mesta stanovanja roditelja-staratelja, došlo je do smanjenja za oko 10%. Broj ovih ustanova izrazito je smanjen u Crnoj Gori, zatim u Makedoniji i na užem području Srbije. Kod većine republika u opadanju je i broj dece i omladine u ovim ustanovama,dok je kod Kosova, u Sloveniji i Hrvatskoj u porastu za oko 10%. . Ustanove za smeštaj invalidne dece i omladine povećane su u celini za oko 8%, a broj dece u njima za oko 22%. Izrazito povećanje zapaža se u Vojvodini, gde je broj ustanova tri puta veći, a broj dece i omladine u njima veći je za više od četiri puta. l u Hrvatskoj je znatnije povećanje kako ustanova, tako i dece i omladine, dok je kod Makedonije došlo do smanjenja i ustanova i dece za oko 25%. Kod ustanova za vaspitno zapuštenu decu i omladi nu povećan je i broj ustanova i broj dece i omladine u njima. U Bosni i Hercegovini broj ustanova je pet puta veći, a broj dece i omladine oko sedam puta. Znatan je porast ovih ustanova i dece i omladine u njima i u Hrvatskoj. Na užem području Srbije i u Makedoniji broj dece i omladine je u znatnom porastu. U Vojvodini broj dece i omladine je smanjen skoro na polovinu. 1 2

3

omladi nu.

46

) )

)

Obuhvaćene Obuhvaćeni Obuhvaćena

·..

1964 ukupno školskih zgrada

USTANOVE

Ukupno

UČIONIČKI PROSTOR l UČEN!CF)

Tab. 53- ŠKOlSKE ZGRADE, RAZVIj!ENA

su jasle, obdaništa i vrtići, zabavišta, kombinovane ustanove. su đački domovi, domovi za učenike u privredi, kombinovani domovi učenika i studentski domovi. su prihvatilišta, prihvatne stanice, omladinske radionice i zavodi i domovi za vaspitno zapuštenu decu i

SFRJ

Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Bosna i Herceg. Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Crna Gora Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Hrvatska Osnovne škoJe Stručne škole Gimnazija Ostale škole Makedonija Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Slovenija Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Srbija Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Uže područje Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Vojvodina Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole Kosovo Osnovne škole Stručne škole Gimnazija Ostale škole

19 533 17 749 l 192 258 334 3 293 3 052 146 54 41 793 730 43 ll 9 4 527 4 058 340 53 76 l 789 l 665 84 28 12 l 634 l 363 143 24 104 7497 6 881 436 88 92 4 757 4 399 257 50 51 l 743 l 543 139 27 34 997 939 40 ll 7

1967

--~---··

razvijena površina školskih zgrada u hilj. m 2 ll 606 8 954 l 787 672 194 l 741 l 390 213 87 51 342 263 42 33 4 2 663 l 992 465 160 46 904 724 122

so

8 l 409 l 054 245 77 33 4 547 3 530 700 265 52 2 806 2 158 455 167 26 l 216 929 192 73 22 525 443 53 25 4

prosečna

ukupno učenika

u hilj.

razvijena površina na l učenika

u m2

3 587 3 000 376 173 38 656 579 47 23 7 107 88 lO 8 l 775 622 103 41 9 311 265 28 16 2 300 244 33 16 7 l 438 l 202 155 68 12 882 729 JOJ 46 6 343 281 42 15 5 213 192 12 8 l

3,2 3,0 4,7 3,9 5,1 2,6 2,4 4,5 3,8 7,2 3,2 3,0 4,2 4,1 4,0 3,0 3,2 4,5 3,9 5,1 2,9 2,7 4,4 3,1 4,0 4,7 4,3 7,4 4,8 4,7 3,2 2.9 4,5 3,8 4,3 3,2 3,0 4,5 3,6 4,3 3,5 3,3 4,6 4,9 4,4 2,5 2,3 4,4 3,1 4,0

prosečno učioničkog

prostora na l učenika u m 2

0,9 0,9 1,0 1,0 1,2 0,8 0,7 0,9 0,9 1,2 0,9 0,9 0,9 0,9 1,2 0,9 0,9 1,0 0,9 1,5 0,8 0,8 0,9 0,8 1,2 1,2 1,2 1,4 1,7 1,6 0,8 0,8 0,9 0,9 1,1 0,8 0,8 0,9 0,8 1,1 0,9 0,9 1,0 1,1 0,9 0,7 0,7 1,0 0,9 1,1

ukupno školskih zgrada

20 237 18 290 l 260 295 392 3 438 3 172 153 60 53 810 743 43 14 lO 4 666 4 173 351 57 85 l 866 l 724 96 31 15 l 717 l 432 146 29 liO 7 740 7 046 471 104 119 4 887 4480 277 62 68 l 809 l 589 147 30 43 l 044 977 47 12 8

razvijena površina školskih zgrada u hilj. m 2

12 548 9 644 l 939 716 249 l 861 l 480 228 91 62 353 272 42 35 4 2 846 2 130 497 166 53 966 795 136 55 JO l 574 l 203 250 84 37 4 918 3 764 786 285 83 3 004 2 280 495 181 48 l 331 l 005 217 78 31 583 479 74 26 4

sečna

ukupno učenika

u hilj.

razvijena površina na l učenika

u

3 631 2 894 459 181 97 711 611 64 25 ll liO 90 ll 7 2 767 597 102 45 23 315 258 30 22 5 308 228 46 14 20 l 421 l 110 206 69 36 846 645 130 46 24 333 253 55 15 lO 243 212 21 8 2

m2

3,5 3,3 4,2 3,9 2,7 2,6 2,4 3,6 3,6 5,6 3,2 3,0 3,8 5,0 2,0 3,7 3,6 4,9 3,7 2,3 3,2 3,1 4,3 2,5 2,0 5,1 5,3 5,4 6,0 1,9 3,5 3,4 3,8 4,2 2,3 3,6 3,5 3,8 4,0 2,0 3,9 4,0 39 5,2 3,1 2,4 2,3 3,5 3,2 2,0

prosečno učioničkog

prostora na l učenika u m 2

0,9 1,0 0,9 0,9 0,6 0,7 0,7 0,7 0,9 0,9 0,9 0,9 0,8 1,1 0,7 1,0 1,0 1,1 0,9 0,6 0,9 1,3 1,0 l ,3 0,5 1,2 1,4 1,0 1,5 0,5 0,9 0,9 0,8 1,0 0,5 0,9 1,0 0,8 0,9 0,5 1,4 1,1 0,9 1,2 0,6 0,7 0,7 0,8 0,9 0,7

U periodu 1965-1967. sagrađene su 704 zgrade sa 943 233 m2 razvijene povrsme. Stanje u 1967. godini treba uzeti kao grub pokazatelj, budući da se ne raspolaže podacima za period 1965-1967. o srušeni m dotrajalim zgradama i iseljenim zgradama koje nisu bile namenjene za školske svrhe a koristile su se u 1964. godini kao školske zgrade. l ovako grubi podaci ukazuju na nastojanja da se školski prostor poveća i da se samim tim rad u smenama postepeno smanjuje. Najveće povećanje je kod gimnazija, kod kojih je broj zgrada povećan za oko 14% a razvijena površina za oko 7%, kod osnovnih škola broj zgrada za oko 3% a razvijena površina za oko 8%, a kod stručnih škola broj zgrada za oko 3% a razvijena površina za oko 9%. Međutim, kod nekih republika došlo je do smanjenja prosečne razvijene površine na l učenika, kao npr. kod stručnih u BiH i Crnoj Gori i Srbiji, kod nekih škola u Hrvatskoj, kod gimnazija u Sloveniji, čemu je uzrok znatno povećanje broja učenika. 1 ) Podaci u ovoj tabeli prikazuju stanje fonda školskih zgrada u 1964. i 1967. godini. U 1964. godini izvršen je popis školskih zgrada. Podaci za 1967. godinu dobiveni su dodavanjem broja novosagrađenih školskih zgrada za period 1965-1967. na stanje ustanovljeno popisom iz 1964. godine. Za analizu školskog prostora koriste se obično podaci o razvijenoj i korisnoj površini školske zgrade i o učioničkom prostoru. Kao razvijena površina zgrade tretira se površina prizemlja, svih spratova, suterena i mansarde, merene po spo!jnim zidovima zgrade i polovina površine tayana i podruma. Kao korisna površina tretira se zbir površina svih prostorija u zgradi merena po unutrašnjim zidovima prostorija. Kao učionički prostor smatra se površina učionica. Prosečna učio­ nička površina na l učenika u 1964. godini u vreme popisa predstavlja stvarni učionički prostor obračunat prema ukupnom broju učenika koji je taj prostor koristio. Podaci o razvijenoj površini za 1967. godinu su ekzaktni, dok je prosečna učionička površina na l učenika za 1967. godinu izračunata na bazi odnosa učioničke površine prema ukupnoj razvijenoj površini školske zgrade u 1964. godini.

47

lab. 54- DRUŠTVEN! PROHZVOD l PRIMARNA RASPODELA NARODNOG DCH·-H: rel="nofollow">TKA

Tab.55- NARODNI DOHODAK PO lPRIVREDNHM SEKTORIMA l ČIS"(IM DElATNOSTat"'!!A

S;:ruktura

1964

1966

1967

SASTAV DRUŠTVENOG PROIZVODA 61 001 79 515 99 064 i03 753

91,6 38,9 52,7 8,4

92,5 41,5 5!,0 7,5

92,6 44,5 48,1 7,4

91,0 45,2 45,8 9,0

FINALNA UPOTREBA DRUŠTVENOG PROIZVODA 61 001 79 515 99 064 103 753 100

100

. 100

100

55 878 23 729 32 149 5 123

73 573 33 001 40 572 5 942

91 751 44 106 47 645 7 313

94 467 46 897 47 570 9 286

29 005 6 330

40 168 7 205

50 510 9 236

56 918 lO 985

47,6 10,4

50,5 9,1

51,0 9,3

54,9 10,6

20 378 7 289 -1 772 -229

21 788 10760 291 -697

26 772

29 888 6 114 -1 452 l 300

33,4 11,9

27,4 13,5 0,4 -0,9

27.0 13,3 -0,8 0,2

28,8 5,9 -1,4

13 180 -865 231

PROiZVOD U STALNH"i CENAMA (u cenama 1966) 1947=100

1947·100 350

350

51

52

1967

ICO

Grai. 17- DRUŠTVENI

50

1966

100

Lična potrošnja Opšta potrošnja Bruto-investicije u osnovne fondove Porast zaliha Saldo bilansa plaćanja Razlika

49

1965

100

Narodni dohodak Neto lični dohoci Akumulacija i fondovi Amortizacija

1947 48

1964

100

Društveni proizvod

Društveni proizvod

1965

U rnilionima dinara

5' 54

55

56

57

58

59

60

61

62

63

64

65 66 196?

-2,9 -0,4

1,2

Podaci u ovoj tabeli iskazani su u nominalnim iznosima po tekućim cenama, da bi se za svaku godinu adekvatno prikazala vrednosna struktura društvenog proizvoda i njegova raspodela. Pri analizi vrednosne strukture društvenog proizvoda treba imati u vidu da se ovde radi o ukupnom društvenom proizvodu zemlje i da neto lični dohoci obuhvataju i vrednost naturalne potrošnje individualnih proizvođača. Iz prikazane vrednosne strukture društvenog proizvoda vidi se da su se od i 964. do 1967. godine vršile promene u strukturi primarne raspodele nacionalnog dohotka u pravcu povećanja neto ličnih dohodaka i u pravcu smanjenja akumulacije i fondova, tj. viška proizvoda.

Značajniji nominalni porast amortizacije u 1967. godini, u odnosu na ostale godine, posledica je izvršene revalorizacije osnovnih sredstava krajem 1966. godine. Finalna upotreba društvenog proizvoda pokazuje krajnju namensku upotrebu proizvedenih dobara na osnovne kategorije potrošnje- ličnu potrošnju, opštu potrošnju i za investicionu izgradnju. Svaka bliža analiza bilo koje od ovih kategorija oslanja se na dokumentaciju, koja je data u narednim tabelama. Kategorija opšte potrošnje u ovom bilansu obuhvata samo potrošnju materijala potrebnog u vezi sa funkcionis~­ njem javnih -društvenih službi, dok ukupni rashodi javnih službi obuhvataju još i izdatke za lične dohotke i za neprivredne investicije, što je prikazano u narednim tabelama. Isto tako i kategorija lične potrošnje, koja u ovom bilansu obuhvata samo potrošnju materijalnih dobara i proizvodnih usluga od strane stanovništva, prikazana je detaljnije u odnosnim tabelama u sklopu jedne celine bilansa, gde su iskazani svi troškovi stanovništva, uključiv i izdatke za neproizvodne usluge, kao i svi prihodi stanovništva iz kojih se alimentiraju svi troškovi, a ne samo potrošnja materijalnih dobara. Investicije su takođe obrađene u posebnoj tabeli, gde su detaljno obrađeno prikazani izvori finansiranja investicija i njihova tehnička struktura. Prema tome, gornji bi!ans, koji ima svodni karekter, pruža samo uvid u osnovne proporcije između kategorija finalne potrošnje društvenog proizvoda, a svaka dalja analiza bilo koje od ovih kategorija im~ se izvoditi u kontekstu posebnih bilansa koji se odnose na dotičnu kategoriju.

48

Struktura

1964

1965

1966

1967

Privreda ukupno

55 878

73 573

91 751

94467

100

100

100

100

Društveni sektor Privatni sektor

43 327 12 551

57 039 16 534

69 607 22144

71 698 22 769

77,5 22,5

77,5 22,5

75,9 24,1

75,8 24,2

Industrija i rudarstvo

23 032

28 628

31 799

30 213

41,2

38,9

34,7

31,9

Poljoprivreda i ribarstvo Društveni sektor Privatni sektor

13 428 2 301 ll 127

18 041 3 689 14 352

23 652 4 639 19 013

22 522 4 383 18 139

24,0 4,1 19,9

24,5 5,0 19,5

25,8 5,1 20,7

23,8 4,6 19,2

719

992

l 148

l 134

l ,3

1,4

l ,3

1,2

5 843 5 256 587

7 185 6 245 940

9 240 7 905 l 335

10 648 8 980 l 668

10,5 9,4 1,1

9,8 8,5 1,3

lO, l 8,6 1,5

11,3 9 ,;,,.

Saobraćaj

3 505 3 426 79

4802 4 677 125

5 692 5 529 163

6 142 5 606 536

6,2 6,1 0,1

6,5 6,4 0,2

6,2 6,0 0,2

6,5 5,9 0,6

Trgovina i ugostiteljstvo Društveni sektor Privatni sektor

7 682 7 662 20

ll 688 II 616

72

17 173 17 009 164

19 939 19 601 338

13,7 13,7 0,0

15,9 15,8 O, l

18,7 18,5 0,2

21,1 20,7 0,4

Zanatstvo Društveni sektor Privatni sektor

l 386 649 737

l 905 862 l 043

2 598 l 130 l 468

3 212 l 125 2 087

2,5 1,2 1,3

2,6 1,2 1,4

2,8 1,2 1,6

3,5 1,2 2,3

Komunalna delatnost (proizvodni deo)

339

331

432

536

0,6

0,4

0,5

0,6

Razlika

-57

-

18

120

0,0

0,0

0,0

0,0

Šumarstvo Građevinarstvo

Društveni sektor Privatni sektor i veze Društveni sektor Privatni sektor

1964

1965

1966

1967

1,8

U ovoj tabeli prikazana je struktura narodnog dohotka Jugoslavije po sektorima, tj. prikazano je društvenog i privatnog sektora u nacionalnom dohotku zemlje kako za privredu u celini tako i za svaku privrednu delatnost. Privredne delatnosti su prikazane po principu "čiste delatnosti", što znači da svaka delatnost obuhvata aktivnost privrednih organizacija koje joj pripadaju po karakteru svog osnovnog poslovanja i sve pogone drugih organizacija koje obavljaju tu delatnost. učešće

Podaci iz ove tabele pokazuju da u periodu reforme nije došlo do značajnijih promena u pogledu društvenog i privatnog sektora u ukupnom nacionalnom dohotku, ali je zato došlo do radikalnijih promena u pogledu učešća pojedinih delatnosti i u jednom i u drugom sektoru. Najznačajniju promenu je pretrpelo učešće industrije, jer je učešće dohotka od industrije opalo sa41% u 1964. na oko 32% u 1967. godini. Do ovog smanjenja je došlo prvenstveno zbog povećanog učešća trgovine u narodnom dohotku od 13,7% u 1964. na 21,1% u 1967. godini. Povećano učešće trgovine je rezultiralo uglavnom zbog prenošenja poreza na promet iz proizvodnje u sferu prometa. učešća

Učešće poljoprivrede u nacionalnom dohotku nešto više se povećalo u 1966. godini zbog rekordnog prinosa i povoljnih cena poljoprivrednih proizvoda, dok je u 1967. opalo u odnosu na 1966. godinu za oko 2% i skoro se svelo na nivo učešća iz 1964. godine. Karakteristično je, dalje, znatnije pomeranje privatnog sektora u oblasti saobraćaja, ugostiteljstva, zanatstva i građevinarstva. Uzete zajedno ove delatnosti skoro su udvostručile svoje učešće u nacionalnom dohotku u 1967, u odnosu na 1964. godinu.

49

ll

Tab. 56 -

NARODNa DOHODAK PO DlEIL.ATNOSTilt"ili.\. E

iEILEMENTHIJI.·~A

GraPrivreda ukupno

jr

! i'

l

Narodni dohodak

1964 1967 1964 Ukupna lična primanja 1967 1964 Neto lični dohoci 1967 Lična primanja iz materijal1964 1967 nih troškova Sredstva privatnih proizvođača 1964 1967 1964 Akumulacija i fondovi 1967 1964 Porez na promet 1967 Doprinosi iz ličnih dohodaka 1964 1967 Deo akumulacije za društvenu 1964 1967 zajednicu Deo akumulacije za fondove 1964 1967 privrednih organizacija Izdvajanja za zajedničke fon- 1964 dove privrednih 9rganizacija 1967 Doprinosi, porezi i sredstva 1964 1967 privatnih proizvođača

i'

l

l jr

li l

Polj oprivreda

Šumarstvo

U MILIONIMA DINARA 22381 14744 745 55878 30801 24771 1099 944·67 6471 9989 348 23729 !2653 17503 560 46897 5994 1202 279 12679 11877 2788 507 26346 476 290 69 1632 148 53 776 2287 9417 - 8498 14567 18264 15910 4755 396 32149 18148 7269 539 47570 3207 185 13 4712 1818 231 12 8482 440L!· 953 217 9446 5774 1341 250 12835 4456 521 81 7809 4716 1102 102 9102 3706 484 81 6742 56!3 988 168 12170 138 -17 5 305 228 34 7 476 3134 - 2630 4505 - 3572 -

-

STRUKTURA 100 100 100 100 100 100 28,9 67,8 42,5 41,1 70,7 49,6 26,8 8,2 22,7 11,3 38,6 27,8 2,0 2,1 2,9 2 ,::>r 0,6 2,4 16,8 - 57,6 19,3 - .58,8 71,1 32,3 57,5 58,9 29,3 50,4 1,3 8,4 14,3 5,9 0,9 9,0 6,5 19,7 16,9 18,7 5,4 13,6 19,9 3,5 14,0 9,6 IS,3 4,5 16,6 3,3 12,1 18,2 4,0 12,9 o,s 0,6 -0,1 0,7 O, l 0,5 S,6 - 17,8 4,9 - 14,4

m un al. Zau god elat. vi- braća j natstit. i ( pronar- i veze stvo turiiz vod. stvo za m đe-

4597 7946 206!

4651 1438 2771 285 417 338 1463 2537 3295 87 36 1092 1352 572 468 516 1185

21 50 250 205

so

~

RASPODElA NARODNOG

3672 6583 6866 17022 1656 1732 3689 4320 1364 1561 2871 3807 240 161 428 298 52 lO 391 2!5 2015 4851 3177 12702 33 1075 28 6189 994 l 158 1407 1863 545 1329 822 1620 349 1208 750 2803 68 72 25 104 lO 27 145 123

SEKTORA !P'RnV!FHEDE

U milionima

Sao-

2817 5250 1358 3225 737 1442 101 155 520 1628 1460 2025 ill 164 552 707 255 198 311 477 14 19 217 459

3 39 7 13 l 14 2 97 l 04 2 84 lO

i 964

Narodni dohodak - ukupno Učešće društvene zajednice Učešće individualnih proizvođača

2 2S 4 16 2

s

78

l 41 52 76 88

l 85 5 9

l

1965

l

Struktura

i 966

l

1967

12 SS! 16 534 22 144 22 769 i 409 2 i02 2"557 3 081 ll 142 14432 19 587 19 688

1964

l

1965

100

l OO

11,2

12,7 87,3

88,8

l

1966

i OO 11,5 88,S

l

1967

!OO 13,5 86,5

Podac~ o raspodeli narodnog dohotka privatnog sektora)rivrede prikazani, u drugom delu ove tabe~~· po~a:uj~, yre svega, da se odnos između dela dohotka koji pripada društvenoj zajednici i dela dohotka koji ostaje md1v1dualnim proizvođačima, nije bitnije izmenio u 1967. u odnosu na 1964. godinu.

Tab. 58-

IRiEAlLIZACiJ ~ HZ u milionima dinara

13

oo oo

-

Tab. 51

~

100 100 100 1964 l OO 100 l 100 100 100 1967 100 100 l 46,8 44,8 45,1 26,3 48,2 3 3,7 1964 Ukupna lična primanja 51,0 58,5 53,5 25,3 61,4 41 ,7 1967 37,5 31,3 37,2 23,7 26,2 3 0,7 1964 Neto lični dohoci 34,9 41,9 22,4 27,4 3 9,9 46,1 1967 9,3 6,2 6,5 1964 2,4 3,6 3,0 Lična primanja iz materijal4,8 5,2 6,2 1,8 1967 2,9 l ,8 nih troškova 7,3 1,4 0,2 18,5 Sredstva privatnih proizvođača 1964 1967 - 18,4 5,4 1,2 31,0 53,2 55,2 54,9 73,7 51,8 6 6,4 1964 Akumulacija i fondovi !967 49,0 4!,5 46,5 74,7 38,6 5 8,3 1,7 1,9 0,9 1964 16,3 3,9 0,7 Porez na promet 1,1 0,5 0,4 36,4 1967 3,1 0,6 29,2 23,8 27,1 17,6 19,6 2 2,9 Doprinosi iz ličnih dohodaka 1964 22,8 17,0 20,5 1967 11,0 13,5 l 9,8 10,8 9,0 12,5 14,8 20,2 Deo akumulacije za društvenu !964 l 5,3 9,3 5,9 1967 12,0 9,5 zajednicu 3,8 l 0,6 10,9 11,2 9,5 !8,4 11,0 2 6,0 Deo akumulacije za fondove 1964 15,3 14,9 10,9 16,5 privrednih organizacija 1967 9,1 2 6,0 0,6 0,5 1,1 0,5 1,8 Izdvajanja za zajedničke fon- 1964 l ,6. 0,6 0,6 0,4 0,6 dove privrednih organizacija 1967 0,4 l ,3 5,4 0,7 0,2 7,7 Doprinosi, porezi i sredstva 1964 1967 2,6 2,3 0,8 8,7 privatnih proizvođača U ovom pregledu prikazano je kretanje narodnog dohotka ukupno i po delatnostima u peri odu 1964-1907. godine, s tim što je dohodak prikazan za privredu u celini i za svaku delatnost ponaosob pr e ma elecmentima koji sačinjavaju dve osnovne kategorije njegove raspodele - ukupna lična primanja i aku mulaciju i fondove. Pri sagledavanju promena u strukturi narodnog dohotka, posmatrano sa navedenog stanovišta, t reba imati u vidu da se radi o ukupnom dohotku zemlje, te se zbog toga kretanja izvesnih elemenata u rasp od eli dohotka mogu bliže sagledati iz narednih tabela, u kojima je posebno prikazana struktura narodnog doh otka društvenog sektora a posebno privatnog sektora privrede.

Narodlni dohodak

l

Ind ustrij a

RASfPODE".... E

fr& o-=

l964 Realizovani neto-produkt (dohodak1 )

l. Izdvajanja za dnsštv. zajednku Po osnovi Kamata Kamata Premija Po osnovi

sredstava na kred it e na poslovni fond osiguranja prometa Međufazni porez na promet Opšti porez na promet Savezni porez na promet Opštinski i repub. porez na promet Po osnovi dohotka Doprinos iz dohotka za federaciju Doprinos iz dohotka za opštine Doprinos za obnovu i izgr. Skoplja Po osnovi ličnih dohodaka Dopr. iz lič. doh. iz rad. odnosa Doprinos za soc. osigur.(sa dodat.) Doprinos za stambenu izgradnju 2 ) Doprinos za zapošljavanje Naknada saobraćajnim preduzećima Doprinos za obnovu i izgradnju Skoplja iz lič. doh. iz radnog odn. Ostala izdvajanja iz troškova poslovanja Vodni doprinos Naknada za upotrebu i koriš. vode Doprin. za korišćenje grad.zemljišta Doprinos i članar. komorama i dr.

2. Izdvajanja za privr.

organ~zacije

lični dohoci Lični dohoci

Neto

Lični izdaci iz materijalnih troškova Za fondove privrednih organizacija Amortizacija za regeneraciju šuma Za rezervni fond Za poslovni fond Za fond zajedničke potrošnje Za ostale fondove Otplate kredita Za trajne potrebe Za pokriće gubitka Za zajedničke fondove Troškovi obrazov. struč. kadrova Posebna sredstva građevinarstva i doprinosi od prometa filmova Doprinos za fond rizika u trgovini Doprinos za zajedničke rezerve 1

2

), )

Vidi napomene na

sJedećoj

1967

40 924 53 230 64 502 65 233 20 !7i 23 328 25 885 28 064 3 825 4207 5 234 6 431 2 016 2 189 2 65S 3 235 l 290 l 35l l 635 2 063 520 662 944 l 133 4 544 5 578 7 054 8 270 64 21 843 253 2 743 3 973 5 363 6 448 894 l 330 l 691 l 822 2 209 l 387 200 149 2 002 l 216 109 4 98 167 200 149 9 277 ll 769 12 917 12 623 3 052 3 872 4401 4 625 4 945 6 190 7 581 7 !71 789 l 047 443 323 149 147 297 400 19S 31S

ss

23 23 21S

259 387 71 30 51 23S 29 965 18 7S3 17 163 l 590 !O 323 17"8 l 635 6 769 l 633 108

343 480 136

357 591 173

l OO

131 287 37 285 26 227 24 089 2 138 10 153

537 220

3S 33 820 299

244 38 733 24 804 22 930 l 874 12 838 229 2 058 7 753 2 681 117 95 S5 40 996 382

14 lO 292

6 14 SOJ

24 590

20 836 13 453 ll 886 l 567 6 816 147 l 090 4 121 l 297 162 80 71

!O

68

100 49,3 9,3 4,9 3,1 l ,3

11,1 O, l 2,1 6,7 2,2 5,4 4,9 0,3 0,2 22,7 7,5 12,1 1,9

100 43,8 7,9 4,1 2,5 1,2 10,5

8,1 4,1 2,S 1,5 10,9

5,0 3,2 1,7 12,7

9,9

8,3 2,6 0,3

0,3 22,1 7,3

0,3 20,0 6,8

11,6

11,8

2,0

0,7 0,2

0,2 19,4 7,1 11,0 0,5 0,2

0,5 0,7 0,2

0,5 0,9 0,3

0,2 0,4 60,0

0,2

0,8

0,5

0,5 0,7

O, l O, l O, l 0,5 51,0 32,8 29,0

100 43,0

0,5 7,5 2,5 2,6 2,3

0,7

0,8

100

40,1

O, l O, l O, l 0,4

9,9 2,8

0,2

0,4 57,1

62

3,2 0,3 0,2 0,2

56,3 35,2 32,2 3,0 19,4 0,3 3,1 12,7 3,1 0,2 O, l O, l

31 8!2 372

l ,3 0,5

l ,5 0,6

1,5 0,6

1,2 0,6

440

0,7

0,9

0,9

0,7

l 857 5 846 2 347 103 93

3,8 16,7 0,4 2,7

lO, l

38,5 35,5

2,9 19,9 0,4 3,2 12,0 4,2 0,2 O, l

O, l O, l

40,2 36,9 3,3 15,6 2,8 9,0 3,6 0,2

O, l O, l

strani.

51

Iz tabele br. 58. se vidi da zahvatanje dela neto-produkta privrednih organizacija od strane društvene zajednice raste po osnovu kamata na kredite, kamata na poslovni fond, premija osiguranja zatim po osnovu poreza na promet, dok doprinosi po osnovu dohotka privrednih organizacija i po osnovu doprinosa iz ličnih dohodaka opadaju. U 1967. godini, u odnosu na 1966, pojedini instrumenti raspodele, kao na primer saveznog poreza na promet, povećali su svoje učešće u neto-produktu, s jedne strane, zbog toga što je neto=produkt rastao sporije od realizacije a, s druge strane, zbog :toga što su se povećavale i stope zahvatanja dohotka putem pojedinih instrumenata raspodele. Najzad, i povećavanje knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava putem revalorizacije (krajem 1966) takođe je delovalo u istom pravcu, tako da su i kamate na poslovni fond u 1967, u odnosu na 1966, rasle znatno brže od neto-produkta i tako povećale svoje učešće u neto-produktu. Međutim, doprinosi na lične dohodke su smanjili svoje učešće u neto-produktu i pored toga što su neto lični dohoci u 1967, prema 1966. godini, rasli brže od neto-produkta. Do toga je došlo zbog smanjivanja stope doprinosa na lične dohotke. U celini uzev, učešće društvene zajednice u raspodeli neto-produkta u 1967. godini veće je nego u 1966. za blizu 3%, ali je istovremeno za preko 6% manje nego u 1964. godini. Deo neto-produkta koji ostaje privrednim organizacijama na neposrednom raspolaganju, povećan je sa Sl% u 1964. na 57% u 1967. godini. U okviru ovih scrukturnih promena neto lični dohoci su povećali svoje učešće u neto-produktu sa 33% u 1964. na 40% u 1967, pri čemu se zapaža neprekidno povećavanje tog učeš­ ća iz godine u godinu. Izdvajanja za sopstvene fondove privrednih organizacija opala su sa oko 17% u 196.4. na oko 16% u 1967. godini. Međutim, u 1965. i 1966. godini došlo je do osetnijeg porasta izdvajanja u sopstvene fondove, a pad koji je došao u 1967. godini, uslovljen je poznatim okolnostima i uslovima u kojima je privreda poslovala u toj godini.

Tab. 59- NARODNI DOHODAK SOCijAliSTIČKIH REPUBLIKA PO DElATNOSTIMA

SFRJ

,jj SFRJ

svega

uže područje

Voj vodina

Kosovo

55 878 94467 23 032 30 213 13 428 22 522 719 J 134 5 844 lO 648 3 505 6 142 7 682 19 939 J 387 3 212 339 S36 -57 120

6 775 lO 868 2 879 3 889 l 612 2 510 218 297 738 l 284 442 672 732 J 925 119 265 35 27

J

972 14 705 642 25 OS2 351 6 224 376 8 !79 189 2 892 378 5 021 23 212 42 35S 140 l 599 205 2 938 119 l 15S 169 2 132 127 2 116 414 5 407 16 374 44 790 8 133 14 231

3 163 8 935 5 l 05 13 898 953 4 559 l 357 5 735 932 l Ill l 561 l 653 29 156 43 226 943 609 4) 711 l 456 498 155 272 839 400 l 303 990 3 350 306 75 584 146 12 60 25 ss

21 386 13 892 6 376 37 782 24 602 l J 113 8 067 5 655 2 024 JO 677 7 407 2 689 6 694 3 602 2 647 ll 399 6 J ll 4 so l 28 82 45 47 107 171 429 l 814 l 276 902 4 055 2911 810 282 l 136 467 2059 J Sl2 775 3 004 2 136 7 855 5 S36 2 034 173 301 497 451 862 J 381 19 69 92 22 185 156

Hrvat- Make- Sloves ka donija nija

svega

uže područje

Voj vodina

Kosovo

1964 1967

100 100

100 100

100 100

100 100

100 100

100 100

100 100

100 100

100 100

100 100

Industrija i rudarstvo

1964 1967

41,2 32,0

42,5 35,8

38,2 22,9

42,3 32,6.

30,1 26,6

51,0 41,3

37,7 28,3

40,7 30,1

31,7 24,2

34,8 28,1

Poljoprivreda i 1964 ribarstvo 1967

24,0 23,8

23,8 23,1

19,4 23,0

19,7 20,0

29,5 30,6

12,4 11,9

31,3 30,2

25,9 24,8

41,5 40,5

39,9 38,1

Šumarstvo

1964 1967

l ,3 1,2

3,2 2,7

2,4 2,6

1,4 1,4

0,9 0,8

1,7 1,6

0,4 0,5

0,3 0,4

0,4 0,4

0,8 0,8

Građevinarstvo

1964 1967

10,5 ll ,3

10,9 ll ,8

14,4 12,5

10,9 ll ,7

19,3 1) 13,9

10,6 10,5

8,5 10,7

9,2 J 1,8

6,7 8,1

J 1,7

1964 1967

6,3 6,5

6,5 6,2

12,2 10,3

7,9 8,5

4,9 5,3

5,6 6,0

5,3 5,4

5,8 6,2

4,4 4,2

3,9 3,9

Trgovina i ugostitelj.

1964 1967

13,7 21,1

10,8 17,7

13,1 25,2

14,4 21,6

12,6 19,4

14,6 24,1

14,0 20,8

15,4 22,5

12,2 18,3

8,4 13,8

Zanatstvo

1964 1967

2,5 3,4

1,8 2,4

1,6 2,7

2,5 3,2

2,4 2,9

3,4 4,2

2,3 3,7

2,2 3,5

2,7 4,1

2,1 3,3

Kom.delatnost 1964 (proizv.deo) 1967

0,6 0,6

0,5 0,3

0,8 0,8

0,9 0,9

0,4 0,5

0,7 0,4

0,4 0,5

0,5 0,6

0,3 0,2

0,4 0,3

i

U MILIONIMA DINARA Privreda J 964 ukupno 1967 Industrija i J 964 rudarstvo 1967 Poljoprivreda i 1964 ribarstvo 1967 Šumarstvo 1964 1967 Građevinarstvo 1964 1967 Saobraćaj i 1964 veze 1967 Trgovina i J 964 ugostitelj. 1967 Zanatstvo J964 1967 Kom.delatnost 1964 (proizv.deo) l 967 1964 Razlika 3) 1967

Crna Gora

Privreda ukupno

veze Crna Hrvat- Make- SloveGora s ka donija nija

Bosna i Hercegovina

STRUKTURA NARODNOG DOHOTKA

Saobraćaj

Srbija Bosna i Hercegovina

NARODNI DOHODAK SOCUJAUSTBČKIH REPUBliKA PO DlElATNOSTIMA ··(nastavak)

Tab • .59 -

9,8

l 117 2 065 389 581 446 787

dile u dohotku industrije i rudarstva i dohotku od trgovine. Pravac ovih promena je manje-više isti kako za

9

Jugoslaviju tako i za svaku socijalističku republiku ponaosob. Do strukturalnih promena došlo je, kao što

16 109 242 44 80 94 285 23 68

4 7

1 ) Zbir iznosa ,.Izdvajanja za društvenu zajednicu" i iznosa "Izdvajanja :z:a pri vred ne organizacije" ne daje tacan iznos , pod "Realizovani neto produkt" zato što je u posmatranim godinama bilo i takvih privrednih organizacija, koje su poslovale sa gubitkom i koje su, i pored toga, bile dužne da izmire obaveze prema zajednici. ~) Od 1966. godine iskazan je samo deo sredstava koji se odnosi na subvencioniranje stanarine. 3 ) Obračun narodnog dohotka po čistim delatnostima niži je od obračuna po organ;zacionom principu za prikazane razlike, jer su iz čistih delatnosti isključene neproizvodne jedinice radnih organizacija (mahom komunalne), koje su po organizacionom principu obuhvaćene sa privrednim organizacijama u celini. 4 ) Visoko učešće građevinarstva u narodnom dohotku 1'1akedonije u 1964. godini posledica je obimnijih građevinskih radova na obnovi Skoplja.

Podaci iz tabele ukazuju da su se osnovne promene, s obzirom na učešće u narodnom dohotku, dogo-

je napred napomenuto, usled prenošenja poreza na promet iz proizvodnje u sferu prometa. Učešće dohotka od poljoprivrede nije se bitnije promenilo u 1967, u odnosu na 1964. godinu, mada

od jedne socijalističke republike do druge postoje izvesna odstupanja za oko l do 2%. Dohodak od građevinarstva porastao je u 1967. godini po učešću u narodnom dohotku za svega oko l% prema 1964. godini. Međutim, posmatrano po socijalističkim republikama, ovo učešće je različito. Najveći pad po učešću dohotka od građevinarstva pokazuje se u Makedoniji iz razloga što se znatno smanjio obim građevinskih

radova posle obnove Skoplja u 1964. godini.

Učešće

dohotka od saobraćaja neznatno je povećano u 1967 u odnosu na 1964. godinu, kako u dohotku

Jugoslavije tako i u dohotku Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Srbije, dok je u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori došlo do pada

učešća

dohotka od

saobraćaja.

1 ) Visoko učešće građevinarstva u narodnom dohotku Makedonije u 1964. godini posledica je obimnijih građevinskih radova na obnovi Skoplja.

l?OKA:ZATE!LJB STANjA l REZU l TATA PRIVREDNIH C',Hl.GANMZJ.V:fijA 1967 - !PO (NETO-PRODUKT l AKUt'lULACIJA l FONDOVI BEZ POREZA NA PROMET)

Tab, 60 -

Ukupna sredstva po l zaposlenom u hil j. din.

Privreda ukupno Ind. i rudarstvo polj. i ribarstvo Sumarstvo 1 ) Građevinarstvo Saobraćaj i veze 2 )

Trgov. i ugostiteljstvo Zanatstvo

62,8 65,2 69,4 162,6 16,9 105,8 53,0 15,2

Obrtna' sredstva u% od ukupnih sredstava

36,1 40,7 36,5 4,7 52,3 7,1 68,4 56,3

Sadaš::ja Sredvredstva u nost izgrad- osnovnji u% n ih od sredukupnih stava sredprema stava nabavnoj

8,8 ll ,S 10,6 2,0 3,3 7,7 3,2 3,3

63,1 63,4 70,2 92,1 53,5 51.1 74,5 69,3

!\kumulacija i fon- Izd• za m1'-letoDruštveni dovi bez poreza dove preduzeća -produkt p~oizvod prema na promet prema bez poReal ireza n2. zacija promet prema prema po l prema ličnim ličnim obrtnim ukupno zaposle- ukup- ukupnim prima- ukupnim primasreduloženom srednim sred- 'njima njima stvima nim sredstvima (neto) u hi lj. stvima (neto) sreddin. stvima stvima

34,5 32,9 27,7 10,5 127,! 20,2 43,9 119,5

27,0 26,2 22,5 20,9 23,0 27,2 38,4 19,7

43,7 40,2 32,4 12,8

136,2 25,7 72,4 129,7

18,9 18,5 15,0 S, l 62,2 9,6 26,8 55,5

121,4 129,1 118,0 94,1 95,8 91 ,l 156,8 86,6

6,7 6,4 4,3 l ,6

24,1 2,4

l

ll ,8 18,7

43,0 44,4 33,6 30,1 37,2 . 22,7 68,9 29,1

3,94 2,57 3,04 4,01 5,58 6,03 6,67 5,27

U ovoj tabeli rezultati poslovanja privrednih organizacija prikazani su po odgovarajućim delatnostima i izraženi su preko neto-produkta, odnosno društvenog proizvoda, kao vrednosnih izraza rezultata finalne proizvodnje. Ostali podaci, međusobno upoređeni, kao što su: podaci o ukupnim sredstvima po jednom zaposlenom, obrtna sredstva u odnosu na ukupna sredstva, sredstva u izgradnji prema ukupnim sredstvima i realizacija prema obrtnim sredstvima itd., ilustruju stanje i rezultate poslovanja pojedinih delatnosti u okviru ukupne ptivrede. U sklopu navedenih podataka neto-produkt i akumulacija i fondovi iskazani su bez poreza na promet, u cilju da se realnije prikažu odnosi između pojedinih delatnosti. Radi se prvenstveno o trgovini i ugostiteljstvu, s jedne strane, i industriji, s druge strane. Navedeni pokazatelji o poslovanju privrednih organizacija, prikazani po privrednim delatnostima, pokazuju samo osnovne karakteristike poslovanja pojedinih delatnosti, što se vidi iz same tabele. Međutim, svaka bliža analiza zahteva posmatranje ovih pokazatelja po privrednim granama, odnosno po užim grupacijama u okviru grana. Tako, na primer, najveći iznos uloženih sredstava po l zaposlenom u 1967. godini imale su grane sa visokim organskim sastavom sredstava: hidroelektrane sa l 673 hiljade dinara, industrije nafte sa 158 hiljada, crna metalurgija sa 113 hiljada, obojena metalurgija sa 94 hlijade, hemijska industrija sa 93 hiljade. Kod ovih grana po pravilu učestvuju obrtna sredstva u ukupnim sredstvima sa malim procentom (na primer, kod hidroelektrana sa 7%, kod preduzeća nafte i plina sa !7%). Obratno, kod radno-intenzivnih grana iznos ukupnih sredstava po l zaposlenom nalazi se ispod proseka (na primer, u metalnoj industriji 49,5 hiljada). Kod grana koje imaju duži proces proizvodnje, obrtna sredstva učestvuju sa većim procentom u ukupnim sredstvima (kod brodogradnje, na primer, sa 56,4%, metalne sa 57,4%, elektroindustrije sa 62,3%). Iz odnosa između sredstava u izgradnji i ukupnih sredstava proizlazi da su u i 967. godini nova ulaganja bila iznad opšteg preseka, pre svega u industriji i poljoprivredi, naročito kod nafte i plina (126%), kod industrije veštačkih vlakana (50%), kod vodoprivrede (46%) itd. Neke grane imaju vrlo nizak procent novih ulaganja (npr. tekstilna industrija i industrija kože samo 2,5 i 2%, građevinarstvo 3,3%, trgovina na malo 3,6%, trgovina na veliko 2,2%). Srazmerno manju starost osnovnih sredstava od prosečne imale su u 1967. godini hidroelektrane sa 78% sadašnje vrednosti prema nabavnoj vrednosti. Zatim, radio-industrija sa 75%, poljoprivreda sa 70%, vazdušni saobraćaj sa 72%. Sa istrošenim osnovnim sredstvima ispod preseka posluju rudnici uglja (sa 52%), nafta (sa 53%), građevinarstvo (sa 53,5%), železnički i gradski saobraćaj (sa 45,6% i 42%). Visok iznos neto-produkta u odnosu na ukupno uložena sredstva ostvarile su, po pravilu, radno-intenzivne grane delatnosti (na primer, rudnici, građevinarstvo, zanatstvo i sl.), kao i neke grane sa većom stopom akumulacije (na primer, nafta, industrija gume, industrija duvana). To uglavnom vredi i za odnos društvenog proizvoda prema ukupnim sredstvima, s tim da se uzme u ozbir i iznos amortizacije, koji je znatan kod preduzeća sa visokim organskim sastavom sredstava. Visok iznos društvenog proizvoda po l zaposlenom ostvaruju u prvom redu preduzeća sa visokim, organskim sastavom sredstava i visokim primanjima zaposlenih (na primer, hidrocentrale, nafta, tvornice cigareta, izdavačka i novinska preduzeća, prekomorski saobraćaj, spoljna trgovina). S obzirom da su izdvajanja za društvenu zajednicu većim delom vršena u 1967. godini u obliku doprinosa na lične dohotke, to je iznos akumulacije i fondova u odnosu na ukupna sredstva bio veći kod radno-iritenzivnijih grana delatnosti, a takođe i kod onih grana koje ostvaruju ekstraprofit. Kod onih grana koje posluju sa srazmerno većim uloženim sredstvima, na koja plaćaju kamatu, bio je veći i iznos akumulacije 1 ) Do znatnog povećanja ukupnih sredstava po jednom zaposlenom došlo je na prvom mestu zbog toga što su počev od 1966. godine u osnovna sredstva obuhvaćene šume i šumska zemljišta. 2 ) Počev od 1966. god. u osnovna sredstva saobraćaja prikazani su u Socijalističkoj Republici Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji i putevi o kojima se staraju preduzeća za održavanje puteva, pa je (pored revalorizacije osnovnih sredstava) i to bio jedan od faktora što su ukupna sredstva po jednom zaposlenom toliko porasla u 1967. godini.

54

u odnosu na lična primanja, a takođe i kod onih grana koje su znatnije izdvajale sredstva u sopstvene fondove. (Na primer, hidroelektrane, plinare, rafinerije nafte, hemijska··industrija, trgovina). Veći koeficijent obrtanja obrtnih sredstava u odnosu na realizaciju imale su u 196"7. godini pre svega one grane koje posluju sa malim zalihama i kraćim ciklusom proizvodnje i poslovanja. Na primer, ciglane, pekare, prerada mleka, građevinarstvo (usled naplate radova po situacijama), saobraćaj, trgovina životnim namirnicama, ugostiteljstvo itd. Prema podacima za 1967, u poređenju sa 1964. godinom, popravio se odnos između sadašnje i nabavne vrednosti osnovnih sredstava za !,1 poen. Međutim, usled porasta zaliha u 1967. godini, u odnosu na 1964, manji je i koeficijent obrtanja obrtnih sredstava za 0,8 poena. Pri razmatranju stanja i rezultata poslovanja privrednih organizacija treba imati u vidu i dejstvo privredno finansijskih mera, kao i strukturno-organizacionih promena, koje su od posebnog značaja u ovom periodu.

Tab. 62

RASPORED IP'RIVREDNHH POKAZo'\TElJA PREMA

ukupno= 100 )j

Ukupni iznosi u mil. din.

Broj privred. organizacija Broj zaposlenih Osnovna sredstva po nabavnoj vrednosti Osnovna sredstva po sadašnjoj vrednosti Prosečna ukupna sredstva Proseč. korišć. obrtna sred. Društveni proizvod Neto-produkt Lični dohoci i lična primanja (neto) Izdvajanja za društv. zajed. Izdvajanja u fondove pred. Izdvajanja za zajedničke fondove preduzeća

do 6 zaposl enih

7-!5 16-29 30-60

61125

126250

preko 251- SOl- l OO!- 2000 1000 2000 zaposl enih

soo

14 2.35 2 992 985

11,7

12,3

0,2

0,6

12,4 l ,3

16,0 3,3

17,3 7,2

13,0 10,9

8,9 15,0

4,5 15,2

2,6 16,8

1,4 29,5

186 804

O, l

0,3

0,5

1,7

4,5

7,6

13,3

18,2

!6,0

37,8

117 833 187 848 67 833 82 090 73 218

O, l O, l O, l

0,3 0,3 0,4

0,6

5,3 5,5 6,0

8,6

0,2 0,2

0,7 0,8

2,0 2,3 2,9 3,5 3,7

7,5 7,8

14,1 15,6 17,5 15,9 16,3

19,3 !8,1 15,5 15,4 15,5

16,9 16,4 15,9 16,3

16,1

32,9 31,5 29,2 27,3 25,9

29 228 30 877 12 570

0,3 0,2

l ,5

0,2

0,8 0,6 0,9

l r .,o

3,6 3,7 3,9

7,3 8,2 7,8

12,2

15,3 17,3 16,5

15,2 15,7 16,0

16,3 !5,3 16,4

28,3 24,3 24,3

544

0,6

2,0

2,8

6,6

8,8

14,9

16,9

15,4

12,3

19,8

0,7 0,9 1,4 !,4

'..,

i,.;

9,5 11,7 11,7 12,2 10,9 13,3

Iz prikaza se vidi da oko 565 krupnijih pri'lrednih organizacija, sa preko l 000 zaposlenih, zapošljavaju 46,3% od ukupnog broja zaposlenih u p1·ivredi društvenog sektora. One raspolažu sa 54% od ukupnih osnovnih sredstava, sa 45% od ukupnih obrtnih sredstava, ostvaruju 44% od ukupnog društvenog proizvoda i 42% od ukupnog neto-produkta. Drugim rečima, na 4% krupnih privrednih organizacija otpada blizu 50% društvene privrede. U odnosu na 1964. godinu, ukupna sredstva kojim raspolažu krupne privredne organizacije, povećala su se za punih 5%, dok se njihovo učešće u ukupnom društvenom proizvodu i neto-produktu smanjilo za 4%. Privredne organizacije srednje veličine, kojih ima oko l 900 (sa 250 do 1000 zaposlenih), zapošljavaju oko 30% od ukupnog broja zaposlenih, raspolažu sa 34% od ukupnih sredstava i ostvaruju oko 31-32% od ukupnog društvenog proizvoda i neto-produkta. U odnosu na 1964. godinu njihov se broj povećao za l poen, njihovo učešće u ukupnim sredstvima, društvenom proizvodu i neto-produktu za oko 2,6 poena. Prema tome, oko 2 480 krupnih i srednjih privrednih organizacija predstavljaju oko 80% društvene privrede. Privredne organizacije sa manjim brojem zaposlenih, kojih ima blizu ll 800 i koje po broju predstavljaju oko 83% od svih privrednih organizacija, učestvuju u društvenoj privredi samo sa oko 20%. Naime, one raspolažu samo sa 18.4% od ukupnih sredstava, a ostvaruju 25-26% od ukupnog društvenog proizvoda i neto~produkta. Ova grupa privrednih organizacija zapošljava oko 2.3,5% od ukupnog broja zaposlenih u društvenom sektoru privrede. Od toga blizu polovina zaposlenih otpada na privredne organizacije sa 125 do 250 radnika. U odnosu na 1964. godinu broj sitnijih privrednih organizacija iz ove grupe se smanjio za l%; njihov udeo u ukupnim sredstvima opao je od 26% na 18,4%, dok je njihovo učešće u društvenom proizvodu poraslo za l ,5%, a u neto-produktu za i ,6%. Posmatrano po delatnostima, od ukupno 565 krupnijih privrednih organizacija nalaze se u industriji i rudarstvu 338 organizacija ili oko 60%, u poljoprivredi ima samo 52 organizacije ili oko 9%, u građe­ vinarstvu 85 organizacija ili IS%, u saobraćaju 44 organizacije ili 8% i trgovini 23 ili 4% od ove grupe.

55

Tab. 62

~

POKAZATELJI STANjA l REZUlTATA RADA PRIVREDNIH ORGP.N!ZACIJA PO REPUBliKAMA Srbija SFRJ

Bosna i Hercegovina

!"lake·· donija

Kosovo

1964- ukupno

•

: :

Ukupna sredstva po l zaposlenom u hilj. din. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava u % od nabavne vrednosti Društveni proizvod po l zaposlenom u hilj. din. Društveni proizvod u odnosu na ukupna sredstva Akumulacija u odnosu na ukupna sredstva Akumulacija u odnosu na lična primanja Izdvajanje za fondove privrednih organizacija u odnosu na ukupna sredstva Izdvajanja za fondove privrednih organiz. u odnosu na lična primanja (neto) Realizacija u odnosu na obrtna sredstva Mesečna lična primanja po l zaposlenom u din.

1967 - ukupno Ukupna sredstva po l zaposlenom u hilj. din. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava u % od nabavne vrednosti Društv. proizvod po l zapos!. u hilj.din. Društveni proizvod u odnosu na ukupna sredstva Akumulacija u odnosu na ukupna sred. Akumul. u odnosu na lična primanja Izdvajanja za fondove privrednih organizacija u odnosu na ukupna sredstva Izdvajanja za fondove privrednih organizacija u odnosu na lič. primanja (neto) Realizacija u odnosu na obrtna sredstva Mesečna lična primanja po l zaposlenom u din.

Tab. 63 -

BILANS PRSHODA l RASHODA STANOVNBŠTVA

31,9

31,4

58,6

30,8

27,7

31,7

32,2

31,1

34,8

30,8

62,0

63,6

72,8

59,4

68,6

39,6

64,5

63,0

65,8

74,5

U milionima dinara

13,4

l

16,7

14,8

16,9

17,2

13,1

20,2

l 6, l

16,8

52,3

46,9

28,9

31 ,5 201,3

26,6 181,3

16,0 198,8

7,3

4,8

46,9 4,7

15,0

55,9

47,4

63,9

49,9

54,0

43,1

43,2

33,9 204,8

27,8 184,9

38,9 197,8

30,6 210,2

33,9 222,6

25,2 186,8

24,2 184,4

4,0

7,3

5,9

9,3

7,9

9,1

6,0

5,6

33,1 4,6

50,3 3,9

44,1 4,9

39,5 4,0

47,5 5,1

54,6 4,7

59,8 5,0

44,9 4,0

43,3 4,5

41 O

380

390

420

340

510

390

390

390

330

62,8

68,0

121,9

64,7

44,9

63,2

60,4

59,9

59,5

70,3

63,1 27,4

67,1 24,1

73,2 26,6

62,2 29,7

69,3 17,9

56,9 32,3

62,5 27,2

61,3 28,2

62,6 25,7

73,5 22,8

43,7 23,4 150,5

35,4 17,7 135,6

21,8 10,6 141,3

45,9 24,7 151,7

40,0 21,1 144,6

51,5 27,7 151,2

45,0 24,6 155,4

47,0 26,0 158,6

43,2 23,3 150,1

32,5 16,0 139,0

6,7

4,0

l ,3

7,2

4,6

9,1

7,3

8,1

6,3

3,3

43,0 3,9

30,9 3,9

16,8 3,4

43,9 4,1

31,3 3,0

49,6 4,4

46,0 3,9

49,5 4,1

40,4 3,6

28,6 2,7

814

740

760

878

545

965

797

819

770

674

Prilikom analize podataka u ovom pregledu treba imati u vidu da su razlike u navedenim pokazateljima po republikama uslovljene, pre svega, različitom privrednom strukturom republika, zatim različitim privrednimv potencijalom i faktorima koji utiču na razlike u produktivnosti rada. Sto se tiče poređenja pokazatelja poslovanja u 1967. godini sa odgovarajućim pokazateljima za 1964. godinu, ukazuje se na činjenicu da je na pokazatelje izvedene na bazi osnovnih sredstava znatno uticala revalorizacija osnovnih sredstava, koja je izvršena krajem 1966. godine. Tako se, na primer, pokazuje da su osnovna sredstva po jednom zaposlenom udvostručena u posmatranom periodu kako za Jugoslaviju u celini, tako i za republike i pokrajine. Na ovako brz porast osnovnih sredstava po zaposlenom uticalo je i njihovo šire obuhvatanje u 1967. godini, kada je u ukupna sredstva uključena i vrednost šuma i puteva (što nije obuhvaćeno u 1964. godini). Prema tome, prikazano povećanje osnovnih sredstava po jednom zaposlenom samo jednim delom se odnosi na (neto) investicije, što znači da je stvarno povećanje osnovnih sredstava niže od prikazan og. U svetlu ovih napomena treba posmatrati i ostale pokazatelje vezane za ukupna ili osnovna sredstva, s tim što treba imati u vidu da je kod obračuna ovih koeficijenata upotrebljen društveni proizvod i njegovi sastavni delovi izraženi po tekućim cenama, što je takođe znatno uticalo na prikazane odnose po republikama (s jedne strane, zbog opšteg porasta cena u posmatranom periodu, a s druge strane, zbog nejednakog porasta cena kod pojedinih delatnosti, čije je učešće u ukupnom društvenom proizvodu od republike do republike različito). Za poređenja po godinama, najpogodniji su koeficijenti koji pokazuju odnose između sastavnih delova društvenog proizvoda i narodnog dohotka. Tako se vidi da je akumulativnost privrede, izražena kao odnos akumulacije i fondova prema neto ličnim dohocima, opala sa oko 200% u 1964. na oko ISO% u 1967. godini. Ovakav pad akumulativnosti privrede karakterističan je u većoj ili manjoj meri za sve republike i pokrajine, s tim što je najveći u užoj Srbiji (54%) a najmanji u Vojvodini (36,7%). Slična tendencija se zapaža i kod sopstvene akumulativnosti privrednih organizacija. Ova akumulativnost, merena odnosom ukupnih izdvajanja za sopstvene fondove privrednih organizacija prema neto ličnim dohocima, smanjena je u proseku za SFRJ od 1964. do 1967. za oko 4%, tj. sa 46,9% na 43,0%. Najveće smanjenje je kod Crne Gore (33,5%) i Kosova (14,7%). Povećanje stope akumulativnosti privrednih organizacija ostvareno je samo u Sloveniji, gde je ova stopa porasla sa 47,5 na 49,6 procenata, što znači da je u ovoj republici na 100 dinara neto ličnih dohodaka izdvojeno za fondove privrednih organizacija 47,5% dinara u 1964, odnosno 49,6 dinara u 1967. godini. Ovakva kretanja akumulativnosti privrede uslovljena su, pre svega, preraspodelom narodnog do56

hotka u korist ličnih dohodaka, koji su u periodu reforme rasli ·brže i od akumuladje i fondova u celini, i od sopstvene akumulacije privrednih organizacija. · ["]eđutim, kada se sopstvena akumulacija privrednih organizacija posmatra ne u odnosu na lične dohotke, već u odnosu na društveni proizvod i narodni dohodak u celini, onda se vidi da je učešće privrednih organizacija u raspodeli društvenog proizvoda i narodnog dohotka u 1967. godini znatno veće nego u 1964. godini. Izdvajanja za sopstvene fondove privrednih organizacija povećala su svoje učešće u narodnom dohotku sa 49% u 1964. na 58% u 1967. godini, dok je učešće sopstvenih fondova privrednih organizacija, zajedno sa amortizacijom, u raspodeli društvenog proizvoda povećano sa 54% u 1964. na 62% u 1967. godini.

1964

Ukupni prihodi dohoci i druga lična primanja (neto) od društvenog sektora privrede Sredstva individualnih proizvođača za ličnu potrošnju 1 ) Lični dohoci i druga lična primanja (neto) od ustanova društv. službi, uprave i dr. neproizvodnih delatnosti Primanja po osnovu socijalnog osiguranja, socijalne zaštite, prava na rad i zasluga u ratu · Od amortizovanih kupona narodnog Z<>.jma, nacionalizovane i eksproprisane imovine, kamate od štednje Podignuti potrošački krediti Podignuti investicioni zajmovi za stamb. izgradnju, za nabavku opreme za smeštaj turista od banaka i radnih organizacija Od prodaje nekretnina i dr. sredstava društv. sektoru Odštete osiguranja imovine (bez osig. stoke i useva) Zgodici od igara na sreću (lutrija, loto, sport. prognoza) Primanja iz inostranstva (iseljeničke doznake, zarade, soc. osiguranje, turizam u kućnoj radinosti i dr.) Smanjenje štednje - ukupno Od toga Podignuti ulozi sa štednje Podignuti ulozi sa deviznih računa građana lskorišćeni oročeni depoziti za stambenu izgradnju Podignuti ulozi od ostalih oblika štednje Osta!i prihodi 2 ) U kup ni rashodi Doprinosi, porezi, takse i carine (bez doprinosa i poreza od poljoprivredne i dr. delatnosti privatnika) Premije za osiguranje imovine (bez osig. stoke i useva) Vrednost lične potrošnje stanovništva (materijalna dobra i usluge proizvodnog karaktera) 1 ) Izdaci za lične usluge i usluge društvenog standarda (deo koji plaća stanovništvo)") U!ozi za igre na sreću (lutrija, sport. prognoza i dr.) Izdaci u inostranstvu (turistička i službena putovanja, leče nj a) Izgradnja i kupovina stanova na tržištu stanovima i investicije za smeštaj turista u kućnoj radinosti Štednja - ukupno Od toga Ulozi na štednju Ulozi na devizne račune građana Oročeni depoziti za stambenu izgradnju Povećanje novca u opticaju (tezauracija) Ostali oblici štednje (žiro-računi građana, osiguranje života i dr.) Otplata potrošačkih kredita Otplata investicionih zajmova za izgradnju stanova i nabavku opreme za smeštaj turista Ostali rashodi 4 )

1965

l

1966

l

Struktura

1967

1964

l

l 965

l

1966

l

1967

40 593

54 749

73 743

80 956

100

100

100

100

!4 312 9 417

19 945 13 056

26 556 17 550

28 633 18 264

35,2 23,2

36,4 23,8

36,0 23,8

35,4 22,6

4 785

6 670

8 583

ID 205

ll ,8

12,2

ll ,6

12,6

5 035

7254

9 590

9 400

!2,4

13,2

13,0

ll ,6

158 3 442

189 2 597

676 2 541

431 2 437

0,4 8,5

0,3 4,8

0,9 3,5

0,5 3,1

673 133 48 75

965 200 59 90

l 222 402 61 165

l 440 276

186

1,7 0,3 0,1 0,2

1,8 0,4 O, l 0,2

1,7 0,5 0,1 0,2

l ,8 0,3 0,1 0,2

556 l 863

869 2 745

l 451 4 781

l 903 7 530

1,4 4,6

1,6 5,0

2,0 6,5

2,3 9,3

l 791

2 649 30

4,8 0,1

4.4

6,3

66 liO 54 749

5 127 801 l 208 394 182 80 956

4,4

72 96 40 593

3 268 493 981 39 165 73 743

0.2 0,2 100

0,1 0,2 100

0,7 l ,3 O, l 0,2 100

l ,5 0,5 0,2 100

390 75

644 98

871 115

l 158 133

1,0 0,2

1,2 0,2

1,2 0,2

1,4 0,2

29 005

40 168

50 510

56 918

71,5

73,4

68,5

70,3

l 670 133

2192 177

2 883

3 710 335

4,1 0,3

4,0 0,3

3,9 0,4

4,6 0,4

Lični

288

69

1,0

118

225

442

695

0,3

0,4

0,6

0,9

l 680 4 667

2450 5 204

3 608 ll 127

4404 9 589

4,1 ll ,5

4,5 9,5

4,9 15,0

ll ,9

2 653 70

3 205 156

6 813 l 040 590 l 006

6,5 0,2

5,8 0,3

8,4 1,3 0,7 l ,3

5,4

l 003

545

5 608 744 2 295 l 804

2,5

1,0

7,6 1,0 3,1 2,4

941 2 395

l 298 2 984

676 3 liO

140 3 179

2,3 5,9

2,4 5,4

0,9 4,2

0,2 3,9

450 lO

590 17

763 26

795 40

1,1 0,0

l, l 0,0

l, l 0,0

l ,O 0,0

U bilansu prihoda i rashoda stanovništva obuhvaćeni su samo ostvareni prihodi i izvršeni rashodi za ličnu potrošnju, individualne investicije u stambenu izgradnju i štednju. Svi prihodi stanovništva grupisani su tako da se mogu sagledati po osnovima njihovog ostvarivanja (radnog odnosa, od privatnih delatnosti, socijalnog osiguranja, kreditnog odnosa itd.) i izvorima iz kojih potiču (od privrednih organizacija, iz privatnog sektora privrede, ustanova, budžeta i fondova, banaka itd.). Nominalno ukupni prihodi stanovništva porasli su od 1964. na 1967. godinu za oko dva puta. U istoj srazmeri porasli su i lični dohoci kao i primanja po osnovu socijalnog osiguranja i socijalne zaštite, dok su ostali vidovi prihoda znatno odstupali od ovih proporcija. domaćinstava

1 ) Uključujući i vrednost nerobnog (naturalnog) dela lične potrošnje individualnih proizvođača, koji je obračunat po otkupnim cenama, kao cenama proizvođača. 2 ) Sadrže novčane nagrade pojedincima za posebne zasluge, na izložbama, festivalima i sajmovima, stipendije i pozajmice studentima i učenicima i sl. 3 ) Obuhvaćene su stambeno-komunalne usluge, socijalno-zdravstvene usluge, kulturne i sportske priredbe, pretplata za radio i televiziju i dr. 4 ) U ostale rashode obuhvaćeni su dobrovoljni prilozi humanitarnim organizacijama i fondovima, otplate studentskih pozajmica i sl.

57

~ Tab. 64 - LIČNA POTROŠNJA STANOVNIŠTVA (POTROSi\ljA MATERIJALNIH DOBARA l IZDACI ZA PROIZVODNE USLUGE)

Tab. 65 -

BRU"fO-NAPlATA BUDŽETSKiH PRHHODA1)

u 1967 Ishrana Piće

Duvan Odeća Obuća

Nameštaj i oprema za Ogrev, osvetlj. i održav. stana Higijena i zdravlje Kultura i razonoda Saobraćaj i veze (sred. i usluge) Lični predmeti i drugo lnostrani turizam Neraspoređeno po nameni

13101 l 694 989 3 716 922 2 499 l 397 l 154 966 l 726 864 -200

177

17352 2 517 l 262 5 027 l 174 3 262 2 126 l 421 l 324 2 555 l 227 -389 l 31 O

22540 3 631 l 725 5 918 i 487 4 IS2 2 629 l 782 l 717 3 385 l 520 -483 SO?

l 973 6 325 l 628 4 687 3 147 l 927 2 058 4 473 l 611 -S89 l 54S

45,2 5,8 3,4 12,8 3,2 8,6 4,8 4,0

3,3 6,0 3,0 -0,7 0,6

5,3 3,5 3,3 6,4 3,1 -l ,O

100 44,6 7,2 3,4 11,7 2,9 8,2 5,2 3,S 3,4 6,7 3,0 -0,9

100 42,4 7,0 3,5 11,1 2,9 8,2 5,5 3,4 3,6 7,9 2,8

3,3

l, l

2,7

17 063 7 913

6 006 367 l 939

18 327 6 912 7 S20 414 l 848

21 024 8 6SS 8 923 S96 2 413

206

24S

l 427

192

838

-l ,O

l pored toga što su se lični dohoci u posmatranom periodu skoro udvostručili, oni su u strukturi ukupnih prihoda stanovništva neznatno porasli, a prema 1965. čak i opali za l%. lz prikazane strukture prihoda vidi se da su po učešću primanja stanovništva od socijalnog osiguranja i socijalne zaštite porasla od 12,4% u 1964. na 13,1% u 1965, a zatim pala u !967. na svega 11,6%. Do ovog pada došlo je zbog ograničavanja prava na dečji dodatak i re~triktivnih mera iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Karakteristično je za potrošačke kredite da su oni u ovom periodu i nominalno i u strukturi ukupnih prihoda znatno opali (od 8,5 u 1964. na 3, l% u i 967). Najveći relativni porast ostvaren je kod primanja stanovništva iz inostranstva. Ona su u 1967. godini u odnosu na 1964. porasla približno za tri i po puta. U ovoj stavci najznačajnija primanja potiču od zarada radnika i iseljeničkih doznaka. Na strani rashoda ovog bilansa obuhvaćeni su svi izdaci stanovništva koji nisu vezani za proizvodnju i privredne investicij'e individualnih (privatnih) proizvođača. Svi rashodi grupisani su po nameni, na šta su izvršeni. Iz prikazane strukture vidi se da su osnovne stavke rashoda bile adekvatne prihodima, tj. da su se u 1967. u odnosu na 1964. godinu skoro udvostručile. Najkrupniju stavku ovog dela bilansa čini vrednost lične potrošnje stanovništva. Ona u strukturi ukupnih rashoda predstavlja oko 70%. Relativni pad vrednosti lične potrošnje u strukturi ukupnih rashoda 1966. godine objašnjava se činjenicom što je stanovništvo u toj godini izdvojilo do sada najveća sredstva za štednju - IS% od svih ukupno ostvarenih prihoda ili 21% od ukupnih ličnih dohodaka. Ova napomena odnosi se i na izdatke za lične usluge i usluge društvenog standarda. Naredne dve krupnije stavke predstavljaju investicije u stambenu izgradnju i štednja stanovništva. Investicije za stambenu izgradnju porasle su u 1967, prema 1964. godini, za dva i po puta, a ukupna štednja stanovništva za nešto više od dva puta ..Ako se uporede podignuti ulozi (smanjenje štednje) sa ukupnom štednjom, proizilazi da se smanjenje štednje odvijalo brže po dinamici od uloga, ali da je i pored toga štednja stanovništva i dalje rasla u masi. Iz poređenja podignutih potrošačkih kredita i uloga sa štednje zajedno, vidi se da je iznos ovih sredstava bio veći od ukupnih uloga na štednju u svim godinama posmatranog perioda, osim u 1966, kada su ulozi bili veći za 3 770 miliona dinara. Uporedo sa bilansom prihoda i rashoda stanovništva prikazana je u posebnoj tabeli lična potrošnja stanovništva po osnovnim grupama proizvoda, uključujući i usluge proizvodnog karaktera. Pri sagledavanju promena u strukturi lične potrošnje u periodu privredne reforme treba imati u vidu učešće pojedinih grupa u ukupnoj potrošnji. Sa povećavanjem ukupnih sredstava za ličnu potrošnju od 1964. godine na 1967. za 96 poena, povećava se i potrošnja kod svih grupa, ali povećanje nije u svim grupama proporcionalno. Učešće pojedinih grupa u strukturi lične potrošnje je različito. Najveću stavku predstavlja grupa "ishrana", koja u 1967. god. učestvuje sa 42,4 procenta. Naredna grupa je "odeća" sa 11,1 procentom, "nameštaj i oprema za domaćinstvo" sa 8,2 procenta, saobraćaj i veze sa 7,9 itd. Najveću promenu u strukturi potrošnje pretrpela je grupa "ishrana", koja je opala od 45,2% u 1964. godini na 42,4% u 1967. godini. Učešće grupa "odeća" i "obuća" u ! 967. je u slabom padu u odnosu na 1964. god., dok grupa "saobraćaj i veze" pokazuje porast od 6,0% u 1964. na 7,9 u 1967. Grupe "piće", "ogrev, osvetijenje i održavanje stana" povećavaju vidno svoje učešće u ukupnoj potrošnji, dok je učešće ostalih grupa na nivou prethodnih godina. Učešće ishrane u ukupnoj ličnoj potrošnji, kako je napred već ukazano, u padu je u odnosu na 1966. godinu za 2,2%. Posmatrano u apsolutnim ciframa, lična potrošnja je porasla od 22 540 miliona dinara, koliko je iznosila u 1966. godini, na 24 134 mil. dinara u 1967, tj. za 7, l%. Pad učešća "ishrane" u strukturi ukupne potrošnje najvećim delom je prouzrokovan nižim otkupnim cenama poljoprivrednih proizvoda u 1967. godini, po kojima je izvršen obračun naturalne potrošnje. Naime, otkupne cene poljoprivrednih proizvoda u odnosu na 1966. godinu opale su u 1967. za oko 5%. Kako naturalna potrošnja u ukupnoj ishrani učestvuje sa oko 28,7 procenata u 1967. godini, to je imalo uticaja i na pad ukupne ishrane u strukturi ukupne potrošnje. Takođe i indeks cena na malo prehrambenih proizvoda 0 1966 = 100 iznosi u 1967. godini 103, što ima uticaja na usporeniji rast grupe "ishrane" u odnosu na ukupnu potrošnju.

58

PREMA OBLICIMA

Ukupno Doprinosi Porezi Takse Carine Prihodi po posebnim saveznim propisima Prihodi organa uprave ostali prihodi

100 46,4 35,2 2,1 ll ,4

100 37,7 41,0 2,3 lO, l

100 41,2 42,4 2,8

1,1

1,2

4,9

7,8

0,9

100 1,2 98,4 52,4 12,7 1,2 2,4 29,7 0,3

100 2,1 96,6 49,0 15,9 0,0 4) 1,5 30,3 l ,3

100 2,9 97,1 49,2 14,8

ll ,s

PREMA RASPODELI

Ukupno Izdvojeno pre raspodele

17 063 209 16 803 8 950 2 169 206 418 5 060 Sl

Raspoređeno

Federaciji Republikama Pokrajinama Srezovima Opštinama Neraspoređeno

18 327 (390) 3 ) 17 705 (8 983)3) 2 907 74) 260 5 548 232

Tab. 66 - UČEŠĆE POJIEDBNBH BUDŽETA U UKUPNOM BUDŽETSKU-i PRIHODiMA POSLE PRERASIPODIEILE DOPUNSKJH SRIEDSTAVA5)tl) 1965

Ukup11o Savezni budžet Republički budžeti Pokrajinski budžeti Sreski budžeti Opštinski budžeti

100 47,8 12,2 1,9 5,3 32,7

1967 7) 100 45,8 ! 3,3 1,6 .d ;

.,o

34,7

100 42,1 16,5 1,8 0,4 39,2

21 024 618 20 406 lO 345 3 107 -'1) 6 954

_4)

33, l

Graf. 18- UČEŠĆE DRUŠTVENO-POLITIČKIH ZA,li:DNICA U BUDŽ:ETSKitvi RASHODIMA %

l CO Savezni budžet 80

60

40

Republički,

pokrajinski ostali budžeti

U skladu sa izmenama u budžetskcm sistemu i u skladu sa ukidanjem srezova i prenošenjem funkcija sa širih na uže društveno-političke zajed20 Opštinski ·budžeti nice, izvršene su i izmene u formiranju i raspodeli bruto naplaćenih budžetskih prihoda. Pre svega, izo menjen je relativan odnos između pojedinih instru1965 1967 menata ubiranja budžetskih prihoda, tako da je udeo doprinosa opao sa 46% na 41% u 1967. godini, dok je udeo poreza, u istom periodu, povećan sa 35% na 42%. S druge strane, bilo je izvesnih prornena i u oblasti raspodele bruto naplaćenih budžetskih prihoda između širih i užih f društveno-političkih zajednica. Učešće federacije u ukupnoj bruto-naplati u 1965. godini iznosilo je oko 52%, a u 1967. oko 3% manje, tj. 49%. Istovremeno, učešće republika je povećano za 2%, a učešće opština za preko 3%. t1eđutim, podaci iz gornje tabele ne pokazuju stvarne odnose u konačnoj raspodeli budžetskih prihoda između društveno-političkih zajednica. Prvo, zbog toga što se sredstva za finansiranje autonomnih pokrajina (i srezova) prethodno formiraju kod opština i socijalističkih republika (od 1966), a zatim prenose u budžete odnosnih pokrajina i srezova, i drugo, što se iz sredstava širih društveno-političkih zajednica daju dotacije 1 2 ) Obuhvata i prihode za zajednice obrazovanja. 3 ) Kori· ) Na bazi podataka Službe društvenog knjigovodstva. govano putem procene radi uporedivosti po godinama. ·') Od 1966. godine pokrajine se finansiraju posredstvom opštinskih i 6 republičkih budžeta. ") Na bazi podataka Službe društvenog knjigovodstva. ) Izračunato na bazi prihoda pojedinih budžeta, iz kojih su isključena dopunska sredstva data užim društveno-političkim zajednicama, kao i sredstva koja su u rasporedu prihoda poje7 dinih budžeta izdvojena za finansiranja srezova i autonomnih pokrajina. ) Uključeni i prihodi za zajednice obrazovanja radi upored ivosti.

59

(dopunska sredstva) užim društveno-političkim zajednicama. Posle ove preraspodele sredstava dobija se drukčija slika odnosa između društveno-političkih zajednica u pogledu njihovog stvarnog učešća u budžetskim prihodima, što je prikazano u tab. 66. Stvarno učešće federacije u budžetskim prihodima je znatno manje nego što pokazuje tab. 65, a kod opština znatno veće. U pogledu poređenja po godinama, u obe tabele se pokazuju slične tendencije. Smanjenje učešća federacije u bu~~etskim prihodima približno odgovara izno~u povećanja učešća opština a smanjenje učešća srezova (zbog nphovog postepenog ukidanja) odgovara približno iznosu povećanja učešća republika. Učešće autonomnih pokrajina u ukupnim budžetskim prihodima zadržano je na istom nivou, što znači da su njihovi prihodi rasli u skladu sa ukupnim budžetskim prihodima. Podaci za 1964. godinu nisu prikazani, pošto nisu uporedivi sa kasnijim godinama zbog promena u budžetskom sistemu.

Tab. 67 -

PRRHODI ZA TEKUĆE POSLOVANJE NEPRIVRIEDNIH ORGANSZAC!JA1) u milionima dinara

l Ukupni prihodi

l

Ukupno Delatnost škola Osnovne škole Naučna

delatnost

Kultura i prosveta Umetnost i zabava Zdravstv. delatnost Socijalna zaštita Privredne komore

1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967

Finansije i osiguranje 1964 Zavodi za socijalno osiguranje Uprava i pravosuđe

1967 1964 1967 1964 1967

l

Prihodi od društveno-političkih zajednica Ostali prihodi i preiz pri vneprivdruš- iz bu- neta rednim rednim stanov- ukup-~ tvenih džeta ukupno sredorgani- organi- ništvu no 1 d:uDPZ stva zaci jama zaci jama gl h fond. Prihodi od usluga (realizacija)

9 874 17 933 2 218 4 389 l 191 2 380 593 l 000 222 468 332 846 2 455 4 467 419 888 98 140 l 127 l 427 210 321 2200 3 987

l

l

2 589 5 261 242 612 12 64 454 684 88 212 234 659 331 951 168 508 85 2) 1342) 908 l 387 23

-

58 108

l 426

2 857 157 310 2 7 297 S78 31 69 21 80 84 324 52 248 84 132 649 l 063 15

-

36 53

Sl7 865 34 115 2 26 152 93 14 37 ll

40 157 355 27 Sl

646 6 746 4239 2 507 l 536 12 285 7 347 4411 48 51 l 878 l 830 187 3 727 3 418 309 17 8 l 145 l 128 31 2 293 2 098 195 46 61 5 107 83 13 303 220 53 66 43 119 99 245 146 106 31 62 202 93 74 539 176 102 90 2070 ! 968 102 272 3 435 3 193 242 61 143 82 89 357 217 140 209

l l

o

97 136 8

162 188

-

-

18 37

4 21

l

-

o

169

-

184 316 l 978 3 726

16

-

-

o

153

-

183 l 316 9 l 969 5 3 721

536 384 96 49 33 20 31 13 14 lO

s

ll 54 80 108 21 13 6 49 40 3 6 164 152

Tab. 68 -

RASHODI TEKUĆEG POSlOVANJA NEPRIVREDNIH ORGANRZACIJA1) u milionima dinara lični

Bruto Ukupni rashodi

ukupno

dohoci

neto lični

dohoci

·inosi na lične

Izdvajanja za fondove 2)

Materijalni rashodi

ukupno

od toga lični na teret materijalni h

ukupno

dohot ke

Ostali rashodi, od toga d opriamorti- nosi zacija i dr.

1964 1967

9 599 17 975

lO 639 7 125 3 514

2 952 5 246

349 420

l 048 l 801

235 475

266 293

1964 1967

2127 4 396

l 672 986 687 3 340 2274 l 065

350 658

52 60

90 370

49 84

15 29

1964 1967

l 162 2 386

405 634

129 245

14 19

30 171

19

l 958 l 324

32

6 12

1964 1967

563 997

251 468

145 318

106 150

188 344

36 44

i 14 174

32 47

lO ll

1964 1967

207 468

104 237

62 163

42 74

85 170

18 30

12 51

4

6

ll

lO

1964 1967

330 844

147 343

87 233

60 liO

123 285

33 72

37 162

ll

37

23 54

Zdravstvena delatnost 1964

2426 4 502

l 192 692 2 281 l 531

501 750

963

1967

l 709

30 34

238 464

98 209

33 48

1964 1967

381 (888)

171 (416)

103 282

68 134

162 (379)

ll

16

41 81

9 19

7 12

1964 1967

84 137

43 58

25 38

18 20

33 58

5 2

6 20

o o

2

Finansije i osiguranje 1964 1967

l 123 l 438

462 849

267 559

195 290

196 232

30 23

333 290

26 47

132 66

1964 1967

205 321

137 239

79 160

57 79

40 48

4 4

25 32

6 lO

3 2

l 155 685 2408 l 567

470 841

811 l 363

133 135

152 157

ll

Ukupno Delatnost škola Osnovne škole Naučna

delatnost

Kultura i prosveta Umetnost i zabava

Socijalna zaštita Privredne komore

Zavodi za socijalno osiguranje

Uprava i pravosuđe 3 ) 1964

1967

l

2 148 3 987

5 335 3 131 2 204

998

592

l

l

30 59

Pretežni deo rashoda neproizvodnih organizacija čine lični dohoci koji, u bruto-iznosu, angazUJU više od polovine sredstava za tekuće poslovanje. U 1964. godini bruto lični dohoci učestvuju u ukupnim rashodima sa blizu 56%. U periodu posle 1964. godine njihovo učešće je znatno povećano, tako da u 1967. dostiže blizu 60% ukupnih rashoda. U okviru bruto ličnih dohodaka povećan je udeo neto ličnih dohodaka, jer je u posmatranom periodu došlo do smanjenja stopa doprinosa na lične dohotke.

. J~dan deo pri~oda neproizvodne organizacije ostvaruju neposrednom naplatom usluga od korisnika:eallzac~Jom, a dru~'. deo se finansira posredstvom budžeta i fondova društveno-političkih zajednica. Obim !edno? 1 drugog nacrna finansiranja neproizvodnih delatnosti vrlo je različit po granama delatnosti i znatno

Posmatrani po granama delatnosti, lični dohoci u odnosu na ukupne rashode znatno variraju od jedne delatnosti do druge. Kod osnovnih škola preko četiri petine tekućih izdataka čine lični dohoci, kod uprave i pravosuđa oko 60%, a kod zdravstva oko polovine izdataka ide na lične dohotke.

Je van rao u posmatranim godinama. U stvari, za pojedine delatnosti su ustanovljeni posebni izvori finansiranja, odn~sno _namenski fiskalni instrumenti. Tako se administracija (sa oko 90%) finansira iz budžeta, školstvc iz drustven1h fondova (sa oko 80%), zdravstvo iz fondova socijalnog osiguranja (sa 80% u 1964-1966, a u 1967. sa o~<e 70%). Neposrednom naplatom usluga finansiraju se finansijske organizacije (banke i štedionice, Služba drustv~vnog knjigovodstva i osiguravajuće organizacije gotovo sa l 00%), zatim naučna delatnost (sa oko 70%), Uf1l~tni~~
Materijalni rashodi predstavljaju nešto manje od jedne trećine ukupnih rashoda neproizvodnih delatnosti. U 1964. godini materijalni rashodi su iznosili 31% ukupnih rashoda a u 1967. nešto manje, 29%.

Za 196!- korišć~ni privrcm~ni poda:i. Po obimu prihoda 1964. nije u potpunosti uporediva sa 1967, zbog manjih razlika u obuhvatu. ·) Odnos1 se na doprmose koJe komorama plaćaju privredne organizacije. •

60

1

)

Izdvajanja za sopstvene fondove i amortizacija osnovnih sredstava čine oko 10% ukupnih rashoda. Ovaj procent znatno varira po pojedinim granama delatnosti. Najveći je kod finansijskih i osiguravajućih radnih organizacija, naučnih i umetničko-zabavnih, a najniži kod škola i uprave. Kod zdravstvene delatnosti ovaj procent se približno poklapa sa prosekom za celu neproizvodnu sferu (10%). Ostali rashodi koji pretežnim delom predstavljaju obaveze prema društvenoj zajednici (kamate, doprinosi Skoplju i dr.) učestvuju u ukupnim rashodima sa manje od 3%. 1) 2)

3)

Za 1967. korišćeni privremeni podaci. Kod nekih delatnosti ova kategorija upravo nastaje u periodu reforme. Po obimu rashoda 1964. nije uporediva sa 1967. zbog manjih razlika u obuhvatu.

61

Tab. 69 -

Tab. 70- UTROŠAK NOVČA!F.BIH SREDSTAVA ZA !NVESTBCij!E U OSNOVNE fONDOVE

STRUKTURA NEiPROiZVODNIH DiElA1l"NOSTI >j

Osnovna sredstva 1967

1964

1967

PO NOSIOCIMA fiNANSH~ANjtV)

Tekući

1964

rashodi

U milionima dinara

1967

100

!OO

100

100

100

100

Škole

32,5

33,3

31,3

32,7

22,2

24,4

Osnovne

22,3

22,3

17,0

16,9

12,1

13,3

4,0

3,9

5,8

5,5

5,9

5,5

Kultura i prosveta

2,1

2,4

4,0

4,9

2,2

2,6

Umetnost i zabava

2,7

2,8

Ukupno

Nauka

2,8

3,8

3,4

4,7

23,3

23,8

23,7

26,3

25,3

25,0

Socijalna zaštita

4,2

4,9

3,9

4,4

4,0

4,9

Pri vred ne komore

0,6

0,4

1,1

0,7

0,9

0,8

Finansije i osiguranje

8,4

6,7

7,3

6,5

11,7

8,0

Socijalno osiguranje (zavodi}

2,4

2,0

2,2

1,7

2,1

1,8

19,9

19,8

17,8

13,5

22,4

22,2

Zdravstvo

Uprava (bez narodne odbrane) Graf. 19- STRUKTURA NEPROIZVODNIH DELATNOSTI u 1967.

Nauka avstvo

Ako se neproizvodna sfera posmatra po užem obuhvatu, tj. bez stambeno-komunalnih i ličnih usluga, koje su po svom ekonomskom karakteru slične proizvodnim delatnostima, i bez narodne odbrane, koja je u svemu specifična oblast, onda se značaj pojedinih grana delatnosti u ovoj oblasti može upoređivati prema obimu njihovog tekućeg poslovanja, odnosno prema broju zaposlenih, prema veličini osnovnih sredstava i prema obimu tekućih rashoda.

Po svim ovim obeležjima delatnost škola je najU ovoj grani je, u 1967. godini, zaposlena oko jedna trećina radnika i angažovana oko jedna trećina osnovnih sredstava. Izdaci za tekuće poslovanje škola približuju se iznosu od jedne četvrtine ukupnih rashoda ove oblasti. Ova približna proporcija delatnosti škola prema ukupnom (lf3, 1/3, 1/4) prilično je stabilna po godinama. U odnosu na l %4. godinu ·veće je učešće u broju zaposlenih za blizu l%. u osnovnim sredstvima za blizu l ,5% i u tekućim rashodima za više od 2%, što ukazuje na izvesnu preraspodelu sredstava u korist školstva. U ovoj delatnosti najbrojnije su i najobimnije osnovne škole. značajnija.

Po broju zaposlenih i obimu angažovanih osnovnih sredstava delatnost zdravstva je dosta manja od školstva, ali je po obimu tekućih rashoda nešto veća. Proporcija ove delatnosti prema ukupnom u oblasti neproizvodnih delatnosti, izražena u procentima, za 1967. godinu je sledeća: 23,8, 26, 3, 25,0 ili približno lf4, l /4, l /4. U poređenju sa 1964. godinom nije bilo krupnijih pro mena osim neznatnog smanjenja učešća u ukupnim rashodima (sa 25,3% u 1964, na 25,0% u 1967). Treća grana po obimu poslovanja je uprava i pravosuđe sa 19,9% zaposlenih, 23,5% osnovnih sredstava i 22,2% tekućih rashoda u 1967. godini. Prema 1964. godini, uprava u celini je neznatno smanjila učešće u ukupnim rashodima (za 0,2%) i pored toga što je povećano učešće rashoda saveznih organa uprave za više od l% (pretežno zbog povećanja troškova predstavništava SFRJ u inostranstvu, u vezi sa promenom kursa dinara u 1965).

62

-

Investicije -

ukupno

Struktura u%

1964

1965

1966

1967

18 828

19 150

21 163

19 888

1964

1965

1966

1967

100

100

100

100

68,4 31,6

65,1 34,9

69,8 30,2

74,4 25,6

PO OSNOVNOJ NAMENI Privredne Neprivredne

12 87S 5 953

12 462 6 688

14 773 6 389

14 806 s 083

PO NOSIOCIMA FINANSIRANJA

Privredne

12 875 4 297 s Sl l

12462 4 967 6 583

14 773 7 Ill s 946

14 806 s 459 6 872

100 33,4 42,8

100 39,9 S2,8

100 48,1 40,3

100 36,8 46,5

3 067 i 109 l 060 899

913 Sl l 274 128

l 717 l 063 315 339

2 474 i 691 326 457

23,8 8,6 8,2 7,0

7,3 4,1 2,2 1,0

II ,6 7,2 2,1 2,3

16,7 11,4 2,2 3,1

Neprivredne

s 9S3 l 761 394

6 688 2 061 424

6 389 2 579 2 291

s 083

Iz sredstava radnih organizacija Iz sredstava banaka Iz sredstava društveno-političkih zajednica Federacije Socijalističkih republika Opština

2002 2 056

100 29,6 6,6

100 30,8 6,3

100 40,4 35,9

100 39,4 40,5

4204 106 439 3 660

l Sl9 187 234 l 099

l 024 117 128 779

63,8 2,9 8,4 52,5

62,9 1,6 6,6 54,7

23,7 2,9 3,7 17,1

20,1 2,3 2,5 15,3

Iz sredstava radnih organizacija Iz sredstava banaka Iz sredstava društveno-političkih zajednica Federacije Socijalističkih republika Opština

3 798 171

soo

3 128

Nominalni iznos utrošenih sredstava za investicije u proteklom periodu prikazuje minimalne promene u nivou ulaganja po godinama. Ovako usporen rast imao je za posledicu smanjenje učešća investicija u društvenom proizvodu sa 39% u 1964. na 2S% u 1967. godini, kakva je tendencija kretanja bila u osnovi predviđena društvenom i privrednom reformom. U okviru ukupnih ulaganja, privredne investicije su se u posmatranom periodu povećavale sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 5%, dok su se neprivredne investicije smanjivale po stopi od 7%. Usled ovakvih kretanja učešće privrednih investicija u ukupnim ulaganjima povećano je sa 68% u 1964. na 74% u 1967, a smanjen udeo neprivrednih investicija u istom periodu sa 32% na 26%. S obzirom na porast cena investicionih dobara, a naročito građevinskih objekata, prema proračunu Instituta za ekonomiku investicija, realni obim ostvarenih investicija u 1967, u odnosu na 1964. g. bio je niži za oko 25%. Smanjena su naročito ulaganja u neprivredne objekte, za oko 41%. dok su privredne investicije niže za oko 17%. lzmenjen sistem finansiranja u toku sprovođenja reforme posle ukidanja društvenih investicionih fondova uticao je na povećanje učešća sopstvenih sredstava radnih organizacija u ukupno utrošenim sredstvima za investicije, i to sa 32% u 1964. g. na 38% u 1967. g. Potrebno je, međutim, istaći da se u poslednjoj godini zapaža smanjenje učešća sredstava radnih organizacija u odnosu na 1966. g., kada je njihov udeo već iznosio 46% 2). Radne organizacije su, naime, u toku 1967. g. umesto sopstvenih sredstava koristile u većoj meri bankarske kredite za finansiranje investicija. U toku 1966. i 1967. pojavljuje se i veći porast utroška sredstava federacije usled kreditiranja investicija iz fonda federacije za razvoj nedovoljno razvijenih republika i krajeva. Ukidanje stambenih fondova pri društveno-političkim zajednicama i ustupanje njihovih sredstava lokalnim bankama imalo je za posledicu osetno povećanje· učešća bankarskih sredstava u finansiranju neprivrednih investicija, uz istovremeno smanjenje sredstava za investicije kod opština. 1 ) Prikazani su podaci Službe društvenog knjigovodstva, koji obuhvataju novčana ulaganja krajnjeg korisnika u osnovne fondove iz društvenih sredstava.; 'Izuzetno, kod stambene izgradnje obuhvaćene su i investicije iz sredstava stanovništva položenih kao sopstveno učešće po kreditima za izgradnju stanova. Utrošak sredstava se posmatra u vremenskom razdoblju u kome su stvarno izvršene isplate za investicije, a ne prema momentu fizičke izgradnje investicija. 2 ) Zbog izmena u načinu finansiranja investicija u poslednjim godinama, obuhvatnost podataka nije potpuna, naročito nisu prikazana sva ulaganja iz sredstava privrednih organizacija u toku 1967. g. Osetnije smanjenje učešća ovih sredstava u finansiranju privrednih investicija u toj godini, u odnosu na 1966, treba, zbog toga, uzeti sa rezervom.

63

Tab 71 -UTROŠAK NOVČANIH SREDSTAVA ZA INVESTICIJE U OSNOVNE ~~NDOVE •

Tab. 12 -

VREDNOST OSTVARENIH PRBYRIEDNIH DN_VESTICIJA PO KARAKTERU IZGRADNJE l TEHN.ICKOJ STRUKTURI 1) Struktura u

PO SOCIJAl ISTIČKIM REPUBILH<.AMA l NOSSOCBMA !FINANSIRANjA)

-

SFRJ

Bosna i Hercegovina

Crna Gora

Hrvatska

Makedonija

Slovenija

Karakter '"'~' a.u 'l"'

Srbija

Ukupna vrednost investicija ukupno u mil. din.

'

1964 Investicije Privredne Iz sredstava Iz sredstava Iz sredstava Federacije

ukupno u mil. din. radnih organizacija banaka DPZ

Socijalističkih republika Opština Neprivredne Iz sredstava radnih organizacija Iz sredstava banaka Iz sredstava DPZ Federacije Socijaiističkih republika Opština Investicije po stanovniku u din. Ukupno Privredne Nepdvredne

1967 Investicije Privredne Iz sredstava Iz sredstava Iz sredstava Federacije

ukupno u mil. din. radnih organizacija banaka DPZ

Socijalističkih

republika

Opština Neprivredne Iz sredstava radnih organizacija Iz sredstava banaka Iz sredstava DPZ Federacije Socijalističkih republika Opština Investicije po stanovniku u din. Ukupno Privredne Neprivredne

l

18827 12 875 4297 5 511 3 067 l 109 l 060 899 5 953 l 761 394 3 798 171 500 3 128

2 353 l 724 571 748 405 138 184 83 629 196 28 405 7 66 333

977 668 309

653 546 103 334 201 122 ll 107 27 13 67 2 22 44

4 481 3 104 l 209 l 475 419 198 20 201 l 378 437 85 855 12 95 748

2 355 l 466 192 568 705 295 239 171 889 57 48 785 5 63 718

2 710 l 815 733 943 139 ll 25 102 895 236 109 550 12 109 430

6 275 4221 l 489 l 665 l 066 265 470 331 2 055 808 lli l 136 134 146 857

668 489 179

l 298 l 085 213

l 054 730 324

l 593 992 601

l 659 l Ill 548

795 535 260

19 888 14806 5 459 6872 2474 l 691 326 457 5 083 2 002 2056 l 024 117 128 779

2213 l 605 550 514 541 456 38 47 608 321 178 IlO 9 lO 91

536 427 82 128 218 201 14 3 109 40 44 25 13 4 8

4 562 3 393 l 524 l 629 241 38 86 116 l 169 471 520 177 ll 36 131

2 oso l 519 205 833 480 428 ll 42 531 92 137 302 2 16 284

2 668 l 956 891 965 100 3 45 53 712 235 402 75 9 ll 55

7 860 5 906 2208 2 803 895 565 133 196 l 954 843 774 337 75 51 211

997 742 255

593 430 163

l 017 810 207

l 051 782 269

l 321 979 342

l 589 l 165 424

968 727 241

liO

Nominalno utrošena novčana sredstva za investicije 1967. g., u odnosu na 1964, smanjile su se u svim republikama, osim u SR Hrvatskoj i SR Srbiji. Usled ovakvih kretanja učešće investicija u SR Srbiji u ukupnim ulaganjima u celoj zemlji je povećano sa 33% u 1964. g. na 40%, a udeo investicija u ostalim socijalističkim republikama je smanjen približno za po jedan poen, izuzev u SR Makedoniji, gde su ulaganja niža za dva poena. U svim socijalističkim republikama zapaža se tendencija povećanog učešća sredstava radnih organizacija u finansiranju investicija, iako je visina njihovog udela u 1967. g. još uvek različita, što je, pre svega, u zavisnosti od njihove privredne razvijenosti. Tako npr. radne organizacije Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosova, čija ukupna ulaganja u 1967. g. iznose 836 miliona dinara, učestvuju sopstvenim sredstvima u finansiranju investicija sa 12%, SR Makedonije sa 15%, dok investitori SR Slovenije učestvuju sopstvenim sredstvima u visini od 43% i SR Hrvatske sa 44%. Socijalistička Autonomna Pokrajina Vojvodina, koja je iste godine imala l 636 miliona investicija u osnovne fondove, prikazuje učešće sredstava radnih organizaciia od 45%. Napori društvene zajednice da se u nedovoljno razvijenim krajevima ubrza privredni rast, ogleda se u odnosu između novčanih ulaganja u investicije iz društvenog proizvoda po pojedinim socijalističkim republikama. U toku 1967. g. u najrazvijenijim krajevima, kao što su SR Slovenija, SR Hrvatska i SAP Vojvodina, utrošena sredstva za investicije iznosila su oko 15% od društvenog proizvoda, dok se u manje razvijenim krajevima ovaj odnos kretao od oko 17% u SR Bosni i Hercegovini do oko 53% u SAP Kosovu. Visina ulaganja po stanovniku u pojedinim socijalističkim republikama ukazuje na veoma različit nivo investiranja u obe posmatrane godine. SR Slovenija, kao privredno najrazvijenija, 1967. g. uložila je oko 60% više u osnovne fondove od jugoslovenskog preseka po stanovniku, dok SR Bosna i Hercegovina oko 40% manje. SR Makedonija, iako ekonomski nedovoljno razvijena, pretežno poljoprivredno područje, investirala je oko 33% iznad jugoslovenskog preseka, dok je SR Srbija u obe posmatrane godine ulagala manje po stanovniku od ostalih republika sem od SR Bosne i Hercegovine, iako je ona jedino nominalno povećala svoje investicije u 1967. u odnosu na 1964. socijalističkim

1 ) Podaci Službe društvenog knjigovodstva razvrstani po republikama prema lokaciji investicionih objekata, Podaci za uže područje SR Srbije, SAP Vojvodinu i SAP Kosovo se ne prikazuju, jer nisu posebno obrađeni za 1964. g.

64

novi kapaci teti na novoj lokaciji

Tehnička

proši- zamen a renje, i održarekonvanje struknivoa ukupno cija i postom oder- jećih kanizacija paciteta

građe-

vinski radovi

struktura oprema sa montažom

ostalo

Ukupno

1966 1967

17 126 20 278

100 100

35,0 33,5

37,1 43,1

27,9 23,4

100 100

38,7 39,6

53,2 54,3

8,1 6,1

lndusttija

1966 1967

9 340 ll 069

100 100

43,4 39,0

41,2 47,2

15,4 13,8

100 100

37,5 33,4

53,6 60,4

8,9 6,2

Poljoprivreda

1966 1967

l 638 l 607

100 100

26,4 29,0

37,2 43,3

36,4 27,7

100 100

44,8 42,7

40,2 39,9

15,0 17,4

Šumarstvo

1966 1967

233 232

100 100

38,5 40,7

32,8 35,6

28,7 . 23,7

100 100

55,9 52,3

22,7 18,3

21,4 29,4

Građevinarstvo

1966 1967

639 741

100 100

16,9 10,6

22,1 36,1

61,0 53,3

100 100

30,4 28,9

67,8 67,3

l, 8 3,8

Saobraćaj

1966 1967

3 580 3 948

100 100

19,7 24,2

32,0 30,4

48,3 45,4

100 100

30,2 39,2

65,1 58,2

4,7 2,6

Trgovina i ugo- 1966 stiteljstvo 1967

l 573 2 534

100 100

36,1 33,2

31,7 47,9

32,2 18,9

100 100

58,9 66,1

36,3 31,1

4, 8 2,8

124 148

100 100

24,3 22,0

29,3 46,6

46,4 31,4

100 100

47,2 56,3

51,1 42,4

l,7 1,3

Zanatstvo

1966 1967

Podaci o ostvarenim investicijama po karakteru izgradnje ukazuju na to da se njihov srazmerno veći deo odnosi na modernizaciju, rekonstrukciju i proširenje postojećih kapaciteta, što je u osnovi u skladu sa intencijama privredne reforme. Njihov udeo se u ukupnim investicijama u 1967. g., u odnosu na 1966, još povećao kako za celu p.rivredu, tako i po pojedinim privrednim delatnostima, izuzev saobraćaja. U toj godini je učešće investicija za modernizaciju i rekonstrukciju postojećjh kapaciteta u većini delatnosti dostiglo znatno iznad 40%. Učešće ulaganja u nove kapacitete na novoj lokaciji, kao i investicije za zamenu i održavanje nivoa postojećih kapaciteta, pokazuje tendenciju opadanja u 1967. g. prema 1966. Smanjenje ulaganja u podizanje novih kapaciteta naročito se zapaža u industriji i građevinarstvu. Zbog intenzivne izgradnje saobraćajnica, a naročito savremenih puteva, jedino je u delatnosti saobraćaja zabeležen porast izgradnje novih objekata. Zbog osetnijeg porasta ulaganja u izgradnju puteva i modernizaciju železničkih pruga, podizanja trgovinskih i ugostiteljskih objekata i zanatskih radionica, učešće građevinskih objekata u ukupno ostvarenim investicijama poraslo je sa 39% u 1966. g. na 40% u 1967. Istovremeno je i obimnija nabavka mašina i uređaja ll industrijskim preduzećima 1967. g. uticala na porast učešća opreme u odnosu na 1966. sa 53% na 54%, dok je udeo ulaganja u ostale elemente tehničke strukture (studije, projekti i istražni radovi, otkup zemljišta, uzdizanje stoke i sadnica i t.sl.) opao sa 8% na 6%. )_ Za r~z.l_iku od p_retho~nih ta~ela, u ~ajima su prikazani podaci Službe društvenog k.njigovodstva o izvršenim novčanim osplatama za l~vestiCIJe, u o~OJ tabe!l _su _dati po.dac~ Savez~og za':oda za stat.istiku o vrednosti fizički ostvarenih investicija u toku posmatranog per1oda, bez obz1ra da h Je 1 kada 1zvrsena n11hova Isplata. Ov1m podacima obuhvaćene su sve privredne organizacije u društvenom sektoru, kao i sva preduzeća u izgradnji i direkcije za izgradnju privrednih objekata. Podaci su razvrstani po delatnost ima i teritorijalnim područjima prema nameni i lokaciji investicionih objekata. 1

.

65

Tab. 73 -

OPŠTI PREGLED RAZVOJA POljOPRIVREDE

Broj zaposlenih u društvenom sektoru poljoprivrede Poljoprivredno zemljište u hilj. ha Društvena gazdinstva Uslovna grla stoke u hilj. Društvena gazdinstva Broj traktora Društvena gazdinstva Broj kombajna - društvena gazdinstva Investicije u tekućim cenama u mil. din. Društvena gazdinstva Indeks fizičkog obima otkupa poljoprivrednih proizvoda Otkup poljoprivrednih proizvoda u tekućim cenama u mil. din. Društvena gazdinstva Izvoz poljoprivrednih proizvoda u mil. din. Uvoz poljoprivrednih proizvoda u mil. din. Indeks cena poljoprivrednih proizvođača Indeks fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje Društvena gazdinstva Društveni proizvod poljoprivrede u mil. din. Društvena gazd'instva

1964

1965

280 585 14 900 2004 5 soo 508 45 364 40 284 lO 518

284 l4 2 5

l 713

Tab. 74 -

1967

1966

438 800 061 363 497 45 420 40 340 ll 293 2 032 l 584

266 917 14800 2 104 5 739 481 50 965 38 785 12 308 2427 l 811

255 970 14 800 2 101 5 790 464 46 962 34 782 12 526 2 378 l 684

100

96

106

lli

325 587 186 258 100 100 100 IS 584 2 374

8 721

ll 173 4887 2 654 3 007 160 106 120 27261 4469

ll 333 5 396 3 095 2289 161 105 122 26403 7 481

1965

3 856 2 363 2 561 143 91 100 21 010 3 630

91

116

99

96

101

89 91 83 85 93

127 130 121 121 117

95 96 95

91 92

97 104

83

79

89

89

93 95

Voćarstvo

66

153

109

lOJ

ll l

Vinogradarstvo

90

liO

85

130

109

103

103

106

100

112

Graf. 21 -

1958=100 350 ~,/,.

300 250

150 120 100

--

......

"

;

r

300

Cene//

200

"

150

...

l

350 300

350 250

l

1958=100

1958=100

250

l

200

1958=100 350 300

______

INDEKSI POLjOPRIVREDNE PROIZVODNJE

Druš-tvena gazdinstva

Poljoprivreda Ratarstvo Žita Industrijsko bilje Povrtne bilje Stočno krmno bilje

100 62

63

64

65

66

67

1968

Povećana proizvodnja uslovila je i povećanje obima otkupa i izvoza poljoprivrednih proizvoda. Indeks fizičkog obima otkupa u 1967. godini veći je za ll% u odnosu na 1964. godinu. Vrednost izvoza u 1967.god.

bila je veća od vrednosti uvoza poljoprivrednih proizvoda. Smanjen je uvoz pšenice od l 162 hilj. tona u 1965. na 420 hilj. tona u 1967. godini. Ukupan društveni proizvod poljoprivrede u 1967. godini je manji za oko 3% nego u 1966. Društveni proizvod društvenih poljoprivrednih gazdinstava raste i dalje. 66

128 151 97 164 75

IJO

198

85

130

134

Stočarstvo

102

102

108

98

liO

INDIVIDUALNA GAZDINSTVA 89

115

98

96

96

Ratarstvo Žita Industrijsko bilje Povrtne bilje Stočno krmno bilje

87 89 72 86 93

126 129 123 118 119

94 94 98 93 93

87 88 79 93 94

91 91 72 88 97

Voćarstvo

65

152

107

103

109

150

62 63 64 65 66 67 1968

123

JOJ 105 89 93 98

132

150

1958 59 60 61

101

98 104 91 93 74

106

Stočarstvo

100

102

128 134 118 161 IJO 172

Vinogradarstvo

Individualna gazdinstva

120

lOJ 103 102 73 95 79

200

100

100

114

200

80 61

92

Vinogradarstvo

250

120

PrOl.ZVOdnja

93

DRUŠTVENA GAZDINSTVA

Poljoprivreda Graf. 20- INDEKSI CENA l PROIZVODNJE U POLjOPRIVREDI

Indeks 1968/1964

1967

Ratarstvo Žita Industrijsko bilje Povrtne bilje Stočno krmno bilje

Voćarstvo

U periodu 1964-1967. godine poljoprivredna proizvodnja se ostvaruje na v1sem nivou po obimu i vrednosti. Indeks fizičkog obima celokupne proizvodnje u 1967. godini veći je za 5% u poređenju sa 1964. a porast proizvodnje društvenog sektora poljoprivrede veći je za 22%. ,Vrednost proizvodnje u periodu 1964-1967. rasla je za poljoprivredu u celini po stopi od l ,4, a za društvena gazdinstva po stopi od 7,2%.

1966

100

UKUPNO Poljoprivreda

Stočarstvo

6 2 2 2

INDEKSI POLJOPRIVREDNE PROIZVODNjE · prethodna godina

86

lli

85

129

lOS

103

103

106

101

113

Poljoprivredna proizvodnja u periodu 1964-1968. razvijala se ravnomernije, zadržavajući visok nivo postignut u prethodnom periodu. Indeksi ukazuju na promene u strukturi poljoprivredne proizvodnje i na različite tendencije razvoja pojedinih grana. Stočarstvo se karakteriše stabilnijom dinamikom kretanja. Porast indeksa stočarstva 1968. godine u odnosu na 1964. rezultat je kvalitetnih promena u govedarstvu. Znatno je povećan prirast žive mere (indeks 124) i proizvodnja mleka (indeks 118). U poslednje tri godine ostvarivan je visok prinos šljiva, koje čine oko 30% ukupne vrednosti voćarske proizvodnje. Visok porast ratarske proizvodnje rezultat je ubrzanog porasta proizvodnje žita, koja se kreće u poslednje tri godine iznad desetogodišnjeg preseka 1958-1967, dok se površine pod ovim kulturama nisu znatnije izmenile. U 1966. godini ostvarena je rekordna proizvodnja kukuruza, a u 1967. do sada največa proizvodnja pšenice. Indeks proizvodnje industrijskog bilja smanjen je za oko 20%. Porast poljoprivredne proizvodnje i u ovom periodu znatno je veći na društvenim gazdinstvima od porasta na individualnim gazdinstvima. Indeks proizvodnje društvenih gazdinstava u 1968. u odnosu na 1964. je 123. Ratarstvo u strukturi proizvodnje društvenih gazdinstava zadržava najveći udeo. U toku poslednje tri godine povećane su proizvodnja i površine pod žitima, dok su se smanjile površine pod industrijskim biljem. 1)

Prethodni podaci.

67

Tab. 15- OPŠTI PREGLED RAZVOJA DRUŠTVENIH POlJOPR!VREDNDH ORGANIZACijA 1964

1965

1966

1967

PŠENICE 8 KUKURUZA 1964

196S

1966

u hilj. tona 1967

1967 1964

Pšenica - ukupno 3 700 3 460 4 600 4 820 130 Društvena gazdinstva 996 948 l 403 l 524 153 Individualna gazdinstva 2 710 2 SlO 3 200 3 290 121 Od toga u kooperaciji 970 883 l ll O l 170 120 Visokorodne sorte pšenice 2 900 2 740 3 770 4 100 141 Društvena gazdinstva 99S 947 l 402 l 524 153 Individualna gazdinstva l 900 l 790 2 370 2 580 136 Od toga u kooperaciji 932 844 l 070 l 140 122 Kukuruz - ukupno 6 960 5 920 7 980 7 200 l 03 Društvena gazdinstva 942 900 l 173 l 270 135 lndividualnagazdinstva 6.020 5020 6810 S930 99 Od toga u kooperaciji 2 200 2 000 2 690 2 320 lOS Hibridni kukuruz 3 940 3 690 S 060 4 980 126 Društvena gazdinstva 941 899 l 170 l 268 135 lndividualnagazdinstva 3000 2790 3890 3710 124 Od toga u kooperaciji 2 020 l 880 2 570 2 2SO Ill . U periodu između 1964-1968. ostvarena je do sada najviša proizvodnja pšenice i kukuruza u našoj zemlji. Proizvodnja pšenice približila se obimu potrebnom za zadovoljenje domaće potrošnje, a proizvodnja kukuruza zadovoljava domaće potrebe i pruža znatne količine za izvoz. Zasejane površine žitima individualnih gazdinstava nisu se znatnije menjal.e, dok su se površine pod pšenicom društvenog sektora povećale za preko l OO hil j. ha, što čini oko 23% površina pod ovim usevom. l pored toga što obim proizvodnje pšenice i kukuruza u kooperaciji varira po godinama, proizvodnja pšenice i kukuruza u kooperaciji kreće se od 35 do 40% od ukupne proizvodnje individualnih gazdinstava. Društvena gazdinstva proizvode samo visokorodne sorte pšenice, a učešće ovih sorti na individualnim gazdinstvima i dalje raste. 1) 2)

68

Obračun

u stalnim cenama prema oceni Instituta za ekonomiku investicija Procena na osnovu indeksa Saveznog zavoda za privredno planiranje.

cene 1966.

PROIZVODNJA ŠEĆERNE. REPE l SUNCOKRETA

Indeks 1967 1964

2 238 82 2 SS9 2 327 2 725 Poljoprivredne organizacije l 600 l 712 76 l 937 2 096 Poljoprivredne zadruge Prosečna veličina poljoprivrednih kom122 4 083 4 118 3 3SO 3 720 binata dobara, farmi i zadruga u ha 91 256 281 284 267 Zaposleno osoblje u hilj. 16 3SI 18 520 186 ll 370 9 942 Osnovna sredstva u mil. din. 2 101 2 104 2 061 2 004 Poljoprivredno zemljište u hilj. ha 1811 l 684 98 l 713 l 584 Investicije u tekućim cenama u mil. din. l 811 l 674 2 ) 77 l 691 2 186 Investicije u stalnim cenama u mil. din. 1 ) Proširenje zemljišnog fonda u ha 39 29 179 44 794 61 Oil 113 6SO - ukupno 24 17 399 19 677 37 479 83 238 Otkupljeno od privatnika u ha 5 105 43 6 766 6 S95 ll 929 Novoosvojene površine u ha 5S 48 313 42 9S8 78 503 60208 Zakup zemlje u ha 175 7 016 6 000 s 21S 3 425 Dohodak u mil. din. Indeks poljoprivredne proizvodnje (prethodnagodina=IOO) liS 100 120 102 122 Broj poljoprivrednih organizacija u ovom periodu smanjio se za oko SOO. Nastavlja se proces okrupnjavanja društvenih poljoprivrednih gazdinstava, koji se najviše ispoljava u kategoriji poljoprivrednih zadruga fuzionisanjem među zadrugama i integrisanjem sa poljoprivrednim kombinatima i dobrima. U 1966. godini integrisano je 169 poljoprivrednih zadruga, od toga 93 sa kombinatima i dobrima. l pored toga što broj zaposlenih u poljoprivredi u ovom periodu opada, broj stručnog osoblja raste. U 1964. godini bilo je zaposleno 12 122 poljoprivredna stručnjaka sa fakultetom i srednjom poljoprivrednom školom, a u 1968. godini 15 122, od toga 7 353 u polj. kombinatima, dobrima i farmama i 5 992 u poljoprivrednim zadrugama.

Tab. 76-

Tab. 71 -

1964

Šećerna repa - ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Od toga u kooperaciji Suncokret - ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Od toga u kooperaciji

2 830 l 870 960 86S 260 131 129 105

1965

2 620 l 769 8Sl 722 26S 160 lOS 76

1966

4030 2 375 l 660 l 510 282 171 Ill 86

1967

u hilj. tona Indeks 1967 1964

3 6.80 2108 l S80 l 480 2SO 155 94 67

130 113 165 171 96 119 73 64

U 1966. i 1967. godini pored povećanja površina pod šećernom repom u odnosu na prethodne dve god. (1964. i 196S) ostvareni su i visoki hektarski prinosi, koji se mogu porediti sa najvišim evropskim prinosima. Najviša proizvodnja suncokreta je O$tvarena u 1966. godini.

Tab. 78 -

PROIZVODNJA MESA, MLEKA l JAJA 1964

Meso - ukupno u hilj. tona Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Mleko u milionima litara Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Jaja u milionima komada Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva

67'9 180 499 2 334 389 l 94S l 733 73 l 660

1965

776 195 581 2400 393 2007 l 746 99 l 647

1966

709 195 Sl4 2 61S 404 2 211 l 996 127' l 870

1967

789 200 589 2 713 399 2 314 2 126 203 l 923

Indeks 1967 1964 116 Ill 118 116 103 119 123 278 116

Ukupna proizvodnja mesa u 1967. godini porasla je za oko 16% u odnosu na 1964. godinu, kao rezulproizvodnje goveđeg mesa. Ukupna proizvodnja mleka povećena je takođe za 16%. Na društvenim gazdinstvima proizvodnja mleka zadržava se na nivou 1964. godine, uglavnom zbog smanjenja broja krava.

tat

povećanja

Tab. 79-PROSEČNI PRINOSI PO HEKTARU VAŽNijiH POLJOPRIVREDNIH KULTURA u mc 1964

Pšenica - ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Kukuruz - ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Šećerna repa Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Suncokret Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Prosečna mlečnost po kravi litara Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva

17,6 2S,7 15,8 28,6 Sl,3 26,8 320 365 258 17,8 20,1 16,0 l 176 2 815 l 049

1965 20,5 32,S 18,0 23,1 44,9 21,3 329 379 2S8 16,7 19,0 14,1 l 196 3 018 l 050

1966 2S,2 38,1 22,0 31,9 57,3 29,7 380 439 320 18,2 20,3 15,8 l 207 3 247 l 075

1967 25,6 38,3 22,2 28,7 S2,7 26,1 363 432 298 17,0 19,0 14,5 l 196 3 377 l 070

Indeks 1967 1964 14S 149 140 100 103 97 113 118 116 95 107 91 102 120 102

Prinos pšenice po hektaru u ovom periodu, u poređenju sa odgovarajućim u prethodnom periodu (1960-1964), na društvenim gazdinstvima je povećan za 4,4mc, a na individualnim za 3,7mc, kod kukuruza za 8,5mc i na individualnim za 7,3mc. Proizvodnja mleka po kravi muzari povećana je za 775 litara na društvenim i za oko 97 litara na individualnim gazdinstvima. 69

Tab. 82 -

Tab.80

u milionima dinara

OTKUP POljOPR.BVR.EDNIH PROIZVODA

1964 86 Broj kooperanata u hiljadama1) 94925 914 9S2 872 U ratarstvu 444 392 63 3SO 279 U stočarstvu Kooperacija u ratarstvu Obično oranje i zaoravanje strni599 SS l 671 92 6S8 šta u hilj. ha 370 378 Duboko oranje i rigolovanje u hi lj. ha 370 380 103 211 258 226 281 133 Setva u hilj. ha 303 230 294 305 101 Žetva u hilj. ha l 301 l 538 130 Vršidba u hilj. tona l 632 l 690 Kooperacija u stočarstvu Broj grla koja su individualna gazdinstva isporučila zadrugama na osnovu ugovora u hilj. 217 367 283 169 Goveda 334 l 679 l 776 Svinje l 091 l 078 64 2 366 3 346 9 838 41S Živina 6 223 Snabdevanje kooperanata reprodukcionim materijalom 77 94 Seme pšenice u hilj. tona 77 86 112 14 Seme kukuruza u hilj. tona 18 14 100 IS l 181 Voćne sadnice u hilj. komada l 387 9421 832 Veštačko đubrivo u hilj. tona 826 119 989 996 12 Sredstva za zaštitu bilja u hilj. tona ll 12 12 100 Rasna stoka 26 063 31 533 Goveda 41 S29 14 706 S6 97 417 31 53S 30 Svinje 48 947 103 53' 32214 81 3S 534 99 036 26 030 Ovce 4SS Koncentrovana stočna hrana u hilj. t 443 307 343 7S Obim radova u kooperaciji, i pored veće snabdevenosti individualnih gazdinstava poljoprivrednim maši nama, povećava se, izuzev kod običnog oranja, koje je smanjeno za oko 8% u ! 967. u odnosu na 1964.god. Kooperacija raste kod govedarsta a naročito u proizvodnji živinarstva, dok je smanjena kod svinjarstva.

Tab. 81 -

l

1964

Broj traktora - ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Hektara obradive površ. na. traktor Ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Potrošnja mineralnih đubriva u hilj. tona Potrošnja đubriva po l ha/kg- ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Potrošnja sred. za zaštitu bilja u hilj. t. Ukupno Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva Navodnjavane površine u hilj. ha

l

l

1965

1966

1967

45 364 40 284 s 080

4S 420 40 340 5 080

so 96S 38 78S 12 180

46 962 34 782 12 180

104 86 239

227 32 l 756 l 904 185 84S 102

227 32 l 740 2011 19S 838 93

200 34 720 2 195 2JS 903 114

217 38 718 2 141 210 793 133

96 119 41 112 114 94 130

20

18 7 ll 118

21 9 12 125

23 ll 12 114

118 144 101 90

70

Izvestan broj kooperanata kooperira i u ratarstvu i

6 32S

8720

ll 172

JI 332

179

Žita

26S

l 087

l 622

2278

2 883

Industrijsko bilje

99S

l 227

l S46

l SOJ

ISO

Povrće

188

267

330

280

149

Voće

231

32S

481

401

173

176

329

378

374

212

2 744

3 6SS

4471

4 346

IS8

Alkoholna

pića

Stoka Živina i jaja Mleko i

mlečni

proizvodi

Ostali proizvodi

8

12 127

ustočarstvu,

te je zbir jednih i drugih

veći

119

17S

260

279

234

292

46S

673

64S

220

493

6SS

7SS

623

126

OTKUP OD DRUŠTVENOG SEKTORA 2 S86

3 8S6

4887

s 396

208

Žita

721

l 070

l 454

l 829

2S3

Industrijsko bilje

367

S37

604

664

181

ss

77

89

79

143

e46

128

167

177

385

lOS

195

217

214

203

85S

l 211

l 521

l S63

182

Ukupno

Povrće Voće

Alkoholna

pića

Mleko i

mlečni

proizvodi

Ostali proizvodi

57

109

180

215

377

210

321

423

412

196

170

208

232

243

143

Otkup u gornjoj tabeli iskazan je u tekućim cenama, pa je na indeks porasta u 1967, u odnosu na 1964. godinu, uticao i značajni porast cena. Fizički obim ukupnog otkupa veći je u 1967. za ll% u odnosu na 1964. godinu, a za društveni sektor je veći za 28%. U strukturi ukupnog otkupa žita čine 2S%, stoka 38%, a industrijsko bilje 13%. Učešće društvenog sektora u ukupnom otkupu stalno raste. U 1964. godini društveni sektor učestvo­ vao je sa 41%, a u 1967. godini sa 48%. Graf. 22- STRUKTURA OTKUPA PO VRSTAMA GAZDINSTAVA

Kukuruz

Pšenica

1964

U poslednje dve godine broj traktora na društvenim gazdinstvima se smanjio, a povećan je broj kombajna za preko 3 000. U ovom periodu karakterističan je brz porast traktora na individualnim gazdinstvima. U 1960. godini individualni proizvođači su raspolagali sa oko SOOO traktora, a početkom 1967. ovaj broj se povećao na preko 12 000. Prosečna potrošnja mineralnih đubriva na društvenim gazdinstvima kreće se na nivou agrotehničkih normi, dok je na individualnim gazdinstvima još ispod tog nivoa. 1)

Ukupno

Živina i jaja Indeks 1967 1964

Indeks 1967 1964

1967

UKUPAN OTKUP

Stoka

TRAK!ORD, MINERAlNA ĐUBRIVA, SREDSTVA ZA ZASTITU BRljA l NAVODNJAVANJE

1966

196S

1964

1967

0Društvena gazdinstva

1964

1967

~Individualna gazdinstva

nego ukupan broj kooperanata.

71

Tab. 83- POLJOPRIVREDA PO SOCfjAl!STfiČK!M REPUBliKAMA Bosna i Hercegovina

SFRJ

Crna Gora

Hrvat- Make- Sloveska donija nija

svega

uže područje

Indeks ukupne polj. proizv. 1967. 1964 = 100 Struktura narodnog dohotka od poljopriv. u % 1964 1967

lOS

106

100 100

103

11,7 11,9

1,4 1,5

104

lli

22,0 22,8

6,7 6,4

104

8,5 7,6

109

49,7 49,8

.

Vojvodina

52,3 1 ) 52,8 1)

109

41 ,3 1 ) 41 ,7 1)

319 366

14 IS

823 l 020

264 346

121 142

2 160 2 930

l 190 l 390

731 l 280

244 264

Indeks 1967f64

130

liS

107

124

131

117

136

117

175

108

1964 1967

6 960 7 200

595 523

28 29

l soo l 680

98 100

136 !42

4 61 o 4730

l 630 l 570

2 770 2910

212 248

Indeks 1967/64

103

114

103

112

102

104

103

96

105

117

1964 1967

664 751

60 75

9

lO

183 !78

20 24

73 96

317 369

163 210

144 146

JO 13

Indeks 1967/64

113

125

lli

97

120

131

116

129

101

130

Mleko u mil. lit. 1964 1967

2 334 2 713

328 409

49 62

619 683

79 95

379 360

886 l 105

489 648

338 375

59 82

Indeks 1967/64

116

125

126

liO

120

95

124

132

lli

139

Gt•af. 23 -

hilj.din. 300

PO

l

ha

tnlj.din.

3COo

2000

SL

Sr.

~!ak.

!Ir.

CG

BiH

Najveće povecanJe proizvodnje kukuruza u Bos ni i Hercegovini i SR Hrvatskoj.

Proizvodnja mesa

i mleka

Učešće socijalističkih republika u dohotku od poljoprivrede SFRJ nije se bitnije izmenilo u 1967. u poređenju sa 1964. godinom. Smanjenje učešća dohotka zabeleženo je u SR Sloveniji SR Makedoniji, a u ostalim republikama učešće u ukupnom dohotku je u porastu.

Proizvodnja pšenice u 1967. u odnosu na 1964. godinu veća je za 30%. Najviše je porasla u SAP Vojvodini, kao rezultat povećanih prinosa po hektaru. U 1964. godini prosečan prinos pšenice u SAP Vojvodini iznosio je 17,8 mc a u 1967. postignut je prinos od 35, l mc. U ostalim republikama povećanje presečnog prinosa pšenice kreće se od 4 do 7 mc. 1967.

prema

1964. godini zabeleženo

je

je povećana u svim republikama izuzev u SR Hrvatskoj,

smanjena proizvodnja mesa za oko 3% a u SR Sloveniji je smanjena proizvodnja mleka za 5%. 1

72

)

Učešće

u SR Srbiji.

Indeks 1967

1967

--

319 785 749 708

l 378 48 761 30 544 6 964

l 75 35 8

u SR gde je

361 551 139 304

l 83 35 7

352 066 449 940

102 190 143 118

Graf. 24- INDEKSI PROIZVODNJE ! ZAPOSLENOSTI U INDUSTRIJI

Svi navedeni podaci pokazuju porast industrije od 1964. do 1967. godine. Mada je veći nego 1964. godine, broj zaposlenih se smanjio posle 1965. godine. U ovom period u povećanje proizvod nje ostvareno je uz porast produktivnosti rada i investi,. cionih ulaganja u proširenje postojećih i izgradnju novih fabrika. U 1967. godini došlo je do smanjenja investicija u osnovna sredstva. Treba napomenuti da je na porast vrednosti osnovnih sredstava u 1966. godini uticala i revalorizacija izvršena u toj godini. Na povećanje društvenog proizvoda u 1965. i 1966. god i n i uticale su i promene u cenama.

Tab. 85 -

VREDNOST PROIZVODNJE OBRADIVE PO VRŠI N E

l 43 24 6

113

3 700 4820

Meso

1966

1964 Zaposleno osoblje u hilj .. Osnovna sredstva u mil. din. Društveni proizvod u mil. din. Investicije u mil. din.

108

1965

Kosovo

1964 1967

Kukuruz

OSNOVNI POKAZATElji RAZVOJA INDUSTRIJE

1964

PROIZVODNJA u hilj. tona Pšenica

Tab. 84 -

1952=100

195>2=100

600

600

40

30

200 150

100

100

58 ' 59 60

61 62 63

64 65

66 67 1968

iNDEKSI fiZIČKOG OBIMA BNDUSTFUJSKE PROIZVODNjE 1964

1968

1965 1964

Industrija ukupno

100

108

113

112

119

108

104

!OO

106

Sredstva rada Reprodukcioni materijal Potrošna roba

100

liO

112

lli 115

102 104 106

101 100

100

107 109

121 118 122

liO

100

113 lli 114

107 106 106

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100 100 100 100 100 100 100 100 100

109

lli lli 118

106 107 118 130

112 117 126 154

119

102 102 108 112 104 103 102 103 114

96 97 100 102 101 100

108

IlO 115 104

128

108

lli

liO liO

106

109 113 131

109 112 134

liO liS

108

107 109 109

108 liO liS 104 108

115 liS

106

112 143

liO 115

99

100 99 102

106 109 107

118 108 104 106 100 107

Od 1964. do 1968. godine obim ukupne industrijske proizvodnje povećao se za 19%. Pri tome najveći je porast proizvodnje potrošne robe (za 22%), zatim proizvodnje sredstava rada (21 %) a najmanji proizvodnje reprodukcionog materijala (16%). U ovom periodu tempo porasta proizvodnje se smanjivao, a u 1967. godini nije ostvaren nikakav porast. U 1968. godini došlo je do porasta proizvodnje od 6%. Porast proizvodnje ostvarila je industrija svih republika. Proizvodnja po republikama nije rasla istim tempom. Najviše se p~većala proizvodnja u industriji Makedonije (za 54%) puštanjem u pogon novih velikih objekata, kao što su: Zelezara i organsko-hemijska industrija "Oh is" u Skoplju i Fabrika celuloze i papira u Kočanima. Veće povećanje proizvodnje od presečnog ostvarila je i industrija Hrvatske (26%). Ovaj porast postignut je zahvaljujući bržem rastu industrije nafte, brodogradnje i hemijske industrije. U ostalim republikama, osim u Sloveniji, koja je na jugoslovenskom proseku, proizvodnja je rasla sporije i ostvarila povećanje od 12 do IS%. U okviru Srbije najveći porast postigla je industrija Kosova (43%).

73

Tab. 86- RASPORED INDUSTRIJSKIH GRANA PREMA !PORASTU PROIZVODNJE l PRODUKTIVNOSTI U 1968. U ODNOSU NA 1964.

Tab. 88

1964

Indeksi produktivnosti rada

Indeksi industrijske proizvodnje

~PROIZVODNJA

SREDSTAVA RADA

196S

1966

1967

1968

Indeks 1968

-1964

l. 2. 3. 4. S. 6. 7. 8. 9. 10. ll. 12. 13. 14. IS. 16. 17. 18. 19.

203 163 IS9 148 14S 12S 12S 123 122 122 121 121 118 116 lli 108 103 98 90

Brodogradnja Hemijska industrija Nafta Papir Elektroenergija Nemetali Grafička industrija Elektroindustrija Crna metalurgija Guma Obojena metalurgija Građevinski materijal Prehrambena industrija Tekstilna industrija Drvna industrija Metalna industrija Koža i obuća Duvan Ugalj

1. 2. 3. 4. S. 6. 7. 8. 9. 10. ll. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19.

Brodogradnja Hemijska industrija Nafta Elektroenergija Duvan Građevinski materijal Papir Nemetali Drvna industrija Elektroindustrija Prehrambena industrija Grafička industrija Crna metalurgija Obojena metalurgija Metalna industrija Ugalj Tekstil Guma Koža i obuća

199 140 132 131 130 128 126 12S 123 122 118 liS liS lli 109 107 107 101 96

Raspored industrijskih grana prema indeksu proizvodnje u 1968. u odnosu na 1964. pokazuje da je došlo do znatnijih pomeranja u strukturi industrije. U ovom periodu najbrže je rasla proizvodnja u brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji nafte, papira i elektroenergiji. Porast proizvodnje u ovim granama, osim u brodogradnji, posledica je proširenja postojećih kapaciteta i puštanja u pogon novih fabrika. Najsporije je rasla proizvodnja tekstilne, drvne i metalne industrije. Nivo proizvodnje iz 1964. nisu dostigle dve industrijske grane: industrija duvana i uglja. Ni produktivnost rada nije podjednako rasla u svim industrijskim granama. Najveće povećanje produktivnosti postignuto je u onim granama, u kojima je najbrže rasla i proizvodnja: u brodogradnji, hemijskoj industriji, industriji nafte i elektroenergiji. Produktivnost rada je najsporije rasla u industriji uglja, tekstilnoj industriji i industriji gume, dok je u industriji kože i obuće opala.

Tab. 87 -

POKAZATELji STANJA l REZU LTATI RADA INDUSTRIJSKIH PREDUZEĆA Osnovna sredstva po zaposlenom u hilj. din.

1960 1961 1962 1963 1964 196S 1966 1967

22,0 24,0 30,2 32,0 33,2 3S,4 SS,5 61,4

Društveni Udeo fondova Akumulacija proizvod po l preduzeća zaposlenom prema ličnim u akumulaciji primanjima u hilj. din. u% ll ,9 12,7 13,3 15,1 18,8 22,3 25,6 26,2

3,26 2,78 2,71 2,72 2,46 2,06 1,61 1,43

6,7 19,6 15,4 14,3 23,3 33,8 39,9 30,9

U celom prikazanom periodu stalno se povećavala opremljenost radnika sredstvima za rad. Pri tome treba imati u vidu da je na veliki porast u 1966. godini uticala i revalorizacija osnovnih sredstava, kao što je već gore pomenuto. Podaci o društvenom proizvodu po jednom radniku pokazuju da je stalno rasla produktivnost rada u industriji. Sav prikazani porast ne odnosi se samo na produktivnost rada, već su na njega uticale i povećane cene. Postepeno smanjenje akumulacije u odnosu na lične dohotke ukazuje na izmene u strukturi raspodele narodnog dohotka. Istovremeno, u ukupnoj akumulaciji povećalo se učešće sredstava kojima raspolažu neposredni proizvođači, mada je 1967. njihov udeo bio smanjen. Preraspodela sredstava u korist privrednih organizacija posle 1964. godine bila je brža nego u ranijim godinama. 74

Mašine za industriju, tona Mašine za građevinarstvo, tona Mašine za poljoprivredu, tona Traktori, komada Kamioni, komada Teretni vagoni, komada Rcitacione mašine, MW Transformatori, MVA

67 7S9 13 33S 26 S82 9 423 9 081 3 486 647 2 706

70 674 12 977 31 936 7 430 9 S72 4 848 l 067 3 3SS

67 014 16 949 30 312 8 668 8870 4 242 l 304 2 7S9

S8 732 13 061 2S S90 8 793 9 6S4 2 372 8S4 4 671

S9 822 IS 429 23 6S9 lO 929 lO 46S 2 684 l 282 s 068

88 116 89 116 liS 77 198 187

Za poslednje četiri godine, od 1964~ do 1968. godine, proizvodnja sredstava rada povećala se za 21%. se visok porast proizvodnje rotacionih mašina i transformatora. U 1968. godini proizvodnja ovih proizvoda udvostručila se u poređenju sa proizvodnjom u 1964. godini. Sporije od presečnog povećanja rasla je proizvodnja kamiona i traktora. Međutim, u proizvodnji ostalih navedenih proizvoda došlo je do osetnog smanjenja. U mašinogradnji najviše je zaostala proizvodnja mašina i uređaja za industriju i poljoprivredu. U 1968. godini proizvodnja ovih grupa proizvoda smanjena je za preko l 0%. Ističe

Tab. 89 -

PROIZVODNJA REPRODUKCIONOG MATERijALA

1964

1965

1966

1967

1968

Indeks 1968

-1964

Ugalj, hilj. tona Koks, hilj. tona Sirova nafta, hilj. tona Prerada nafte, hilj. tona Sirovi čelik, hilj. tona Yaljaonička roba, hilj. tona Blister bakar, tona Rafinirano olovo, tona Cink, tona Aluminijum, tona Yeštačka vlakna, tona Veštačko đubrivo, hilj. tona Cigla, mil. komada Cement, hilj. tona Ravno staklo, hilj. m2 Rezana građa, hilj. m3 Drvenjača i celuloza, hilj. tona Papir i karton, hilj. tona Spoljne auto-gume, hilj. komada

29 Sl l l 177 l 799 2 162 l 677 l 204 Sl 716 101 085 44 512 34 314 21 987 l 410 l 639 3 039 7 744 2 720 327 337 932

29 957 l 267 2 063 2 930 l 769 l 188 56 919 101 576 46 065 38 772 22 23S l 273 l 717 3 102 6 873 2 677 378 394 9S4

29 292 l 237 2 222 4 132 l 867 l 226 71 341 97 800 Sl 089 42022 28 507 l S8S l S08 3 232 13 906 2 888 407 425 l 613

26 467 l 226 2 374 449S l 832 l 176 76 707 93 8SO S3 188 44 574 29 324 l 740 l 630 3 313 16 377 2 904 455 477 l 578

26 732 l 233 2 494 4 509 l 997 l SlO 83 821 94 833 78 978 48 080 37 060 l 671 l 856 3 765 13 414 2 989 468 511 l 780

91 lOS 139 208 119 125 162 94 177 140 169 118 113 124 173 liO 143 152 191

Od 1964. do 1968. godine proizvodnja reprodukcionog materijala u celini je povećana za 18%. Ova proizvodnja rasla je sporije od porasta ukupne industrijske proizvodnje. Zapaža se zaostajanje proizvodnje uglja i olova. Smanjenje proizvodnje uglja za 10% posledica je preusmeravanja potrošača na derivate nafte. Prerada nafte se gotovo udvostručila. Visok porast pokazuje i proizvodnja sirove nafte, bakra, cinka, veštačkih vlakana, celuloze i papira. Povećanje proizvodnje pomenutih proizvoda postignuto je zahvaljujući izgradnji novih objekata i rekonstruciji i proširenju starih fabrika. 75

Tab. 90 -

Tab. 92 -

PROIZVODNJA POTROŠNE R.OBE

OSNOVNI POKAZATELji RAZVOJA INDUSTRIJE PO RE.,UBLaKAMA •.

1964

1965

1966

Indeks 1968

1968

1967

SFRJ

1964 Šećer, hilj. tona Konzerve povrća, mesa i ribe, hilj. tona JSoncentrovane su pe, tona Cokolada, tona Duvanske prerađevine, tona

331

334

530

451

420

127

114 5 428 20 102 23 952

115 5 876 25 134 26 416

116 5 236 29 088 28 S79

116 6 248 29 226 27 498

117 6 !30 25 736 29 436

102 113 128 123

Pamučne tkanine, mil. m2 Vunene tkanine, hilj. m 2 Trikotaža, tona Konfekcija rublja, hilj. m 2 Konfekcija odeće, hilj. m 2 Kožna obuća, hilj. pari Gumena obuća, hilj. pari

378 53 IS9 13 359 48 307 33 710 27 026 18 S39

54 14 57 38 29 16

394 546 193 235 871 987 918

416 58 464 14 128 62 951 41 009 30 205 17 069

378 Sl SOO 14 080 68 668 39 983 29 274 21 997

401 49 784 14 276 72 S24 45 047 29 870 21 114

106 94 107 150 134 lli 114

Električni štednjaci, hilj. kom. Frižideri, hilj. kom. Radio-aparati, hilj. kom. Televizori, hilj. kom. Kućni nameštaj, hilj. garnitura Sijalice, hilj. kom.

234 177 528 263 376 28 229

203 173 S04 2S4 407 29 430

309 206 369 286 411 29 146

328 188 240 2S2 344 28 606

361 270 226 286 348 37 909

IS4 152 43 109 93 134

Automobili, kom. Motocrklr, kom. Bicikli, hilj. kom.

27 8S4 48 142 337

36 420 48 774 273

37 687 .48 773 346

47 888 49 SS9 289

59 381 SB 481 263

l

213 121 78

Proizvodnja robe za ličnu potrošnju i potrebe domaćinstva porasla je od 1964. do 1968. godine za 22%. Od prehrambenih proizvoda najbrže je rasla proizvodnja šećera i čokolade. U grupi proizvoda namenjenih odevanju primećuje se zaostajanje proizvodnje osnovnih tkanina za proizvodnjom konfekcije i trikotaže. Proizvodnja gumene obuće rasla je nešto brže nego proizvodnja kožne obuće. U grupi pred meta za domaćinstvo ističe se visok porast proizvodnje električnih aparata. U 1968. godini proizvodnja električnih štednjaka i frižidera bila je za oko SO% veća nego u 1964. godini. Istovremeno, proizvodnja radio-aparata smanjena je za oko 60%. Od svih proizvoda za široku potrošnju najbrže je rasla proizvodnja automobila. U 1968. proizvedeno je preko S9 000 automobila, odnosno dva puta više nego u 1964. godini.

Tab. 91 -

INDEKSI PRODUKTIVNOSTI RADA lJ INDUSTRiji 1964

Industrija ukupno Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

1968 104 lOS 102 106 106 103 104 102 107 108

liO 106 103 116 117 108 108 106 113 117

lli 105 102 119 115 liO 108 106 116 11"7

118 liO 114 129 133 118 114 112 121 127

Indeks 1967/64 Osnovna sred. u mil. din. 1964 1967

Crna Gora

Sr b i j a

Hrvat- Make- Slovedonija nija s ka svega

l p~~•že lVojvo-1 dina Kosovo

l 319 l 3S2

189 194

24 24

341 342

70 77

224 224

471 491

318 329

126 129

27 33

102

103

100

100

liO

100

104

103

102

122

43 785 83 066

7 S42 14 86S

l 930 7 S31 14 665 10 163 4 263 13 194 28 076 19 444

3 350 5 803

l IS2 2 829

191

191

173

246

4 8S7 8 360 6 444 12 liO

5 965 8 661

l 927 2 66S

468 784

138

167

Indeks 1967/64

190

197

Društveni proizvod u mil. din. 1964 1967

24 749 3S 449

3 370 4 682

l 798 10 317 2 697 19 971 194

221

444 6 685 496 lO 224

l 033 l 494

ISO

175

Indeks 1967/64

143

139

112

IS3

14S

133

14S

145

Investicije u mil. din. 1964 1967

6 708 7 940

l 083 l 001

203 148

l 296 l 398

947 993

932 927

2 247 3 473

...

...

...

2 368

S25

S80

Indeks 1967/64

118

92

73

108

lOS

99

l SS

...

...

...

Zaposleno osoblje na hilj. stanovnika 1964 1967

68 68

S4 S2

48 46

80 79

47 50

137 133

60 60

64 6S

67 67

26 29

Osnovna sred. po l zaposlenom u hilj. din. 1964 1967

33 61

40 77

7S 112

30 S8

28

ss

34 S9

31 57

32 S9

27 4S

43 86

Osnov. sred. po stanovniku u hilj. din. 1964 1967

2,3 4,2

2,1 4,0

3,6 S, l

2,4 4,6

1,3 2,7

4,6 7,9

1,9 3,4

2,1 3,8

1,8 3,0

1,1 2,4

19 26

18 24

19 21

20 30

IS 19

22 29

18 25

19 26

IS 21

17 24

196S

1968

1964

1967

Društveni proizvod po l zaposlenom u hilj. dinara 1964 1967

107 106 112 108 115 108 lOS 106 104· 108

Navedeni pokazatelji pružaju izvestan uvid u razvoj industrije po republikama i pokrajinama. Podaci pokazuju da između republika i pokrajina postoje znatne razlike u kretanju zaposlenog osoblja, društvenog proizvoda i investicija. Prosečni broj zaposlenih u industriji najviše se povećao na Kosovu i u Makedoniji. Nešto veći broj radnika zaposlile su industrije Srbije i Bosne i Hercegovine, dok je u ostalim republikama broj zaposlenih ostao nepromenjen. Indeksi društvenog proizvoda pokazuju da je znatno brži porast od presečnog ostvarila industrija Kosova. U svim ostalim republikama i pokrajinama, osim u Crnoj Gori, povećanje društvenog proizvoda je prilično ujednačeno. Najveća ulaganja u proširenje postojećih kapaciteta i izgradnju novih fabrika izvršena su u Srbiji. Istovremeno, smanjena su investiciona ulaganja u industriji

104 105 102 106 106 103 104 102 107 108

lOS 101 102 109 liO lOS 104 104 106 108

101 99 98 103 98 101 100 !OO 102 100

Indeks produktivnosti rada predstavlja odnos između indeksa fizičkog obima proizvodnje i indeksa zaposlenog osoblja u industrijskim delatnostima. Od 1964. do 1968. godine produktivnost rada u celoj industriji povećana je za 18%. U ovom periodu proizvodnja se povećala za 19%.Kako se broj zaposlenih u industriji povećao samo za l%. gotovo sav porast proizvodnje postignut je na bazi porasta produktivnosti rada. Rezultati pokazuju da u pogledu povećanja produktivnosti rada postoje znatne razlike između republika. Produktivnost se najviše povećala u Makedoniji i Hrvatskoj, tj. u republikama u kojima je najbrže rasla i proizvodnja. Veće povećanje produktivnosti od presečnog postigle su i industrije Vojvodine i Kosova. Najmanji porast produktivnosti rada ostvaren je ~u Bosni i Hercegovini (lO%).

76

Zaposleno osoblje u hilj. 1964 1967

Bosna i Hercegovina

Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Broj industrijskih radnika u odnosu na broj stanovnika i vrednost osnovnih sredstava po stanovniku ukazuju na intenzitet industrijalizacije pojedinih područja. Navedeni podaci pokazuju da je Slovenija industrijski najrazvijenija republika, a da su najzaostalija područja: Kosovo, Crna Gora, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Ipak, od 1964. do 1967. rasponi između najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg područja su se smanjili. Slovenija je 1964. godine imala S,3 puta više industrijskih radnika po stanovniku nego Kosovo, a 1967. godine 4,6 puta više. Osnovnih sredstava industrije bilo je 1964. godine u Sloveniji 4,2 puta više nego na Kosovu, a 1967. godine 3,3 puta više. 77

ll

f!l1

Tab. 93 ' '

OSNOVNI POKAZ ATELji RAZVOJA ZANATSTVA SFRJ

•

Bosna i Hercegovina

Crna Gora

Hrvat- Make- SloveSrbija s ka donija nija

Uže područje

Voj voKosovo dina

l ;

DRUŠTVE Nl SEKTOR

' j

:

j

i:

Broj samostalnih zanatskih organizacija 1964 1967 Indeks 1967/64

343 4S3 132

30 28 93

24 279 19 933 82

2 222 49 341 12 7S6 30 oss 69 683 47 748 20 000 l 842 4S S39 13 787 27 S47 67 8SI 44 78S 21 652 83 108 94 92 108 92 97

l 935 l 414 73

82 100 liS 312 140

8 300 ll 398 137

l 030 21 926 628 28 37S 61 129

s 20S 18 090 27 550 19 602 7 ISO 6 195 31 566 37 ISO 24 8S6 lO 810 IS l 119 174 13S 127

800 l 484 186

Ukupna potrošnja elektroenergije u MWh 1964 1?67 Indeks 1967/64

89 480 98 340 liO

9 840 7 599 77

778 24630 965 27 057 124 liO

3 280 23 143 27 803 18 800 8400 4775 24 145 33 799 22 746 10 3S8 123 122 121 146 104

605 69S 115

Ukupna vrednost realizacije u mil. din. 1964 1967 Indeks 1967/64

4 983 7 929 159

552 850 IS4

S ll 822 161

30 44 147

3 017 3 074 102

364 31S 87

broj ukupno zaposlenog osoblja 1964 1967 Indeks 1967J64

188 336 176 499 94

Snaga motora u kW 1964 1967 Indeks 1967/64

79 7S 9S

190 249 131

829 789 95

635 SS? 88

920 l 089 118

547 608 lli

Prosečan

S7 77 135

l 338 2 068 15S

306 514 168

l 039 l 497 144

l 693 2 921 173

l IS2 2 OS6 178

Brz tempo izgradnje elektrana sa preko 100 MW instalirane snage svedoči o osvajanju savremenih i ekonomičnijih rešenja unutar elektroprivrede. Intenzivan porast potrošnje električne energije po stanovniku u proteklim godinama pokazuje da su savremena tehnička i tehnološka rešenja nailazila na sve širu primenu u svim privrednim i neprivrednim delatnostima kao i u domaćinstvima. Usled višeg stepena privredne razvijenosti i tehničke opremljenosti, SR Slovenija prednjači u potrošnji električne energije. Međutim, SR Srbija, iako ne spada među najnerazvijenija područja, u ukupnoj potrošnji električne energije po stanovniku osetno zaostaje, zbog sporije izgradnje kapaciteta elektroprivrede na svom području. tehničkih

PRIVATN l SEKTOR Privatne zanatske radnje 1964 1967 Indeks 1967/64

lOS 472 137 879

lO 946 13 824

131

126

1964 1967

134 483 178 391

12 818 17 174

Indeks 1967/64

133

134

Zanatlije i radnici

Tab. 95- HEMIZACIJA

l 465 23 35S 8 331 lO OSI Sl 324 34 488 12 694 2 3S3 27 S38 lO 263 16 433 67 468 44269 18 621 147

lli

l 855 32 216 9 635 16 140 61 819 40 528 16 354 2 950 37 856 12 523 23 940 83 948 52445 25 920

4 937 5 583

159

113

161

118

123

164

131

129

vlasnici i

159

118

130

149

136

129

Podaci za društveni sektor zanatstva potiču iz redovnih statističkih istraživanja. Pri korišćenju ov.ih podataka, pored stvarnih kretanja, treba imati u vidu i česte organizacione promene u društvenom zanatstvu; prerastanje zanatskih organizacija u industriju, prelazak u građevinarstvo, prelazak iz komunalne delatnosti u zanatstvo, pripajanje zanatskih radnji i preduzeć a drugim privrednim organizacijama i dr. Broj samostalnih zanatskih organizacija društvenog sektora povećan je za 2%. Međutim, broj zaposlenih smanjen je za 6% ili za oko 12 hiljada ljudi. Pri tome, porasla je snaga motora koji se u zanatstvu koriste (za 40%) i potrošnja elektroenergije (za 10°%). Ta dva podatka ukazuju na izvesnu modernizaciju društvenih zanatskih organizacija. Podaci za privatni sektor zasnivaju se na po stojećim evidencijama opštinskih skupština. Broj privatnih zanatskih radnji porastao je u ovom periodu z a 31 %· Najveći porast od oko 60% ostvaren je u Sloveniji i Crnoj Gori, dok je na Kosovu bio najmanji ( ll%). Broj zaposlenih u privatnom zanatstvu porastao je za 33%. Porast je najveći u Crnoj Gori i Vojvo dini (59%), a najmanji na Kosovu (13%). 78

1964

4 142 4 S78 Indeks fizičkog obima Industrije ukupno Hemijske industrije Indeks nivoa2 ) Proizvodnja važnijih proizvoda hemii· slce industrije po stanovniku u kg Kaustična soda (l OO%) Kalcinirana soda (100%) Sona kiselina (100%) Veštačka gnojiva Plastične mase i sintetičke smole Sintetička vlakna Sintetička sredstva za pranje

~~~----~---'9_6_7

1965

Prosečna

_ __,_

godišnja stopa rasta 1965-1967

100 100 100

108 121 112

112 138 123

112 141 126

3,9 12,2 6,3

3,95 4,80 0,75 73,14 l ,78

4,49 4,75 0,86 65,26 2,85 0,05 2,41

4,61 4,78 l ,09 80,31 3,14 0,19 2,71

4,38 4,90 0,77 87,22 3,13 0,20 2,95

3,6 0,7 1,0 6,0 20,7

1,98

14,3

Pored elektrifikacije, karakteristika tehničkog progresa je i sve šira primena proizvoda hemijske industrije za reprodukcionu i finalnu potrošnju. Podaci iz gornje tabele jasno ukazuju na ubrzani rast hemijske industrije i u našoj zemlji. Proizvodnja u ovoj grani delatnosti 1967. g. u odnosu na 1964. povećana je za 41%, ili za 26% više nego što je porasla ukupna industrijska proizvodnja u istom periodu. Karakteristično je za ovu granu delatnosti, što je povećanje obima proizvodnje postignuto prvenstveno uvođenjem novih savremenih artikala, kao što su plastične mase, zatim smole, vlakna i sredstva za pranje od sintetičkih materijala. Potrebno je, međutim, istaći da je u 1967. g. u odnosu na 1966. nastalo usporavanje rasta proizvodnje hemijske industrije, što je pre svega posledica opštih privrednih kretanja u zemlji u posmatranom periodu, a naročito slabije potrošnje sirovina za tekstilnu industriju i veštačkih đubriva u poljoprivredi. 1) 2

)

Podaci Odnos

korišćeni iz Statističkog godišnjaka Zajednice elektroprivrednih preduzeća Jugoslavije. između indeksa porasta fizičkog obima proizvodnje hemijske industrije i industrije ukupno.

19

Tab. 96 -

STEPEN AUTOMATiZACIJE

Ukupno

ORUĐA

ZA RAD

Mehanizovani ručni alat, mašine na ručni pogon i ručno opsluživanje

u

INDUSTRIJI 19671 ) struktura u procentima

Poluautomati

Automati

18,5 6,5 16,7 25,9 14,6 !6,5 21,6 36,5 27,7 44,3 ll ,8 26,4 16,8 27,6 21,0 19,7 21,6 19,2 lO, l

19,2 8,7 18,5 18,6 8,7 48,1 8,3 18,6 28,5 6,0 29,4 20,2 17,9 23,7 13,9 17,2 9,9 29,6 33,8

Tab. 98 -

PROIZVODNJA l POTROŠNJA VEŠTAČKIH ĐUBRIVA

Automatizovani proizvodno-transportni kombinati

1964

1965

1966

1967

80,3 215,2 831,9 113,6

87,2 209,9 792,9 113,0

Indeks 1967 1964

Prosečna

godišnja stopa rasta 1965-1967

-----

1

1:

i'

l ll

Ukupno Elektroenergija, ugalj i nafta Crna i obojena metalurgija Proizvodnja i prerada nemetala Prerada metala, brodogradnja i elektroind. Hemijska industrija i industrija papira Drvna industrija Industrija tekstila, kože i gume Prehrambena industrija i industrija duvana Ostala industrija Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska t1akedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

44,3 17,3 59,5 54,5 75,2 24,8 67,7 43,9 37,1 49,5 38,2 34,8 44,9 25,6 50,3 47,2 53,5 42,5 19,4

18,0 67,5 5,3 1,0 l ,5 10,6 2,4 1,0 6,4 0,2 20,6 18,6 20,4 23,1 14,8 15,9 15,0 8,7 36,7

Proizvodnja po stanovniku u kg Potrošnja na l. ha obradive površine Društvena gazdinstva Individualna gazdinstva

73,1 184,9 794,2 93,3

65,3 195,2 838,3 93,4

119 114 100 121

6,0 4,5 0,0 6,6

Podaci o proizvodnji i potrošnji veštačkih đubriva takođe pokazuju da je nastupio zastoj u primeni savremenih agrotehničkih mera u poljoprivredi, naročito u društvenim gazdinstvima, zbog težeg ekonomskog položaja privrednih organizacija ove delatnosti u kome su se našle u tom periodu zbog otežanog izvoza njihovih proizvoda.

Struktura pokazuje da je automatizacija oruđa za rad u industriji ostvarena u većoj ili manJOJ meri blizu 56%. Ovaj odnos je još povoljniji u manje razvijenim republikama, jer su njihovi industrijski kapaciteti podignuti u novije vreme, usled čega raspolažu i savremenijom opremom. Pored toga, visokom stepenu automatizacije u ovim republikama doprinosi i srazmerno veće učešće onih grana u njihovoj industriji čiji proces proizvodnje dozvoljava automatizaciju u znatnijem obimu. Kod. proizvodnih grupa, visokim stepenom automatizacije ističu se elektroenergija, nafta, hemijska industrija i industrija papira. Istovremeno može da se zapazi i veliko učešće zastarele opreme kod privrednih organizacija za preradu metala, u elektroindustriji, brodogr~dnji i za preradu drveta, koje su se, između ostalog, i zbog nesavremenih sredstava za rad našle u toku privredne reforme u teškom položaju.

Tab. 99 -

STEPEN MEHANIZACIJE RADA u 1966. Struktura zaposlenih prema vrstama radnih mesta Vrednosti) opreme na zaposlenog u dinarima

radna mesta za lančano

ukupno

ind ividualni ručni rad

Tab. 91- PROMENE U ASORTiMANU INDUSTRIJSKIH PROIZVODA 19671)

povezani ručni i maši nski rad

., transportnim i saobraćajnim

ostala radna mesta

sredstvima

struktura u procentima Učešće

Ukupan broj proizvoda

Ukupno Elektroenergija, ugalj i nafta Crna i obojena metalurgija Proizvodnja i prerada nemetala Prerada metala, brodogradnja i elekroind. Hemijska industrija i industrija papira Drvna industrija Industrija tekstila, kože i gume Prehrambena industrija i industrija duvana Ostala industrija Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

205 830 776 l 136 14117 74239 22 052 8 916 39285 10712 34 597 IS 153 849 40 829 6 561 30 487 Ill 951 67 887 40 568 3 496

proizvoda koji su u toku godine

napušteni

ukupno

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

84,5 96,2 85,8 87,5 85,3 83,6 83,1 70,5 88,3 98,3 83,8 72,0 82,0 80,2 71,5 89,5 89,7 89,0 88,7

6,9 2,1 1,7 7,0 6,7 6,6 6,8 12,3 6,5 1,0 7,4 13,2 10,0 7,2 10,8 4,6 4,4 4,8 6,1

2,8 0,9 ll ,O 1,4 3,6 3,2 3,3 3,6 1,6 0,3 3,7 3,4 3,0 5,6 6,4 1,4 1,7 0,8 3,2

5,8 0,8 1,5 4,1 4,4 6,6 68 13,6 3,6 0,4 5,1 ll ,4 5,0 7,0 11,3 4,5 4,2 5,4 2,0

lako su na raspolaganju samo podaci za 1967. g., oni ipak ukazuju na težnju radnih organizacija da se prilagode novim uslovima privređivanja u toku sprovođenja privredne reforme smanjenjem broja proizvoda, specijalizacijom i boljim zadovoljenjem zahteva tržišta. Podaci, naime, pokazuju da je dva puta više artikala čija je proizvodnja u toku godine napuštena, od onih koji su u istom periodu novouvedeni i da je istovremeno srazmerno veliko učešće artikala koji su pretrpeli izmene. Težnja za što boljim prilagođavanjem novim uslovima je naročito došla do izražaja po socijalističkim republikama kod privrednih organizacija Slovenije i Crne Gore, a po delatnostima u industriji tekstila, kože i gume. 1 ) Podatke u ovoj tabeli prvi put je prikupio SZS :za 1967. god. putem godišnjeg izveštaja industrijskih preduzeća i industrijskih pogona neindustrijskih radnih organizacija. Struktura je izračunata na osnovu nabavne vrednosti prika:zanih grupa oruđa :za rad.

80

Ukupno

23 285

100

45,1

24,1

7,1

23,7

Industrija i rudarstvo poljoprivreda i ribarstvo S umarstvo

27794 15 649 5 139 10469 59 344 8 221 5 022

100 100 100 100 100 100 100

32,4 57,9 66,1 67,0 26,9 62,0 61,0

41,6 10,1 10,8 8,7 4,3 2,0 19,3

3,7 9,7 4,5 4,9 35,8 3,4 2,1

22,3 22,3 18,6 19,4 33,0 32,6 17,6

23 371 43 523 25 603 18 865 24 656 20 910

100 100 100 100 100 100

47,1 43,5 47,6 53,5 40,9 47,0

23,6 25,7 25,4 20,1 29,1 22,1

7,5 8,0 7,7 6,5 6,1 7,0

21,8 22,8 19,3 19,9 23,9 23,9

...

100 100

50,1 51,3

22,8 21,5

7,2 7,0

19,9 20,2

Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

... ...

...

...

.. .

...

...

Srazmerno velike razlike u vrednosti opreme po zaposlenom odražavaju nejednaku ekonomsku strukturu i različit nivo privredne razvijenosti po pojedinim socijalističkim republikama, kao i specifičnosti procesa rada po prikazanim delatnostima. SR Slovenija, kao privredno najrazvije-nija i tehnički dobro opremljena, angažuje najveći procent zaposlenih na lančano povezanom ručnom i mašinskom radu, oko 29%, i pored toga što vrednost opreme po zaposlenom kod nje nije najviša u zemlji. Ova pojava može da se objasni delimično boljim korišćenjem raspoloživih sredstava za rad od ostalih, ali isto tako i većim učešćem prerađivačke industrije u njenoj privredi, koja je radno intenzivnija. Privredno nedovoljno razvijena SR Makedonija, u čijoj proizvodnji još uvek značajno mesto zauzima poljoprivreda, istovremeno pokazuje najnižu vrednost opreme po zaposlenom i najmanji procent zaposlenih na lančano povezanom ručnom i mašinskom radu, oko 20%. 1

)

Korišćeni

su podaci Službe društvenog knjigovodstva iz :završnih računa za 1966.

Sl

Tab. 100 -

Tab. 101- VREDNOST HZVRŠEN!H RADOVA NA GRAĐEVINSKIM OBJEKTIMA. u mil. dinara

OPŠTI PREGlED RAZVOJA GRAĐEVINARSTVA- društveni sektor

ija 1964

Indeks radnika zaposlenih na građenju Indeks fizičkog obima proizvodnje Indeks ukupne vrednosti izvršenih radova t'-la objektima kapitalne izgradnje Na stambenim zgradama Na ostalim objektima društvenog standarda Indeks cena građenja Indeks broja izgrađenih stanova Ukupno zaposlenih radnika na građenju u hilj. 2 ) Ukupna vrednost izvršenih radova u mil. din. Na objektima kapitalne izgradnje Na stambenim zgradama Na ostalim objektima društvenog standarda Izgrađeni stanovi Izgrađeni stanovi za tržište

1965

1967

1966

19681)

81 96 177 184 210

100 100 100 100 100

90 89 108 lli 124

78

78

85 129 129 151

90

100 100 100

81 121 87

105 150 98

134 161

88

122 174 97

3 159

2 838

2473

2 473

2 572

9 650 5 597 2 119

lO 403 2 638

12467 7 235 3 200

14 983 9 065 3 326

17 100 lO 300 4450

l 934 51 500 7 soo

l 572 44 600 8 300

2 032 50 300 IS 200

2 592 45 100 24 100

2 350 50 000 37 soo

6 193

155

!62 157

Porast sreds~ava koja se ulažu u izgradnju građevinskih obejekata, zabeležen je u svim godinama od 1964. do 1968. U 1965. i 1967. godini brže rastu ulaganja u objekte kapitalne izgradnje, a u 1966. u objekte društvenog standarda. U 1965. i 1967. odvajana su proporcionalno manja sredstva za stambenu izgradnju nego za ostale objekte društvenog standarda. Međutim, prema proceni za 1968. u stambenu izgradnju uloženo je mnogo više sredstava nego u ostale objekte društvenog standarda. Povećanje ukupnih ulaganja u izgradnju građevinskih objekata u 1965. i 1966. godini nije praćeno odgovarajućim porastom fizičkog obima građevinske proizvodnje. Fizički obim ukupne građevinske proizvodnje društvenog sektora opao je u 1965. godini u odnosu na 1964. za ll%, a u 1966. u odnosu na 1965. za 5%. U 1967. godini fizički obim proizvodnje raste za 6% u odnosu na prethodnu godinu, ali je još ispod nivoa 1964. godine. U 1967. godini delimično je izmenjena sadržina podataka o vrednosti izvršenih radova uključivanjem troškova kupovine i komunalnog uređenja zemljišta, raseljavanja i smeštaja stanara i sličnih troškova kod zgrada koje se grade za tržište.

SFRJ

Bosna i Hercegovina

Crna Gora

Hrvat- Make- Sloves ka donija nija

ručje

1964 1965 1966 1967 Indeks 1967:1964

ll 415 13 153 16 183 19 526 171

1471 l 964 2 544 2 673 182

338 345 326 537 159

1964 1965 1966 1967 Indeks 1967:1964

l l l l

9 650 lO 403 12467 14984 155

199 491 909 952 163

2 838 3 670 4274 5 409 191

2 290 2 801

312 297 270 470 151

l l l l

670 069 191 282 77

l 658 l 738 2052 2 575 155

1964 1965 1966 1967 Indeks 1967:1964

l 765 2 750 3 716 4 543 257

271 474 634

3 147 4072 178

548 869 l 126 l 338 244

26 48 56 67 258

720 266

Graf. 27- VREDNOST

GRAĐEVINSKIH

Fizički

,..",.",.

864 953 l 297 l 544 179

252 382 544 540 214

l 528 899 l 006 l 037 68

l 514 l 487 l 656 2022 134

2807 3 427 4479 5 430 193

l 869 2 352 3 048 3 836 205

736 781 l 025 l 225 166

201 294 405 370 184

144 251 397 553 384

142 170 184 245 173

634 939 l 317 l 620 256

455 679 906 l 130 248

128 173 272 319 249

Sl 87 139 171 335

RADOVA NA l STANOVNIKA hil j .din.

Graf. 26 - STRU!
1600 01964

1400

1!11196? 1200 1000

,J

30

15

2 324 3 031 3 955 4 967 214

U vrednost izvršenih radova uključena je izgradnja svih izvođača društvenog sektora, kao i izgradnja u režiji privatnih lica. U 1967. u odnosu na 1964. godinu vrednost ukupne građevinske proizvodnje povećala se u SFRJ za 71%, u Srbiji više od dva puta, u Hrvatskoj za 91%, jedino u Makedoniji se smanjila za 23%.

oo

________ _

3 441 4 366 5 796 7 050 205

NA OBJEKTIMA PRIVATNE SVOJINE

r8oo oo

-------~-----,,

800 600

200

400

150

obim .200

100

10 1959 60

61

62

63

64

Kosovo

NA OBJEKTII'1A DRUŠTVENE SVOJINE

1958=100

20

Vojvodina

UKUPNO

hil j .din.

Graf. 25- INDEKS GRAĐEVINSKE PROIZVODNJE Društveni sektor

uže pod-

svega

65

66

o

67 Sl.

Hr.

CG

Uže

SFRJ

Sr.

t1ak.

Voj.

BiH

Kos.

podr.

Sr.

1)

Procena. 2 ) Podaci o ukupno zaposlenim radnicima razlikuju se od podataka na str 30, zbog toga što su ovde dati samo radni e i na gradilištima bez inženjerske-tehničkog osoblja.

82

Ovo smanjenje je nastalo usled toga što je u 1964. g. u Makedoniji vrednost radova bila izuzetno visoka zbog povećane izgradnje posle zemljotresa u Skoplju. U privatnom sektoru vrednost proizvodnje povećala se 2,5 puta, a u društvenom sektoru svega za 55%. Najveće povećanje u društvenom sektoru zabeleženo je u Srbiji, a u privatnom sektoru u Sloveniji.

83

GRAĐEViNSKI

Tab. 102 -

Ukupno 1964-1967

1964

OBjEKTi

1965

Tab. 104 -

1966

Srbija

Nezavršeni objekti na kraju 1967

1967

STAMBENA IZGRADNJA OD 1964. DO 1967.

SFRJ

Bosna i Hercegovina

Crna Hrvat- Make- SloveGora s ka donija nija

svega

uže područje

Vojvodina

Kosovo

PRIVREDNI OBJEKTI Eutevi javnog saobraćaja, km Zelezničke pruge javnog saobr., km Dalekovodi, km Industrijske zgrade i hale, hilj. m2 Poljoprivredne zgrade, hilj. m2 Zgrade trgovine, ugostiteljstva i turizma, hilj. m2 Silosi i hladnjače, hilj. m3

2 863 298 4 304 2 901 2 148

683 23 l 307 817 680

l 069 23 721 813 502

561 114 995 577 598

550 138 l 281 694 368

l 501 204 l 122 l 109 70

l 638 490

431 83

410 48

353 221

444 138

524 225

ZGRADE DRUŠTVENOG STANDARDA, hilj. m2 Stambene zgrade - ukupno Društvena svojina Privatna svojina Skolske zgrade Zgrade za kulturu i umetnost Zgrade za zdravstvenu delatnost v

Tab. 103- ZAVRŠENI

46 492 IS 856 30 636 l 584 235 753

GRAĐEVINSKI

ll 205 4225 6 980 505 73 225

ll 478 3 474 8 004 366 55 216

ll 833 4215 7 618 374 54 169

ll 976 3 942 8 034 339 53 143

17 712 4 371 13 341 379 107 243

OBJEKTI PO REPUBliKAMA OD 1964. DO 1967.

UKUPNO Završeni stanovi 1964 1965 1966 1967 Indeks 1967:1964. Nezavršeni stanovi na kraju 1967.

121 549 121 972 129 109 127 600 105

23 839 25 611 26 058 24 115 101

l 720 2 680 2 485 3 216 187

165 957

27 746

3 570 49 585

25 589 17 717 29 878 9469 30 063 \8 939 32 076 7 654 125 43

8 757 8 022 9 636 9 153 lOS

43 927 46 312 Sl 928 51 386 117

31 668 7 922 31 066 9 708 34772 ll 358 36 256 9 oso 114 114

4 337 5 538 5 798 6 080 140

8 357

4014

6 975 19 123 58 958 46 587

DRUŠTVENA SVOJINA Završeni stanovi 1964 1965 1966 1967 Indeks 1967:1964.

51 519 44 578 so 330 45 147

88

6 535 6 530 6 024 4 664 72

% završenih stanova građenih za tržište 1964 1967 Nezavršeni stanovi na kraju 1967.

14 53

ss

so 508

5 524

6 633 5 256 6 062 5 352 81

16 663 17 019 21 533 19 449 117

13 142 ll 628 14 627 14 600 Ill

2806 4497 5 619 3 895 139

715 894 l 287 954 133

41 66

27 63

33 65

6 58

41

5 835 21 899 16 928

4 253

718

2 124 2 766 3 574 3 801 179

18 526 19 438 20 145 21 656 117

5 116 5211 5 739 5 155 101

3 622 4 644 4511 5 126 141

4670 13 288 37 059 29 659

4 104

3 296

810 8 991 ll 887 l 074 ll 643 3 056 945 ll 058 4 258 l 061 12077 2 544 131 134 21

Srbija SFRJ

Bosna i Crna Hrvat- Make- Sloveuže HerceGora s ka donija nija svega pod govina

ručje

l

Vojvo-~ dina

Kosovo

PRIVREDNI OBJEKTI Eutevi javnog saobraćaja, Zelezničke pruge javnog saobraćaja, km

km

2 863

392

276

759

390

108

939

450

293

298 4 304 2 901 2148

170 619 207 265

55 309 l 081 21 606 18 387

4 470 278 liO

12 57 148 l 678 598 l 189 342 l 030

31 955 797 417

25 414 240 547

310 152 66

l 638 490

89 23

112 lO

119 l

224 124

319 74

99 104

31 64

so

923 14022

2 305

195 PRIVATNA SVOJINA

Dalekovodi, km Industrijske zgrade i hale, hilj.m 2 Poljoprivredne zgrade, hilj. m2 Zgrade trgovine, ugostiteljstva i turizma, hilj. m2 Silosi i hladnjače, hilj. m3

644 92

450 241

ZGRADE ,DRUŠTVENOG STANDARDA, hilj. m2 Stambene zgrade - ukupno Društvena svojina v Privatna svojina Skolske zgrade Zgrade za kulturu i umetnost Zgrade za zdrav. delatnost

46 492 15 856 30 636 l 584 235 753

8 251 l 931 6 320 188 42 106

905 11133 4 144 3 817 18243 12225 3 810 2 207 352 3 695 l 718 l 883 6 276 4 S ll l 439 324 553 7 438 2 426 l 934 11967 7 714 2 371 l 883 44 293 249 228 581 324 172 85 3 50 23 22 95 83 6 5 19 97 78 132 320 200 78 42

Podaci u tabelama l 02 i l 03 obuhvataju izgradnju izvođača društvenog sektora i izgradnju stambenih zgrada u režiji privatnih lica. Podaci o građevinskim veličinama po godinama odnose se na objekte završene u toku jedne godine, bez obzira na dužinu izgradnje objekta. U periodu od 1964. do 1967. godine izgrađeno je 2 863 km puteva javnog saobraćaja, dok se na kraju !·967. godine nalazi u izgradnji još oko l 500 km. Najviše puteva izgrađeno je u SR Srbiji i SR Hrvatskoj. ~d ukupno 298 km izgrađenih železničkih pruga najveći deo, odnosno 170 km, otpada na Bosnu i Hercegovinu. La sve vrste navedenih objekata karakteristično je da se u periodu posle reforme javlja pad, izuzev kod silosa i hladnjača, kod kojih se javlja naročito visok porast u 1966. godini. S obzirom da je kod svih objekata nezavršena proizvodnja početkom 1968. godine niža od nezavršene proizvodnje na kraju 1964. godine, vrlo je verovatno da u 1968. godini proizvodnja neće dostići nivo iz 1964. godine. 84

8 34

44

Završeni stanovi 1964 1965 1966 1967 Indeks 1967:1964. Nezavršeni stanovi na kraju 1967.

70 030 77 394 78 779 82453 118

17 304 19 081 20 034 19 451

115 449

22222

112

910 l 606 l 540 2 155 237

16 598 18 235 18 555 19 999 120

2 647 35 563

5 830 6 413 4 681 5 liO 88

27 264 29 293 30 395 31 937 117

U periodu 1964-1967. godine u SFRJ je izgrađeno oko pola miliona stanova, sa površinom blizu 27 miliona m2 • Posmatrana izgradnja po godinama pokazuje da je u 1965. godini broj ukupno izgrađenih stanova ostao na nivou prethodne godine, da se u 1966. godini javlja porast od 6% u odnosu na 1965, dok se u 1967. u odnosu na 1966. javlja pad od l%· Ceo taj period karakterišu velike razlike u tempu izgradnje između društvenog i privatnog sektora. Dok se kod društvenog sektora javljaju neravnomernosti, dotle u privatnom sektoru obim stambene izgradnje raste u svim godinama. U posmatranom periodu u režiji privatnih lica izgrađeno je preko 300 hiljada stanova, što iznosi oko 60% od ukupne stambene izgradnje. Indeksi stambene izgradnje za 1967. godinu pokazuju u svim republikama porast, izuzev u SR Makedoniji, kod koje ovaj indeks iznosi 43 kod ukupne stambene izgradnje, a 21 kod društvene. U vezi sa ovim treba naglasiti da je u Make~ doniji bila vrlo intenzivna izgradnja stanova u 1964. godini, koja je usledila posle zemljotresa. Za stambenu izgradnju u posmatrane četiri godine karakteristično je to da se sve više grade stanovi za tržište. U 1964. godini 14% od ukupno završenih stanova društvenog sektora bilo je građeno za tržište. U 1967. godini ovaj procent iznosi 53%, a u 1968. godini očekuje se da će iznositi oko 75%. U SR Sloveniji se relativno najviše stanova gradi za tržište, te treba istaći da je još u 1964. godini oko 41% stanova društvenog sektora izgrađeno za tržište, dok je u 1967. ovaj procent iznosio 63%. U domenu izgradnje za tržište vredno je pomenuti još i SR Srbiju, u kojoj je u odnosu na ukupnu izgradnju društvenog sektora u 1964. izgrađeno 27%, a u 1967. 63% stanova za tržište. 85

BROJ IZGRAĐENIH STANOVA U 1964 i 1967. NA 1000 STANOVNIKA

Graf. 28 14

12

Tab. 107- OI?ŠTD PREGLED RAZVOJA SAOBRAĆAJA_ U VEZA

Tab. 105 ~STAMBENA IZGRADNJA u 1968 (Procena)

14

D

1964 Rl967

12

r-

Broj stanova

lO

Zaposleno osoblje u hilj. Društveni proizvod u mil. din. Investicije u mil. din.

284 4 732

J

~

,..

r-

Završeni stanovi-ukupno

)

J

4

r"'

J

,J

Nezavršeni stanovi na dan 3l.XIl 1968-ukupno o Hr

Uze

B~H

SFRJ

Sr

CG

podr.

Sl

Ko-

Mak.

Srbije

Društvena svojina Privatna svojina

Vojvodina

181 000

Graf. 30- INDEKSI PREVO:ZA l OSOBLIA ZAPOSLENOG U SAOBRAĆAJU • 1958=100

56 000 125 000

se ukupna odnosu na će se broj za 9% u

Sa 2 sobe Tab. 106 -

OPREMljiENOST BZGRAĐEINBH STANOVA

u procentima

Stanovi koji imaju električnu

struju

1968

Ukupno Procenjuje se da će stambena gradnja u 1968. u 1967. povećati za 6%, dok stanova u izgradnji povećati odnosu na kraj 1967. godine.

vodovod i kanalizaciju

centralno grej anje

kupatilo

103,5 169,1 100,0

50 000 85 000

Graf. 29 IZGRAĐENI STANOVI PREMA VRSTI STANA U PERIODU 1964-1967.

Sa 3 i soba

294 8 002 2426

Navedeni podaci o razvoju saobraćaja od 1964. do l 967. godine pokazuju neujednačena kretanja. Broj zaposlenih povećao se za 3,5%. Porast društvenog proizvoda za 69% najvećim delom je rezultat promene cena, zato što se obim saobraćajnih usiuga povećao u ovom periodu samo za 17%. Investicije, prikazane po tekućim cenama, ostale su iste, što znači da su realne investicije u saobraćaj smanjene, pošto su u ovom periodu rasle cene.

135 000

Društvena svojina Privatna svojina

297 7 685 2652

289 6 228 2 221

2426

8

6

1967 1964

1964

klozet u stanu

Železnički saobraćaj Pomorski saobraćaj Rečni saobraćaj

Vazdušni saobraćaj Drumski saobraćaj Gradski saobraćaj PTT veze

100 100

!OO 100 100 100 100

l OO

108 100 112 106 130 126 106 103

113 97 123 124 145 153

lOS . IlO

117

89 142 126 146 173 104 120

124 88 161 155 171 205

200

200

150

150

120

120

100

100

go_ 1959

133

90 60

Gl

62

63

Gli

65

66

67

Od 1964. do 1968. godine fizički obim svih usluga saobraćajnih preduzeća povećan je za 24% ili za 5,6% godišnje. Prvo mesto po ukupnom povećanju za prethodne 4 godine zauzima drumski saobraćaj sa indeksom 205, a zatim slede vazdušni sa 171, pa pomorski sa 161 i rečni sa 155. Železnički saobraćaj od 1965. godine stalno se smanjivao. Očekuje se da 1968. godinu završi sa oko 13% manjim obimom usluga od onoga iz 1964. godine. Karakteristično je da je tendencija opadanja u 1968. godini sasvim ublažena. PTT veze pokazuju stalni uspon. Za poslednje 4 godine porasle su za oko 33% ili prosečno godišnje oko 7,5%. Indeksi saobraćajnih usluga i zaposlenosti u saobraćaju, dati na grafikonu, pokazuju različita kretanja. Brži porast saobraćajnih usluga od indeksa zaposlenih pokazuje povećanje produktivnosti rada u saobraćaju. Na porast produktivnosti rada uticala je sve bolja tehnička struktura saobraćajnih sredstava.

Tab. 109 -

PRIEVOZ PUTNIKA SAOBRAĆAJNIH PREDUZEĆA

u hiljadama 1968 1964

1964

U društvenoj svojin i 1964 1965 1966 1967

100 100 100 100

98 99 98 99

24 35 42 53

94 97 97 97

95 97 97 97

1964 1965 1966 1967

74 75 82 84

23 28 29 28

18 21 24 25

24 28 31 30

U periodu od 1964. do 1967. godine poboljšava se kvalitet stambene izgradnje, što se naročito uočava k:oz podatke o snabdevenosti stanova instalacijama. U društvenom sektoru u 1964. godini svega 24% od ukupnog broja izgrađenih stanova imalo je centralno grejanje, a u 1967. godini učešće stanova sa tim instalacijama povećalo se na 53%. U privatnom sektoru još se retko grade stanovi sa centralnim grejanjem, ali se zato sve više izgrađuju stanovi sa drugim neophodnim instalacijama (električna struja, vodovod) i sa kupatilom i klozetom. Tako se, na primer, učešće izgrađenih stanova privatnog sektora sa instalacijama električne struje povećalo sa 74% u 1964. na 84% u 1967. godini.

86

Ukupno Železnički saobraćaj Pomorski saobraćaj Rečni saobraćaj saobraćaj saobraćaj

Vazdušni Drumski

U privatnoj svojin i

1968

414 744 225 901 5 763 397 541 182 142

459 379 236 033 4909 141 634 217 662

512 552 213 207 3 876 119 592 294 758

572 815 195 863 3 314 77 638 372 923

617 172 187 441 3 413 60 753 425 505

149 83 59 15 139 234

Prevoz putnika u javnom saobraćaju za poslednje četiri godine porastao je za oko 49%, ili 10,5% godišnje. Prosečan godišnji porast prelazi 50 miliona putnika. Različit porast broja putnika u pojedinim granama doveo je do značajnijih promena u strukturi prevoza putnika. Učešće železničkog saobraćaja u ukupnom prevezu putnika u 1964. godini iznosilo je 54%, u 1968. godini smanjeno je na svega 30%. Tendencija opadanja broja putnika u železničkom saobraćaju nastavljena je i u ! 968. godini. Istovremeno broj putnika u javnom drumskom saobraćaju raste. U 1964. godini autobusima javnog auto-saobraćaja prevezeno je nešto preko 182 miliona putnika, a u 1968. godini preko 420 miliona, ili za oko 2,3 puta više nego u 1964. godini. Već 1966. godine autobusima javnog auto-saobraćaja prevezeno je 82 miliona putnika više nego železnicom. Od tada drumski saobraćaj po broju putnika stoji na prvom mestu, uprkos naglom povećanju broja putničkih, posebno privatnih automobila (od 116 hilj. u 1964. na 352 hilj. u !967. godini). Ipak, treba napomenuti da je u 1968. godini prosečan put jednog putnika na železnici iznosio 56 km a u javnom drumskom saobraćaju samo 25 kilometara. Istovremeno, broj putnika u rečnom i pomorskom saobraćaju u stalnom je opadanju. 87

Tab. liO -

PREVOZ ROBE SAOBRAĆAJNIH PREDUZ:EĆ.~ Tone u " 1964

Ukupno Unutrašnji prevoz ~ Međunarodni prevoz Zeleznički saobraćaj Pomorski saobraćaj Rečni saobraćaj Vazdušni saobraćaj Drumski saobraćaj

124 880 103 830 21 050 76 527 9 712 8212 5 30424

l

135 382 liO 752 24 630 68 488 lO 708 12 216 7 43 963

l

1968 1964 108 107 117 89 liO 149 140 145

1964 79 935 17 936 61 999 18 258 56 166 3 109 3 2 399

l

1968

l

114476 17 097 97 379 16 724 88 541 4429

6 4776

143 95 157 92 158 142 200 199

Različita

dinamika razvoja grana javnog saobraćaja poslednjih godina dovela je do promene njihovog za ukupni prevoz robe. Tako je učešće železničkog saobraćaja od 61% u 1964. godini svedeno na oko 50% u 1968. godini. Istovremeno povećano je učešće javnog auto-saobraćaja od 24% na 32%. Povećano učešće beleže i druge saobraćajne grane. Uporedo sa povećanjem učešća javnog auto-saobraćaja u ukupnom javnom prevezu robe ostvareno je i bolje iskorišćenje kamiona, koji služe za prevoz robe za vlastite potrebe privrednih i drugih organizacija. Posebno valja istaći i naglo povećanje broja privatnih kamiona, čije učešće u ukupnom prevezu robe na drumovima iz godine u godinu postaje sve značajnije. U i 964. godini bilo je registrovano samo 4 169 privatnih kamiona. Za svega 4 godine, ili krajem 1967, ovaj broj je povećan na 26 115 kamiona, ili preko 6 puta. Prema procenama izvršenim za 1967. godinu ukupan prevoz robe svim registrevanim kamionima (za javni auto-saobraćaj, saobraćaj za sopstvene potrebe i privatno prevozništvo) iznosio je oko 440 miliona tona, od čega samo nešto više od 9% otpada na prevoz javnih auto-saobraćajnih preduzeća. Ako se značaj drumskog prevoza robe ocenjuje na osnovu ovih brojki, proizlazi da se kamionima preveze oko 4,S puta više robe nego svim drugim saobraćajnim sredstvima. Međutim, treba imati u vidu da je prosečan put l tone robe u drumskom saobraćaju u 1967. godini iznosio oko 30 km, dok je u železničkom saobraćaju iste godine prosečan put iznosio oko 240 km, a u pomorskom 7 740 km. Višestruko veći prosečan put robe u železničkom i pomorskom saobraćaju opredeljuje i ulogu ovih grana u ukupnom prevezu robe. U 1968. godini očito je dalje povećanje presečnog puta u svim granama javnog saobraćaja, posebno u onim koje se pretežno bave međunarodnim prevozom (pomorski i vazdušni saobraćaj). Istovremeno se primećuje smanjenje tonskih kilometara ostvarenih prevozom robe u unutrašnjem saobraćaju.

PREVOZNA SREDSTVA JAVNIH SAOBRAĆAJNIH PREDUZEĆA 1967 1964

1964 Lokomotive -

broj hilj. KS Motorni vozovi - broj sedišta Putnički vagoni broj sedišta Teretni vagoni - broj hilj. tona nosivosti Pomorski plovni park - broj brodova hilj. BRT Rečni plovni park- putnička sedišta hilj. tona nosivosti Avioni - broj . putnička sedišta Autobusi - broj putnička sedišta Kamioni - broj tone nosivosti Teretne prikolice - broj tone nosivosti

2 320 l 855 239 30 889 3 859 217 162 73 743 l 492 352 939 2 881 496 24 l 034 3 508 135 638 8 405 53 320 2 855 30 086

2 284 l 833 252 33 091 3 702 213 771 72440 l 480 338 l 030 2 OSI S02 30 l 246 3 823 154 450 9428 65 831 3 696 43 600

2192 l 843

280 39 696 3 540 211 230 71 238 l 469 340 l 103 2 317 524 30 l 295 4729 186 liO 9 738 70 671 4 108 50 008

2 103 l 892 288 40 816 3 419 207 703 68 569 l 423 309 l 188 2 317 546 30 l 362 s 744 220 012 10 118 79 440 4 339 56 022

90,6 102,0 120,5 132,1 88,6 95,6 93,0 95,4 87,8 126,5 80,4 liO, l 12S,O 131,7 163,7 162,2 120,4 149,0 152,0 186,2

Kapaciteti prevoznih sredstava svih grana saobraćaja, izuzev železničkog i rečnog, putničkog, u protekle 4 godine povećani su. U istom periodu~ došlo je do modernizacije ovih kapaciteta. Izvršena je zamena dotrajalih i slabih parnih lokomotiva novim i snažnijim dizel i električnim. Otpisan je veći broj putničkih vagona sa drvenim sandukom, a nabavljaju se novi i teretni i putnički sa gvozdenom konstrukcijom i većim kapacitetom. Slična zamena vrši se i u pomorskom i rečnom plovnom parku, vazdušnom i drumskom saobraćaju. Najveći porast kapaciteta, kako putničkog, tako i teretnog parka, ostvaren je u drumskom saobraćaju. 88

SFRJ

1968 1964

značaja

Tab. lli -

REGISTROVANA DRUMSKA MOTORNA l PRIKljUČNA VOZilA

Tonski kilometri u milioni ma

o1auc:u11a

1968

Tab. 112 -

Motocikli

1964 1967 Putnički automobili 1964 1967 Društveni 1964 1967 Privatni 1964 1967 Autobusi 1964 1967 Teretni automobili 1964 1967 Društveni 1964 1967 Privatni 1964 1967 Specijalna vozila 1964 1967 Vučna vozila 1964 1967 Priključna vozila 1964 1967

102168 112920 141792 35587S 25700 40275 116092 315600 7374 11233 48902 85641 44733 58728 4169 26913 6021 8124 17698 23471 21752 31729

Bosna i Crna Hrvat- Make- SloveHerceGora s ka donija nija govina

6696 1335 326S3 8915 1213 40098 9782 2186 34530 27509 4685 90587 2999 772 5650 3969 572 824S 6783 1414 28880 23540 4113 82342 901 242 1753 1437 325 2800 -5886 1563 12627 9196 2415 24691 5723 1465 10910 6899 1725 15317 163 98 1717 2297 690 9374 708 127 1689 1139 181 2297 1338 150 3725 1625 265 4690 2024 364 4961 2705 634 7541

3526 2780 8189 18165 2060 2502 6129 15663 649 905 4091 5567 4082 4529 9 1038 437 658 905 1043 1154 1733

31445 28432 43065 8SOI4 3262 4093 39803 80921

IllO 1362 7708 11052 6534 6920 1174 4132 803 1130 1781 2405 2678 3620

svega

26SI3 31482 44040 129915 10957 20894 33083 l 09021 2719 4404 17027 32720 16019 23338 1008 9382 2257 2719 9799 13443 10571 15496

Kosovo

14605 11170 17558 12792 31418 11336 92933 32626 2953 7327 16069 3820 24091 8383 76864 28806 592 1986 3207 934 ! 1933 4249 7364 24006 11097 4094 17324 4946 155 836 6682 2418 1448 689 1871 665 5046 3835 6593 5478 4229 5545 7810 6504

738 1132 1286 4356 677 lOOS . 609 3351 141 263 845 13SO 828 1068 17 282 120 183 918 1372 797 1182

Graf. 31 -TERETNI AUTOMOBILI, 1967. Podaci o drumskim motornim vozilima u ovoj tabeli odnose se na sva vozila registrovana u SFRJ bez obzira na u bilj. u bilj. sektor svojine i vrstu saobraćaja u kojoj se eksploatišu. Ovde 25 25 nisu uključena vozila Jugoslovenske armije i diplomatskih predstavništava. 0Društven1 sektor 20 20 Broj drumskih motornih vozila svih vrsta osetno je II!Privatni sektor povećan. Samoza3 godine, od 1964. do kraja 1967, broj vozila 15 15 je skoro udvostručen. Međutim, ova kretanja karakteriše vrlo različit tempo porasta pojedinih vrsta vozila. Na prvom melO tO stu po porastu nalaze se putnički automobili sa prosečnom godišnjom stopom rasta od 36 %· U ovom slučaju radi se uglavnom o sredstvima ličnog standarda. Broj privatnih putničkih automobila rastao je znatno brže od ukupnog i od o 116 000 u 1964. povećao se na 316 000 u 1967. godini. Mak. CG Sl. BiB Sr. Hr. Broj autobusa se u poslednje 3 godine povećao od 7 374 u 1964. na ll 233 u 1967. godini. Broj teretnih automobila - kamiona znatno brže je rastao od autobusa. Od 48 902 kamiona u 1964, broj ovih vozila u 1967. godini je skoro udvostručen i dostigao 8S 640 kamiona. Za poslednje tri godine povećano je učešće privatnih kamiona u ukupnom broju. Dok je učešće privatnih kamiona u 1964. godini iznosilo ll%, u 1967. godini povećalo se na 31%. Specijalna i vučna vozila pokazala su prosečni porast od oko l 0% godišnje.

Tab. 113- PUTEVI

u kilometrima

1962

Ukupno _Od toga savremeni kolovoz

1967

78 833

78 135

78 690

78 505

78 869

78 745

9 022

lO 053

ll 597

12 950

14 374

15 988

Podaci o ukupnoj mreži kategorizovanih puteva ne pokazuju skoro nikakve promene. Međutim, dužina puteva sa savremenim kolovozom je u stalnom porastu. Od 1964. do 1967. godine izgrađeno je novih modernih ili modernizovano starih puteva u dužini od oko 4 SOO kilometara, ili oko l 500 km godišnje. Očekuje se da će u 1968. godini ovaj prosek biti premašen.

89

Tab. 114 -

SPO!LJNOTRGOVHNSKU PROMET U TEKUĆIM CENAr"IA Po valutnim

l

1965

l 1966 l !967 l 1968

u mil. dinara

19641196511966119671 1968 122

137

140

141

Ukupno

7 092

100 100

107 140

130 144

141 139

144 137

Uvoz

16 539 16 099 19 693 21 342 22 453

100

97

119

129

136

Konvertibilne područje Klirinško područje

lO 388

9 813 ll 512 13 909 14 714 7 433 7 739 6 286 8 181

100 100

94 102

lli

134 121

141 126

Evropa-ukupno EEZ-ukupno Italija SR Nemačka Ostale zemlje EFTA-ukupno Austrija Velika Britanija Ostale zemlje SEV-ukupno SSSR DR Nemačka ČSSR Poljska Ostale zemlje Azija Afrika Sev. i Sred. Amerika Južna Amerika Okeanija

ll 164 13 644 15 251

Konvertibilne područje Klirinško područje

5 988 5 176

6 151

6 410 7 2.34

15 646 15 743

7777 7 474

8 456

8 651

7 190

133

Ukupna vrednost robne razmene sa inostranstvom (izvoz i uvoz) u 1964. godini iznosila je 27,7 milijardi dinara. U !968. godini ova vrednost dostigla je iznos od 38,2 milijarde dinara, što je za 3S% više nego u 1964. godini. Prosečna stopa rasta u tekućim cenama u ovom periodu kod izvoza iznosila je 8,7%, dok je uvoz rastao po stopi od 7, l%· Kod razvoja uvoza u ovom periodu karakteristično je da je 196S. godine došlo do opadanja u odnosu na prethodnu godinu za oko 3%. U sledećim godinama uvoz pokazuje porast i apsolutni i relativni, ali se u 1967. i 1968. godini zapaža i usporavanje ovog rasta. Pri posrnatranju odnosa izvoz-uvoz mora se imati na umu da je apsolutna vrednost uvoza znatno veća nego vrednost izvoza. Rezultat ovog odnosa je deficit spoljnotrgovinskog bilansa, koji je 1964. godine iznosio 5,4, a 1968. godine 6,7 milijardi dinara,što predstavlja povećanje od oko 2S%.

indeks

u struktura

u mil. dinara

v o z indeks

struktura

1968

1968 1964

1964

l 1968

1968

1968 1964

1964

l 1968

ll 164 15 743

141

100

100

16 540 22 453

136

100

100

8 643 12 387

143 134 134

77,4

78,7 26,! 14,0 9,7 2,S 12,7 3,5 4,8 4,3 34,S 16,4 4,3 4,3 2,9 6,S

ll 494 18 449 4 691 8 74S

!60 186

69,5 28,4 13,2

82,3 38,9 15,0 17,8 6,2 14,1 4,6 4,9 4,6 27,2 10,5 3,9 5,7 2.,S 4,6 6,0 2,5

1964

100

Izvoz

SPOLJNOTRGOVINSKI PROMET IPO PODRUČJIMA l z v o z

Indeksi

U rnilionima dinara

1964

Tab. 116 -

područjima

3 070 l 649 l 005 416 l 463 384 691 388 3 8S5 l 452 790 S61 489 S63 l 047 S27 718 227 2

l

4 116 2 207 l 520 389 l 998 S58 758 682 5-431 2 587 680 684 462 l 018 l 290 656 l 276 127 7

151 93 137 14S liO 176 141 178 86 122 94 181 123 124 178 56 3SO

27,S 14,8 9,0 3,7 13,1 3,4 6,2 3,5 34,S 13,0 7,1 5,0 4,4 5,0 9,4 4,7 6,4 2,0 0,0

8,2 4,2 8,1 0,8 0,0

l

1964

2 181 l 417 l 093

l 841 435 8S9 547 4 744 l 2SI

3 3S8

!54

3 998

282 127 172 240 127 190 129 188

l 3 l l l 6 2

389 173 044 092 037 113 351

908

885

97

l 028 744 813 l 103 726 2 356 S34 327

l 289 5S8 l 030 l 337 569 l 216 486 329

125 75 127 12! 78 S2 91 101

8,6 6,6 11,1

2,6 S,2 3,3 28,7 7,6 5,5 6,2 4,5 4,9 6,7 4,4 14,2 3,2 2,0

s,s

2,2 I,S

Podaci o robnoj razmeni sa gledišta podele na konvertibilne i klirinško područje pokazuju da se gotovo 90% deficita u robnoj razmeni sa inostranstvom nalazi na konvertibilnom području. Od ukupnog deficita u 1968. godini u iznosu od 6,7 milijardi din. na konvertibilne područje dolazi preko 6 milijardi din.

Tab. 115- H:ZVOZ ! UVOZ PO STEPENU OBRADE U milionima dinara

Indeks 1968

1964

1968 1964

IZVOZ

Ukupno Neobrađeni

proizvodi Proizvodi obične prerade Proizvodi visoke prerade

ll 164

13 644

15 251

15 646

IS 743

141

100

100

l 908 4 302 4 9S4

l 712 4 S66 7 366

2 oso 5 064 8 137

2 490 4 926 8 230

2 217 5 032 8 494

116 117 171

17,1 38,5 44,4

14,1 32,0 S3,9

22 4S3

136

100

. 100

3 473

89 126 161

23,6 24,6 5!,8

IS,5 22,9 61,6

uvoz Ukupno Neobrađeni proizvodi Proizvodi obične prerade

Proizvodi visoke prerade

16 540

16 099

16 693

21 342

3 903 4 074 8 S63

4 Sl7 3 741 7 841

4 8S9 4 475 lO 3S9

s 32S

s 151

12 237

13 829

3 780

Ako se uporede 1964. i 1968. godina prema učešću u ukupnom izvozu, zapaža se da je učešće izvoza polufabrikata opalo sa 38,5 u 1964. na 32% u 1968. Smanjen je i udeo izvoza neobrađenih proizvoda a učešće proizvoda visoke prerade povećano je od 44, 4 u 1964. na 53,9% u 1968. godini. Smanjen je udeo uvoza neobrađenih proizvoda. Kod neobrađenih proizvoda najveći uticaj ima uvoz pšenice, pa se on odražava i na ukupno učešće uvoza neobrađenih proizvoda. Povećan je udeo proizvoda visoke prerade od Sl,8% u 1964. na 61,6% u 1968. godini.

90

Zemlje Evrope su tradicionalno tržište sa kojima Jugoslavija obavlja najveći deo izvoza i uvoza robe. U ukupnoj vrednosti jugoslovenske robne razmene sa inostranstvom, evropske zemlje učestvuju sa oko 80%. Od zapadnoevropskih zemalja najveći deo prometa obavlja se sa Italijom i SR Nemačkom. Do 1968. godine izvoz u Italiju bio je iz godine u godinu u stalnom porastu. Međutim, u 1968. godini izvoz u Italiju smanjio se za oko 20% u poređenju sa prethodnom godinom. Razlog ovog zastoja je u uvođenju posebnih dažbina i taksa (prelevmana) u Italiji na uvoz poljoprivrednih proizvoda, prvenstveno goveđeg mesa i kukuruza. Uvoz iz Italije raste i u 1968. godini.

Graf. 32 mrd.din.

UVOZ-IZVOZ mrd;din.

25

20

15

Pri razmeni sa SR Nemačkom ističe se porast uvoza u 1968, koji je skoro 3 puta veći nego u 1964. godini. Isto tako, zapaža se i porast izvoza za oko 50% u odnosu na 1964. godinu. U grupi zemalja Istočne Evrope pretežan deo robne razmene obavlja se sa SSSR-om. Ovde je zabeležen porast i kod izvoza i kod uvoza. U poređenju sa 1964. godinom izvoz je u porastu za oko 78% a uvoz za 88%. Nešto manji porast izvoza i uvoza zabeležen je i kod ČSSR, dok robna razmena sa DR Nemačkom i Poljskom opada.

91

Tab. 117 -

Tab. 119 -

IZVO:Z PO PRIVREDNIM DELATNOSTUMA U milionima dinara

1964

l

1965

l

1966

l

Struktura

Indeks 1963 1964

1968

19671

1964

l

ll 164

13 644

IS 2SI

IS 646

15 743

140

100

100

8 7Sl l 036 l 326 509 l 190 992 806 2 892

ll 075 l 283 2 oso 988 l 200 l 146 8S8 3 550

12425 l 483 2 342 l 103 l 274 l 328 774 4 121

12 387 l 353 2 072 735 l 226 l 527 899 4 575

13 l l l l l

098 836 904 024 361 646 718 4 609

ISO 177 143 201 114 166 89 159

78,4 9,3 11,9 4,6 10,6 8,9 7,2 25,9

83,2 11,7 12,1 6,5 8,6 10,4 4,6 29,3

Poljoprivreda-ukupno Ratarstvo

2 186 287 l 504 395

2 363 349 l 651 363

2 654 603 l 729 322

3 09S 911 l 844 340

2 451 S94 l 544 313

112 207 103 78

19,6 2,5 13,5 3,5

IS,6 3,8 9,8 2,0

228

206

172

164

194

8S

2,0

1,2

Stočarstvo

Ostala poljoprivreda Šumarstvo

l

U vrednosti ukupnog jugoslovenskog izvoza industrijski proizvodi učestvuju sa 83%. Većina industrijskih grana pokazuje povećanje izvoza u 1968. godini u poređenju sa 1964, a kod brodogradnje je izvoz u ovom periodu udvostručen. Izvoz proizvoda prehrambene industrije imao je neujednačenu dinamiku, tako da je u 1968. za ll% niži nego 1964. godine. Izvoz poljoprivrednih proizvoda, posmatran u celini od 1964. do 1967. godine, pokazuje stalnu tendenciju porasta. Međutim, u 1968. godini dolazi do osetnog smanjenja ovog izvoza, pa se učešće poljoprivrede u ukupnom izvozu smanjuje od 19,6 u 1964. na 15,6 u 1968. godini. Glavni razlog ovog zaostajanja je u smanjenom obimu izvoza mesa i kukuruza.

Tab. 118 -

1964

Ukupno Investiciona dobra Mašine Transportna sredstva Ostalo Reprodukcioni materijal Sirovine bez pogon. goriva Pogonsko gorivo Ostalo Roba široke potrošnje Hrana Ostalo

16 540

l

1965 16 099

l

1966 19 693

l 1967 21 342

l

Indeks 1968 1964

1968

136

22 453

3 486 2 825 346 315

3 002 2 382 393 227

3 968 2 976 625 367

4 633 3 191 931 511

5 586 3 900 l 017 669

10 342 6 899 825 2 618

9 998 6 755 900 2 343

ll 334 7 488 l 030 2 816

12 215 8 839 l OS7 3 319

12 769 7 993 l 221 3 555

2 712 l 615 l 097

3 100 l 940 l 160

4 391 2 512 l 879

4494 l 888 2 606

4098 l 058 3 040

l

1967

695 981 46 043 755

663 989 46 753 927

652 912 48 801 l 105

695 953 53 369 l 318

600 830 58 705 l 580

86 85 127 209

78 858 160 326

80 707 160 768

79 049 167 958

80478 177 720

86 000 186 600

109 116

27 678 22 450

32 041 29 660

40 034 36 974

42 980 41 414

49 000 47000

178 208

Zbog procesa integracije broj trgovinskih preduzeća na veliko na kraju 1968. godine manji je za 14% nego na kraju 1964, dok je broj trgovinskih preduzeća na malo smanjen za 15%. Broj trgovinskih prodavnica na kraju 1968. veći je za 27% u odnosu na kraj 1964. godine. Treba istaći značajno povećanje broja samousluga, kojih na kraju 1968. ima dva puta više nego na kraju 1964. One u ukupnom prometu robe na malo u 1967. učestvuju sa 7%. Promet (iskazan po tekućim cenama) u 1968. godini u trgovini na veliko porastao je za 78%, a u trgovini na malo za preko dva puta u odnosu na 1964. godinu. Promet robe na malo, obračunat po stalnim cenama u 1968. godini, veći je za 29%u odnosu na 1964. godinu, a rastao je u ovom periodu po stopi od 6,5%.

100

l

Graf. 33- INDEKSI FIZIČKOG OBIMA U TRGOVINI NA MALO 19SB=HXl

1967 1964

19681)

preduzeća

Trgovina na veliko Trgovina na malo Broj prodavnica - ukupno Od toga samousluge Zaposleno osoblje 2) Trgovina na veliko Trgovina na malo Promet u mil. dinara, u tekućim cenama Trgovina na veliko 3) Trgovina na malo

Struktura

1958:1()()

250

250

1968 200 "".

100 24,8 17,4 4,5 3,0

160 148 294 212

21,1 17,1 2,1 1,9

123 116 148 136

62,S 41,7 5,0 15,8

56,9 35,6 5,4 15,8

151 65 277 l

16,4 9,8 6,6

18,3 4,7 13,5

Uvoz investicionih dobara neujednačeno raste. To je dovelo do porasta ucesca u ukupnom uvozu sa 21,1% u 1964. na 24,8% u 1968. godini. U 1968. godini zabeležen je porast uvoza opreme, koji iznosi oko l ,7 milijardi dinara, u odnosu na iznos iz prethodne godine. Hidro i termoelektrane, hemijski kombinati, železare i sl. osnovni su nosioci uvoza investicionih dobara. _ Uvoz reprodukcionog materijala 1968. iznosio je 56,9% od ukupne vrednosti robe koja se uvozi u našu zemlju. Pamuk, koža, guma, nafta, kameni ugalj, đubrivo i polufabrikati čelika su osnovni nosioci vrednosti u kategoriji reprodukcionog materijala. Udeo uvoza reprodukcionog materijala u ukupnom uvozu smanjio se od 62,5 u 1964. na 56,9% u 1968. godini. Od uvezene robe široke potrošnje u periodu 1964-1966. pretežni deo vrednosti sačinjavala je hrana. U 1967. i 1968. uvoz hrane naglo opada, ali istovremeno dolazi do porasta uvoza ostale robe široke potrošnje, a naročito automobila. 92

1966

Tab. 120- INDEKS FIZIČKOG OBIMA PROt'1ETA ROBE NA MALO

UVOZ PO EKONOMSKOj NAMENI U milionima dinara

Broj

1968 1964

1965

1964

1968

Industrija-ukupno Obojena metalurgija Metalna industrija Brodogradnja Drvna industrija Tekstilna industrija Prehrambena industrija Ostala industrija

Ukupno

OPŠTI PREGLED RAZVOJA TRGOVINE

Ukupno

100

105

Ill

119

Prehrana Duvan Tekstilni proizvodi Obuća, koža i guma Ogrevni materijal Metalni proizvodi Elektrotehnički proizvodi Hemijski proizvodi Drvni proizvod i Nafta i derivati nafte Građevinski materijal

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

112 94 99 105 103 96 109 108 103 118 105

123 109 97 106 91 100 114 112 106 151 122

134 114 99 105 84 lli 132 118 108 173 130

....

.......

........... 200

/"

.......

1~0

..".

120 ","".

"

/

...

"",.",..".",.,.

150

.",..--"""' Prehrana

120

JOO

100 J9S9

60

6!

62

63

64

65

66

1967

Najviše je porastao fizički obim prometa nafte i njenih derivata, naročito u toku 1966. i 1967. Na porast obima ovog prometa pored povećane potrošnje benzina značajno je uticala i potrošnja ulja za loženje. Veća potrošnja ulja za loženje uticala je na smanjenje obima prometa čvrstih goriva, kod kojih je fizički obim prometa u 1967. manji za 16% nego što je bio u 1964. godini. U svim grupama fizički obim prometa je u porastu. Samo su fizički obim prometa tekstilnih proizvoda promet čvrstih goriva (ugalj i drva) još ispod nivoa 1964. godine. Procenjeni podaci. Za promet su podaci procenjeni samo za četvrto tromesečje 1968. na bazi podataka za devet meseci. 2 ) Zaposleno osoblje obuhvata sva lica koja rade na poslovima trgovine u svim privrednim organizacijama koje se bave trgovinskom delatnošću, bez obzira da li im je ona osnovna ili sporedna delatnost (princip čiste delatnosti). U poglavlju "Zaposleno osoblje" celokupne zaposleno osoblje prikazuje se u osnovnoj grani delatnosti, osim kada su pogoni izdvojeni i nalaze se van teritorije opštine u kojoj je sedište centrale radne organizacije. Zbog različitog načina prikazivanja, postoje i razlike u broju zaposlenih u trgovini u ova dva poglavlja. 3 ) Uključena i prodaja drugim trgovinskim preduzećima na veliko. 1)

93

Tab. !21 -

Tab. !23 -

-cRGOVINA NA MALO PO SOCijALISTIČKIM REPUBUKAt-'iA Bosna i Hercegovina

SFRJ Broj stanovnika na l prodavnicu 1964 19681 ) Promet na l stanovnika u hilj. dinara, po tekućim cenama 1964 19681 ) Promet na l prodavnicu u hilj. dinara, po tekućim cenama 1964 19681 )

584 455

432 320

l 164 2361

766 1540

929 1958

487 804

448 701

401 630

'

361 271

438 327

310 "268

428 371

332 300

691 548

l 432 2987

l 051 1922

2133 4151

l 034 2159

l 256 2500

432 886

517 809

461 629

662 l 115

443 802

417 750

299 485

Broj pradavni ea se povećao, usled čega se smanjio broj stanovnika na jednu prodavnicu, tako da u 1968. u odnosu na 1964. godinu, za SFRJ smanjenje iznosi 80 stanovnika po jednoj prodavnici. Broj prodavnica se povećao u svim republikama. Promet po jednom stanovniku u 1968. u odnosu na 1964. godinu veći je dva puta.

Tab. Jedinica mere

hilj. tona

hilj. m hilj."kom. hilj .• ~ari hilj. kom.

hilj:• m 2 hilj. garn. hilj. kom.

k~m. hilj. kom. kom. tona

94

)

Procena.

14 284 ll 233 3 OSI

IS 709 ll 767 3 942

18 024 ll 7S8 6 266

21 184 ll 9SI 9 233

148 106 303

137 84 53 343 218 125 101

ISO 88

161

396 231 165 lli

178 99 79 429 2S3 176 115

130 119 148 125 116 140 113

sos

5 348

208

2 S73

89 72

62 371 226 145 107 3

sss

4

Od ukupnog broja ležaja u 1967. godini u hotelima i pansionima je bilo oko 20%, a u privatnim do737 809 49 269 143 58 44 69 13 188

765 767 48 313 142 65 41 81 15 178

783 821 53 345 155 71 48 86 18 188

761 870 58 365 180 72 53 93 19 203

103 108 119 136 126 124 122 137 142 108

lli 706 17162 9 189 34491 35 343 17 742

106 334 12 346 8 687 37 387 39 465 18 333

91 289 ll 883 8454 42 850 42 925 18 665

90 524 ll 395 9 399 41 346 44476 18 156

81 66 102 120 126 102

211 33 113 88 56 73 2 243 216 262

214 57 138 104 90 102 l 641 229 274

253 64 150 127 93 119 2 672 217 282

274 94 194 136 120 113 2 573 223 250

130 286 171 155 215 153 115 103 95

157 373 81 10 100 83 100

163 324 84 12 086 84 108

168 277 107 15 089 82 129

224 269 138 16 644 94 136

142 72 171 165 113 136

19 360 40 804

20 369 52 772

27 891 50014

37 665 39 313

194

31 526 29 261

36 652 32 982

34 650 39 367

33 559 41 730

96

l 06 143

Promet osnovnih prehrambenih proizvoda je u stalnom porastu. Blaži porast zabeležen je kod pšeničnog brašna, hleba i mleka. Naročito je zabeležen porast prometa kafe (42%), biljnih ulja i masti (37%), šećera (36%) i svežeg mesa (26%). Došlo je do pada prometa pamučnih i vunenih tkanina. Porastao je promet konfekcij~ rublja (20%), dok je prodaja odeće povećana samo za 2%. U ovom periodu stalno je rastao promet gotovo svih artikala za opremu stana, a naročito mašina za pranje rublja (gotovo za tri puta), bojlera (preko dva puta), frižidera (za 71 %) itd. Porast od 3% zabeležen je kod prometa sobnog nameštaja. U ovom četverogodišnjem periodu gotovo svako peto domaćinstvo je kupilo garnituru sobnog nameštaja. Kod prometa predmeta za kulturu i razonodu zabeležen je porast, sem kod radio-aparata. Međutim, u ovom periodu porastao je promet tranzistorskih aparata (za 71%). Naročito je porastao promet putničkih automobila, i to za 94%. U ovom četverogodišnjem periodu lOS 28S građana kupilo je putnički automobil, ne računajući privatni uvoz. 1

Broj poslovnih jedinica - radnji Ukupno Društveni sektor Privatni sektor Kapaciteti za smeštaj 31. VIIP) Broj soba - ukupno u hilj. Društveni sektor u hilj. Domaćinstva (priv. sobe) u hil j. Broj ležaja - ukupno u hilj. Društveni sektor u hilj. Domaćinstva (priv. sobe) u hil j. Zaposleno osoblje 2) u hilj. Promet u milionima dinara, u tekućim ce nama maćinstvima oko 41

Prehrana Pšenično brašno Hleb, sve vrste Testenine Šećer Sveže meso Suvomesnati proizvodi Mast za jelo jestiva biljna ulja i masti Kafa Sveže mleko Odeća i obuća Pamučne tkanine Vunene tkanine Konfekcija odeće, muška i ženska Konfekcija rublja, muška i ženska Čarape, sve vrste Cipele, sve vrste Predmeti za opremu stana Električni štednjaci Mašine za pranje rublja Frižideri Usisači prašine Boji eri Šivaće mašine Tepisi Sobni nameštaj Kuhinjski nameštaj Predmeti za kulturu i razonodu Televizori Radio-aparati Tranzistorski aparati Magnetofoni Foto-aparati Gramofoni Saobraćajna sredstva Putnički automobili Motocikli, mopedi i skuteri Predmeti za higijenu Sapun Deterdženti

1967 1964

1964

Kosovo

419 339

UGOSTITEljSTVO

%·

U 1967. godini od ukupnog broja ugostiteljskih poslovnih jedinica- radnji, na samostalne ugostitelje (privatne radnje) otpada 43%, odnosno 9 233 radnje. Broj zaposlenih u 1967, u odnosu na 1964. godinu, porastao je za 13%. Promet po tekućim cenama udvostručio se u odnosu na 1964. godinu, a obračunat po stalnim cenama promet je veći za 5%.

Tab. 124 -

TURIZAM 1968

1968 Broj prijava posetilaca u hilj. Ukupno Domaći

Strani u hiljadama Ukupno

8 904

1%4

9 867 5 97S

3 437

9 276 5 597 3 768

3 893

136 119 17S

32 651 21 411 ll 240

35 710 20 990 14720

36 064 19 9S6 16 107

38 320 21 061 17 261

125 103 171

2 149 6 2S9 l 014

4 926 14 566 l 459

6 76S 19 828 l 87S

6 938 3) 20 819 3) 2 30S 3 )

816 822 268

7 234 5 008 2227

7 942 5 284 2 6S8

s 468

30 539 204S4 lO 08S

850 2 S34 8S8

Noćenja

Domaći

Strani Ulaz stranih motornih vozila i putnika u SFRJ u hiljadama4 ) Vozila Putnika Devizni priliv 5) u mil. din.

Graf. 34- NOĆENJA TURISTA

Broj turista u 1968, u odnosu na 1964. godinu, povećao se za 36%, i to domaćih za 19%, stranih za 7S%. Broj ukupnih noćenja u 1968. veći je za 25%, kod domaćih za 3%, a kod stranih turista za 71% u odnosu na 1964. godinu. Ulaz stranih motornih vozila u našu zemlju stalno raste, tako da se od 1964. godine do 1967. povećao za oko 8 puta. Devizni priliv od turizma u 1968, kako se ocenjuje, bio je 2,7 puta veći nego u 1964.

mJ

mil.

l

30

30

20

~20 Domaći

15

/."...----,-

10

-.;

15 10

/,/'

___ 1959

,."

60

_,"'

...... _,/

61

/

Strani

62

63

64

65

66

67

1968

1)

Bez kapaciteta kamp-terena, kola za spavanje i brodskih kabina. 2 ) Zaposleno osoblje obuhvata sva lica koja rade na poslovima ugostiteljstva u svim privrednim organizacijama koje se bave ugostiteljskom delatnošću, bez obzira da li im je ona osnovna ili sporedna delatnost (princip čiste delatnosti). U poglavlju .,Zaposleno osoblje" celokupne zaposleno osoblje prikazuje se u osnovnoj grani delatnosti, osim kada su pogoni izd~oj~ni i ~alaze se van teritorije opštine u kojoj je sedište direkcije radne organizacije. Zbog različitog načina prikazivanja postoje 1 razlike u broju zaposlenih u ugostiteljstvu u ova dva poglavlja. 3 ) Procena. 4 ) Nije uključen mali granični promet i tranzit teretnih automobila. 5 ) l SAD dolar = 12,5 din. Podaci Narodne banke SFRJ, za decembar 1968. podatak procenjen.

95

Tab. 126 -

Tab. 125 - KRETANJE CENA BAZNI INDEKSI

iNDIEKSB CENA PROIZVOĐAČA INDUSTRijSKIH PRIOZVODA

ll

1965

1964

1964

lVIli-Xli

ukupno 11-VII

1966

1967

1968

100

Graf. 35 -

115

108

127

125

131

131

Po nameni potrošnje Sredstva rada Materijal za reprodukciju Roba za ličnu potrošnju

100

143

126

153

166

161

155

100 100 100 100

118 130 132 135

108 114 117 119

131 150 153 157

140 159 172 165

153 170 198 177

158 177 205 186

INDEKSI CENA PROIZVOĐAČA (1958=100)

oo _,_.-----

.OO

Poljoprivredni / ' proizvodi 1

oo

l

:/ 15

u

~

150

Industrijski proizvodi

1::

............ "'"

1::1

~~-~-~· ~ --

1958

"':..""

60

62

64

66

1968

LANČANI INDEKSI

1965 1964

Cene proizvođača industrijskih proizvoda Cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda Cene industrijskih proizvoda u trgovini na veliko Cene na malo Cene ugostiteljskih usluga Troškovi života

I-VIll965 VIII-XIl65 I--VII 1964 VIII-XIl64

1966 1965

1967 1966

1968 1967

2)

96

1966

ll-VIli

1967

1968

ll

100

115

108

125

128

131

131

100 100 100

107 115 117

105 107 lli

liO 127 126

112 130 130

114 132 133

115 134 132

109

100 132 99 99 lli 112 104 103 106 112 lOS 106 113 102 104 116 101 106

121 157 95 138 153 131 lli IJO 117 137 120 112 126 119 98 154 58 144

134 155 95 138 161 132 113 113 119 138 121 112 133 121 106 158 58 145

135 155 95 138 169 130 117 118 123 150 123 113 131 128 114 162 58 145

135 155 95 137 171 134 118 118 123 157 128 114 131 130 114 160 59 148

Po granama delatnosti Proizvodnja elektroenergije Proizvodnja uglja Proizvodnja nafte Crna metalurgija Obojena metalurgija Proizvodnja i prerada nemetala Metalna industrija Elektroindustrija Hemijska industrija Industrija građevinskog materijala Drvna industrija Proizvodnja papira Tekstilna industrija Industrija kože i obuće Industrija gume Prehrambena industrija Industrija duvana lskorišćenje šuma

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

143 98 115 129 119 107 106 liO 122 Ill 108 118 109 101 132 83 121

Opšti indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda porastao je u 1965. godini pre reforme za 8% u odnosu na prosečne cene 1964. godine, a početkom reforme još za 14%. Za tri godin~, od septembra 1965. do septembra 1968. godine,indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda porastao je oko 5%. početka 1967. godine ovaj indeks cena pokazuje vrlo blag porast, a u 1968. u odnosu na prethodnu godmu cene industrijskih proizvođača su stagnirale.

?d

115

liO

121

lli

102

100

143

135

144

116

97

94 2)

118 130 132 135

liO 117 123 122

128 144 144 148

119 123 129 123

liO 108 115 107

103 104 104 105

Od 1964. do kraja 1968. godine cene su u celini rasle, s tim što se posle prvih mera reforme tempo porasta postepeno smanjuje. Najveći porast cena bio je u 1965. godini, kao jedna od planiranih mera reforme, kojom su izmenjeni i nivo i odnos cena. Cene na malo i cene u ugostiteljstvu brže su rasle od cena odgovarajućih proizvoda u trgovini na veliko i naročito od cena proizvođača. Do različitog porasta cena po vidovima prometa došlo je, pored ostalog, zbog nejednakog uticaja poreza na promet i carina. . U toku i 966, 1967. i 1968. godine usporen je porast cena, a cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda (otkupne cene) u 1967. i 1968. godini opale su u odnosu na cene dostignute 1966. godine. Posle 1965. godine najveća je stabilnost cena proizvođača industrijskih proizvoda, koje su u 1968. ostale na nivou cena 1967. godine. Cene na malo i na veliko, kao i cene u ugostiteljstvu, imale su manji porast u 1968. nego u ranijim godinama (vidi lančane indekse). 1)

ukupno

OPŠTI INDEKS

Cene proizvođača industrijskih proizvoda Cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda1 ) Cene industrijskih proizvoda u trgovini na veliko Cene na malo Cene ugostiteljskih usluga Troškovi života

1965 1)

U 1968. indeks za deset meseci. Za deset meseci na bazi istog perioda prethodne godine.

U 1968. prema 1964. godini najviše su porasle cene materijala za reprodukciju, a.~atim ce~e ro?e za ličnu potrošnju. Najmanji je porast cena sredstava rada (obračun obuhvata uglavnom senjske, a ne 1 proizvode po narudžbini). Najviše su porasle cene proizvoda obojene metalurgije, a zatim cene proizv~da pre.~ ram bene indus.~rij~, industrije građevinskog materijala i proizvodnje uglja. U industriji duvana i pro1zvodnp nafte, kod k.oj!h je porez na promet bio znatno veći nego u ostalim granama, cene su niže u 1968. od cena u 1964. godm1. l u ovim granama indeksi cena bi porasli ako bi se od cena proizvođača u 1964. godini odbio porez na promet, koji posle reforme ne tereti cene proizvođača. Na različito kretanje cena po granama uticali su, pored ostalog, uslovi proizvodnje i prometa, odnosno potrošnje, naročito investicione, kao i društvena kontrola cena izabranih proizvoda. Od gra~a ~ .kojima .!e društvena kontrola cena najviše zastupljena, indeksi cena proizvodnje nafte, crne metalurgiJe 1 mdustnje duvana ostali su uglavnom nepromenjeni od početka reforme do kraja 1968. godine, dok porast cena proizvoda obojene metalurgije spada među najveće. U grupi grana kod kojih su pretežno slobod~? formirane ~en,~ proizvoda, indeks cena uglja je imao manji p~d a indeks cena indu.strije građevinsk.~g ma~enJala skoro .naJveci porast, mada su cene proizvoda ove grane pocetkom reforme formirane na znatno v1sem n1vou od predviđenog. l) Do jula 1965. godine u cenu se uključuje porez _na pro~et, koji je nar?čito viso~ u proizvodnji nafte i indu~triji duvana, usled čega je serija kod ovih grana neuporediva pre 1 posle JUla 1965. Ona Je upored1va od VIIl-Xli 1965. pa da)Je.

97

INDEKSI CENA PROIZVOĐAČA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Tab. 127 -

196S 1964 ukupno

Ukupno

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

Ratarstvo Žita Povrće

Industrijsko bilje i vinogradarstvo

Voćarstvo Voće

Alkoholna

pića

Stočarstvo ~toka za

klanje Zivina i jaja Mleko i mlečni proizvodi Ribarstvo

l OO 100 100

Graf. 36- INDEKSI CeNA PROIZVOĐAČA l CENA NA MALO POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA 1958=100

ll'/_,,.----

")(X)

200

lndeks cena na malo pc ljoprivred. proizvoda

150

....."........:

.......

100

dO

,.",.. .,.,"

60

61

62

63

ll-VII l 126 128 128 191 liO 134 IS4 107 126 124 113 132 126

64

6s

66

67

t

1966

ll

IS3 ISO 149 179 142 184 192 172 ISO 145 156 178 162

1967

166 IS l 146 170 ISO 209 208 211 171 169 164 190 173

161 149 144 182 143 196 191 202 165 164 149 182 184

l SS IS2 ISO 191 142 183 181 186 !Sl 148 148 18S 182

Cene proizvođača poljoprivrednih proizvoda pokalovine 1966. do avgusta 1968. godine ove cene padaju, tako da je nivo cena u 1968. skoro isti kao krajem 1965. godine.

300

proizvođača

poljoprivrednih pro-

200

izvoda u 1967. i 1968: godini uticale su poznate teškoće oko

150

izvoza stoke i mesa i relativna stagnacija potrošnje mesa na domaćem

!OO

tržištu. U 1968. prema 1964. godini najviše su po-

rasle cene povrća, voća i grožđa, alkoholnih pića, mleka i ribe, a najmanje su porasle cene stoke.

BO

1968

Tab. 129 -

INDEKSI CENA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA U TRqOVIINR NA VELIKO 1965

1968 l-X ll

zuju od 1964. do polovine 1966. godine stalni porast. Od po-

Na ovakvo kretanje cena "

L--...l-.-'---'--'----''-..l..-.--'----'---'-~

1958 59

~

143 146 142 181 138 !61 183 137 136 133 129 IS4 149

(ukupno)

! 1964

ukupno

I-VII

1966

VIII-X ll

1967

1968

Opšti indeks

100

118

108

131

140

IS3

158

Industrijski prehrambeni proizvodi Proizvodi od žita Prerađevine od povrća Prerađevine od voća Prerađevine od mesa Prerađevine od ribe

100 100 100 100 100 100 100 100

129 137 142 IS l 124 131 108 131

Ill 109 113 129 liS liS 100 113

154 176 183 182 138 IS4 119 156

163 179 190 185 163 164 i 19 187

165 181 159 162 179 168 123 184

167 181 160 162 176 163 121 190

100 100 100 100 100 100 100 100

114 118 117 118 130 120 liO 127

107 117 113 Ill 124 104 102 109

125 119 122 128 138 143 122 153

132 126 129 144 148 155 127 199

149 137 136 162 170 180 IS2 206

154 142 149 134 182 180 154 209

Masnoće

Alkoholna

pića

Industrijski neprehrambeni proizv. Vunene tkanine Pamučne tkanine Aparati za domaćinstvo Poljoprivredni alat i sprave Tečna goriva i maziva Građevinski materijal Hemijska sredstva za poljopriv.

Cene industrijskih proizvoda u trgovini na veliko, u odnosu na cene 1964. godine, porasle su u 1968. godini znatno više od cena proizvođača. Ovaj porast cena je veći kod prehrambenih nego kod neprehrambenih proizvoda. Kod industrijskih prehrambenih proizvoda najviše su porasle cene alkoholnih pića a najmanje cene masnoća. Kod industrijskih neprehrambenih proizvoda po porastu cena na prvom su mestu hemijska sredstva za poljoprivredu, zatim poljoprivredni alat i sprave i tečna goriva i maziva, dok su najmanje porasle cene aparata za domaćinstvo. Do relativno velikog porasta cena kod hemijskih sredstava za poljoprivredu došlo je zbog smanjenja regresa a kod tečnih goriva i maziva zbog povećanja poreza na promet.

Tab. 128- INDEKSI CENA PROIZVOĐAČA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA (po sektorima) 1964

l ukupno

1965 I-VII jVIII-XIl

1966

l

1967

11968 l-Xli

INDEKSI

CENA

UGOSTITELJSKIH

USLUGA

0

1964=100

1965

100 100

144 143

123 128

156 151

164 168

163 160

161 150

100 100

147 144

127 128

152 149

151 IS2

IS l 147

l SS 149

100 100

14S 179

130 138

167 201

206 213

201 193

191 176

100 100

138 135

12S 127

IS8 14S

17S 170

173 161

164 144

100 100

148 164

124 141

160 174

172 192

17S 259

176. 241

Stočarstvo

Društveni Privatni Ribarstvo Društveni Privatni

Tab. 130 -

l

Ukupno Društveni Pivat ni Ratarstvo Društveni Privatni Voćarstvo i vinogradarstvo Društveni Privatni

l

U 1968. prema 1964. godini veći je porast cena u društvenom nego u privatnom sektoru. Po granama poljoprivredne proizvodnje takođe su brže rasle cene u društvenom sektoru. Naročito je kod stočarstva velika razlika između kretanja cena u društvenom i privatnom sektoru za 1967. i 1968. godinu. Ove razlike nastale su zato što društveni sektor prodaje većinu svojih proizvoda, naročito žita, industrijsko bilje i stoku po garantovanim cenama, a privatni sektor samo ako postoji ugovor o kooperaciji, koga se otkupne organizacije u posJed nje vreme nisu uvek pridržavate pri otkupu stoke, zbog teškoća oko izvoza i prodaje stoke i mesa. Pored toga, u privatnom sektoru kvalitet stoke je više varirao zbog nedostatka stočne hrane usled suše. Veći porast od porasta cena društvenog sektora ostvario je samo privatni sektor ribarstva.

1964 ukupno

l

I-VII

ll

l

1966

1967

1968

Opšti indeks

100

132

117

153

172

198

205

Hrana Alkoholna pića Bezalkoholna pića

100 100 100 100

137 127 128 138

122 113 liS 115

157 148 147 172

171 172 161 18S

195 199 188 229

200 204 202 250

Prenoćište

Graf. 37 -

Cene ugostiteljskih usluga u 1968. imaju, prema 1964. godini, veći porast od ostalih cena. Po porastu su na prvom mestu cene prenoćišta, koje su povećane više od cena ostalih usluga. Porast cena hrane i pića približno je isti. Cene hrane u ugostiteljstvu brže su rasle od cena poljoprivrednih proizvoda, kako od otkupnih tako i od cena u trgovini na malo.

INDEKSI CENA U UGOSTITELJSTVU 1958=d00

Cene

prenoćiš ta

Opšti indeks

98 99

Tab. 131 -

INDEKSI CENA INA MALO l

1964

Tab. 132 - TROŠKOVI ŽIVOTA. BAZNI INDEKSI

1965 ukupno

I-VII

VIli-Xli

1966

1967

196S

1968 1964

l

ukupno

Opšti indeksi

Opšti indeks

100

130

114

poljoprivredni proizvodi

100

14S

Žita

100

121

Proizvodi od žita

100

Sveže meso

l SO

IS9

170

177

126

168

108

132

175

179

182

134

132

140

113

179

141

178

180

100

139

126

IS7

181

168

!74

166

Povrće

100

166

160

Voće

100

169

143

171

173

200

223

178

199

196

Jaja

100

142

117

207

182

179

170

173

Mleko i proizvodi

100

ISO

120

180

186

187

190

ndustrijski proizvodi

100

125

lli

14S

IS3

16S

171

Ishrana Duvan i piće Odeća i obuća Stanovanje Stan Ogrev i osvetljenje Pokućstvo

Kultura i razonoda Higijena Saobraćaj i PTT Roba Usluge

ll-VII l

1966

1967

1968

100

13S

119

157

165

177

186

100 100 100 100 100 100 100 .100 100 100

139 126 124 134 130 l SS 120 140 133 120

124 107 112 113 102 128 109 123 114 108

160 IS3 140 164 169 192 135 165 IS9 137

167 173 155 166 170 184 142 176 172 ISO

172 192 172 182 209 183 IS l 200 202 162

177 197 182 198 2S3 188 IS5 220 206 171

100 100

13S 132

120 112

156 161

164 171

173 199

179 225

LANČANI INDEKSI

100

12S

i42

148

IS4

IS6

Prerađevine od mesa

100

130

118

147

170

191

187

Masnoće

100

107

102

115

116

118

121

Industrijski prehrambeni proizvodi

113

196S -1964

Opšti indeksi Ishrana Duvan i piće Odeća i obuća Stanovanje Stan Ogrev i osvetljenje

I-VII 196S l VII 1964

148

123

107

105

129 108 114 116 103 141

120 137 12S 124 131 121 118 126 129 12S

103 lli lli

103 103 106 109 121 103 103

124 118 liO

ISO ISO 137 IS6 167 170 133 163 152 134

13S 132

124 114

148 IS7

122 129

lOS 117

145

155

168

Vunene tkanine

100

122

113

135

145

162

163

Pamučne

100

124

Ill

141

147

152

159

100

117

107

132

147

168

181

100

118

106

133

137

147

152

100

12S

lOS

153

166

167

169

100

133

! 12

161

221

228

230

Roba Usluge

100

126

lli

147

184

188

194

100

130

113

IS6

164

186

206

100

132

118

IS l

168

194

206

Indeks troškova života računa se mesečno na osnovu cena na malo artikala i usluga lične potrošnje i strukture potrošnje gradskih domaćinstava. Podaci o strukturi potrošnje obrađeni su prema rezultatima ankete o potrošnji četvoro­

Obuća

Aparati za

domaćinstvo

Građevinski

materijal

Hemijska sredstva za poljopriv.

A !koholna

pića

usluge Zanatske usluge

Pokućstvo

Kultura i razonoda Higijena Saobraćaj i PTT

1968 1967

122

liO

tkanine

1967 1966

13S

125

175

1966 196S

--

139 126 124 134 130 l SS 120 140 133 120

100

Industrijski neprehrambeni proizve

VIII-Xli 196S VIII-X ll 1964

liO

liO 123 100 106 114 118 108

liO 102 106 104 113

Graf. 38-INDEKSI TROŠKOVA ŽIVOTA (1958= 100)

oo

članih radničkih domaćinstava.

Podatke o cenama na malo prikupljaju

statističari

u trgovinskoj mreži i na pijacama.

Indeks cena na malo pokazuje brži porast od odgovarajućih indeksa cena proizvođača i indeksa cena u trgovini na veliko. U odnosu na 1964, do 1968. godine najviše su porasle usluge a zatim alkoholna pića. Cene industrijskih proizvoda porasle su manje od cena poljoprivrednih proizvoda. Međutim, posle formiranja cena početkom reforme bio je veći porast cena na malo industrijskih nego poljoprivrednih proizvoda, dok su ispred njih i dalje po porastu ostale cene usluga i alkoholnih pića. Kod poljoprivrednih proizvoda najveći porast imaju cene povrća i voća a najmanji cene žita. U grupi industrijskih proizvoda sporije su rasle cene prehrambenih od cena neprehrambenih proizvoda. U ovoj grupi su na prvom mestu po porastu cena hemijska sredstva za poljoprivredu a na poslednjem masnoće. Na brži porast cena hemijskih sredstava za poljoprivredu uticalo je, pored ostalog, i smanjenje regresa.

100

Indeks troškova života porastao je od 1964. do 1968. 200 godine nešto više od odgovarajućeg porasta indeksa cena na malo zbog većeg porasta cena usluga, čije je učešće u 150 troškovima domaćinstava veće od učešća u prometu na malo. lO O Po porastu cena na prvom je mestu stanarina, koja se od početka 1967. povećava svake godine za 2S% u odnosu na stanarinu u 1966. godini. Po porastu se takođe ističu cene artikala i usluga namenjenih za kulturu i razonodu i higijenu, naročito cene usluga (ulaznice za bioskop i pozorište i berbersko-frizerske usluge). Najmanje su porasle cene pokućstva. Cene usluga, ukljućujući stanarinu, znatno su brže rasle od cena robe za ličnu potrošnju, zbog nedovoljne razvijenosti uslužnih delatnosti. 101

Tab. 133 -

NEKI POKAZATELJI ŽIVOTNOG STANDARDA

Tab. 134 -

PROSEČNA NETO LIČNA PRIMANjA ZAPOSlENOG OSOBLJA

U DRUŠTVENOM SEKTORU Prosečna

nominalna primanja u din.

196411965119661196711968') Broj stanovnika u hiljadama (30. Vl) Broj zaposlenih u hiljadama Narodni dohodak u tekućim cenama po l stanovniku u din. Narodni dohodak u stalnim cenama (1966. godine) po l stanovniku u dinarima Prosečni mesečni lični dohodak po l zaposlenom u hilj. din. Indeks realnih ličnih dohodaka

19 278

19 507

19 735

19 945

3 608 2 899

3 662 3 771

3 582 4 649

3 561 4 736

4 399 501 102

4 649 693 116

4 646 787 123

Lična

potrošnja materijalnih dobara i proizvodnih usluga po l stanovniku u dinarima Vrednost usluga društvenog standarda po l stanovniku u dinarima Dnevna kalorična vrednost ishrane po l stanovniku Potrošnja električne energije po l stanovniku u kWh Nabavka kućnog nameštaja u hiljadama garnitura Nabavka električnih štednjaka u hiljadama komada Nabavka frižidera u hiljadama komada Nabavka mašina za pranje rublja u hiljadama komada Broj registrovanih automobila u hiljadama komada Prosečna površina l stana u m 2 Prosečan broj lica na l stan Prosečna površina stana na l lice Broj izgrađenih stanova na 1000 stanovnika

% obuhvaćene dece od 7 do l O godina osnovnim obrazovanjem %obuhvaćene dece od ll do 14 godina osnovnim obrazovanjem Prosečno

Broj Broj Broj Broj

primeraka dnevne štampe u l danu na l 000 stanovnika radio-pretplatnika u hiljadama domaćinstava na l radio-prijemnik televizijskih pretplatnika u hiljadama domaćinstava na l televizor

l 507

2 059

2 559

2 854

362

501

693

787

858

138

191

217

237

Privreda

349

484

674

759

828

139

193

217

237

362

501

686

755

824

138

190

209

228

684

712

144

212

247

257

Poljoprivreda

277

399

587

Šumarstvo

281

406

569

646

725

144

202

230

258

Građevinarstvo

328.

441

632

745

823

134

193

227

251

Saobraćaj

402

556

761

836

930

138

189

208

231

375

518

724

821

898

138

193

219

239

186

216

236

i veze

Trgovina i ugostiteljstvo

3 145

3 142

622

67()

216 211 113

229 214 138 57 160

33 116

3 152 733

3 151

217 253

223 274 194 94 315

ISO

64 206

794

Zanatstvo

335

450

624

725

792

134

Stambena i komunalna delatnost

323

448

636

774

862

139

197

240

267

440

596

791

927

l 010

135

180

211

230

431

589

769

896

978

137

178

208

227

133

183

217

238

Neprivreda Kulturna i soc. delatnost

459

611

840

995

l 092

Bosna i Hercegovina

341

482

651

725

796

141

191

213

233

Crna Gora

329

450

612

701

760

137

186

213

231

Hrvatska

375

524

725

831

903

140

193

222

241

Makedonija

310

415

589

684

744

134

190

221

240

193

210

Društvene i državne službe 44,7 4,2 10,6 6,3 95,3 84,1 28 2 226 2,2 393 13,3

44,9 4,2 10,8 6,3 96,7 83,0 28 2 399 2,1 577 9,2

45,2 4,1 11,0 6,5 97,8 80,1 25 2 556 2,0 777 7,0

45,4 4,1

ll ,2 6,4 97,8 80,1 25 2 726 1,9 l 008 5,5

1965 119661196711968')

Ukupno

Industrija 4 380 362 100

Indeksi nominalnih primanja (1964 = 100)

Slovenija

471

Srbija

623

824

910

990

132

175

336

469

666

762

821

140

198

227

244

Uže područje

347

479

676

777

841

138

195

224

242

Vojvodina

320

459

660

745

790

143

206

233

247

296

418

592

682

745

141

200

230

252

Kosovo Broj bioskopa Broj sedišta u bioskopima u hiljadama Broj posetilaca na l OO stanovnika

l 675 554 712

l 712 559 694

l 741 562 650

l 765 568 584

Broj aktivnih socijalnih osiguranika u hiljadama Broj članova porodica socijalnih osiguranika u hiljadama Broj korisnika penzija u hiljadama

4 097 6 521 801

4 235 6 785 849

4 200 6 869 944

4 210

Broj socijalnih ustanova

l 892

l 929

2 077

2 125

16 828 l 146 5,6

18 185 l 073 5,8

19 058 l 036 6,0

19 886 l 003 5,8

U periodu od 1964. do 1968. godine prosečna neto lična primanja zaposlenih u društvenom sektoru porasla su za 2,4 puta. U ovom periodu neto lična primanja rasla su brže nego u bilo kom drugom periodu od 1952. godine. Ona su rasla sa prosečnom godišnjom stopom od 24%. Brži porast ličnih primanja u ovom periodu je jedna od mera reforme, kojom je predviđeno da se u raspodeli narodnog dohotka poveća udeo lične potrošnje, a da se smanje investicije. U 1965. i 1966. godini ostvaren je najveći porast neto ličnih primanja. U svakoj od ovih godina primanja su porasla za 38%, zbog čega su neto lična primanja iz 1964. godine gotovo udvostručena u 1966. godini. U 1967. i 1968. godini dolazi do usporavanja rasta neto ličnih primanja. U 1967. godini ona su porasla za 14%, a u 1968. godini za svega 9%. To je najmanji porast neto ličnih primanja od 1952. godine (manji porast bio je samo u 1953, 1955, 1958. i 1961. godini).

64,6 20,8 9,4 75,8

65,1 20,9 8,7 71,8

66,6 20,3 8,1 62,1

19,7 8,7 61,0

U periodu od 1964. do 1968. godine najmanje su porasla neto lična primanja zaposlenih u radnim organizacijama kulturne i socijalne delatnosti (za 2,27 puta), a najviše zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti (za 2,67 puta). Posmatrano po socijalističkim republikama, najviše su porasla neto lična primanja zaposlenih u SR Srbiji (2,44 puta), a najmanje u SR Sloveniji (2,10 puta).

Broj lekara i stomatologa Broj stanovnika na l lekara Broj bolesničkih postelja u bolnicama na 1000 stanovnika Srednje trajanje života Sroj živorođene dece na l 000 stanovnika Broj umrlih na 1000 stanovnika Broj umrle odojčadi na 1000 živorođene dece

6 929 994

Većina podataka ove tabele prikazano je u odgovarajućim poglavljima publikacije. Na ovom mestu oni čine svodni pregled nekih - osnovnih pokazatelja životnog standarda.

102

1 ) Podaci za 1968. godinu su procenjeni na osnovu stvarnih podataka o prosecnim nominalnim primanjima za period januar-oktobar 1968. i .prognoziranih podataka za novembar i decembar 1968.

103

Tab. 135- LANČANI INDEKSIIPROSEČNBH NETO LIČNU-i PRIMANjA ZAPOSLENOG OSOBljA U DRUŠTVENOM SEKTORU

1964 1963.

1965 1964

1966 1965

1967 1966

1968 1 ) 1967-

Ukupno

127

138

138

114

109

Privreda Industrija eoljoprivreda Sumarstvo

128 129 127 131 126 128 128 125 127

139 138 144 144 134 138 138 134 139

139 137 147 140 143 137 140 139 142

113 liO 117 114 118 liO 113 116 122

109 109 104 112 liO lli 109 109 lli

Neprivreda Kulturna i socijalna delatnost Društvene i državne službe

122 121 124

135 137 133

133 131 137

117 117 118

109 109

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

129 125 128 128 132 128 128 126 131

135 136 138 142 132 142 14! 144 142

lli 115 115 116

Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostiteljstvo Zanatstvo Stambena i komunalna delatnost

141 137 140 134 132 140 138 143 141

liO 114 115 113 liS

liO liO 108 109 109 109 108 108 106 109

Zbog različite kvalifikacione strukture zaposlenog osoblja u pojedinim vrstama delatdinanosti, upoređivanje prosečnih ,U dinaPrema jedinstvenoj Prema postojećoj neto ličnih primanja može da rima rima kvalifikacionoj strukturi kvalifikacionoj strukturi dovede i do pogrešnih zaključaka. Naime, niža kvalifikaciona 840 Trgovina i ugostiteljstvo 784 Društvene i drž. službe struktura neto ličnih primanja 771 Saobraćaj i veze Kulturna i soc. delatnost 769 vuče naniže, a viša kvalifikaciona 761 761 Industrija Saobraćaj i veze struktura naviše. Da bi se otklo758 Trgovina i ugostiteljstvo 724 Građevinarstvo nio uticaj postojeće kvalifikaciIndustrija 686 757 Komunalna delatnost one strukture pojedinih vrsta 636 Poljoprivreda 712 Komunalna delatnost delatnosti na podatke o prose708 Građevinarstvo 632 Zanatstvo čnim neto ličnim primanjima, Zanatstvo 624 703 Društvene i drž. službe potrebno je obračunati ova pri690 Poljoprivreda 587 Šumarstvo manja na jedinstvenu kvalifikaŠumarstvo 569 Kulturna i soc. delatnost 669 cionu strukturu u svim delatnostima. U ovom obračunu, kao ponderacioni faktor, obično se uzima prosečna kvalifikaciona struktura svih zaposlenih, i to prema stepenu stručnog obrazovanja. Otklanjanjem ovog uticaja različite kvalifikacione strukture na prosečna neto lična primanja, znatno se menja redosled pojedinih vrsta delatnosti prema visini neto ličnih primanja. Ove promene prikazuju podaci u tabeli 137. U 1966. godini najveća nominalna primanja imali su zaposleni u društvenim i državnim službama i organima, a najmanja zaposleni u šumarstvu. Međutim, ako se ova prosečna primanja preračunaju na jedinstvenu kvalifikacionu strukturu, onda najveća neto lična primanja imaju zaposleni u trgovini i ugostiteljstvu, a najmanja u kulturno-socijalnoj delatnosti. Prema ovako obračunatim podacima zaposleni u društvenim i državnim službama i organima nalaze se tek na osmom mestu prema visini neto ličnih primanja.

Tab. 137- REDOSLED VRSTA DELATNOSTI PO VISINI NETO LBČNIH PRIMANJA za 1966.

Tab. 138 - STRUKTURA ZAPOSLENOG OSOBLJA U DRUŠTVENOM SEKTORU PREMA VISINI NETO LIČNIH PRIMANJA i STEPENU STRUČNE SPREME ZA RAD NA RADNOM t-1ESTU, 1966. u procentima

l Ukupno l stručna Visoka ! Viša l Srednja l Niia l Visoko-~ K IT l stručna stručna . stručna\ kvalifi~ k~~~n\-j

1

sprema

1

600 ·. sc 601·:

500

40

400

,o

300

20~ ~f~k;~.~~~~al-

200

15

150

12

120

primanja

10 1959

60

l CO

l

61

62

63

64

65

66

67

1968

Tab. 136 ~ lANČANI INDEKSI NOMINALINDH l REALNIH PRIMANJA ZAPOSLENOG OSOBLJA U DRUŠTVENOM SEKTORU l INDEKSI TROŠKOVA ŽIVOTA Indeksi nominalnih primanja

1964/1963 god. 1965/1964 1966fi96S 1967/1966 1968/1967 god. 1 )

127 138 138 114 109

Indeksi troškova života

112 13S 123 107 105

Indeksi realnih primanja

113 102 112 107 104

U pet·iodu od 1964. do 1968. godine, paralelno sa brzim porastom nominalnih primanja zaposlenih, rasli su veoma brzo i troškovi života. Ako se indeksom troškova života izvrši redukcija indeksa nominalnih primanja zaposlenih, dobija se novi indeks indeks realnih primanja. On pokazuje koliko su realno porasla novčana primanja zaposlenih iz njihovog redovnog radnog odnosa. Najmanji porast realnih primanja bio je u 1965. godini, prvoj godini privredne reforme. On je iznosio 2% u odnosu na 1964. godinu. Najveći porast realnih primanja u ovom periodu bio je u 1966. godini, kada je iznosio 12% u odnosu na 1965. godinu. U 1967. i 1968. godini dolazi do usporavanja porasta realnih primanja zaposlenih, jer je u istom vremenu došlo i do usporavanja porasta nominalnih primanja zaposlenih. 1

104

)

Na osnovu procenjenih podataka za 1968. godinu.

Ukupno Do 300 dinara 300- 400 400- soo soo- 600 600- 700 700- 800 800- 900 900 - 1000 1000 - 1200 1200 - 1400 1400 - 1600 1600 i više d i nara Prosečna neto lična primanja u din.

sprema

100 6,S 6,9 13,2 15,9 15,0 12,3 9,0 6,3 7,4 3,6 1,8 2,1

100 3,8 0,2 0,4 0,8 1,9 4,3 7,1 9,3 19,8 17,S 13,0 21,9

100 2,6 0,3 1,1 4,3 9,2 14,1 IS,9 13,4 19,2 10,2 5,0 4,7

736

l 343

999

sprema sprema l

kovant

1

1

Polu-~

kvalifikovani

Nekvalifikovani 100 14,9 19,2 27,8 19,l 10,3 4,6 2,1 0,9 0,6 0,2 0,0 0,1 495

18,2 19,7 IS, l 9,9 9,8 3,6 1,4 1,2

100 4,1 6,6 IS,7 23,6 22,3 14,6 6,9 2,9 2,4 0,5 0,2 0,2

100 2,6 0,9 2,7 6,1 10,9 14,7 15,1 13,S 18,1 9,1 3,8 2,S

100 6,1 S,6 12,9 19,0 18,9 14,3 9,4 5,9 1,6 O,S 0,3

100 8,0 ll ,6 22,6 24,0 16,2 9,3 4,6 2,0 1,2 0,3 0,1 O, l

804

625

930

679

565

100 3,2 l ,s 4,9

ll ,s

s,s

Podaci u ovoj tabeli prikazuju strukturu zaposlenih u radnim organizacijama društvenog sektora svakog pojedinog stepena stručne spreme potrebne za obavljanje poslova na radnom mestu, prema visini neto ličnih primanja za 1966. godinu. Ovi podaci dobijeni su na osnovu popisa zaposlenog osoblja iz 1967. godine, kojom prilikom su prikupljeni i podaci o neto ličnim primanjima za 1966. godinu. Za kasnije godine ne raspolaže se ovakvim podacima, jer je za izradu ovakve informacije potrebno raspolagati individualnim podacima za svako zaposleno lice i o ličnom dohotku i kvalifikaciji.. Najveći procent zaposlenih sa visokom spremom raspoređen je u grupama sa ličnim dohotkom od 1000 do 1600 i više dinara. Zaposleni sa višom spremom raspoređeni su pretežno u grupe sa 800 do 1400 dinara itd. Nekvalifikovani radnici zauzimaju prve grupe sa ličnim dohocima ispod 300 i od 300 do 800 dinara. Skrećemo pažnju na podatke koji na prvi pogled izgledaju nelogični. Naime, u tabeli se vidi da je 3,8% zaposlenih sa visokom spremom, 2,6% zaposlenih sa višom spremom i 3,2% zaposlenih sa srednjom spremom imalo lični dohodak ispod 300 dinara. Do ovakve situacije došlo je zato, što su popisom obuhvaćena i lica koja ne rade puno radno vreme, već rade samo određeni mesečni fond časova i srazmerno istom primaju svoja neto lična primanja (zaposleni radnici prema članu 41. Osnovnog zakona o radnim odnosima). U obradi ova lica nije bilo moguće izdvojiti. 105

Tab. 139 -

INDEKSI NIVOA PROSEČNIH .NETO LIČNIH PRIMANJA ZAPOSlENOG OSOBljA U DRUŠTVENOu"'lSEKTORU PREMA POlU l RADNOM STAŽU za 1966.

INDEKS ~IVOA. PROSEČNIH NETO LIČNIH IPRiMANJA~ZAPOSLENOG

Tab. 140 -

OSOBLJA U DRUSTVENOM SEKTORU PREMA STEPEN U STRUCNIE SPREME ZA RAD NA RADINOM MESTU u 1966.

l Ukupno

Visoka

Viša

Sred p ja

Niža

stručna

stručna

stručna

stručna

sprema

sprema

sprema

sprema

VisokoPoluKvalifikvalifikvalifikovani kovani kovani

Nekvalifikovani

STEPEN STRUČNE SPREME= 100

100 98 97

Ukupno Privreda Industrija ~oljoprivreda

92

Sumarstvo Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostitelj. Zanatstvo Stambena i kom. del. Neprivreda Kult. i socijlna delat. Društv. i drž. službe Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

84 93 105 106 92

94

liO 108 114 92

92

103 85 116 98 98 99 88

100 104

102 95 91 114 107

liO 96 106 97 95 99 95 93 102 88 121 97 97 100 91

VRSTA DELATNOSTI -

Ukupno Privreda Industrija ~oljoprivreda

S umarstvo Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Trgovina i ugostitelj. Zanststvo Stambena i kom. del. Neprivreda Kult. i socijalna delat. Društv. i drž. službe Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100 100

182 194 192 188 198 224 186 190 190 205 160 160 160 189 184 180 190 189 181 179 184 190

100 113 lli

100 103 122 107 121 116 120 90 86 98 95 94 101 84 125 95 96 99 84

100 103 102 94 99 lli

100 107 104 112 96 97 95 94 94 101 88 121 97 97 100 84

100 100 97 96 94 101 102 112 99 107 100 100 100 93 93 102 88 122 97 97 100 85

100 100 105 91 86 94 103 95 95 99 93 96 89 98 91 105 82 118 96 96 95 93

SOCIJALISTIČKA REPUBLIKA

136 157 155 148 165 177 139 155 171 173

liO 107 117 139 138 133 135 146 132 132 136 130

109 115 115 112 129 130 105

liO 123 130 95 98 92 112 lli

108 114 113 108 107

IJO 105

85 87 85 89 95 92 83 90 91 96 77 78 75 86 85 84 88 89 84 83 86 83

126 130 136 125 129 128 124 114 130 133 107 112 99 135 124 128 123 128 124 123 121 135

100 100 100 98 90 96 107 100 96 101 103 103 102 95 90 103 82 119 96 95 101 85

100

!OO 101 102 93 94 105 103 92 107 95 96 89 93 89 102 82 116 96 94 104

100 102 102 106 98 93 Ill

92

96 102 89 89 90 92 88 103 86 119 98 95 108 80

77 79 80 85 85 78 77 75 77 87 66 68 60 78 74 76 74 76 76 73 81 80

67 71 71 78 78 67 71 71 70 73 54 55 53 67 64 67 69 69 68 64 74 62

96

95 87 96 99 86 88 83 95 90 92 89 94 91 89 94 90

U prvom del~ tabele 139 _podaci prik~zuju postojeće odnose u neto ličnim primanjima zaposlenih za ! 966. god mu za svak1 stepen struene spreme 1zmeđu vrsta delatnosti odnosno između socijalističkih republika.

U drugom delu tabele podaci prikazuju postojeće odnose između pojedinih steoena stručne spreme za svaku vrst,u delatnosti odnosno socijalist~čku republiku. Dok podaci prvog dela tabeJe prikazuju raspon u kome se krece prosek svakog stepena struene spreme kako sa apsekta vrsta delatnosti, tako i sa aspekta republika, P?dac1 dru_,gog elela tabele u grubom pokazuju politiku raspodele neto ličnih primanja na radnike pojedinih mvoa struene spreme unutar svake vrste delatnosti, socijalističke republike, odnosno jugoslavije kao celine. • Podaci za ovu tabelu dobijeni su na osnovu materijala popisa zaposlenog osoblja iz 1967. godine.

106

100

100

100

Radni staž do l godine

77 80 86 94 105 107 123 132 139 153 168

77 80 86 93 103 106 119 128 133 146 160

80 84 88 97 108 109 129 136 147 169 184

736

770

645

Prosečna

neto lična primanja u dinarima

Prosečna neto lična primanja zaposlenih u zavisnosti su i od radnog iskustva. Ona rastu propor· cionalne sa radnim iskustvom (stažom). Neto lična primanja zaposlenih sa radnim stažom preko 40 godina 2,2 puta su u proseku veća od neto ličnih primanja sa radnim stažom do jedne godine. Kod neto ličnih primanja žena ova zavisnost je nešto veća nego kod muškaraca.

Tab. 141 -- INDEKSi NIVOA PROSEČNIH NETO LIČNIH PRIMANJA OMLADINE ZAPOSLENE U DRUŠTVENOM SEKTORU !?REMA STEPENU STRUČNE SPREME ZA. RAD NA RADNOM MESTU za 1966.

= l OO 92 94 95 98 98

Ukupno

2 3- 5 6 - 10 l l - 15 16 - 20 21 - 25 26- 30 31 - 35 36-40 41 i više godina

liO

Žene

Muškarci

Ukupno

Ukupno

l

Omladina do 27 g.

Ostalo zaposleno osoblje

Ukupno

100

83

104

Visoka stručna sprema Viša stručna sprema Sred n ja stručna sprema Niža stručna sprema Visokokval if i kova n i Kval if i kova n i Polukvalifikovani Nekvalifikovani

100 100 100 100 100 100 100 100

71

87 95 86 92 96 100

102 104 105 102 101 103 101 100

736

614

769

neto lična primanja u dinarima

77

Prosečna

Omladina, tj. zaposleno osoblje do 27 godina starosti, u proseku ostvaruje niža neto lična primanja od zaposlenog osoblja starijeg od 27 godina, i to za 20%. Ove razlike oštrije su kod viših kvalifikacija. Kod nekvalifikovanih radnika, sasvim logično, nema razlike u neto ličnim primanjima između omladine i ostalog zaposlenog osoblja, jer mladi odsustvo iskustva nadoknađuju boljom fizičkom kondicijom. Odnosi između neto ličnih primanja omladine i ostalog zaposlenog osoblja dobijeni su takođe na osnovu podataka popisa zaposlenog osoblja, koji je izvršen u toku 1967. godine, zbog čega su i ovde navedeni podaci samo za 1966. godinu.

107

aab. 145 -

Tab.l42- OSIGURANA LICA PO ZAKO INU O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU RADNIKA1) 1964 Ukupno Aktivni osiguranici 15orisnici penzija Clanovi porodice i ostala osigur. lica2)

ll 459 4097 801 6 561

1967

1966

1965 tl 920 4 235 849 6 836

Ind, 1ks 1967 1964

. Zdravstvenim osiguranjem radnika osigurani su aktivni osiguranici (zaposlena i sa njima izjednačena ltca, a od 1962. godine i zanatlije), uživaoci penzija i lica privremeno van radnog odnosa, kao i članovi porodica ovih lica. Zdravstvenim osiguranjem radnika 1964. godine bilo je obuhvaćeno 59,4% ukupnog stanovništva, a 1967. godine ovo osiguranje obuhvatalo je 61,2% stanovništva. Broj uživaoca penzija povećavao se iz godine u godinu, naročito korisnika starosnih i invalidskih penzija. Ne raspolaže se pouzdanim ciframa o zdravstveno osiguranim poljoprivrednicima (od 1960), te njihov broj nije uključen u gornji pregled. Međutim, smatra se da su poljoprivrednici skoro u celini zdravstveno osigurani.

Tab. 143 -

KOiRIS!NDC:I

Broj dece za koju se

Broj korisnika dodatka

107 103 124 107

12 213 4 210 994 7 009

12 086 4 200 944 6 942

- u hilj.

DODATAK NA DECU

l l l l

1964 196S 1966 1967 Indeks 1967 f64.

isplaćuje

2 862 2 961 2 976 2 304 81

412 976 506 110 79

U 1967, u odnosu na 1966. godinu, broj korisnika dodatka opao je za 26, a broj dece za 23 indeksna poena, što je u najvećoj meri bilo posledica pooštrenih uslova za sticanje prava na ovaj dodatak. Ukupni rashodi fonda dodatka na decu u ovoj poslednjoj, prema prethodnoj godini, pali su za 14,6 indeksnih poena.

Tab. 146 -

PO VR.STAMA

VRSTE SLU~BI l BROJ ORGANIZACIONIH JEDINiCA ZDRAVSTVENIH USTANOVA, decembar 1967 1 ) >i ja

1964 Ukupno u hiljadama Na 100 aktivnih osiguranika Invalidskih u hiljadama Na 100 aktivnih osiguranika Starosnih u hiljadama Na 100 aktivnih osiguranika Porodičnih u hiljadama Na 100 aktivnih osiguranika

1965 801 19,5 296 2 ) 7,2 290 7,1 215 5,2

1967

1966

849 20,1 311 7,3 314 7,4 224 5,3

1967 1964

994 23,6 374 8,9 375 8,5 245 5,8

944 22,3 352 8,4 356 8,5 236 5,6

1964 196S 1966 1967 Indeks 1967/64. 1964 196S 1966 1967

2 047,9 3 301,2 4 726,9 5 Sl l ,3 269

soo

ručje

126 Opšta medicina 129

114

Dodatak na decu

1964 1965 1966 1967 Indeks 1967/64.

SFRJ

124

Tab.

UKUPNI RASHODI u milionima dinara 6 035,7 2 885,2 8 826,5 4 164,2 ll 319,8 4 990,6 ll 204,4 4 325,2 186 ISO PO AKTIVNOM OSIGURANIKU u dinarima l 473 704 2 084 983 2 69S l 188 2 661 l 027 181 146 STRUKTURA u% 100 47,8 100 47,2 100 44,1 100 38,6

l l l l

102,6 361,1 602,3 367,9 124

779 l 126 l 309 262

269 321 382 32S 121

33,9 37,4 41,8 49,2

18,3 IS,4 14,1 12,2

, U ~azd_o_blju od ,19~4. ~o 1967. godine ukupni rashodi i rashodi po aktivnom osiguraniku stalno su se pove~avall, all J~ poveca~Je br!~ neravno~erno po vrstama osiguranja. Naročito je veliko povećanje rashoda mvallds~.o-penziJsk_og ostguranJ~, a r:nanJe zdravstvenog osiguranja. Rashodi za dodatak na decu pokazuju tendenCIJU opadanJa posle poostrenth uslova za sticanje prava na dodatak. St~u}:tu!a rashoda značajno je izmenjena. U toku 4 godine učešće zdravstvenog osiguranja opalo je za 9,2 poena, ucesce ~.dodatka na decu za 6, l poen, dok se učešće invaliidskog i penzijskog osiguranja povećalo za 16,7 poena. . . _Ukupni rashodi ~o~ijalnog osiguranja, uključujući i rashode zdravstvenog osiguranja zemljoradnika, tznostlt su u 1967. godtnt ll 784,7 miliona dinara, što predstavlja 12,1% narodnog dohotka.

Specijalistička

Zdravstvena zaštita radnika Zdravstvena zaštita predškolske dece Zdravstvena zaštita školske dece i omladine Zdravstvena zaštita žena Borba protiv tuberkuloze Borba protiv kožna-veneričnih bolesti Rehabilitacija Polivalentna patronaža Onkološko-radiološka Hitna pomoć Zaštita i lečenje zuba Laboratorijska služba Higijensko-epidemiološka služba Zdravstveno prosvećivanje Stacionarno lečenje Transfuzija krvi Snabdevanje lekovima (apoteke)

Podaci Saveznog zavoda za socijalno osiguranje.

2)

Procena.

8

)

322 l 37S 165 60 317 109

792 100 191

431

104

IS2 IS 22

367

340

138

194

8

40 147 22

89 2S9 5S

179 42S IS8

123 143 99

49 261 4S

7 21 14

2 3 l

20 40 94

l l 2

28 300

9 14 20 4 ll 427 443 28 5 ISO 26 329

s

s

IS 22 30 6 24 821 699 46 lO 247 43 610

3 S3.2 4SI 874

529 54 107

71 ll ll

967 134 284

268 27 46

l 196

119

16

289

6S

503

S3 163 99

12 19 13

130 306 177

-

22 24 80 4 20 582 405 107 20 122 2S 333

l 319 524 66 93 21S

ll 100 2 161 l 619 3S2 46 S9S 113 l 371

7

-

3 8

20 248 233 119 6 106 18 153

l 2 l 3 39 35 3 l 22 9 30

-

171 102 37

2

ss 7 93

-

145 40 7 43 ll IS2

so

7 8 2 7 350 204 13 l 76 ll 247

-

6

44 S2

s

4 21 6 34

Od 1966. godine Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu uveo je novi sistem medicinske dokumentacije, kojom prilikom su nastale promene. Usled toga nije moguće vršiti upoređenja sa ranijim godinama. Zato su prikazani podaci samo za kraj 1967. godine, i to grupisani po organizacionim jedinicama nezavisno unutar koje vrste zdravstvene ustanove se nalaze. Poslednjih godina započeo je intenzivniji proces integracije zdravstvenih ustanova u medicinske centre ili domove zdravlja. Do tada samostalne zdravstvene ustanove postale su organizacione jedinice u medicinskim centrima ili domovima zdravlja. U 1967. godini bilo je 96 medicinskih centara i 308 domova zdravlja. Pored toga, još uvek je jedan broj manjih zdravstvenih ustanova ostao i dalje samostalan, među njima najviše zdravstvenih stanica u naselju (245) i zdravstvenih stanica u preduzeću (3S4). Veoma mali broj ustanova za zdravstvenu zaštitu majke i deteta nije integrisan u veće centre. Tako su u 1967. godini integracijom ostala neobuhvaćena još 2 dispanzera za decu, 3 dispanzera za žene, 3 školska dispanzera i 7 centara za zaštitu majke i deteta. S obzirom da proces integracije zdravstvenih ustanova traje i dalje, može se pretpostaviti da će u daljem periodu broj samostalnih ustanova biti znatno reduciran. 1)

1)

Bosna i Crna !Hrvat- Make- Sloveuže HerceGora s ka donija nija svega pod- Voj vo- Kosovo govina dina

Podaci su preuzeti od Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu.

Bez zdravstvenog osiguranjalzemljoradnika.

109 108

Tab. 149 -

Tab. &41- LEKARI l BOLESNIČKE POSTEljE PO SOCIJALISTIČKIM REPUBUKAMA1 )

NAUČNOISTRAŽIVAČKIE ORGANBZA~IJE i·straživački

i stručni i tehnički kadar sa visokom spremom

Organizacije

SFRJ

Broj lekara i stomatologa Indeks 1967/1964. Broj stanovnika na le kara Broj bolesničkih postelja Indeks 1967/1964. Broj stanovnika na bolesničku postelju

1964 1967 1964 1967 1964 1967 1964 1967

16828 19886 118 1146 1133 107762 IIS69S 107 179 173

i Crna Hrvat- Make- SloveGora s ka donija nija govina 1716 2206 129 20S2 1895 13193 IS288 116 267 244

29S 4489 383 5017 130 112 1703 947 944 1530 2916 28435 3423 28272 117 93 173 ISO IS4 154

1002 1417 14! 1478 1255 7379 8286 112 201 188

1811 2100 116 901 947 13119 15422 118 124 109

Kos ovo 751S 5351 1806 8763 613S 2158 119 117 115 924 1045 JOSO 1063 9S2 1002 42720 28868 10877 45004 30260 11384 lOS 105 105 174 18S !71 164 !67 180

358 470 131 29S3 2753 297S 3360 113 3S5 342

1965

Samostalne

naučnoistraživačke

Prirodno-matematičke Tehničke nauke

Medicinske nauke Poljoprivredne i šumarske nauke Društvene nauke Naučne (istraživačke)

Prirodno-matematičke

Što se tiče rada zdravstvenih ustanova, porasla je aktivnost ustanova za zdravstvenu zaštitu žena i dece, a naročito je povećana aktivnost savetovališta. Broj bolesničkih postelja u celini neznatno je porastao. Porast se primećuje u svim područjima sem Hrvatske, gde je nastao izvestan pad, verovatno kao posledica ukidanja nekih specijalizovanih odeljenja (na primer, za lečenje tuberkuloze). zbog

Broj pregleda u ambulantnim ustanovama i broj kućnih poseta je opao od 1966. godine, verovatno parti-cipacije u plaćanju usluga zdravstvenim ustanovama od strane osiguranika.

uvođenja

Tab. 148 -

1964 Ustanove za decu i 1967 omladi nu Štićenici ustanova za 1964 1967 decu i omladinu Indeks porasta štićenika 1964 Ustanove za odrasle 1967 1964 Štićenici ustanova 1967 za odrasle Indeks porasta štićenika

S8 56 4899 S340 109,2 108 liS 10334 11979 115,9

Bosna i Crna Hrvat- Make- SloveHerceGora s ka donija nija govina 9 lO 774 119 860 113 111,1 9S,O s l s l 393 S2 516 62 131,3 119,2

23 3 4 21 5 4 l 871 214 329 l 727 S04 389 92,3 23S,5 118,2 36 s 32 34 38 5 3 696 200 3 63S 4 085 238 4 089 IIO,S 119,0 112,S

Kos ovo 18 IS l S82 l 747 110,4 29 32 2 3S8 2 989 126,7

12 lO l 200 l 330 110,8 ll 12 938 946 100,9

5 4 so 332 S4 363 109,3 108,0 16 2 18 2 l 339 81 141 l 902 142,0 174,1

U posmatranim godinama broj ustanova socijalne zaštite dece, omladine i odraslih je neznatno izmenjen - u nekim republikama je broj ustanova smanjen za jednu-dve a u drugim republikama povećan za jednu-dve. Međutim, broj štićenika u ustanovama za decu i omladinu i u ustanovama za odrasle je povećan, osim, u Crnoj Gori i Hrvatskoj, gde je, ionako vrlo mali, broj obuhvaćene dece u ustanovama za socijalnu zaštitu smanjen. lako je na ostalim područjima nešto povećan i broj ustanova i broj obuhvaćenih štićenika to povećanje je još uvek malo da zadovolji potrebe socijalne zaštite dece, omladine i odraslih. 1)

Podaci su preuzeti od Saveznog zavoda sa zdravstvenu zaštitu. su ustanove za smeštaj dece lišene roditeljskog staranja, ustanove za zbrinjavanje teže invalidne dece, ustanove za zbrinjavanje odraslih lica, prihvatilišta za odrasle i ustanove za profesionalnu rehabilitaciju. 2)

liO

Obuhvaćene

l

l

1966

1965

l

1966

6 981 l 505 2 535 496 l Oil l 434

7 268 l 770 2 526 485 l 064 l 423

4 170 517 2 216 166 920 351

6 552 732 3 679 212 992 937

115 9 9

81 15 8 7 66 41 2

65 20 20

21

107 12 7 5 95 18 3 l 2 71

2 21

-

443 21

3 248 131

4 286 303 17 24 76 16 170 3 983 7SI 739 l 193 561 739

962 76

l 625 148 19 4S 37 2 4S l 477 402 152 317 232 374

276 38 89 18 57 74

270 34 84 18 58 76

36 3 l 2 33 8 l 2 l 21

34 2 2

nauke

Društvene nauke Neregistrovane nauke

Medicinske nauke Poljoprivredne i šumarske nauke Društvene nauke

32 7 2 2

-

-

106 15 3 l 87

-

45 6 6 33

Naučne (istraživačke)

jedinice u sastavu visokoškolskih ustanova Registrovane Prirodno-matematičke nauke Tehničke nauke Medicinske nauke Poljoprivredne i šumarske nauke Društvene nauke Neregistrovane Pri rod no-matematičke nau ke Tehničke nauke Medicinske nauke Poljoprivredne i šumarske nauke Društvene nauke

381 17

-

4

l 13

3 364 56 68 127 94 19

2 8 l 6 422 73 7S 144 82 48

l

-

28 90

-

13 3 117 36S 698 l IS8 533 363

30 43

3 886 182 170 214 23S 85

Naučne (istraživačke)

USTANOVE SOCIJALNE ZAŠTITE l ŠTIĆENICI 2)

SFRJ

1965

1966

jedinice u sastavu

akademija nauka Registrovane

Prirodno-matematičke Tehničke nauke

U toku protekle četiri godine porastao je broj lekara, naročito u republikama i pokrajinama do tada deficitarnim u lekarskom kadru.

organizacije

nauke

l

Ukupan broj radova1 )

jedinice u sastavu privrednih i drugih radnih organizacija Registrovane Prirodno-matematičke nauke Tehničke nauke Poljoprivredne i šumarske nauke Neregistrovane Prirodno-matematičke nauke Tehničke nauke Medicinske nauke Poljoprivredne i šumarske nauke Društvene nauke

120 6

114 3 103 2

124 ll l 8 2 113 2 104 l

l

l

6 -

l

s

s

l 292 187

-

187 l 105 58 9S3 25 S6 13

l S63 361 48 248 6S l 202 ll l lOS 13 S7 16

l S34 33S

-

335

l

l 199 6 l 004 127 62

-

l 721 300 ll 242 47 l 421 6 l 331 l 83

-

Prikazane su naučnoistraživačke organizacije registrovane kod republičkih organa nadležnih za poslove nauke, kao i naučne jedinice u sastavu akademija nauka, visokoškolških ustanova, privrednih i drugih organizacija, bilo da su registrovane ili ne. Kao neregistrovane naučne jedinice smatraju se naučne jedinice u sastavu akademija nauka, visokoškolskih ustanova, privrednih i drugih organizacija, koje se prvenstveno ili isključivo bave istraživačkim i drugim naučnim radom za potrebe organizacije u čijem su sastavu, a nisu registrovane kao naučne kod republičkih organa nadležnih za poslove nauke. U 1966. godini došlo je do organizacionih promena kod registrovanih organizacija i naučnih jedinica- odnosno neke su prestale sa radom, a neke su prešle ponovo u sastav matičnih organizacija. Istraživački i stručni kadar sa visokom spremom je u porastu, što je naročito izraženo kod organizacija iz prirodno-matematičkih nauka. Istovremeno, završeno je znatno više naučnih radova no u protekloj godini, naročito kod tehničkih i društvenih nauka, što se može dovesti u vezu sa sistemom finansiranja a i sve većim davanjem za naučnoistraživački rad. Kod neregistrovanih naučnih jedinica porast je naročito veliki kod jedinica u sastavu visokoškolskih ustanova. Takođe je porast istraživačkog i stručnog i tehničkog kadra kod svih naučnih oblasti, dok se kod završenih radova pokazuje manji pad kod tehničkih i poljoprivrednih i šumarskih nauka. Kod registrovanih naučnih jedinica u sastavu privrednih i drugih organizacija u oblasti prirodno-matematičkih i poljoprivrednih i šumarskih nauka u 1966. godini javljaju se nove jedinice, istraživački i stručni i tehnički kadar, kao i naučni radovi, dok ih u 1965. godini nije bilo. 1 ) Obuhvaćeni samo završeni radovi koji su u vremenu od l. januara do 31. decembra 1965. i 1966. godine prošli kroz recenziju, bez obzira na to da li su u to vreme, i!i ranije, započeti.

lli

Tab. 150- NARODNI l RADNIČKI UNIVERZITETI u 1967/68. Radnički

Narodni univerziteti seminari javna u n iver-, __i_t_e_č_a_J·ev_i__ ,__p_r__e_d_a_va_n_j_a_ u n iver1 zheti ziteti broj

Ukupno

230

Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

3 999

59 7

676 14 l 659 12

89

4

l 638 l 455 183

71 52 17 2

9 930

lli 26 l 40

900

2 717 45 2 992 145

o

44 38 6

seminari

javna _ _i_te_č..,-a_je_v.-:-i_ _ _ P_r_ed_a:-v_a__n_ja__

1

1

40

8

4 031 3 730 295

358 319 36

20 25 53 90 54 29

6

3

7

9 679

l 383 276 979 567 2 308 4 166 l 996 2 080 90

-------------311

20 465

44 14 24 16 76 137 .

74 58 5

2 649 398 l 785 3 015 2 262 lO 356 6 628 3 625 103

l 933 233 21 115 221 108 l 235 847 364 24

Prikazani su podaci samo za jednu godinu, jer u poslednjih pet godina nije došlo do značajnih promena u ovoj oblasti. U 1967f68. godini u odnosu na 1963/64. kod narodnih i radničkih univerziteta došlo je do pada u broju, koji je jednim delom prividan, jer je u ovom periodu došlo do prerastanja nekih univerziteta u domove kulture. Tab. 151 -

SFRj

Crna Gora

Hrvat- Make- Sloves ka donija nija

svega

uže pod-

VojvoKosovo dina

ručje

47 24 836 9977 3 631 18

l 439 138 44 9

6 2417 l 092 322 8

9 6 016 l 965 831 19

8 2610 l 287 373 23

4 19 2 509 lO 845 l 212 4283 480 l 580 28 19

13 7 158 2 759 l 107 21

5 3 221 l 398 443 23

l 466 126 31 3

DEČJA 2 ) Pazarišta Predstave Posetioci u hil j.

27 4 118 942

6 750 167

l 72 19

9

l 255 366

3 462 91

8 l 579 300

3 956 143

5 627 156

15 584 128

70 l 236 361

24 523 156

40 604 169

AMATERSKA Pazarišta Predstave Posetioci u hilj.

115 2 700 707

l

12 330 79

2 35 8

13 476 120

3 39 ll

6 109 36

Skoro linearno, osim u SR Sloveniji i SR Makedoniji, došlo je do opadanja broja predstava i posetilaca u pozorištima. Pad je izrazit u SR Hrvatskoj. U SR Crnoj Gori dva profesionalna i jedno dečje pozo.rište, u Sloveniji jedno profesionalno i u Makedoniji dečje pozorište prestali su sa radom. Interesantno Je da su amaterska pozorišta povećala svoju aktivnost. Povećan je i broj amaterskih pazarišta i broj predstava i posetilaca, sem u SR Hrvatskoj i Sloveniji. lnostrana pazarišta na gostovanjima u našoj zemlji u 1963/64. godini dala su 73 predstave sa 30 hiljada posetilaca, a u 1967/68. godini l 06 predstava sa 39 hiljada posetilaca. dovne_

l) Obuhvaćena je samo delatnost domaćih pozorišta koja se odvijala u -~emlji i_ na gostovanj~m.a ~.e~atnosti, kod profesionalnih pozorišta obuhvaćene su i predstave u zemlJI u okv1ru "Dubrovackih

pOZOr)a

l sl.

2) Kod

bličkog značaja.

112

dečji h

i amaterskih pozorišta

stvima

indeks 1968 1964

l l-

1964

2 520

2 236

100

9

393

1968 2)

374

3 200

100

49

2 880

127

6

l 240

l 200

315

16

368

316

141

lO

120

114

353

44

32

47

100

ll

17

16

Hrvatska

425

32

910

818

131

5

352

340

Makedonija

335

12

178

160

134

9

84

80

420

Slovenija

19

480

438

119

4

181

176

246

9

l 217

f 104

124

7

486

474

310

17

751

657

126

7

307

300

295

17

410

400

118

5

!62

158

331

12

56

47

147

21

17

16

425

68

Bosna i Hercegovina Crna Gora

Srbija Uže

područje

Vojvodina Kosovo

obuhvaćene

lako je tempo porasta radio-pretplatnika poslednjih godina usporen, broj pretplatnika se povećavao u posmatranom periodu za oko 170 hiljada. U odnosu na 1964. godinu broj radio-pretplatnika povećao se za 2 7%, tako da krajem 1968. godine na šest stanovnika, odnosno na svako drugo domaćin­ stvo, dolazi po jedan radio-aparat. Sve radio-stanice, matične i lokalne, emitovale su u 1968. godini oko 130 000 časova radio-programa, ne računajući međusobne prenose.

PROFESIONALNA1) Pazarišta Sedišta Predstave Posetioci u hilj. Poset. na 100 stanovnika

u domaćin-

Broj !Televizijski pretplatnici u hilj.l Broj stanov, . stanovnika u doindeks nika na l ukupno maćin1968 na l radiostvima televi1964 ·aparat zor

POZORIŠTA u 1967/68. Srbija

Bosna i Hercegovina

~

dio-pretplatnici u hij.

upno

broj

236

218 5 306 13

Tab. 152- RADIO i TELEVIZIJSKI PRETPlATNICil)

univerziteti

.

v

••

u in?_st~anst~,u. Por~~ reletnph Igara , "Sten)mog •

Graf. 40- RADIO l TV FR!ETFLATNICI

Radio

TV

Radio-televizija Zagreb, Skoplje i Ljubljana hl! j. h1lj. imaju posebne emisije za jugoslovenske iseljenike )0001200 u inostranstvu. Na jezicima jugoslovenskih narodnosti emituju program matične radio-stanice: Radio-Novi Sad na mađarskom, rumunskom, 2000 800 slovačkom i rusinskom; Radio-Priština najveći deo na albanskom a manji deo na turskom jeziku. Radio-Skoplje na turskom i albanskom i Radio'~00 ·Titograd jedanput nedeljne na albanskom jeziku. Pored matičnih i neke lokalne radio-stanice emituju program na jezicima jugoslovenskih narodnosti, Radio-Rijeka i Radio-Kopar na italijanskom, Radio-Osijek i Radio-M urska Sabota na mađarskom, Radio-Debar na albanskom, Radio-Gostivar na turskom i albanskom, Radio-Ohrid na turskom, Radio·Struga na albanskom i Radio-Kisač (Vojvodina) na slovačkom jeziku. Broj televizijskih pretplatnika naglo raste. U odnosu na 1964. godinu broj pretplatnika u 1968. godini

povećao se za više od 3 puta. Prosečan godišnji porast bio je oko 212 hiljada. Dok je u 1964. godini televizor imalo svako trinaesta domaćinstvo, u 1968. godini imalo ga je skoro svako četvrto domaćinstvo. Tempo porasta broja televizijskih pretplatnika u socijalističkim republikama bio je različit, što se vidi iz broja stanovnika na l aparat. U Sloveniji je najbrži porast - svega 9 stanovnika dolazi na l televizor, odnosno svako treće domaćinstvo je imalo televizor, u Hrvatskoj 12 stanovnika na l televizor ili svako četvrto domaćinstvo itd.

U 1967. godini TV programom bilo je pokriveno u Bosni i Hercegovini 88% teritorije, u Crnoj Gori 70%, u Hrvatskoj 65%, Makedoniji 67%, Sloveniji 64% i Srbiji 84% teritorije, a procent stanovništva koje je moglo da prima TV program, iznosio je: u Bosni i Hercegovini 96%, u Crnoj Gori 79%, u Hrvatskoj 70%, u Makedoniji 85%, u Sloveniji 90% i u Srbiji 92%. Ovim procentima nije obuhvaćen deo susedne republike koji su pokrivali pojedini predajnici i pretvarači na republičkim granicama3).

•

su i pred stave i poset1oci na takmicen11ma- susretima saveznog 1 repu·

1 2

)

)

Broj radio i televizijskih pretplatnika jednak je broju radio i televizijskih aparata u upotrebi. 3 ) Podaci uzeti iz Godišnjaka jugoslovenske radio-televizije 1967. Procenjeni podaci.

i 13

Graf. 41 -

PREDSTAVE l POSETIOCI BIOSKOPA

Tab. 153 -

BIOSKOP! l

1958=100 130

1958=100 130

120

120

110

110

',

100

-Predstave - - - Posetioci

90

80 1958 59

60

6l

62

63

64

65

''

66 1967

Sed1šta u hilj.

stanovnika1 )

554 559 562 568 57 12 152 29 75 243 i 17 liO 16

12 ll ll ll 18 14 9 19 7 ll IS 6 23

7 123 6 936 6 495 5 871 4 149 4 203 6 939 5 555 8 611 5 646 5 OSI 8 668 2 945

Posetilaca na 1000

e

1964 1965 1966 1967 Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

100

''

Bioskop i

Stanovnika na jedan bioskop u hili.

90 80

l l l l

675 712 741 765 207 39 467 82 257 713 331 331 Sl

Podaci se odnose na sve bioskope koji prikazuju filmove u određenoj, stalnoj sali, putujuće bioskope koji idu iz mesta u mesto, kao i letnje bioskopske bašte koje su snabdevene svojim kino-projektorom. Od 1964. do 1967. godine bioskopi, sedišta, kao i predstave prikazanih filmova, u blagom su porastu. l pored toga uočava se tendencija opadanja broja gledalaca bioskopskih predstava u svim republikama, a najizrazitije u Crnoj Gori, Makedoniji i Hrvatskoj. Osnovni razlog navedenih promena u broju gledalaca je Verovatno i kod nas kao i u drugim zemljama, u sve bržem porastu televizijskih prijemnika u upotrebi. U periodu od i 904. do 1967.g. domaća preduzeća za proizvodnju filmova proizvela su l 06 dugometražnih i l 046 kratkometražnih filmova, uključujući i koprodukciju sa inostranim proizvođačima. U inostranstvo je izvezeno 362 a uvezeno 800 dugometražnih filmova.

Tab. 154 ~ KNjiGE l BROŠURE PREMA JEZICIMA IZDANjA l OBLASTIMA Broj naslova 1964

Ukupno Prema jezicima izdanja Srpskohrvatski Slovenački

Makedonski Albanski Češki i slovački Ital ijanski Mađarski

Rumu nski Ruski i rusinski Turski Ostali Prema oblastima Društveno-političke

Prirodne nauke Primenjene nauke Umetnost Književnost Filozofija Istorija i geografija Filologija Religija Opšta grupa

nauke

l

1965

l

1966

Tiraž u hiljadama primeraka

l

1967

1964

l

1965

l

1966

l

1967

Izračunato

ukupno

i964 1965 1966 1967 Bosna i Hercegovina Crna Gora Hrvatska Makedonija Slovenija Srbija Uže područje Vojvodina Kosovo

l l l l

ukupno

dnevni, više puta u sedmici i

broj naslova

ukupno

092 171 218 259 125 17 304 64 159 590 434 141 15

226 799 087 754 400

947 158 58 7 2 4 4 ll 3 2 3 60 498 233 9 171 41 54 47 7 4 6 47 69 lO 31 22 lO

sedmi čni, 15-dnevni i me-

ukupno

sečni

sedmični

li

tiraž u hilj. primeraka sedmi eni, 15-dnevni i mesečni

944 872 l 009 l 006 63 lO 256 48 158 471 401 63 7

392 58 185 50 268 368 41 737 37 902 430 109 147 104 509 411 135 637 130 301 3 889 4 170 20 72 84 3 108 42 614 40 895 362 550 22 60 13 344 12 553 198 74875 72 530 172 70 159 68 084 3 797 3 999 22 649 717 4

138 564 969 525 536 22 90 748 81 541 ll 17 488 16 566 4 128 3 664 2 l 177 ill l 306 243 l 192 l 151 l 6 14 309 14 109 l 373 285 139 139 2 308 178 l 9 558 8 791 5

703 140 42 5 l 4 4

294 118 209 114254 59 12826 12 191 296 473 17 670 712 4 2 262 263 2 67 79 2 442 464 6 106

6 482 17 18 373 121 604 306 588 194 4 823 6 306 2 2 745 5 579 5 2 109 2 68! 2 29 44 284 42 793 l 432 3 052 5 341 Sl l 754 l l 041 l 072 l 006 3 l 3 435 788 l 017 246 l l 414 570 2 2 333 8 020 l 441 321

108 154 18 143 368 7 43 14 4 21

183 198 191 14 2 37 12 21 105 81 20 4

700 672 698 985 703 695 54 234 l 548 132 106 18 Ill 90 252 407 444 370 660 32482 4 302

658 147 650 552 652 314 47 341 l 050 118 704 16 579 80 932 387 708 354 714 29 194 3 800

jezici izlaženja Srpskohrvatski Slovenački

9 226

54284

59 417

56 988

69 001

Makedonski Albanski

5 492 985 403 180 26 30 121 18 51 25 688

5 516 985 425 ISO 22 38 125 33 65 40 581

5 507 945 387 132 30 40 152 18 42 19 496

6 187 l 236 596 164 28 40 !70 23 96 17 669

40 957 5 404 2 591 951 62 48 583 18 178 39 3 453

46420 5 940 2401 618 83 106 758 90 165 57 2 779

45 278 4 988 l 984 638 155 93 983 53 252 29 2 535

51 976 6 657 4070 794 153 143 922 58 563 35 3 630

Ceški i slovački Ital ijanski

2 523 521 l 183 564 2 185 74 349 245 112 263

2424 535 l 145 555 2 319

l 939 470 l 276 597 2409 66 305 262 161 283

2484 608 l 407 765 2 774 66 430 297 177 218

14 714 3 720 5 121 2 362 19496 335 3 020 2 836 728 l 952

13 875 4994 5 067 2 910 22 338 364 2 537 4 150 l 475 l 707

12 002 3 662 4 SlO 2 234 23 909 570 3 184 2 941 l 463 2 513

14287 5 598 6 016 2 354 29 339 305 3 381 3 675 l 783 2 262

78

tiraž u hilj. primeraka

dnevni, više J ta u !sed

7 768

276 254 139 255

Časopisi

Listovi broj naslova

7 980

na osnovu podataka o ukupnom stanovništvu umanjenom kontingentom dece do navršenih 5 godina starosti, kojoj nije dozvoljen pristup u bioskope.

114

Tab. 155- LISTOVI U ČASOPISI PREMA JEZIKU IZLAŽENJA l IZDAVAČU

8 019

Poslednje godine porastao je kako broj izdatih dela tako i njihov tiraž. Najveći broj izdatih književnih dela je iz oblasti društveno-političkih nauka, zatim dolaze primenjene nauke, prirodne nauke itd. Dela mark1)

~izma, koja su ?b_u~vaćena u grupi društveno-p.oli~ičkih nauka, u posmatranom periodu pokazuju pad, tako da Je u 1967. g_odml st~mp~n~ svega 2~ dela sa t1~azom ~d 112 000 pdmeraka. Dela !Z oblasti religije, međutim, pokaZUJU stalm porast, tako' da j" e u 1967 d . . vt 177 d l • v d 1783 h.l. d . k 112 d l . . . go Jnl s ampano ea sa tJ razom o 1 Ja e pn mera a, prema e a sa tiražom od 728 hiiJ"ada u 1964 god" · p t· _ v.t · · Sl ··· 75 d l 1967 5 1964 ·H · · Jnl. oras naro c1 o 1zraz~t u ~ven1_11.' J e a u ... pre~a. u . 1 . rvatskoj 88 dela u 1967. prema 57 dela u 1964.Jegodini. U 1~tenz1vn.?J 1 raznovrsnoJ 1zdavackoj delat.nostl mnoga ~ela se štampaju i na jezicima jugoslovenskih narodnosti, od kOJih u prvom redu na albanskom 1 mađarskom Jeziku.

~ugarski

Mađarski

Rumu nski Rusi nski Turski Ostali jezici

9 2 l l 94

--

3 l

-

-9

9 2491

2 liO

46 ll 867 90 100 547 l 979 5 6 574 52 5 977 143 154 4 l 102 lO 273 9 196 l 870 13

11434 99 919 l 657 6 115 4 365 121 l 005 216 49 733

48 860 l 681 3 263 246

37 691 l 253 2 549 157

25

Izdavači

Privredne organizacije Izdavačka preduzeća

Vojne organizacije Organi društvenih i drž. službi Stručna društva i udruženja Socijalistički savez Savez omladine i Savez pionira Savez sindikata Savez boračkih organizacija Zadružne organizacije §portske i fiskult. organizacije Skele l i ll stepena Pozor išta i kultu rna društva Ostale društvene organizacije Verske organizacije Ostali Broj godinu je u u padu je, Broj

-

9 18 33 54 12

-

-

3 4 13

IS 3

-

dnevnih listova od 1965. se ne menja. Izlaze 23 dnevna lista. Tiraž ovih listova u odnosu na 1964. padu, a u odnosu na 1965. i 1966. u porastu. Broj listova koji izlaze više puta u sedmici i sedmično, dok je kod ostalih u porastu. Tiraž varira. časopisa:i njihov tiraž u porastuisu u odnosu na 1964. godinu.

115

!967.

Kod listova koji izlaze na jezicima jugoslovenskih narodnosti, situacija je različita. U 1967, u odnosu na 1964. godinu, ostao je isti broj, bez obzira na periodiku izlaženja, kod listova koji izlaze na bugarskom, rusinskom i turskom jeziku; broj listova na čehoslovačkom, italijanskom i albanskom jeziku opao je, a na mađarskom i rumunskom jeziku porastao. Kod tiraža došlo je do pada za listove na bugarskom, čehoslvač­ kom, mađarskom i rusinskom jeziku. Interesantno je da je broj listova na mađarskom jeziku porastao a tiraž opao, dok je kod listova na italijanskom jeziku broj listova opao a tiraž porastao. Časopisi na jezicima jugoslovenskih narodnosti, bez obzira na periodiku izlaženja, u odnosu na 1964. godinu pokazuju porast, sem kod mađarskog i albanskog jezika, kod kojih je broj ostao isti. U 1967. godini javlja se po jedan časopis na bugarskom i turskom jeziku. Tiraž ovih časopisa je značajno povećan.

Ku i-

Broj radnih organiz.

Mesto izlaženja

tiraž po ljednom broju u hiljadama primeraka1)

Jezik izlaženja

Beograd

l

170

srpskohrvatski

1968

21191

lndustr·ije

13475

4339

103

122

222

263

7662

609

47

86

22

Poljoprivrede

17212

552

4604

63

141

183 10274

1309

38

44

4

800

14

77

543

43

60

53

8

2

2307

182

6

2

1431

106

209

336

31

4

Građ e vinarstva

Trgovine, ugostiteljstva i turizma

6348

57

39404

226

2

99

Zanatstva

5592

97

Komunalne delatnosti

2013

18

3

Kulturne i socijalne delatnosti

34278

32

Društvenih i državnih službi

21770

19

Beograd

srpskohrvatski

Delo

Ljubljana

slovenački

76

90

Zagreb

hrvatskosrpski

66

90

list

34010

2683

341

Politika ekspres

Večernji

1675

752

100

Zagreb

7703.

4899

114

Vjesnik

6105 58742

5439

hrvatskosrpski

srpskohrvatski

17153

143199

263

Beograd

21687

731

328

Politika

1198

163

Saobraćaja

novosti

3056

2892

Šumarstva 1964

Večernje

3350

2561

417

U sastavu rad. organ iz.

DNEVNI LISTOVI Prosečni

Naziv lista

Društsoci- vene j alna i držav. delat- službe nost

53208

Broj radnih jedinica

Tab. 156 -

Zanalna natdelatstvo i turinost za m

Ukupno

729

8

45

203

116

8

8

164 38281

652

13

12

5225

3

18

43

1312

4168

29

21

5

37

40

92

308

1487

23

58

13

23

lO

411

185

lO

33528

8

2

2

31

ll

245

12

lO

284

21154

162

86

hrvatskosrpski

-

68

Sarajevo

srpskohrvatski

70

58

Sport

Beograd

srpskohrvatski

57

56

Večer

Maribor

slovenački

45

49

1%. U odnosu na 1965. godinu broj radnih organizacija opao je i po delatnostima: u poljoprivredi za 15%,

35

u saobraćaju za 13%, u zanatstvu za 9%, u kulturnoj i socijalnoj delatnosti za 6%, u industriji i rudarstvu 4% i u trgovini, ugostiteljstvu i turizmu 4%. Smanjenje broja radnih organizacija u ovom periodu uindljstriji

Borba

Beograd

srpskohrvatski

Sportske novosti

Zagreb

Oslobođenje

l

Slobodna Dalmacija

Split

hrvatskosrpski

32

Ljubljanski dnevnik

Ljubljana

slovenački

37

33

Magyar sz6

Novi Sad

mađarski

31

34

večernje

Sarajevo

srpskohrvatski

-

27

novine

Na kraju 1967. godine bilo je ukupno 53 208 radnih organizacija i 143 199 radnih jedinica (pogona). U odnosu na 1965. godinu broj radnih organizacija se smanjio za 3%, a broj radnih jedinica povećao se za

i rudarstvu bilo je relativno manje zbog preregistracije većeg broja zanatskih organizacija u industriju. Organizacione promene značajnije su uticale na sastav privrednih organizacija. Opalo je učešće radnih jedinica osnovnih delatnosti unutar radnih organizacija, i to: industrijskih radnih jedinica u industrijskim

Nova Makedonija

Skoplje

makedonski

34

25

Dnevnik

Novi Sad

srpskohrvatski

25

24

Novi list

Rijeka

hrvatskosrpski

8

21

Rilindja

Priština

albanski

4

lO

učešća radnih jedinica trgovine i ugostiteljstva u radnim organizacijama navedenih delatnosti. Pojava se obja-

9

šnjava tendencijom radnih organizacija pomenutih delatnosti ka širenju poslovanja na područje prometa.

8

p rivredni pregled

Beograd

srpskohrvatski

13

G las Slavonije

Osijek

hrvatskosrpski

8

večer

Skoplje

makedonski

La voce del popolo

Rijeka

ital ijanski

1)

116

Prosek za deset meseci.

3

8

radnim organizacijama za 3%, poljoprivrednih radnih jedinica u poljoprivrednim radnim organizacijama za 2%, građevinskih radnih jedinica u građevinskim radnim organizacijama za 4%, saobraćaj n ih radnih jedinica u saobraćajnim radnim organizacijama za 2%. Ova smanjenja prouzrokovana su najvećim delom porastom

Krajem 1967. godine struktura radnih organizacija nekih delatnosti bila je veoma složena. Tako je u sastavu industrijskih radnih organizacija bilo: industrijskih pogona 32%, trgovinskih 57%, ostalih delatnosti ll%. Radne organizacije poljoprivrede imale su u svome sastavu: poljoprivrednih pogona 27%, trgovinskih 60%,

4

ostalih delatnosti 13%. Radne organizacije trgovine, ugostiteljstva i turizma, međutim, imale su trgovinskih pogona 97%, a pogona ostalih delatnosti 3%.

117

Ta.b. 158--: iNT!EGRISAN!E (SPOJENE l PRiPOJENE) PRIVREDNE ORGANIZACIJE 1965-1967.

l

lntegrisane privredne

.____o_r_ga_n.,.-liz-=-~-:-:i-j:--,d-u__,.k_u_p-no-g-1

Delatnost

l Ukupno Industrija i rudarstvo Eoljoprivreda S umarstvo

l

broja privrednih do 50 51-250 1251-1000 1001 i više organizacij_a_t..:..'-;--z_a_po_s_le_n_ih____!_ _ _ _ _....!,__ _ __,!_za_p_osleni h

broj

l 737

ll ,8

62,3

28,4

8,0

l ,3

202 603 ll 48 54

8,0 19,8 6,7 6,6 12,6

19,1 72,8 45,4 31,6 5,4

48,5 22,7 27,3 31,6 59,5

28,9 4,5 9,1 34,2 18,9

3,5

425 296 98

12,4 9,0

68,2 73,3 77,0

27,7 24,2 23,0

4,1 2,5

l

Građevinarstvo Saobraćaj i veze

Struktura integrisanih privrednih organizacija prema broju zaposlenih

Trgovina, ugostiteljstvo turizam Zanatstvo Komunalna delatnost

8,8

18,2 2.,6 16,2

~ P~~iodu 1965-1967. godine. spoj_eno je.' ili prip_oje~.o dru~im organizacijama, l 737 privrednih or0 gant~aCtJ_a, dt ll ,8% od ukupnog broJa pnvrednth organiZaCIJa kraJem 1966. godine. Od ukupnoa broja integnsanlh, spojene privredne organizacije čine 19,5% a pripojene 80,5%. o . :tr~_ktura int,e~ri7anih pr!vrednih organiz.acija prema broju zaposle~ih po delatnostima znatnije varira. ~ tn~u.t~IJI, saobrac_aJU ~-građev1_na:vstvu proces Integracije pretežno je zahvatio srednje (51-250zaposlenih) l .velike t ad ne organizaCIJe (251 1 vtse zaposlenih), dok su u ostalim delatnosti ma najvećim delom integrisane Sitne radne organizacije (do SO zaposlenih). .

Tab. 159- INTEGRISANE PRIVREDNE ORGANI· ZACUE B NJIHOVA STRUKTURA PREMA DE· lATNOSTI l T~RITORJjALNOJ PRIPADNOSTI 1965-1967

Tab. 160- INTEGRISANE (SPOJENE l PRIPOJENE) RADNE ORGA~·HZA­ CIJE U NEPRBVREDNHM DELATNOSTIMA U PERIODU 1965-1967. % integriBroj integrisanih radnih organ iz.

1967 Broj integrisanih privrednih organizacija DELATNOST lntegrisano u istoj grupi u istoj grani u istoj oblasti u drugoj oblasti TERITORIJALNA PRIPAD NOST lntegrisano Unutar iste opštine Međususednim opštin. Unutar iste republike Između republika

l 737 100 38,7 26,1 9,4 25,8

100 75,4 10,5 12,4 1,7

682 100 42,0 25,5 lO, l 22,4

100 81,0 8,1 9,7 1,2

709 100 40,0 25,6 8,4 26,0

100 72,8 ll ,3 14,7 1,2

346 100 29,8 28,0 9,8 32,4

100 69,7 13,6 13,0 3,7

Integracija privrednih organizacija vrši se najčešće unutar homogenijih grupacija delatnosti {grupa, grana), mada pojava raste i u širim grupacijama (oblastima). . Osim prikazani h integracija spajanjem i pripajanjem, u pe~~odu 1965-1967. godine 205 privrednih organizacija z~ruztlo se u 39 preduzeća, od kojih u industriji 24, u poljoprivredi 5, u saobraćaju 5, u trgovini i ugostiteljstvu 4 i u građevinarstvu l. 1

Stanje krajem 1966. godine. Samostalne i centralne osnovne škole. Područne osnovne škole nisu iskazane, jer se nalaze u sklopu centralnih osnovnih škola. 2

118

)

)

Ukupno

2 349

Osnovne škole Ostale škole Naučne ustanove Ustanove prosvete kulture

l 375 2) 72

sanih od ukupnog broja neprivrednih radnih organ. 1)

5,9

6

24,7 3,6 1,4

99

5,2

44 364

8,4 19,7

168 35

13,0 0,4

186

1,1

iZDANJA SAVEZNOG ZAVODA ZA STATISTIKU

Savezni zavod za statistiku ima vrlo razgranat sistem objavljivanja statističkih podataka, čime nastoji da zadovolji potrebe za statističkim informacijama kako državnih organa i privrede, tako i nauke, štampe i javnosti uopšte. Pored Statističkog godišnjaka SFRJ, koji sadrži osnovne podatke iz svih oblasti života, popularnog izdanja Statističkog kalendara Jugoslavije, u kome se nalaze najvažniji statistički podaci, Indeksa, koji svakog meseca objavljuje podatke o kretanju privrede i Saopštenja, koja donose podatke iz svih oblasti društvenog i ekonomskog života u zemlji čim se obrade, pre njihovog publikovanja u redovnim statističkim publikacijama, Savezni zavod za statistiku izdaje i niz knjiga rezultata popisa, specijalne godišnjake sa podrobnim informacijama, kao i statističke biltene, u kojima su detaljnije prikazani podaci iz raznih oblasti. Zavod, takođe, izdaje posebnu seriju metodoloških materijala, koji doprinose boljem razumevanju statističkih metoda i postupaka primenjenih prilikom pojedinih statističkih snimanja, a u seriji Studije, analize i prikazi objavljuje značajnije doprinose Saveznog i republičkih zavoda za statistiku iz oblasti studijskog i analitičkog rada. U seriji Priručnici i dela izlažu se osnovna statistička znanja i metodi, potrebni statisti čarima u njihovom radu, kao i pojedini obimniji radovi iz oblasti statističke matodologije i analiza. Statistički

Jugoslavija 1945-1964. Dvadesetogodišnji

Proces integracije u periodu 1965-1967. godine obuhvatio je svaku četvrtu osnovnu školu (samostalne i centralne), svaku petu zdravstvenu organizaciju i svaku osmu ustanovu socijalne zaštite. Pretežan broj spajanja i pripajanja izvršen je na području iste opštine. Osnovne škole su se integrisale u okvirima iste opštine u 100% slučajeva, zdravstvene organizacije sa 88%, a ustanove za socijalnu zaštitu sa 47%, što ukazuje na nešto veći značaj ovih poslednjih za šira područja ~m~dicinski centri, zavodi za zapošljavanje l Sl.).

statistički

pregled privrednog i društvenog razvoja

jugoslavije.

Indeks mesečni pregled privrednih statistika SFRJ. Izlazi svakog l O. u mesecu. Prevodi teksta na engleskom i francuskom jeziku. Mesečni pregled međunarodne statistike izlazi od januara 1968. godine svakog meseca sa najnovijim podacima o privrednim kretanjima u svetu i u pojedinim zemljama.

Statistika spoljne trgovine SFRJ izlazi godišnje od 1946. godine. Knjige rezultata popisa Stanovništva SFRJ od IS. marta Stanovništva SFRJ od 31. marta Stanovništva SFRJ od 31. marta Stoke, živine i košnica u SFRJ za Poljoprivrede 1960. godine - 2

Umetničko-zabavne

ustanove Zdravstvene ustanove Ustanove socijalne zaštite Fiskulturne organizacije Društvene i državne službe

godišnjak SFRJ izlazi svake godine od 1954. godine. Prevodi teksta na engleskom, fran-

cuskom i ruskom jeziku.

1948. godine - l O knjiga. 1953. godine- 16 knjiga. 1961. godine - ll knjiga. godine 1949-1953. god. knjige.

Demografska statistika SFRJ izlazi svake godine od 1950. godine. Statistički bilteni donose rezultate svih grana statistike. Do 31. decembra 1968. godine izišlo je 550 brojeva. Tekstovi privrednih statistika prevode se na engleski a društvenih na francuski jezik.

Metodološki materijali, serija svezaka u kojima se daju metodološke osnove i uptstva za izvršenje

statističkih

akcija. Do 31. decembra 1968. godine izišla je 181 sveska. statističkih istraživanja, a odnose. Do 31. decembra 1968. godine izišla je 41 sveska.

Studije, analize i prikazi bave se metodološka-teorijskim pitanjima sadrže rezultate tih istraživanja i

međusobne

statističkim istraživanjima, analizama i publikacijama statističkih i drugih organa i organizacija za vršenje statističkih istraživanja. Izlazi povremeno od novembra 1968. god.

Informacije o novim ovlašćenih

Statistička revija- tromesečni statističko društvo.

teorijski

časopis.

Izlazi od 1951. godine, a od 1953. godine izdaje

ga Jugoslavensko

Pored ovih i drugih izdanja Saveznog zavoda za statistiku i zavod t za statistiku socijalističkih republika izdaju veliki broj svojih publikacija, kao i svoje mesečnike, koji odgovaraju Indeksu Saveznogzavodazastatistiku.